1

UVOD U GRAĐANSKO PRAVO

2

NAČELA GRAĐANSKOG PRAVA

• autonomija volje (slobodno i dobrovoljno zasnivanje građanskopravnih odnosa)

• jednakost strana i ravnopravnost njihovih volja

• prometljivost (prenosivost) građanskih prava

• imovinska sankcija (naknada štete ili povraćaj u pređašnje stanje)

• načelo dispozitivnosti (a ne imperativnosti) normi

• sudska ili druga zaštita na privatni zahtev

3

IZVORI GRAĐANSKOG PRAVA

• zakonzakon • (ZOO, ZOSPO, ZN, ZBPO)

• pravna pravilapravna pravila• običajiobičaji• uzanseuzanse• sudska praksasudska praksa• pravna naukapravna nauka

4

POJAM I VRSTE SUBJEKATA GRAĐANSKOG PRAVA

• fizička lica

• pravna lica

5

FIZIČKA LICA, POSTANAK I PRESTANAK

• Pojam fizičkog lica• čovek, ljudsko biće bez obzira na pol, starost i

stanje zdravlja

• Atributi (individualizacija) fizičkih lica:

• lično ime, • državljanstvo,• prebivalište (domicil) i boravište

6

PRAVNA LICA, POSTANAK I PRESTANAK

• Pojam pravnog lica

a) organizovana grupa ljudi b) koja ostvaruje određenu delatnost ili cilj, c) kojoj je pravnim poretkom priznato svojstvo

subjekta u pravu tj. sposobnost da bude nosilac prava, obaveza i odgovornosti

7

• nastaje osnivanjem (osnivački akt)• upisuje se u odgovarajući registar• ima određene organe (skupština, upravni odbor,

direktor)• može da ostvaruje samo dozvoljene ciljeve• ima imovinu (svojinska i druga materijalna

prava)• može se identifikovati jer mora da ima: a. firmu

ili ime, b. sedište i c. nacionalnu pripadnost određenoj državi

Obeležja pravnog lica:

8

• ustanoveustanove: • zadužbine, fondovi, fondacije, • druge ustanove, participacione i dr.

• udruženjaudruženja: • korporacije (društva kapitala - DOO i AD),• lična udruženja

• profitna i neprofitna pravna lica• višečlana i jednočlana pravna lica

Podela pravnih lica:

9

PRAVNA, POSLOVNA I DELIKTNA SPOSOBNOST FIZIČKIH LICA

• pravna sposobnost fizičkih lica (mogućnost da stiču prava i obaveze):

• stiče se – živorođenjem (izuzetak: nasciturus)

• prestaje – smrću ili proglašenjem nestalog lica za umrlo

10

• poslovna sposobnost fizičkih lica (mogućnost da svojom voljom zasnivaju, menjaju i gase prava i obaveze):

stiče se – punoletstvom sa navršenjem 18 godina života ili zaključenjem braka sa navršenih 16 godina života, po dozvoli suda

• razlikuje se: od radne sposobnosti – stiče se sa navršenih (15g), testamentalne sposobnosti (15g) i sposobnosti priznanja očinstva (16g)

• prestaje – smrću ili lišenjem poslovne sposobnosti

11

• deliktna sposobnost tj. odgovornost za prouzrokovanu štetu:

• stiče se sa 14 godina

(do 7 g.odgovaraju roditelji, od 7-14 maloletnik ako je bio sposoban za

rasuđivanje)

12

PRAVNA, POSLOVNA I DELIKTNA SPOSOBNOST PRAVNIH LICA

• pravna sposobnostpravna sposobnost pravnih lica (mogućnost da stiču prava i obaveze):

• stiče se – donošenjem osnivačkog akta

• prestaje – prestankom pravnog lica

13

• poslovna sposobnostposlovna sposobnost pravnih lica (mogućnost da svojom voljom zasnivaju, menjaju i gase

prava i obaveze i preduzimaju pravne poslove):

• stiče se – pravnosnažnošću rešenja o upisu u odgovarajući registar

• prestaje – prestankom pravnog lica

14

• deliktna sposobnostdeliktna sposobnost pravnog lica tj.odgovornost za prouzrokovanu štetu

• stiče se osnivanjem tog lica

15

PRAVNE ČINJENICE IZ KOJIH NASTAJU GRAĐANSKOPRAVNI ODNOSI

• prirodni događajiprirodni događaji • (prirodna smrt, poplava, udar groma, lavina)

• ljudske radnjeljudske radnje • (dozvoljene i nedozvoljene)

16

• Za pravne činjenice od značaja su:

• pravne pretpostavke (oborive i neoborive) • fikcije• viša sila• slučaj

17

PODELA SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA

• Apsolutna prava • (dejstvo erga omnes):

• stvarna prava (svojina, službenost, zaloga)• intelektualna prava• lična prava (prava ličnosti)

• Relativna (obligaciona) prava• (dejstvo inter partes)

18

VRSTE SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA, IMOVINSKA I NEIMOVINSKA, PRENOSIVA I

NEPRENOSIVA

• imovinska prava (novac ili novčana protivvrednost) • neimovinska prava tiču se ličnih dobara (pravo na život,

zdravlje , ugled), ne mogu se novčano izraziti ali se za njihovu povredu može dosuditi određena novčana satisfakcija

• prenosiva prava su sva imovinska prava (izuzetak: lična službenost i pravo na zakonsko izdržavanje)

• neprenosiva su neimovinska prava (izuzetak: kad su utvrđena pravnosnažnom sudskom odlukom)

19

INTELEKTUALNA PRAVA ILI PRAVA AUTORSTVA

(ličnopravni i imovinskopravni karakter tih prava, njihovo trajanje i zaštita)

• prava autorstva – proizvodi ljudskog duha u oblasti književnosti, nauke i umetnosti

• industrijska svojina:• pravo na patent, now how• pravo na uzorak, model i žig• pravo na geografsku oznaku porekla proizvoda

20

LIČNA PRAVA (PRAVA LIČNOSTI)

• odnose se na lična dobra imaoca

• vezana su za fizička lica (pravo na život, slobodu, telesni integritet, čast i dr.) i za pravna lica (poslovni ugled, identitet i dr.)

• osim građanskog, lična dobra štiti krivično pravo i druge grane prava

21

PRAVNE MOĆI (PREOBRAŽAJNA PRAVA)

• Pravna moćPravna moć• mogućnost jednog lica da izjavom svoje volje

utiče na nastanak, promenu ili prestanak nekog subjektivnog prava

• primeri: • mogućnost odricanja od nasledstva, okupacija• mogućnost raskida ugovora o zakupu stvari itd.

22

POSTANAK, PROMENA I PRESTANAK SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA

• objektivno pravo i subjektivno pravo

• subjektivna prava nastaju iz normi objektivnog prava

• sadržina subjektivnog prava: • ovlašćenje, • obaveza i • pravo na sudsku zaštitu (tužbu)

23

STICANJE SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA

• derivativno sticanjederivativno sticanje • (izvedeno iz prava prethodnika);

• prodaja, • razmena itd.

• originarno sticanjeoriginarno sticanje • (izvedeno iz zakona):

• sticanje održajem itd.

24

ORIGINARAN I DERIVATIVAN NAČIN STICANJA, UNIVERZALNA I SINGULARNA SUKCESIJA

• Singularna sukcesijaSingularna sukcesija• prenos jednog ili više prava

• (npr.legatar kod nasleđivanja)

• Univerzalna sukcesijaUniverzalna sukcesija• prelazak svih prava i obaveza sa jednog na

drugo lice • (npr.nasleđivanje imovine nekog lica)

25

PRESTANAK SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA

• stvarna pravastvarna prava• prestaju npr. derelikcijom (odricanjem od prava svojine),

propašću stvari ili prenošenjem na drugog pravnim poslom)

• obligaciona pravaobligaciona prava • prestaju ispunjenjem činidbe od strane dužnika, ali i

kompenzacijom/prebijanjem, oproštajem duga, novacijom, sjedinjenjem/konfuzijom, zbog nemogućnosti izvršenja itd.

26

ZLOUPOTREBA SUBJEKTIVNOG GRAĐANSKOG PRAVA

• nema zloupotrebe kad se neko koristi svojim pravom,• ali, vršenje subjektivnih prava je ograničeno pravima

trećih lica ili mogućnošću nastanka štete• ne može se vršiti svoje pravo tako da se drugome nanosi

šteta• kod zloupotrebe se radi o dozvoljenom (ne deliktnom)

ponašanju koje se zbog određenih okolnosti smatra nedopuštenim

• zloupotreba je protivna usvojenim standardima poštenja i savesnosti u građanskom pravu

27

• zloupotreba svojinskih ovlašćenja

• zloupotreba porodičnopravnih ovlašćenja

• zloupotreba procesnih ovlašćenja

• zloupotreba ugovornih prava, itd.

Primeri zloupotrebe subjektivnog građanskog prava

28

• intencioni kriterijum• namera da se drugome nanese šteta• tehnički kriterijum – greška u izvršenju

prava• ekonomsko-utilitaristički kriterijum –

nedostatak opravdanog interesa

Kriterijumi za ocenu zloupotrebe u praksi:

29

SANKCIJE ZA ZLOUPOTREBU SUBJEKTIVNOG GRAĐANSKOG

PRAVA

• sudska zabrana zloupotrebe

• ništavost pravnih poslova izvršenih protivno načelu savesnosti i poštenja i dobrim poslovnim običajima

• obaveza na naknadu štete

30

POJAM I ELEMENTI PRAVNOG POSLA

• Pravni posao:• je izjava volje izražena slobodno, ozbiljno i

stvarno, sa odgovarajućim osnovom/kauzom i predmetom

• koja sama ili u vezi sa drugim činjenicama

• dovodi do nastanka, promene ili prestanka subjektivnih prava

31

• volja izjavljena slobodno (bez pretnje, zablude ili prevare), ozbiljno (kojom se želi određena promena) i stvarno (ne prividno ili fiktivno)

• poslovna sposobnost subjekta koji daje izjavu volje• da postoji određen i dopušten predmet građanskog posla

(npr.davanje, činjenje, nečinjenje, trpljenje)• da postoji dopušten osnov (kauza) tj.pravni cilj zbog koga

pravni posao nastaje, menja se ili prestaje• da je, u nekim slučajevima, ispoštovana pravna forma

(testament, ugovor o prometu nepokretnosti)

Elementi pravnog posla:

32

VRSTE PRAVNIH POSLOVA, JEDNOSTRANI I DVOSTRANI, TERETNI I DOBROČINI,

NEFORMALNI I KONSENSUALNI

• Podela pravnih poslovaPodela pravnih poslova:• jednostrani (javno obećanje nagrade, izdavanje hartija

od vrednosti, testament) i dvostrani (obligacioni ugovori)

• teretni (kupoprodaja) i dobročini (poklon)• među živima - inter vivos (ugovor) i za slučaj smrti -

mortis causa (testament)• formalni – kad zakon zahteva određenu formu (ugovor o

prodaji nepokretnosti) i neformalni – konsensualni • kauzalni – kad su obaveze strana vidljive (kupoprodaja i

apstraktni (menica)

33

PRAVNI POSLOVI MEĐU ŽIVIMA I ZA SLUČAJ SMRTI

• Pravni poslovi "inter vivos"Pravni poslovi "inter vivos"• prodaja, poklon, zakup, posluga

• Pravni poslovi "mortis causa"Pravni poslovi "mortis causa"• testament, kao i obaveza primaoca izdržavanja

kod ugovora o doživitnom izdržavanju

34

NEVAŽEĆI PRAVNI POSLOVI

• oni pravni poslovi kojima nedostaje neka od pretpostavki određena zakonom:

• poslovna sposobnost, sloboda volje, moguć, dopušten i određen predmet, dopušten osnov, predviđena forma

• Ništavi poslovi• Rušljivi poslovi

35

NIŠTAVI PRAVNI POSLOVI

• pravni poslovi kojima se narušava pravni poredak i koji uopšte ne proizvode pravna dejstva i smatra se da nisu ni zaključeni

• ništavost deluje "ex tunc" tj. od momenta zaključenja

36

• protivzakoniti pravni posloviprotivzakoniti pravni poslovi • (zabranjeni zakonom ili drugim propisom)

• nemoralni pravni poslovinemoralni pravni poslovi • (zelenaški ugovor, usvojenje iz nemoralnog motiva)

• fiktivni pravni poslovifiktivni pravni poslovi • (npr. prividno zaduženje u cilju izigravanja poverilaca)

• simulovani pravni poslovisimulovani pravni poslovi - ugovarači zaključuju dva pravna posla: jedan vidljivi, simulovani (npr.kupoprodaja) koji je prividan i drugi disimulovani (npr.poklon) koji stvarno žele. Simulovani posao ne važi – on je ništav, a disimulovani posao važi

• pravni poslovi zaključeni protivno statutu pravnog licapravni poslovi zaključeni protivno statutu pravnog lica• (npr. prekoračenje ovlašćenja direktora ili zloupotreba

ovlašćenja)

Ništavi pravni poslovi su:

37

RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVI

• su oni pravni poslovi kojima se povređuje privatni, pojedinačni interes i koji važe sve dok zainteresovana stranka ili drugi ovlašćeni organ ne istaknu razlog njihove nevažnosti

• ništavost deluje "ex nunc" tj od momenta poništenja.

38

• zabludazabluda • kriva predstava o nekom elementu pravnog posla

• prevaraprevara • namerno izazvana ili održavana zabluda kod drugog

učesnika u pravnom poslu

• prinudaprinuda • fizička: pričinjavanje fizičkog nasilja nad učesnikom u

pravnom poslu sa ciljemda senatera da izjavi određenu volju

• psihička: stavljanje u izgled nekog zla na štetu drugog učesnika u pravnom poslu, kojim se kod ovoga izaziva opravdan strah

Osnov rušljivosti leži u meni volje koja se manifestuje kao:

39

POBIJANJE PRAVNIH POSLOVA - ACTIO PAULIANA - PAULIJANSKA TUŽBA

• Poverilac može biti oštećen na taj način što neće moći da naplati svoje potraživanje jer je dužnik otuđio vrednosti iz svoje imovinske mase

• Pojavljuju se tri lica: 1. poverilac - oštećen pravnim poslom2. dužnik - otuđio svoju imovinu trećem licu3. treće lice - dužnik mu je otuđio svoju imovinu

40

• Tužilac je uvek poverilac a tuženi treće lice

• Da bi tužilac uspeo u sporu koji se pokreće Paulijanskom tužbom, potrebno je da su ispunjeni sledeći uslovi:

• da je poverilac usled preduzetog pravnog posla doveden u nemogućnost da se naplati iz preostale imovine svoga dužnika

• da je dužnik bio nesavestan• da je treće lice nesavesno

41

• Posledica usvajanja tužbenog zahteva je nevažnost pravnog posla samo u odnosu na poverioca i samo do iznosa njegovog potraživanja

• Između trećih lica koja nisu učestvovala u pravnom poslu koji se pobija posao važi i dalje

• Otuđena imovinska vrednost se vraća samo u onoj meri u imovinsku masu dužnika u kojoj je potrebno da bi se poverilac mogao naplatiti

42

PRAVNE POSLEDICE NEVAŽEĆIH PRAVNIH POSLOVA

• Ništavi pravni posao uopšte ne proizvodi pravna dejstva i smatra se da nije ni zaključen, ali postoji prividnost pravnog posla

• Na ništavost se može pozivati svako, u svakom momentu i onda ako ona nije konstatovana sudskom odlukom

• Da bi se neizvesnost otklonila u svakom pravnom sistemu postavljaju se izvesni rokovi u kojima se pravni posao može napasti

• Nevažnost rušljivih pravnih poslova izjednačava se sa nevažnošću ništavih

• I rušljiv pravni posao koji se proglasi za nevažeći smatra se da uopšte nije postojao

43

KONVALIDACIJA I KONVERZIJA

• KonvalidacijaKonvalidacija• docnije osnaženje rušljivog, a izuzetno ništavog

ugovora protekom roka, radnjom ili neradnjom lica koja su ovlašćena da zahtevaju njegov poništaj.

• Najćešće se konvalidira rušljiv ugovor• O rušljivosti ugovora sud ne vodi računa po službenoj

dužnosti, nego po zahtevu ugovorne strane u čijem je interesu rušljivost ustanovljena (član 112. stav 1. ZOO)

• O ništavosti ugovora sud vodi računa po službenoj dužnosti (član 109. i 110. ZOO)

44

• KonverzijaKonverzija • u širem smislu, pretvaranje jednog pravnog

stanja u drugo pravno stanje.

• Prema odredbama čl. 106. ZOO ako ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora među ugovaračima će važiti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koga su ugovorne strane imale u vidu, kada su ugovor zaključile i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znale za ništavost svog ugovora

45

MODIFIKACIJE PRAVNIH POSLOVA, USLOVI, ROKOVI I NALOZI

• UslovUslov

• buduća neizvesna okolnost od čijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak nekog prava

• ako postoji uslov, sve dok ne nastupi pravo uslov ne postoji, postoji samo pravno stanje

• okolnost koja još nije nastala, nego se očekuje da će nastupiti u budućnosti, ali je njeno nastupanje neizvesno

• Dejstvo nastupanja uslova• Fikcija nastupanja uslova

46

• potestativan uslovpotestativan uslov• okolnost nastupanja uslova kada zavisi od volje

jedne stranke

• kazualan uslovkazualan uslov• ako ne zavisi od volje stranaka

• mešovit uslovmešovit uslov• može da zavisi i od volje i od slučaja

47

• Uslov, prema tome da li nastanak prava zavisi od nastupanja ili nenastupanja okolnosti, može da bude• pozitivanpozitivan• negativannegativan

• Uslov može biti i:• odložanodložan (suspenzivan)• raskidanraskidan (razolutivan)• nemoralannemoralan• nemogućnemoguć

48

• NalogNalog

• postoji kod dobročinih pravnih poslova odnosno dobročinih sticanja, kao kod poklona, testamenta, legata

• obaveza koja se nameće stečeniku kod besplatnih sticanja

• Nalog nije uslov jer:

49

• nije buduća okolnost nego simultana, istovremena sa sticanjem

• sticanje ne zavisi od naloga, ono je definitivno

• iz toga sledi da uslov nije nikakva obaveza za učesnika pravnog posla dok to nalog predstavlja

Nalog nije uslov jer:

50

• RokRok

• određeni protek vremena ili određeni trenutak u vremenu, momenat, za koji je vezan postanak ili prestanak nekog prava

• Razlikuje se od uslova po tome što je nastupanje vremenskog momenta kod roka izvesno, dok je nastupanje neke okolnosti kod uslova neizvesno

51

• odložan

• raskidan

• subjektivan

• objektivan

Vrste rokova:

52

ZASTUPNIŠTVO

• vršenje pravne radnje u tuđe ime i za tuđ račun• zastupnikzastupnik - lice koje obavlja pravnu radnju• zastupljenizastupljeni - lice u čije se ime i za čiji račun

radnja obavlja

• ne može postojati kod svakog građanskopravnog odnosa, već samo kod pravnih radnji, tj. kada se izjavljuje volja u cilju stvaranja promene ili ukidanja nekog pravnog odnosa

53

• Zastupanje se razlikuje od: • komisiona, posredništva i nezvanog

vršenja tuđih poslova

• Vrste zastupništva • zakonsko • ugovorno

54

UGOVORNO ZASTUPNIŠTVO (PUNOMOĆSTVO)

• nastaje na osnovu ugovora između zastupnika i zastupljenog

55

ZAKONSKO ZASTUPNIŠTVO. SUDSKO ZASTUPNIŠTVO

• predviđeno je za lica koja su poslovno nesposobna ili su sprečena da sama preduzimaju pravne radnje (npr. roditelj je zakonski zastupnik svoje maloletne dece)

56

ZASTUPANJE PRAVNIH LICA (STATUTARNO ZASTUPNIŠTVO)

• zastupnik je određen statutom ili drugim opštim aktom pravnog lica

• postoji pored zakonskog zastupnika

57

VRŠENJE SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA

• Titular subjektivnog prava po svojoj volji odlučuje o vršenju ili nevršenju prava, o raspolaganju pravom i njegovoj zaštiti

• Pravni subjekt nije u obavezi da vrši svoja

subjektivna prava, ali nevršenje prava može za njegovog titulara imati posledice

58

PROTEK VREMENA KAO PRAVNA ČINJENICA, ZASTARELOST, PREKLUZIJA

• Zastarelost potraživanjaZastarelost potraživanja (praescripta extinctiva)

• prestanak zahteva poverioca, nakon proteka zakonom određenog vremena (u kome on nije tražio ispunjenje obaveze, iako je to mogao učiniti) da državnom prinudom ostvari ispunjenje obaveze, ako se dužnik na tu činjenicu pozove

• nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (član 360. stav 2. ZOO)

59

• Od instituta zastarelosti razlikuje se prekluzivnost i održaj

• PrekluzivnostPrekluzivnost • nastaje protekom rokova u kojima se može

podići tužba ili izvršiti određena radnja pod pretnjom gubitka prava (procesnog ili materijalnog)

• prekluzivni rokovi nisu predviđeni za obligaciona prava nego za preobražajna prava.

60

• OdržajOdržaj

• ima suprotne posledice od zastarelosti• protekom zakonom određenog vremena jedno

lice koje nije bilo titular prava to postaje, ako su ispunjene određene propisane pretpostavke

• mogu steći samo stvarna, a ne obligaciona i intelektualna prava i prava ličnosti

61

• civilna (utuživa) obligacija pretvara se u naturalnu (neutuživu), ali na taj način ne prestaje i sud se ne može obazirati na zastarelost po službenoj dužnosti

• zastarelost je sankcija za nemarnog poverioca koji ne vrši svoja ovlašćenja iz obligacije

• zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (član 362. ZOO)

• dužnik se ne može odreći zastarelosti pre nego što protekne vreme određeno za zastarelost (član 365. ZOO).

Nastupanjem zastarelosti:

62

• Rokovi zastarelosti:• opšti - deset godina • posebni

• ZOO predviđa tri posebna roka zastarelosti u trajanju od:• pet godina• tri godine• jedne godine

63

• potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena

• međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga

• potraživanje zakupnine• potraživanje naknade prouzrokovane

vanugovorne štete

Za tri godine zastarevaju:

64

• potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva

• potraživanje radio stanice i radio - televizijske stanice za upotrebu radio prijemnika i televizijskog prijemnika

• potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka

• potraživanje pretplate na povremene publikacije

Za jednu godinu zastarevaju:

65

• Zastoj zastarevanja:

• sprečava početak toka zastarevanja, ako postoje uzroci zbog kojih po zakonu zastarevanje nije moglo početi, a kada je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, zastarelost nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zastoja računa se u zakonom određeni rok za zastarelost

66

• bračnih drugovabračnih drugova od zaključenja do prestanka braka

• roditelja i deceroditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo• štićenika i njegovog staraocaštićenika i njegovog staraoca, kao i organa

starateljstva, za vreme trajanja starateljstva• lica u vanbračnoj zajednicilica u vanbračnoj zajednici dok ta zajednica

postoji• lica zaposlenih u tuđem domaćinstvulica zaposlenih u tuđem domaćinstvu

prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji zajedno sa njima žive, sve dok taj radni odnos traje

Zastarevanje ne teče između:

67

• nastaje radnjama poverioca ili dužnika a ima za posledicu da zastarevanje, koje je počelo teći, ne proizvodi nikakvo dejstvo te se i ne računa u zakonom određeni rok zastarelosti

• posle prekida zastarevanje počinje iznova teći• prekinuto zastarevanje teče iznova, a navršava se kad

protekne vreme zakonom određeno za zastarelost tog potraživanja (član 392. stav 6. ZOO)

• zastarevanje se prekida kada:• dužnik prizna dug, izjavom poveriocu, ali i na posredan

način, kao što je davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja (član 387. ZOO)

Prekid zastarevanja:

68

POVREDA I ZAŠTITA SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA

• Povreda pravaPovreda prava - nastaje• ako je radnjom ili događajem titular sprečen da

vrši svoje pravo u potpunosti ili ga može vršiti, ali otežano, odnosno delimično ili

• ako je subjektivno stanje ugroženo

• zaštita prava - titular, ako mu je neko pravo povređeno, može i da ga štiti

• zaštita prava• Vansudska zaštita (samozaštita) • Sudska zaštita

69

VANSUDSKA ZAŠTITA

• titular bez obraćanja sudu (sam) štiti svoje ugroženo ili povređeno pravo

• mogu se štititi samo ona prava koja bi se sudskim putem ostvarila kondemnatornom presudom - tj. presudom za osudu na činidbu

• može preduzeti: fizičko ili pravno lice, poslovno sposobno ali i poslovno nesposobno fizičko lice

• štiti se subjektivno pravo, a povređuje se tuđe• moraju se steći opšte i posebne pretpostavke

70

• Opšte pretpostavke za samozaštitu Opšte pretpostavke za samozaštitu su:su:

• postojanje prava koje se sudskim putem može ostvariti (tj. likvidno pravo)

• izostanak blagovremene i efikasne sudske zaštite

• da su radnje titulara prava nužne, odgovarajuće (srazmerne)

71

SUDSKA ZAŠTITA

• u parničnomparničnom postupku• sud raspravlja i odlučuje o sporovima iz ličnih i

porodičnih odnosa, iz imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa fizičkih i ravnih lica

• u vanparničnomvanparničnom postupku• sud raspravlja i odlučuje o ličnim, porodičnim,

imovinskim i drugim stvarima - ako između učesnika ne postoji spor o činjenicama

• u izvršnomizvršnom postupku• određuje pravila po kojima sud postupa radi prinudnog

izvršenja sudske odluke, koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. zip)

72

• Subjektivna prava se štite pred sudom samo po zahtevu njihovog titulara, a ne po službenoj dužnosti

• Zaštita povređenog prava pred sudom zahteva se tužbom. • Tužbom se pokreće parnični postupak (član 185. ZPP)• Tužiočevo traženje u pogledu glavne stvari i sporednih

stvari je tužbeni zahtev.• Vrsta tužbe određuje i vrstu presude.• Protiv presude (rešenja) dozvoljena je žalba (redovan pravni

lek)

73

POVREDA SUBJEKTIVNIH GRAĐANSKIH PRAVA

74

SAMOPOMOĆ

• SamopomoćSamopomoć

• nužno potrebna radnja titulara prava kojim povređuje tuđe pravo da bi zaštitio svoje pravo i realizovao svoje ili tuđe obligaciono pravo

• moraju biti ispunjeni opšti i posebni uslovi

75

• član 76. ZOSPO određuje da držalac stvari i prava ima pravo na samopomoć protiv onog ko ga neovlašćeno uznemirava u državini ili mu ju je oduzeo, pod sledećim uslovima:• da je opasnost neposredna• da je samopomoć nužna• da način vršenja samopomoći odgovara

prilikama u kojim postoji opasnost

76

• Slično rešenje prihvatio je i član 162. stav 2. ZOO određujući da se u obligacionom odnosima kumulativno moraju steći sledeći uslovi za preduzimanje samopomoći:• da je opasnost neposredna• da je takva zaštita nužna• da način otklanjanja povrede prava odgovara

prilikama u kojima nastaje opasnost

77

• Nužna odbranaNužna odbrana

• radnja kojom se povređuje subjektivno pravo napadača da bi jedno lice od sebe ili drugoga odbilo istovremeni protivpravni napad

• razlikuje se od krajnje nužde i samopomoći

78

• odbrana je svaka radnja podnobna da povredi neko subjektivno pravo napadača

• odbranom se štiti svoje ili tuđe pravo• napad mora biti protivpravan i može se

sastojati u propuštanju• napad mora poticati od čoveka• napad mora biti aktuelan• odbrana od napada mora biti srazmerna, u

suprotnom može da dođe do prekoračenja nužne odbrane (član 161. stav 1. ZOO)

Nužna odbrana - karakteristike

79

• Krajnja nuždaKrajnja nužda

• postupanje titulara prava kojim povređuje subjektivno pravo drugoga, da bi na taj način otklonio istovremenu neskrivljenu opasnost koja preti povredi njegovog prava ili prava trećeg

80

• da postoji opasnost koja preti titularu prava ili nekom drugom

• opasnost treba da objektivno postoji (da traje) ili da neposredno predstoji u vreme postupanja u stanju nužde

• opasnost ne potiče od radnje čoveka, nego od prirodnih događaja

• da licu u stanju nužde ili drugom preti opasnost povrede apsolutnog subjektivnog prava

• da je opasnost uklonjena• da je opasnost neskrivljena

Krajnja nužda - karakteristike