UVOD U HOLANDSKU

KULTURU NIZOZEMLJE (Nizozemsko govorno područje)

2

Nizozemlje ili Niske Zemlje (De Lage Landen) je geografski naziv za područje oko ušća reka Shelde, Masa i Rajne u Severno more. Jedan deo priobalja nalazi se ispod nivoa mora, a od plavljenja je zaštićeno prirodnim pojasom dina. Drugi vidovi odbrane su delo ljudskih ruku: brane (dijken), kanali (grachten, kanalen) i veštačka uzdignuća (terpen/ wierden). Klimatski, Nizozemlje spada u atlantsko područje koje odlikuju obilne padavine i mali raspon temperature. U priobalnom delu su česti jaki naleti vetra koji moţe ići i do olujnog. Iz istorijske perspektive, Nizozemlje ili Nizozemska (De Nederlanden) je prvi put pod burgundskim kneţevima u 15. i 16. veku predstavljala drţavnu celinu. U današnje vreme Nizozemlje je celina na nivou saveza drţava u uniji Beneluksa. Sa jezičke tačke gledišta Nizozemljem se označava područje na kojem se govori standardni nizozemski jezik (AN), a to su Kraljevina Holandija i severni deo Kraljevine Belgije tj. Flandrija. Pored nizozemskog, na ovom području još postoji i frizijski jezik (Fries) kojim govori frizijska manjina (oko 500.000 govornika) u holandskoj provinciji Friziji i na ostrvima Shirmonikoh (Schiermonnikoog) i Tersheling (Terschelling). Na krajnjem severozapadu Francuske, u departmanima Nor (Nord) i Pa de Kale (Pas-de-Calais) u govornoj upotrebi se kod jednog dela stanovništva (oko 80.000 govornika) zadrţao arhaični nizozemski dijalekt srodan zapadnoflamanskom. Bliske istorijske veze ovog područja nazvanog Vesthuk (Westhoek) sa Nizozemljem ogleda se i u dvojezičnim nazivima mesta: Lil (Lille/Rijsel), Due (Douai/Dowaai), Dankerk (Dunkerque/Duinkerken) BIVŠE KOLONIJE Surinam i Holandski Antili U obe ove bivše holandske kolonije nizozemski je i dalje jezik uprave i školstva. U njima takoĎe postoji i knjiţevnost na nizozemskom, što ukazuje na veliki uticaj koji je kolonijalno doba ostavilo na ova multikulturna društva. Surinam (Suriname) je stekao nezavisnost 1975. godine, a Holandski Antili (Nederlandse Antillen) tj. ostrva Aruba (Aruba), Boner (Bonaire), Kirasao (Curaçao), Saba (Saba), Sv. Eustahije (Sint- Eustakius) i Sv. Martin (Sint-Maarten) imaju autonomni status ali još uvek nisu stekli potpuni suverenitet. U bivšoj holandskoj koloniji Indoneziji, koja je nezavisnost stekla 1949, nizozemski jezik se zadrţao samo u nekim zakonskim aktima i pravnoj terminologiji. Što se bivše belgijske kolonije Kongo tiče, u njoj je sluţbeni jezik francuski.

Kraljevina Holandija UreĎenje: ustavna monarhija; unitarna drţava

3

Šef drţave: kraljica Beatriks od Oranje-Nasaua Površina: 32.450 km2 Broj stanovnika: 17.000.000 Najveće reke: Mas, Val, Ejsel Glavni grad: Amsterdam Himna: Vilhelmus van Nasaue (Wilhelmus van Nassouwe) Geslo: Je maintiendrai Veliki deo rapoloţive teritorije (64,5%) koristi se za poljoprivredu, pre svega za ispašu, samo 16,5% koristi se za stanovanje i puteve, a 19% zauzimaju prirodni parkovi i rezervati. Sa svojih skoro 17 miliona stanovnika Holandija spada u najgušće naseljene zemlje na svetu. U svojim današnjim okvirima Kraljevina Holandija postoji od 1830. godine, kada se nakon Belgijske revolucije raspalo Kraljevsto Ujedinjenog Nizozemlja pod Vilemom I (vidi pod Istorija). Vladajuća dinastija Oranje-Nasau imala je od 1890. pa do danas isključivo kraljice na prestolu (Vilhelmina - Julijana - Beatriks). Zanimljivo je da se sedišta parlamenta, vlade i diplomatskih predstavništava ne nalaze u glavnom gradu Amsterdamu već u rezidencijalnoj prestonici Hagu ('s-Gravenhage). Zvanični jezik Kraljevine Holandije je nizozemski, poreklom zapadnogermanski jezik niskofranačkog ogranka. Osim u Kraljevini Holandiji ovaj jezik se još govori u Flandriji (severnom delu Kraljevine Belgije) i u Surinamu. Standardizacijom i normiranjem ovog jezika koji broji oko 21 milion govornika bavi se multilateralna institucija zvana Nederlandse Taalunie (Nizozemska jezička unija). Pored nizozemskog, u Kraljevini Holandiji je u upotrebi i jedan manjinski jezik – frizijski. Provincije Kraljevina Holandija obuhvata 11 provincija: Hroningen (Groningen), Friziju (Friesland), Severnu Holandiju (Noord-Holland), Juţnu Holandiju (Zuid-Holland), Utreht (Utrecht), Drente (Drenthe), Overejsel (Overijssel), Helderland (Gelderland), Zeland (Zeeland), Severni Brabant (Noord-Brabant) i Limburg (Limburg). Najnovijom, dvanaestom provincijom se od 1986. smatra Flevoland (Flevoland), polder nastao isušivanjem jezera Ejsel (IJsselmeer). Hroningen Površna: 2424 km2 Broj stanovnika: 553577 Glavni grad: Hroningen (Groningen) Najveća reka: Ems (Eems) Specijalitet: Groninger koek Najseverniju provinciju Kraljevine Holandije odlikuje ogromno nebo i tračak zemlje koju je dobrim delom stvorio čovek boreći se protiv rečnog i morskog plavljenja. Ove ljudske

4

»intervencije« vidljive su kao uzdignuća u inače ravnom predelu, na kojima se najčešće nalazi crkva (uglavnom romanskog stila) i groblje. Ti platoi, nazvani terpen ili wierden sluţili su kao utočište narodu i stoci tokom velikih poplava. Karakteristične za ovu provinciju su i dvorci-utvrde (borgen) i velika seoska gazdinstva. Hroningen svoje bogatstvo, naime, još od srednjeg veka duguje poljoprivredi. Značajna su i nalazišta energensa: svojevremeno je to bio treset, a sada plin. U mestu Slohteren nalazi se jedno od najvećih svetskih nalazišta zemnog gasa. Hroningen je bogat plovnim putevima koji uglavnom nose nazive sa sufiksom -diep: Winschoterdiep, Reitdiep, Boterdiep. Hroningen je još od ranog srednjeg veka bio značajan centar religije sa velikim brojem manastira i crkava. U devetnaestom veku je protestantsko crkveno-teološko učenje predavano na Univerzitetu u Hroningenu dobilo naziv Groninger richting tj. leer. Dijalekt ove provincije predstavlja mešavinu frizijskih, saksonskih, nemačkih i engleskih uticaja: Boter, brea en griene tsiis (boter, brood en groene kaas) - puter, hleb i zeleni sir. Ovu provinciju je nakon Prvog svetskog rata proslavila grupa ekspresionističkih slikara (De Ploeg) čija su dela izloţena u Muzeju savremene umetnosti u Hroningenu. Čuveni moreplovac Abel Tasman (1603-1659), po kome je Tasmanija dobila ime, roĎen je u u ovoj provinciji u selu Lućehast (Lutjegast). Frizija Površina: 3791 km2 Broj stanovnika: 599070 Glavni grad: Leuvarden/Ljauvert (na frizijskom) Najveće reke: Lauers Specijalitet: kafa s pivom i konjakom (boerenkoffie) Frizi su samosvojan narod germanskog porekla sa sopstvenim jezikom i istorijom koja obiluje borbama za nezavisnost i očuvanje kulturnog identiteta, i to još od rimskog perioda. Anegdote vezane za tu slavnuprošlost nameću poreĎenje sa Crnogorcima zbog veličanja gordosti i hrabrosti: Mi Frizi klečimo samo pred Bogom (Wij Friezen knibbelje allinne foar God); Bolje mrtav nego rob (Leaver dea as slaef). Osim toga, i Frizi imaju svoju usmenu knjiţevnost i slepog guslara zvanog Bernlef (VIII vek). Poput Flamanskog pokreta, u devetnaestom veku (1844) nastao je i Frizijski pokret osnivanjem Društva za frizijski jezik i knjiţevnost (Selskip foar Fryske tael en skriftekennisse). Osim u Holandiji, Friza ima i u nemačkim pokrajinama Donja Saksonija i Šlezvig-Holštajn, kao i duţ zapadne obale Danske. Jednom u tri godine predstavnici ove tri grupacije se sastaju na velikofrizijskom kongresu radi dogovora oko pitanja jezika, kulture i ekonomije. Za Friziju su kao i za provinciju Hroningen karakteristična odbrambena uzdignuća zvana terpen. Visina im je varirala od 2 do 7 metara. Do devetnaestog veka ih je bilo skoro 1000, ali im se otad broj smanjio jer je plodna zemlja sa njih skidana radi obogaćenja neplodnog zemljišta. Prirodnu branu od otvorenog mora predstavljaju zapadnofrizijska ostrva Vliland (Vlieland), Tersheling (Terschelling), Ameland (Ameland) i Shirmonikoh (Schiermonnikoog). Najznačajniju branu predstavlja ona koja povezuje Friziju sa

5

Severnom Holandijom: Afsluitdijk. U Friziji postoji i veliki broj poldera nastalih isušivanjem zemlje omeĎene branama. Frizijska ostrva (Waddeneilanden) predstavljaju jedinstven prirodni rezervat u kojem se stane mnoge vrste morskih ptica (kievit). Na Tershelingu je, inače, roĎen jedan od najpoznatijih holandskih moreplovaca i kartografa, Vilem Barents (Willem Barentsz, 1550-1597), po kojem je ime dobilo Barentsovo more. Frizija je je još od srednjeg veka orijentisana na poljoprivredu. Njihov krompir i stoka imaju svetsku reputaciju. Od značaja za ribarstvo je luka Harlingen. Frizija nudi mogućnost za obilje sportova. Najkaraterističniji su jederenje (skûtsjesilen), preskakanje kanala motkom (fierljeppen) i klizanje na ledu. Najpoznatija zimska sportska manifestacija je trka kroz 11 gradova: Elfstedentocht. Od gradova sa te maršrute treba spomenuti Snejk (Sneek), Franeker (Franeker), Harlingen (Harlingen), Bolsvard (Bolsward), Sloten (Sloten), Dokum (Dokkum), Staveren (Staveren) i Hindelopen (Hindeloopen) Za Frize vaţi da su veliki individualci, po prirodi ćutljivi i zatvoreni. Leuvarden/Ljauert Broj stanovnika: 85296 Status grada Leuvarden je stekao 1247. Njegova glavna znamenitost je toranj Oldenhove (40 m) koji predstavlja ostatak nekadašnje crkve Svetog Vida (St.-Vitus). Poznat je i po svojim kanalima (grachten) i zavićajnom muzeju u kojem se čuvaju svetski poznati nalazi srebrnih predmeta pronaĎenih prilikom skidanja slojeva sa terpen. Poznati LeuvarĎani bili su pesnik Fransoa Haveršmit (François Haverschmidt, 1835-1894), političar Trulstra (Pieter Troelstra, 1860-1930), osnivač Holandske socijaldemokratske radničke partije (SDAP) i čuvena igračica Mata Hari tj. Margaretha Geertruida Zelle (1876-1917). Franeker Znamenitost ovog gradića predstavlja fascinantni planetarijum koji je u svojoj dnevnoj sobi izgradio lokalni vunar i amater-astronom Eise Eisinha (Eise Eisinga, 1744-1828). Drente Površina: 2684 km2 Broj stanovnika: 440887 Glavni grad: Asen (Assen) Specijalitet: liker od anisa (steernties) Provincija Drente spada u najstarija naseljena područja Nizozemlja. Nalazi se na obroncima Hondsruha, brdskog lanca koji se proteţe iz Nemačke. Bogata je šumama i tresetištima, i svojom osamljenom lepotom navela je poznatog slikara Vinsenta van Hoha (Vincent van Gogh) da napiše sledeće redove:

6

»Drente je tako lepo, tako me u celini pleni i savršeno ispunjava da, ukoliko ne bih mogao ostati ovde zauvek, više bih voleo da ga nikad nisam ni video. Neopisivo je lepo.« Najstariji spomenici potiču iz vremena neolita kada su od masivnih kamenih blokova podizani megaliti - zagrobne humke nazvane hunebedden. Starost im se procenjuje na 5000 godina i od preko 100 ostalo ih je još osamdesetak. Tokom reformacije jedan od ovih megalita korišćen je za drţanje protestantskih propovedi (De Papeloze Kerk). Drente je dugo vaţilo za najsiromašniju holandsku provinciju. Ubrzani razvoj počeo je tek nakon Drugog svetskog rata. Poput mnogih slikara (i.o. Maks Liberman) i Van Hoh je dolazio da slika u mestu Zvelo (Zweeloo), o čemu svedoči niz njegovih radova. U ovoj provinciji se svake godine odrţava četvorodnevna biciklistička trka (Rijwielvierdaagse) u kojoj učestvuje preko 25000 takmičara. Asen Broj stanovnika: 49398 U centru grada se nalazi spomenik dečaku zvanom Bartje, glavnom liku iz dela pisca Anea de Vrisa (Anne de Vries), koji svedoči o siromaštvu ovog kraja (Bartje je odbio da izgovara očenaš i da se zahvaljuje Bogu što svakog dana jede samo pasulj). Emen Privredni centar provincije. U okolini ovog grada koji se razvio tek nakon Drugog svetskog rata nalazi se najveći broj preistorijskih spomenika. Vesterbork Sabirni logor za Jevreje i druge »ne-arijevce« tokom Drugog svetskog rata. Tu je bila zatočena Ana Frank kao i Eti Hilesum, autorka koja se takoĎe posthumno proslavila svojim dnevnikom. Flevoland (provincija od 1986) Površina: 1450 km2 Broj stanovnika: 211276 Glavni grad: Lelistad (Lelystad) od 1967.

7

Ova provincija nastala je zahvaljujući planovima inţenjera Kornelisa Lelija, koje je 1918. odobrio holandski parlament. Nakon što je 1932. završena izgadnja Velike brane (Afsluitdijk) otpočelo se sa isušivanjem severoistočnog dela (Noordoostpolder) nekadašnjeg Juţnog mora (Zuiderzee), pretvorenog u jezero Ejselmer (IJsselmeer). Nekadašnja ostvra Urk i Shokland pripojena su na taj način kopnu 1942, zatim je 1957. nastao polder Istočni Flevoland, a 1968. Juţni Flevoland. Sva tri poldera proglašena su 1986. za dvanaestu, najmlaĎu provinciju Kraljevine Holandije. Od privrednih grana treba spomenuti poljoprivredu, voćarstvo i uzgajanje cveća. Zahvaljujući savremenim vetrenjačama, snaga vetra se koristi za proizvodnju električne energije. Sa izuzetkom starog ribarskog gradića Urka, Flevolandom dominira moderna arhitektura. U ovoj provinciji postoje i zanimljivi primeri lend-arta, kao što je Zelena Katedrala Marinusa Buzema (Marinus Boezem). Lelistad Broj stanovnika: 58125 Nazvan po inţenjeru Kornelisu Leliju (Cornelis Lely, 1854-1929). Almere Naziv ovog grada potiče od nekadašnjeg imena za Zuiderzee. To je je grad sa najvećim rastom populacije, pre svega zahvaljujući niţim cenama stanovanja, što privlači mlade parove i imigrante. I samo gradsko jezgro i predgraĎa Almerea se odlikuju veoma zanimljivom savremenom arhitekturom. Severna Holandija Površina: 2911 km2 od čega 2681 km2 tlo Broj stanovnika: 2.365.160 Glavni grad: Harlem (149.459) (Haarlem) Reke: Sparne, Zan, Amstel, Veht Provincija Holandija je u najvećoj meri odredila opšti imidţ drţave. Tu se nalaze najstariji sistemi za odbranu od vodene stihije (defensieve dijken) i otimanje zemlje od mora (offensieve dijken, dammen). Osim mlevenja ţita, glavna svrha vetrenjača koje je tehnološki usavršio J. A. Lehvater (Jan Adriaansz. Leeghwater), bila je isušivanje bara i jezera (doorbraakmeren) ispumpavanjem vode. Jedan od najstarijih poldera isušen je 1461. godine (Burghornpolder) Ta borba sa prirodom i postepeno kroćenje i korišćenje vekovnog neprijatelja – mora – odredila je karakter institucija (waterschappen) i mentaliteta (consensus). Brane su se, naime, morale stalno odrţavati, popravljati i pojačavati novim nanosima zemlje (1732. su mnoge brane npr. popustile zbog crvotočnosti balvana). O svemu tome svedoči i niz izreka i fraza:

8

Wie het water deert die water keert. Wie niet wil dijken, moet wijken. Waar de dijk het laagst is loopt het water het eerst over. Dat zet/brengt (geen) zoden/aarde aan de dijk. een dijk van een meid het water over de dijk laten lopen de spade op de dijk zetten iemand aan de dijk zetten ter naaster lage en ter minster schade Boven het IJ Severno od Amsterdama, zapravo, severno od rukavca Ej kojim je nekad Juţno more prodiralo duboko u unutrašnjost sve do Bevervejka, nalazi se područje koje na zapadu omeĎuje pojas dina i Severno more, na istoku Ejselsko jezero, a na severu ostrvo Teksel i Vadensko more (Waddenzee). Taj severoistočni deo nazvan je Zapadna Frizija i sa istoimenom provincijom je povezan Velikom branom (Afsluitdijk). Ovo područje je zahvaljujući vekovima borbe protiv stihije znatno izmenilo svoj nekadašnji izgled. Isušena su mnoga jezera kao i delovi priobalja. Sasvim na severu nalazi se luka Den Helder, matična baza holandske mornarice. Od nekadašnjih juţnomorskih luka treba spomenuti Enkhajzen (Enkhuizen, tu se nalazi Zuiderzeemuseum i znameniti toranj Dromedaris), Horn (Hoorn), zatim Alkmar (Alkmaar) i Edam, poznati po proizvodnji i aukcijama sira, kao i nekadašnja ribarska a sada turistička mesta Volendam, Monikendam, Marken (Volendam, Monnickendam, Marken). Na reci Zan (Zaan) nalazi se Zandam (Zaandam) u kojem je 1697. boravio ruski car Petar Veliki kako bi izučio brodogradnju i pripremio se za stvaranje sopstvene flote po uzoru na holandsku. Ten zuiden van het IJ Jugoistočno od Amsterdama nalazi se područje nazvano Hoj (Het Gooi), koje je poznato po obilju jezera nastalih usled skidanja površinskih slojeva zemlje radi dobijanja treseta. Ovako nastali vodeni rezervati pogodni su za rekreaciju i kao staništa za raznovrsnu barsku floru i faunu. Od gradova treba spomenuti Narden (Naarden), poznat po svom dvostrukom obruču zaštitnih jarkova i Valonskoj kapeli u kojoj je sahranjen čuveni češki pedagog Komenski (Comenius, 1592-1670), zatim Majden (Muiden) gde se nalazi zamak Florisa V, star preko 700 godina, čiji je kasniji ţitelj bio čuveni pesnik P. K. Hoft. I naravno, Hilversum, centar medijskih kompanija. Jugozapadno od Severnomorskog kanala koji kod Ejmajdena (IJmuiden) povezuje Amsterdam sa Severnim morem, nalazi se najpoznatije područje za uzgoj cveća. Sastav zemljišta neposredno iza pojasa dina izuzetno pogoduje lukovicama narcisa, zumbula i lala, cveća koje je u Holandiju stiglo u 17. veku zahvaljujući trgovini sa Turskom. Alsmer

9

(Aalsmeer), mesto u blizini nacionalnog aerodroma Siphol (Schipol, koji se nalazi 4,5 m ispod morske površine), najveća je berza cveća na svetu. Od gradova još treba spomenuti Zandvort (Zandvoort), poznat po trkama motocikala i formule 1, i naravno, glavni grad provincije. Harlem Harlem (status grada ima od 1245) centar je farmaceutske industrije, cvećarstva i štamparstva. RoĎeni Harlemac Laurens Koster (1370-1440) izumeo je navodno 1423 – dakle 16 godina pre Gutenberga – štampanje pokretnim slovima. Od značajnih kulturnih spomenika treba spomenuti crkvu posvećenu Svetom Bavu (St.-Bavo ili Grote Kerk) u kojoj se nalaze jedne od najvećih orgulja u Evropi (na njima su svirali Hendl i Mocart) i koja je poznata po svojim zvonima (damiaatjes). Ona je sluţila i kao velika inspiracija za crkvene enterijere čuvenog slikara Pitera Sanredama. Karkateristična za Harlem su i mnogobrojna dvorišta (hofjes) u kojima su zahvaljujući bogatim darodavcima bila smeštena utočišta za siromašne. Arhitektura glavnog trga delo je poznatog arhitekte Livena de Keja (Lieven de Key, 1560-1627). Unekadašnjoj trţnici (Vleeshal) smešten je deo muzeja Frans Hals, u kojem se i.o. nalazi velika zbirka ovog prvog moderniste 17. veka. Jedan drugi muzej takoĎe predstavlja atrakciju Harlema: Tejlersov (Teylers) prirodnjački muzej. Svojevrsnim muzejom se moţe smatrati i Ţelezniča stanica Harlema, obnovljena u stilu secesije. Prva ţeleznička pruga u Holandiji povezala je 1839. Harlem i Amsterdam. AMSTERDAM Sa svojih 750.000 stanovnika prestonica Kraljevine Holandije najveći je grad u zemlji i četvrti turistički centar u Evropi. Pored Stokholma i Briţa nosi epitet Severne Venecije zbog stotinak kilometara kanala i više stotina mostova. Pored mnoštva značajnih kulturnoistorijskih spomenika pečat izgledu grada daju kuće duţ kanala (grachten) sa svojim karakterističnim zabatima (puntgevel, klokgevel, trapgevel)izgraĎenim od cigle, u Zlatnom veku (17. vek), nakon velikih poţara koji su uništili drvene kuće srednjovekovnog gradskog jezgra. Zlatni vek predstavlja vreme najvećeg uspona Amsterdama koji je zahvaljujući povezanosti sa Juţnim i Severnim morem preko morskog rukavca Ej postao centar trgovine ţitom iz Baltika i skupocenim začinima iz kolonija. Glavnu ulogu u trgovini sa prekomorskim kolonijama imala je Istočnoindijska kompanija (Verenigde Oostindische Compagnie - VOC), osnovana 1602. Dvadesetak godina kasnije (1621), osnovana je i Zapadnoindijska kompanija za trgovinu sa Amerikom, koja na Menhetnu osniva naselje Novi Amsterdam, kasniji Njujork. Prvi guverner te oblasti, koju su ubrzo preoteli Englezi, bio je Peter Stajvesant (Peter Stuyvesant). Usponu Amsterdama doprineo je i propast Antverpena kao centra pomorske trgovine nakon što je u Osamdesetogodišnjem ratu pao u ruke Španaca. Tada je došlo do ogromnog priliva izbeglica iz Flandrije, pre svega

10

intelektualne i finansijske elite. Ovaj grad je pruţao utočište i drugim progonjenima, pre svega portugalskim Jevrejima. Stara strana/Oude Zijde Ovaj deo grada koji se nalazi istočno od Glavne ţelezničke stanice (Centraalstation) pripadao je gradskom jezgru još u srednjem veku, a u Zlatnom je postao trgovački centar zahvaljujući pristupačnostiza brodove. Tu se nalazi najstarija crkva Amsterdama: Oude Kerk, izgraĎena u 14. veku na osnovama drvene crkve iz 13. veka. Tu je smešten i Amsterdamski Univerzitet, osnovan 1877. Od ostalih znamenitosti treba spomenuti Zuiderkerk, Jevrejski istorijski muzej, Stoperu (gradska većnica + opera), Rembrantovu kuću, trg Vaterlo, sefardsku sinagogu, ali i crvenu četvrt (walletjes) i muzej marihuane i hašiša. Nova strana/Nieuwe Zijde Zapadni deo srednjovekovnog jezgra danas je šoping centar prepun radnji i turista. Glavne trgovačke ulice su Damrak, Rokin (koje vode ka Centraal Station), zatim Spui, Kalverstraat, Nieuwendijk (pešačka zona). U sredini, na glavnom gradsom trgu Dam nalazi se kraljevska palata koju je na mestu stare gradske većnice, izgorele u poţaru, izgradio Jakob van Kampen (Jacob van Campen) u stilu klasicizma. Odmah do nje je Nova crkva (Nieuwe Kerk) a preko puta je Spomenik ţrtvama Drugog svetskog rata. Od znamenitosti treba spomenuti još Begijnhof sa najstarijom gradskom kućom od drveta, Engleskom crkvom i kamufliranom katoličkom crkvom (schuilkerk), zatim Istorijski muzej, Muzej starina Allard Pierson i muzej Madam Tiso. Od novije arhitekture, poznate pod nazivom Amsterdamska škola, ističu se Berza (Beurs van Berlage), crkva Sv. Nikole, koji je, inače, zaštitnik grada, i Glavna ţeleznička stanica. IzgraĎena 1889. na mestu nekadašnje luke, stanica počiva na konstrukciji od preko osam hiljada podvodnih drvenih šipova i predstavlja jedinstven graĎevinski poduhvat. Pojas kanala/Grachtengordel Saniranje močvarnog i plavnog tla otpočeto je početkom 17. veka postavljanjem pojasa kanala koji su ubrzo sa svojim moćnim rezidencijama bogatih trgovaca postali sinonim za uspona grada. I dan danas se to smatra elitnim delom centra u kojem je smešten veliki broj institucija, banaka, firmi i sve velike izdavačke kuće. Redosled kanala od centra ka obodima grada je: Singel, Herengracht, Keizersgracht, Prinsengracht. Njihovi uzani trotoari omeĎeni su tipičnim metalnim stubićima, zvanim Amsterdammertjes i označenim znamenjem sa grba Amsterdama: tri slova X. Stanovanje je moguće i u samim kanalima, u velikim stambenim čamcima (woonboten). Najveća dva trga u ovom delu grada su Rembrandtplein i Leidseplein. br />Od kulturnih znamenitosti treba spomenuti Westerkerk, crkvu koja se nalazi u neposrednoj blizini kuće u kojoj se krila Ana Frank i gde je sada smešten istoimeni muzej. Crkvena zvona (carillon) i dalje sviraju melodije iz tog vremena. Poprečni kanali (Egelantiersgracht, Bloemgracht, Lauriersgracht) u ovom delu grada pripadaju čuvenom boemskom kvartu De Jordaan. Muzejski kvart/Museumkwartier

11

Današnji izgled ova četvrt počela je da dobija krajem devetnaestog veka izgradnjom niza muzeja i kulturnih ustanova: Rijksmuseum, Concertgebouw, Stedelijk museum, Van Gogh museum, Nederlands Filmmuseum. Posebnu instituciju predstavlja i čuveni Vondelpark nazvanom po jednom od najčuvenijih pesnika Zlatnog veka. Od znamenitosti izvan uţeg centra treba spomenuti Sarphatipark, četvrt De Pijp sa pijacom Albert Cuyp, zoološki vrt Artis, Tropski muzej, Pomorski muzej i naučno-obrazovni centar NEMO. Izvan gradskog jezgra smešten je i drugi amsterdamski univerzitet protestantskog opredeljenja: Vrije Universiteit. Juţna Holandija Površina: 2829 km2 Broj stanovnika: 3.200.408 Glavni grad: Hag ('s Gravenhage/Den Haag) (443.845) Ova provincija predstavlja najgušce naseljeni deo zemlje i ima više stanovnika od zemalja kao što su na primer Albanija, Mongolija, Slovenija ili Makedonija. Svoje postojanje duguje pojasu dina koje plavnu niziju odvajaju od Severnog mora. Najviši peskoviti vrh iznosi nešto preko 30 metara dok je najniţa tacka kriptodepresije na 4,8 metara ispod morske površine. Specificnost zemljiţta neposredno iza dina (peskovitost, slanoca), nazvano geestgronden, izuzetno pogoduje uzgoju cveca. Prostor izmedu Harlema i Lejdena prekriven je poljima narcisa, zumbula i lala (Sa uzgojem lala, donetih iz Turske, prvi je poceo Carolus Clusius 1593. godine.). Tu se nalazi i Keukenhof, najveci park cveca u Holandiji. Karakteristiku pejzaţa predstavljaju i ogromni staklenici za uzgoj cveca, voca i povrca. Druga karakteristika ove provincije je da obuhvata prostranu deltu gde se vode velikih reka (Rajna, Mas) i njihovih pritoka (Ejsel) ulivaju u more. U rimsko doba donji tok i ušce Rajne nalazili su se nešto severnije, povezujuci Utreht sa Katvejkom, a danas kanal Nieuwe Waterweg usmerava vode i Rajne i Masa u zajedicko ušce zapadno od Roterdama. U juţnom delu provincije, gde je more kroz recnu deltu neometano moglo da plavi, izraţeni su mnogi nasipi i drugi odbrambeni sistemi. Broj ostrva smanjen je njihovim povezivanjem sa kopnom, tako da su ostala još samo dva. Kao i u Severnoj Holandiji i ovde je postojao veliki broj vetrenjaca koje su ispumpavale vodu i isušivale poldere. U svetsku baštinu spada niz vetrenjaca na nasipu Kinderdijk, jugoistocno od Roterdama. Sa etnološke tacke gledišta, vodeni put (Hollands Diep) koji predstavlju juţnu granicu provincije ujedno predstavlja i granicu dva razlicita mentaliteta kao i dva izgovora standardnog nizozemskog: severnog i juţnog (boven en beneden de Moerdijk). Dobar deo Juţne Holandije cini konglomeracija gradova od kojih je roterdamska najveca. Hag

12

Puni naziv ovog grada – 's Gravenhage – zapravo znaci “Grofov zabran”. Kao rezidencijalni grad u kojem osim kraljice i prestolonaslednika svoja sedišta imaju diplomatska predstavništva, ministarstva, parlament i vlada, Hag ima posebnu atmosferu, sasvim drukciju od glavnog grada drţave Amsterdama. Holandski naziv za to je deftig – otmen, dok su nadimci za Haţane pomalo pejorativni: bluffers, windhappers, windzakken, ooievaars, waterkijkers. Srednjovekovno jezgro grada predstavlja Binnenhof gde su smešteni sedište vlade i parlamenta. Svake godine, treceg utorka u septembru (Prinsjesdag), kraljica iz svoje palate u ulici Noordeinde dolazi zlatnim kocijama u Binenhof kako bi otvorila prvo redovno zasedanje skupštine u Sali vitezova (Ridderzaal). Otmenost Haga i njegove aristokratije nenadmašno je opisao poznati pisac Luj Kuperus koji je i sam stanovao u tom delu grada. U druge znamenitosti Haga spadaju: -muzeji Mauritshuis, Gemeentemusem, Panorama Mesdag, Madurodam -Kraljevska biblioteka, Nacionalni arhiv -Palata pravde sa najvecom pravnickom bibliotekom na svetu -Sheveningen sa svojom lukom i plaţom ali i zatvorom -Wassenaar, haško Dedinje -Haška škola (grupa impresionistickih slikara s kraja 19. veka) Lejden Izgraden na jednom rukavcu Rajne, ovaj grad se razvio još u srednjem veku zahvaljujuci tekstilnoj industriji i trgovini. Najteţe trenutke proţivljavao je tokom španske opsade u Osamdesetogodišnjem ratu. Spasen je zahvaljujuci krajnjoj meri Vilema Oranskog i njegove flote uskoka (Watergeuzen) – otvaranjem brana i plavljenjem zemlje, što je Špance nagnalo u beg. U znak secanja na oslobodenje 3. oktobra 1574. za praznik grada (Leids Ontzet) se sprema posebno jelo zvano hutspot jer su izgladneli branioci naišli na pun kazan toga jela od krompira i šargarepe koje su Španci u panici ostavili za sobom. Godinu dana nakon oslobodenja Lejden je dobio prvi univerzitet u zemlji (Vilem Oranksi je gradanima kao nagradu za hrabro drţanje ponudio izbor izmedu oslobodenja od poreza i osnivanja univerziteta). Nakon pobede protestanata Lejden je pruţio utocište flamanskim izbeglicama ali i engleskim puritancima koji su se odatle otisnuli u Ameriku (pilgrimsfathers), a njihov oboleli predvodnik, John Robinson, sahranjen je u Petrovoj crkvi (Pieterskerk). Od znacajnih gradana Lejdena treba spomenuti još slikare Rembranta van Rejna (Rembrandt van Rijn) i Lukasa van Lejdena (Lucas van Leyden) i lekara Burhavea (Hermanusa Boerhaave, 1668-1738). Delft Delft se smatra jednim od najlepših gradova i kolevkom holandske nezavisnosti. U Novoj crkvi (Nieuwe Kerk) sahranjeni su clanovi vladajuce dinastije pa i otac nacije, Vilem

13

Oranjski (Willem van Oranje, 15331584), koga je nedaleko odatle, u Prinsenhofu, ubio Baltazar Herarts (Balthasar Geraerts), katolicki fanatik i protivnik otcepljenja od Španije. Drugi poznati gradani Delfta bili su slikar Johanes Vermer (Johannes Vermeer) koji je proslavio svoj rodni grad poznatom “Panoramom Delfta” i Antoni van Leuenhuk (Antonie van Leeuwenhoek), izumitelj mikroskopa. Obojica su sahranjeni u Staroj crkvi (Oude Kerk). Delft se u svetu proslavio svojim manufakturama keramike (tegels) i porcelana po ugledu na kineski (Delfts blauw). Roterdam Roterdam je najprometnija luka sveta sa preko 300.000 zaposlenih. U okviru nje nalazi se i Pernis, najveca rafinerija nafte na svetu. Od nekadašnjeg gradskog jezgra skoro ništa nije ostalo nakon nemackog bombardovanja maja 1940. Usled toga ovaj grad sa svojom modernom, cesto eksperimentalnom arhitekturom odudara od vecine holandskih gradova. Od znamenitosti treba spomenuti muzej Boijmans Van Beuningen, Institut za arhitekturu, Erazmov most, i naravno, najznamenitijeg gradanina, Erazma Roterdamskog. Dorderht Dordreht (Dordrecht), najstariji grad u Holandiji, bio je do 16. veka najznacajnija luka. Osnovao ga je jedan od prvih grofova Holandije, po imenu Dirk, tako što je na tom mestu uveo namet za prolazak brodova. Shidam Shidam (Schiedam), sad vec predgrade Roterdama, prestonica je destilisanih pica, pre svega holandske rakije -jenevera. Osim Muzeja destilata poznat je i Gradski muzej sa svojom kolekcijom slikara grupe COBRA. Hauda Hauda (Gouda) je postala sinonim za kackavalj po cijoj je proizvodnji ovaj grad nadaleko poznat. Druga dva proizvoda koja su proslavila ovaj grad su cvece i lule. Od znamenitosti treba spomenuti vitraţe na crkvi Svetog Jana (St.-Janskerk). Utreht Površina: 1394 km2

14

Broj stanovnika: 1.004.632 Glavni grad: Utreht (230.634) (Utrecht) Provincija Utreht dobila je ime po svom glavnom gradu i smatra se srcem Holandije. Naziv potice od rimskog uporišta s pocetka nove ere (47. n.e.) koji je bio izgraden kraj tadašnjeg toka Stare Rajne. Krajem 7. veka biskup Vilibrord je na tom mestu podigao kapelu kako bi odatle širio hrišcanstvo. Zbog toga su okolna podrucja u ranija vremena nosila naziv Het Sticht (metoh) i obuhvatala su znatno vece podrucje od današnjih administrativnih granica. Oko njega su se zbog središnjeg poloţaja otimali mnogi susedni vladari, pre svega grofovi Holandije i Helrea. Tu su se granicila i tri kulturna kruga: frizijski, batavsko-galski i protosaksonski. Sve do reformacije, kada se citav ovaj kraj pridruţio kalvinistima, Utreht je bio sedište biskupa. Taj status je obnovljen tek 1853. Snaţan pecat istoriji i izgledu grada i provincije dalo je plemstvo svojim zamkovima i letnjikovcima. U Utrehtu je svoju rezidenciju neko vreme imao i Luj Napoleon (koga je njegov brat Napoleon pocetkom 19. veka postavio za holandskog kralja). Dom poslednje dve kraljice, Julijane i Beatriks, takode se nalazi u ovoj provinciji, u dvorcu Sustdejk. Duţ reke Veht nalaze se prelepi letnjikovci (buiten) i vile bogatih amsterdamskih trgovaca 17. i 18. veka. Kod jednog od njih rado je svracao u goste cuveni pesnik Konstantejn Hajhens (Constantijn Huygens). Tu se nalazi i dvorac u kojem je ţivela najpoznatija holandska spisateljica 18. veka, Bel van Zajlen (Belle van Zuylen). I sela na tom vodenom putu od Utrehta do Amsterdama se smatraju najlepšima u Holandiji. (Zuilen, Maarssen, Breukelen, Nieuwersluis, Loenen, Vreeland, Nigtevecht, Abcoude). Kod mesta Nihteveht stajala je vila nazvana Petersburg po svom cuvenom gostu, ruskom caru Petru Velikom (16781679). O selu Abkaude nezaboravne redove napisao je cuveni pisac Neskio. Potez od Utrehta ka Renenu na jugoistoku, nazvan Lustwarande (a zvanicno Utrechtse heuvelrug), nalik je na ogroman park koji povezuje dvorce i sela. U jednom od nekadašnjih letnjikovaca smešten je danas holandski meterološki institut KNMI. Gradic Zeist bio je uporište hernhutera, nazvanih još i moravska braca, protestantskih misionara cija je pijetisticka sekta osnovana u nemackom gradicu Herrnhut (Saksonija). Nedaleko odatle nalazi se selo nazvano Austerlic (Austerlitz) po moravskom mestu cuvene bitke u kojoj je Napoleon odneo pobedu. U dvorcu kraj mesta Amerongen tadašnji vlasnik Hodard Bentink (Godard Bentinck) pruţio je 1918. godine utocište poslednjem nemackom caru Vilhelmu II koji je tu ostao sve do svoje smrti. A mestašce Dorn (Doorn) poznato je kao prebivalište jednog od najvecih savremenih holandskih spisatelja, Simona Vezdejka (Vestdijk), i kao mesto u kom se unuk poslednjeg nemackog cara vencao sa ruskom velikom knjeginjom Kirom Kirilovnom. Utreht Utreht je dobio status grada 1122. poveljom Vilema II Holandskog. Sve do dolaska Karla V u posed Nizozemlja (1528), biskupi su upravljali i svetovnom i duhovnom vlašcu. Od 14. veka glavno obeleţje grada je toranj katedrale (Domtoren), najviši crkveni toranj

15

Holandije (465 stepenika tj. 112 m). U svecanoj Sali utrehtske katedrale (današnjoj auli Univeziteta) potpisan je 1579. ugovor o osnivanju Unije ujedinjenih nizozemskih provincije (Unie van Utrecht) radi borbe za oslobodenje od španske vlasti. Iz te unije je nastala Republike Ujedinjenog Nizozemlja. Od znamenitosti treba spomenuti svetski cuvenu oftalmološku kliniku profesora F. C. Dondersa. Zatim jednu od najstarijih opservatorija na svetu (Zonnenburg), palatu jedinog holandskog pape, Adrijana VI, najstariju romansku crkvu u Holandiji (Pieterskerk), oglednu kucu arhitekte Herita Ritvelda (stavljena 2001. pod zaštitu UNESCO-a). Jedinstvena su i podrumska skladišta duţ utrehtskih kanala koji danas sluţe uglavnom kao kafici i restorani. Za utrehtski govor karakteristicna je upotreba deminutiva (jochie, sigaretsie). Overejsel Površina: 3930 km2 Broj stanovnika: 1.014.949 Glavni grad: Zvole (Zwolle) Specijalitet: Deventer koek Ova provincija dobila je ime po jednoj od najve?ih holandskih reka: Ejsel (Ijssel). Geografski, konfesionalno i kulturološki se moţe podeliti na zapadni, protestantski deo i istocni, preteţno katolicki, koji nosi i zasebno ime: Tvente. Overejsel ima veoma raznoliku prirodu i do skora su njegov veliki deo cinile pustare. I u naše vreme ima dosta nenaseljenog i neobradenog zemljišta, što u gusto naseljenoj zemlji kao što je Holandija pogoduje turizmu i rekreaciji. Dijalekti, narodni karakter i seoska arhitektura nose saksonski pecat. Istorijski gledano, srce ove provincije cine stari hanzeatski gradovi Deventer, Kampen i Zvole koji su se, povezani rekom Ejsel sa Zajderzeom (Zuiderzee), još u srednjem veku obogatili zahvaljujuci trgovini sa severnom i juţnom Evropom. Na granici sa Tventeom nalazi se selo Vrizenvejn (Vriezenveen) ciji su stanovnici trgovali sa Rusijom, pre svega sa Sankt Petersburgom, prodajuci lan, bakalar, lule, duvan, cokoladu. Jedan meštanin, Kornelis Krajs (Cornelis Cruys), postao je osnivac ruske ratne flote, a Viher Berkhof (Wicher Berkhoff) bio je njen admiral. Ovaj deo provincije poznat je i kao verski centar. U Kampenu postoji protestantski teološki fakultet, a jedan od najpoznatijih gradana Zvolea bio je Tomas a Kempis, cuveni religiozni pisac s kraja srednjeg veka. Poseban kuriozitet predstavlja mestašce Staphorst, uporište ortodoksnih protestanata (vidi Zwarte-Kousen-Band), koji još uvek nose narodnu nošnju i odbijaju da vakcinišu decu. U devetnaestom veku, zahvaljujuci procvatu tekstilne industrije, istocni deo tj. Tvente sa gradovima Enshede, Almelo i Hengelo je u razvoju prestigao stare ekonomske centre. Od privrednog znacaja za Tvente je bila i proizvodnja soli. Enshede, grad preteţno

16

moderne arhitekture, najveci je grad u provinciji Overejsel i smatra se glavnim gradom Tventea. Helderland Površina: 5014 km2 Broj stanovnika: 1.803.822 Glavni grad: Arnem (128.946) (Arnhem) Specijalitet: balkenbrij, kruudmoes Naziv provincije Helderland poti?e iz 11. veka od grofova od Helrea, tadašnjih vladara poreklom iz nemackog gradica Gelderna. Nizozemlju je pripojena tokom vladavine Karla V. U vreme svog srednjovekovnog procvata obuhvatala je nekoliko hanzeatskih gradova, i.o. Zutfen (Zutphen), Dutinhem (Doetinchem), Dusburh (Doesburg) i Hardervejk (Harderwijk). Geografski, ova provincija razlikuje tri regiona: oblast Veluve (Veluwe) na severu, Ahterhuk (Achterhoek) na istoku i Betuve (Betuwe) na jugozapadu. Najupecatljiviji krajolik predstavljaju tokovi mocnih reka: Rajne, Vala, Meze i Ejsel. Guillaume van der Graft Het land van drie kwartieren, een handvol drie rivieren, drie aderen aan één pols. Bovenaan heet het Zwols, onderaan taarentegen Nijmegen. Veluve Veci deo ovog regiona obuhvata nacionalni park Hohe Veluve (Hoge Veluwe) u kojem je smešten cuveni muzej Kröller-Müller koji i.o. poseduje veliku kolekciju Van Gogovih dela. Tu se nalazi i rezervat za uzgoj kleke (jeneverbes) kao i dvorac kraljevske porodice, Lo (Het Loo), koji nosi epitet holandskog Versaja. Podigao ga je Vilem Treci Oranski, kasniji kralj Engleske. Od gradova treba spomenuti Arnem, Apeldorn i Vaheningen (Wageningen). Arnem je administrativni centar Helderlanda. Tokom Drugog svetskog rata doţiveo je velika razaranja prilikom saveznicke ofanzive. U Vaheningu se nalazi nadaleko cuveni Poljoprivredni fakultet. Betuve

17

Cuveni vocarski kraj smešten je u dolinama tri velike reke koje su svojim impresivnim tokovima bile inspiracije mnogim piscima i pesnicima (Marsman, Neskio, Nejhof, Adama van Sheltema). Od gradova treba spomenuti Nejmehen, najstariji i najveci grad u provinciji Helderland, Kulemborh (Culemborg) i Biren (Buren ), a zatim Zaltbomel, opevan u cuvenoj pesmi Martinusa Nejhofa “Most kod Bomela” (De moeder de vrouw) a poznat i po cinjenici da je Edvard Mane tu upoznao svoju buducu ţenu. Ahterhuk Ovaj deo Helderlanda obiluje zamkovima i veleposedima. Od gradova treba spomenuti Zutfen (poznat po svojoj staroj biblioteci sa prikovanim knjigama), Dusburh (Doesburg) i Dutinhem (Doetinchem). Zeland Površina: 1748 km2 Broj stanovnika: 355 585 Glavni grad: Middelburg (39 462) Moto: Luctor et emergo U sastav Zelanda ulaze sledeca ostrva i delovi kopna: Shauen-Dajveland, Filipsland, Tolen, Valheren, Severni Beveland, Juţni Beveland, Zelandska Flandrija (Schouwen-Duiveland, Philipsland, Tholen, Walcheren, Noord-Beveland, Zuid-Beveland, Zeeuws-Vlaanderen). Izgled zemlje i karakter ljudi u najvicoj meri je je odredila vecita borba protiv vodene stihije, što joj i samo ime kaţe: zemlja od mora oteta. Na ovim, medusobno povezanim ostrvima susrecu se severni i juţni tj. holandski i flamanski kulturni uticaji koji vode poreklo još od borbi za prevlast holandskih i flamanskih grofova. Prevagnuo je, ipak, holandski uticaj, a Zeland je postao jedan od najlojalnijih pristalica vladajuce dinastije (Huis van Oranje). Tokom borbe za nezavisnost Zeland je bio prvo prihvatilište ogromnog broja izbeglica iz Flandrije kao i protestanata iz Valonije i Francuske. Uticaji juga vidljivi su pre svega u arhitekturi. Tako je gradska vecnica u Vlisingenu umanjena replika antverpenske. Istovremeno, veliki broj katolika napustio je ovu provinciju. Padom Antverpena i Ostendea u ruke Španaca, Midelburh je u 17. veku postao najznacajniji trgovacki centar u regionu, donevši zajedno sa ostalim gradovima i lukama veliki prosperitet Zelandu. Amsterdam svoju konacnu prevlast nad Midelburhom ima najviše da zahvali Istocnoindijskoj kompaniji (VOC) kojoj su pristupili i mnogi Zelandani preselivši se u Amsterdam. Zahvaljujuci plodnom zemljištu, poljoprivreda (pre svega uzgoj ţitarica i krompira) je glavna privredna grana. Iako su stanovnici Zelanda medu prvima otpoceli sa poljoprivrednom mehanizacijom, krajolikom su dugo dominirali poznati tegleci konji

18

autohtone zelandske rase (Zeeuws trekpaard). Zeland je takode poznat po svojim uzgajalištima ostriga i dagnji. Najznacajniju izmenu Zeland je doţiveo ostvarenjem Delta-plana. Taj plan je donet nakon katastrofalne poplave 1953. i njime je predvideno da se zatvore svi morski rukavci od Novog vodenog puta (Nieuwe Waterweg) do Vestershelde (Westerschelde). Ovaj sistem brana, ustava i mostova (najduţi ima preko 5000 metara) najimpozantnije je gradevinsko delo u zemlji. Muzej posvecen izgradnji i funkcionisanju ovog kompleksa (Delta-werken) nalazi se na ostrvu Nelce Jans (Neeltje Jans). Pred obalama Zelanda nalaze se i mnogobrojne prepreke koje sluţe za slabljenje udarne snage talasa: golfbrekers. U 19. veku Zeland su kao inspiraciju i letovalište otkrili umetnici ovekovecivši ga u svojim literarnim (Bosboom-Toussaint, Nescio) i likovnim (Toorop, Mondriaan) delima. Zahvaljujuci izmenjenoj cudi zauzdane vode, Zeland je veoma pogodan za sportove na vodi. Još jedan tradicionalni sport je alkarstvo: ringsteken. Valheren Srce Zelanda predstavlja ostrvo Valheren na kome se nalazi i glavni grad provincije, Midelburh (Middelburg). Njegov crkveni toranj,nazvan Dugi Jan (Lange Jan), vidljiv je još izdaleka. Sama crkva potice s pocetka 14. veka, a gradska vecnica je dragulj kasne juţnonizozemske gotike (15. vek). Najznacajnija luka Zelanda je Vlisingen (Vlissingen), rodno mesto najslavnijeg holandskog pomorskog junaka, admirala Mihila de Rajtera (Michiel de Ruyter, 1607-1676). Kao strateški vaţno mesto pretrpeo je mnoga razaranja, izmedu ostalog za vreme engleske opsade pocetkom 19. veka. Pecat izgledu ovog ostrva daju i mnogobrojna brodogradilišta duţ Shelde. Na Valherenu se nalaze i brojna letovališta od kojih su najznamenitiji Vere (Veere), ovekovecen u Neskijovoj pripoveci “Grebator”, i Domburh (Domburg) koga je ovekovecio cuveni slikar Pit Mondrijan. Juţni Beveland Na ovom nekadašnjem ostrvu, u selu Krajningen (Kruiningen) nalazi se spomenik ţrtvama velike poplave (Watersnoodmonument) koga je napravio poznati pisac i vajar Jan Volkers. U podnoţju spomenika uklesani su stihovi pesnika A. Roland Holsta:

19

Hoort gij de zee achter mijn hart?

20

Daar zal ik heen zijn, En gij zult met de zee alleen zijn. De golven zullen breken uw hart. Zelandska Flandrija Ovaj deo pokrajine najduţe je bio pod flamanskim uticajem i vlašcu, naime sve do 1814. Od gradova treba spomenuti luku Ternezen (Terneuezen) i srednjovekovni Hulst (Hulst) u kojem se nalazi spomenik najcuvenijem liku najcuvenijeg nizozemskog srednjovekovnog epa, liscu Rejnardu. U mestu Slajs (Sluis) nalazi se jedini holandski straţarni toranj, belfort, karakteristican inace za sve znacajne flamanske gradove u srednjem veku. U mestu Birvlit (Biervliet) roden je Vilem Bekelzon (Willem Beukelszoon), izumitelj postupka usoljavanja haringe (haringkaken) kojem je za taj izum podignut spomenik cak u Finskoj, u mestu Turku. Shauen-Dajveland Od znacajnih istorijskih mesta na ovom ostrvu treba spomenuti luke Zirikze (Zierikzee) sa svojim cuvenim Debelim tornjem (Dikke Toren) i Brauershaven (Brouwershaven). Severni Brabant Površina: 4904 km2 Broj stanovnika: 2.172.604 Glavni grad: Hertohenbos ('s Hertogenbosch/Den Bosch) (91.117) Mestašce Murdejk (Moerdijk) na severnoj granici ove pokrajine ušlo je u izreku o dva mentaliteta, juţnonizozemskom i severnonizozemskom, koje razdvaja delta reke Mas: boven en beneden de Moerdijk. Ta razlika u mentalitetu je pre svega istorijski i konfesionalno uslovljena. Istocni deo ove provincije bio je u srednjem veku deo mocnog vojvodstva Brabanta u cijem sastavu su bili i gradovi Brisel, Leven (najstariji univerzitetski centar) i Antverpen (najznacajnija luka). Najveci uspon ovo vojvodstvo, od 1430. u rukama mocnih burgundskih vojvoda, doţivelo je u 15. veku. To je bio i vrhunac ideje o ujedinjenom Nizozemlju. Zacetak nacionalne svesti i ţelje za osamostaljenjem od španske dominacije upravo se odigrao u Brabantu (Breda), gde je pod vodstvom Vilema Oranskog sklopljen savez plemica za borbu za nezavisnost. Ironijom sudbine, taj pokret je i propao tamo gde je ponikao zbog sudara politickih i verskih interesa. Minsterskim ugovorom (1648) severni deo Brabanta pripao je Republici ujedinjenih nizozemskih provincija, dok je je juţni deo ostao pod Špancima. Ta podela kao i drugorazredni tretman koji je Severni Brabant potom imao kao osvojena teritorija (wingewest) u okviru

21

Republike samo je doprineo produbljenju razlika u mentalitetu koji je ostao samosvojan i kad je 1796. okoncan period izrabljivanja, diskriminacije i siromašenja. Zaostalost u razvoju Severni Brabant uspeo je da nadoknadi u dvadesetom veku. Sada je to po agrarnoj i industrijskoj proizvodnji vodeca provincija u zemlji. Odlike tog samosvojnog brabantskog karaktera su kombinacija razdraganosti i sete, smisao za humor i relativiranje, izvesna trpeljivost/lankmoedigheid* (ze doen maar) kao i gostoljubivost koja ne krasi u tolikoj meri ostale delove zemlje. Holandski Brabant Zapadni deo Severnog Brabanta (zapadno od linije Valvejk-Alfen) imao je nešto drugaciji istorijski razvoj. To se pre svega odnosi na nekadašnji baronat Brede i markizat Berhena koji su nakon borbi za nezavisnost direktno pripali vladarskoj kuci Oranje. Tu su prisutniji holandski uticaji, kako zbog istorijskih veza tako i zbog savremenih saobracajnica koje preko ovog dela provincije povezuju Holandiju sa Belgijom. Glavna odlika prirode je velika pošumljenost, pre svega cetinarima koji su sistematski sadeni od 1514. Od prirodnih rezervata treba spomenuti Bisbos (De Biesbosch), medurecje i deltu Masa i Vala, koji pruţa utocište svojevrsnoj flori i fauni. Od gradova su najznamenitiji Breda (sedište Kraljevske vojne akademije), Berhen op Zom (Bergen op Zoom), Vilemstad (Willemstad), Rozendal (Roosendaal) i Zundert, rodno mesto Vinsenta van Goga. U gradicu Audenbos (Oudenbosch) nalazi se umanjena replika rimske bazilike Svetog Petra koju su podigli zuafi (zoeaven) – dobrovoljci koji su otšli u Rim da brane papu od Garibaldija. Brabant Istocno od Brede i spomenute linije Valvejk-Alfen (Waalwijk-Alphen) leţi onaj nepatvoreni Brabant. On obuhvata sledeca podrucja: Centar, Mejerej, Kempen, Ejndhovenski krug i Pejl (Centrum, Meierij, Kempen, Cirkel rond Eindhoven, Peel). Jedna od glavnih odlika brabantskog pejzaţa su prostrane šume topola. Osim nekoliko prirodnih rezervata (Drunense duinen, Loonse duinen) tu se nalazi i jedan od prvih zabavnih parkova u Evropi – Efteling. Za podrucje Pejl vezuje se ime holandskog pesnika Antona Kolena (Antoon Coolen), jednog od katolickih prosvetitelja izmedu dva rata. Hertohenbos Hertohenbos ili skraceno Den Bos, glavni grad provincije, najviše nosi pecat brabantskog mentaliteta, za holandske pojmove juţnjackog, dakle opuštenog i prijatno neurednog. Glavna znamenitost je katedrala Svetog Jovana (Sint Jan) u gotskom stilu.

22

Zanimljiva je legenda vezana za njen 86 metara visoki toranj: progutala ga je vatra godine 1584, na dan kada je u crkvi odrţano bogosluţenje u znak zahvalnosti zbog uspelog atentata na Vilema Oranskog. Den Bos je rodno mesto cuvenog slikara Hieronimusa tj. Jeruna Bosa (Jeroen/Hiëronymus Bosch, 1450/1460-1516). Od ostalih brabantskih gradova treba spomenuti industrijski centar Ejndhoven (Eindhoven) -sedište elektronske (Philips) i automobilske (DAF) industrije ali i prvi grad u Holandiji u kojem su ulice ukrašene ţardinjerama. Znacajan je i univerzitetski gradic Tilburh (Tilburg). U mestašcetu Ninen (Nuenen), nadomak Ejndhovena, u periodu 1883-1885 ţiveo je Vincent van Gog ciji je otac tu bio postavljen za paroha. Brabantska priroda i seoski ţivot su na njega delovali veoma inspirativno. Tu je 1885. nastala i cuvena slika »Siromaška vecera« (Deaardappeleters). Limburg Površina: 2192 km2 Broj stanovnika: 1.099.622 Glavni grad: Mastriht -Maastricht (116.380) Specijalitet: Limburgse vlaai Geografski gledano, Limburg svojim ustalasanim krajolikom breţuljaka, platoa i dolina odudara od ostatka Nizozemlja. Geološki posmatrano, odlikuju ga starost zemljinih slojeva i nalazišta uglja. Orazlicitosti klime svedoci cinjenica da u Limburgu postoji vinogradarstvo. Prirodnu granicu Limburga prema Belgiji (u kojoj se nalazi istoimena provincija) cini reka Meza. U svom najuţem delu ova provincija, stešnjena izmedu Belgije i Nemacke, ima širinu od svega tri kilometra. Ako se ne racuna Flevoland, Limburg je najmlada, ali ujedno i najstarija holandska provincija. Nastanjena je još od kraja poslednjeg ledenog doba, a tokom neolita su ovamo pristigla plemena sa jugoistoka Evrope. Svoj prvi procvat doţivela je pod rimskom upravom. Tada su izgradene prve saobracajnice, utvrde i gradovi, sa trgovima i javnim kupatilima. Jedino sacuvano rimsko kupatilo nalazi se u gradu Herlenu. Tokom rimskog prisustva pocelo je da se širi i hrišcanstvo, o cemu svedoci legenda o svetom Servaciju, biskupu Tongerena, koji je 384. sahranjen u Mastrihtu. Nad njegovim grobom podignuta je kasnije crkva podignuta njemu u cast: St. Servaas. Drugi procvat ovaj deo Nizozemlja duţ reke Mas doţiveo je za vreme Karolinga, o cemu svedoci arheološko bogatstvo. Nakon pustošenja koje su doneli Normani, krenuo je novi procvat koji je dao znacajne spomenike romanske arhitekture kao što su male bogomolje(zaalkerkjes) i velicanstvene gradevine poput crkve Sv. Servas i Bogorodicine bazilike (Onze-Lieve-Vrouwekerk) u Mastrihtu, zatim manastirske crkve u Rurmondu i Tornu. U literarne vrhunce ovog doba spada delo Hendrika van Veldekea koji je stvarao na nizozemskom dijalektu ovog kraja.

23

Raspad Karolinškog carstva doneo je sve vece politicko usitnjavanje, kome je ucinjen kraj tek sa Francuskom revolucijom kada je juţni deo pripojen Departmanu Donje Meze. Nakon Napoleonovog poraza, Becki kongres je stvaranjem Kraljevine Nizozemlja (Koninkrijk der Nederlanden) nakratko ujedinio citavu ovu teritoriju u okviru jedinstvene drţave. Belgijska revolucija, kojoj se, sa izuzetkom Mastrihta, pridruţila citava provincija, dovela je do stvaranja Kraljevine Belgije i podele Limburga na holandski i belgijski. Arhitekta PJH Kajpers (PJH Cuypers, 1827-1921), Limburţanin rodom iz grada Rurmonda, dao je svojim neogotskim stvaralaštvom znacajan doprinos nacionalnoj kulturi. Zgrada ţeleznicke stanice kao i Rekjsmuzeja u Amsterdamu njegovo su delo. Osobenost Limburga cine i njegovi praznici kao što su karneval u februaru i streljacka parada De oude Limburger koja se odrţava prve nedelje jula. Mastriht Današnji naziv ovog grada potice od Mosae Traiectum -naseobine koju su osnovali Rimljani pocetkom nove ere. Hrišcanskim osnivacem grada smatra se sveti Servacije, koji je u 4. veku poceo sa propovedanjem nove vere. U glavne znamenitosti ovog grada se osim vec spomenutih crkava ubraja i kameni most preko Meze iz 1280, srednjovekovna gradska kapija Helpoort, i gradska vecnica iz 16. veka. Od savremene arhitekture treba istaci muzej Bonnefanten. Od ostalih gradova u Limburgu treba spomenuti Rurmond, Venlo, Sitard, Valkenburh, Herlen, Torn (Roermond, Venlo, Sittard, Valkenburg, Heerlen, Thorn). POLITIKA Nakon otcepljenja od španskog Nizozemlja krajem 16. veka, Holandija je ušla u istoriju kao jedna od prvih evropskih republika čiji je zvanični naziv bio Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden. Monarhija je zvanično ustanovljena tek 1815. godine, sa oranskom dinastijom (Oranje) na čelu. Današnji šef drţave, kraljica Beatriks van Oranje-Nasau (Beatrix van Oranje-Nassau), stupila je na presto 1980. godine, nasledivši svoju majku Julijanu (Juliana). Nakon dugog niza ţena na holandskom prestolu, naslednik trona biće najstariji sin kraljice Beatriks, Vilem-Aleksander (Willem-Alexander). Po svom društvenom ureĎenju, Holandija je ustavna monarhija sa dvodomnim parlamentarnim sistemom. Uloga šefa drţave je ograničena na nedeljno savetovanje sa premijerom (minister-president) i imenovanje sastavljača vlade (formateur, informateur). Vladu, tj. kabinet čine ministri sa premijerom na čelu. Holandska vlada ima sledeće resore: Opšti poslovi ( Algemene Zaken), Inostrani poslovi (Buitenlandse Zaken), Unutrašnji poslovi i odnosi unutar Kraljevine (Binnenlandse Zaken en Koninkrijksrelaties), Bezbednost i pravosuĎe (Veiligheid en Justitie), Obrazovanje, kultura i nauka (Onderwijs,Cultuur en Wetenschappen), Finansije (Financiёn), Odbrana

24

(Defensie), Infrastruktura i zaštita ekoline (Infrastructuur en Milieu), Ekonomija, poljoprivreda i inovacije (Economische Zaken, Landbouw & Innovatie), Socijalna pitanja izapošljavanje (Sociale zaken en Werkgelegenheid),Zdravlje, ţivotni standard i sport (Volksgezondheid, Welzijn en Sport). Parlament ili Staten-Generaal, kako glasi stari naziv, sastoji se od Gornjeg doma (Eerste Kamer) sa 75 članova, i Donjeg doma (Tweede Kamer) sa 150 članova. Direktno se biraju samo članovi Donjeg doma, dok članove Gornjeg biraju skupštine provincija. U kompetencije Gornjeg doma spada kontrola rada ministara i drţavnih sekretara (staatssecretaris), tzv. recht van onderzoek i recht van interpellatie. Donji dom osim gorenavedenih prava istrage i interpelacije ima i pravo da predlaţe amandmane i izmene zakona: recht van initiatief. Do krize vlade i raspisivanja prevremenih izbora moţe doći ukoliko vlada npr. ne odobri zakone izglasane od strane oba doma skupštine. U oba doma holandskog parlamenta tj. skupštine proporcijalno su zastupljenje političke stranke koje učestvuju na izborima. Za razliku od nekih drugih zemalja (Nemačka, Srbija) ne postoji cenzus od 5% tako da se u parlamentu nalaze i stranke sa samo jednim mandatom (u pitanju su uglavnom stranke malih konfesionalnih zajednica). MeĎu najznačajnije političke partije, koje još uvek u dobroj meri odslikavaju vertikalnu stratifikaciju društva (verzuiling), spadaju demohrišćanska CDA (Christen-demokratisch Appel), socijalistička PvdA (Partij van de Arbeid), liberalno-demokratske VVD i D66 (Volkspartij voor Vrijheid en Democratie, Democraten 66) i ekološka Groen Links. Jedno kraće vreme je paţnju političke javnosti privlačila desničarska stranka kontroverznog političara Pima Fortajna (Pim Fortuyn) koji je ubijen iz zasede na vrhuncu svoje popularnosti. Stranka naslednica takve politike je PVV (Partij voor de Vrijheid), Gerta Vildersa (Geert Wilders) koja je na parlamentarinim izborima iz 2010. zabeleţila značajne rezultate i koja trenutno podrţava manjinsku liberalnu vladu. U novije vreme holandske vlade su koalicione, što će reći da nijedna stranka nema apsolutnu vlast već mora da se udruţuje sa drugim strankama u podeli vlasti. Nakon dugogodišnje vladavine konfesionalno obojenih vlada, u Holandiji je osamdesetih godina došlo do formiranja tzv. Paarse coalitie (PvdA, VVD, D66) koja je svoj naziv dobila po boji (ljubičastoj) nastaloj iz boja udruţenih stranaka (socijalistička crvena, liberalna plava). Predsednik te vlade je dugi niz godina bio poznati holandski političar Wim Kok (PvdA). U njegovo vreme Holandija je doţivela veliki ekonomski procvat, izmeĎu ostalog zahvaljujući privrednom modelu nazvanom poldermodel. Osim političkih stranaka, upliv na politiku zemlje imaju i mnogobrojne vanstranačke graĎanske inicijative. Karakterističan način donošenja odluka u javnom ţivotu predstavlja konsenzus. U najnovije vreme rastući problem predstavlja veliki broj imigranata i njihovo organizovanje po religioznom principu (pre svega su u pitanju muslimanske zajednice od kojih neke zastupaju netolerantne programe). Od značajnih političkih funkcija treba još spomenuti guvernere provincija (Commissaris der Koningin), zatim predsednike opština i opštinska veća (Burgemeester en Wethouders). Poseban vid lokalne samouprave predstavlja institucija čiji je zadatak

25

odrţavanje vodoprivrednog sistema (waterschappen) koji čini odbor (College van Heemraden) na čijem čelu stoji dijkgraaf. Početak parlamentarne sezone obeleţava se trećeg utorka u septembru (Prinsjesdag) kada kraljica zlatnom kočijom (Gouden koets) dolazi u Binnenhof gde otvara prvo redovno zasedanje parlamenta. Govorom (troonrede) u svečanoj sali (Ridderzaal) ona iznosi program i smernice vlade za narednu godinu. Tog istog dana ministar finansija u Donjem domu iznosi predlog budţeta (Miljoenennota, Rijksbegroting) Za podrobnije informacije vidi: www.parlement.nl Dinastija Holandska dinastija popularna je u narodu, mada postoji i antimonarhistički pokret. Dan monarhije slavi se 30. aprila (Koniginnendag), na roĎendan nekadašnje kraljice Julijane. Boja holandske dinastije je narandţasta (oranje), što je i boja nacionalnog tima. Kraljica Beatriks je najstarija ćerka bivše kraljice Julijane van Oranje-Nasau i nemačkog plemića Bernarda von Lipea. Pokojni suprug kraljice Beatriks je takoĎe bio Nemac, Klaus von Amberg. Poslednja četiri monarha na holandskom tronu bile su ţene: Beatriks - Juliana - Wilhelmina – Ema (regentkinja) – Vilem III – Vilem II – Vilem I. Prestolonaslednik Vilem Aleksander oţenjen je Argentinkom Maksimom, ćerkom bivšeg argentinskog ministra poljoprivrede za vreme Videlove vojne hunte. Za detaljnije podatke o kraljevskoj porodici vidi www.koninklijkhuis.nl Posleratne političke tendencije Prvu posleratnu deceniju karakterišu katoličko-socijalističke vlade pod premijerom Vilemom Drejsom (Willem Drees), koje su vodile postepenom napretku i nizom zakona (AOW Algemene Ouderdoms Wet, Ziektewet, Algemene Arbeidsongeschiktheidswet, Werkloosheidswet) poloţile temelje dobro organizovane drţave socijalne pravde (verzorgingsstaat). Sve do kraja pedesetih godina društvo je bilo vertikalno podeljeno (verzuiling) u svim sferama, uključujući radiodifuziju, sindikalno udruţivanje, sport i obrazovanje. Šezdesetih godina je nezadovoljstvo mladih generacija poprimilo globalne razmere i počelo da se odraţava najpre u kulturi, a zatim i u ostalim sferama društva. Raskršćavalo se sa starim poimanjem hrišćanskog morala i svim stegama koje su iz toga proizlazile. Jedan od najpoznatijih autora ove generacije bunta bio je Jan Volkers (Jan Wolkers). Na političkoj sceni su protesti rezultirali nastankom Provo-pokreta (skraćeno od provoceren). Jedan od glasnogovornika ovog pokreta bio je Rul van Dajn (Roel van Duyn) koji se u svom manifestu objavljenom u časopisu Provo 12. jula 1965. izjasnio protiv atomskog naoruţanja, autoritatizma i drţave blagostanja, zalaţući se za neku vrstu anarhije. Akcije ovog pokreta bile su pune humora i predstavljaju preteče akcija kakve su krajem veka izvodili otporovci. Jedna od ideja koje su nadţivele pokret predstavlja akcija 'beli bicikli' (wittefietsen), tj. besplatno korišćenje opštinskih bicikli radi rasterećivanja centra grada od saobraćaja i njegovih štetnih posledica. Vrhunac mladalačkog i studentskog bunta zbio se 1968. godine. Amsterdam je u to vreme postao svetska metropola hipi-pokreta sa trgom Dam kao glavnim okupljalištem i parkom Vondel kao najvećom spavaonicom pod vedrim nebom. Popularnosti

26

Amsterdama svakako je doprineo liberalan stav gradskih vlasti spram korišćenja opojnih sredstava. Ovom hipi-raju došao je kraj već 1969. kada su marinci 'počistili' glavni trg. Šezdesetih godina su u Holandiju došli i prvi 'gastarbajteri', meĎu njima i mnogi drţavljani bivše Jugoslavije. Sedamdesetih godina na alternativnoj političkoj sceni su se pojavili 'patuljci' (Kabouters) koji su pre svega bili usredsreĎeni na ekološka i mirovna pitanja. U to vreme je nastao i pokret za korišćenje neuseljenih zgrada u centru Amsterdama (krakers). Glavne tekovine šezdesetih i sedamdesetih su bile razgraĎivanje starog sistema društvenih stubova kao i rušenje mnogih tabua (razvod, homoseksualnost, lake droge, prostitucija, kontracepcija, abortus, eutanazija), što je rezultiralo pravom kulturnom revolucijom (računajući i seksualnu). Ţenski pokret (Dolle Mina's) bio je veoma aktivan u skretanju paţnje na probleme i potrebe ţena, pre svega na potrebu za legalizacijom abortusa (Baas in eigen buik), daljim obrazovanjem mladih devojaka (Marie, word wijzer) i na seksualno nasilje u braku (Blijf van mijn lijf). Privredna stagnacija koja je počela u drugoj polovini sedamdesetih dovela je do jačanja konzervativnih struja tako da su osamdesete obeleţene nekom vrstom restitucije tradicionalnih vrednosti i konformizma. MeĎutim, one se odlikuju i sve širom demokratizacijom i uključivanjem graĎana (putem graĎanskih inicijativa) u društvena i politička zbivanja. Devedesetih je Holandija primila veći broj izbeglica iz ratom pogoĎenih delova bivše Jugoslavije. Shodno svojoj tradiciji zemlje-posrednice, ponudila je Hag kao sedište meĎunarodnog tribunala za zločine počinjene u graĎanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji. U predgraĎu Haga, Sheveningenu, nalazi se istraţni zatvor tribunala. U meĎuvremenu je stasala i druga generacija imigranata, prevashodno iz Turske i zemalja Magreba. Protiv dotad relativno liberalne politike prihvata izbeglica ustale su desno orijentisane struje tako da je krajem devedesetih nastala kontroverzna stranka koju je ponajviše oličavao njen voĎa Pim Fortajn, po kome je i dobila ime (Lijst Pim Fortuyn). Od dogaĎaja s početka novog milenijuma treba pre svega istaći ubistvo političkog lidera Pima Fortajna. RELIGIJA Religija igra vaţnu ulogu u ţivotu HolanĎana (većina njih je krštena – gedoopt), ali se broj praktikujućih vernika (kerkgangers) upadljivo smanjuje tako da mnoge crkve menjaju svoju prvobitnu namenu i pretvaraju se u kulturne centre. Iako se Holandija smatra prevashodno protestantskom zemljom, u njoj ţivi i veliki broj katolika, muslimana, jevreja i pripadnika drugih konfesionalnih zajednica. Kroz istoriju je odnos protestantskog i katoličkog stanovništva bio 60:40, ali se danas veliki broj stanovništva izjašnjava kao ateisti i kao pripadnici drugih religija, te su ovi odnosi narušeni. Sa jedne strane, meĎu ovim zajednicama vladala je kroz vekove atmosfera tolerancije. Tako je nakon odcepljenja od španskog Nizozemlja i pobede protestantskih ustanika u 17. veku katolička sluţba bila prećutno dopuštena u skrivenim, neobeleţenim crkvama pod imenom schuilkerken. S druge strane, verske zajednice su strogo poštovale sebi svojstvene patrone ponašanja i mišljenja, čime se društvo zatvaralo po vertikalnog osnovi u tzv. stubove (zuilen) te se ova društvena pojava, koja je i dan danas u odreĎenoj meri prisutna, naziva verzuiling. Svaka od ovih zajednica, pored zasebnih

27

crkvenih institucija, ima i sopstvenu medijsku kuću, škole i druge ustanove. Vertikalnu stratifikacija je omogućena liberalnim ustavom iz 1848. da bi dostigla vrhunac u prvoj polovini 20. veka. Nakon Drugog svetskog rata, posebno tokom šezdesetih godina, započet je proces urušavanja tradiocionalnih stubova. Najstarijim ovakvim “stubom” smatra se Nederlandse Gereformeerde Kerk, konzervativna protestantska zajednica koja se pod voĎstvom Abrahama Kajpera (Abraham Kuyper) pred kraj 19. veka odvojila od tada najveće i zvanične protestantske zajednice, liberalnije crkve Nederlandse Hervormde Kerk. Pored ove dve glavne struje postoji još niz malih protestantskih grupacija koje sve pretenduju da su najbliţe prvobitnom učenju Reformacije. Zbog toga za HolanĎane vaţi sledeća pošalica: jedan HolanĎanin – pop, dva HolanĎanina – crkva, tri HolanĎanina – šizma. Najnoviji stub prema nekima čini sve brojnija islamska zajednica. Godine 2004. došlo je do fuzije većine protestantskih crkava koje sada pod nazivom Protestantska crkva u Holandiji (Protestantse Kerk in Nederland/PKN) čine najbrojniju denominaciju. Istorija religioznog ţivota na prostoru Nizozemlja bila je veoma burna. Najstariji crkveni centar bio je grad Utreht gde se i dan danas nalazi sedište biskupije. U 14. veku u ovom gradu sagraĎen je najviši crkveni toranj u zemlji (Dom), visok 112 metara, čija je gradnja bila povod za jedan od mnogobrojnih rascepa u okviru crkve i teoloških nesuglasica, a koji je rezultirao stvaranjem devocionalnog pokreta Moderne Devotie, značajnog za širenje znanja i učenosti u ovim krajevima. U toku Osamdesetogodišnjeg rata (1568-1648) severne provincije pobunjene protiv katoličke španske vlasti preuzele su protestantsku veru, što je u vihoru rata poprimalo i drastične razmere: protestantski fanatici tako su demolirali katoličke crkve i umetničko blago u njima u pokretu ikonoklasta (beeldenstorm). Protestantizam je već u 17. veku duboko prodro u sve sfere ţivota, s tim što je najizraţeniji bio uticaj Kalvinovih učenja (Calvijn). Kalvinizam je tako u znatnoj meri odredio nacionalni karakter tek nastale drţave, koji se očituje i dan danas: HolanĎane odlikuje štedljivost, skromnost, marljivost, bogobojaţljivost, briga za druge, jednostavnost i čistoća, ponekad u ekstremnoj meri. Kalvinovog učenja se najstroţije pridrţavaju članovi malih crkvanih zajednica nazvanih zwartekousenkerken. Ultrakonzervativnost ovih protestantskih zajednica ide do te krajnosti da se odriču tekovina savremene civilizacije (odbijaju vakcinisanje dece i zdravstveno osiguranje) ukoliko kontriraju boţjoj volji. S druge strane, neke crkve u okviru liberalne Nederlandse Hervormde Kerk su meĎu prvima u Evropi podrţala priznavanje istopolnog braka, koji je zakonski omogućen od 2002. godine. MeĎu HolanĎanima postoji i jedan manji broj pravoslavnih vernika, uglavnom iz mešovitih brakova. Najznačajniji verski praznici su Sveti Nikola (Sinterklaas, 6. decembar), Boţić (Kerstmis, 25. decembar), Uskrs (Pasen), Duhovi (Pinksteren). Svi ovi praznici više imaju porodični karakter nego verski. Sinterklaas Posebno je omiljen praznik svetog Nikole. Zanimljivo je da je ovaj svetac jedini, doduše u prilagoĎenom obliku kao Sinterklaas a ne Sint-Nicolaas, nastavio da se slavi i nakon što je Holandija postala zvanično protestantska zemlja. Za ovog sveca, predstavljenog

28

kao biskupa, vezane su mnoge legende i pesme koje se odnose na njegovu ulogu zaštitnika dece. Po predanju iz devetnaestog veka, Sinterklaas stiţe u Holandiju parobrodom iz Španije, u društvu svog konja zelenka i crnog sluge Pita (Zwarte Piet). Jašući po krovovima, oni dobroj deci kroz dimnjak ubacuju poklone, a nevaljaloj batinu. Karakteristični su i slatkiši koji se dele tih dana. Neki kao osnovne sastojke imaju med i začine, drugi pak marcipan (speculaas, taai-taai, letter van banket, chocoladeletter). Običaj je da se uz simbolične poklone uruče i šaljive pesmice. Kerstmis Pod uticajem (američke) industrije, Boţić Bata (u Americi inače nazvan Santa Claus!), polako potiskuje Sinterklasa. Tim povodom se u Holandiji čak javio pokret za spasavanje Sinterklasa. Ovaj izrazito porodični praznik čestita se sledećim frazama: Prettig kerstfeest! Een zalige Kerst! S obzirom na to da po novom kalendaru Nova godina sledi posle Boţića, uobičajeno je čestitati oba praznika: Een zalige Kerst en een gelukkig Nieuwjaar! Pasen Kao i u drugim hrišćanskim zemljama, uobičajeni simboli Uskrsa su šarena jaja, zečevi i pilići. Uskršnje čestitke su: Prettig Pasen! Een prettig paasfeest! MEĐUKULTURNI UTICAJI HolanĎani imaju dugu tradiciju prihvatanja drugih etničkih i religioznih grupacija. Njihova poslovična tolerancija bila je pri tom prevashodno pragmatičnog, ekonomskog karaktera. Holandija se danas s pravom moţe nazvati multikulturnom zajednicom sa mnoštvom etničkih i kulturnih identiteta. Sami HolanĎani nisu mnogo skloni izlivima nacionalnih osećanja, osim u posebnim prilikama kao što su Dan dinastije (Koninginnedag) i fudbalske utakmice reprezentacije (nationaal elftal). MeĎu prvima su utočište od pogroma našli Jevreji Sefardi sa Iberijskog poluostrva u 16. veku, a kasnije i Aškenazi iz Istočne Evrope u 17. veku. Njihov prihvat omogućavale su odredbe Utrehtske unije (1579) koja je zabranjivala progon po verskoj osnovi. Jedan od najistaknutijih potomaka portugalskih Jevreja bio je čuveni filozof Baruh Spinoza. Naţalost, ovaj viševekovni suţivot skoro da je sasvim zamro tokom Drugog svetskog rata kada je, iz Holandije u koncentracione logore deportovano oko 100.000 od ukupno 140.000 jevreja. Prisustvo jevrejske kulture ogleda se i.o. u nekim rečima preuzetim iz jidiša (sjofel = bedan, mazzel = sreća, smeris = pandur), u specifičnom jevrejskom humoru (Sam-en-Moos-moppen), kulinarstvu (turšija, falafel), knjiţevnosti („Gorka trava“ Marhe Minko i dr)... Sledeća velika grupa bili su u 16. veku francuski hugenoti, a zatim i flamanski kalvinisti koji su beţali od katoličkog terora. Svoj privredni i duhovni uspon Holandija ima dobrim delom da zahvali tom talasu prevashodno dobrostojećih i obrazovanih izbeglica. U 17. veku su mnogi slobodoumni evropski mislioci (i.o. Dekart, Volter) našli utočište od cenzure i progona u Holandiji, gde su mogli slobodno da objavljuju svoja dela. U 19. veku su se u Holandiju doselile veće grupe Roma koji zbog svog nomadskog načina ţivota nikad nisu uspeli da se integrišu u društvo. Tokom rata su, uz zdušnu podršku lokalnih vlasti, u velikom broju deportovani u smrt, poput svojih sapatnika

29

jevreja. Ni nakon rata njihov broj nije više rastao zbog stroge imigracione politike vlasti prema njima. Nakon Drugog svetskog rata etničku sliku Holandije promenio je dolazak velikih grupa doseljenika iz holandskih kolonija. Oslobodilački rat u Indoneziji (1949) nagnao je mnoge HolanĎane (totoks) ali i lojalne Indoneţane i mešance (Indo's) u izgnanstvo. To je vaţilo i za Molučane (Molukkers) kojima se izjalovio san o sopstvenoj republici. Najjači pečat njihova kultura i običaji ostavili su u kulinarstvu. Indoneţanski restorani spadaju u najpopularnije i najposećenije. Mnogi nazivi za jela ušla su u svakodnevni jezik (kroepoek, bami goreng, nasi goreng, loempia). Ovaj egzodus je takoĎe ostavio traga u knjiţevnosti (npr. „Indijske dine“ Adrijana van Disa). Najveća kulturna manifestacija je pasar malam, godišnji vašar koji se odrţava u Hagu gde se najveći broj nastanio (Indische buurt). Jednu drugu grupu čine (ekonomski) imigranti sa holandskih Antila (Antillianen) i iz Surinama (Surinamers). U istočnom delu Amsterdama (Bijlmer, dans nazvan Amsterdam-Zuidoost) je njihova najveća koncentracija. Osim uticaja u kulinarstvu i subkulturi, ovi doseljenici daju i doprinos savremenoj holandskoj knjiţevnosti (Astrid Roemer i dr.) Privredni bum šezdesetih uslovio je potrebu za uvozom radne snage. Najveći broj tzv. radnika na privremenom radu (gastarbeiders) bio je iz Turske, Maroka, Jugoslavije, Italije, Portugalije, Španije. U početku su dolazili sami, trudeći se da uštede što više novca za slanje porodicama. Kako je boravak od privremenog prelazio u trajan, porodice su se doseljavale zahvaljujući zakonu koji je to omogućavao (wet op de gezinshereniging). Zbog mnogočlanosti tih porodica, zakon je kasnije pooštren. Najnovija mera je da član porodice koji ţeli da se doseli mora u zemlji porekla da poloţi ispit iz poznavanja holandskog jezika (inburgeringsexamen). TakoĎe je i za one već nastanjene u Holandiji uveden obavezan ispit iz poznavanja jezika, pod pretnjom gubljenja boravišne dozvole. Time se ţeli sprečiti getoizacija manjinskih grupa. Nakon talasa ekonomski imigranata, došli su politički azilanti (asielzoekers) sa mnogih ratnih ţarišta u svetu. Do rešavanja njihovog statusa smeštaju se u prihvatne centre (asielcentrum). Velika većina zahteva (80%), meĎutim, biva odbijena. Mnogi azilanti kao jedino rešenje vide ilegalan boravak u Holandiji (illegalen). Početkom devedesetih primljen je veći broj izbeglica sa prostora bivše Jugoslavije, pre svega iz Bosne. Politika useljavanja postala je poslednjih godina stroţija, izmeĎu ostalog zbog pogoršane ekonomske situacije, i sada postoje programi finansijske pomoći za repatrijaciju doseljenika (remigratiesubsidie/oprotpremie). Ukorak sa ekonomskom krizom ide i opadanje tolerancije prema strancima, što pogoduje manifestacijama rasizma. Proces integracije stranaca bio je dug i još uvek traje. Pomak se vidi najpre u evoluciji naziva: vreemdelingen – gastarbeiders – buitenlanders – allochtonen. I u zakonodavstvu je došlo do napretka: od 1986. stranci sa dozvolom boravka imaju aktivno i pasivno pravo glasa na opštinskim izborima (gemeenteraadsverkiezingen ). Za negovanje kulturnog identiteta drţava izdvaja finansijsku podršku. Svi ovi raznoliki kulturni uticaji u mnogome su promenili ţivot HolanĎana: u kulinarstvu i gastronomiji, u muzici, u knjiţevnosti (pravi bum tzv. alohtone knjiţevnosti), u sposobnosti relativiranja kulturnih vrednosti. Ne treba, meĎutim, zanemariti ni trzavice koje u ekonomskoj krizi mogu izrasti u ozbiljnije sukobe.

30

Stereotipi Za stereotipne predstave o kulturnom i nacionalnom identitetu HolanĎana vezuju se odreĎene osobine. Kalvinizam se smatra odgovornim za sledeće: štedljivost (zuinigheid), trezvenost (soberheid), moralnost, marljivost (vlijt). Kulturna revolucija šezdesetih dodala je ovakvoj slici još i osobine liberalnosti i tolerantnosti. U vicevima o HolanĎanima se uglavnom ističe škrtost. Frizi U okviru autohtonog stanovništva (autochtonen) zaseban jezik i kulturni identitet imaju Frizi. Od osobina koje im se pripisuju moţe se istaći ćutljivost. MEDIJI U Holandiji vlada sloboda štampe i izlazi veliki broj glasila. Pored novina koje teţe objektivnom izveštavanju, postoje i listovi koji daju svoj komentar na dnevne dogaĎaje (opiniebladen), i to u skladu sa stavovima društvene zajednice koja ih izdaje. Pored toga, postoje i regionalni listovi, dok se neki svetski poznati listovi takoĎe izdaju i na holandskom jeziku. Najpoznatija holandska glasila su: Dnevne novine: De Telegraaf (www.telegraaf.nl - konzervativan) Algemeen Dagblad (www.ad.nl/ - neutralan) Volkskrant (www.volkskrant.nl - katolički) NRC Handelsblad (www. nr c.nl - liberalan) Het Parool ( www.parool.nl - socijaldemokratski) Trouw (www. tr o uw. nl - protestantski) Časopisi: Elsevier (www. elsevi er.nl/ konzervativan) De Groene Amsterdammer (www.groene.nl - socijaldemokratski) Vrij Nederland (www.vn.nl - levičarski) Opzij (www.opzij.nl - feministički) Holandski zajednički naziv za radio i televiziju je de omroep. Emitovanje emisija je organizovano tako što svaka od mnogobrojnih medijskih kuća zastupa po jednu vrstu ideja i stavova, a zatim zauzima prostor za emitovanje na jednom od tri javna kanala (NED1, NED2, NED3 I dečiji ). Iza ovih medijskih kuća stoje društvene i verska zajednice (zuilen) koje se na ovaj način obraćaju svojoj publici. Tako su npr. KRO (katolička), BOS (budistička), NMO (muslimanska koja je prestala sa radom), OHM (hinduistička) ili EO (evangelistička kuća) konfesionalno obojene, dok je TROS postao simbol za komercijalizaciju, pogotovo nakon uvoĎenja kablovske TV mreţe. Od poznatih medijskih kuća treba izdvojiti i VRPO (liberalno protestantska), VARA (socijalistička), AVRO (liberalna), Z@PP (dečiji program). Većina emisija je dostupna u arhivi putem sledećeg portala: www.uitzendinggemist .nl U poslednje vreme sve je popularniji besplatni dnevni list Metro koji se deli u javnim prevoznim sredstvima i koji daje samo agencijske vesti bez komentara. Sva dnevna glasila se trude da angaţuju nekog poznatog pisca ili publicistu za pisanje dnevne kolumne. MeĎu najpoznatije kolumniste spadaju Karmihelt (Simon Carmiggelt), Hofland (Henk Hofland), Jan Mulder, Arnon Grunberg…

31

Naziv Holandske novinske agencije je ANP (Algemeen Nederlands Persbureau). EKONOMIJA Ekonomske prilike u Holandiji odvajkada je uslovljavao njen geopolitički poloţaj: zahvaljujući blizini mora i razvoju trgovačke mornarice (Verenigde Oostindische Compagnie), Holandija je vrlo brzo, rame uz rame sa Engleskom, Portugalom i Španijom postala jedna od vodećih kolonijalnih i trgovačkih nacija. Njena relativno mala površina, na razmeĎi vodenih i kopnenih puteva, pogodovala je uz to tranzitu robe. Industrija Industrijska revolucija zahvatila je Holandiju znanto kasnije nego Belgiju. Naime, nalazišta uglja otkrivena su u Limburgu tek početkom 20. veka (izmeĎu dva rata u njima su radili i rudari s prostorabivše Jugoslavije), a njihova eksploatacija završena je 1960. Nakon kraćeg uzleta industrije šezdesetih godina Holandija je ušla u postindustrijski period sa naglaskom na trgovini, distribuciji (luka Roterdam, aerodrom Shiphol, transportna preduzeća) i uslugama. Odnos izmeĎu privrednih grana znatno se, dakle, promenio u poslednjih sto godina. Dok je krajem devetnaestog veka otprilike podjednak broj bio zaposlen u agrarnom, industrijskom i usluţnom sektoru, danas najveći broj zaposlenih (skoro 70%) radi u usluţnim delatnostima, dok je u poljoprivredi zaposleno jedva 5% radnog stanovništva. U poljoprivredi i industriji je do smanjenja broja radnih mesta došlo zbog napretka tehnologije (automatisering, rationalisatie) i ukrupnjavanja preduzeća (fusie). Agrar Na privredu zemlje je u novije vreme najviše uticalo njeno pristupanje Evropskoj ekonomskoj zajednici 1957. godine. Uspešno prilagoĎavanje evropskom trţištu učinilo je Holandiju najvećom izvoznicom poljoprivrednih proizvoda, pre svega mlečnih (zuivel) i mesnih. U svetski poznate artikle spadaju holandski kačkavalji (Gouda, Edammer). Najveći uvoznik holandske robe je Nemačka. Nuspojave prekomerne bio-industrije su, meĎutim, zagaĎenost vode i tla. Krajem devedesetih to je uzrokovalo i epidemije slinavke i šapa (mond-en- klauw-zeer), zbog čega je drastično smanjen stočni fond, a neke klanice su izmeštene u zemlje u tranziciji. Kako raste potraţnja za zdravom hranom, sve su više na ceni pilići i svinje uzgajane u tradicionalnim uslovima (scharrelkippen, scharrelvarkens). Osim stočarstva (veeteelt), razvijeno je i povrtarstvo (tuinbouw) zahvaljujući ogromnim površinama pod staklenicima (kassen). Osim toga, zemljište iza dina (geestgronden) pogoduje cvećarstvu. U svetski poznate holandske artikle spadaju lukovice ukrasnog cveća, pre svega lala (tulpenbollen). Od ostalih izvoznih artikala svakako treba spomenuti holandsko pivo (Heineken, Amstel, Grolsch, Oranjeboom), zatim duvan i krompir. Zahvaljujući poloţaju na obalama Severnog mora, ribarstvo je oduvek bila vaţna grana privrede.Početak sezone lova na haringe (Hollandse nieuwe) i rakčiće obeleţava se svake godine u maju tj. junu ukrašavanjem ribarskih brodova zastavicama (Vlaggetjesdag) pred njihovo isplovljavanje. Tehniku konzerviranja haringe izmislio je u 14. veku Vilem Brekelzon iz Birvlita (Willem Breukelszoon) i ona se sastoji u čišćenju ribe od iznutrica i njenom usoljavanju. Od značaja za privredu su i uzgajališta dagnji i ostriga.

32

Energenti Jedan od faktora blagostanja predstavljaju velike rezerve zemnog gasa (aardgas) koje su otkrivene1960. TakoĎe je razvijena industrija prerade energenata u najvećoj rafineriji nafte u Evropi – Shell Pernis, koja se nalazi u blizini roterdamske luke, Europoort. Ova luka je do 2002. godine bila najveća na svetu, ali je danas tek na trećem mestu, iza Šangaja i Singapura. Nuklearne elektrane daju svega 10% električne energine (dok se u Belgiji radi o 67%), a vlada stimuliše sve alternativne vidove prozvodnje (vetrenjače, solarna postrojenja). Industrija Mnoga poznata holandska preduzeća kao što su Fokker (industrija aviona), DAF (mašinska i automobilska industrija), Philips (elektronska), Shell (naftna) i Unilever (hemijska) postala su u meĎuvremenu multinacionalne kompanije. Usluţne delatnosti Najveći privredni rast zabeleţen je u teretnom transportu: registrovano je preko 7000 transportnih preduzeća i preko 30.000 kamiona. Veliki profit Holandiji donosi i turizam. UMETNOST, KULTURA, SPORT Slikarstvo U svetskoj kulturnoj baštini Holandija je pre svega poznata po slikarstvu. Rembrant (Rembrandt), Vermer (Vermeer), Van Gog (Van Gogh), Ešer (Escher) i Mondrijan (Mondriaan) spadaju u najčešće pominjane umetnike. Najplodniji period holandskog likovnog stvaralaštva bio je sedamnaesti vek, sa svojim intimističkim, graĎanskim temama. Najpoznatija slika iz tog perioda je Rembrantova «Noćna straţa». U nekoliko svetski poznatih muzeja izloţeno je nacionalno i svetsko umetničko blago: Rejksmuzej u Amsterdamu (Rijskmuseum), Gradski muzej u Amsterdamu (Stedelijk Museum), Van Gogov muzej u Amsterdamu (Van Gogh Museum), Mauric muzej u Hagu (Mauritshuis), Opštinski muzej u Hagu (Gemeentemuseum), Muzej Frans Hals u Harlemu (Frans Hals Museum), Muzej Bojmans-Beningen u Roterdamu (Boymans-Beuningen Museum), muzej Kreler-Miler kod Arnema (Kröller-Müller Museum). U Holandiji se mnogo radi na popularizaciji i demokratizaciji umetnosti. Tako postoje galerije u kojima se mogu iznajmljivati umetnička dela. Stimuliše se i tzv. environmental art – dela koja treba da ulepšavaju ţivotnu i radnu okolinu. Arhitektura i dizajn Svetski značajne stvaraoce Holandija je dala i u arhitekturi. MeĎu najpoznatije spadaju Hendrik Berlahe (Hendrik Berlage) i Herit Ritveld (Gerrit Rietveld). Od savremenih treba spomenuti Rema Kolhasa (Rem Koolhaas). Velika je paţnja koja se u Holandiji posvećuje dizajnu, pre svega industrijskom dizajnu svakodnevnih upotrebnih predmeta, koji se odlikuje izbalansiranim spojem funkcionalnosti i estetičnosti.

33

Muzika U svetu muzike cenjen je amsterdamski orkestar Concertgebouworkest kojim su dirigovali mnogi poznati dirigenti. Od holandskih kompozitora treba spomenuti Jana Svelinka (Jan Sweelinck), Bahovog učitelja orgulja. Što se savremene muzike tiče, svetsku reputaciju ima smotra North Sea Jazz Festival koja se odrţava u Sheveningenu i Pinkpop u Limburgu. Poslednjih godina je veliku popularnost stekla domaća rok i pop muzika na holandskom jeziku za koju postoji naziv nederpop (Doe maar, De Dijk, Abel, Volumia, Marco Borsato i dr). Treba spomenuti i dalje veoma popularnu levenslied, za koju postoji i peţorativni naziv smartlap (Jan Smit, André Hazes i dr). Od grupa koje pevaju na engleskom, svetske hitove su postigli Shocking Blue (Venus), Ten Sharp (You). Knjiţevnost U knjiţevnosti je nezaobilazno ime Multatulija (Multatuli), najznamenitijeg romansijera devetnaestog veka i jednog od najprevoĎenijih holandskih autora. Od savremenih pisaca treba pomenuti Harija Muliša (Harry Mulisch) kao stalnog holandskog kandidata za Nobelovu nagradu koji je preminuo u oktobru 2010. godine. „Veliku trojku“ pored Muliša su činili i V.F. Hermans (W.F. Hermans) i Gerard Reve (Gerard Reve). Najupečatljiviji knjiţevni ţanr, meĎutim, ostaje poezija. Film Holandija je dobitnica tri Oskara za strani film: «Atentat» (De aanslag, 1986), «Antonija» (Antonia, 1996), «Karakter» (Karakter, 1997). Zapaţen uspeh postigla je i ekranizacija još jednog dela Harija Muliša (pored «Atentata»): «Otkriće neba» (De ontdekking van de hemel) sa Stivenom Frajom u glavnoj ulozi. U znamenite holandske reţisere spadaju Fons Rademakers, Paul Verhuven (Paul Verhoeven), Majk Van Dim (Mike van Diem), Marlen Goris (Marleen Gorris), nedavno ubijeni Teo van Gog (Theo van Gogh)... U meĎunardno poznate glumce ubrajaju se Jerun Krabe (Jeroen Krabbé), Rutger Hauer (Rutger Hauer), Silvija Kristel (Sylvia Kristel)... Holandska najveća filmska nagrada je Gouden Kalf i dodeljuje se u Utrehtu. Veliku popularnost uţiva i dokumentarni film. U Amsterdamu se dodeljuju nagrade u okviru festivala IDFA (International Documentary Filmfestival Amsterdam). Kultura stanovanja Zbog kišovite klime, HolanĎani veliki značaj pridaju stanovanju, tj. spoljašnjoj i unutrašnjoj arhitekturi. Osnovni pojam koji opisuje takav načina ţivljenja jeste gezellig. Osnovno značenje ovog prideva je osećaj prijatnosti i podrazumeva druţenje u prijatnom prostoru. Izraţavajući tipično holandski stav prema ţivotu i uţivanju, dobio je veoma široko značenje: skoro sve moţe biti gezellig, čak i tuča fudbalskih navijača ili političke demonstracije. Tradicionalni holandski stil u arhitekturi poznaje nekoliko osnovnih oblika pročelja tj. zabata: puntgevel, klokgevel, trapgevel. Karakteristična je i velika površina koju zauzimaju prozori, najčešće bez zavesa («pošteni ljudi nema šta da kriju od prolaznika») ili sa malim čipkanim paravanom zvanim horretje.

34

Osnovna načela unutrašnje arhitekture su ekonomičnost (ušteda prostora), jednostavnost i udobnost. Kultura slobodnog vremena Za osmišljeno provoĎenje slobodnog vremena postoji veliki broj sportskih, kulturnih i drugih udruţenja (verenigingen). Okupljanje u okviru nekog udruţenja je vrlo raširen oblik druţenja. HolanĎani takoĎe rado provode vreme u prirodi, bilo da se bave baštovanstvom u svojim vrtovima (tuinieren), voţnjom bicikla (fietsen), šetanjem/pešačenjem (wandelen), jedrenjem (zeilen), klizanjem (schaatsen). Osim kod kuće, gezellig moţe biti i u kafani (kroeg). Obilaţenje kafana zove se kroegenlopen. Ovaj vid «sporta» ovekovečio je poznati pisac Simon Karmihelt (Simon Carmiggelt) u svojim kolumnama. HolanĎani spadaju u velike putnike. Na vrhu popularnih destinacija dugo je bila Španija, ali i Jugoslavija, Grčka, Turska, Belgija (Valonija)... Sport Vrhunska imena u domenu sporta Holandija je pre svega dala u fudbalu. U najpoznatije klubove spadaju Ajaks (Ajax) iz Amsterdama, Fejenord (Feyenoord) iz Roterdama, PSV iz Ejndhovena... Čuveni holandski fudbaleri-internacionalci su bili i.o. Krajf (Cruyff), Van Basten, braća De Bur (De Boer), Rud Gulit (Ruud Gullit)... . Holandski nacionalni tim nosi naziv po boji kraljevske kuće: Oranje. Od ostalih sportova u kojima je Holandija postigla olimpijske uspehe treba spomenuti klizanje (Sjouke Dijkstra, Ard Schenk), plivanje (Inge de Bruijn, Pieter van den Hoogenband), jahanje (Anky van Grunsven), biciklizam (Leontien van Moorzel, Theo Bos), dţudo (Edith Bosch, Anton Geesink), veslanje, hokej na travi, odbojka... Kultura obedovanja Autohtona holandska kuhinja, poput mnogih severnjačkih, nije mnogo prefinjena niti raznolika. Najkarakterističniji sastojci su krompir (aardappelen), kupus (kool) i kobasice (worst) ili usoljena riba (haring). Nacionalno jelo na bazi krompira, mrkve i luka zove se hutspot. Ovo jelo se tradicionalno pravi u septembru kao znak sećanja na osloboĎenje Lejdena od španske opsade. Najomiljenija «brza hrana» su prţeni krompirići koji se u Holandiji zovu patat a u Flandriji frieten, što su zapravo sastavni delovi francuskog naziva patates frites. Tipično holandski brza hrana je prţena u dubokom ulju i moţe se kupiti u automatima (FEBO). Sa osvajanjem kolonija i dolaskom raznih grupa imigranata, izvršen je značajan uticaj na kulinarske navike HolanĎana. Najpopularnije su indoneţanska (saté, bami goreng, nasi goreng, rijsttafel) i kineska kuhinja(loempia, tjap tjoy), ali i italijanska, turska, španska... Od holandskih slatkiša poznati su specijaliteti koji se prave povodom praznika Sinterklasa: speculaas, pepernoten, taai-taai, amandelspijs, marsepein, letter van banket... Najkontroverzniji slatkiš su crne slatko-slane bombone zvane drop. OBRAZOVANJE Ustavom iz 1917. zagarantovana je sloboda obrazovanja, što praktično znači da svako ko raspolaţe školovanim nastavnicima, odobrenim nastavnim planom (koji sadrţi obavezne predmete) i dovoljnim brojem zainteresovanih učenika moţe da osnuje školu. Škola je slobodna da odredi svoje religiozne, političke i didaktičke principe. Zahvaljući

35

ovakvom pristupu, u holandskom obrazovnom sistemu se i dalje ogleda vertikalna stratifikacija društva (verzuiling): 33% čine javne, drţavne škole, 36% katoličke, 28% protestantske i 3% otpada na druge zajednice, u poslednje vreme sve više na islamsku. Godine 1900. uvedena je obaveza školovanja (leerplichtwet) od 5. do 16. godine ţivota, a od 2007. godine je obavezno školovanje produţeno do 18. godine ţivota. Nivoi obrazovanja su sledeći: I Osnovno obrazovanje (basisonderwijs ili primair onderwijs) od 4-12 godina 1 Niţi razredi (onderbouw) 1-4. razreda 2 Viši razredi (bovenbouw) 5-8. razreda II Srednje obrazovanje (voortgezet onderwijs) od 12 godina Prve dve godine su većim delom bazirane na istom gradivu i čine basisvorming. Nakon tog perioda učenici upisuju: 1 Više opšte obrazovanje (hoger algemeen voortgezet onderwijs – havo) traje 5 godina 2 Pripremno naučno obrazovanje (voorbereidend wetenschappelijk onderwijs - vwo) traje 6 godina 3 Pripremno srednje stručno obrazovanje (voorbereidend middelbaar beroepsonderwijs –vmbo) traje 4 godine III Visoko i više obrazovanje za studente od 18. godine 1 Više stručno obrazovanje (hoger beroepsonderwijs – hbo) 2 Naučno tj. univerzitetsko obrazovanje (wetenschappelijk onderwijs – wo) 3 Otvoreni univerzitet (open universiteit), studiranje na daljinu IV Stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih 1 Srednje stručno obrazovanje (mbo), odvija se u regionalnim obrazovnim centrima (roc's) 2 Obrazovanje odraslih (volwasseneneducatie), tzv. tweedekansonderwijs za sve starije od 18 godina V Specijalno obrazovanje Za osobe sa posebnim potrebama U Holandiji postoje sledeći univerzitetski centri: Univerzitet u Lejdenu (Universiteit Leiden – UL), osnovan 1575. Drţavni univerzitet u Hroningenu (Rijksuniversiteit Gronin gen – RUG), osnovan 1614. Univerzitet grada Amsterdama (Universiteit van Amsterdam – UvA), osnovan 1632. Univerzitet u Utrehtu (Universiteit Utrecht – UU), osnovan 1636. Slobodni univerzitet u Amsterdamu - protestantski (Vrije Universiteit – VU), osnovan 1880. Tehnički univerzitet u Delftu (Techische Universiteit Delft), osnovan 1905. Univerzitet Vaheningen (Wageningen University) Radbaud univerzitet u Nejmehenu (Radboud Universiteit Nijmegen) Univerzitet grada Tilburha (Universiteit van Tilburg) Tehnički univerzitet u Ejndhovenu (Technische Universiteit Eindhoven) Univerzitet u Tventeu (Universiteit Twente) Erazmo Univerzitet u Roterdamu (Erasmus UniversiteitRotterdam) Univerzitet grada Mastrihta (Universiteit Maastricht) Od umetničkih akademija najpoznatije su: Likovna akademija u Amsterdamu (Rietveld academie)

36

Likovna akademija u Utrehtu (Hogeschool voor Kunsten Utrecht) Likovna akademija u Mastrihtu (Kunstacademie in Maastricht) Muzička akademija u Amsterdamu (Conservatorium in Amsterdam) Muzička akademija u Hagu (Conservatorium in Den Haag) Kao potpisnica Bolonjske deklaracije, Holandija je prihvatila prelazak na reţim studija od 3 godine (osnovne studije tj. bachelor) + 2 godine (magistarske studije tj. master). Svi vidovi opterećenja studenta (nastava, ispiti, seminarski i dr.) boduju se kreditima (ECTS), što omogućava veću mobilnost studenata.