I ivotinje takoe komuniciraju, ali bez mogunosti odloene reakcije, dok ovek ima tu sposobnost. Ivan Ili: ovek je animal simboli (ivotinja koja koristi simbole znakove) Okrueni smo znakovima (sat, novac, semafor...) i u govoru koristimo znakove, jer smo se tako dogovorili. ovek operie i apstraktnim znakovima (simbolima) koji su nepovezani sa stvarnou i funkcioniu po dogovoru. Simbolon grka re (stvar koju zaljubljeni na rastanku dele na dva dela, pa se kasnije po njoj prepoznaju) Simeon znak Od ove rei nastaje naziv za nauku o znakovima (semiotika, semiologija) Aristotel: Jezik je znak unutranjeg oseanja, a pismo znak jezika. FERDINAND DE SOSIR francuski lingvista, koji je odrao u periodu 19071911. tri kursa opte lingvistike na enevskom univerzitetu. Njegovi uenici su skupili beleke i objavili ih u knjizi Kurs opte lingvistike. Ovim zapoinje pravac strukturalizam. U knjizi je obrazloena strukturalistika teorija pomou strukturalistikog metoda. Jezik je sistem znakova (podrazumeva skup elemenata, njihovu organizaciju i meusobnu uslovljenost). A > B, B>V, A >V Ima konkretne projave u svakodnevici. Jezik je jedino sredstvo spoznaje ne samo sutine, nego i svemira. Filozofi preko njega otkrivaju zakone oveka i drutva. Lingvistika je interdisciplinarna. Sosir smatra da bi trebalo da postoji opta teorija znakova koja bi prouavala mesto i ulogu znakova u ivotu drutva. Osniva je i naziva semiotika. I matematiari i fiziari koriste principe strukturalizma na kome je zasnovana i Frojdova psihoanaliza Savremena strukturna antropologija prouava drutvo kao sistem. Sistem (skup znakova) - brojnost - organizacija - uzajamna uslovljenost Struktura: - odnos ili skup odnosa izmeu elemenata sistema - sistem pravila po kojima ulanavamo elemente sistema u beskonane nizove. Naziva se jo i gramatika. Prop: Morfologija bajke V. Uspenski: Semiotika umetnosti Reformatski: Sistem je kada se uzme skup elemenata jednog tipa, a kada su elementi vie tipova re je o strukturi . Sistem je kada se ide od pojedinanog ka celom, a struktura kada se ide od celog ka pojedinanom. Oznaitelj oznaeno

Oznaitelj znak materijalne prirode, forma Oznaeno sadraj, koji postoji u stvarnosti ili ne postoji (apstraktan pojam, misao, oseanje) Denotat denotio obeleavam, oznaav. Referent predmet van jezike stvarnosti koji predstavlja temu saoptenja Osnovna funkcija jezikog znaka je reprezentativna, a ima i referencijalnu mogunost. Referencijalna mogunost jezikog znaka podrazumeva saoptenja o onome to je odsutno. Parmenid, otac logike, prvi primenjuje jeziki dokaz i formulie prvi postulat: Ako ja kaem Homer Homer postoji. Smatrao je da se ne moe imenovati neto to ne postoji. NIKO i NITA oznaavaju ono to ne postoji nije pravio razliku izmeu denotata (ono to postoji sada) i referenta (ono to moe da postoji). Moemo se distancirati i preneti informaciju koja nije ovde i sada. Pirs deli znakove na: 1) Prirodne (dim, oblaci, temperatura) 2) Vetake (ovek ih pravi) Njegovu teoriju razvija arls Moris koji 1938. pie knjigu Osnove teorije znakova. Podelio je sve nauke u tri oblasti: 1) Semantika odnos znak stvarnost 2) Sintaksa odnos znak znak (pravila kombinacije, ulanavanja) 3) Pragmatika odnos znak ovek (kako ovek deluje reima: kladim se, obeavam)VRSTE ZNAKOVA:

1) Indeksi (simptomi) znakovi sa direktnom vezom oznaitelj oznaeno (refleksi, dim, oblak) 2) Ikone - veza se zasniva na perceptivnoj slinosti (saobraajni znaci) 3) Signali znaci koji zahtevaju reakciju 4) Simboli apstraktni, u njih je utkano celokupno civilizacijsko iskustvo pet krugova simbol OI, golub simbol mira, znak unicefa, iz Biblije P. Florenski: Ikona je simbol, jer zahteva veru onog ko je posmatra (ruski teolog s poetka 20. veka) Ako se simbol izmesti i stavi u novu matricu dobija se alegorija. (npr. 12 apostola na ahovskoj tabli). Strukturalistika lingvistika se bavi prouavanjem odnosa i pravila organizacije simbola. Sve strukturalistike kole polaze od toga da je jezik sistem znakova. (moskovska, praka, enevska...) Noam omski misli da treba prouavati samo pravila (lii na arheologiju) uz dosta nedoslednosti. Veza kojom su povezani oznaitelj i oznaeno je vrednost jezikog znaka. A fonema sa distinktivnim obelejima (niska fonema srednjeg reda) A morfema (rod, broj, pade) SK morfema za izvoenje prisvojnih prideva IT korenska morfema neposredno vezana za radnju (vizuelno perecepiranje)OSNOVNE OSOBINE JEZIKOG ZNAKA:

1) Arb itrarnost stvar je dogovora 2) Linearnost percepiramo ga u jednom nizu, mora da bude ulanan da bi dobio smisao 3) Materijal percepiramo vizuelno, auditivno, taktilnoJO NEKE OSOBINE JEZIKOG ZNAKA:

1) Sposobnost da oznaava klasu predmeta (kategoriju) 2) Disl ociranost moe da nas uzdigne iznad primitivne deiktike komunikacije (na ovome se zasniva ostranenie) ouenje koje uvode ruski formalisti autor se dislocira i opisuje sve oima posmatraa 13.02.2009. Nemaki filozof 20. veka Martin Hajdeger uklesao je na vratima Heraklitove rei: Upravo munja upravlja svime. Re koja je izgovorena jednom u kontekstu, ona je postignue celog oveanstva. Sve to postoji u govoru, u jeziku, svaki put kada je ponovo izgovoreno je nov dogaaj. Munja ima odblesak, svetlost, u trenutku sve postane jasno, trenutak kada u mraku sve shvatimo moe da se prenese na na nain razmiljanja i spoznaje sebe i univerzuma. Da bismo shvatili jezik i re svaki put izgovorenu u novom kontekstu mi moramo da je kristalno jasno sagledamo tj. moramo da se otuimo u odnosu na re, da je posmatramo oima deteta (kako bi rekao Gete: svaki put da ponovo upotrebimo re onako kako je ona prvi put bila upotrebljena kada je imenovala neki pojam). To nas dovodi u vezu sa odnosom izmeu dijahronije i sinhronije. Sa sinhronijskog aspekta re kao takva koja ima neku svoju nominativnu vrednost za nas je donkle mrtva, jer mi nemamo onaj oseaj kreativnog prisustva kao nekada. Kada kaemo sin sa naeg aspekta ta re oznaava samo rodbinski pojam, to je korenska re, ali ako je rekonstruiemo onako kako je izgledala u praindoevropskom jeziku: S n s S koran sa koje je u slovenskim jezicima dalo N sufiks koji je oznaavao pripadnost tematski vokal (tvorbeni sufiks sa znaenjem savremenih telj i a) S semantiki nastavak za gramatike kategorije. Su u s prisvojna zamenica svoj ima isti koren kao sin uznaava pripadnost mom rodu. S dijahronijskog aspekta etimologija rei syn ukazuje na ono znaenje koje je predstavljalo stvar dogovora izmeu pripadnika jednog jezika kako bi se dolo do odreene lekseme. Dijahronija je klju, prua nam odgovore kako je nastala

re, a s druge strane nam pomae da se otuimo u odnosu na re i da je kreativno upotrebimo. Meutim, mnogi pesnici, knjievnici koriste rei bez obzira na njihove etimologije, ve daju tim reima neki novi smisao i nova znaenja kojih postaje sve vie i vie. Kada se re upotrebi u jednom kontekstu ona oznaava i sve ono to je ranije oznaavala i svaki put dobija novo znaenje, novi sadraj. Ferdinand de Sosir je sinhroniju i dijahroniju uporeivao sa ahovskom tablom, a jezik sa ahovskom igrom. Poredio je jezik kao sistem pravila i sistem jedinica, koje imamo i u ahu. Imamo tablu, skup belih i crnih figura i te digure se kreu prema odreenim pravilima, tako isto i u jeziku imamo skup jezikih jedinica razliitog nivao i skup pravila pomou kojih mi te jezike jedinice kombinujemo. Meutim, kada povuemo prvi potez stanje na ahovskoj tabli se promeni sasvim je drugo stanje, ono zahteva i drugi odgovor, sasvim drugu reakciju, to znai da stanje sada i stanje kada su figure bile poreane drugaije razlikuje se i te promene su uzajamno uslovljene. S druge strane, ako neko prie i posmtra ahovsku igru od poetka, tj. da bismo govorili jezik mi ne mroamo obavezno da znamo i njegov razvoj. Ali ako posmatramo igru od poetka, bolje emo predvideti kako e se igra odvijati ubudue. Da bismo prouavali jezik, svakako moramo poznavati i njegovu istoriju, jer mnoge injenice iz istorije nam govore o tome ta e se deavati s jezikom u budunosti. Bacamo pogled u prolost na jezik kako bismo bolje razumeli jezike injenice, npr. kada filozofi pokuavaju da objasne neki pojam, neku novu stvar oni pokuavaju da pronau ekvivalente tog pojma u razliitim jezicima da sagledaju etimologiju te rei i naprave zakljuak. Nemaki filozof Hans Georg Gadamer hteo je da objasni kako ovek vidi svet: - prvo smo koristili grku reci kosmos - kasnije koristimo re katinsku re univerzum - zatim nemaku re svert, koja sadri sutinu (ver ovek) Prema tome put kada ovek odreuje pojam univerzuma on polazi od samog sebe i od njegovog mesta. Mi shvatamo univerzum ogranieno, mi imamo horizont u jeziku horizont nae percepcije stvarnosti, ono to moemo da percipiramo, da vidimo za nas jeste stvarnost, a ono to ne moemo nije. Isto tako u jeziku, ono to percipiramo dobije svoje ime, svoj naziv, a ono to

ne percipiramo ostaje van granica naeg jezika. Kada dete ui jezik (leksiki sastav) namee mu se ve taj odreeni pogled sa tim horizontima (koji su ve takvi kakvi su) i dete ne moe da iskoi vanj uokvirenih horizonata. A kada naui tu jezik, odnosno strani, vidi da se horizonti ire, da seu u tom jeziku obeleeni pojmovi koji nisu u njegovom jeziku. Prema tome, bacajui pogled u prolost mi vidimo kako su jezici kontaktirali izmeu sebe, kako su pozajmljivali rei za stvari koje su bile van horizonta nekog jezika i tako je dolazilo do interferencije uzajamne razmene razliitih jezikih elemenata na svim nivoima jezika. Dakle, taj pogled na jezik s jedne strane kao sistem elemenata i pravila, a s druge strane nkao na dogaaj uslovio je celokupan razvoj lingvistike kao nauke poev od nemakog filozofa i lingviste Vilhelma fon Humbolta, koji se smatra ocem opte lingvistike. ovek razume sebe u onoj meri u kojoj ga razumeju drugi ova reenica je kljuna za shvatanje teita prouavanja jezika u 20. veku. Humbolt je prvi od jezika nainio predmet filozofskog istraivanja. On se smatra ocem filozofije jezika i tvorcem kontrastivne lingvistike. ovek pokuava da odredi svoje mesto, da odredi sebe u odnosu na druge. Spoznajui sebe u odnosu na druge on spoznaje sebe i samim tim nastoji da shvati druge. Humbolt nije rekao da ovek razume sebe, on je rekao da ovek razume sebe kao proces, ali on moe u tom procesu da uspe samo utoliko ukoliko su drugi uspeli u tome. ovek razmilja jezikom. iler je rekao da je misao razgovor due sa samim sobom, tj. mi razgovaramo sa sobom kada mislimo istim onim jezikom kojim razgovaramo sa drugima, naa misao je jasna nama samima ako nas mogu shvatiti drugi. Humbolt je zato stavio akcenat na dijaloginu prirodu jeziku. Jezik je dijalog, a ne monolog. Monolog podrazumeva ja sam sebi dovoljan, a dijalog podrazumeva dogaaj. Re je jezik uzet kao jedinstvo odgovra i pitanja. Od toga smo krenuli u prouavanju jezika ne kao sistema, ve kao skupa dogaaja, tj. jezikih funkcija u odnosa u odnosu na govornika i sluaoca. Zakoraili smo da od strukturalizma ka pragmatici. Posle Humbolta time je nastavio da se bavi Raselov uenik Ludvig Vitgentajn. On je pokuao da tumai jezik u sklopu njegove koncepcije

igre. Igra podrazumeva sistem pravila koja ne smeju da se prekre, tako igra gubi smisao. Posle Vitentajna time su poeli da se bavi filozofe oksfordske kole Don Ostin i Don Serl (kasnije e biti poznata engleska teorija govornih inova). Od Ferdinanda de Sosira kretao je strukturalizam, a od Humbolta pragmalingvistika. NIKO i NITA nisu rei koje oznaavaku nita, ve poricanje nekoga ili neega, a poricanje je priznavanje da to postoji

ASIMETRINOST PLANA IZRAZA I PLANA SADRAJAJeziki znak je linearan i izraz kao takav je linearan, ali sadraj nije (jer jednom izgovorena re sadri sve to se ikada vezivalo za tu re). Plan sadraja je kumulativan, globalan i vremenski neprekidan. Oznaitelj i oznaeno tee autonomnom razvoju. Tevtonus deutch TOUD7 tu Izraz (oznaitelj) je proao put evolucije u srpskom jeziku, a s druge strane mi imamo oznaeno, koje je takoe prolo put evolucije, ali sasvim drugi. Jedan denotat tei da ima nekoliko izraza i obrnuto; sinonimija, polisemija, homonimija. Aristotel u delu Logika koristi termin sinteke, to znai jezik, ali i dogovor. Mi pretaemo nae perceptivno iskustvo indikativno u nae znaenje i pretvaramo dalje u jedan od mehanizama spoznaje. Latinsko teht tkanje. Povlaenje tih asocijativnih veza drugaije se zove paradimgatiki nivo jezika ili jezika paradigmatika. Od grke rei paradigma obrazac: re kao jedinica koja povlai sve oblike. U sintagmi rei koje su linarne rei uzete zajedno dobijaju u njoj novo znaenje. Svaki jeziki znak povlai niz asocijacija s obzirom na strukturu znaka, denotata ili sintaksiku upotrebu (odnosi in absentia) (beo belina beliti beo: crn) Dve jezike jedinice stupaju u sintagmatske odnose kada se nau u vremenskom ili prostornom nizu jedna iza druge (odnosi in preasentia) (beli sneg, sjajna belina, beliti platno). Ferdinand de Sosir je paradigmatske odnose nazvao odnosi u odsustvu kada nisu prisutne sve jedinice, ali time to smo upotrebili jeziku jedinicu mi povlaimo i ostale koje nisu tu prisutne. Suntagmatski odnosi su odnosu u prisustvu, kada imamo jezike jedinice i polazei od njih izvodimo znaenje.

JEZIK I GOVORJezik je sistem odreenih verbalnih znakova i principa njihove verbalne organizacije. Govor je skup svih pojedinanih ostvarenja jezika. Ferdinand de Sosir je izdvojio: 1) Langage jezika delatnost, ljudski jezik u optem smislu 2) Langue jezik kao sistem znakova pomou kojeg komunicira odreena zajednica 3) Parole govor suma individualnih ostvarenja sistema Izmeu jezika i govora postoji niz podudarnosti i nepodudarnosti.

JEZIK GOVORPsihika pojava postoji u naoj svesti, za razliku od govora koji ima i

fizika svojstva. Pojmovi postoje u naoj svesti i tek kada ih izgovorimo postaju govor. Psihiofizika pojava jezik ostvaren preko naeg govornog aparata, jezik ima kanal psihike prirode, govor se percepira kroz sluh ili vid. Pripada ovekovoj psihi apstraktan Nalazi se u fizikom okruenju konkretan je, nema govora ako ga niko ne uje Socijalan je nastaje u drutvu, nema jeziak bez drutva Individualan SISTEMSKI sistem znakova koji postoji u naoj psihi, postoje pravila, jeziki znakovi se reaju po nivoima. Asistemski ruenje jezikih sistema nema pravila, argonizmi, dijalektizmi Pasivan moemo neto da kaemo ili ne Aktivan Potencijalan . Realan . 20.02.2009. HAOS JE PRIRODNO (PRIMARNO) STANJE STVARI. Mit: u poetku je bio haos. Grci su tvrdili da je iz ljubavi Haosa i Gee roen Eros. Eros je uzvien, u sutini je harmonija koja upravlja svie. Ako sagledamo kako je Bog stvorio svet, on je u sutini stvorio haos, u poetku je sve bilo izmeano i on iz toga kreira u 7 dana sreeni sistem. Gregori Bejkon (ameriko britanski antropolog koji je iveo i stvarao u prvoj polovini dvadesetog veka) poznat je po svojim metalozima koje je stvarao sa svojom kerkom, koja ih je posle njegove smrti i objavila, Jedan od njih se zvao Zbrka. U njemu kerka postavlja ocu pitanje zato stvari dospevaju u nered. Otac joj odgovara: Zato to je nered primarno stanje stvari. Upravo to ne shvata savremena nauka. On kae: Celokupna savremena nauka upecala se na udicu tog nerazumevanja, neshvatanja. Jer kada pokuavaju da sve srede u sistem i pronau zakonitosti oni olakavaju nau spoznaju, ali ne oslikavaju prirodno stanje stvari i uvek imamo neto to je odstupanje od zakona. U jeziku se vrlo esto deavaju odstupanja. Osnovni predmet jezikog zakona: Ako deluje u jednom kontekstu na injenicu tog reda, onda mora u svim kontekstima delovati na sve injenice toga reda. Odstupanja u jeziku se tumae drugim zakonom zakonom analogije. SAMOREGULISANJE JEZIKOG SISTEMA:

Jezik se upravlja prema zakonima koji su inertni, koji pripadaju samo njemu. 1) ZAKON SISTEMNOSTI (stabilnosti) jezik je stabilan, ali ukoliko se desi neka promena onda sve jedinice tog nivoa podleu toj promeni. Ukoliko je u indoevropskom jeziku bilo 8 padea, a u savremenom ruskom ih ima est, odsustvo ta tri padea se nadoknauje kroz razvijen sistem predloko padenih konstrukcija i red rei (injenice morfolokog i sintaksikog nivoa) 2) ZAKON ANALOGIJE primer: pomeranje akcenta se veoma esto tumai analogijom; u ruskom zvonit6 ima akcenat na i i u infinitivu i u treem licu jednine, ali se u govoru esto uje on zvonit (po analogiji sa on arit to jeste postalo norma), tendencija je da se akcenat u glagolima sve vie pomera na koren i tom analogijom tumaimo odstupaenja od pravilnog akcentovanja. 3) ZAKON JEZIKE EKONOMIJE (tednje jezikih sredstava) jezik tei da sa to manje sredstava prenese to vie informacija, tako dolazi do npr. nastajalja sloeniva, stapanja dveju rei u jednu, redukcije paradigmi (kidanje dvojine) 4) ZAKON SUPROTNOSTI (antionomije) IZMEU GOVORNIKA I SAGOVORNIKA govornik tei (pod uticajem tednje jezikih sredstava) da sa to manje sredstava prenese informaciju, a slualac tei da sa to manje napora tu informaciju primi i protumai. Ako imamo tednju sa obe strane pojavljuje se antinomija koja se prevazilazi na drugi nain. Postoji i jezika kreativnost jezik je sistem koji je podloan stvaranju neeg novog i toga imamo u govoru. Odstupanje od pravila podrazumeva postojanje pravila, Parmenid: ako negiramo neto, to neto mora da postoji. ovek u svakom trenutku ima mogunost izbora izmeu sredstva koje ve postoji i neologizma koji moe stvoriti, npr. argon. Mi stvaramo inovacije u okviru zadatog, a nemamo potpunu slobodu, kant govori o kategorikom imperativu ovek u svakom trenutku ima pravo izbora (ali je to opet izbor u okviru zadatog) Koliko smo mi pod uticajem jezika kada sagledavamo stvarnost? Humbolt je poistoveivao duh i jezik duh je supstanca, a jezik je forma te supstance. Duh kreira jezik, jezik je sredstvo materijalizacije duha koristi taj jezik kao instrument pomou kojeg ovek ne samo tumai, ve i kreira stvarnost. To je idealistiko shvatanje gde se misli da ovek stvara stvarnost putem jezika. Kada koristimo jezik, mi vraamo reima njihovu iskonsku mi nominacije, a samim tim materijalizacije stvarnosti. Ako nazovemo neto, ono postoji (ali mi ne nazivamo samo ono to postoji). Mi prihvatamo da jezik jeste instrument spoznaje, ali ne moemo da prihvatimo tezu da mi jezikom stvaramo ono to

nas okruuje. Ova metafizika strana Humboltovog uenja o jeziku verovatno mu je smetala da ide dalje u tom pravcu istraivanja koji se zove kognitivno lingvistiki. Tamo gde je stao Humbol nastavio je Oleksandar Potebnja koji je u 19. veku stvorio teoriju koju je nazvao teorija unutranje govorne rei. To je ono to se danas zove koncept rei, podrazumeva kulturni konglomerat celokupnog znanja o nekoj stvari koju mi tako nazivamo. Npr. inat odraava specifinost srpske prirode. Meutim, shvatiti inat samo kao prkos i tako proumaiti nije dovoljno. Da bismo shvatili, moramo znati srpsku istoriju, kulturu. Kod svakog naroda postoje rei iji koncepti ne znae samo denotat (postoje neka ira znaenja, sve to je ezano za to u toj kulturi, u tom civilizacijskom miljeu). On je govorio da nam jezik namee nain na koji mi posmatramo stvarnost. Mi razliito segmentiramo stvarnost, razliito vidimo funkcije odreenih stvari, razliito prihvatamo stvarnost u okviru naeg jezika. Ta njegova misao kasnije je bila razvijena kod amerikih antropologa Bendamina i Vorfa i nazivamo je teorija jezike relativnosti poetkom 20. veka. Rekli su da ameriki Indijanci imaju sasvim drugi pogled na vreme nemaju isto shvatanje linearnosti vremena, oni posmatraju vreme atomizovano, razbijeno na sekvence; mi sagledavamo vreme linearno, za nas sve tee, sve se kree (ii ivotnim putem, napredovati u ivotu); to ne znai vektorno kteranje, jer perespektiva moe da bude razliita, kretanje moe biti polivektorno, ali je ono uvek linearno. Linearnost vremena je objektivno vreme tok dogaaja, kretanje. Anri Berkson, francuski filozof, govorio je da ljudski jezik nije u stanju da prenese da doara ideju linearnosti vremena koja je objektivna. Tako imamo sistem glagolskih oblika kojo odreuju vreme OD i DO, ali izmeu postoji neto neuhvatljivoto mi ne moemo da prenesemo pomou jezika. To to Indijanci imaji atomizovano shvatanje vremena ne znai da oni ne razumeju pojam linearnosti, ve imaju mogunost da objasne ovaj neuhvatljivi trenutak izmeu dva dogaaaja. Oni nemaju glagolska vremena; izmeu dogaaja ne mora da bude uzrono posledina veza. Neki su govorili da su Grci bili daltonisti zato to nisu videli plavu boju ne znai da je to tako, ve su oni savreno funkcionisali ne nazivajui tu boju. Njihov jezik je nametnuo takvo doivljavanje stvarnosti. Jezik odreuje okvire naeg poimanja stvarnosti. KATEGORIJE Na koji nain jezik i mi u jeziku kategorizujemo stvarnost? Kada kaemo sistem, podrazumevamo skup kategorija, mislimo na jedinice i

nivoe koji imaju zajednika obeleja. Aristotel: da bi element pripadao nekoj kategoriji, on mora da poseduje obeleje koje je obavezno i samodovoljno. (npr, da bi neki predmet mogao da spada u kategoriju stola, on mora da poseduje sva obeleja stola neka povrina koja nam slui u razliite svrhe). Aristotel je imao svoje shvatanje forme govorio je da je forma univerzalna i apstraktna, postoji nezavisno od nas. oveanstvo se njegovom teorijom kategorizacije sluilo sve do modernog doba. Mi smo delili sve na kategorije smatrajui da ako neki element pripada jednoj kategoriji, on ne spada u drugu. Sedamdesetih godina 20. veka nemaki filozof i lingvista Vitgentajn doao je na ideju da se pozabavi kategorijom igre. Napisao je delo Filozofija istraivanja i pokuao je da odredi koji su to obavezni i samodovoljni elementi koji ine kategoriju igre i nije mogao da doe do zajednikih elemenata. Jer i igra kojom se igraju deca i i igra ah i igra rat kao bilo koji ritual nemaju mnogo toga zajednikog u pogledu elemenata, ali ih ipak stavljamo u istu kategoriju. Sledei ko je razmiljao u tom pravcu bio je ameriki lingvista Lavov. On je 1972. napravio istraivanje; uzeo je sudove koji se koriste u domainstvu i sve ih razvrstao u kategorije aa, aza, inija. Ponudio je ispitanicima sudove razliitih oblika da ih razvrstaju u neki od tri navedene kategorije. Kad su oblici bili u pitanju nije bilo problema. Ali kada je dolo do funkcije, onda je nastala zbrka. On je ukazao na to da mi delimo stvari u kategorije prema nameni, funkciji, a ne prema spoljnim obelejima koja su isto bitna. Kategorije nisu striktne i njihove granice su razlivene. Moderno shvatanje kategorije to je polje sa centrom i periferijom gde vlada kriterijum reprezentativnosti, tj. u kojoj meri element predstavlja funkciju u odreenoj kategoriji, stepen funkcionalnosti. Amerika istraivaica Elenor Ro 973/4- godine je napravila istraivanje koje smatraju revolucionarnim u lingvistici: na jednom amerikom univerzitetu studentima je podelila ankete u kojima je poreaa upotrebne predmete nametaja i zamolila ih da ocene svaki od predmeta indeksom od 1 do 7; 1 elementi koji u najveoj meri pokazuju pripadnost toj kategoriji, 7 oni koji najmanje odreuju tu kategoriju (npr. kau, fotelja, orman, telefon, peepljara). To je bilo poricanje klasine teorije kategorija gde imamo samo opcije pripada ili ne pripada kategoriji: Atribut odnosi se na funkciju Obeleje odnosi se na sadraj

Lingvistike ograde su rei koje nam pomau da neto u veoj ili manjoj meri svrstamo u neku kategoriju. Kognitivna lingvistika nam govori kako pomou rei segmentujemo stvari: Klavir od rei za dirku Pianino, feortepiano po oznakama za jainu. Strukturalistikim istraivanjem sistema elemenata i pravilima njihove kombinacije bavio se uveni ameriki lingvista Noam omski tvorac transformaciono generativne gramatike. On tvrdi da imamo odreeni broj elemenata i ti elementi tee ka svojoj neodreenosti, mi moemo da ih opiemo, ali nikada ne moemo sa sigurnou tvrditi da smo opisali sve elemente. Ali moemo da opiemo pravila kombinacije: 1) Dok je etao Petar je razgledoa grad 2) etajui, Petar je razgledao grad 3) Za vreme etnje Petar je razgledao grad. Sva tri naina izraavaju istu sutinu koju je omski nazvao dubinska sutina reenice. To je ono to ini logiku osnovu svakog iskaza: subjekat, predikat, objekat determinativi (parcijalni, temporalni...) koji predikaciju ine moguom. Dubinska struktura koja je jedna izraava se na razliite naine na povrini koristei razliita pravila kombinacije elemenata. Prouavanje tih pravila jeste zadatak transformaciono generativne gramatike. Dubinska struktura se transformie u povrinsku (transformacija) i produkuje se vie povrinskih izraza (generacija) npr. aktivna i pasivna reenica. Prouava se i sa strane lingvistike i zove se taksis (grik put), redosled dogaaja, uzrono posledina veza. Sekundarna radnja prethodi glavnoj radnji, koja se locira u odnosu na sekundarnu, sekundarna radnja uslovljava glavnu. omski, Sintaksike strukture. Pojam fonoloke opozicije pozajmljen je od Aristotela: ako elemenat A pripada jednoj kategoriji, onda element B pripada drugoj kategoriji. Onda su fonolozi prake lingvistike kole govorili da je osnova fonolokog sistema pojam opozicije, jer fonema koja nema plan sadraja realizuje svoju funkciju u opoziciji, suprotstavljanju drugoj fonemi (pas: bas) Prema tome je zasnovana podela na varijante i invarijante. JEZIK GOVOR Invarijanta Varijanta Fonema Glas Morfema Morf Leksema Re Reenica Iskaz Znaenje Smisao Lu is Hjelmslev (strukturalista 20.veka) se pozabavio time kako jo moemo da

razlikujemo jezik i govor. Izdvojio je govorni in vezuje se za konkretnu realizicaju nekog iskaza u govoru. Humbolt: jezik je spoj pitanja i odgovora i postaje razumljiv samo u inu interakcije. Performativni glagol glagol koji deluje, dok ga izgovaramo vrimo neku radnju (obeavam, kunem se, estitam). Mogue je dopustiti greke u govornim inovima (kada uimo neki jezik uimo da ne dopustimo greke). UZUS podrazumeva primenu govornih sredstava na nain koji je opteprihvaen u odreenoj zajednici. NORMA iznad uzusa je i pripada jeziku. To je kompleks pravila koja primenjujemo. (Greka norme: Ja imeju sestru) EMA ista struktura odnosa, jezik je uzet apstrahovano od govora. (Greka eme: Tako oni tijo govorei edo malo pade na zemlju glagolski prilog mora imati isti referent kao predikat. Jezik nastaje prirodnim putem i ima dinamiki karakter (sklon je promenama). Ostali znakovni sistemi su vetaki: npr. putni znakovi. Jezik je hijerarhijski uslovljen.

Vavilonska kula:E temen a ki : kua neba Pria potie iz Svetog pisma iz Mojsijeve knjige, iz koje malo tri. Filolozi se slau da se ona na uklapa u njen kontekst, potie od arhaine mesopotamske legende za koju su uli sastavljai Svetog pisma. Bila je veoma efektna, pa su je morali uvrstiti. Prema ovoj legendi je postojao jedan jezik, koji nije imao naziv. Da li je Bog kaznio ljude to su eleli da se uzdignu, pa je izmeao njihove jezike ili ih je tako zapravo nagradio? Postoji tendencija stvaranja vetakog jezika ili rekonstrukcija praindoevropskog jezika od koga je sve nastalo. 21.02. Dan maternjeg jezika 80% oveanstva govori na 80 jezik od ukupno 5000 Da bi jezik mogao da opstane mora da ima bar 100 000 govornika i preko 70% dece ga mora izuavati kao maternji. Traktat mudraca stvoren je u 7. veku. 72 irska naunika su se okupila da bi dokazali prednost irskog jezika u odnosu na latinski. Oni su iz svakog njima poznatog jezika uzeli neto da bi pokazali kako latinski nije najbolji, najlepi i jedini jezik kojim treba govoriti. Uspeli su u tome pokazujui da svaki jezik ima svoje specifinosti. Prouavajui ovaj traktat Umberto Eko je primetio da je pria o Vavilonskoj kuli postala popularna u Evropi negde u 13. veku. Pre toga se pominje u spisima iz 7, 10. 12- veka (Povest vremennh let), jer su varvari poeli da govore svoje jezike i da ih forsiraju, da ne bude samo latinski knjievni jezik.

U Jevanelju po Jovanu se pominju tri jezika kojima je pisano na krstu na kom je razapet Hrist: hebrejski, grki i latinski. Kada se pojavio slovenski jezik mnogi su bili protiv da se na njega prevede Sveto pismo. Eko: u to doba Evropa postaje Vavilon jezika, a tek kasnije i mozaik nacija, jer svaka nacija govori na svom jeziku. Da nije Dante napisao svoju Boanstvenu komediju ujedinivi tako raznovrsne dijalekte savremenog italijanskog u jedan jezik ko zna ta bi bilo sa italijanskom nacijom i Italijom kao dravom. PODELA LINGVISTIKE U ODNOSU NA KONKRETNE I UNIVERZALNE JEZIKE: 1) Opta lingvistika ako bi postojao jedan univerzalni jezik, ona bi se bavila njime. Ona prouava jezike univerzalije, ono to je zajedniko svim jezicima (svi jezici imaju vokale i suglasnike, subjekat i predikat...), nain na koji lingvistika kontaktira sa drugim disciplinama, odnos jezika i miljenja, jeziak i stvarnosti. 2) Konkretna lingvistika bavi se konkretnim jezikom 3) Konfrontativna lingvistika moe se posmatrati kao deo opte lingvistike, jer mi primnjeujemo neto od tih univerzalnih pravila kako bismo istraivali jezike, uoavali slinosti i razlike. 4) Primenjena lingvistika bavi se normiranjem jezika, pitanjem stvaranja renika, kulturom jezika i govora... gramatika, translatologija... 27.02.2009. JEZIKE FUNKCIJE Konstantin Stanislavski istaknuti ruski reditelj i utemeljiva kole glume pokazuje mo metamorfoze glumca tako to e jedan isti tekst staviti u razliit kontekst. On je sa svojim glumcima izveo eksperiment i dao 50 raliitih naina da se kae veeras. Svaki put se prepoznao novi komunikativni kontekst. Osnovni akteri komunikativnog konteksta su adresant (govornik) i adresat (sagovornik). Misli se i na jedinstvo mesta, vremena i same konverzacije. Komunikativna situacija moe biti i krnja kada nedostaje neko od tri jedinstva: adresat nije prisutan (npr. pisanje mejla, poruke), adresant nije prisutan (itanje knjige, poruke) ili kada odsustvuje jedinstvo. Roman Jakobson (istaknuti lingvista, koji je bio razrok, izbegavao slikanje, a ija je uenica bila Milka Ivi) je napisao 1960. u Americi Lingvistika i poetika: Izdvaja sledee elemente komunikativne situacije: adresant adresat, kanal, kod, poruka, kontekst. Oslanjao se na istraivanja Stanislavskog i nemakog psihologa i lingviste Karla Bilera. On je izdvojio sledee elemente komunikativne situacije: adresant, adresat i poruka (kod njega se sve svodi na odailjanje i primanje poruke). U vezi sa ta tri elementa Biler je izdvojio tri funkcije jezika; svaka funkcija se vezivala za jedan od elemenata komunikativne situacije:

1) Ekspresivna : vezuje se za poiljaoca (adresant) bez obzira da li se radi o saoptavanju stvarnosti govornik kada saoptava ugrauje sebe u tu poruku,izraava svoje emocije. 2) Apelativna: vezuje se za primaoca izgovarajui odreenu poruku mi apelujemo na sagovornika, elimo da izvrimo uticaj na njega putem iskaza koji smo dali. 3) Reprezentativna: vezuje se za samu poruku, potie od francuskog respresentacion predstavljanje putem poruke govorimo o stvarnosti. Britanski antropolog poljskog porekla Bronislav Malinovski poetkom 20. veka istraujui primitivne zajednice i njihove jezike dolazi do zakljuka da postoje tri funkcije jezika: 1) Narativna poruka predstavlja priu 2) Pragmatika vrimo uticaj na sagovornika, delujemo reima 3) Magijska u primitvnoj zajednici utie se na stavrnost putem obreda: verbalne je prirode, mada trai i odreene radnjeELEMENTI KOMUNIKATIVNIH SITUACIJA:

1) Kontekst osim komunikativnog postoji i verbalni kontekst koji podrazumeva da je svaki iskaz utkan u dijalog i ne moe da se tumai van njega 2) Kanal podrazumeva da mi komunicarmo putem odreenog fizikog kanala. Ukoliko je u pitanju govor kanal je auditivni, a ukoliko je u pitanju pismo vizuelni. 3) Kod jezik je sistem znakova, to je kod pomou kojeg mi komuniciramo, udvaja se uenjem, predstavlja civilizacijsku i kulturnu jedinicu.FUNKCIJE JEZIKA

1) Referencijalna odnosi se na kontekst: referent je objekat van jezike stvarnosti u funkciji teme saoptenja. Referent moe biti ivo bie ili predmet. U vezi sa referentima vrimo predikaciju i pripisujemo referentima odreena obeleja. 2) Poetska (estetska) odnosi se na samu poruku, estetske je prirode, jezik u sebi ima mo da bude sredstvo stvaranja jednog umetnikog dela. Umetniko delo zasnovano na verbalnom kodu nastaje tako to pisace, pesnik vri selekciju (odabir) modalnih sredstava i kombinuje ih razliitim redosldom redi se o prenosu sredstava sa ose selekcije na osu kombinacije. Tako nastaju iskazi koji sadre u sebi estetsku funkciju njihova osnovna funkcija je da probude u oveku oseanje lepog. Tako je poetska funkcija tumaenja od strane antikih estetiara, ali je ve u srednjem veku postavljano pitanje da li samo lepo moe da bude predmet estetskog uivanja zakljuuju da runo budi u nama podjednakom vane emocije to znai da moe iti predmet estetskog uivanja. Mehanizam selekcije i kombinacije se vidi kroz prevoenje. Postoji nekoliko naina prenoenja informacija, to daje nekoliko naina prevoenja: Transpozicija najei, bukvalno prevoenje Ekvivalencija prilagoavanje teksta koji prevodimo uzusu jezika na koji prevodimo (big deal podumaesh6?) Modulacija promena mesta sagovornika, adresanta i adresata. ekspir: daj mi svoje ui da li me uje

Adaptacija prilagoavamo kulturi naroda na iji jezik prevodimo, moramo pronai slian kulturoloki pojam da bismo postigli efekat koji se oekuje. Prenoenje sredstava sa ose selekcije na osu kombinacije podrazumeva dobro poznavanje sinonima u jeziku na koji prevodimo. Jer jedna bitna poruka izgovorena pomou razliitih jezikih sredstava koji se odnose na istu stvar moe da dobije sasvim drugu konotaciju. Shvatila sam to u trenutku ukaila sam iz taka. 3) Emotivna(ekspresivna) u vezi je sa odailjaem poruke, jezik poseduje odreena sredstva pomou kojih se ta funkcija ostvaruje: prozodijska, leksika sredstva, izbor jezika, sintaksika: deak je izaao iz sobe odreenost, iz sobe je izaao deak neodreenost. Govornik ugrauje sebe u poruku tako to izraava mogunost, nemogunost ostvarivanja poruke, poeljno, neophodno. To su modalna sredstva: modalni prilozi (mogue, vervatno, sigurno), glagoli (mogu, moram, hou, neu). Jezik ima specijalizovana sredstva pomou kojih govornik izraaa stav prema saoptenju i prema stvarnosti. Govornik modeluje svoj iskaz. 4) Konotativna (apelativna) specijalizovana sredstva koja poseduje jezik, a koja su zaduena samo za na ticaj prema sagovorniku: imperativ, pitanja. 5) Fatika (provera kanala) grki fatos element izgovoreno, saopteno: odnosi se na kanal kao element komunikativne situacije i zasniva se na tome da mi ne samo prenosimo informaciju u komunikaciji, ve nastojimo da zaponemo, uspeno nastavimo i izvrimo komunikaciju. Svaki put kada nismo sigurni da drugi lan komunikacije sarauje sa nama, proveriemo da li je kanal u redu (da li me uje?). Ova funkcija moe da se odnosi i na neke ekspresive pomou kojih poinjemo komunikaciju (kako ste? ne sadri i ne zahteva informaciju, ve je provera kanala, poetak komunikacije). 6) Metajezika (provera koda) pomou odreenog sistema protumaiemo taj isti sistem. Pomou jezika objanjavamo same inioce jezika (npr. ovo predavanje). Zasnovana je na tome da jezika informacija koju saoptavamo bude to jasnija i pristupanija. Jezik opet poseduje sredstva koja su specijalizovana za tu funkciju (tj. drugim reima, drukije reeno...). Jakobson 1966. dijalog koji zapoinje reenicom Sapundija opet tresnu do kraja dijaloga ide objanjenje ta to zapravo znai: tresnuti okinuti pasti na ispitu, sapundija student tehnikog fakulteta. Takav dijalog Jakobson naziva ubitanim, jer sve osim prve fraze je metajeziki iskaz, svaki sledei iskaz tumai prethodni. Rekao je da jezik moe imati i magijsku funkciju, npr. Stani sunce nad Gavaonom, i mesee pod dolinom Elonskom i stade sunce i ustavi se mesec rei Isusa Navina, jednog od vojskovoa Mojsisjevih i prilikom bitke Mojsijeva vojska je pobeivala, meutim da bi se dolo do konane pobede nedostajalo je jo

malo, a oseali su da nee pobediti ako padne mrak. Onda je Navin izgovorio ove rei i tako je i bilo. Upotrebio je jezik u magijsku svrhu i delovao na prirodu. Adresat se pretvara u subjekat radnje, adresujemo poruku i oekujemo da e taj kome adresujemo postati subjekat budue radnje. Shvatanje da jezik ima mo uticaja ve samom tim to e neiji iskaz biti izgovoren razradio je ruski filozof, teoretiar knjievnosti Mihail Bahtin. U svojim kljunim radovima Problemi stvaralatva Dostojevskog (1929) i Estetika knjievne umetnosti (1979) razrauje u etapama svoju teoriju dijaloga koja podrazumeva: Svaki iskaz treba da bude sagledan kroz perspektivu dijaloga, zato to van dijaloga prima sasvim drugo znaenje. U dijalogu govornik ne samo izlae informaciju ve na svaki mogui nain nastoji da deluje na sagovornika (npr. kako Dostojevski utie na nas). On prvi daje definiciju iskaza: Iskaz je reenica upotrebljena u dijalogu (moe biti i dijalog izmeu pisca i itaoca). Celovitost iskaza odreuju: - Predmetno-smisaona iscrpnost - Namera govornog lica - Kliirani obrasci uobliavanja poetka i kraja (do sledeeg sluanja, hvala na panji) Mihail je samo pomenuo govorne anrove, dao je svoju definiciji iskaza i elemenata koji ine iskaz i pribliio se tumaenju magijske funkcije rei, pomou koje menjamo stvarnost i utiemo na sagovornika. Meutim, nain na koji jezik deluje prouili su predstavnici oksfordske filozofske kole Ostin i Serl.Kako delovati reima, Ostin, 1926 dao je definiciju performativnosti u jeziku: Performativnost je sposobnost glagola da u prvom licu jednine indikativa prezenta budu ekvivalentni inu, a ne saoptenju kao takvom (obeavam, kunem se, zatvorite vrata).Analizirao je govorni in sa sledeih aspekata: kada govorimo izgovarani iskaz i vrimo tri ina koje je on nazvao: lokutivni, ilokutivni i perlokutivni.PODELA GOVORNIH INOVA:

1) Lokutivni in podrazumeva funkciju (izgovaranje odreenih glasova), upotrebu odreenih jezikih sredstava i pravila kombinacije tih sredstava. Pored toga mi pomou jezika elimo neto da uinimo ili da prenesemo informaciju ili da iskaemo emocije ili da delujemo u smislu animiranja sagovornika na neki in. 2) Ilokutivni in kada govornik realizuje svoju govornu nameru mi utiemo na sagovornike. Veliki je jaz izmeu onoga to elimo da kaemo i onoga kako e nas sagovornik razumeti. 3) Perlokutivni in nain na koji sagovornik prima saoptenje. Sve glagole s obzirom na performativnost Ostin je razvrstao u sledee grupe:

1) Verdiktivi donose presude: ocenjujem, procenjujem 2) Egzersitivi na snazi su samo ako se izgovaraju od strane osoba koje imaju institucionalizovano pravo: imenujem, proglaavam 3) Komisivi u vezi su sa davanjem obeanja da e se neto ostvariti; mora postojati dobra volja i da obeanje bude iskreno, od toga zavisi uspenost govornog ina, ako je gorvni in in, on podrazumeva i ista sredstva kao bilo koji akcioni in, tj. subjekat, cilj, sredstvo, uspenost/neuspenost. 4) Behabitivi imaju veze sa ponavljanjem naeg emotivnog stanja povodom nastale situacije. 5) Ekspozitivi predstavljaju komentar: smatram, tvrdim Njegovu teoriju je razradio Don Serl Govorni inovi - Ne moemo smatrati samo glagole prvog lica prezenta indikativa za one koji imaju mo delovanja: imperativi su takoe performativi, ali, kako ih je on nazvao, implicitni (skriveni).Podelio je performative na eksplicitne i implicitne. Uvodei imperative daje mogunost za svrstavanje u govorne inove i direktive. To su molbe, nareenja, zahtevi, svi oni govorni inovi kojima animiramo sagovornika da neto uradi. To moe biti u interesu sagovornika (savet) ili u naem interesu (nagovor, molba, zahtev, nareenje). Razlikuju se po stepenu kategorinosti (kod molbe je manja, kod naredbe vea). Iskaz je reenica upotrebljena u dijalogu, tj. aktuelizovana u komunikativnoj situaciji stavljena u komunikativni kontekst. U reenicama sa preformativnim glagolima u predikatu njihov semantiki argument uvek ima status propozicije. Zahtevamo (performativni glagol) hleba i igara (propozicija). Propozicija je onaj deo u reenici koji moe biti potvren ili negiran ili u koji se moe sumnjati ili modelovati dodavanjem razliitih modalnih ili preformativnih glagola. Reenica poseduje ilokutivni potencijal, a iskaz ga konkretizuje. Postoje reenice kada se sav ilokutivni potencijal svodi na njenu funkciju (Umukni!) Ili: reenica ima veliki ilokutivni potencijal koji se razliito realizuje u odnosu na kontekst (Pupka je napunjena moe biti: saoptenje, upozorenje, tvrdnja, konstatacija).RAZVRSTAVAJUI GOVORNE INOVE PREMA NAMERI GOVORNIKA MOEMO IZDVOJITI:

1) Autoilokutivni ilokucija je usmerena na govorno lice (Ba sam glup!) 2) Ilokutivni ilokucija je usmerena na sagovornika (Otvori prozor!) 3) Uopteno-ilokutivni ilokucija je usmerena na govorno lice i sagovornika (obeavam vam lep provod) 4) Neodreeno-ilokutivni ilokucija usmerena na neodreenog implicitnog treeg lana govorne situacije (Ostanite uz na kanal). 06.03.2009. Referent je objekat van jezike stvarnosti o kojem govorimo. Referencija je funkcija jezika u kojoj on prenosi informaciju o stvarnosti. KOMUNIKATIVNA FUNKCIJA I REFERENCIJA Denotat je predmet saoptavanja, stvar van jezika koja ulazi u jezik, postaje deo

njega. Razlika izmeu denotata i referenta je da da je denotat ono to postoji u stvarnosti, a referent ono to postoji u jeziku. Izmeu denotata i referenta je povratna veza. Ono to se nalazi u stvarnosti oko neega o emu govorimo je njegov denotativni prostor. (klupa uionica, sveska sto, Knjiga je na stolu. Denotativni prostor knjige je sto). S druge strane mi imamo objektivni denotativni prostor, jer sve o emu govorimo vrednujemo kao pozitivno ili negativno (sve je izmeu ova dva). Osim pozitivnog i negativnog mi imamo mnogo drugih vrednosnih skala (subjektivni oseaj da li je neto visoko ili nisko, iroko ili usko, hladno ili toplo; sve je to na subjektivni oseaj). Sve te vrednosne skale tumaene u odreenom poretku se zovu subjektivni denotativni prostor. Mi svaki predmet stvarnosti vrednujemo u odnosu na taj prostor koji je u naoj glavi i kada kaemo da je neto lepo, to je naa subjektivna procena. Maja je lepa lepa je subjektivni denotativni prostor za Maju izmeu lepog i runog, s tim to ono to je za nekog runo, ne mora biti za onog drugog to pokazuje razliito vrednovanje lepog od Antike do danas. Grci su u lepoti videli proporcije, Sokrat duevnu lepotu i tako nastaje spoj lepote kao forme i unutranje lepote kalos kagatos na grkom objedinjene spoljanja i unutranja lepota. Uvoenje novog referenta jedan tip saoptenja gde se prvi put neko ili neto pominje svako knjievno delo po pravilu sadri prvu reenicu gde je realizovan taj govorni in uvoenja novog referenta (Ana Karenjina poinje reima: Vse smealos v dome Oblonskih ovo je hronotop). Strukturno uspela dela sadre u prvoj reenici ime i prezime nekog lika ili hronotop, dok recimo postmoderna dela, koja rue strukturu postupkom dekonstrukcije to nemaju. Primer sa slajda: Adam Lozani se spustio do zrakaste Slavije. - Identifikacije koordinata u objektivnom denotativnom prostoru idektifikuje se jedan denotat u odnosu na drugi: primer sa slajda: Veliki Vraar sada svi imenuju Zvezdarom. Dorol, Svetlana Velmar Jankovi - Identifikacija koordinata u subjektivnom denotativnom prostoru, primer: Prusta je teko itati ja identifikujem gde se neto nalazi u mom subjektivnom prostoru - Modelovanje koordinata u objektivnom denotativnom prostoru, primer: Dodaj mi ovu knjigu ja zahtev am da denotativni prostor knjige bude promenjen. Svaki takav iskaz sadri u sebi podsticaj na promenu koordinata. - Modelovanje koordinata u subjektivnom denotativnom prostoru, primer: Mila se ve vratila sa mora oekivali smo da due ostane, tu smo modelovali oekivali smo jednu stvar, a desilo se drugo. IMPLICITNA PREDIKACIJA

Skrivena, prikrivena predikacija, kada se govori jedno, a u podtekstu daje drugp. Implicitna predikacija podrazumeva da se koordinati nekog denotata ili preciziraju (identifikuju) ili modeluju u subjektivnom denotativnom prostoru. 1) Identifikacija u odnosu na stvarnost : Hamlet je lik iz istoimene tragedije ekspira.- to je identifikacija denotata (Hamleta) u odnosu na stvarnost 2) Identifikacija u odnosu na diskurs navedenog dela : Hamlet je danski princ 3) Identifikacija u odnosu na subjektivno iskustvo uesnika u komunikaciji: Hamlet je previe mislio Implicitna predikacija je izvrena u poslednjen sluaju, jer smo tom reenicom rekli i ono to se sadri u prvoj i drugoj reenici. Tog jutra stric se vratio iz lova previe umoran. saznajemo da ima strica, zna se koje je jutro, stric je lovac, deavalo se i da se vrati manje umoran. Svaka reenica sadri gomilu informacija koje mi upijamo kao da ih ve znamo, naroito u reklamama: nama se serviraju kao da ih ve poznajemo i onda kada se prihvati neto kao da nam je dato a priori nama se moe manipulisazi, jer smo na neki nain saglasni sa onim to kae izdava reklame. ASERTIVI Ovaj termin je uveo Serl. Osnovna intencija je popunjavanje informativne praznine kod sagovornika saoptavanjem neega to on nije znao (tvrdnja, saoptenje, uputstvo, najava...) Poetkom 1807. godine stale su da se deavaju neobine i do tada nepoznate stvari u Travniku.. Travnik je referent, 1807. je vreme; neobino i dosta nepoznato (implicitna predikacija) najava onog o emu e se govoriti (objavljivanje procesa koji je u toku) Prema kriterijumu usmerenosti ilokutivnosti, iskazi se dele na sledee tipove: 1) Uopteno-ilokutivni tip (tvrdnja, najava) pojavljuje se govornik koji stoji iza toga (osnovna razlika tvrdnje i saoptenja kod saoptenja izreeno ne mora da bude istina), tvrdnja: Verujem u radost pratanja, najava: Majstor e doi oko 16h. 2) Neodreeno-ilokutivni tip (saoptenje, inofrmisanje, konstatacija, poreenje) konstatacija: Ceo ljudski ivot svodi se na sutra. M Pavi autor je reio da sa nekim podeli svoje razmiljanje, iskaz upuen svakom i nikom ISKAZI S DIREKTIVNOM FUNKCIJOM To su inovi kojima podstiemo sagovornika na aktivan in, u reklama su najvie zastupljeni upravo direktivi (inove inae delimo na verbalne i akcione). 1) Uopteno-ilokutivni (govornik stoji iza onoga ta se deava: molba,

zahtev, naredba, ponuda, poziv, savet, preporuka, upozorenje, zabrana, pogaanje, ucena, pretnja): Ne, nemoj mi prii! molba Hajdemo u vrt! poziv Ako te jo jednom uhvatim! pretnja .... Molba: on moli neto, stoji iza toga, na njega se osnosi ilokucija, on je zainteresovan Potiv: npr. institucionalizovani poziv (stojimo iza toga da emo ispuniti svoj deo direktiva) Pretnja: izvriemo svoju intenciju, ak i kada je nedoreena (kao u primeru) 2) N eodreeno-ilokutivni tip (ponuda, poziov, preporuka, upozorenje, zabrana) Poziv: Dobro doli u Narodno pozorite! poziv upuen svima i nikome, Upozorenja na javnim mestima. Prema referencijalnim odnosima u iksazu direktivna funkcija podrazumeva podsticanje na promenu denotativnog prostora referenta: Odnesi jaknu na mesto! Pomisli na decu! ISKAZI SA INTEROGATIVNOM FUNKCIJOM 1) Totalna pitanja zahtevaju DA/NE odgovor (primer sa Bugarkom i Poljakom) 2) Pracijalna pitanja podrazumevaju neki odgovor (Koliko ima godina?) 3) Alternativna pitanja pitanja izbora (aj ili kafu?) 4) Fatika pitanja ponavljanje pitanja koje je nama upueno (zbog dekoncentrisanosti ili radi dobijanja na vremenu) 5) Retorika pitanja pitanja na koja ne oekujemo odgovor, konstatujemo neto, ali u upitnoj formi Parcijalna pitanja sa take referenta i referencije podstiu na uvoenje novog referenta (Gde si bio?). Fatika i retorika pitanja su autoilokutivna, jer nameru preusmeravamo sami na sebe ponavljajui pitanje ili konstatujui neto u pitanju obraamo se sami sebi. ISKAZI S KOMISIVNOM FUNKCIJOM Ovo su tzv. Komisivi (obeanje, zakletva, opklada). Uvek su uoptenoilokutivni, uvek podrazumevaju da govorno lice jami za ono to govori i podrazumevaju promenu denotativnog prostora referenta: Doneu ti neto s putovaea. Kladim se u okoladu. hoemo da uverimo nekoga u neto i onda menjamo subjektivni denotativni prostor naeg sagovornika u cilju da on promeni svoje miljenje o neemu. Da bi in obeanja bio uspean neophodno je da stojimo iza toga. ISKAZI SA PERMISIVNOM FUNKCIJOM Ovo su tzv. Permisivi (doputanje, pristajanje, rezignacija, odustajanje). Osnovna itnencija je da se uklone pravila i prepreke koje spreavaju realziaciju nekog akcionog ina. Imaju uopteno-ilokutivnu funkciju. (Lekar: Sutra moete da idete na fakultet. Mama: Isprati druga, ali samo do raskrsnice. Rezignacija: Neu vie da ti smetam. ISKAZI SA EKSPRESIVNOM FUNKCIJOM

Ekspresivi izraavaju emotivno stanje povodom nastale situacije (apelativi, pozdravljanje, izvinjavanje, zahvaljivanje, estitanje, izjavljivanje elje, grdnja, psovanje, iznenaenje, rezignacija). U srpskom jeziku eskpresivi su dosta istraivani (npr. itulje, nadgrobni natpisi izraavanje aljenja) Izvinjavanje: pardon zahteva deiktiku situaiju (sada i ovde) i ne trai objaenjenj ISKAZI S DEKLARATIVNOM FUNKCIJOM Deklarativ mora da bude izreen od strane osobe koja ima tu mo da takav iskaz uini performativnim i da bude u odreenom okruenju, denotativnom prostoru. Iskazi s deklarativnom vrednou (proglaenje, krtenje, imenovanje, nagraivanje, presuivanje). Nastoji se da se ozvanii situacija nastala zaslugom ili krivicom adresata. SREDSTVA REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE 1) Eksplicitna performativna formula Izvinite to sam zakasnila. Izvinite to kasnim je jo eksplicitnije, jer je upotrebljen performativ u vidu glagola prvog lica indikativa prezenta. Ova formula podrazumea prisustvo performativnog glagola u iskazu (obeavam, zahvaljujem, zahvaljujem se) Odlike preformativnih glagola: Ekviakcionalnost ekvivalentost inu, a ne saoptenju kao takvoim: Ja obeavam ekvivalentan je inu. Ja volim deskriptivno je upotrebljen glagol, ja opisujem svoje emotivno stanje. Autoverifikacija ne moe govorni in da bude verifikovan na istinitost ili neistinitost (Dodaj mi knjigu. Obeavam da u dolaziti na vreme) ne moe se pitati sa Da ili Ne Autoreferentnost zahvljujem ljubazno referent je zahvaljujem, podrazumeva da u govornom inu sam in postaje referent naeg iskaza Autonominativnost svaki performativni glagol moe dati naziv za odreeni in; zahvaljujem zahvaljivanje, obeavam obealje, doputati doputanje Stabilnost gramatikog oblika glagol u prvom licu indikativa prezenta 2) Implicitna performativna formula Serl, nije 1. lice indikativa prezenta, ve imperativ, ali to je takoe izraz koji deuje. Ako upotrebimo implicitni performativni glagol i dodamo neku prepoziciju (ono na ta se osnosi vaa namera) Ipg + Prop (Otvorite vrata, Napravite kuicu za ptice) 3) Performativna paradigma Upozoravam te na opasnost PG + Prop Upozoravam te. P + A (deiktika situacija) Upozoravam. PG (deiktika situacija) Opasnost. (Prop, javni natpisi, deiktika situacija) Eksplicita performativna formula nije deiktiki (mestom i vremenom) vezana, dok osali redukovani iskazi jesu

4) Leksiko-semantiki perfomativ Kontekstualni performativi (potencijal, negiranje, intonacija) Hvala to ste doli. Zahvaljivanje Slobodno zapalite. Doputanje Preskriptivne modalne rei i izrazi poput: Ne sme to da radi. zabrana Ako eli, izai. Doputanje. Evaluativni izrazi : Dobro je to si mi rekao. teta to nisi doao.GRAMATIKA SREDSTVA REALIZACIJE KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE

1) Glagolski nain Potencijal (utivost, skromnost, nenametljivost) Dajte mi neku ideju. Bio bih Vam zahvalan za neku ideju. Promena ilokucije : Kunem ti se da je to bio on. (kletva, uveravanje, uopteno-ilokutivni in) Zakleo bih se da je to bio on. dvoumljenje, rezignacija, autoilokutivni in Imperativ Primarno sredstvo ostvarivanja diektivnih komunikativnih funkcija: molbe, zahteva, nareenja, poziva, preporuke, pogaanja... Ugasi svetlo. Koliko je sati? Iskazi sa imperativom ipak jesu performativi, jer eksplicitnu paradigmu moemo dopuniti glagolima: kaem, pitam... Vjebicka ameriki lingvista poljskog porekla kae da su to semantiki primitivi, a Milka Ivi ih zove semantiki elementarni predikati, jer nemaju drugu semantiku funkciju od one koja je oigledna sama po sebi. Sa oblikom potencijala u interogativnoj funkciji (Da li biste otvorili vrata? Otvorite vrata.) 2) Glagolsko vreme (Sutra u ti kupiti obeanje. Sutra ti kupujem. vrsto obeanje.) 3) Zamenice - takoe upotpunjuju ilokuciju iskaza, npr: etiki dativ (prisan blizak odnos, zabrinutost, ironija...). koristei etiki dativ mi u govornom inu elimo da ekspliciramo da je neto u naem interesu. Uini mi to. Uini to zbog mene. Uvek polazimo od konkretne komunikativne situacije da bismo znali o emu se radi. (Voli te tvoja tetka.) 4) Glagolski vid dopunjuje ilokuciju govornog ina; Dolazi Ivan. Kreni. najava; Doi e i Ivan. Krei. saoptenje 5) Nega cija (odbijanje, negiranje i osporavanje) Koristei poreem, osporevam reenicu moramo prebaciti u alternativni oblik Slika nije lepa. Poriem da je slika lepa. Za razliku od neslaganja i osporavanja ilokutivnost odbijanja moe se eksplicirati pomou performativa. Odbijam: Neu da sluam. Odbijam da sluam. Zabrana: Ne otvraj nikom. Negacija u okviru pitanja u funkciji ponude: Nee da ostane? Ostani! 6) Prozodijska sredstva; intonacija 7) Red rei: promena reda rei u srpskom jeziku jaa ilokutivni nagon. Doi ovamo je molba, a Ovamo doi nareenje. Zakljuak: Nikada ne realizujemo in samo pomou jednog sredstva, to je kombinacija svih sredstava (intonacija, red rei, gl.vid). To to govorne inove svrstavamo u podtipove je jezika apstrakcija. U stvarnosti svi inovi su isprepletani i slue ostvarivanju nae intencije.

LINGVISTIKE METODE ISTRAIVANJA Methodos spoznaja sistem pravila i postupaka u prpcesu prouavanja pojava i zakonitosti prirode i miljenja. Kada je roena lingvistika kao nauka? U 19. veku kada je nastala komparativno-istorijska nauna metoda moemo rei da je nastala lingvistika kao nauna disciplina. Menja se metoda u odnosu na taku gledita; aspekt sa kgo se posmatra (aspekt poreenja savremenog jezika i rekonstrukcija prajezika; posmatra se kao sistem skup razliitih jedinica) Nova lingvistika disciplina zahteva novu metodu: Komparativno-istorijska Deskriptivna Kontrastivna Strkturna Opta naune metode: Indukcija od pojedinanih inilaca do zakljuaka o klasi pojava Dedukcija zakljuivanje o pojedinanom polazei od opteg pravila (aksioma: sve to vai za skup, vai i za element skupa) Hipoteza formulisanje jednog od moguih reenja problema. Kada hipoteza bude potvrenja ona postaje Teorija. 1927. J. Kurilovi potvruje Laringalnu hipotezu Ferdinanda de Sosira koji je 1878. pretpostavio postojanje laringalnih vokala u indoevropskom jeziku i obeleio ih sa O i A. Tamo gde su se spajali laringalni vokali A i O nastajali su drugi vokali: = e +A =e+O Analiza rastavljanje objekta istraivanja na sastavne elemente. 13.03.2009. KOMPARATIVNO-ISTORIJSKA METODA Poredi se ________ povezuje kroz dijahroniju U osnovi komparativno istorijske motode lee tri principa: 1) Princip jezikog kontinuiteta; podrazumeva da se promene u jeziku deavaju sistematski, AD HOC i svako stanje (etapa u razvoju jeziku) oslikava i prethodni period u razvoju tog jezika. Jezik se razvija kontinuirano, nema skokova, praznina; jedno se logiki razvija iz drugog. 2) Arbitrarnost jezikog znaka; jeziki znak je stvar dogovora i onda ne postoji nita to bi uticalo na jezike promene spolja, tj. jezik se razvija kako sistem prema svojim zakonitostima i nita spolja ne uzrokuje neku promenu u njemu, jer nema realne veze izmeu stvarnosti i jezikog znaka 3) Princip doslednosti fonetskih promena: ukoliko se jedna promena u jednakim okolnostima desi na jednom mestu, onda e morati da se desi i u svim slinim okolnostima u tom istom jeziku, Ne deava se na jednom primeru, a da ne vai za primere istog ranga, tj. ona je sistematska. Komparativno-istorijska istraivanja podrazumevaju dva postupka: Poreenje sa drugim jezicima ne misli se samo na leksiku grau Rekonstrukcija prajezika moramo nai primere iz tog jezika Pisane su ak i pesme na rekonstruisanom jeziku. Komparativna metoda podrazumeva dijahronijski aspekt (promene kroz razvoj

jezika); kognitivna istraivanja uopte ne moraju da se bave istorijom jezika. Nemaki lingvista Franc Bop je napisao prvi udbenik uporedne gramatike Uporedna gramatika indogermanskih jezika. Na osnovu glagolske paradigme (paradigme nastavaka) uporedio je sanskrit, starogrki, latinski, jermenski, gotski, litvanski i staroslovenski jezik i doao je do zakljuka da u svim jezicima postoje velike slinosti u glagolskim nastavcima. Kako su nastale fleksije u slovenskim jezicima: 1) _______ fleksija u srednjem rodu u nominativu jednine imaju nastavak A koji je ouvan iz indoevropskog perioda 2) Voda, zemlja a koje mi tretiramo kao nastavak bio je nekada sufiks tzv. Determinativ. Promene imenica bile su podeljene prema determinativima. Razlika izmeu sufiksa i fleksije (nastavka) je u tome to sufiks menja re, a fleksija oblik. A je bio samo sufiks, pa je postao fleksija. Imenice muog i srednjeg roda su istog porekla: kod nekih se vokal O skratio i tako su nastale imenice mukog roda, a kod drugih nije i tako su nastale imenice srednjeg roda 3) Monoftongizacija jedan od vodeih fonetskih zakona u slovenskim jezicima zakon otvorenog sloga. Ako se na kraju reu nalazi diftong, on se pretvarao (monoftongizovao) u vokal. Nozi poda prelo je u vokal i izvrila se druga palatalizacija; prelazak S X, posle I, U, R, K. Sinah sin6h6 sinuu Glagolski nastavci se isto sporo menjaju. Rasmus Rask (1787 1832) Istorija starosevernog jezika, 1815 analizira fleksije u islandskom, norvekom, vedskom, danskom, nemakom, keltskom, grkom i baskijskom jeziku. Video je da postoje razlike u germanskim jezicima; keltski, latinski, grki i baskijski jezik . Jakob Grim (1785 1863) Smatrao se utemeljivaem nemake lingvistike. Vrio je komparativni pregled gramatikih karakteristika germanske jezike grupe (gotskog, nemakog, holandskog, engleskog, frigijskog i skandinavskog jezika). Njegovi zakljuci se jo uvek koriste u nauci. Aleksandar Vostokov, Rassudenie o slavnskom zke, 1820 rasprava, prva istorijsko komparativna fonetika slovenskih jezika. Uporedio je nazalne vokale u poljskom i staroslovenskom i njihove ekvivalente u ruskom jeziku i doao do zakljuka o postojanju u praslovenskom jeziku nazalnih vokala (refleksi diftonga) Spoljanja rekonstrukcija je kada poredimo jezike injenice iz razliitih jezika. Vesti, vodim - *vedti d je preo u t disimilacijom kada je ispao poluglasnik koristimo postupak uporedne hronologije uporeujemo injenice i vidimo koje

su se deavale ranije, a koje kasnije *ot6k6, *ot6e, *ot6c6 I, II palataliozacija. Monoftongizacija uslovila je promenu u mukom rodu druge palatalizacije. Fonetski zakon regularne korelacije u glasovnoj strukturi rei i morfema zajednikog porekla: *tort, *tolt, *tert, *telt u istonoslovenskim jezicima vokalizam * torot, *tolot, *teret, *telet u zapadnoslovenskim jezicima *trot, *tlot, *tret, *tlet Sanskrit: s h, a o, x, u o, an nazal on, ik c 20.03.2009.

BIOLOKI NATURALIZAM

August lajher (1821-1868)-nemaki lingvista , inspirisan teorijom evolucije koja je upravo tada bila aktualna. Teorija evolucije vrsta radilo se na vezi izmeu carstva biljaka i carstva ivotinja i izmeu mrtve prirode kako bi se pokazalo da su jedni oblici evoluirali u druge.Ta evolucija nije bila sluajna ve je bila praena prilagoavanjem. On je po uzoru na teoriju evolucije koja se odnosi na evoluciju vrsta, konstruisao svoju teoriju evolucije jezika.Prema njemu jezici su nastali od najprimitivnijih tipova, a to su bili korenski jezici (kineski, vijetnamski).U korenskim jezicima ne postoje gramatike morfeme postoje tzv.leksike morfeme. To znai da imamo samo koren rei, a bilo kakvo gramatiko znaenje prenosi se na razliite naine: replikacija, red rei. Jezici su evoluirali i razvili se u tip aglutinativnih jezika to je lajher poredio sa carstvom biljaka :ako je korenski jezik mrtva priroda, onda je aglutinativni jezik vii stepin evolucije. U aglutinativnim jezicima postoje tzv. specijalizovane gramatike morfeme tj. svaka morfema ima samo jedno jedino znaenje (turski,ugrofinski, japanski, koreanski, mongolski, eskimski). Nastavak za mnoinu u turskom je AR i kad god da dodamo imenici dobijemo mnoinu: ADAM-ADAMAR (ljudi).Za lokativ je nastavak DA:ADAMDA,ADAMARDAgramatike morfeme niu se na leksiku morfemu i dobijemo odreeno gramatiko znaenje. U naim jezicima jedna gramatika morfema ima vie gramatikih znaenja:A(g.jed.m.r.)-homonimine morfeme A moe biti nosilac nominativa jednine imenica enskog roda. F lektivni jezici poseduju grameme koje imaju razliita gramatika znaenja;jedna gramema = vie znaenja i men moramo da ih niemo jednu na drugu. Glektivni jezici predstavljaju najvii nivo evolucije i odgovarali bi carstvu

ivotinja svet kristala, biljaka, ivotinjski svet =korenski,aflutinativni, flektivni jezici. Ovakva podela primenjuje se i danas, ali je sporno to se nekim jezicima oduzima pravo da budu ravnopravni(u smislu nekog stepena razvijenosti i hijerarhije)sa drugim jezicima. *Ne postoje jezici koji su razvijeni i manje razvijeni i postoje oni koji razliito oslikavaju stvarnost. lajher je tvorac genealokog drveta IE jezika.(stammbaum)Prema njegovoj teoriji svi jezici su nastali od jezika majke (=naturalizam u okviru lingvistike teorije).Jezik majka (IE jezik ili stablo):2 velike grane od tog stabla su germanoslovenske jezici, a sa druge strane ariogrkoitalokeltske.Posle tih idu manje grane.

Teorija o poreklu jezikaO konkretnom jeziku moemo da govorimo u periodu od pre 10000 g. ali ovek je progovorio pre oko 100000g. Englesova teorija o poreklu jezika prihvaena j kao teorija jer je nala uporite u teoriji evolucije. Onomatopijska hipoteza-Demokrit (antika Grka, V n.e.)vodio je raspravu o tome kako su nastala imena stvari. On je rekao da je to stvar dogovora: ljudi su se dogovarali kako e se stvari zvati. Njegova hipoteza se zvala nominalistika. S druge strane Platon je tvrdio da su imena nastala po analogiji neto u prirodi je uslovilo da se stvar zove svako, a ne drugaije. Tokom celog antikog perioda vodila se rasprava izmeu analogista i nominalista. Grci su uvek itali naglas jer misao kad je izgovorena postaje stvarnost (Pitoa) verovatno smo poeli da imenujemo stvari oponaanjem, pa se ova hipoteza zove jo i hipoteza AB,AB Onomatopoetska hipoteza Sveti Avgustin (4-5 v n.e.) Lajbnic.Humbolt tvrdili su da je jezik nastao putem pridavanja odreenim glasovima odreenih simbola. Oni su prvi poeli da priaju o pojavi koja danas nosi naziv zvukosimbolizam.Sv. Avgustin je prvi primetio da MEL oznaava neto fino, prijatno, a ACE neto neprijatno i odbijajue.Polazei od ovog moemo spoznati sutinu pesme. Hipoteza uzvika Epikur, an ak Ruso-Epikur je sa svojom kolomtvrdio da je jezik nastao tako to je ovek izraavao svoje emocije. On se oduevljavao stvarnou. Ruso je produbio tu hipotezu i rekao da je prvi jezik dio je zik pesnika, a ne jezik geometara (ne racio, ve emocije). Hipoteza drutvenog dogovora-Sicilijski (1,2 n.e) tvrdio je da su se ljudi dogovorili radi zajednikih aktivnosti kako e ih obavljati. (lov) Hipoteza radnih uzvika Ljudvig Loren tvrdio je da su rei nastale od glagolskih korena da je ovek pratio svoje radnje razliitim uzvicima, ti uzvici

su pratili radnju, dodavali joj odreenu vrstinu. Hipoteza gestova- tvrdio je da komunicirao i pomou jezika i pomou gestova; pomou jezika on je prenosio neke ocene, a pomou gestova informaciju.Ono to ide u prilog ovoj hipotezi jeste da gestovi jo uvek postoje kao posebni znakovni sistem komunikacije koje je veoma razvijen (kod 1 australijskog plemena ima ak 450 gestova koji mogu da prenose i apstraktne pojmove).Gestovi nisu podjednako karakteristine za sve narode, neki ih upotrebljavaju vie neki manje i to ima veze sa idspresivnou, emotivnou. Engelsova teorija o poreklu jezika- Engels je tvrdio da je jezik nastao u procesu evolucije i izrade orua za rad. Stvaralaka evolucija Anri Breton (1906) takoe nastala pod uticajem Darvinove teorije evolucije. Breton se bavi problemom evolucije svesti kako je ovek evoluirao od mrtve prirode u jedinku koja moe svesno da razmilja.Misao o oveku je predmetna. Govorei o neemu ovek polazi od konkretnog, materijalnog. To pokuava da odgonetne Breton:Ako mi delimo sve na tzv. mrtvu prirodu, carstvo minerala, baljaka i ivotinja s druge strane kao ivu prirodu hajmo da se spustimo do samih poetaka tih carstava da vidimo to je to nainilo prvi raskorak gde je poeo ivotinjski svet da se odvaja od biljaka od biljnog sveta (voljno slobodno kretanje, pitanje izbora, svesno kretanje=svest nastaje onda kada bie prvi put dobije mogunost izbora poreta) Jo kod ameba imamo svest da kretanje postaje organizovano, poinjeno u neku svrhu: poele su da se kreu dari preivljavanja, a biljka ne moral Ta svest je evoluirala i Breton se mea sa Engelsom i Darvinom kada govori o tome. Homofaber-ovek koji radi, homosapiens-ovek koji misli, morao je da pronae iskustvo u radu da bi izmislio neku alatku opaanje prolog iskustva i povezivanje stvari. Inteligencija- ako se naemo u nekim okolnostima na um je sposoban da sabere celokupno nae iskustvo da ga prilagodi novim zadacma i da pronae reenje. Tako je homofaber evoluirao u homosapiensa i da bi se povezao sa drugima morao je koristiti eni komunikativni sistem i tako objanjavamo nastanak jezika. Osim inteligencije ovek poseduje i instinkt koji imaju i ivotinje koje se snalaze u novim uslovima, ali nisu sposobne da pronau veze izmeu pojava i stvari.

Breton tvrdi da su instinkt i inteligencija dva oblika ljudske svesti: instinkt je znanje koje li posedujemo koje utkano u nas; mi smo deo i biljnog i ivotinjskoh carstva i znanje o tio stvarima lei u naoj glavi, ali mi ne moemo da dopremo do njega. Postoje stvari na koje samo intelihencija moe dati odgovr, ali nam ih ona sama po sebi nikad nee nai. Postoje stvari koje smao instinkt moe da otkrije, ali ih on takav kakav je sam po sebi nikad nee potraiti. Zato je u reavanju problema potrebno koristiti oba. ovek svoje instinktivno je utkao u jezik (npr. kretanja) sve je to davno postojalo u ovekovoj svesti, ali sada to spoznaje uz pomo inteligencije- Ljubav je rat Ishodite ovekove inteligencije je u mrtvoj materiji, ovek je od mrtvog materije stvarao alatke i s njom se prvo suoio. Kretanje-premetanje predmeta iz take A u taku B vremenski je ovek poeo da izmilja i naziva i neto to je izmeu ta dva predmeta., jer re takva kakva jeste moe da se premesti s predmeta na predmet; taj tup je trebalo pretvoriti u re, pojam koji e oznaavati konkretno, ta god je ovek nazvao teio je da poistoveti sa materijom. Ako je jezik od boga kao to je ovek od boga, onda ne bi trebalo mi da se pitamo kako je jezik nastao. Neki teolozi ipak kau da je bog oveku dao mo govora, ali nije mu otkrio imena stvari.

Teorija talasaJohanes midt nemaki lingvista suprostavio se lajherovoj teoriji jezikog stabla i rekao je da bi jezik mogao pre da se poistovesti sa morem, talasom, a ne sa stablom zato to nekom jeziku A nastane odreena osobina u jednom trenutku ta osobina prelazi granice: jezika A i obuhvata oblast B. U drugom sluaju ta osobuna e obuhvatiti i C i D, a uetvrtom e se zadrati u jeziku A. Npr., redukovani vokali postojali su u svim slovenskim jezicima i vremenom su nestali, ali su se zadrali u bugarskom i makedonskom. To se objanjava balkanskim jezikim savezom, jer na Balkanu postoje jezici koji tee da u svom sastavu imaju redukovane vokale. Imaju ih i albanski i rumunski, osobina koja je prela granice oblasti A i prela u oblast B, ali se povukla iz oblasti B, govore o tome kao o Stavljanje u sutinu jezikih kategorija prostornog odnosa jedne konceptualizacije i koriste termine RAM i PROTOK. Ram redstavlja mreu informacija koja je povezana sa odreunim pojmom -kada upotrebimo bilo koju re- stvara se itav spektar gramatikih, leksikih asocijacija i dovodi u vezu sa tom reju, ali svaki put koda upotrebimo neku re mi ne koristimo ceo taj

kompleks informacija istovremeno ve izdvajamo odreene informacije na utrb drugih informacija. Kod prefiksalnih glagola imamo istu morfemu (korensku) II i razliite gramatike morfeme PO,PRE,DO-osim to su glagoli sada svreni svaka od ovih gramatikih morfema je i semantika, jer daje odreeni smisao (i menja znaenje). ovek percipira svako kretanje trodimenzionalno.Kretanje moemo videti u horizontalnoj i u vertikalnoj ravni (sleteti, uzleteti,razii se, ui, proi, izai, obii, zai, potkopati) PRESEDETI-radnja koja se odvija intraterminalno (izmeu 2 okvira), perdurativna radnja(ogranienost trajne radnje) PREALITI,PREBOLETI-nema vie iza toga, sagoedavamo radnju sa konane perspektive gde smo stigli ka unazd, finitivna radnja, retrospektivna radnja u trenutku kada ne moemo vie da je sagledamo. Samo uz perdurativne glagole upotrebljavamo priloku odredbu za vremeodloati malo finitivna upotreba obeleena je konstrukcijama koje ukazuju na dostizanje granice,(rebledeti do kreja) Izoglose-uslovna linija razfranienje dva jezika oblika koji oznaavaju isto, ali imaju razliitu formu npr, ako se za isti pojm u jeziku kae drvo, derevo, cerv-u pitanju je izoglosa koja se u ovom sluaju podudara sa granicama jezika. Postoji i izooglosa u okviru jednog jezika (npr, u Istonoj Srbiji menamo padee, a u centralnoj imamo), ona moe biti leksika, sintaksika, morfoloka, fonoloka. Vie takvih izoglosa ini sveanj izoglosa, tamo gde je veliki nastaje linija razgranienja jezika.

Jezik i miljenjeMiljenje-oslikavanje stvarnosti u ljudskoj psihi tupem, stavova i kakljuaka. Konceptualizacija ___________ su prvi plasirali pojam jezika slika stvarnosti . Termin pripada lingvisti koji je 80-oh gidina prvi poeo da odgovara na pianja kako ovek reflektuje u jeziku stvarnosti koje aspekte te stvarnosti e on uljuiti u jezik, a koje e izostaviti.Te asperkte zovemojo i kompleks parametara realne situacije i semantikih pokazatelja . Ronald Langaker-prema tome kako je nastala svest tako ovek razmilja i govori prostorno sve u jeziku moe da se svede na odnos kategorijalne situacije i lokalizacije. Postoji lokalizator (sto) , postoji objekat lokalizacije (torba) i postoji orijentir (predlog na) koji upuuje na odnos lokalizatora i objekta lokalizacije, npr, komparacija (lokalizator je pozitiv, orijentir je sufiks, prefiks npr, vie, manje); glagolska vremena-lokalizacija je sadanje vreme. Pozitivisti kreu od prostornih znaenja. Stavljanje u sutinu jezikih kategorija prostornog odnosa jedne konceptualizacije i koriste termine RAM i PROTOK.

Ram predstavlja mreu informacija koja je povezana sa odreenim pojmom kada upotrebimo bilo koju re stvara se itav spektar gramatikih, leksikih asocijacija i dovodi u vezu sa tom reju, ali svaki put kada upotrebimo neku re mi ne koristimo ceo taj kompleks informacija, ve izdvajamo odreene informacije na utrb drugih. Kod prefiksalnih glagola imamo istu morfemu (korensku) ii i razliite gramatike morfeme: PO; PRE; DO osim to su glagoli sada svreni, svaka od ovih gramatikih morfema je i semantika, jer daje odeeni smisao i menja znaenje. ovek percipira svako kretanje trodimenzionalno. Kretanje moemo videti u horizontalnoj i vertikalnoj ravni (sleteti, uzleteti, razii se, ui, proi, izai, obii, zai, potkopati). PREsedeti radnja koja se odvija intraterminalno (izmeu 2 okvira), perdurativna radnja (ograniena trajnost rednje) PREaliti, PREboleti nema vie iza toga, sagledavamo radnju sa konane perspektive gde smo stigli ka unapred, finitna radnja, retrospektivna radnja, govorimo o njoj u trenutku kada vie ne moemo da je sagledamo. Samo uz perdurativne glagole upotrebljavamo priloku odredbu za vreme; odleati malo. Finitivna upotreba obeleena je konstrukcijama koje ukazuju na dostizanje granice. (prebledeti do kraja) 27.03.2009.

Implicitna predikacijaPrimer eke pripovetke o saobraajnoj nesrei, pesniku i podacima skrivenim u pesmi, koje je policajac rastumaio i uhvatio krivca. Primer reklame: Smota, okrene, zapali tiino muki. (aludira se na muko ponaanje: uzme, konzumira, odbaci) ETAPE ISTRAIVANJA METODOM LINGVISTIKE GEOGRAFIJE U pitanju je postupak koji se sastoji u kartografiranju jezikih pojava. Kartografiranje je neophodno kako bi se opisali dijalekti tako to se na kartu koja je najee administrativna unose i izoglose koje pokazuju kako se kreu razlike izmeu jedinica istog sadraja koje poprimaju razliit oblik. Najbolji primer u naem jeziku je tzv. Rajnska lepeza. To je linija gde se prostire sveanj izoglosa koje razdvajaju gornjonemake od donjonemakih dijalekata. Da bi dolo do opisivanja izoglosa mora se proi nekoliko etapa: 1) SASTAVLJANJE UPITNIKA time se bave institucije npr. Institut za srpski jezik SANU radi na tome da sastavi upitnik za kartografisanje dijalekata srpskog jezika, jer je srpski jezik jedini zvanini jezik (sem jezika Luikih Srba) koji nema dijalektoloki atlas. Upitnik sadri pitanja koja istraivai postavljaju na terenu i taj postupak se zove ANKETIRANJE ispitanika. Dijalektoloka ekspedicija izlazi na teren i pronalazi ispitanike i postavlja pitanja koja navode ispitanike da precizno odgovore jednom reju. Izgovorena re

nosi i fonoloke i morfoloke i leksike osobine tog dijalekta. Nakon to se ekspedicija zavri podaci se skupljaju i dolazi do popisivanja KARTOGRAFIRANJA prikupljenog materijala (IZOGLOSE) i na kraju dolazi interpretacija dijalekatskog korpusa. Lingvistiki atlas Evrope najprimitivnije, jer se administartivne granice podudaraju sa granicama jezika. U balkanskom regionu nalaze se slovenaki, hrvatski, bonjaki i tzv.jugoslovenski. Tri najvanije dijalekta u Srbiji su: kosovsko-resavski, prizrensko-timoki i umadijsko-vojvoanski. O tim dijalektima je pisao Pavle Ivi Prilozi za uporedno i istorijsko prouavanje junoslovenskih jezika, Rad na lingvistikoj geografiji u Jugoslaviji; Dijalektoloka istraivanja srpskih govora Kosova i Metohije, Dijalektoloki atlas srpskog i hrvatskog jezika.- Miloradovi. Ovakvim istraivanjima se bavi i Sofija Miloradovi iz Instituta za srpski jezik. TIPOVI DIJALEKTOLOKIH ATLASA G. Venker prvi dijalektoloki atlas nemakog jezika. Osnivaima dijalektologije smatraju se .iljeron, E.Edmon (1902-1910) dijalektoloki atlas francuskog jezika (1920 karata). 1. Nacionalni atlasi Atlas gwar polskich (12 t.) 2. Regionalni Lnvstini atlas ukranskih narodnih govrok Zakarpatsko oblast 3. Atlasi srodnih jezika Opteslovenski lingvistiki atlas 4. Atlasi jezikih saveza Optekarpatski dijalektoloki atlas 5. Problemski atlasi Atlas graevinske leksike Polesja HORIZONT ALNA I VERTIKALNA SLOJEVITOST JEZIKA Ako zamislimo jezik kao sistema onda se on moe prouavati horiznotalno gde se prouavaju jedinice jezika s obzirom na razne geografske injenice, etnografske i politike, jer vidimo da je konstituisanje jednog jezika esto i politika stvar diferencijacija. Verikalna slojevitost (specifikacija) podrazumeva razlikovanje na jednom prostoru tzv. Sociolekata (argon, sleng, argo). To su razliiti slojevi jezika koji su u upotrebi kod razliitih socijalnih grupa. Jedinice horiznotalne slojevitosti: Idiolekt najmanja jezika jedinica horizontalne, ali i vertikalne slojevitosti. To je jeziki sistem pojedinog govornika. Dijalekat podsistem hijerarhijski nadreenog sistema sa izrazitim fonolokim, morfolokim i semantikim odstupanjima od norma, koje se protee na jednom prostoru. Dijasistem grupa srodnih dijalekata. Jezik skup podsistema nieg ranga (objedinjuje sve prethodne). Definicije socioloke prirode. Govornici oseaju zajedniku pripadnost jednom komunikacijskom sredstvu. Ukoliko se mi dogovorimo i normiramo ono tp se zove dati dijalekat, mi emo ga proglasiti za jezik i

imamo pravo na to. Idiom tako moemo nazvati svaki od ovih sistema Jeziki savez skup jezikih sistema sa zajednikim obelejima na irem geografskom podruju. Balkanski jeziki savez ine bugarski, makedonski, srpski rumunski, grki, alabanski. Faktori formiranja saveza balkansko poluostrvo, vizantijski uticaj, dominacija Turske tokom dueg perioda zajednike kulturoloke i civilizacijske osobine. Posledice uticaja Vizantinaca i Turaka nisu samo u leksici (ekmedinica pekara); pekir, tepih (arapska re, koja je ula u turski) to je podudaranje u leksikom fondu. Genetika podudaranja: tenja ka analitizmu pod uticajem jezika koji su ili aglutinativni (turski) ili su analitiki (kao to su bugarski supstrat u bugarskom jezik analitiki infinitiv, odreeni lan, redukovani vokal). Srodnoost jezika: kontaktna, genealopka, tipoloka Tipoloka srodnost jezika kada jezici genetski pripadaju razliitim grupama, ali pod uticajem jednog na drugi poprimaju iste tipoloke osobine Kontaktna srodnost nije srodnost u pravom smislu i prouzrokovana je interferencijom jezika. Interferencija je pozajmljivanje elemenata iz jezika A u jezik B, moe da se definie kao posledica kontaktiranja jezika uz zajednike granica na jednoj teritoriji. Osim ove postoji i interferencija kod prostorno udaljenih jezika (u francuskoj postoji oko 90% leksike iz ilirskog jezika). Interferencija ima svoje pozitivne i negativne posledice. Pozitivne posledice su da se mogu imenovati neki pojmovi za koje nemamo re u svom jeziku. Srpski pisac Goran petrovi pozajmljuje stare rei koje su izale iz upotrebe, a pronalazi ih u renicima. Engleska re cool zamenjuje 40 rei u srpskom jeziku to je negativna posledica. Kalkovi mogu biti tetni, ali ne mora da znai. pansko compromiso zapoljavanje, obaveze se esto tumai kao kompromis. Interferencija je ma sa dve otrice. Bilingvizam naizmenina upotreba dvaju jezikih kodova bez obzira na komunikativni kontekst. Diglosija je takoe naizmenina upotreba jezikih kodova, ali je ona socioloki determinisana kada u odreenoj vrsti komunikacije moramo da koristimo tzv.zvanini jezik. Koine (koine dialektos zajedniki jezici) ujedinio je antike dijalekte u Grkoj. Uzroci kontaktne srodnosti Pozajmljivanje leksike i frazeologije: displej, disketa, fajl, interfejs, pirsing, marketing, oping, samit, ekskluzivni, spiker... hvala lepo, dkuji pkn, koszonom szepen (danke schon)... dernier cri de la mod; Pozajmljivanje artikulacijskih obeleja glasova: rumunski romanski

jezik sa slovenskom fonetikom. Promena akcenatskog sistema: litvanski jezik sa izvornim pokretnim akcentom vremenom je dobio akcenat na prvom slogu pod uticajem estonskog. Promene u gramatikoj strukturi jezika pod uticajem drugih: finski, maarski, estonski sintaksika struktura indoevropskih jezika. Pozajmljivanje tvorbenih formanti: lat. -ismus, fr. -age, engl. ing. Adaptacija pozajmljenih rei Mi moemo da adaptiramo taj pozajmljeni element tako to emo pripisato kategorije tj.paradigmukoju on nema u datom jeziku. Sve rei stranog porekla u srpskom jeziku se menjaju, za razliku od ruskog gde nemamo taj nivo adaptacije: taksi, metro. One rei koje nisu prole adaptaciju zovu se_____________. Fonoloka adaptacija mi imamo ili supstituciju kada zamenjujemo neki glas koji je tom najblii, a priprada naem jeziku (canapis konoplja, sa epentetskim l). Nivoi adaptacije: 1) Leksiki najlaki, u turskom ima 80% arapskih rei, koje su prilagoene turskom 2) Sintaksiki slinost sintaksike strukture u mnogim jezicima sveta 3) Fonoloki supstitucija zamena tueg glasa onim koji odgovara artikulacionoj bazi jezika primaoca (f-t, katedra, Marta) 4) Morfoloki najtei, dolazi ili do promena ili do pojednostavljenja oli gubljenja odrenjenih tzv. Gramatikih i morfolokih kategorija npr. pojednostavljenje engleskog jezika pod uticajem skandinavskih. Jezici u kontaktu: 1) Supstrat jezik koji se govorio na odreenom prostoru, ali je potisnut od strane drugog (npr. 5/6 v. p.n.e Rimljani osvajaju Galiju i potiskuju njihov jezik, u frnacuskom jeziku je tu ostatak galskog supstrata kao i nagomilavanje glasova koji se itaju kao jedan; u panskom postoji iberijski supstrat, u indijskom dravidski) 2) Superstrat ostaci starog jezika naroda osvajaa u kulturno i politiki nadmonije autohtonom jeziku bugarski u slovenskom, franaki u francuskom, francuski u engleskom. 3) Adstrat susedni jezik koji utie na jezik u kontaktu srpski, maarski, bugarski, rumuncki Pomoni jezici Koriste se u komunikativnim situacijama koje se ponavljaju. 1) S abiri lingua franca 11-17 vek, jezik mediteranskih luka od Marseja do enove; to su dijalekti kojima su govorili i Turci i Arapi i Italijani; jezik trgovine i krstakih ratova 2) P idini poslovni jezik koji se razlikuje od izvornog, iskvaren je, potie od naina na koji su Kinezi izgovarali re biznis - Yu mek ivnin dres for mai, haumach ju wonchi? - Spos blong dansing dres, mai wonchi twelv doler.

russonorsk: Moja tvoja pe vater kasstom 3) Kreolski jezici takoe su pidini to je jezik koji je za odreenu etniku grupu posato jedini prihvatljiv vid komunikacije. Cahvaatak meavina lokalnih govora sa engleskim na Jamajvi; papjamenti za portugalski, mauritanski haianski za francuski. 4) Elektronski pidini zbog interneta (pojednostavljenje foneskog, transkribovanje sa engleskog, gramatiko pijednostavljenje i stvaranje oblika, delimino prevedene fraze, kombinacija slova i brojeva, rei i brojeba, onomatopeja, multiplikacija beskonano udvajanje u cilju emotivnog jaanja, emotikoni, tendencija ka skraivanju rei, anglicizmi, gramatika adaptacija, sufiksacija... 08.05.2009. Platon, Fedr: u ovom delu Platon izlae dijalog izmeu Sokrata i Fedra. U prvom delu govori o ljubavi, erosu, uzvienoj ljubavi, a u drugom delu o besednitvu i umetnosti besednitva. Tu Platon izlae svoj odnos prema pismu uopte; taj odnos stavlja u usta Sokrata. Sokrat u jednom trenutku kae Fedru: Samo onaj koji je totalno naputen od bogova moe da veruje da pismo moe da zameni izgovorenu re, (tj. da pismo moe da ono to je napisano moe da zameni ivu komunikaciju) i obrazlae taj svoj stav. Pominje egipatskog boga mudrosti koji je doao kod egipatskog faraona i rekao da je pronaao raun, raunanje uopte, pismo i druge pronalaske i pokazao ih faraonu, objasnivi da se pismo koristi da bi se sauvalo ono to je izgovoreno, da bi se poboljalo memorisanje injenica, da bi se doprinelo naoj mudrosti. Meutim, faraon je bio pametan i rekao da e pismo uiniti suprotno: umesto da se ljudi seaju onoga ro govore, oni e se pouzdati u onoto nita ne znai, mrtvo slovo slovo na papiru. Kad gledamo sliku i traimo od nje odgovor, ona nam ne moe odgovoriti i uti, isto tako je i sa pismom, kad gledamo ono to je napisano mi ne moemo da dobijemo odgovor na od toga, mi samo vidimo znakove. Platon je takoe govorio o tome ta je objekat, a ta supstanca. Subjekat je neto to je staloeno, nepromenljivo, sutina stvari, a supstanca je na sluh koji prima tu sutinu, taj subjeka, ideju Razlika izmeu knjievnog teksta i drugog teksta je u tome to knjievni tekst ima vie slojeva i moemo pronai vie odgovora dok povrno delo biva podsetnik za onoga ko ga pie i samo on moe da ga protumai. To je sutina

pisma. Hajdeger prvi uoava da svako znaenje jeste znaenje kroz znak. Pojam koji je nama dat sam po sebi jeste supstanca, ideja, ali mi dajemo toj ideji znaenje, mi ga tumaimo i pretvaramo supstancu u subjekat; pojam se oplemenjuje kroz nas; dobija konkretne vremenske i prostorne koordinate. Pismo je nastalo zato to smo hteli da komuniciramo kroz vreme, da prenesemo informaciju. Prvo pismo je bilo tzv. Mnemonijsko pismo koje je sluilo za podseanje (npr. vampum kod Indijanaca). Vampum je komuniciranje pomou koljaka razliite boje i oblika naprvljeni su duguljasti predmeti koji su nanizani na vrhovima i prema ljihovom rasporedu i boji prenosi se informacija. Od mnemonijskog pisma doli smo do savremenog fonetsko-slovnog ili znakovnog pisma (1 znak 1 fonema kao to imaju srpski ili beloruski) INDOEVROPSKA JEZIKA PORODICA Broji 150 jezika preko 2 000 000 000 govornika. Sastoji se od 12 grupa: indijska, iranska, slovenska, baltijska, germanska, romanska, keltska, grka, albanska, jermenska, anadolijska i toharska. Indijska grupa je najbrojnija, ini je 96 ivih jezika, preko 760 000 000 govornika. Najbrojniji meu jezicima su: hindi, urdu, bengali i pendabi, lahnda, sindhi, marathi, singalski, nepali, bihari, orija, ciganski... Svaki od njih ima svoje pismo; na bengalskom je pisao i stvarao Rabindranat Tagora. Ciganski ima razliita pisma u zavisnosti od sredine gde ive, Mrtvi jezici ove grupe su: sanskrit (san, skra sastavljen), pali, prakriti. O prvog milenijuma p.n.e stvaraju se u severnoj Indiji epovi kao to su Mahabharata i Ramajana i gramatina Paninija iz 5.v. p.n.e. Iranska grupa broj oko 80 000 000 govornika i ine je jezici: persijski, tadiki, afganski, balui, kurdski, osetijski (persijski se govori u iranu i pie arapskim pismom, a tadiki i osetijski se piu irilicom) i mrtve jezike: staropersijski, avestijski (Avesta - zbir verskih tekstova koji se itaju tokom obreda), pahlevi, paranski, horemzijski, zogdijski. Skitski (iveli su na severnoj obali Crnog mora od 8.v. p.n.e do 5. v. n.e.) bili su blizu Slovena, pa su oni dosta poprimili od skitskog. Slovenska grupa Istona podgrupa: ruski (200 000 000), ukrajinski (43 000 000), beloruski (10 000 000)

Zapadna podgrupa: poljski (44 000 000), eki (12 000 000), slovaki (5 000 000), kaubski, luiki (100 000) i izumrli: polapski (do 18.v.)pomorski dijalekti slovinski Juna podgrupa: bugarski ( 9 000 000), makedonski (2 000 000), srpski (13 500 000), hrvatski (7 000 000), slovenaki (2 000 000 49 dijalekata) Baltijska grupa Litvanski (3 000 000), letonski (1 500 000) i mrtvi pruski (do 18.v.) Germanska grupa Severnogermanski: danski, vedski, norvaeki, islandski, farerski (Farerska ostrva, Danija (Danska?), 42 000) Zapadnogermanski: engleski (najstariji natpis na englskom je iz 7.v. 322 000 000), holandski (12 000 000), burski (holandski koji se govori u Africi), flamanski, frizijski, nemaki (100 000 000), jidi (dijalekat hebrejskog koji se govori u junoj Nemakoj, a koji je poprimio osobine gramatike nemakog jezika) Istonogermanski: izumrli gotski, burgunski, vandalski, gepidski i gerulski Romanska grupa Centralna podgrupa: francuski (72 000 000), italijanski (37 000 000), retoromanski (vajcarska), sardinijski Zapadna podgrupa: panski (332 000 000), portugalski (170 000 000), katalonski, provansalski Istona podgrupa: rumunski (26 000 000), moldavski (2 500 000) neki smatraju da se radi o istom jeziku, ali razlike ipak postoje Keltska grupa Gojdelska podgrupa: irski, kotski (gelski, gaelski, erski), manski Britska podgrupa: bretonski, velki (kimrski), mrtvi: kornski, izumrli: galska podgrupa: izumrli galski Grka, Albanska i jermenska grupa Novogrki: od 15.v. 12 000 000 Starogrki: 14.v. p.n.e. 4.v.n.e Albanski (5 000 000) ima vrlo specifinu strukturu i esto se koristi u rekonstrukcijama drugih jezika Jermenski (5 000 000, preko 50 dijalekata) Anatolijska grupa Mrtvi hetitski (19-12. v. p.n.e.) prvi indoevropski jezik sa pismenom fiksacijom; klinasto pismo luvijski, karijski, palajski, lidijski, likijski)

Jeziek porodiceSemitsko hamitska (arapski, arapski dijalekti koji se govore u razliitim krajevima razlikuju se vie od naih slovenskih jezika; ivrit, fenianski, malteki... 193 000 000) Hamitski staroegipatski, koptski, berberski, kuidski, adski... Kavkaska (gruzijski, svanski, kabardinski...) Ugro finska (maarski, finski, karelski, volski (volki?), mordovski Turkijska (turski, kazaki, tatarski, kirgiski, izumrli: hazarski, polovaki) Mongolska, Kinesko tibetanska, Tunguzijsko mandurijska, Dravidska,

Australijska, Austroazijatska (vijetnamska), Austronezijska (indoneanski), Paleoazijska, Afrikanska...

PISMONastalo je kao mnemonijsko pismo pre 6000 godina. Pismo je vetaki sistem fiksacije govora koji omoguava prenoenje informacije u vremenu i prostoru pomou grafijskih elemenata Herodot (5. v. pre n.e.): poslanica Skita Persijancima: aba, mi, ptica, strela: Bilo gde da beite, bilo kao aba, bilo kao mi, bilo kao ptica, mi emo vas stii naom strelom Protopismo: - deskritpitvno likovno (slika) nedostatak ovog pisma je to ne moemo da ga protumaimo jednoznano - mnemonijsko Dnevnik Eskima iao sam u lov i naiao na dve foke i ubio ih, potom sam krenuo dalje, naiao na jo jednu i ubio je; krenuo dalje i naiao na veliku foku koju nisam mogao da ubijem. Onda je pala no, napravio sam iglo i prenoio. Izvetaji o ratnim pohodima, znaci, upozorenja, pisma, molbe, opisi rituala. Stilizovani prikazi ljudi, ivotinja u skladu sa konvencijom koja se razlikuje kod raznih grupa. Etnosa, naroda i slino; 3 dana, 3 meseca, 3 prsta Piktografsko pismo: Pictus naslikan Graphos piem U osnovi piktografskog pisma lei princip prenoenja informacije pomou slike piktograma. Piktrogram nije znak za pojedinaan zvuk ili slog, ve za konkretan predmet ili pojavu, kao i za kompleks predmeta ili pojava. Metajeziki kodeks; kodeks je kora drveta (na njoj se pisalo ono to je bitno), postoje i epske pesme pomou piktografskog pisma Zimske prie Indijanaca plemena Dakota 1801 1871 Obraanje Indijanaca amerikom kongresu: naslikana j e roda, 3 kune, morski lav i ovek. Roda je napred, a svi ostali je slede otpozadi, linije od rode do glave ivotinja i oveka, a pored su naslikana 3 jezera. To pismo je deifrovano na ovaj nain: Molimo ameriki kongres da plemena rode, morskog lava i oveka premeste u region tri jezera. Etape razvoja pisma: Sistem pisma je ustaljen broj znakova. piktografsko ideografsko: svakom znaku odgovara jedan pojam logografsko: deo rei slog je jedan znak; ako slog vod obeleimo sa o i ubacimo u rei voda, vodovod, vodoskok slogovno : 1 slog 1 znak kasnije sledi fonetsko Najstarija pisma su ideografskog i logografskog tipa, npr. sumersko klinasto pismo (4. mil. P.n.e.) na ploicama od gline koje su sasvim sluajno otkrivene.

Sumersko pismo su preuzeli Akadi (poznati pod imenom Vavilonaca i Asiraca), a kasnije Hetiti iz Anatolije, Huriti, Elamejci i Uriani Elamsko pismo (23 4. v. p.n.e., hetitsko pismo (15-7. v. p.n.e) Izgovor je poznat zahvaljujui fonetskom zapisu pojedinih rei na starogrkom, kao i srodnosti akadskog jezika sa drugim semitskim: artapskim i ivritom. Trougli i linija Sal ena Teorija o postanku jezika od 4 rei koja pripada ruskom lingvisti Nikolaju Jakovljeviu: svi jezici su nastali od prajezika koji je imao u svom sastavu 4 rei: sal, bel, ro, jon

Egipatsko hijeroglifsko pismo3 000 100 g. P.n.e. Egipatsko pismo je imalo vie perioda u svom razvoju: 1) Hijeroglifsko hijeroglifica gramata pismo svetog klesanja, kultno, nastalo na zidu 2) Hijeratiko hijeratica gramata brzopis. Uporen