uvodna reČ kancelarija za inkluziju roma vlade ap ... 23/srpski.pdf · nastavnog predmeta romski...

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik teme broja:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimić

Prevod na engleski jezik:Mirjana Serdar

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČ

Dragi čitaoci,U temi ovog broja sumirali smo rezultate koji su

postignuti u procesu inkluzije Roma u 2012. godini. Pomaci koji su zabeleženi nisu zanemarljivi, ali i dalje mnogo toga ostaje kao zadatak za godinu koja dolazi, kako za nas, tako i za domaće i međunarodne institucije.

Želimo Vam da u 2013. godini zajedno sa nama budete svedoci novih koraka. Trudićemo se da se na stranicama našeg magazina nađu svi problemi koji muče naše sunarodnike, kako bismo bili alarm za pokretanje njihovog rešavanja, jer su rešenja tih problema važna kako za pojedinca tako i za kolek-tivitet.

Zahvaljujemo Vam na dosadašnjim predlozima, sugestijama i kritici našeg rada i publikacije, sa željom da se to nastavi i u narednoj godini.

Verujemo da će godina koja predstoji biti ispun-jena osmesima i uspesima.

Vaša redakcija

* Ispravka teksta „Borba protiv nezainteresovanosti učitelja i nastavnika, br. 20, septembar 2012. str. 11.

Aleksandar Stojkov je pedagoški asistent u O. Š. „Jovan Popović“ u Kikindi, a ne u O. Š. „Feješ Klara“ kako stoji u tekstu.

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Prvi vaspitač na romskom jeziku

MEĐUNARODNI DAN MATERNJEG JEZIKA

Generalna skupština UN-a ustanovila je rezolucijom 21. februar kao Međunarodni dan maternjeg jezika. Obeležavaju ga sve članice UNESCO-a kako bi promovisale jezičku i kulturnu raznolikost i multilin-gvizam.

Na inicijativu Kance-larije za inkluziju Roma i Saveta za integraciju Roma ove godine obeležen je Među-narodni dan maternjeg jezika

i na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspi-tača „Mihailo Palov” u Vršcu, sa ciljem promocije romskog jezika, tradicije i istorije.

Svečanosti su prisustvovali predsednik vlade Bojan Pajtić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Đurić, direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jova-nović, gradonačelnik Vršca Čedomir Živković, profesori i studenti ove Visoke škole.

2012. GODINA IZ NAŠEG UGLAKraj godine obično je vreme sabiranja rezultata postignutih u staroj godini i pravljenje planova

za godinu koja dolazi. Evo kako je 2012. godina, izgledala iz ugla naše redakcije.

SVETSKI DAN ROMA

Svetski dan Roma, 8. april, ustanovljen je na Prvom Svet-skom kongresu Roma održanom u Londonu 1971. godine. Tada je za romsku himnu proglašena pesma „Đelem, đelem”, a usta-novljena je i zastava sa točkom kao centralnim simbolom.

Ove godine Svetski dan Roma je prigodnom sveča-

nošću obeležen u Skupštini AP Vojvodine. Svečanosti su prisustvovali predstavnici repu-bličkih, pokrajinskih i lokalnih institucija, romskih nevladinih organizacija, saveta nacio-nalnih manjina, kao i obrazo-vnih i kulturnih institucija.

U programu su nastupili studenti Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Pesme istaknutih romskih pesnika na srpskom i romskom jeziku recitovali su učenici Osnovne škole iz Đurđeva, Šangaja i Šajkaša. Teatar „Suno e Rromengo” predstavio se odlomcima predstave „Yerma”, koja je delo španskog umetnika Garsije Lorke.

Tema broja: Prvi vaspitač na romskom jeziku Tema broja: Položaj Roma u 2012. godini

„Srećan sam jer ove godine očekujemo prve diplomce na Programu za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku u ovoj Visokoj školi. Kroz ovaj program obrazujemo mlade Rome, koji će čitavu romsku zajednicu povući napred. Njegov cilj je stvaranje što povoljnih uslova za uklju-čivanje romske dece u predškolske ustanove, kao i stvaranje neophodnog kadra za obrazovanje na maternjem, romskom jeziku.”

dr Bojan Pajtić

Obeležavanje Dana međunarodnog maternjeg jezikaStudenti Akademije umetnosti u Novom Sadu

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

3Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Položaj Roma u 2012. godini

Recitatori

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

KANCELARIJA ZA INKLUZIJU ROMA

PROSLAVILA ŠESTI ROĐENDAN U MAJU

Šesti rođendan Kancela-rije za inkluzju Roma, obele-žila je i godišnjica izdavanja publikacije „Dekade Roma u AP Vojvodini”. Tim povodom organizovana je konferencija za novinare na kojoj su o rezul-tatima, problemima i daljim planovima govorili pokrajinski sekretarijat za rad, zapošlja-vanje i ravnopravnosti polova Miroslav Vasin i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović.

„Vlada AP Vojvodine svojim primerom pokazuje da joj je stalo do rešavanja romskih problema.

Nisam siguran da svi u Republici Srbiji razumeju da su Romi najsiromašnija i naugroženija nacionalna zajednica i da kao takvi zahtevaju i najveću pomoć. Onda kada romska zajednica bude u proseku sa drugim nacionalnim zajedni-cama, pomoć joj neće biti potrebna u tom obimu.

Apelujem na svest društva, koja je još uvek nije dovoljno izražena i ne shvata koliko je značajno pomoći Romima”.

Miroslav Vasin

„I dalje smo jedina institucija, ne samo u Srbiji, nego i u čitavoj Evropi koja je koncipirana tako da se direktno bavi problemima romske nacionalne zajednice.

Cilj naše Kancelarije je da, u saradnji sa domaćim i među-narodnim institucijama, udruženjima i pojedincima, osmišlja-vamo takve projekte koji će imati cilj integraciju i unapre-đenje položaja svih pripadnika romske nacionalne zajednice”.

Duško Jovanović

Press konferencija

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Press konferencija


Smer za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku na Visokoj strukovnoj školi za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov” u Vršcu otvoren je školske 2009/2010. godine na incijativu Vlade AP Vojvodine, Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine i direktorice ove visoke škole dr Grozdanke Gojkov.

Studentima je omogućeno bezbrižno studiranje, jer su im obezbeđeni troškovi upisa, overe semestra, udžbenici i smeštaj u studentskom domu. Studijski program traje tri godine. Svake godine studente čeka polaganje četrnaest ispita, uglavnom stručnih, pedago-ških. Svako semestra studenti slušaju šest obaveznih pred-

meta i jedan iz maternjeg romskog jezika. Ove školske godine (2012/2013) upisano dvanaest studenata.

Tema broja: Položaj Roma u 2012. godiniNOVA GENERACIJA VASPITAČA NA ROMSKOM JEZIKU

I PRVI DIPLOMAC OVOG SMERA

Merima Nika je u novembru odbranila svoji diplomski rad i tako postala prvi diplomac ovog smera i prvi vaspitač na romskom jeziku.

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ijeFo

to: i

z ar

hive

reda

kcije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

MERE AFIRMATIVNE AKCIJE

Mere afirmativne akcije se primenjuju na učenike romske nacionalnosti, koji se upisuju u srednje i visoke škole i na fakultete. Mere se odnose i na smeštaj u učeničke i studentske

domove kao i na stipendije. Razlog za usvajanje ovih mera je borba protiv siroma-štva i nehumanih uslova života romske populacije.

Cilj afirmativnih mera je povećanje broja visokoobrazo-vanih Roma koji bi uticali na poboljšalje socio-ekonomskog

statusa i doprineli prevazi-laženju egzistencijalnih pro -blema. Svake godine se pove-ćava broj upisanih Roma i Romkinja u srednje škole i fakultete. Ove godine je upisano 235 studenata i 204 srednjoškolaca.

Studenti na upisu Čestitke Merimi Niki


Tema broja: Položaj Roma u 2012. godiniROMSKI JEZIK U

OSNOVNIM ŠKOLAMA

Nova školska godina pokre-nula je novi krug uvođenja izbornog predmeta „Romski jezik sa elementima nacio-nalane kulture” u osnovnim školama u Novoj Crnji, Starim Banovcima, Dobrici i Ilandži.

Ciljevi i zadaci nastave romskog jezika

Cilj nastave romskog jezika je da učenici savladaju osnovne

zakonitosti romskog, tj. maternjeg jezika, da nauče da komuniciraju na njemu, da upoznaju knjiže-vnost svog naroda, ali i drugih naroda i nacionalnih manjina u našoj zemlji, kao i svetsku knji-ževnost, filmsku, i pozorišnu umetnost. Tako bi izgradili svest o društveno-istorijskoj i kulturnoj ulozi jezika i književnosti u pove-zivanju naroda i nacionalnih manjina i njihovih kultura, ali i o njihovoj sudbinskoj povezanosti i zajedničkom životu. Osim toga tu je i upoznavanje sa varijantnim osobenostima romskog jezika i

razvijajanje jezičke tolerancije prema drugim jezicima. Na prvom mestu je svakako da se osposobe za samostalno čitanje i pisanje, da razviju potrebu za knjigom i da redovno i kritički prate štampu, radio i televiziju. Najvažniji deo nastavnog predmeta romski jezik je u korelaciji sa nastavnim pred-metom srpski jezik, sa ciljem da se stečeno znanje iz srpskog jezika utvrdi i proširi kroz ovaj predmet.

Škole u kojima se uvodi romski jezik: O.Š. „Slobodan Savković” i O.Š. „Sava Veljković“

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

POTPISANI UGOVORI O DODELI SREDSTAVA ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

ROMA

Projekat „Poboljšanje zapo-šljavanja Roma u APV“ uspešno se privodi kraju. U ovoj godini osnovano je još deset firmi, čiji su vlasnici dobili subvencije u iznosu od 160.000 dinara koje su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravno-pravnost polova i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i 40.000 dinara koje je obezbedila Kancelarija za inkluziju Roma. Projekat se realizuje u dvadeset vojvođanskih opština i omogu-ćava obuku za sticanje veština za deficitarna zanimanja kao i obuku za poznatog poslodavca, a obuhvata i projekte samozapošlja-vanja Roma.

Novootvorene firme

Marijana 021, radnja za proizvodnju novih i restauraciju starih instrumenata, preduzetnik Stevan Zlatarev iz Čuruga; Građevina MS Ilić, izgradnja stambenih i nestambenih obje-kata, preduzetnica Slađana Ilić iz Odžaka; Bata Zelenilo DOO, usluge uređenja i održavanja zelenih površina, osnivači Đulbehara i Saćip Karamani; Deki 025, sakupljanje sekun-darnih sirovina, preduzetnik Dejan Petrović; Giga Junior, zidarski radovi, preduzetnik Jovica Novakov, Banatsko Novo Selo; Peđa i sin, ribarnica, preduzetnik Branko Mijatov iz Čuruga; MN Stille, frizerski salon, preduzetnica Milica Nikolić iz Novog Sada; Sever otpad, sakupljanje sekundarnih sirovina, preduzetnik Rodžer Radivojević iz Srpskog Krstura; Diavolo 021, kafe palačinkarnica, preduzetnica Sabina Jova-nović iz Novog Sada; Pale stop, usluge dezinsekcije i derati-zacije, preduzetnik Zoran Šoralov iz Čuruga.


Tema broja: Položaj Roma u 2012. godiniFo

to: i

z ar

hive

reda

kcije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

EVROPSKI GRADONA-ČELNICI U INKLUZIJI

ROMA

U organizaciji Evropske komisije i Fonda za otvo-reno društvo iz Budimpešte održana je prva Konferencija Mreže gradonačelnika za bolji pristup EU fondovima za inklu-ziju Roma (MERI) na kojoj je učestvovala i Kancelarija za inkluziju Roma. Konferencija je bila posvećena prezentaciji iskustava u korišćenju fondova

EU za inkluziju Roma, u obla-stima, zapošljavanja, stano-vanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Konferenciji su prisu-stvovali predstavnici lokalnih samouprava iz država članica EU i Zapadnog Balkana, kao

i predstavnici međunarodnih organizacija koje realizuju programe i projekte inkluzije Roma.

Redakcija

Na konferenciji su dodeljena i priznanja za 17 lokalnih samouprava za najbolje prakse u ovoj oblasti. Među nagra-đenima je i opština Apatin, kao jedna od 13 opština iz Srbije, predstavljenih na konferenciji.

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Miroslav Vasin uručuje računar Milici Nikolić

Izložba promotivnog materijala učesnika

Sa konferencije

Uručenje nagrade predsedniku Opštine Apatin


IntervjuGoran Bašić, zamenik Zaštitnika građana Republike Srbije

STRATEGIJA U PRAKSIZaštitnik građana Republike Srbije uskoro će pred Skupštinu Srbije staviti izveštaj o rezultatima

Strategije za unapređenje položaja Roma. U intervjuu za naš list zamenik zaštitnika građana Repu-blike Srbije, dr Goran Bašić predstavio je rezultate do kojih došao zajedno sa svojim timom.

*Kada pogledate sa ove vremenske distance, koji problemi su se javili već na početku rada na strategiji?

-Rad na strategiji je počeo 2002. godine. Usvojena je tek 2009. godine. Ono što je napi-sano 2002. godine u tom stra-teškom dokumentu, ništa se ne razlikuje od onog što je usvo-jeno sedam godina kasnije. Za sedam godina bilo je mnogo prostora da se strateški plan unapredi, ali ništa nije urađeno. I on je ostao takav kakav jeste. Interesantno je i to da su Lokalni akcioni planovi koji dolaze posle strategije, doneti pre strategije, 2005. godine kada je potpisivana Dekada Roma. Ima dosta stvari koje su nepovezane i daju argumente da se od početka sumnja u ovu strategiju. Strategija je zaista veoma ozbiljan i odgovoran posao, jer se radi o smanjivanju strukturnog siromaštva velikog

obima ljudi. Nije potrebno samo doneti neke mere, nego i omogućiti drugačije funkcio-nisanje sistema, uvođenjem novih institucija u naše sisteme. Istina jeste da se neke nove mere preduzimaju, ali se one ne sprovode sistemski. Misija ove priče jeste širiti kulturu ljud-skih prava i uticati na menjanje svesti. U tome moraju svoju ulogu uzeti i mediji.

*Koji je cilj Vašeg izve-štaja?

-Mi hoćemo da ukažemo na dve stvari. Najpre to su primeri dobre prakse, ali i ono što je loše u sistemu. Sve to smo podelili na nekoliko oblasti: obrazovanje, zapošl-javanje, stanovanje, zdravstvo i socijalna zaštita. Ove oblasti nabrojao sam po prioritetnim iz naše perspektive. Zanimljivo je da kada smo pitali Rome šta je za njih najvažnije, oni su na

prvo mesto izdvojili zapošlja-vanje, na drugom mestu našlo se stanovanje, zatim obrazo-vanje i za kraj su ostavili zdra-vstvo i socijalnu zaštitu. To je sasvim razumljivo, ako se uzme u obzir njihov ekonomski i životni standard.

*Kakvi su rezultati u oblasti zapošljavanja, koju su Romi, kako ste već rekli, izdvojili kao najprimarniju oblast?

-Mi smo pronašli zaista mnogo programa za zapo-šljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju i sve to je našlo svoje mesto u ovom izveštaju. Međutim, kada smo izašli na teren dobili smo zaista poraža-vajuće rezultate. Pa tako preko 90% Roma nikada nije dobilo ponudu za posao, a više od 80% nikada nije dobilo ponudu za prekvalifikaciju ili dokvali-fikaciju. Što se tiče programa za zapošljavanje Roma tu je postojao veliki problem sa poslodavcima, koji su često iskorištavali i zloupotreblja-vali pogodnosti i subvencije za zapošljavanje Roma. Osim toga mali broj subvencija je dodeljen.

Ono što je po mom mišl-jenju osnovni problem jeste to da javna uprava zaboravlja da je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava. Ista situacija je i sa pravom na zdravstvenu zaštitu. I to je ono što je stalno ponavljam, pravo na osnovnu


Intervju

zdravstvenu zaštitu moraju da imaju svi ljudi.

*Šta biste izdvojili kao najbolje rezultate u oblasti zdravstvene zaštite?

-Što se tiče zdravstvene zaštite, Romima je olakšan put

njenog dobijanja, jer oni koji nemaju boravište na terito-riji Srbije, moći će da prijave privremeno dvogodišnje bora-vište na adresi nadležnog Centra za socijalni rad.

Sa druge strane licima koji nemaju identitet omogućeno je da u okviru vanparničnog

postupka dokažu svoj iden-titet, a da to ne bude duže od 3 meseca. Takvih lica u Srbiji je prema procenama 6.500. Normativni uslovi su ostvareni i narodni poslanici su izglasali ove zakone. Sada treba pratiti njihovo sprovođenje. U tome

će nam pomoći UNHCER i Ministarstvo pravde.

Velike rezultate i pomake dali su i programi i projekti zdravstvenog prosvećivanje Roma.

*Kakva je situacija u oblasti stanovanja?

-Stanovanje je po meni najveći problem. Ne samo zbog uslova stanovanja u kojima Romi žive u svojim nasel-jima, nego i zbog iseljavanja romskih naselja u kojima žive Romi raseljeni sa Kosova. Ja se slažem sa tim da treba raditi na iseljavanju nelegalnih naselja. Međutim, ti ljudi tu žive već dvanaest-trinaest godina i vi im tek sada nudite smeštaj u kolek-tivnim izbegličkim centrima. Za to vreme vi ste im uskratili mogućnost koju su imale druge izbeglice, koje su se do sada većinom skućile. I to je zaista nepravedno.

Međutim, ono što mene kao čoveka zabrinjava jeste to da kada pitate Rome ko može da reši njihove probleme oni kažu država, a kada ih pitate da li će se to stvarno desiti, najmanji broj njih odgovori potvrdno.

*Koliko je, prema Vašem mišljenju, došlo do promene po pitanju svesti Roma o kršenju njihovih prava?

-Zanimljivo je da je do trenutka kada smo počeli sa radom na terenu, do našeg Ombudsmana stiglo tek pet--šest pritužbi. Razlog tome jeste njihova nedovoljna infor-misanost. Kako su Romi, jedna od najugroženih kategorija, mi smo oformili tim, koji zajedno sa mnom, obilazi Rome u njihovim naseljima. Sad je broj pritužbi uvećan za skoro 200%. I to je dobro, ne zbog broja, nego zbog toga što to znači da Romi imaju poverenja u našu instituciju, ali i da se kod njih oformila svest o njihovim pravima. Iako ne bih voleo da se taj broj povećava, jasno je da će on nastaviti svoju tendenciju rasta.

Dragana Dimitrov

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

U poseti romskom naselju Veliki Rit u Novom Sadu


Intervju

* Predstavite Vašu Opštinu.-Više je razloga zašto

opština Vrbas može imati budućnost koja će stvoriti uslove za dobar i moderan život njenih građana. Prvi i najvažniji je ljudski potencijal neogra-ničenih mogućnosti i stručno obučena radna snaga, ali je za pun izražaj ovog potencijala neophodno da svi pojedinačno i kontinuirano pokazujemo želju i uložimo trud da ličnim usavršavanjem damo doprinos razvoju zajednice. Kada se na ovom snažnom temelju nado-gradi duga industrijska tradi-cija, industrijske i trgovinske zone, povoljan geografski položaj pored važnih saobra-ćajnih veza različitog tipa, set lokalnih podsticajnih mera za investitore uz visokostručnu lokalnu administraciju, nema razloga, da uz upornost, ne verujemo u bolju budućnost opštine Vrbas.

Strategiju razvoja preva-shodno temeljimo na angažo-

vanju sopstvenih potencijala i resursa, ali i na povezivanju sa pokrajinskim i republi-čkim organima vlasti i partne-rima iz Evrope. Upravo je taj model pretvorio opštinu Vrbas u najveće gradilište u oblasti komunalne infrastrukture. Širenje sistema kanalazicaje, unapređenje vodosnabdevanja, dalja gasifikacija, obnavl-janje putne mreže, izgradnja centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, i mnogi drugi projekti među kojima se posebno izdvaja revitalizacija Velikog bačkog kanala, stvo-riće uslove da naša zajednica postane primamljivo mesto za domaće i strane investitore i ponovni lider razvoja regiona.

*Kakav je položaj Roma u Vašoj opštini?

-Opština Vrbas je multina-cionalna i multikonfesionalna zajednica u kojoj svi narodi i narodnosti imaju apsolutno jednaka prava, uz negovanje sopstvene tradicije ali i među-sobno poštovanje i uvažavanje.

*Šta je do sada urađeno u oblasti obrazovanja?

-Crveni krst Vrbas reali-zuje projekat Crvenog krsta Srbije “Podrška ugroženoj romskoj deci u obrazovanju“ od novembra 2005. godine. Projekat finansira SDC – Švaj-carska agencija za razvoj i

saradnju („Zajednički program zа inkluziju romske i margi-nalizovane dece u оbrazovni sistem“), a deo troškova obezbeđuje i lokalna uprava (prostor za realizaciji aktivnosti i sredstva za plaćanje tehničkih troškova).

Sadržaj aktivnosti u projektu obuhvata decu predškolskog i školskog uzrasta, i struktuiran je u sledeće oblasti – pripremni predškolski program (4 - 6 godina), pomoć u učenju (7-14 godina) i rad sa roditeljima (roditeljski sastanci, neformalne edukacije za rodi-telje). U projekat je uključeno 20-oro dece predškolskog uzrasta, 30-oro dece školskog uzrasta i 20 roditelja (od kojih je aktivno uključen samo po jedan roditelj u određenoj poro-dici, najčešće majka).

Vrbas je jedna od 50 opština u Srbiji u kojima organizacije Crvenog krsta realizuju isto-vetnu strukturu projekta, ali sa specifičnostima lokalne zajed-nice. Projektni tim Crvenog krsta Srbije supervizira akti-vnosti u svakom lokalnom projektu i projektne aktivnosti su se u toku prethodnih sedam godina razvijale kroz određene faze. U projektu su angažovani psiholog, profesor razredne nastave, profesor matematike i andragog, a od početka reali-zacije uključeni su i romski asistenti. U projektu se realizuju

Predsednik opštine Vrbas, dr Željko Vidović

ZA VRBAS NA MAPI PRIVREDNIH CENTARAU intervjuu za naš list predsednik Opštine Vrbas, dr Željko Vidović, predstavio je svoju Opštinu,

kao i rezultate koja ona beleži u prioritetnim oblastima Dekade Roma. Iako su zabeleženi izuzetni pomaci, Vidović kaže, da još mnogo toga preostalo. „Cilj opštinskog tima jeste vratiti Vrbas na mapu privrednih centara”, istakao je Vidović.

Foto

: izv

or O

pštin

a V

rbas


i socioinkluzivne aktivnosti – proslave rođendana, izleti na teritoriji Vojvodine, desetod-nevni boravak na moru (Dečije odmaralište „Krista Đorđević“ u Baošiću). Redovni učesnici u projektnim aktivnostima dobi-jaju dva puta godišnje skromni paket školskog pribora, poklone za rođendan, novogo-dišnje paketiće i poklone koji su u skladu sa ciljem određene radionice (zdravi stilovi života, prevencija različitih bolesti). Kontinuirano, od 2009. god. organizovani su volonterski kampovi sa mladima iz vrbaske opštine, kao i sa mladima volonterima širom Evrope i Amerike. Volonterski kampovi su organizovani sa ciljem da se sprovedu edukacione radio-nice sa romskom decom sa temom: licna higijena, sportske aktivnosti, kako se ukljuciti u drustvenu zajednicu, koliko sam ja kao pojedinac vazan u drustvu i slično.

*Kakva je situacija po

pitanju zapošljavanja Roma?-Tokom cele kalendarske

2012. godine a prema projektu „Druga šansa“ u kojem je uključen veći broj institucija naše opštine (opština Vrbas, osnovna škola „20 oktobar“ i srednja stručna škola „4 juli“, Nacionalna služba za zapošl-javanje, Javno preduzeće za prevoz putnikaVrbas, Centar za socijalni rad i druge) u program završetka osnovnog obrazovanja i u program prak-tičnog osposobljavanja odraslih među kojima je procentualno najveći broj Roma, uključen je veliki broj lica. Osnovni cilj kojim se rukovodilo u projektu jeste povećanje kompetencija lica koja spadaju u nekvalifi-kovanu radnu snagu. Ta lica su i osposobljena za pomoćne radnike u zanatskim zaniman-jima i naravno da im je pružena mogućnost daljeg osposoblja-vanja u zanimanjima koja su njihova preokupacija ili opre-deljenost. Lica su osposobl-javana i za programe traženja

posla jer ceo koncept počiva na preuzimanju odgovornosti za sopstveni položaj i u tome imaju punu institucionalnu podršku. Na tome će se raditi i u 2013. Godini.

Projektom „Semenom do hrane“ - za 100 romskih poro-dica je obezbeđen repro-materijal, odnosno semena za različite poljoprivredne kulture (za baštu). Projekat je 70% realizovan sa oko 500 kg životnih namirnica (poljopri-vredni proizvodi). Hrana je podeljena socijalno ugroženim žiteljima opštine, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Organizovan je šivaći kurs za 20 pripadnica romske nacionalnosti kojima je nakon uspešno završene edukacije obezbeđeno i sredstvo za rad – šivaća mašina.

*Osim, obrazovanja i zapo-šljavanja, zdravstvo, socijalna zaštita i stanovanje su takođe prioritetne oblasti Dekade Roma. Koje rezultate beleži

IntervjuFo

to: i

z ar

hive

opš

tine

Vrb

as

Izlet na Paliću


Vaša opština u tim oblastima?-Za žensku romsku popu-

laciju uz pomoć Odeljenja za društevene delatnosti opštine Vrbas i Opšte bolnice Vrbas, održana je edukativna tribina u smislu planiranja porodice i reproduktivnog zdravlja sa neposrednim savetima lekara specijaliste ginekologije.

Omogućena je pomoć za prikupljanje dokumenatacije za izradu ličnih identifikacionih dokumenata pripadnicima lokalne romske populacije, kao savetodavne usluge za ostvari-vanje socijalne i zdravstvene nege i pomoći.

Udruženje građana Osmeh radi na poboljšanju kvaliteta života svih građana, naročito vulnerabilnih ciljnih grupa u koje spadaju mladi i deca Romi. Uz podršku lokalne samo-uprave i Američke ambasade u Beogradu, već drugu godinu realizuje projekat “Imam pravo i jednake mogućnosti da znam”

Vršnjački edukatori Osmeha su svoje znanje o dečjim pravima socijalnim veštinama i reproduktivnom zdravlju podelili sa svojim vršnjacima u školi „Bratstvo--jedinstvo“ školi „20 oktobar“ gde su se uključili u humani-tarni projekat “Deca sa ulice” namenjen Romima.

Izvršena je adaptacija 3 kuće u kojima stanuju pripad-nici romske nacionalnosti, dok je 6 romskih porodica u stam-benom prostoru obezbeđeno kupatilo ili sanitarni čvor.

Organizovano je niz volon-terskih akcija u koje su takođe bili uključeni i pripadnici romske nacionalnosti: krečenje škola, distribucija humanitarne pomoći, edukacije dece... u

smislu socijalizacije, jednosta-vnije i lakše komunikacije sa lokalnom sredinom.

*Da li su u budžetu Vaše opštine planirana sredstva za implementaciju akcionih planova koji se odnose na reša-vanje problema Roma?

-Kao što je već nagla-šeno, opština Vrbas svojim Akcionim planovima izjed-načava sve narode i nacio-nalnosti, odnosno nacionalne manjine – obuhvatajući svojim obrazovnim, socijalnim, zdra-vstvenim i drugim programima sve građane na identičan način, garantujući im njihovo ustavno pravo.

*Ko su vaši partneri u ovom procesu?

-Naši partneri su: Nacio-nalna služba za zapošljavanje, Centar za socijalni rad, Crveni krst Vrbas, Udruženja građana, Verske zajednice, Nevladine organizacije, Javna preduzeća, Predstavnici lokalnih medija i mnogi drugi.

*Kakvi su planovi opštine za naredni period?

-Da bismo privukli inve-stitore trudimo se kako bismo našu administraciju učinili efikasnijom, transpartenijom i bržom. Planirano je da u narednoj godini pokušamo da sprovedemo u delo osnivanje kompletnog Uslužnog centra, biznis inkubatora ili Geogra-fskog informacionog sistema ukoliko budu otvoreni konkursi koji sadrže pomenute mere.

Opština Vrbas je u procesu Sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okru-ženjem od strane Nacionalne

alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i na dobrom smo putu da u junu 2013 dobi-jemo isti. To bi značilo svakom ozbiljnom investitoru dobru referenciju i preporuku za ulaganje. Načini na koje privla-čimo investitore su mnogo-brojni: promocija na Sajmo-vima, domaćim i stranim, publikovanjem brošura za odre-djene oblasti, prezentacijom na sajtu opštine, studijskim pose-tama.

Do sada je mnogo učinjeno, ali nam predstoji još mnogo rada i truda da ostvarimo zacr-tane ciljeve – vratiti Vrbas na mapu privrednih centara sa najmanjom stopom nezaposle-nosti, a zatim to isto učiniti kao pandam na mapama kada se govori o kulturi, obrazovanju, zdravstvu, turizmu, sportu i drugim oblastima društvenog života za sve građane opštine Vrbas.

Dragana Dimitrov

Intervju

Foto

: iz

arhi

ve o

pštin

e V

rbas

Izlet na Paliću


Obrazovanje

* Kako ste se odlučili za posao pedagoškog asistenta?

- Direktor i pedagog škole su me pozvali na razgovor.Rekli su mi da je raspisan konkurs u toj školi za pedago-škog asistenta. Na seminaru koji je bio uslov za moje anga-žovanje sam upoznao i druge mlade ljude koji imaju isti cilj kao i ja i to me je dodatno moti-visalo da se borim i pomognem svom narodu.

* Koliko dece pohađa osnovnu školu u Miloševu? Zbog čega je postojala potreba za uvođenjem pedagoškog asistenta u pomenutu školu?

-Približno tridesetoro romske dece redovno pohađa nastavu, iako bi taj broj bio znatno veći u slučaju da se ovde ne poštuje tradicija, ili pak kada bi bila proširena ideja o značaju obrazovanja. Naime u

ovom mestu romska zajednica još uvek poštuje tradicionalne običaju po pitanju sklapanja braka, odnosno, roditelji su ti koji odlučuju o sudbini svoje dece. Mlade Romkinje često nemaju priliku da iskažu svoje mišljenje poštujući odluku svojih roditelja. Dečaci neretko napuštaju obrazovne ustanove

kako bi pripomogli očevima da se porodica ekonomski stabili-zuje.

* Da li Vam je bilo jasno šta se od Vas očekuje?

- Nisam prvo hteo da prihvatim, jer nisam znao kakav je to posao. Ali uslov da bih počeo radim je bio taj da odem na seminar i završim početni modul. Kada sam otišao na taj seminar sve mi je bilo jasnije. Shvatio sam da je to jedan lep i odgovoran posao i da ću ga sa zadovoljstvom raditi.

* Kako su izgledali Vaši počeci?

- Svaki početak je teža-k,takav je bio i moj. Pojavio sam se u školi kao pedagoški asistent, sve mi je to bilo novo. Došlo je do upoznavanja sa đacima, nastavnim kadrom... U početku mi je najveći problem

Pedagoški asistent Stevan Stojkov

PEDAGOŠKI ASISTENT IZ MILOŠEVAPedagoški asistent Stevan Stojkov je u Osnovnu školu „Đorđe Jovanović“ koja se nalazi u

Novom Miloševu, uveden najviše zbog toga da spreči osipanje razreda, ali i da među četiri stotine Roma, koliko ih je u ton naselju, populariše obrazovanje i bori se protiv ranih, ugovorenih brakova, tako što će u deci buditi želju za obrazovanjem.

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije

Stevan Stojkov na dodeli sertifikata za nastavnike romskog jezika

Sa kolegama na seminaru za nastavnike romskog jezika


bio da se postavim autoritativno nad decom koja su me pre toga poznavala i nisu me gledala kao neko ko je deo prosvetnog kadra. Pre toga sam se susretao sa tom decom na raznim fami-lijarnim okupljanjima, bio sam im stran u ulozi pedagoškog asistenta.

* Šta je osnovno u opisu Vašeg radnog mesta?

- Ja pomažem deci u učenju, deci iz readmisije, i iz ugroženih naselja.

* Šta vidite kao prepreku u Vašem radu?

- Najčešći problemi sa kojima se susrećem jesu nere-dovni dolasci dece na nastavu, ali i česti odlasci romskih poro-dica u inostranstvo.

Pored svih problema, ipak je najveći problem slabo predz-nanje dece. Rupe u znanje đaka sa kojima radim su velike i lako uočljive. Oseti se da nakon nastave kod kuće ne uče ništa. Domaći zadaci nisu redovno odrađivani kod kuće, uz izgovor da nisu imali nikoga da im pomogne i objasni. Često se javljao i problem jezičke bari-jere, pa su deca nižih razreda imala problem da razumeju lekcije i zadatke.

* Da li ste zadovoljni saradnjom sa roditeljima?

- Saradnja sa roditeljima je dobra, ali uvek može bolje.

* Na šta ste posebno ponosni?

- Rezultat na koji sam ponosan je taj da sam pomogao jednom učeniku romske nacio-nalnosti da popravi ocene i upiše srednju školu koju je on želi.

Dragana Dimitrov

KRIMINAL NEMA BOJU, NI ETNIČKU PRIPADNOST

Usled nedovoljne integracije Roma i snažnih predrasuda prema Romima, Opština Kanjiža, Savet za integraciju Roma i Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine održali su dva radna sastanka sa predstavnicima lokalnih institucija i romskih nevla-dinih organizacija. Radni sastanci održani su u Mesnim zajedni-cama Martonoš i Horgoš. Rezultati i zaključci sa sastanaka pred-stavljeni su na konferenciji za novinare u svečanoj sali Opštine Kanjiža. Na konferenciji za novinare govorili su Timea Kljajić članica Opštinskog veća zadužena za područje socijalne zaštite i Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma.

Udruženim snagama do integracije

Najpre se prisutnima obra-tila Timea Kljajić, koja je ukazala na to da se, ako se radi o krađi, akcenat mora staviti na samo krivično delo i ne sme se vezivati za određenu nacio-nalnu zajednicu.

„Kao građanin osuđujem svaku vrstu kriminala, ali on nema boju i nema etničku

pripadnost. Svaki izvršilac krivičnog dela ima svoje ime i prezime. Mislim da svi zajedno moramo da radimo na tome da otkrijemo ko su ti pojedinci koji pokušavaju da naruše mir

naše zajednice.”Osim toga Kljajićka je rekla

da prema poslednjem popisu u Opštini Kanjiža živi 2% Roma, ali i da prema realnim proce-nama ta brojka dostiže 3%, tj 800 lica. Većinom su to Romi starosedeoci, sem Roma, koji su se u skorije vreme doselili u mesnu zajednicu Martonoš, sa Kosova.

Lokalna samouprava davanjima iz budžeta imala je za

cilj poboljšanje životnih okol-nosti romske zajednice. Najviše pažnje posvećemo je integra-ciji romske dece u predškolsku ustanovu i osnovnu školu, a

Foto

: M. K

arad

žić

Radni sastanak u Horgošu


organizovana je i dopunska nastava u dnevnim boravcima.

„Značaj integracije je veliki. Dosta je do sada urađeno, ali nikad nije dovoljno. Edukacija u ovoj priči igra veliku ulogu. Ne mislim samo na edukaciju dece, nego i na edukaciju rodi-telja, jer se dete nakon nastave vraća u svoju primarnu poro-dicu.”

Za sam kraj Kljajićka je najavila da će se u narednoj godini „staviti akcenat na soci-jalno preduzetništvo i na obezbe-đivanje sredstava za osnivanje preduzeća za sakupljanje otpada i pravljenje valjaka” i dodala da se „jedino zajedni-čkim snagama lokalnih, pokra-jinskih i republičkih organa, ali i svih građana Kanjiže može rešiti problem integracije”.

„Romi ne žive pored Vas, nego sa Vama”

Direktor Kancelarije za inkluziju Roma, Duško Jova-nović, zahvalio se Opštini Kanjiža na prihvatanju inicija-tive potekle od Saveta za inte-graciju Roma i Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine.

„Činjenica je da u prethodnom periodu jeste bilo problema. Razlog zbog koga smo inicirali ovaj današnji susret jeste taj da smo letos na sastanku meštana u mesnoj zajednici Horgoš imali priliku da čujemo na koji način građani te mesne zajednice doživljvaju pripadnike romske populacije. Meni je drago da to ne može da se generalizuje i da sam danas čuo da građani Opštine Kanjiže doživljavaju Rome kao svoje sugrađane. Mislim da je to dobar početak.”

Romi o problemima

Tomislav Petrović, Udruženje Roma Martonoš

-Imamo osam romskih domaćinstava izbeglih sa Kosova. U njima je oko 15 osnovnoškolaca. Oni su, prema njihovim rečima, podneli zahtev školi da se obrazuju na srpskom jeziku, ali do danas nisu dobili odgovor. Ja sam juče razgovarao sa njima i kada su mi rekli da ne mogu da upišu svoju decu u školu na mađarskom jeziku, jer ni oni ne govore ovaj jezik, ja sam im rekao da to nije opravdanje. Ni moj sin nije znao mađarski jezik kada je krenuo u školu, pa sada sa uspehom pohađa školu na mađarskom jeziku. Međutim, oni za ovu opciju nisu želeli ni da čuju.

Kao najveći problem ističe se zatvorenost romske popula-cije koja se doselila sa Kosova. Ostali Romi, tzv starosedeoci, ima ih oko 5% od ukupnog stanovništva Martonoša, žive, rade i sarađuju sa svim stanovnicima ove mesne zajednice.

Jožef Kolompar, Udruženje Pharo Drom, Horgoš

-Kod nas je najveći problem, to što ne postoji saradnja između mesne zajednice i romskih udruženja i građana. Niko od nas Roma ne beži od saradnje, jer saradnja može samo doneti bolje za sve nas. Ja sam tek danas saznao za ovaj sastanak, a da pri tome nisam znao ni temu o kojoj će biti reči. Prvi put sam na ovom sastanku saznao da sa mojim narodom postoji problem u mom mestu. Kada bi postojala bolja komu-nikacija Roma i instutucija, sve bi bilo mnogo lakše, ovako tapkamo u mestu.

Foto

: M. K

arad

žić

Press konferencija u Kanjiži


Jovanović je dodao i da je izlazak iz ove situacije u reša-vanju suštinskih problema sa kojima se običan čovek danas susreće, a to je kako da

obezbedi bolju egzistenciju za sebe i svoju porodicu.

„Ne žive samo Romi danas teško i nisu samo oni ugro-žena kategorija. Kada je čovek

siromašan, a pogotovo kada ima porodicu i decu, onda vrlo često poseže za merama koje nisu u skladu sa zakonom. To je uzorok svih ovih problema. Ne želim da na bilo koji način zaštitim ljude koji se ogreše o zakon. Pred zakonom su svi jednaki. Niko nema pravo da ugrozi nečiju bezbednost ili imovinu, pa ni pod izgovorom siromaštva.”

Romska nacionalna zajed-nica je prema Jovanovićevim rečima u „prošlosti prošla kroz golgotu i nažalost još uvek je zajednica koja trpi diskrimi-naciju i prema kojoj postoji izuzetno visok stepen netole-rancije. Nisu samo predrasude prepreka integraciji. Pored njih jedan od glavnih problema integracije su nehumani uslovi života u romskim naseljima.”

Jovanović je svoje izla-ganje zaključio rečima:

„Romska zajednica sa teri-torije Opštine Kanjiža spremna je da učini sve napore kako bi integracija bila potpuna. Romi ne žive pored Vas, nego sa Vama. Ne može zbog jednog pojedinca da se optužuje čitava nacionalna zajednica. Nisu samo Romi ti koji vrše krimi-nalna dela, ali kriminal samo u slučaju kada je počinitelj Rom ima nacionalni predznak, a to ne sme tako da bude. Na vreme smo započeli razgovore oko rešavanja problema integracije, i nadam se da ćemo zajednički ostvariti cilj.”

D. J.

Zaključci

• Savet za integraciju Roma i Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine, kao i Opština Kanjiža uputiće službeni dopis Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i zatražiti da se u ovoj Opštini, sa akcentom na mesne zajedni-cama Martonoš i Horgoš, poveća broj policijskih službenika. Osim toga Savet i Kancelarija će zahtevatati da se poveća broj policijskih službenika romske nacionalnosti.

• Što se tiče integracije romske dece u obrazovne insti-tucije, situacija će se poboljšati uvođenjem izbornog pred-meta Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, ali i angažovanjem novih pedagoških asistenata. Za sada peda-goški asistent radi samo u mesnoj zajednici Horgoš.

• Osim toga potrebno je da Saveti mesnih zajednica omoguće prisustvo na sednicama predstavnicima romske zajednice.

• Romi treba da imaju svoje mesto u lokalnim institu-cijama, stoga je potrebno angažovati koordinatora za romska pitanja Opštine Kanjiža.

• Lokalna samouprava treba da donese strateška doku-menta za rešavanje romskih problema, tj Lokalne akcione planove za obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje.

Foto

: M. K

arad

žić

Radni sastanak u Martonošu


Dan oslobođenja Molovina u Drugom svetskom ratu obele-žava se svake godine pola-ganjem venaca na spomenik palim borcima i na spomen ploču posvećenu pripadnicima romske nacionalne zajednice, stradalim u Jasenovcu.

Tako je bilo i ove godine. Polaganju venaca prisustvovao je predsednik Skupštine Opštine Šid Branislav Mauković, predsednik mesne zajednice Molovin Nikola Subić, potpred-

SEĆANJE JE ZNAK POŠTOVANJA

Jutro je 4. decembra 1944. godine donelo slobodu stanovnicima sremskog sela Molovin, nadomak Šida. Od 138 molovinskih boraca, 43 su poginula, ali to nisu bile jedine žrtve. Tokom leta 1942. godine, 165 Molovinčana odvedeno je u zloglasni logor Jasenovac. Među njima bilo je 127 pripadnika romske populacije. Većinom su to bili čuveni muzičari Familići, koji su pre Drugog svetskog rata svirali širom bivše Kraljevine Jugoslavije. Zajedno sa još nekoliko hiljada rodoljuba Srema u zloglasnoj ustaškoj akciji poznatoj kao „Sremsko krvavo leto” Familići su najpre odvedeni u Sremsku Mitrovicu, odakle su upućeni u Jasenovac.

„Ovo je veoma značajan datum za naše selo. Pre šezdeset i osam godina ovo selo je oslo-bođeno od okupatora i njihovih zavojevača. U vreme rata oterani su i naši Romi. Na spomen ploči postavljenoj u znak sećanja na njih, od strane Mesne zajednice Molovin, Opštine Šid i Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvo-dine, nalazi se samo jedna trećina imena onih koji su stradali u Jasenovcu. posta-vili su ovu ploču.

Svake godine slavimo ovaj dan, koji je upisao naše malo mesto u isto-riju narodnooslobodilačke borbe. ”

Nikola Subić

Foto

: M. K

arad

žić


sednik Odbora SUBNOR-a Šid Gavrilo Vinčić, predstavnici Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine i lokalno stano-vništvo.

Polaganje su svojim reci-tovanjem rodoljubivih pesama upotpunili učenici Osnovne škole „Sremski front”, u

odeljenju u Molovinu: Stevi-ca(II razred), Danijel(IV razred) i Danijela(III razred) Đurđević, Dejan Petrović(III razred),

Jovan Valentirović(II razred) i Dragica Smajić(II razred).

D. J.

„Dan oslobođenja Molovina je dan sećanja na sve žrtve, i srpske i romske. Sećanje je znak poštovanja, zato je ne smemo zabora-viti, nego negovati svoje sećanje, kako bi ga preneli i na buduće generacije. ”

Branislav Mauković

„Ciganska je tuga pregolema”

Gavrilo Vinčić, potpredsednik opštinskog odbora SUBNOR-a Šid, živi je svedok, nemilog događaja iz „Sremskog krvavog leta”:

„U Molovinu je pre rata bilo 23 romske kuće. Bili su to divni i pošteni ljudi i svi su ih voleli i cenili. Na kraju sela, imali su svoj zaseok. Najbogatiji među njima bio je Čukura Familić, koji je živeo u centru i trgovao dukatima.

Te letnje noći Nemci su oko 3 sata opkolili romski zaseok. Svi sem Branka i Slavka Familića odvedeni su u logor Jasenovac. Branko je uspeo Nemcima da pobegne kroz prozor u šumu i pored potere koja je organizovana za njim uspeo je da preživi. Bio je u Drugoj vojvođanskoj brigadi, posle se naselio se u Bačkoj Palanci i tamo stvorio porodicu. Preživeo je Slavko Familić, koji je od svojih vojnih zapovednika dobio premeštaj u Susek.

Svi ostali otišli su sa pesmom u smrt. Svirali su i pevali duž prašnjave ulice. Nemci su uživali u njihovoj svirci, a celo selo je plakalo. Imao sam utisak kao da i obližnja šuma i gora plaču.

Najkvalitetniji muzičar među njima, Ranče Familić, bio na čelu kolone i svirao, zajedno sa mladom Romkinjom koja je bosonoga plesala. Sećam se tog prizora. Ranče je bio gospodski obučen imao je borsalino šešir, odelo od italijanskog štofa i cipele sa kapnom. Romkinja koja je plesala, bila je najlepše žensko koje sam ja ikada video. Sećam se i pesme, bila je to „Ciganska je tuga prego-lema”.

Muga Familić koji je pravio prim tambure takođe je bio u koloni. Pred seoskom kafanom, dao je prim, koji je krio pod sakoom, Jovanu Smoljanoviću koji je izašao da poslednji put pozdravi svoje meštane. Taj prim i danas se čuva u kući Smoljanovića.

Kolona naših Romima išla je peške sve do železničke stanice u Šidu, odakle su ih teretnim vozovima poslali nedužne u smrt”

Foto

: M. K

arad

žić

Gavrilo Vinčić

Recitatori


Slike iz života

DETINJSTVO BEZ DETINJSTVA

Na zgarištu

„Ovo je nekada bila moja kuća“, pokazuje nam prstić, dok se magli pogled krupnih crnih očiju sedmogodišnjaka koji samo po godinama nije dorastao zadatku.

„Dođite da vam pokažem!“ „Ovde smo živeli mama, tata, brat, snajka, njihova beba i ja, a često su nam dolazili u goste

mnogi rođaci i prijatelji. Jedanput smo uveče otišli da zaradimo pare ispred crkve, a onda kada smo se vratili videli smo da nam je kuća izgorela. Neko je zaboravio da ugasi sveću i eto. Sada je sve izgorelo.“

- Da li je to bila vaša kuća?„Nije, primio nas je ovde jedan dobar čovek. On je živeo sam, bilo mu je lepše sa nama. On

i sada živi ovde iako je sve izgorelo.“ - Gde sada živite? „Kod rođaka“. - Da li ideš u školu? „Da. Nisam išao dve nedelje, ali su mi onda ljudi iz Svratišta i moja učiteljica ponovo dali

torbu, knjige i sveske, jer mi je sve izgorelo. Sada ponovo idem. Ja jako volim da učim i da bojim u školi. Kada svi idu na odmor, ja ostajem u učionici i bojim.“

- Šta bi voleo da budeš kad porasteš? „Policajac.“ - Zbog čega? „Da zbog mene svi budu dobri.“- Hvala ti puno, to ćeš postići samo ako nastaviš da redovno ideš u školu. „Ja idem u školu kad god mogu.“

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije


Junak naše priče, mali S. gleda u nas i blago nam se smeška, dok nam njegova majka daje izjavu. Nije iskrena sa nama.Daje nam društveno poželjne odgovore na pitanja koja se odnose na obrazo-vanje njene dece. Kako već i sami možete da pretpostavite, govori nam i o teškom životu, o nesrećnom udesu koji im se dogodio i kući koja im se zapa-lila i izgorela,ubeđujući nas da oni nisu krivi za požar.

Nismo bili u sudnici, već u učionici malog S. Nismo bili sudije, a ni porota. Mi nismo tražili krivca. Poznavali smo samo žrtve. Najveće su uvek deca, bilo da su žrtve svojih roditelja, bilo siromaštva, društva ili tradicije.

Nismo vršili istragu. (To nisu učinili ni nadležni.) Samo smo hteli da čujemo šta ima da kaže majka jednog bistrog deteta, kojem nije suđeno da svoje detinjstvo provede na igralištu, da se smeje sa vršn-jacima, da podeli rođendanske pozivnice, da odlazi na školska i druga takmičenja. On se nikada ne ljuti što ima puno zadataka za domaći, pa neće moći da

ode na trening ili sa ocem na pecanje ili majkom u šetnju.

Umesto želja, u njegove snove život je uneo samoegzi-stencijalne potrebe.

Sa majkom ispred crkve sa tatom nad kontejnerom

Život čitave S. poro-dice nije ni malo lak. Njihova sudbina je obojena bolom i zatamnjena senkom neizve-snosti. Ova porodicaživi bez ikakvih redovnih primanja. Majka sa decom dane provodi ispred novosadskih crkava, sa ispruženom rukom, moleći za milost prolaznika. Otac je obilazi gradske kontejnere.

S. potrebe i želje svode se na jedno: on želi da u kontej-neru pronađe što više hleba sa što manje buđi, da pored crkve prođe što više milostivih prolaznika, da danas ne bude jako hladno i da majka što pre nakupi dovoljno da bi mogli što pre kući. I dok sedi pored nje, pokušava da privuče pogled prolaznika, da im svojim tužnim očima za sekundu-dve pokaže da će ga njihov dinar večeras ranije odvesti kući na spavanje. A kada „krene posao“

i majčina zdelica sa nekakvom sličicom Bogorodice počne da se puni, i kada ona u kratkim vremenskim intervalima vadi novac i trpa ga u haljine, pa onda kuka i prosi kako još ni za veknu hleba nije sakupila, mali S. se raduje. Nije važno što mu se spava, što je promrzao, sada više i nema nikakvih želja osim jedne: „zaraditi“ što više para.

Iako sutra neće dobiti

Slike iz života

Komšinica našeg junaka

„Dobro je da su se odselili odavde. Nije bilo prijatno živeti pored takvih ljudi. Ovde, u širem centru, živeli su kao u čergi. Čak su i vatru palili po sred dvorišta. Najgore je bilo čoveku, koji je inače duševni bolesnik, u čiju kuću su se uselili kao da su bili njegovi gosti i i tu su ostali sve dok je nisu zapalili. Onda su pobegli odatle i ostavili njega koji i dalje živi na tom zgarištu. Posle požara ih nisam viđala. Jedanput je samo njihov sin S. došao da pokupi neke šerpe i lonce i druge gvožđurije, koje su sakupljali i prodavali kao sekundarne sirovine“, saznajemo od gospođe koja je živela u komšiluku mnogočlane romske porodice.

Ona je srećna što više nisu pored nje. I znamo da nisu bili dobre komšije, ali verujemo da ona nikada neće prestati da razmišlja o šteti koju nanose njoj i drugima. I znamo da nikada neće ni dve sekunde razmišljati o tome zašto oni ne plivaju nizvodno životnim vodama, već je borba sa talasima njihova svakodnevica. Saosećanje i razumevanje za njih nikada neće posetiti njenu siromašnu dušu.

Foto

: iz

arhi

ve re

dakc

ije


igračku ili svesku, iako će u kući ponovo biti kao u friži-deru, nije važno. On zna da je dobro kada se zdela puni, a zbog čega je dobro, to se nikada i nije zapitao.

Stranac u rodnom gradu

On ne zna za drugačija jutra i bezbrižne dane. Stičemo utisak da i nije svestan koliko mu je teško. Svet u njegovom okruženju, njegovi vršnjaci i svi ljudi na svetu za njega su stranci. Ne živi sa njima, već pored njih.

Čak i kuća u kojoj je živeo

od kako zna za sebe – u kojoj su mu izgorele knjige i poneka igračka koju je drugo dete odbacilo jer je ju preraslo ili je bila bez dva-tri točka, čak i tu sobicu u kojoj je živeo, kada je izgorela, nije imao vremena da žali. Gruba stvarnost namet-nula je nove imperative i bilo je važno samo skloniti se pod novim tuđim krovom i pronaći novi koru hleba.

Zabrinuti smo za njegovo zdravlje, za njegovu budućnost. Znamo da već korača stopama svojih roditelja zaglavljenim u dubokom blatu. To svakako

nisu stope policajaca kojima se S. divi.

Nametnulo se pitanje… i rezignacija! I nada.

Zna li ovo naše društvo kroz šta nam deca prolaze? Oni čija leva ruka puni desni džep novcem pristiglim od Evrope za Dekadu Roma, oni koji kupuju vile i jedu zlatnom kašikom, oni koji otimaju od hiljadu gladnih, dečjih usta da bi kupili sat od nekoliko hiljada evra, baš ti bezobrazno bogati – želimo im da im lik bilo kog gladnog deteta sa ulice, svake

noći, pre nego što zaspe, poseti zenice.

Znamo da oni ovu priču i neće pročitati. To nije na listi njihovog interesovanja, jer ne donosi profit.

A vi? Da li se u vašim srcima probudila želja da mu pomognete?

Nova godina je na vratima. Budite Deda Mraz malom S. Sve mu treba. Znate našu adresu…

Dragana Dimitrov

STATUS ROMA U ČEHOSLOVAČKOJ

DO 1989. GOD.

Teorijska definicija problema

Još jedan značajan korak države koji je uticao na sudbine Roma u Čehoslovačkoj je bila likvidacija neželjenih romskih logora, koju je pratilo razme-štanje njihovih stanovnika ugla-vnom od 1965. Početak razme-štanja Roma i uklanjanje logora su stvorili novu fazu njihove prisilne asimilacije koja je dopuštala fizičke mere, manipu-laciju romskim stanovništvom i druga kršenja ljudskih i građan-skih prava. Diskriminatorne mere protiv Roma su obuhva-tale velikodušna finansijska sredstva koja su bila namenjena za rušenje koliba i sela, pa su samim tim predstavljale željeno rešenje za problem stanovanja Roma. Obeležje ove politike je činjenica da je razmeštanje bilo obavezno, a u isto vreme je moralo da bude i voljno. Međutim, nije se uspelo u tome da se likvidacija romskih naselja poveže sa razmeštanjem, koje se odvijalo vrlo spontano. Kao posledica ovoga, došlo je do nekontrolisane migracije Roma iz Slovačke na teritoriju Bohe-mije. U većim gradovima razvi-jali su se novi, izolovani romski logori, slični sadašnjim getoima. Instrukcije za izvođenje zada-taka rasterivanja i premeštanja romskog stanovništva u češke regione su postale principi za rasterivanje i razmeštanje, koje je već u decembru 1965. godine odobrio Komitet Vlade. Komitet Vlade je čak preporučio regi-jama da sprovedu ovu promenu

S. učiteljica

„S. je bio najstarije dete svojih roditelja. Nisu ga hteli upisati u školu, ali su to ipak (posle septembra) učinili na insi-stiranje Svratišta za decu ulice“, saznajemo od S. učiteljice. Ona nam tvrdi da je S. izuzetno mirno i tiho dete, koje školske odmore provodi crtajući u učionici. Tužna je što njegovi vršn-jaci već znaju gotovo čitavu azbuku, dok on jedva prepoznaje nekoliko slova. Ne može da ih prati jer nije bio upisan vrtić, niti redovno ide u školu.

„Dođe dva dana, pa ga nema tri dana i tako u krug“, kaže nam ona.

Slike iz života


Romi iz Evrope

iz perspektive postojećih uslova i koncentracije romskog stano-vništva. Za zapadnu Slovačku određeni su centralni i južni bohemijski regioni, za centralnu Slovačku južnomoravski region, dok je istočna Slovačka morala da deli Rome sa severnom Moravijom i istočnom Bohe-mijom. Zapadna i severna Bohemija nisu učestvovale u ovom razmeštaju jer su već imale značajan broj Roma u svojim regionima. Stoga su Romi iz slovačkih naselja počeli da lutaju po industrijski razvi-jenim delovima čeških gradova. Svaki premeštaj je morao da bude strogo organizovan i svaki neplaniran, neorganizovan i nepotvrđen premeštaj romske porodice ili pojdinca je smatran nepoželjnom migracijom. Tokom 1966. istočnoslovački regioni su zahtevali da premeste u češki region oko hiljadu osoba. Prilikom razmeštanja starih romskih naselja postojao je i jedan dodatni negativni fenomen: tokom uništavanja naselja i razmeštanja ljudi u druga mesta Republike, poro-dične zajednice su izumirale, što je u isto vreme bila garancija da će vladati moralni red među njihovim članovima. Sistem

socijalnih institucija tih zajed-nica nije mogao da funkcioniše i da se održava u novim uslovima. Anonimnost gradova je spreča-vala zajedničko nadgledanje tradicionalnih običaja. Rasteri-vanje Roma je bilo praćeno drugim negativnim pojavama, kao stavljanje romskih naselja različitih kultura jedno pored drugog. Značajne razlike između pojedinih Roma i posto-janje prepreka između grupa, kao npr. određena rodna pravila, su sprečavale harmoničnu koeg-zistenciju u zajedničkim mestima stanovanja. Prilikom adaptacije, novi stanari su imali drugi problem, koji se sastojao u praktičnom ignorisanju nekih dostignuća civilizacije, kao i korišćenju istih (npr. toalet sa povlačenjem vode, šporet na gas, električna pećnica itd.). „Moderna romska naselja“ koja su sagrađena u urbanim sredi-nama i imanjima nisu mogla da se mere sa tradicionalnim romskim zajednicama kao funk-cionalne društvene jedinice koje su nastale kao rezultat višegodi-šnje evolucije. Nacionalni komi-teti su interpretirali „dobro-voljno“ premeštanje romskih porodica u dati region kao obavezu, bez obzira na

rodbinske veze i ostale životne okolnosti romskih porodica u lokalnim naseljima. Celokupnu situaciju u Slovačkoj su zakom-plikovali napori nekih čeških oblasti da vrate nazad romske porodice, čak i one koje su tu radile nekoliko godina i imali svoje stanove. Godine 1966, ukupno 263 romske porodice su se premestile iz Slovačke u Češku i samo mali broj je migrirao tamo. Iste godine u Slovačkoj je uništeno 59 sela i 1715 baraka je otkupljeno za 19 miliona kruna. Popravljeno je 139 kuća na teritoriji za preba-čene Rome. Štaviše, nacionalni komiteti u Slovačkoj su raštrkali 1490 porodica po okruzima i regijama, a u Češkoj Republici samo 28 porodica. Za 325 poro-dica je obezbeđen novi smeštaj u javnim zgradama, 1097 poro-dice su same kupile stare kuće, dok su 325 porodica same sagra-dile kuće. Koncept asimilacije i premeštanja koje je vodila država je praćen naporima da se Romi uključe u opšte stanovni-štvo, kako bi se postepeno uklo-nile sve razlike koje ih dele. Određene grupe Roma su bile ugnjetavane, tako da je došlo do sistematskog gubitka nacio-nalnog identiteta Roma, koji bi mogao biti zamenjen boljim. Stoga, asimilacija je nakon prethodne migracije i sklanjanja Roma imala u sebi već predo-dređen neuspeh od samog početka. Neprirodne i nasilne akcije, koje su bile usmerene ka uništenju vrednosti i koje su došle do vrhunca tokom vekova, stvorile su za Rome veoma opasan moralni vakuum. Njihove sopstvene vrednosti su bile nepoželjne. Kao posledica toga, Romi su se čak sa


osećanjem stida postepeno predavali. Vlada Čehoslovačke Republike je na kraju opozvala politiku proterivanja i kontroli-sala asimilaciju svojom odlukom iz 1970. (u Slovačkoj je ova politika primenjivana još dve godine). To je bio kraj konflikta između čeških i slova-čkih vlasti, kada su češke vlasti proglasile proces integracije ne baš tako uspešnim, jer su iz slovačkih naselja dolazili samo najnazadniji Romi, dok su slovačke vlasti suprotno tvrdile da su najnapredniji ostavljali svoja naselja, tj. oni koji su uvideli potrebu da se izbore za svoje živote i nakon čijeg odlaska su ostajali bolesni, stari ljudi i majke sa decom. Duhovna kultura je bila daleko od Roma i verovatno samo mali broj većine je razumevao i poznavao kulturu Roma. Stoga su Romi, koji su bili podvrgnuti pritiscima asimi-lacije, uzimali od većinskog stanovništva elemente materi-jalne kulture kako bi demonstri-rali svoj uspon na društvenoj lestvici. Materijalno stanje romskih domaćinstava se posto-jano popravljalo, dok je s

duhovne tačke gledišta, status Cigana bivao ismejavan, što je dovelo do brzog nestajanja tradicionalnih romskih vred-nosti, koje su konstantno bile zamenjivane negativnim vred-nostima nastalim kao rezultat opservacija najviše radničke klase, a ponekad i eksplicitno patološke društvene okoline. Primena novog pristupa – koncept sveukupne društvene i kulturne asimilacije Roma – je počela na osnovu Vladine odluke Čehoslovačke Socijali-stičke Republike (ČSSR) br. 231/197, kojom je romsko pitanje prvi put formulisano kao višegeneracijski problem. Cljevi su bili fokusirani na inkluziju svih radno sposobnih Roma u radnu snagu, obrazovanje romske omladine i ponovno obrazovanje odraslih, rešenje kvaliteta stanovanja i elimina-ciju povećanog kriminala. Naknadne odluke koje je usvo-jila Vlada su navele namere za svaki period, tačnije do početka 1989. Međutim, cillj je ostao isti – inkluzija i asimilacija. Jedino je oblik izvršenja trebalo da bude manje nasilan, jer se već

pokazao neuspešnim. Kompen-zacija većinskog stanovništva je trebalo da bude u obliku fizičkih i društvenih beneficija za „građane ciganskog porekla“. Prema ovoj koncepciji, Romima su prvenstveno dodeljeni stanovi, primili su povećane društvene beneficije i posebne doprinose u okviru društvenih beneficija itd. Iako je i dalje navođen kao primer nezahval-nosti Roma, ovaj „zaštitnički pristup“ je paralizovao većinu Roma. Tačnije, otupio je njihovu suverenost i samostalnost. Štaviše, Romi nisu bili u moguć-nosti da reše svoje prave probleme materijalne beneficije. Ove beneficije su samo sakrile prave probleme Roma. U pore-đenju sa prošlim decenijama, koncept društvene integracije Roma je predstavljao određen korak napred. Romi su bili u mogućnosti da razviju elemente svoje kulture do određene granice, u vidu hobija , folk-lornih grupa itd. Od sedamde-setih godina, došlo je do promene pristupa prema Romima, kao i terminologije. Reč „Cigan“ se već pisala sa

Romi iz Evrope


Tawanda Mutasah, direktor programa u Fondu za otvoreno društvo

ZA BOLJI ŽIVOT MARGINALIZOVANIH ZAJEDNICA

*Kako izgleda Vaša poslovna biografija?

Poslovni ljudi obično kreću od sadašnjeg poslovnog angažovanja, jer je to svakako najveći poslovi uspeh koji su imali do sada. Trenutno vršim nadzor i upravljanje progra-mima u Fondu za otvoreno društvo, podstičem saradnju među programima, kao i među programima i fondacijama. Pre nego što sam došao na mesto direktora programa, vršio sam funkciju izvršnog direktora Incijative Fonda za otvoreno društvo u Južnoj Africi. Takođe sam radio u „Okfam“ Velika Britanija, za njihov svetski pregovarački tim, kao medijski potparol u Africi.

Međutim, prema mom mišljenju od presudnog značaja za mene jeste moje obrazo-vanje. Studirao sam prava na Univerzitetu u Zimbabveu, na Hardvard univerzitetu, i Unive-

rzitetu u Njujuorku, a imam i diplomu magistra iz oblasti menadžmenta na Univerzitetu u Johanensburgu. I to je negde trasiralo moj put.

*Kako biste u nekoliko rečenica predstavili Fond u kome danas radite?

Fond za otvoreno društvo radi na izgradnji živih i tole-rantnih društava čije su vlade odgovorne i otvorene za učešće svih ljudi. Osim toga traži načine i mehanizme da se ojača vladavina prava, pošto-vanje ljudskih prava, manjina, kao i raznovrsnost mišljenja zalažući se za demokratski odnos izabrane vlade i civilnog društva. Takođe pomaže da se oblikuju javne politike, kojima se obezbeđuje veća pravi-čnost u političkim, pravnim i ekonomskim sistemima. Spro-vodi incijative za unapređenje pravnog i obrazovnog sistema, javnog zdravlja, kao i neza-

Fond za otvoreno društvo u saradnji sa Evropskom komisijom održao je prvu konferenciju Mreže gradonačelnika za bolji pristup EU fondovima za inkluziju Roma (MERI). Tom prilikom upoznali smo se sa Tawandom Mutasah, direktorom programa u Fondu za otvoreno društvo.

Intervjuvelikim početnim slovom a potom je korišćena u kolokaciji Cigan-Rom, koja je bar donekle uzimala u obzir romski etnonim. Romi nisu bili praktično prepo-znati kao suverena etnička grupa pre 1989. godine. Od tada smatrani su društveno retardi-ranom grupom, koja je morala da bude ponovo školovana prateći obrazac većinskog stanovništva. Trebalo bi dodati, ipak, da je, sa jedne strane, sistem uspeo da postigne određen broj ciljeva, dok je sa druge strane, i dalje bilo moguće prepoznati dogmatske napore da se porekne romski identitet prilikom primene koncepcije. Nepoštovanje kulturnih specifi-čnosti Roma je prirodno dovelo do nepredviđenih posledica.

Zaključak

U ovom smislu rešavanja romskog problema, oni nisu postali i nisu mogli da postanu predmet sopstvene socio--kulturne integracije. Ostali su, uglavnom, pasivni objekat pod zaštitničkom rukom soci-jalističke države. Zvanično priznanje kao etnička grupa su, međutim, dobili tek nakon 1989. U periodu posle 1989. su osno-vane ROI i druge romske orga-nizacije. Nakon toga, usledio je razvoj romske kulture, osni-vanje Muzeja romske kulture 1991. god, osnivanje rosmkih časopisa, centara i drugih vrsta kulturne podrške, ne samo na inicijativu samih Roma, već i na inicijativu i uz podršku većin-skog stanovništva.

Vladimír GecelovskýIzvor fotografija: arhiv autora


Zdravstvo

„NE MOŽEŠ DA ZNAŠ DOK SE NE TESTIRAŠ”

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i UNAIDS--a, krajem 2007. godine u svetu je živelo 33,2 miliona HIV poziti-vnih osoba. Iste godine 2,5 miliona ljudi se zarazilo HIV-om, dok je 2,1 milion ljudi umrlo od AIDS-a, među njima 330.000 dece. Oko dve trećine HIV infekcija desile su se u Subsaharskoj Africi. U Srbiji danas 1.694 osobe žive sa HIV-om. Procenjuje se da još oko 1.800 ljudi ne zna da je zaraženo.

Dan borbe protiv AIDS-a ustanovljen je 1988. godine, kada su se sastali ministri zdravlja iz celog sveta i složili da je koncept ovog dana prilika za sve da se prikaže važnost AIDS-a i pokaže solidarnost u borbi protiv ove bolesti.

Svetska zdravstvena ogranizacija definiše HIV kao hroničnu infektivnu bolest sa kojom se živi.

Slogan ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana borbe protiv HIV-a je “Ne možeš da znaš dok se ne testiraš”. U više od trideset gradova biće organizovan Karavan testiranja u okviru kojeg će građani moći da dobiju savete i testiraju se na HIV u kombi vozilima, kao i u nekoliko studentskih domova, instituta i domova zdravlja.

Šta je Sida?

Sida je sindrom stečene imunodeficijencije. Nju izaziva virus humane imunodeficijen-cije (HIV). Biti HIV pozitivan nije isto što i imati sidu; to znači da su antitela virusa otkrivena u krvotoku.

Mnogi ljudi zaraženi HIV-om ne oboljevaju godi-nama, ali mogu da prenose

Prvi slučajevi otkriveni su u Los Anđelesu 5. juna 1981. godine. U oktobru 1981. godine otkrivenu su novi slučajevi New York-u. 1985. godine napravljeni su prvi testovi, a 1987. prvi lek koji može pomoći zara-ženima.

visnih medija. Gradi saveze među državama i kontinentima kada su u pitanju koorupcija i sloboda informisanja. U svim delovima sveta, u kojima deluje, Fond za Otvoreno društvo kao prioritet stavlja zaštitu i unapre-đenje života ljudi u marginali-zovanim zajednicama.

*Koje su to vrednosti za koje se zalažete u okviru Fonda?

Fond veruje i zalaže se za poštovanje osnovnih ljudskih prava, dostojanstva i vlada-vine prava, ali i za društvo u kome su svi ljudi slobodni da u potpunosti učestvuju u građanskom, ekonomskom i kulturnom životu. Radimo na rešavanju nejednakosti na više nivoa uključujući i rasu, klasu, pol, seksualnu orijentaciju i državljanstvo. Naš zadatak je brzo i fleksibilno reagovanje u najkritičnijim pretnjama otvo-renog društva, kao i davanje podrške u donošenju rešenja i sistemskih promena kada su u pitanju kontravezna pitanja i podsticanje kritičke rasprave i poštovanja različitih mišljenja.

*Koji su ciljevi MERI mreže?

Cilj ove mreže jeste da se sakupi što više sredstava iz Evropske unije kako bi se pomoglo jačanju kapaciteta lokalnih samouprava u progra-mima namenjenim Romima, s obzirom na to da su Romi jedna od najugroženih zajednica u gotovo svim delovima sveta. Na prvom mestu je ulaganje u procese obrazovanja, jer je obrazovanje osnova svih procesa.

Dragana Dimitrov


Zdravstvo

virus. Vremenom HIV naru-šava imunitet, čineći telo osetl-jivijim na razne bolesti. Osobi zaraženoj HIV-om postavlja se dijagnoza side kada joj je imuntitet toliko oštećen da nivo belih krvnih zrnaca koje se bore protiv infekcije (poznatih kao CD4+ ili pomagači T-limfocita) padne ispod 200 jedinica na mikrolitar krvi, ili kada se osoba zarazi jednom ili više oportunističkih infekcija (infekcije koje napadaju oslabl-jeni imunitet).

Kako se prenosi?

HIV se prenosi razmenom određenih telesnih tečnosti

- krvi, vaginalnog sekreta, sperme i mleka za dojenje. Zato što HIV živi u ovim tečnostima, većina ljudi zarazi

se telesnim tečnostima preko kojih virus prodre u krvotok: nezaštićenim seksom (vagi-nalnim, analnim ili oralnim) sa zaraženom osobom, zajedni-čkom upotrebom igala ili špri-ceva (prilikom ubrizgavanja droge) sa zaraženom osobom, trudnoćom, rođenjem ili dojenjem kada je majka zara-

žena HIV-om. Da biste se zarazili, HIV

mora prodreti u vaš krvotok. Ako imate polni odnos i krv, sperma (uključujući i semenu tečnost) ili vaginalni sekret vašeg partnera dođu u dodir sa malom ogrebotinom u tkivu vaše vagine (seksualni odnosi u najvećem broju slučajeva mehanički oštećuju sluznice), anusa ili usta, postoji rizik da se zarazite.

Kako se HIV ne prenosi?

HIV se ne prenosi poljupcem, grljenjem, dodirom, kijanjem, kašljanjem, kori-šćenjem istog pribora za jelo ili toaleta. Ne postoje zabeleženi slučajevi prenošenja zaraze pljuvačkom, znojem ili suzama. Štaviše, ni komarci, buve ili drugi insekti ne prenose HIV.

Kako test funkcioniše i kada se testirati?

Kada se testirate na HIV, laboratorija u krvi traži antitela koja vaš imunitet proizvodi da bi se odbranio od HIV-a. Iako ova antitetla ne mogu uništiti virus, njihovo prisustvo u krvi može da posluži kao potvrda da ste zaraženi. Ako se na testu otkrije prisustvo antitela vaš HIV test biće pozitivan. Većina testova mogu da otkriju HIV u roku od tri meseca od prvo-bitnog izlaganja, ali je ponekad potrebno da prođe i šest meseci da bi antitela dostigla broj koji će se lako otkriti. Najčešće se testiranje preporučuje šest meseci od poslednjeg mogućeg izlaganja.

Zita Farkaš

Prema podacima Insti-tuta „Dr Milan Jovanović Batut” registrovano je skoro 13 puta više novo-obolelih muškaraca nego žena (88 muškaraca i 9 žena). Većina novootkri-venih pozitivnih osoba je uzrasta od 20 do 49 godina, a svaki treći ima od 20 do 29 godina. Među njima su i dve osobe koje imaju između 15 i 19 godina.

Od prvog registro-vanog slučaja 1985. godine do sredine 2007. godine u Vojvodini je registro-vano 245 slučajeva HIV infekcije. U gotovo 90% slučajeva to su muškarci. Od početka epidemije 149 osoba obolelo od AIDS-a, a 85 umrlo.


Kultura periferije, nije periferija kulture

Poklon su osmislili i organi-zovali Gradska biblioteka Novi Sad i organizacija „Strada“ iz Novog Sada. U pitanju je projekat „Centar na periferiji--periferija u centru“ u okviru koga se nastoji da kultura peri-ferije prestane da bude perife-rija kulture.

Osnovni cilj projekta je decentralizacija kulture, kao i osvajanje novih prostora na rubnim delovima Grada, odnosno teritorijama mesnih zajednica gde je kultura najmanje dostupna.

Cilj projekta je, takođe, uključenje što većeg broja stanovnika Grada Novog Sada u postojeći kulturni sistem i obrasce koji imaju svoju više-

decenijsku potvrdu. Ne manje važan cilj je i stvaranje navika da kulturni sadržaji postanu svakodnevna potreba.

Ovaj projekat razvija duh pripadnosti, zajedništva i dobrosusedskih odnosa. Nema svoju ciljnu grupu, već u njemu učestvuju svi uzrasti, ljudi razli-čitih zanimanja i interesovanja.Svojom kulturnom ponudom je u suprotnosti onome što nazi-vamo kič i šund.

Čarobnjak iz pozorišta

Najpre se mladoj publici obratio Emil Kurcinak, dramski umetnik iz Pozorišta mladih u Novom Sadu, koji je to veče bio u ulozi voditelja programa.

Najviše pažnje privukao je njegov plašt, koji je podsećao da plašt čarobnjaka iz bajki.

Kultura

NAGRADA ZA VERNOST I PRIJATELJSTVOTo veče u Biblioteci „Trifun Dimić” u Šangaju obeležili su dečiji osmesi. Kao poklon za dosada-

šnje verno prijateljstvo sa ovom bibliotekom mališani su imali priliku da uživaju u društvu pisaca, glumaca i muzičara. Pored umetnika sa decom su se družili i direktor biblioteke Dragan Kojić i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović.

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić

Publika


Dijalog i osmesi umesto ozbiljnih monologa

Pre umetničkog dela mališane su pozdravila dva direktora-direktor biblioteke i direktor Kacelarije za inklu-ziju Roma. Na samom početku oba direktora su istakla da nisu navikla da se obraćaju maloj publici, ali da su srećni što sada imaju tu priliku, jer sa odra-slima je mnogo teže.

Direktor biblioteke rekao je da je ova biblioteka i osno-vana najpre zbog dece i da ga čini srećnim što su baš oni večerašnja publika. Pored toga Kojić je obećao mališanima da

će do Nove godine, dobiti još jedan poklon. Naime, njihova biblioteka dobiće novo ruho, s obzirom na to da je većina zidova oštećena vlagom.

Nakon ovog obećanja direktor Kancelarije, sklopio je dogovor sa mališanima, da se oko Nove godine opet nađu na istom mestu kako bi proverio da li će obećanje biti ispunjeno.

Direktori ovaj put nisu bili

samo direktori i nisu držali svečane i uzvišene govore. Umesto govora, bio je to drugarski razgovor sa mališa-nima. Po osmesima koje smo

videli na njihovim licima, i jednoj i drugoj strani prijao je razgovor. Osim toga deci je na ovaj način poslata poruka, da su ravnopravni činioci društva.

Poezija i muzika-kruna večeri

Nakon toga usledili su pesnici Pero Zubac, Dušan Pop Đurđev i Maja Familić, koji su govorili svoje stihove i razgo-varali sa mališanima o knji-gama, poeziji i umetnosti. Čule su se Zubčeva „Lažljiva pesma“ i „Zašto neke pesme ne volim“, Pop Đurđeva „Pampers pesma“ i „Detede pesma“ i pesme „Ćup nadanja“ i „Neimenovana“ Maje Familić.

Za kraj prisutne je razve-selio Kulturni studio „Čarolija“, koji je zajedno sa mališanima izveo dobro poznate pesme za decu, kao što su „Miš je seo u džip“, „Ivin vozić“ i „Materina maza“. Pored njih mališani su imali priliku po prvi put da čuju pesme, koje su autorsko delo ovog studija: „Bljak pesma“, „Nova godina“, „Kompjuter“ i „Rokenrol za decu“.

Uz muziku i ples, kulturni program se polako privodio kraju. Međutim, zabava se nije tu završila. Mališani su nasta-vili da uživaju u ovoj večeri i u radionicama koje je za njih organizovala „Čarolija“.

Šta se dalje dešavalo, ostaje nam da slutimo, jer smo slušajući reči Sv. Serafima Sarovskog koje glase: „Osta-vite dete njegovim nevinim igrama, jer se on tako zabavlja sa svojim Anđelom Čuvarom”, ostavili mališane da uživaju u čaroliji igre.

D. J.

KulturaFo

to: M

. Kar

adži

ćFo

to: M

. Kar

adži

ć

Direktor Biblioteke u obraćanju mališanima

„Ivin vozić“


Jedno od omiljenih lica toj deci jeste Laslo Čepi, „naš trener“, kako ga nazivaju deca. Fudbalom se bavio čitavog života, igrao za mnoge klubove – Jedinstvo, Proleter i dr, a sada, kada je u penziji, može da se posveti onima koje najviše voli – deci.

Trener Laslo je sada zabrinut. Kaže da je zima najgori period za treninge u Šangaju, jer deca nemaju gde da treniraju. „Da bar naša škola ima salu za fizičko, naš

problem bi bio rešen. Ovako, možemo da treniramo pod vedrim nebom. Juče smo imali zakazan trening, deca su insisti-rala da se sretnemo, iako je bilo jako hladno. Nažalost, mi smo morali da se rastanemo, jer je čitavog dana padala kiša. Deca su bila jako razočarana, a ja sam se osećao nekako bespomoćno. Iznajmljivanje sala u gradu je jako skupo, a naša deca ipak nisu u situaciji ni da plate auto-busku kartu do grada“, tužno će trener.

Iako se nastavnici uvek, u svim školama žale da deca ne čitaju redovno lektire, da ne dolaze na prečas i dopunsku nastavu i da ne pokazuju preteranu zainteresovanost za vannastavne sadržaje, naši mali fudbaleri nikada ne zaborave na treninge, nikada ne zakasne, niti se ikada dogodilo da ne dođu na autobusku stanicu kada ih trener vodi na utakmice u Novi Sad i okolinu.

„Nekoliko puta godišnje idemo na turnire i prijateljske utakmice u druga naselja. Za te utakmice se dugo i intenzivno pripremamo. Deca to doživl-javaju kao odlaske na svetsko prvenstvo. Kada pobedimo, za to sazna ceo Šangaj, ali desi se i da izgubimo, e onda budemo ljuti na sebe i zaklinjemo se da nam se to više neće dogoditi“, kroz osmeh će trener.

Do sada je trenirao sa pet generacija šangajske dece.

Uslov koji je postavljao

Slike iz života

LOPTA U RUCI, POGLED KA NEBU

Novosadskom naselje Šangaj nema problem sa natalitetom. Iako ima samo približno dve hiljade stanovnika, njegove ulice su prepune dece. Veliki broj njih za svoje idole ima domaće i svetske fudba-lere i jedan jedini san: da treniraju fudbal.

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


pred decu i koji je bio članska karta za svaki trening ili utak-micu jesu dobre ocene u školi. Ukoliko trener Čepi sazna da je dete dobilo jedinicu, istog trenutka odlazi u školu i razgo-vara sa nastavnicima. Kada se detaljno upozna sa školskim uspehom određenog deteta, sledi uslovljavanje: dok se ne popravi ocena, nema treninga. Kako kaže, to je veoma dobra motivacija za decu. „I verujte mi, ne prođe nekoliko nedelja, i već sve u školi bude kako treba“.

Zato ga vole i roditelji.

Srećni su što njihova deca vole fudbal, jer znaju da sportsko srce beži od poroka.

Laslo Čepi nam kaže da je veliku podršku imao od neka-dašnjeg predsednika Saveta Mesne zajednice „Šangaj“ Bele Kurine. „Naš predsednik nam je plaćao autobuske karte, obezbeđivao dresove i poku-šavao da nam pronađe prostor za treninge“, kaže on. Trener Čepi je kucao na mnoga vrata i pokušavao na sve moguće načine da pronađe rešenje za male fudbalere, ali bez većeg uspeha.

I dok ne dočekamo da osnovna škola u Šangaju dobije salu za fizičko, mali-veliki fudbaleri će, zajedno sa svojim trenerom, gledati u nebo i čekati da se stvore vremenski uslovi za treninge napolju.

Možda nam se javi i neka škola iz grada i ponudi našim fudbalerima salu u kojoj će trenirati jedanput sedmično. Do tada im želimo da se sneg u Šangaju brzo otopi.

Dragana Dimitrov

Petar Živanov je učenik sedmog razreda osnovne škole. On nam kaže da živi za fudbal.

„Mi ovde nemamo čime drugim da se bavimo. Kad god imamo slobodnog vremena, mi bismo treni-rali. E sad, nekada se desi da ne možemo, da je napolju kiša ili sneg, e to nam baš ubije raspolo-ženje.“

Od Pere saznajemo da je nekoliko jedinica popravio da bi mogao da se vrati treninzima. „Treneru je moja baka rekla da sam dobio neke loše ocene, on je bio u školi i od tada nisam trenirao dve nedelje. I učio sam po ceo dan, i sve popravio. Sada ponovo mogu da treniram, ali trenutno je sve pod snegom, pa nemam gde. Trener kaže da moramo da budemo strpljivi i da makar gledamo utakmice na TV-u, da nam to bude zamena. “

Aleksandar Kovač je učenik šestog razreda. Obožava fudbal i Partizan.

„Mi samo volimo da igramo fudbal, a drugo ništa nemamo. Često imamo neku loptu, koja i nije za fudbal. Imamo dresove, ali onda nemamo patike. “

- Zbog čega voliš fudbal?

„Zato što me to oraspo-loži i posle svakog treninga budem jako srećan. “

Slike iz životaFo

to: M

. Kar

adži

ć

Foto

: M. K

arad

žić


Uspešni Romi

BELA KURINA – PRESEK STANJA

Član Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Bela Kurina

* Koje nadležnosti imate kao član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci?

- Kao član Gradskog veća zajedno sa gradonačelnikom Grada Novog Sada i ostalim

članovima Gradskog veća učestvujem u kolektivnom radu o svim pitanjima iz resora socijalne zaštite na sednicama na kojima prisustvuje većina od ukupnog broja njegovih članova i odlučuje se većinom glasova članova prisutnih na sednici.

* Bilo je sumnji u vaše kompetencije. Ipak ste doka-zali da fakultetska diploma nije jedini preduslov za post-izanje uspeha. Šta ste učinili za ovo kratko vreme koliko ste na navedenoj funkciji?

- Za vreme koje sam proveo na navedenoj funkciji obezbeđeno je 250. 000 dinara za Sigurnu dečju kuću dona-cijom firme C&A, zatim još 250.000 dinara za dečju kuću donacijom Erste banke. U toku je akcija besplatnog merenja sluha i doniranja pet slušnih aparata socijalno ugroženim stanovnicima, donator je predu-zeće „Alfa“ iz Kragujevca. U toku su pregovori sa austrij-skom Vladom za izgradnju stambenih objekata za romsku populaciju, a takođe se i prego-vara o proširenju pogona za reciklažu koji bi omogućio nova radna mesta. Istakao bih i pomoć na unapređenju zaštite i brige osoba sa invaliditetom. Obezbeđene su besplatne godi-šnje karte u gradskom i prigrad-skom prevozu za sve članove Društva mentalno nedovoljno razvijenih osoba koji su radno angažovani. Analiza potreba na iznalaženju novih oblika i unapređenju postojećih oblika

socijalne zaštite na teritoriji Grada Novog Sada je ono na čemu stalno radimo.

* Veliki broj dece nalazi se na ulici. Kakvu su Vaši planovi kada je u pitanju Svratište za decu ulice, koje brine o ovoj deci?

Svratište za decu ulice, počelo je sa radom u februaru 2010. godine, u prostoru koji je, na preporuku gradonačel-nika Novog Sad dodelio JP “Poslovni prostor”. U rad Svra-tišta za decu ulice uključen je i Centar za socijalni rad Grada Novog Sada, a podržan je i od strane Regije Emilije Romanja, u okviru realizacije Programa „Podrška politici za decu i mlade u Srbiji“. S obzirom na to da postojeći prostor kao privremeno rešenje zbog kapa-citeta ne zadovoljava potrebe za ovom uslugom preduzeto je niz aktivnosti i održano više sastanaka u cilju obezbeđenja adekvatnog prostora za Svra-tište za decu ulice. Povodom iskazane spremnosti Rajfazen banke da donira Gradu kuću namenjenu za Svratište za decu ulice Gradsko veće Grada Novog Sada donelo je zaključak kojim je opredeljena infrastruk-

Tri mandata je bio predsednik Saveta Mesne zajednice „Šangaj“. Svojim dugogodišnjim radom dao je veliki doprinos za ostvarivanje prava pripadnika manjin-

skih zajednica u očuvanju njihovog nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta, posebno za romsku nacionalnu zajednicu - za poboljšanje njihovog teškog ekonomskog i socijalnog položaja. Pred-sednik je Romske demokratske stranke.

Naš sagovornik Bela Kurina, član je Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci. Upoznao nas je sa svojim obavezama, predstavio nam (već) postignute rezultate svoga rada, približio nam svoje planove i podvukao da postoji samo jedan put kojim romska populacija treba da korača – a to je obrazovanje .

Foto

: izv

or G

rad

Nov

i Sad


turno opremljena lokacija u okviru planiranog kompleksa Centra za socijalni rad Grada Novog Sada. Izgradnjom kuće namenjenoj za Svratište za decu ulice uz pomoć donacije Rajfazen banke trajno će se rešiti problem prostora za Svra-tište za decu ulice, a samim tim bi se stekli uslovi da Svratište od projekta preraste u trajni oblik socijalne zaštite.

* Šta ste preduzeli kada je u pitanju sprečavanje nasilja i porodici?

- Grad Novi Sad obezbeđuje uslugu smeštaja ženama i deci ugroženim porodičnim nasiljem u Prihvatilištu sa prihvatnom stanicom “Sigurna ženska kuća” koja je organizovana pri Centru za socijalni rad Grada Novog Sada. Sigurna ženska kuća je izgrađena sredstvima iz budžeta Grada. Po visokim standardima zadovoljava potrebe, ne samo za teritoriju Grada već i za potrebe drugih opština. Objekat je završen i opremljen 2006. godine po programu JP “Poslovni prostor”. Projekat je počeo sa realizacijom i finansiranjem iz sredstava budžeta Grada od 1. januara 2007. godine da bi 2009. godine donošenjem nove Odluke o ostvarivanju prava u oblasti socijalne zaštite, prera-stao u trajni oblik socijalne zaštite. Za rad “Sigurne ženske kuće” obezbeđen je kontakt telefon i dežurstvo stručnih radnika 24 sata dnevno i svih sedam dana nedeljno. Pored toga, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge pruža Savetovalište za brak i porodicu pri Centru za soci-jalni rad pojedincima, paro-

vima i porodicama iz domena bračnog i porodičnog života, kao i ženama i deci ugroženim porodičnim nasiljem, putem preventivne delatnosti, dijagno-stike, tretmana i savetodavno--terapijskog rada zasnovanog na primeni stručnih i naučnih saznanja, kao i putem informa-tivno-edukativnog i istraživa-čkog rada. Savetodavno-tera-pijske i socijalno-edukativne usluge Savetovališta za brak i porodicu su besplatne.

* Oni koji su prinuđeni da često kucaju na vrata Centra za socijalni rad, često se žale da su socijalni radnici izuzetno neljubazni i da nemaju sluha za njihove probleme. Da li ste prepoznali ovu pojavu kao problem i da li planirate da učinite nešto po tom pitanju?

- Radnice centra za soci-jalni rad su izuzetno ljubazne i uvek bih pohvalio njihov rad. Daju smernice svim ljudima koji im se obrate šta treba da učine kako bi ostvarili svoja prava kad je u pitanju soci-jalna zaštita. Procedura se mora ispoštovati, a korisnici usluga često nemaju strpljenja, kao ni svu potrebnu dokumentaciju, bez koje je nemoguće ostvariti prava, što dodatno otežava situ-aciju.

* U čemu se ogleda Vaša saradnja sa civilnim sektorom?

- Saradnja sa civilnim sektorom se ogleda u tome što sam uvek i u svako vreme spreman i otvoren da primim sve ljude koji imaju problem u čijem rešavanju im mogu pomoći i to činim odmah, ne praveći razliku među ljudima ni po kakvoj osnovi. Sve ih

saslušam i uputim šta trebaju da preduzmu dalje i kome treba da se obrate, a najčešće je to Centar za socijalni rad.

* Na šta ste izuzetno ponosni kada je u pitanju romska populacija?

- Ponosan sam na sve Rome koji su se uključili u sistem obra-zovanja i uzeli aktivno učešće u društvenom životu, pokazavši da mogu biti izuzetni stručnjaci, umetnici, radnici u kulturi. Na taj način oni predstavljaju sve Rome u boljem svetlu, dopri-nose očuvanju romskog jezika i kulture i postaju uzor mladim generacijama.

* Šta Romi moraju prome-niti ukoliko žele bolji život za sebe i svoju decu?

- Moraju napraviti kore-nite promene u načinu života, što podrazumeva da treba više da rade, ali prevashodno da se obrazuju.

* Vaša poruka našim čita-ocima?

- Svi zajedno, država i civilni sektor moramo učiniti maksimalne napore da informi-šemo romsku populaciju o svim prednostima i pogodnostima koje imaju ukoliko se aktivno uključe u život društvene zajed-nice, o pravima koje imaju, kako bismo ih ubedili da nisu osuđeni na siromaštvo, i da će njihova deca imati kvalitetniji i zdraviji život ukoliko odmah preduzmu prve korake da se uključe u sistem.

Dragana Dimitrov

Uspešni Romi

uvodna reČ kancelarija za inkluziju roma vlade ap ... 23/srpski.pdf · nastavnog predmeta romski...

Documents