Beograd, mart 2008.

20

uz fi nansijsku podršku

UVODNA REČ

evo, posle šest meseci pred vama je ponovo Vodič za hraniteljstvo i to zahvaljujući fi nansijskoj podršci norveške organizacije Save the Children. Nadamo se da ste željno iščekivali dan kada ćete ponovo u krugu porodice čitati vaše omiljeno porodično glasilo, vaš Vodič za hraniteljstvo. Potrudili smo se da vam za ovaj broj pripremimo obilje vesti iz raznih centara za socijalni rad i Centra za porodični smeštaj u Miloševcu, a hranitelj Marko Nedeljković iz Aleksinca svim hraniteljicama poklanja pesmu koju je napisala

njegova supruga Slađana.

U R E D N I KGordana Miladinović

“Gde je čovek, tu je i mesto za dobro delo.”SenekaPoštovani hranitelji,

REČ STRUČNJAKA

Anita Jakovljević,

Psiholog u gimnaziji “Sveti Sava” u BeograduKOCKANJE – BITI KRALJ SREĆE

Još su drevni Jevreji bacali kockice da bi odredili Božju volju kada nisu mogli na osnovu ostalih podataka da donesu odluku. Filozofi srednjeg veka poput Tome Akvinskog naglašavaju da Božje proviđenje i sreća ne isključuju jedno drugo, ali taj stav su kasniji teolozi oštro osporili. Mnogi kockanje smatraju zabavom niže klase, najčešće vidom traćenja slobodnog vremena. Većina ima demagoški stav žmurenja na jedno oko poput ispitanika iz istraživanja u Minesoti gde se 15% odraslih izuzetno složilo sa tvrdnjom “da je protiv kockanja iz moralnih i religijskih razloga”, da bi potom 56% njih reklo da su se kockali prethodne godine. Kockanje možemo defi nisati kao zalaganje materijalnih dobara u nadi da ćemo dobiti nešto vrednije za uzvrat. Kompulsivno (prisilno, nad kojim ne postoji kontrola) kockanje je simptom poremećaja ponašanja i emocija koje karakteriše nisko samopoštovanje, nedostatak volje ili nemogućnost da se prihvati istina, emocionalna nesigurnost, bazična nezrelost, a neki psihijatri smatraju da kockari imaju nesvesnu potrebu za samouništenjem.

Najzastupljeniji tipovi kockanja su lutrija, kazino, sportska klađenja, bingo, trke konja. Sada je postalo popularno i klađenje putem Interneta. Retko ko nikada nije popunio listić za loto ili se kladio na ishod neke utakmice, kupio bingo. Otud treba razlikovati kockanje iz zabave od kompulsivnog kockanja. Da bi se utvrdila zavisnost nije važan tip kockarske aktivnosti već do kog iznosa se čovek kocka i kakav je efekat kockanja na život osobe i njegove porodice. Postoji nekoliko tipova kockarskog ponašanja koji se razlikuju po stepenu zavisnosti:

1. Socijalno, društveno kockanje: rekreativno kockanje u društvu prijatelja u ograničenom vremenskom roku i sa unapred određenim iznosom do kog igrač može i želi da gubi.

2. Profesionalno kockanje: kockarsko ponašanje koje karakteriše striktna disciplina i ograničeno preuzimanje rizika.

3. Razvijen problem kockanja: ponašanje koje se uklapa u nekoliko kriterijuma koje je utvrdila Američka

PESMA HRANITELJICE

Vidite li ono dete,što sa strahom ruke pruža

Oči su mu pune suza,Lice mu je tako bledoČije li je ono čedo?

Nema oca, nema majke,Ima snove, ima bajkeOd života baš sve želi

I životu se veseli.

Hej, maleni, ruku pružiJa ću s tobom da se družimDa te čuvam, da te mazim

Kao svoje dete pazimLjubav svu ću tebi dati

Ne moraš me majkom zvati.

A kad budeš odrastao I za život već stasaoSećaćeš se jedne tete

Sećaćeš se jednog čikeŠto ti ljubav poklonišeMalenoga odhraniše

I poštenjem darovaše.

Slađana Nedeljković

psihijatrijska asocijacija, opet nedovoljno da bi se ustanovila dijagnoza. Ljudi sa ovim tipom ponašanja često iskuse fi nansijske i/ili socijalne teškoće kao posledice kockanja.

4. Patološko (bolesno) kockanje: u kom se nastavlja igra uprkos gubitka kontrole nad ishodom klađenja i uprkos ozbiljnim ličnim i fi nansijskim teškoćama.

Patološko kockanje je psihijatrijski problem klasifi kovan kao poremećaj kontrole impulsa.

Najveća teškoća je u negiranju da postoji problem. Zavisnost od kockanja može da uključi distorziju misli (poput preterane samouverenosti, pojačanog doživljaja kontrole iako je sreća u pitanju, i sl.) i pokazuje sličnu kliničku sliku poput hemijskih zavisnosti. Povećava se tolerancija za rizike koji su neophodni poput ulaganja velike količine novca. Ponašanje se cirkularno smenjuje. Uspeh u kockanju uvodi u novo kockanje i povećano samopouzdanje i prihvatanje većeg rizika. Opet, gubitak u kocki uvodi u novo kockanje kako bi se povratili gubici. Patološko kockanje vodi u fi nansijske teškoće, gubitak porodice i prijatelja, nezaposlenost, beskućništvo, zloupotrebu porodice, probleme sa zakonom i samoubistvo. Praćeno je nekad zloupotrebom alkohola i/ili narkotika, poremećajem raspoloženja ili mentalnim oboljenjem poput manične depresije. Ove osobe razvijaju i fi ziološke probleme poput migrena, poremećaja sna i srčanog ritma, otežanog rada digestivnog trakta usled prekomernog uzbuđenja. Faktori koji utiču na razvoj poremećaja su uzrast na kom se sa kockanjem počinje. Pravilo je da što se ranije počne, to su veće šanse od razvijanja zavisnosti. Sedamdeset posto patoloških kockara su muškarci. Interesantno je da muškarci češće sa kockanjem počinju u ranoj mladosti, a žene kasnije, posebno u klimaksu kada ono predstavlja beg od depresije. Smatra se zabavom siromašnih, tako da ga ima češće u grupama nižeg socijalnog statusa. Važna je i dostupnost: na primer, 1978. god. samo su 2 američke države dozvoljavale kockanje u kazinu i tada se povremeno kockalo 61% ljudi, da bi taj broj do 1991. bio povećan na 80% kada je kockanje odobreno u svim američkim državama izuzev Havaja i Jute. Osobe koje zloupotrebljavaju psihoaktivne supstance su pod većim rizikom, obzirom da je u takvim stanjima izmenjene svesti smanjena kritičnost i uvid u sopstveno ponašanje. Osobe sa depresijom, anksioznošću, kao i sa defi citom pažnje praćenim hiperaktivnošću su pod velikom rizikom od

razvijanja patološkog kockanja. Ako je neki član u porodici bolovao od patološkog kockanja veća je verovatnoća da će i podmladak koji se kocka razviti takav problem. Neke naučne studije pronalaze vezu, mada posrednu, između patološkog kockanja i narušene ravnoteže biohemijskih procesa u organizmu, što doprinosi razvoju zavisnosti.

Postoje i situacije visokog rizika u kojima treba izbegavati kockanje kao kada pokušavamo da emotivno savladamo gubitak voljene osobe, kada smo usamljeni, ljuti, depresivni ili pod stresom, kada pokušavamo da rešimo krupne poslovne i porodične probleme ili da zadivimo druge. Neki autori izdvajaju određene osobine ličnosti koje karakterišu kockare: visoka kompetitivnost, energičnost, ne drži ih mesto – visoko aktivni i ne istrajavaju dugo na jednoj aktivnosti. Često su velikodušni, važno im je odobravanje drugih i pravi su radoholici (radnici – manijaci). Postoji više upitnika za procenu prisustva ovog poremećaja. Pored toga, svako može da napravi ličnu procenu uz pomoć 20 pitanja koje je osmislilo Udruženje građana u Americi (anonimni kockari) koji su pogođeni problemom kockanja bilo da su oni sami razvili tu zavisnost ili njihovi članovi porodice:

1. Da li si ikada izgubio vreme planirano za posao ili odlazak u školu da bi se kockao?

2. Da li je kockanje ikada dovelo do toga da se osećaš nesrećnim u porodičnom životu?

3. Da li je kockanje uticalo na tvoj ugled u društvu?4. Da li si ikada osetio kajanje posle kockanja?5. Da li si se ikada kockao da bi dobio novac kojim bi

platio dugove ili rešio neke fi nansijske teškoće?6. Da li je kockanje dovelo do smanjenja tvojih

ambicija i efi kasnosti?7. Nakon što si izgubio da li si imao snažan poriv da

se vratiš nazad što pre i povratiš gubitak?8. Posle dobitka da li si imao snažan poriv da se

vratiš i osvojiš još novca?9. Da li si se često kockao do zadnjeg dinara?10. Da li si ikada pozajmio novac da bi fi nansirao

kockanje?11. Da li si ikada prodao nešto da bi fi nansirao

kockanje?12. Da li si ikada oklevao da koristiš novac dobijen

kockanjem za svakodnevne životne troškove?13. Da li te je kockanje učinilo nepažljivim u odnosu

na brigu o ličnoj i dobrobiti za porodicu?14. Da li si se ikada kockao duže no što si planirao?15. Da li si se ikada kockao da bi izbegao brige,

probleme, dosadu ili usamljenost?16. Da li si izvršio ili razmišljao da izvršiš nezakonito

delo da bi fi nansirao kockanje?17. Da li je kockanje prouzrokovalo probleme sa

snom?18. Da li rasprave, razočarenja, frustracije kod tebe

podstiču potrebu za kockanjem?19. Da li imaš potrebu da ikada proslaviš svoju dobru

sreću, sa nekoliko sati kockanja?20. Da li si ikada razmišljao da naudiš sebi ili izvršiš

samoubistvo zbog problema sa kockanjem?

Kompulsivni kockari će odgovoriti na bar 7 pitanja sa “Da”.

U lečenju patološkog kockanja posebno praćenog drugom zavisnošću ili mentalnim oboljenjem, često se koriste antidepresivi i/ili stabilizatori raspoloženja. Oni su kombinovani sa psihoterapijom i to najčešće onom koja u fokusu ima mišljenje i ponašanje pacijenta. Ova terapija omogućava da se identifi kuju razlozi za kockanje, da se kockar suoči sa mehanizmima odbrane koje koristi (npr. negiranje problema) i da se uspostavi kontrola nad impulsima

koji snažno vuku ka ponovnom kockanju. Ona nudi i nove veštine za druženje, ispunjavanje slobodnog vremena i za ostvarenje profesionalnih i porodičnih ciljeva. Nekada su, posebno kod osoba sklonih depresiji i samoubistvu, potrebne hitne intervencije, kada je neophodno da članovi porodice pozovu hitnu pomoć ili omoguće hospitalizaciju pacijenta.

Kod nas se u dispanzeru “Zavoda za lečenje bolesti zavisnosti” u Drajzerovoj ulici u Beogradu (telefon br. 011/ 3671-429, lokal 115) uspešno leči zavisnost od patološkog kockanja. Program se sastoji iz faze dijagnostičke eksploracije i terapijsko-rehabilitacione faze. Program vodi dr Snežana Alčaz.

Važnu ulogu imaju i grupe samopomoći poput pomenutog udruženja, posebno u fazi kada zavisnik pokušava da prihvati da ima problem ili kada on nije motivisan za lečenje, a članovi porodice i prijatelji žele da ga podstaknu na to. One osnažuju zavisnika, ali i članove njegove porodice i prijatelje da se suoče sa problemom. Razlikujemo 3 grupe samopomoći: za zavisnike, za članove njihovih porodica i prijatelje i za mlađe od 18 godina. Postoje i SOS telefonske linije koje rade 24 časa, kao i dopisivanje elektronskom poštom, forumi i elektronsko savetovanje sa stručnim licem. Program oporavka se sastoji iz 12 koraka koji uključuju priznavanje problema, prihvatanje pomoći (gubitak iluzije potpune kontrole), analizu fi nansijske situacije, preispitivanje moralnosti i primerenosti svojih postupaka, kao i njihovo redefi nisanje, ispravljanje pogrešnih postupaka prema drugima i stvaranje zdravih veština i navika.

Kockanje treba shvatiti kao bolest, tako da pored ljutnje i konfuzije koju osećamo kada prepoznamo ovakvo ponašanje kod bliskih osoba, treba da nađemo snage da

KUĆA na POLA PUTA

U prethodnim brojevima Vodiča mogli ste da pročitate da su deci koja izlaze iz sistema socijalne zaštite (prestanak prava na porodični ili domski smeštaj) obezbeđeni stanovi u kojima mogu da borave neko vreme. Takve stanove obezbedili su gradovi Kragujevac, Novi Sad... U ovoj godini i deca bez roditeljskog staranja iz Beograda moći će da počnu svoj novi život u stanovima, kojih je za sada obezbeđeno 31 i to 6 stanova je obezbedila Republika Srbija a 25 stanova grad Beograd. Deca će u tim stanovima moći da borave najduže dve godine po prestanku prava na smeštaj (privremeno stanovanje) Stanovi su opremljeni u skladu sa Pravilnikom o normativima za opremanje stanova (“Službeni list grada Beograda” br. 39/07) opremom koja je funkcionalna i podobna za lako održavanje. Deca Beograda imaju pravo i na stalnu novčanu naknadu najduže dve godine po izlasku iz sistema socijalne zaštite koja, prema poslednjim statističkim podacima, iznosi oko 25.000,00 dinara, tako da će tim novcem moći da pokrivaju troškove življenja i troškove korišćenje stana, koje će deliti na jednake delove sa svojim drugarima. Stručnjaci Gradskog centra za socijalni rad u

Beogradu vršiće nadzor nad korišćenjem stanova i pružaće stručnu pomoć korisnicima privremenog stanovanja. Ako se u vršenju nadzora utvrdi da se stan ne koristi namenski, da se stan oštećuje ili ne održava u urednom stanju ili da se ometaju drugi korisnici odnosno stanari, privremeno stanovanje može prestati i pre isteka roka na koji je određeno.

NOVI IZNOSI NAKNADE ZA PORODIČNI SMEŠTAJ

Ministarstvo rada i socijalne politike

utvrdilo je nove cene usluga za lica

na porodičnom smeštaju. Naknada za

porodični smeštaj iznosi:

1. Deca i omladina mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju jedno dete

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju dvoje i više dece

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, po korisniku

2. Odrasla i stara licamesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju odraslo, odnosno staro lice

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje hranitelja, po korisniku

OKTOBAR NOVEMBAR DECEMBAR 15.157,00 din. 15.233,00 din. 15.477,00 din.

13.920,85 din. 13.929,98 din. 14.207,00 din.

11.725,64 din. 11.733,33 din. 11.966,67 din.9.146,00 din. 9.152,00 din. 9.334,00 din.3.062,59 din. 3.064,60 din. 3.125,54 din.

2.579,64 din. 2.581,33 din. 2.632,67 din.1.712,66 din. 1.713,39 din. 1.747,46 din.

8.567,73 din. 8.572,30 din. 8.742,77 din.

7.216,67 din. 7.220,51 din. 7.364,10 din.5.629,00 din. 5.632,00 din. 5.744,00 din. 1.884,90 din. 1.885,91 din. 1.923,41 din.

1.587,67 din. 1.588,51 din. 1.620,10 din. 1.053,83 din. 1.054,39 din. 1.075,36 din.

11.659,00 din. 11.717,00 din. 11.904,00 din.

8.567,73 din. 8.572,30 din. 8.742,77 din.

7.216,67 din. 7.220,51 din. 7.364,10 din.5.629,00 din. 5.632,00 din. 5.744,00 din.

1.884,90 din. 1.885,91 din. 1.923,41 din.

1.587,67 din. 1.588,51 din. 1.620,10 din.

1.053,83 din. 1.054,39 din. 1.075,36 din.

1. Deca i omladina mesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju jedno dete

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju dvoje i više dece

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje, po korisniku

2. Odrasla i stara licamesečna naknada za izdržavanje korisnika

- iznos naknade za izdržavanje

mesečna naknada za rad hranitelja i doprinosi za obavezno

penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, kada je na

smeštaju odraslo, odnosno staro lice

- bruto iznos naknade za rad, ako se plaćaju oba doprinosa- bruto iznos naknade za rad, ako se plaća samo doprinos za PIO- neto iznos naknade za rad, za isplatu hranitelju, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se plaćaju oba doprinosa, po korisniku- iznos doprinosa za PIO, ako se ne plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, po korisniku- iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje hranitelja, po korisniku

JANUAR FEBRUAR

15.709,00 din. 15.835,00 din.

14.529,68 din. 17.051,75 din.

12.238,46 din. 14.362,82 din.9.546,00 din. 11.203,00 din.3.196,53 din. 3.751,39 din.

2.692,46 din. 3.159,82 din.1.787,15 din. 2.097,37 din.

8.946,16 din. 10.493,15 din.

7.532,05 din. 8.838,46 din.5.875,00 din. 6.894,00 din. 1.967,28 din. 2.308,49 din.

1.657,08 din. 1.944,46 din.1.099,89 din. 1.290,66 din.

12.083,00 din. 12.180,00 din.

8.942,16 din. 10.493,15 din.

7.532,05 din. 8.838,46 din.5.875,00 din. 6.894,00 din.

1.967,28 din. 2.308,49 din.

1.657,05 din. 1.944,46 din.

1.099,89 din. 1.290,60 din.

Naknada troškova prevoza, za dete koje se školuje u mestu van mesta prebivališta, za mesec februar 2008. iznosi:

a) za prevoz u međumesnom saobraćaju do 20 km, 7,5% od prosečne zarade bez poreza i doprinosa ostvarene po zaposlenom u Republici u junu mesecu 2007. godine, odnosno 2.091,00 dinara;

b) za prevoz u međumesnom saobraćaju preko 20 km, 11% od prosečne zarade bez poreza i doprinosa ostvarene po zaposlenom u Republici u junu mesecu 2007. godine,

odnosno 3.067,00 dinara.

Sredstva za lične potrebe korisnika (džeparac), koji su smešteni u hraniteljskim porodicama iznose:

a) za decu i omladinu, kao i korisnike koji u troškovima smeštaja učestvuju ličnim sredstvima, 5,5% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu, odnosno:

oktobar 2007. novembar 2007. decembar 2007. januar 2007. februar 2008.

2.162,00 din. 2.162,00 din. 2.205,00 din 2.256,00 din. 2.647,00 din. b) za odrasla lica bez prihoda, 3,5% od prosečne zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnom mesecu, odnosno:

oktobar 2007. novembar 2007. decembar 2007. januar 2007. februar 2008.

1.376,00 din. 1.376,00 din. 1.403,00 din 1.435,00 din. 1.684,00 din.

vesti iz sedišta

Nakon vrelog leta, u septembru je počeo sa radom Klub mladih. Svima nam je prijala pauza, ali smo se uželeli i subotnjih druženja. Čekalo nas je puno posla, jer smo imali ambiciozne planove.

Radionice koje su realizovane u periodu septembar-decembar 2007. godine su bile tematske i govorile su o : nasilju u društvu, zloupotrebi dece, važnosti poštenja, kockanju i igrama na sreću, obavezama koje imamo u kući, zlostavljanju i zanemarivanju u porodici (biološkoj i hraniteljskoj), ko i šta nas čini srećnim, da li se poslovi dele na muško-ženske, o postignutim ciljevima u 2007. godini.

Osim toga imali smo i aktivnosti van prostorija FAMILIA-e. U oktobru je Klub mladih učestvovao u Dečjoj nedelji, i imao svoj štand u Knez Mihajlovoj ulici. U pitanju je bila kampanja protiv fi zičkog kažnjavanja dece i pružanje podrške donošenju zakona o zabrani kažnjavanja kod nas. Bili smo prisutni i na manifestaciji “Radost Evrope” organizovanoj u Centru Sava. Na Trećem dečjem fi lmskog festivalu gledali smo fi lm Arktička priča. U novembru smo radili pripreme za štampanje sedmog broja biltena Familijarci pod nazivom “Čemu služi kostur?”, koji je objavljen u decembru. Poslednje dve nedelje u decembru pripremali smo novogodišnju predstavu, spremali se za novogodišnju žurku i pravili čestitke.

U februaru 2008. godine, posle zimskog raspusta, počeo je program Kluba mladih “Korak dalje VII”. Razgovarali smo o značajnim događajima u našoj zemlji, zbog potrebe mladih da iskažu svoja osećanja u vezi jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

BEOGRADI ovom prilikom pozivamo mlade koji se nalaze u hraniteljskim porodicama, da se priključe radu Kluba mladih, subotom od 10-14h, na adresi Njegoševa br. 41, I sprat.

Gorana Vlaščić,psiholog

Klub hranitelja u Beogradu “Klub otvorenog srca Jelena Šteković” nastavio je sa radom, i do Nove godine imao sastanke dva puta mesečno. Pored druženja obezbeđeno je i gostovanje tri stručnjaka, koji su hranitelje informisali o temama koje ih interesovale. Gost, defektolog Biljana Merdović, govorila je o hiperkinetičkom sindromu – kako ga prepoznati i lečiti; Zdenka Jokić je pojasnila postupak i način isplate naknada po osnovu hraniteljstva deci i hraniteljima; Lela Marković, dipl. pravnik, odgovarala je na konkretna pitanja. Hranitelji su ukazali na probleme kod ostvarivanja nekih prava, u čemu prednjači problem nemogućnosti praćenja iznosa i namene uplaćenih sredstava, zatim pravo na dečiji dodatak, koje se vezuje za uslove hraniteljske porodice, a ne za uslove biološke porodice deteta i dr. Razgovaralo se i o deci sa problemima u ponašanju i kako im pomoći.

Hranitelji su posetili izložbu ručnih radova, odgledali domaći fi lm Agi i Ema i išli u turističko razgledanje Beograda, koje je završeno zajedničkim ručkom u restoranu “Park” u veselom prednovogodišnjem raspoloženju.

Aktivnost Kluba hranitelja realizovana je uz fi nansijsku podršku Skupštine grada Beograda – Sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu.

Kosara Petrušić,dipl. soc. radnik

U opštini Loznica je 14. novembra 2007. godine obeleženo 40 godina rada i postojanja porodičnog smeštaja. Organizatori svečanosti bili su Centar za socijalni rad i Opština Loznica. Svečana akademija održana je u Vukovom domu kulture a prisustvovali su predstavnici regionalnih centara koji imaju decu na smeštaju u Loznici, opštinske uprave Loznica i drugi mnogobrojni gosti. Ovom prilikom štampan je i promotivni materijal – lifl et, kojim je predstavljeno dosadašnje iskustvo i aktuelno stanje dece i hraniteljskih porodica. Manifestaciju je pratio veći broj predstavnika lokalnih medija i dopisnika sredstava informisanja, tako da je vest više puta objavljena u raznim štampanim i elektronskim medijima.

“Današnji jubilej obeležavamo sećajući se daleke 1967. godinu, kada su prve porodice iz Jadranske Lešnice u svoje domove primile decu bez roditeljskog staranja. Od tada je prošlo 40 godina ali se humanost, dobročinstvo i ljubav ovih ljudi nije promenila, samo se kao primer dobre prakse i tradicije proširila na druge mesne zajednice u našoj opštini. Od 25 uglednih i imućnih porodica koje su u ovom selu prve primile decu bez roditeljskog staranja u svoje domove uz tada minimalnu nadoknadu, sada više od 50 porodica ili brine o deci ili su pripremljene da ih prime u svoje domove.

Ono što smo priželjkivali svih ovih godina, dogodilo se. Hraniteljstvo je od pre nekoliko godina profesija, zanimanje, koje zahteva ozbiljnu pripremu, i koje je dobilo i adekvatno društveno priznanje. Zahvaljujući Ministarstvu rada i socijalne politike, pored novčane nadoknade za izdržavanje dece, obezbeđena su sredstva za rad hranitelja, penziono i zdravstveno osiguranje, te neće proći dugo i mi ćemo imati prve hranitelje penzionere. Trenutno se u 38 hraniteljskih porodica nalazi 55 dece bez roditeljskog staranja različitog uzrasta, pola i životnih sudbina, kojima je zajedničko da odrastaju uz ljubav, podršku i toplinu

svojih hranitelja”, izjavila je u svom uvodnom obraćanju Snežana Ignjatović, direktor Centra za socijalni rad.

U nastavku programa prisutnima se obratio zamenik predsednika opštine Ljubinko Đokić, koji je govorio o dosadašnjoj podršci lokalne samouprave razvoju socijalne zaštite i unapređenju hraniteljstva i najavio veću pomoć i podršku deci bez roditeljskog staranja i hraniteljskim porodicama.

Zatim su predstavnici Centra podsetili prisutne da je u proteklih 40 godina više od 200 devojčica i dečaka sa različitim životnim sudbinama odraslo u hraniteljskim porodicama i osposobilo se za samostalan život. Neki od njih su i sami postali hranitelji i nastavili tradiciju. Većina njih se rado seća porodica u kojima su odrasli i posećuje ih. Ovom prilikom veoma emotivnim rečima i sećanjima na dane provedene u hraniteljskoj porodici prisutnima se obratio akademski slikar Gojko Ristanović iz Beograda, koji je i sam odrastao u hraniteljskoj porodici. Poslao je deci poruku da vredno uče i rade pa će uz pomoć svojih hranitelja postati vredni i uspešni ljudi. Za dosadašnji uspešan rad zahvalnost je odata mnogim institucijama, organizacijama i pojedincima. Najpre Ministarstvu rada i socijalne politike na podršci, razvoju i unapređenju hraniteljstva, zbog čega im je ovom prilikom dodeljena zahvalnica, i Fondaciji solidarnosti Srbije, za doprinos u poboljšanju materijalnog položaja dece iz hraniteljskih porodica kroz stipendiranje srednjoškolaca i studenata.

Zahvalnica je dodeljena i Asocijaciji za alternativno staranje o deci FAMILIA iz Beograda, kroz čiji smo program “Jednake mogućnosti za sve” podržani i dodatno osnaženi kao profesionalci i hranitelji, a posebno na podršci za osnivanje Kluba hranitelja “Jadranče”, koji će uskoro proslaviti prvi rođendan.

Priznanje su dobile i sve lokalne medijske kuće koje su doprinele promociji hraniteljstva u lokalnoj zajednici i to RTV Podrinje, TV 2000 i dopisništvo RTS-a, zatim OO Crvenog krsta Loznica za dugogodišnju uspešnu saradnju i mnogobrojne zajedničke akcije u okviru Dečje nedelje i Zdravstveni centar “Dr Milenko Marin” iz Loznice za dugogodišnju saradnju i podršku deci bez roditeljskog staranja. Posebna zahvalnost pripala je Osnovnoj školi “Aleksandar I Karađorđević” iz Jadranske Lešnice za dugogodišnju saradnju, podršku i razumevanje za sve probleme dece bez roditeljskog staranja kao i ustupanje prostora za sve akcije i rad Kluba hranitelja. Posebno priznanje je dodeljeno koleginici Radmili Simić, penzionisanom socijalnom radniku,za dugogodišnji rad na razvoju i unapređenju porodičnog smeštaja. Zahvalili smo i svim ugostiteljskim preduzećima koja su pomogla obeležavanje jubileja. I konačno, posebna zahvalnost i priznanje upućeno je svim

LOZNICA

aktuelnim i bivšim hraniteljima za dosadašnji rad.

Nakon svečanog uručenja zahvalnica priređen je kulturno umetnički program koji su pripremila deca iz hraniteljskih porodica uz pomoć svojih učitelja iz osnovne škole u Jadranskoj Lešnici i Kulturno umetničko društvo “Karadžić” iz Loznice.

Snežana Ignjatović,direktor

Klub hranitelja “Jadranče”

U toku decembra meseca, tačnije 31.12.2007. godine, održani su sastanci Kluba hranitelja povodom novogodišnjih praznika u prostorijama OŠ u Jadranskoj Lešnici i u Centru za socijalni rad Loznica.

Tom prilikom, Deda Mraz je deci na porodičnom smeštaju uzrasta do 15 godina podelio “bogate” novogodišnje paketiće, koji je obezbedila opština Loznica. Podela paketića je, s obzirom na postojanje dve grupe hranitelja, organizovana posebno u prostorijama OŠ u Jadranskoj Lešnici, gde se inače redovno održavaju sastanci Kluba hranitelja, i u Centru za socijalni rad Loznica gde su podeli paketića prisustvovala, pored dece na porodičnom smeštaju, i deca radnika Centra. Tom prilikom podeljeni su i paketići koji su dobijeni od strane katoličke crkve iz Šapca, koja je, kako ove tako i prethodne godine, obradovala decu.

U toku zimskog raspusta petoro dece je, u organizaciji Crvenog krsta SO Loznica, provelo raspust u porodicama u Grčkoj, sa kojima Centar za socijalni rad ima izuzetnu saradnju. Ovo je već drugi odlazak ovih petoro mališana kod istih porodica, sa kojima je ostvarena emotivna veza i dogovoreno da se i sledeće godine ponovo vide. Deca su se vratila iz Grčke puna utisaka.

Uveliko je zaživela ideja oko “otvorenih vrata” petkom u prostorijama Centra za socijalni rad, gde je stručni tim na raspolaganju hraniteljima u toku radnog vremena.

Snežana Ivanović

U Kragujevcu je u predhodnom periodu aktiviran rad na razvoju hraniteljstva. U poslednja tri meseca dvanaestoro dece je smešteno u hraniteljske porodice, dok u isto vreme ni jedno dete, koje ima status deteta bez roditeljskog staranja nije zbrinuto u instituciji.

Dva stručna radnika iz regiona završila su obuku po PRIDE programu u organizaciji FICE Srbija, a uz podršku resornog ministarstva.

Grupa od šesnaest potencijalnih hranitelja bila je uključena u obuku po PRIDE programu, dvanaest ih je uspešno završilo obuku, dok je četvoro odustalo.

Kragujevac je izabran da bude i jedan od regionalnih centara u kojima će biti smeštena Regionalna služba za porodični smeštaj koja će obuhvatati opštine: Aranđelovac, Topolu, Smederevsku Palanku, Veliku Planu, Batočinu, Raču, Lapovo i Knić. U toku su aktivnosti na formiranju službe.

Krajem prošle godine Klub hranitelja “Čuperak” proslavio je drugu godišnjicu postojanja. U prisustvu većeg broja gostiju i saradnika, deci su uručeni poklon paketići koje je donirala lokalna samouprava, a saradnicima i prijateljima su dodeljene zahvalnice za podršku u radu.

Slaviša Sorak,socijalni radnik

KRAGUJEVAC

Krajem decembra meseca 2007. godine Udruženje hraniteljica “Malo do sreće” iz Aleksandrova posetio je novinar “Politike”. Aktuelna tema bila je vezana za hraniteljstvo i hraniteljske porodice. Za novogodišnje i božićne praznike deci su i ove godine, uz pomoć Centra za socijalni rad Nova Crnja, lokalne samouprave i donatora, obezbeđeni paketići, koji su bili podeljeni deci nakon održane pozorišne predstave. Bilo je veselo na žurci koju smo priredili deci, pa smo im zajedno sa Deda Mrazom poželeli sve najbolje u Novoj godini.

U ovoj godini Udruženje hraniteljica ima nameru i veliku želju da deci napravi sportsko igralište i mali park u dvorištu kuće koju Udruženje poseduje. Ovu zamisao i ideju podržavaju kako radnici Centra za socijalni rad, tako i lokalna samouprava i pojedini donatori.

Snežana Korica,Predsednica Udruženja hraniteljica

NOVA CRNJA

Tokom jeseni 2007. godine u organizaciji Art Studija, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i

omladinu i Opštine Subotica, realizovan je projekat “Krug sreće ‘08”. Kao i prethodne tri godine, glavni kreator aktivnosti bila je mlada subotička slikarka Ratka Lugumerski. Ove godine je tridesetoro naše dece imalo priliku da otkrije i izrazi svoje umetničke afi nitete. Pored sada već tradicionalne izrade novogodišnjih čestitki, kojima su naši sugrađani bili u prilici da čestitaju praznike, snimili su umetnički fi lm i na razne načine naučili da izražavaju svoju kreativnost, praveći fi gure od plastelina, kolaže... Novčana sredstva prikupljena prodajom čestitki su podeljena našim malim umetnicima na svečanom otvaranju izložbe radova na Otvorenom Univerzitetu u Subotici, a tom prilikom je prikazan fi lm, u kome su se deca oprobala i u glumi.

Krajem decembra 127-oro naše dece je, nakon vesele novogodišnje predstave, od Deda Mraza dobilo paketiće. Sve ovo je organizovao “RotariAct klub” iz Subotice.

Veoma smo srećni što početkom marta u Subotici počinje Program podrške profesionalnog razvoja dece bez roditeljskog staranja “Fond za budućnost”, iniciran od strane Delta Holdinga, u saradnji sa FAMILIA-om. Jedanaestoro naše dece je odabrano za prvi krug projekta. Nadamo se da će biti uspešni stipendisti!

Mirjana Tatić, psihologMarijana Mandić, psiholog

SUBOTICA FOND ZA BUDUĆNOST – DELTA HOLDINGA

U martu 2006. godine Delta Holding pokrenuo je projekat pod nazivom FOND ZA BUDUĆNOST. U okviru ovog programa Delta Holding stara se o deci bez roditeljskog staranja, koja odrastaju u domovima za decu bez roditeljskog staranja ili hraniteljskim porodicama, uzrasta od 14 do 18 godina. Projekat podrazumeva kontinuiranu brigu, edukaciju tokom školovanja i pružanje pomoći u ličnom i profesionalnom razvoju ove dece. Cilj programa Delta Holdinga je motivisanje dece koja su smeštena u domove za decu bez roditeljskog staranja i hraniteljske porodice da profesionalno napreduju i dostižu svoje vršnjake koji su odrasli u porodicama, kako bi imali dobre šanse da se zaposle, zadrže posao i obezbede sigurniju budućnost. Program traje dve godine i na godišnjem nivou predviđa dva tromesečna semestra i letnji kamp. Osim intenzivne teorijske nastave (specijalizovanih kurseva i radionica profesionalnog usavršavanja) stipendisti se u okviru programa upoznaju sa procesom rada i proizvodnje u članicama Delta Holdinga, gde im se, nakon završetka Programa, nudi zaposlenje. Projektom Fond za budućnost do sada su bila obuhvaćena deca iz četiri beogradska doma, Doma u Sremskoj Kamenici “Dečje selo” i Doma u Nišu “Duško Radović’”(55 dece/mladih). Od marta 2008. godine programom je obuhvaćeno i 11-oro dece/mladih iz hraniteljskih porodica u Subotici. FAMILIA se prihvatila zadatka koordinacije neophodnih akrtivnosti, te je i u budućnosti viđena kao referentna podrška u uključivanju dece sa porodičnog smeštaja u projekat Delta Holdinga.

Dragana Karleuša,dipl. matematičar

ALEKSINAC

Na konkursu Fonda za socijalne inovacije, Dom za decu i omladinu “Hristina Markišić” u Aleksincu konkurisao je sa projektom “I mi imamo pravo na porodicu”. Projekat je prihvaćen i realizovan u 2007. godini. Partneri u ovom projektu su nam bili FAMILIA i opština Aleksinac. Projekat se bavio razvojem specijalizovanog hraniteljstva, izmeštanjem dece iz domskog na porodični smeštaj, radom sa decom koja ostaju u domu i osnaživanjem i pružanjem podrške mladima koji su pred napuštanjem zaštite .

Hraniteljstvo na području opštine Aleksinac nije nešto novo. Imali smo hraniteljske porodice i decu zbrinutu hraniteljstvom i pre 20 i više godina. Sada imamo 37 hraniteljskih porodica u kojima je na smeštaju 42-oje dece sa područja naše opštine, a 11-oro dece sa područja drugih opština. Sedmoro dece je sa posebnim potrebama, dvoje sa Daunovim sindromom i jedno sa cerebralnom paralizom. Sedmoro dece koja

su bila na smeštaju u Domu, sada je na porodičnom smeštaju.

U toku projekta organizovali smo dva puta edukaciju za hranitelje. Trideset hranitelja dobilo je sertifi kate i osposobljeno je za bavljenje hraniteljstvom. Edukaciju su držali treneri koji rade po programu našeg Ministarstva.

U okviru projekta “I mi imamo pravo na porodicu”, koji je realizovao Dom za decu i omladinu “Hristina Markišić” u Aleksincu, 27. oktobra prošle godine osnovan je Klub hranitelja “Otvoreno srce”. Cilj Kluba je promocija hraniteljstva, povećanje broja hranitelja, održavanje motivacije hranitelja koji čekaju dete. Članovi Kluba sami kreiraju pravila i osmišljavaju aktivnosti. Voditelji prate potrebe i pružaju pomoć kako bi se članovi osećali dobro, družili, učili, razmenjivali iskustva i mišljenja, zadovoljili svoje kulturno zabavne potrebe. U radu kluba učestvuje oko 30 hranitelja.

Dragana Krstić,Dom za decu i omladinu “Hristina Markišić”

klubovima hranitelja.

Februara meseca održan je sastanak Regionalnog tima za hraniteljstvo Pomoravskog okruga, kome su prisustvovali i predstavnici Domskog odeljenja za decu bez roditeljskog staranja u Ćupriji, na kome je postignut dogovor oko organizovanja Regionalnog centra sa sedištem u Paraćinu.

Očekujemo da će formiranjem službe rad sa hraniteljima i decom na hraniteljstvu biti dostupniji i operativniji.

Planiraju se i nove edukacije za trenere i hraniteljske porodice.

Stamenković Danica,socijalni radnik

Centar za socijalni rad Paraćin je u prostorijama Kulturnog centra u Paraćinu 6. februara 2008. godine otvorio izložbu pod nazivom “Socijalni rad – manje poznata dimenzija”. Uz prigodan program, nakon recitala, baletskog izvođenja i pesama, u prisustvu velikog broja gostiju predstavljeni su radovi stručnih radnika Centra, koji su objavljivani u stručnim časopisima i biltenima. Deo prostora na izložbi bio je posvećen hraniteljima, a predstavljene su fotografi je i radovi sa kreativnih radionica dece na hraniteljstvu. Predstavljeni su i radovi koji su objavljivani u Vodiču za hraniteljstvo i Informatoru za stručnjake, čiji je izdavač FAMILIA. Izložba je trajala sedam dana, bila je veoma posećena i svi su pohvalili ovu inicijativu Centra. Posebno su izložbom bile zadovoljne hraniteljice, jer se na fotografi jama jasno vidi razvoj i napredak dece koja su im poverena.

U proteklom periodu novoregistrovani Klub hranitelja “Lane” održao je svoju prvu skupštinu. Usvojen je plan rada za 2008. godinu i razmotren izveštaj o radu za 2007. godinu.

Snažan utisak ostavila je poseta zoološkom vrtu u Jagodini i proslava novogodišnjih i božićnih praznika, kada su sva deca dobila poklon paketiće koje je obezbedio lokalni donator. U planu aktivnosti za ovu godinu su nova druženja, izleti i saradnja sa drugim

PARAĆIN

Hraniteljstvo je neiscrpna tema i oblast u kojoj se stalno nešto dešava. Po tome ni mi nismo izuzetak. Trudimo se da to budu stvari koje se po lepom pamte i koje razvijaju dalje ono što je postignuto u prethodnim decenijama.

I 2007. godina bila je u znaku hraniteljstva. Okončan je Projekat pod nazivom “Iskrica – program podrške srodničkim hraniteljskim porodicama”. Projekat je radio Centar za socijalni rad u partnerstvu sa opštinom Zaječar, ali pošto je bio regionalnog karaktera u radu su učestvovali i Centri za socijalni rad Knjaževac, Boljevac i Sokobanja, kao i Zavod za zaštitu odojčaci, dece i omladine u Beogradu i Dom za decu sa smetnjama u razvoju u Sremčici. Projektom su bile obuhvaćene tri velike grupe aktivnosti.

1. Izmeštanje jednog (i onako malog) broja dece iz ustanova socijalne zaštite, tako da je u hraniteljske porodice iz domova prešlo ukupno petoro dece.

2. Izrada programa koji uvažava specifi čnosti srodničkog hraniteljstva, a koji je proistekao iz prethodnog iskustva i prakse, kao i obuke jednog

ZAJEČARbroja srodničkih hraniteljskih porodica. Štampan je i priručnik za stručnjake, koji je promovisan u centrima za socijalni rad ukuljučenim u projekat, a program je akreditovan od strane nadležnog ministarstva.

3. Medijska kampanja, koja zapravo kontinuirano traje tokom cele godine, tako da je rezultat stalno povećanje broja prijavljenih potencijalnih hraniteljskih porodica. Obuka jedne grupe hranitelja je upravo okončana, a uskoro se planira obuka za novu grupu. Održan je okrugli sto sa decom na hraniteljstvu, uzrasta od starijih razreda osnovne škole do studenata, u kome su učestvovala i deca koja nisu uključena u sistem socijalne zaštite.

Fokus grupa sa saradnicima iz ostalih sistema u sredini došla je do poraznih rezultata - da zapravo saradnici raspolažu minimumom informacija i razumevanja šta je hraniteljstvo, šta starateljstvo, ko ima koje obaveze i odgovornosti, kako treba zajednički raditi na podršci našoj deci... Da bismo se popeli makar nekoliko stepenica više, održali smo i seminar na temu “Srodničko hraniteljstvo – podrška u praksi”, na kome je učestvovalo 26 predstavnika iz sistema školstva, zdravstva, nevladinog sektora, socijalne zaštite, hranitelja, opštinske i policijske uprave. Svi učesnici su seminar ocenili pozitivno, a cilj, umrežavanje sistema

podrške u sredini, u potpunosti je postignut.

Stalno smo prisutni u medijima: na TV, radiju, novinama... Lepo je da imamo šta da kažemo. I da se, za promenu, ne radi o dramama i katastrofama, nego o toplim ljudskim osećanjima i pričama, načinima kako da ovaj svet učinimo lepšim i sigurnijim za našu decu.

Nova godina je ovoga puta obeležena nešto drugačije. Pošto je sala u Centru, u kojoj smo do sada slavili, premala za naše potrebe, preselili smo se u pozorište “Zoran Radmilović”, gde je održana premijera dečje predstave i podela novogodišnjih paketića. U organizaciji proslave učestvovali su brojni donatori i, naravno, naši hranitelji. Pozorište je sprovelo akciju prodaje ulaznica za predstavu (naša deca sa hraniteljima su imala besplatan ulaz), a prihod je uplaćen na žiro račun za potrebe dece na hraniteljstvu. I sredstva od prodaje novogodišnjih čestitki i radova dece osnovnih škola, koje je sprovela Gradska biblioteka “Svetozar Marković”, takođe su uplaćena za potrebe dece na hraniteljstvu.

Daleko od toga da je to sve! U pripremi je prezentacija hraniteljstva Rotari klubu u Zaječaru. Ovaj Klub je zainteresovan da pruži podršku, posebno studentima na hraniteljstvu, kojih ove godine ima sedam. Hranitelji su registrovali svoje Udruženje pod nazivom “Iskrica” i dobili prostorije za druženje. Rođendani dece i dalje se obeležavaju zadnje srede, svakog drugog meseca, za slavljenike kojima je dan rođenja bio u međuvremenu. To je prilika da se svi sretnu, druže, opuste, razmene novosti i iskustva, a slavljenicima se daruje skromna novčana suma. Jedva čekamo lepše dane, jer onda proslavu premeštamo u lepu, senovitu baštu iza zgrade Centra, gde se svi osećaju kao na izletu. Srede i dalje ostaju za okupljanje hranitelja i razgovore na različite teme. Aktuelno je pružanje informacija i uputstava za pisanje izveštaja hranitelja u postupku preispitivanja smeštaja i bliže upoznavanje sa pravima i obavezama koje sobom ova uloga nosi.

Kažem vam, neiscrpna tema, mnoštvo dešavanja! I neka, tako i treba da bude!

Božica Aksić,soc. radnik

Klub hranitelja u Staroj Pazovi nastavio je u septembru mesecu 2007. godine sa okupljanjem hranitelja i dece iz hraniteljskih porodica. Za hranitelje je ostao naš stari utvrđeni termin sastanaka (prvi i treći četvrtak u mesecu od 15–18 časova, kada imamo prostor u Centru na raspolaganju. Za decu i mlade iz hraniteljskih porodica održavaju se i dalje aktivnosti, druženja i proslave u skladu sa idejama stručnih radnika Službe za porodični smeštaj i Volonterskog centra Osmeh.

U okviru Dečje nedelje u oktobru smo za mlađu decu i njihove hranitelje organizovali druženje u našoj sali, uz posluženje koje su obezbedili hranitelji i radnici Centra za socijalni rad. Druženje je bilo u krajnje porodičnoj atmosferi, a prisutna je bila i novinarka Radia Stara Pazova, koja je intervjuisala nekoliko hranitelja, dece i voditelja Kluba hranitelja. Slikali smo se za pano u našem Centru.

U decembru smo u Sokolskom domu proslavili Novu godinu. U programu su učestvovala deca iz hraniteljskih porodica i druga deca iz naše opštine, KUD “Branko Radičević” i KUD “Janko Čmelik” iz Stare Pazove, koji su izveli splet igara iz Srbije i recital slovačkih pesama. Proslava Nove godine, dodela paketića i džeparca deci propraćena je medijski, u direktnom programu lokalne radio stanice. Skupština opštine Stara Pazova obezbedila je za svako dete 4.000,00 dinara – deca do 15 godina dobila su poklon pakete i igračke u vrednosti od 3.000,00 dinara i 1.000,00 dinara za džeparac, a

deca preko 15 godina dobila su po 4.000,00 dinara.

Gotovo svi adolescenti iz hraniteljskih porodica od 14 do 20 godina prošli su edukativne radionice na temu: Prevencija bolesti zavisnosti, zaštita reproduktivnog zdravlja i socio-edukativnu radionicu o HIV-u i AIDS-u. Realizatori radionica bili su: dr Aleksandar Omerović, Vesna Đorđević socijalni radnik i Zorica Kešelj sociolog. Podršku ovim našim aktivnostima dali su direktorka Centra Vesna Trbović, Volonterski centar Osmeh, koji vodi Tatjana Jerković, spec. pedagog i dr Danijela Korać i Biljana Tomović psiholog iz Novosadskog humanitarnog centra.

I naše hraniteljice su bile u gostima, učestvovale su na prelu u organizaciji Crvenog krsta MO Stara Pazova, gde su se družile i štrikale kape i šalove za decu iz socijalno i materijalno ugroženih porodica. Na dan proslave Centra za socijalni rad 11. oktobra povodom 25 godina rada i postojanja, među 200 zvanica bile su i tri hraniteljice – predstavnice Kluba hranitelja Slavica Tahirović, Marija Jovanović i Katarina Đurić. Njima je direktorka Centra za socijalni rad Vesna Trbović uručila zahvalnicu za nesebično zalaganje u

odgajanju dece bez roditeljskog staranja.

U decembru je za hranitelje održano predavanje na temu tada aktuelne zarazne žutice (hepatitis A). Predavanje je održala naša saradnica iz Doma zdravlja viša medicinska sestra Snežana Nikolin. Drugog marta je voditelj Kluba Vesna Đorđević gostovala na radiju Pegaz u Staroj Pazovi u emisiji “Razvedravanje”. Govorila je o hraniteljstvu, deci

STARA PAZOVA

Gost naše Ustanove u januaru 2008. godine, bila je g-đa Snežana Lakićević–Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike. Sa predstavnicima lokalne samouprave opštine Velika Plana posetila je Centar za porodični

smeštaj dece i jednu hraniteljsku porodicu i tom prilikom je deci uručila prigodne poklone. Interesovala se za potrebe dece na porodičnom smeštaju u Miloševcu. Ovaj važan događaj propraćen je od strane lokalnih medija.

Period između dva Vodiča bio je ispunjen nizom aktivnosti u klubu, Centru i selu. Sastanci kluba hranitelja održavaju se dva puta mesečno i vrlo su posećeni. Pravimo planove rada za naredni period, a i detaljno se dogovaramo oko svake akcije koju sprovodimo. Na sastancima često imamo i goste: dr Danijela Jovanović, pedijatar iz Velike Plane, dr. Ljiljana Ristić, lekar opšte prakse iz Miloševca. Bilo je govora o brizi, nezi i zaštiti dece, o deci sa posebnim potrebama i dr.

U oktobru je organizovana, treća po redu, izložba poljoprivrednih proizvoda i hrane, pod nazivom “Jesenja čarolija”. I ove godine, kao i prethodnih, naše hraniteljice i radnici Centra su se potrudili da izložbu što bolje osmisle. Hraniteljice su za svoje angažovanje i kreativnost nagrađene simbolično, diplomama. Još jedna generacija polaznica programa “Sigurnim korakom do hraniteljstva” kroz jedanaest radionica, završava obuku. Edukaciju su vodile Rada Jovanović,

dipl. soc. radnik i Sandra Aleksić, pedagog. Inače, u selu je veoma veliko interesovanje za hraniteljstvo. U okviru programa posećivanja i razmene iskustava između klubova hranitelja u decembru smo dočekali goste – predstavnike Kluba hranitelja “Veliko srce” iz Niša. Povodom dolaska hranitelja iz Niša naše hraniteljice su napravile razne suvenire (od školjki i puževa), ikebane, predmete od žice i drveta. Gosti iz Niša su odavde poneli najbolje utiske. Lepo smo se družili, počastili i odgledali fi lmove o hraniteljstvu u Miloševcu, kojima Centar raspolaže, a koji su mnogima izmamili suze, razmenili smo iskustva, mejlove i brojeve telefona.

U organizaciji Centra i Kluba hranitelja organizovana je novogodišnja žurka za naše mališane i omladince, koji kažu da su se “ludo proveli”. Mi smo našu proslavu povodom dočeka Nove godine organizovali dan posle dečije žurke. Svi smo bili dobro raspoloženi, opušteni i veseli. Tome je, naravno, doprinela dobra muzika “uživo”. Naš hranitelj, violinista Miloje Đorđević – Bangea i njegov orkestar su se pobrinuli za dobar štimung. Da novogodišnji praznici deci ostanu u lepom sećanju pobrinuli su se: CARNEX, US STEEL, GOŠA – montaža, humanitarna organizacija “Ljubi bližnjega svog”, neki centri za socijalni rad i drugi dobrotvori, koji su obezbedili slatkiše, namirnice i igračke.

I ove godine naši mališani su posetili Beli dvor i od NJKV princa Aleksandra i princeze Katarine Karađorđević dobili veoma vredne poklone. Povodom “Materica” članice Kola srpskih sestara su se, kao i prethodnih desetak godina, potrudile da na taj dan obraduju naše najstarije i siromašnije meštane, prigodnim paketima. I ove godine su učenici naše OŠ organizovali literarni konkurs na temu “Majka”. Članice Kola srpskih sestara su nagradile prva tri rada diplomama i poklonima. Prvu nagradu za rad “Na putu od kuće do škole” dobio je učenik Nemanja Stanojević.

Milesa Resavac,hraniteljica

MILOŠEVAC

bez roditeljskog staranja koja žive u hraniteljskim porodicama, o njihovim potrebama, o neophodnosti pripreme budućih hranitelja kroz program “Sigurnim korakom do hraniteljstva”. U februaru mesecu su Gordana Božić psiholog i Vesna Đorđević socijalni radnik izvele novu grupu od 14 obučenih hranitelja, koji su sada u postupku pripreme za preuzimanje dece. O tome je u februarskom lokalnom časopisu “Pazovačko ogledalo” objavljen članak.

Možemo da se pohvalimo da je naš Centar izabran od strane resornog ministarstva za Regionalni centar za porodočni smeštaj za Staru Pazovu i za još pet opština: Šid, Sremska Mitrovica, Ruma, Inđija i Pećinci. Povodom 8. marta priredili smo prijatno druženje u prostorijama Centra, kome su prisustvovale i hraniteljice sa decom. Pokrenuli smo i inicijativu za odlazak na izlet sa decom i hraniteljima, možda u aprilu, maju u Beograd u zoološki vrt ili na Frušku Goru. Videćemo.

Vesna Đorđević, Rukovodilac regionalnog centra

Stara Pazova – voditelj Kluba

INICIJATIVA ZA ZAKONSKU ZABRANU I ZAŠTITU DECE OD TELESNOG KAŽNJAVANJA U SRBIJI

MANIFESTZa detinjstvo bez kazne, za život bez nasilja

Povodom pokretanja kampanje za zakonsku zabranu telesnog kažnjavanja dece pod sloganom „UVEK MILOM – NIKAD SILOM! Za detinjstvo bez kazne – za život bez nasilja!“ Mi, dole potpisane domaće i međunarodne organizacije i udruženja građana, obraćamo se javnosti sledećim saopštenjem: • Sve vrste telesnog kažnjavanja ugrožavaju zdravlje, integritet i dostojanstvo deteta • Sve vrste telesnog kažnjavanja štetne su jer stvaraju i potkrepljuju uverenje da je nasilje prihvatljiv način za rešavanje problema • Sve vrste telesnog kažnjavanja štetne su za ličnost i samopouzdanje deteta, izazivajući strah i osećanje krivice • Pribegavanje telesnom kažnjavanju može da dovede do ozbiljnih štetnih posledica koje mogu da prerastu u druge vidove ponašanja koje se defi nišu kao zlostavljanje ili maltretiranje • Telesno kažnjavanje u svim svojim oblicima ostavlja trajne posledice po fi zički i psihički razvoj i rast dece, često dovodeći do ponavljanja nasilničkog ponašanja kod odraslih koji su bili zlostavljani kao deca

Zbog svega navedenog, ZAHTEVAMO USVAJANJE MERA ZA ZAKONSKU ZABRANU I SPREČAVANJE telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, a posebno u primarnim i hranitelhjskim porodicama, ustanovama i službama za zaštitu dece. Takođe ZAHTEVAMO DOSLEDNU PRIMENU I SPROVOĐENJE ovih, kao i već postojećih zakonskih mera koje se odnose na vaspitno-obrazovne i vaspitno-popravne ustanove. U skladu s tim, predlažemo sledeće mere: • Eksplicitnu zakonsku zabranu svih vidova telesnog kažnjavanja dece i garantovanje dostojanstva i fi zičkog i psihičkog integriteta deteta, uz jasno defi nisane podzakonske akte koji će obezbediti mehanizme za njenu doslednu i kontinuiranu primenu u svakodnevnoj praksi • Osmišljavanje i sprovođenje kampanja u cilju promene stavova u okviru celokupnog društva povodom telesnog kažnjavanja dece kao legitimnog vaspitnog ili disciplinskog sredstva • Sprovođenje integralnih edukativnih programa namenjenih svim odraslima koji su odgovorni za vaspitavanje i obrazovanje dece (uključujući roditelje, osoblje u vaspitno-obrazovnim ustanovama i institucijama socijalne zaštite, vaspitno-popravnim ustanovama itd.) u cilju upoznavanja sa nenasilnim metodama vaspitavanja dece kao alternative telesnom kažnjavanju i njihovog delotvornog sprovođenja • Hitno uspostavljanje odgovarajućih nezavisnih mehanizama prijavljivanja slučajeva telesnog kažnjavanja kako bi se deci omogućilo da pravovremeno obaveste nadležne institucije o slučajevima zlostavljanja i telesnog kažnjavanja • Obezbeđivanje psihološke, fi zičke i socijalne rehabilitacije za decu koja su pretrpela telesno kažnjavanje kako bi se kroz stručne programe podrške sprečile i umanjile dugotrajne posledice po razvoj deteta • Sprovođenje istraživanja i studija koje defi nišu obim, karakteristike, uzroke i posledice telesnog kažnjavanja i korišćenje njihovih rezultata za kreiranje stručnih programa podrške namenjenih efi kasnom i pravovremenom sprečavanju telesnog kažnjavanja dece kao ustaljene vaspitno-disciplinske metode • Uključivanje i podršku medija kroz redovno i etičko izveštavanje o štetnosti pojave telesnog kažnjavanja dece i organizovanje javnih rasprava na ovu temu, uz promovisanje nenasilnih metoda vaspitavanja i izbegavanje senzacionalističkog pristupa izveštavanju o slučajevima nasilja nad decom uopšte

U SKLADU SA NAVEDENIM, INICIJATIVA SE OBAVEZUJE NA PREDUZIMANJE SLEDEĆIH AKTIVNOSTI: • Pokretanje i sprovođenje kampanje za zakonsku zabranu telesnog kažnjavanja dece u Srbiji, kao i promovisanje nenasilnih metoda

vaspitavanja dece • Pomoć nadležnim institucijama u formulisanju i pripremanju sveobuhvatnih edukativnih programa za stvaranje i jačanje kapaciteta

odraslih odgovornih za vaspitavanje i obrazovanje dece u cilju korišćenja nenasilnih tehnika vaspitavanja • Lobiranje za uvođenje obavezujućih i nezavisnih mehanizama za prijavljivanje slučajeva telesnog kažnjavanja dece, kao i svih vidova

zlostavljanja deteta, u cilju efi kasne zaštite putem zakonskih i praktičnih mera • Dosledno i kontinuirano uključivanje i učešće dece u informisanje, pravovremeno prepoznavanje i sprečavanje telesnog kažnjavanja i

pitanja koja se tiču promovisanja, unapređivanja i zaštite njihovih prava • Aktivna podrška svim telima i institucijama nadležnim za obezbeđivanje celokupne zaštite dece za odgovorno i dosledno sprovođenje

zaštite dostojanstva i telesnog integriteta deteta u skladu sa načelima Konvencije UN o pravima deteta, a posebno imajući u vidu član 19. Konvencije.

POZIVAMO NAJŠIRU JAVNOST, SVE USTANOVE I ORGANIZACIJE NADLEŽNE ZA ZAŠTITU DECE DA SE PRIKLJUČE KAMPANJI I PODRŽE PREDLOŽENE MERE SVOJIM DOPRINOSOM I NEPOSREDNIM UČEŠĆEM!

INICIJATIVA ZA ZAKONSKU ZABRANU I ZAŠTITU DECE OD TELESNOG KAŽNJAVANJA: Asocijacija za alternativno porodično staranje o deci – FAMILIA; ASTRA; Beosupport; Centar za integraciju mladih; Centar za nenasilnu komunikaciju; Centar za prava deteta; Dečji kulturni centar Beograd; Dečiji romski centar; Kulturni centar REX, Maštalište, Zrenjanin; Prijatelji dece Srbije; Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije; Save the Children; Savetovalište protiv nasilja u porodici; ShockArt; Škart; SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja; UNICEF; Viktimološko društvo Srbije

ORGANIZACIJE, USTANOVE I POJEDINCI KOJI PODRŽAVAJU KAMPANJU INICIJATIVE ZA ZAKONSKU ZABRANU I ZAŠTITU DECE OD TELESNOG KAŽNJAVANJA: ASTRA – Mreža (članice ASTRA mreže su: NVO Astra, Beograd, Odbor za ljudska prava, Vranje; SOS za žene i decu žrtve nasilja, Vlasotince; Centar za devojke, Niš; Centar za kulturnu afi rmaciju, Dimitrovgrad; Udruženje žena i majki „ANNA“, Novi Pazar; Centar za devojke, Užice; Žene u akciji, Velika Plana; Centar za Prava žena u Vršcu; Taboo, Zrenjanin); Centar za decu i omladinu Majdanpek; Centar za decu i omladinu, Vrnjačka Banja; Centar za dečija prava, Kraljevo; Centar za interaktivnu pedagogiju, Beograd; Centar za zaštitu dece i žena od nasilja u porodici, Užice; Distrikt 0230, Kikinda; Društvo za dečju i adolescentnu prihijatriju i srodne struke Srbije (DEAPS); Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine, Niš; Edukativni centar, Kruševac; Forum NVO, Kraljevo; Kolo srpskih sestara, Beograd;Forum žena, Prijepolje; K-TOWN GROUP, Kosjerić; Kulturni Centar DamaD i SOS telefon, Novi Pazar; Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji – CHRIS (članice Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji - CHRIS su: Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Valjevo, Odbor za ljudska prava Negotin, Odbor za ljudska prava Vranje, Vojvođanski centar za ljudska prava Novi Sad i Građanski forum Novi Pazar); Multikulturalni centar “Narajan” – Preševo; NVO Amity; NVO FORCA, Požega; Udruženje “VEZA”, Kuršumlija; NVO „Kocka“

Do sada smo izdali nekoliko knjiga. Pored Bukvara za hraniteljstvo koji od milošte zovemo “naše prvo izdavačko čedo”, objavili smo Priručnik za pružanje psihosocijalne podrške adolescentima na porodičnom smeštaju “Svako ima nekog koga nema”, knjigu “Hraniteljstvo kao izazov” Porodični smeštaj dece sa posebnim potrebama. Izdali smo i Priručnik Pomoć telefonom - Psihosocijalna podrška telefonom. Sa velikim zadovoljstvom možemo da se pohvalimo da smo nedavno objavili još jednu knjigu. To je publikacija KLUB HRANITELJA – OD SAMOPOMOĆI DO DRUŠTVENOG ANGAŽMANA.

Klub hranitelja predstavlja jedan od vidova komplementarne podrške tradicionalnim uslugama socijalne zaštite. Klub radi po metodama samopomoći i u principu okuplja osobe sa istom vrstom teškoće ili izazova. Publikacija je namenjena stručnjacima u socijalnoj zaštiti ali i hraniteljima, kao svojevrstan način prenošenja iskustva, primera dobre prakse i zagovaranje te vrste aktivnosti. Klubovi su afi rmisani u sistemu socijalne zaštite. Mnogi su bili skeptični prema njihovoj održivosti, ali su ih hranitelji i stručnjaci svojom posvećenošću u osnivanju i aktivnostima demantovali. Publikacija, pored pregleda i prikaza dosadašnjeg iskustva, treba da posluži kao osnova za edukaciju budućih zainteresovanih.

Finansijsku podršku obezbedila je Kancelarija za jugoistočnu Evropu u Sarajevu Save the Children, Norway

IZDAVAČKA DELATNOST

“Zovem se Biljana Nikolić i živim u Staroj Pazovi. Imam muža i troje dece. Hraniteljica sam postala pre dve ipo godine. Tu želju sam osetila odavno, ali nisam mogla da je ostvarim, dok se nisu stekli određeni uslovi.Pre dve ipo godine iz doma sam uzela jednu lepu i pametnu devojčicu, koja je tada imala 12 godina, a sada ima 14,5 godina i zove se Milica. Pohađa osmi razred specijalne škole i od kako je u porodici, odličan je đak. To je još jedan dokaz da porodica podstiče decu na veći trud i bolje ponašanje. Milica je uključena u

slovački folklor i veoma je zadovoljna i srećna, jer ide na razna takmičenja i gostovanja. Milca je jedno dobro i pametno dete i za sada nema nikakvih problema. Super se uklopila u porodicu i nadam se da će tako i ostati do kraja. Svi smo je dobro prihvatili, a i ona nas. Ni jednog trenutka se nisam pokajala. Sada sam ispunjena, jer osećam da nekome pomažem u životu i izvodim ga na životni put. Ona je jako vezana za mene. Moja deca su sva završila školu i maltene su postali svoji ljudi, a trudiću se da i nju izvedem na pravi put. Zajedno ćemo postići ono što smo zamislili. Nikada se nisam pokajala. Ne ide uvek baš sve tako glatko, ali uprkos svemu ja bih i drugima preporučila da rašire svoje srce, posebno za decu sa posebnim potrebama, da se ne boje, jer ona itekako znaju biti zahvalna.”

Biljana Nikolić,hraniteljica iz Stare Pazove

Još jedno iskustvo

Novi Sad; NVO „Nova vizija”, Prijepolje; NVO Roma “Ruke prijateljstva”, Kraljevo; NVO Romski humanitarni centar, Bujanovac; Odred izviđača „Majdanpečki odred“, Majdanpek; „Osmeh“, Vrbas; „Osvit“, Niš; Otvorene perspektive, Subotica; PAAD centar sa socio-kulturološke izuzetnosti, Novi Bečej; „Palestra“, Kruševac Prijatelji dece Novi Beograd; Prijatelji dece opštine Voždovac, Beograd; Prijatelji dece Zemuna, Beograd; Romski centar za žene i decu DAE, Beograd; Romski kulturni centar, Vranjska banja; SOS Društvo žena - Barič i SOS Ženski Centar, Obrenovac; SOS telefon, Novi Sad Udruženje „FREND“, Majdanpek; UG Ukrštanje, Novi Sad; UG ,,Đurđevdan”, Bela Palanka; UG “PRO VITAE” - Za život, Sremska Mitrovica; Udruženje gradjana „Pomoć deci”, Beograd; Udruženje Majki, Zaječar; Udruženje Roma, Novi Bečej; Udruženje Samohranih majki, Niš; Užički centar za prava deteta, Užice VelikiMali, Pančevo;Y-PEER mreža; Zrenjaninski Edukativni Centar, Zrenjanin; Ženski centar, Prijepolje; Ženski forum, Negotin...

Da li vam je poznato da u Srbiji, pored oko 3.800 dece koja su zbrinuta u hraniteljskim porodicama, ima još znatan broj njih, svih uzrasta kojima je potrebna ljubav i nega u drugoj porodici. Molimo vas da o ovoj deci porazgovarate sa svojim rođacima, susedima, prijateljima. Vi dobro znate koliko hraniteljska porodica pruža detetu koje je trajno ili privremeno lišeno svoje prirodne porodice! Zato Vas molimo da im pomognete da nađu svoje hraniteljske porodice!

Posebno apelujemo na stručne radnike - članove timova za zaštitu dece lišene roditeljskog staranja u Centrima za socijalni rad u Beogradu, Paraćinu, Žitištu, Novoj Crnji, Staroj Pazovi, Zaječaru, Nišu, Loznici, Subotici, Kragujevcu i Aleksincu kao i na stručne radnike u Centru za porodični smeštaj u Miloševcu i SOS Dečijem selu u Kraljevu da redovno obaveštavaju FAMILIA-u o novim hraniteljskim porodicama i deci koja su našla novu porodicu, kako bismo i njih mogli da uključimo u naše aktivnosti.

Podsećamo vas da je za vas i dalje otvoren telefon br.

011/344-09-34 od ponedeljka do petka od 11 do 14,30 časova, a četvrtkom od 11 do 14,30 časova.

Takođe vas podsećamo da sredom od 14,30 do 18 časova dežura lekar pedijatar.

U pripremi i distribuciji ovog Vodiča učestvovali su: Gordana Miladinović urednik, Kosara Petrušić, dr Marija Mitić,

Uroš Begović ilustracije i dizajn, Slavica Vujčić, Dragana Karleuša i Dragana Pavlović.

Vodič na srpskom jeziku dostavlja se na više od 1000 adresa.

Beograd, ul. Njegoševa 41/I, tel. 011/344-09-34e-mail: familia@eunet.yu

web site: www.familia.org.yu