UZGOJ ZEČEVApetak, 05 oktobar 2012 07:01 | Napisao Petar Jovičić |   |   | 

Zečevi su zahvalni za uzgoj.Njihova ekonomska korist je evidentna.Potrebno je ispuniti zahteve smeštaja,ishrane i zdravstvenih uzansi.Potrošnja njihovog mesa u Srbiji je relativno mala, ali bi zdravstvena vrednost mesa zeca mogla biti glavni adut u marketinškoj kampanji povećanja potrošnje. 

 

UZGOJ ZEČEVA

Meso zeca je vrlo kvalitetno; sadrži malu količinu masti, malo holesterola, a izvor je vrlo kvalitetnih belančevina. Iako je preko 90% holesterola endogenog porektla, niska koncentracija holesterola u mesu  se može dobro iskoristiti u propagandne svrhe.

Moderan način proizvodnje  je mnoštven i intenzivan. U vlastitoj proizvodnji u pravilu se izmenjuju generacije tokom bogatog vegetacijskog perioda jer se tada ne troši gotova hrana. Hrana  se gotovo u potpunosti proizvodi u nasj; uvoze se samo vitamini i mineralni dodaci.Intenzivna proizvodnja pretpostavlja i određene pasmine. Pri odabiru pasmine uzima se u obzir:

 spoljni izgled; veličina i širina grudnog koša, širina zdelice, širina leđa priraštaj; konzum - sa 9 nedelja ima oko 2 kg žive vage konverzija hrane; 3 kg izbalansiranog krmiva za 1 kg prirasta brzina rasta; 90 dana starosti è3 kg telesne mase, plodnost; 6-8 legala po kunici godišnje, rodnost; minimalno 7 mladunaca u leglu nizak mortalitet mladunaca; 60 rođenih è 52 odgojena, dobra mlečnost; odgovarajuća kvaliteta i kvantiteta mlijeka, dovoljno dug

laktacijski period, otpornost; čvrste i vitalne jedinke, visok randman mesa; minimalno 60% mesa koje mora biti belo i sočno, krzno; odgovarajuća boje i visoke kvalitete

Menjanje dlake, odnosno linjanje, se odvija kontinuirano tokom cele godine, no zbog povećanog intenziteta uočljivo je pred zimu i pred leto. Tokom proletnog linjanja, koje nastupa tokom marta, menja se jesenska dlaka pa gubimo nusproizvod.

Dlaka sadrži i veliki udio belančevina i drugih visokovrednih hranjivih materija, što ide na štetu proizvodnje i zdravlja samog organizma. Jesensko linjanje omogućava stvaranje zimskog  pokrivača, a brže je kada je životinja boljeg zdravstvenog stanja. Na životinju, a samim time i na proces linjanja deluju; dužina dana,vreme osvjetljenja, tempera tura, vlaga, itd.15-16 sati osvjetljenja dnevno odgovara uslovima koji vladaju u prirodi tokom najintenzivnije reprodukcije; od sredine aprila do sredine juna (4.-6. mesec).

KRIVULJA PLODNOSTILeti plodnost opada zbog visokih temperatura. Pritom je pad plodnosti

linearan: Prilikom rasta temperature s 20°C na 28°C plodnost će se smanjivati obrnuto proporcionalno rastu temperature. Već na temperaturi od 30°C je moguća sterilnost mužjaka.

U uzgoju se koristee 3 vrste osemenjivanja:1. prirodan pripust2. forsirani pripust; ženku držim da bi se parila iako se na tera,3. umetno osemenjivanje

GRAVIDITETEmbrionalni razvoj  traje 30-32 dana, odnosno 28-35 dana. Nakon ovulacija oslobađa se 8-20 jajnih stanica koje su sposobne za oplodnju narednih 6-8 sati. Ubrzo nakon isteka tog vremena jajne stanice propadaju.

12-16 sati nakon oplodnje počinje dioba oplođenih jajnih stanica. Ta faza je  kritična za plod jer može doći do embrionalne smrtnosti naročito usled stresa i infekcije...

U lošim uslovima, prilikom stresa, čak 20-40% embrija se ne implantira u zid maternice. U procesu implantacije je važna uloga progesteron-a   čije lučenje induciraju i sami embryo-i, pa je ukoliko ih je manje veći je udeo njihovog ugibanja. Ukoliko je broj oplođenih jajašaca velik, ugiba samo 5-10% embryo-a (jajašaca).

KOĆENJE

Neposredno pre koćenja smanjuje se količina progesterona, a raste količina estrogena i oxito cin-a. Ženke se kote u kratkim intervalima i same pomažu ukoliko dođe do zaostajanja ploda u porođajnom kanalu, zbog čega može doći do samo-ozleđivanja. Jaki stres može zaustaviti istiskivanje ploda, pa kroz otvoreni cervix može doći do prodora mikroorganizama i posledične infekcije.

MLADUNCIMladi se kote s masom od 30-40 g, slepi su i bez dlake. Mladunci nemaju

razvijen sistem termore gulacije i stoga ih je potrebno grejati. Rast dlake počinje nekoliko dana nakon koćenja. Za 10 dana mladi  progledaju, a već za 15 dana završen je rast dlake i mladi počinju izlaziti iz gnezda.

Za kvalitetan razvoj mladunaca je važno staviti dovoljno stelje.PODMETANJE MLADUNACA

Podmetanje mladunaca je metoda stvaranja jednakobrojnih gnezda s ciljem jednakog optere ćenja svih jedinki. Mlade provučemo po trbuhu ženke primateljice i istrljamo dlakom iz gnijezda, a ženku – maćehu odmaknemo.

Pri koćenju trebamo osigurati dovoljnu količinu vode jer u protivnom će ženke pregristi plodne ovojnice kako bi popile plodnu tekućinu.Pri tome mogu ozlediti mladunce, ali u ekstremnim sluča jevima i pojesti ih. Povećana potreba za vodom postoji i zbog početka laktacije.

LUČENJE MLIJEKAPočetna količina mleka koju jedna kunica izluči je oko 100 g dnevno. Ta je

količina dovoljna za 7-8 mladunaca (eventualno i do 12 mladunaca).Ta količina (100g) odgovara 10-15% ukupne mase mladunaca. Dnevno se količina izlučenog mleka povećava za 10 g do 16-17. dana kada dostiže maksi mum (~260g) koji traje oko 7 dana i zatim se postepeno smanjuje do 35. dana kada ponovno iznosi 100 g dnevno.

Kunice u 20 dana pojedu 5.5-6 kg koncentrata, a proizvedu 3.5-5 kg mleka što je dovoljno za oko 2 kg prirasta. Tokom prvih 20 dana života mladunci zavise isključivo o mleku.Od 28. dana treba ju 40-50% dodatne hrane, a od 35 dana prestaje sisanje i mladunci postaju isključivo biljožderi.

Tokom prvih nedelja su gubici najveći i to ponajviše zbog: loše majčinske osobine ženke, zanemarivanje legla, bolest ili smrt majke, loše održavano ili nedovoljno nastanjeno gnijezdo, infekcije i pothlađivanje mladunčadi,

 loša higijena i neugoda miris gnezda jer se ne čisti, stres, kanibalizam, nedovoljna mlečnost.

ODBIJANJEMladi se klasično odbijaju sa 8, 10 ili 12 nedelja starosti. U intenzivnim

uslovima proizvodnje mladu nci se odbijaju sa 4-8 nedelja starosti.Mladunce je poželjno pripremiti na odbiče tako što ćemo im ponuditi

gotovu hranu. Time ćemo im potaknuti probavni trakt da se prilagodi na nove hranidbene uslove.

 

Tov kunića počinje sa 24-29 dana a traje 70-90 dana.Količina hrane ( u skrobnim jedinicama ~ kg skroba) koja se daje

tovljenicima u pojedinim mesecima:

mesec skrobnih jedinica / kilogramu prirasta

1. 2.200

2. 2.000

3. 5.200

4. 8.100

 

Do 4. meseca starosti tovljenika dobivamo ponajviše mišićnu masu, a nakon toga uglavnom mast.

Idealna težina tovljenika je 2-2.8 kg. 

OPREMA U OBJEKTIMA ZA UZGOJ KUNIĆA

U  farmama kavezi mogu biti raspoređeni:

1. flat deck, odnosno ravni sistem,

2. Kalifornija tip (kavezi poslagani u obliku slova A) se koristi za držanje zečeva za tov i remont stada,

3. baterija tip se koristi za držanje zečeva za tov i remont stada.

 

Materijal od kojeg je izgrađena oprema mora biti nekorozivan. Pojedini elementi opreme se moraju lako i jednostavno montirati, demontirati, čistiti i prati. Povrede kunića uzrokovane opremom moraju biti minimalne.

PREDNOSTI I MANE POJEDINOG SISTEMA DRŽANJA

1. FLAT DECK;

 dobar pregled životinja,

 rad s životinjama se obavlja brzo i lagano,

 laka izmena vazduhaJ,

 potreban je veliki prostor (skupo!$!$!),

 veliki izdaci za grejanje velikog objekta (skupo!$!$!).

2. KALIFORNIJA TIP;

 dobra preglednost životinja ,

 vrlo dobro iskorišten prostor ,

 nužno je ručno čišćenje ;

3. BATERIJA TIP

 zahteva mala ulaganja,

 smanjena je upotreba grejanja,

 otežan pregled životinja i uočavanje promena/bolesti ,

 obavezna ventilacijaL.

 

Dimenzije kaveza za uzgoj zavise o nameni i polu životinje.

namena i pol dužina (cm) širina (cm) visina (cm)

rasplodne ženke; kotilice unutra 70-80 45-50 35-40

rasplodne ženke; kotilice spolja ne manje od 0.25m2

rasplodni mužjaci 70-80 45-50 35-40

remont 30 40 45

tov 60 42 31

zadnja faza tova (2 jedinke na mesto jedne)

30 42 31

kotilice; pocinčani lim + plastika 50 27 29

Kod kotilica otvor treba biti uzdignut od gnezda 12 cm. Gnezdo treba biti suvo i udobno. Ispod gnezda treba biti rešetkasti pod a u međuprostoru slama.

 

Hranilice za uzgoj su kapaciteta 2 kg. Imaju perforirano dno kako se prašina i druge nečisto će ne bi nakupljali u hranilici. Nagib dna hranilice treba biti takav da  mogu pojesti svu hranu bez pro blema i da omogući lako čišćenje same hranilice.

Za napajanje se koriste nipl pojilice.

Na farmi za proizvodnju kunića je potrebno osigurati prostor za karantenu.

 

Brzina strujanja vazduha u objektu za proizvodnju zečeva treba biti u skladu s temperaturom.

temperatura(°C) brzina strujanja vazduha (m/s)

12°C 0.1 m/s

15°C 0.15 m/s

18°C 0.2 m/s

22°C 0.3 m/s

25°C 0.4 m/s

Prikladna ventilacije iznosi 3-4 m3 vazduha po satu i po kilogramu životinje leti i 1 m3 zraka po satu i po kilogramu životinje zimi (1 - 4 m3 kg-1 h-1= 500 - 2000 m3sj-1h-1). Zimi je ventilacije smanje na jer se na taj način štede sredstva koja bi se trebala potrošiti za grejanje velikih količina hladnog vazduha. Sa higijenskog stajališta to je donekle dopušteno jer je zimi zbog niže temperature smanjena proizvodnja štetnih gasova (ekskrementi èamonijak, sumporvodonik).

Linjanje i reprodukcija su ponajviše vezani za svjetlost i temperaturu.

TEMPERATURA

Mladunčad razvija termoregulacione sposobnosti za 10-12 ( u potpunosti 15) dana nakon koće nja. Ukoliko je koža gole mladunčadi roza boje (prokrvljena) i napeta, znači da su uslovi držanja dobri. Ukoliko je koža naborana znači da nešto nije u redu.

Mladi i:

 nemaju razvijen mehanizam termoregulacije;

 mali su i goli, što znači da nemaju ni termoizolaciju;

 energetske rezerve se svode prvenstveno na vrlo ograničenu količinu glikogena u jetri, što znači da im je sposobnost proizvodnje topline vrlo ograničena.

Zbog navedenih razloga u kotilištu je potrebna visoka temperatura (30-33°C).

Kunići vrlo teško odaju toplinu jer nemaju znojne žlijezde. Toplinu odaju disanjem. Pri visokim temperaturama okoliša životinje uzimaju manje hrane, ali zato piju više vode. Ukoliko je povišena vlažnost vazduha zečevi će teže odavati višak topline. Samim time će biti smanjena spermatoge nesis-a i postotak koncepcije. Metabolizam mužjaka (spermatogenesis) će se na temperaturi od 30°C, pri povećanoj vlažnosti vazduha, toliko alterirati da je moguća sterilnost.

Glavni uzrok sterilnosti je usled temperature povećan metabolizam spermatozoon-a (spermato id-a, spermija) unutar mužjaka. Samim time

spermatozoon-i potroše sav glikogen i podignu pH sperm-e još pre ejakulacije.

Životinje odaju toplinu i zračenjem (periferna vazodilatacija).

Prilikom isparavanja jednog grama vode veže se 2.3 KJ toplinske energije.

Pri niskim temperaturama potrebno je čuvati energiju.Stoga je pri spoljnoj temperaturi vazdu ha od 13 do 18°C potrebno održavati tempera turu tovilišta 13-15°C, odnosno 15-18° u repro dukciji. Pri temperaturama manjim od 10°C živo tinje nastave proizvoditi, ali troše znatne ener getske rezer ve za proizvodnju topline. Uz to, snižene temperature

dovode do pada otporno sti životinje.

Kod visokih temperatura smanjuje se uzima nje hrane i prirast. Već na temperaturi od 30 do 32°C javljaju se simptomi: sterilitet, tahipnea (ubrzano disanje), česte akutne smetnje gastrointesti nalnog trakta, trovanje hranom. Pri visokim temperaturama mikroorganizmi se brže razvijaju a životi nje manje jedu pa hrana duže stoji i samim time znatno je veća mogućnost kvarenja hrame.

Niske temperature životinje podnose lakše od visokih. Pri niskim temperaturama dolazi do smetnji od strane dišnog sistema (prehlada...) i povećava se mortalitet mladunca. Odrasle jedinke su manje osetljive. Ipak, u svakoj varijanti snižene temperature dovode do povećane potrošnje hrane za kilo gram prirasta.

Temperatura koju pojedini razvojni stupnjevi zahtevaju:

vreme života optimalna temperatura/°C

prvih 10 dana 35°C

od 10. dana do izlaska iz gnezda

~30°C

nakon izlaska iz gnezda 18-20°C

ženke u rasplodu 16-18°C; osetljivije na niže t

mužjaci u rasplodu 15-20°C; osetljiviji na više t

tov 13-15°C

VLAGA

Preniska vlaga uslovljava sušenje sluznica i draženje, slabljenje sluzničke barijere, upale, sekundar ne infekcije. Oslabljeno je disanje, poremećena je izmena gasova i ventilacija pluća. U uslovima preni ske vlage vazduha životinje su lošijeg zdravstvenog stanja (slabiji apetit, bolest...).Previsoka vlaga dovodi do promena u kvalitetu krzna jer se dlaka slepljuje, ali i promena u kvalitetu dlake (svrbež, nemir, ispadanje dlake). Ukoliko je uz povećanu vlažnost povišena i temperatura znatno će biti intenziviran razvoj mikroorganizama i samim time će učestati infekcije.

Visoka vlaga i ekstremna temperatura, bilo visoka, bilo niska, su najgori mogući spoj faktora mikroklime.

Vlaga u vazduh dolazi:

1. disanjem; 10-20% = 200g dan-1kunić-1,

2. isparavanjem urina i izmeta,

3. prolivena è isparavanjem voda za piće,

4. vazduhom dovedenim spolja

Količina vlage nastale disanjem i isparavanjem urina i izmeta približno odgovara količini konzumirane vode.

Dnevno popije u proseku 200g vode, a ženke koje doje mogu popiti i do 1kg vode.

Vlaženje vazduha se može smanjiti, a higijena znatno popraviti adekvatnim uklanjanjem fekalija i mokraće.

Ukoliko je loša termoizolacija zidova i tavanice dolazi do kondenzacije vlage na unutrašnjim povr šinama. Samim time stvara se 'rezerva' vlage koja će održavati vlažnost  konstantno na visokom nivou.Potrebna relativna vlaga iznosi 60-70%, odnosno prihvatljivo je 55-70%.

Ukoliko je relativna vlaga preniska, a ujedno je povećana koncentracija amonijaka u vazduhu i prisutna je  promaja, doći će do oboljenja  sistema disanja.

Pri visokoj vlazi krzno se vlaži, a vlažno krzno skuplja prašinu. Samim time dlaka postaje lepljiva i prileže uz telo.Volumen dlačnog pokrivača je

smanjen, a voda koje ima u krznu jako je dobar termo-vodič. Rezultat toga je znatno smanjena mogućnost održavanje potrebne telesne topline. Pri tome valja naglasiti da izrazito vlažan vazduh ima povećani toplinski kapacitet, što znači da će hladni vlažni vazduh lakše odvoditi toplinu nego hladni suvi vazduh.U slučaju toplog vlažnog vazduha vredi obrnuto.

Topli vazduh prima veće količine vlage od hladnog. Zagrejavanjem  apsolutna vlaga ostaje ista, ali se relativna vlaga smanjuje. Od toga ćemo imati koristi zimi kada je spoljni vazduh hladan, i kada taj vazdduh, naravno, zagrevamo.

Uopšte: pri konstantnom atmosferskom pritisku povišenje temperature vazduha će povisiti apsolu tnu vlagu koju vazduh može primiti. Proporcionalno povećanju apsolutne vlage bit će smanjena relativna vlaga.

Primer:  1 m3 vazduha pri vlažnosti od 70% i temperaturi od 1°C će moći prihvatiti 3 g vode, a pri istim uslovima ali temperaturi od 10°C -6 g vode. Ako pretpostavimo da u 1m3 vazduha ima 2 g vode. To je 66% pri 1°C. Taj zrak zagrejemo na 10°C. I dalje ima 2 g vode, što je 33%.

Pri sniženju temperature slabi vitalnost ponajviše mladih organizama. Odrasle jedinke će patiti od smanjene ili izostale reprodukcijske sposobnosti. Ukoliko preniske temperature dugo potraju moguć je i trajan sterilitet.Rasplodnu sposobnost će smanjiti i temperature više od 20°C.

VAZDUH U OBJEKTU

Vazduh gubi na kvalitetu gomilanjem vodene pare, CO2, amonijaka, sumporvodika, ugljen mono ksida. Kako se ti gasovi u određenoj količini konstantno proizvode u staji (feces, disanje, crevni gasovi...) nužna je ventilacija. Zimi je sveživazduh hladniji od unutrašnjeg. Stoga je potrebno zagrej avati . Kako bi se smanjili izdaci na zagrejavanje, zimi je ventilacije smanjena na donju granicu prihva tljivoga. U tu računicu valja ubrojiti i to da je zimi zbog niže temperature snižena aktivnost mikroor ganizama koji razgrađujući feces i urin i stvaraju štetne gasove. Leti je situacija obrnuta jer spoljni vazduh je hladniji i njime se intenzivno ventilira staja kako bi se smanjila temperatura u staji. Stoga je brzina strujanja vazduha zimi maksimalno 0.2m/s, a leti maksimalno 0.4-0.5 m/s.

Ventilacija može biti:

 statička (prirodna),

 dinamička (forsirana);

1. na podpritisak

2. na nadpritisak

3. mešovita

ZADACI VENTILACIJE

Glavni zadaci ventilacije su dovođenje svežeg  i odvođenje ustajalog vazduha (u kojem su štetni gasovi) i regulacije temperature i vlage u objektu.

Dobra ventilacija osigurava:

 dovoljno svježeg vazduha,

 vazduh bez mirisa i gasova,

 brz izlaz štetnih gasova,

 ventilacija svakog mesta u biozoni

 relativnu vlagu koja ne odstupa više od 5% od granične vrednosti,

 temperaturu i vlažnost koje leti nisu više od 10% veći od vlažnosti i temperature spoljnog vazduha

 niski stupanj orošavanja

 smanjenje K faktor-a

K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, tavanicu, pod i prozore.

Poželjno je da su leti temperatura i vlaga niži u staji no izvan nje. Prirast u dobro ventiliranom objektu je veći za 20%, a konverzija hrane za 10%.

Ukoliko se poveća koncentracija amonijaka* , doći će do nadražaja sluznica i njihove manje otpornosti. Stoga se javljaju; kašalj, bronhopneumonije, konjuktivitis, pad otpornosti, anemije...

*Osim što direktno iritira sluznicu, velika količina amonijaka zaustavlja ciklus limunske kiseline. Stoga stanicama intoksiciranim amonijakom nedostaje energije kojom bi se odupreli spoljnim uticajima. Istovremeno je, kako bi se kompenzirao manjak ATP-a, anaerobna glikoliza znatno intenzivirana. Rezultat toga je proizvoda velike količine mlečne kiseline (nizak pH!).

Loše provetravanje ima za posledicu povećanu vlagu. To se može rešiti odvođenjem toplog vazdu ha (topli vazduh veže velike količine vode). To

leti nije problem, no zimi je potrebno uložiti dodatnu energiju (koja košta) za zagrevanje vazduha.

PRIRODNO PROVTRAVANJE je najjednostavnije i najjeftinije ali ne i najefikasnije. Zasniva se na principu razlike u pritisku. Razlika  se potencira odgovarajućim rasporedom dovodnih i odvodnih otvora. Hladniji i samim time teži vazduh potiskuje topliji, 'potrošeni'  iz prostorije. Ovakav način provetravanja je manje efikasan u stajama s vrlo gustom populacijom životinja. Zbog održanja razlika u temperaturi vazduha unutar i izvan staje, kao i zbog ne-zagrijavanja (u ventilatorima) zraka staje s prirodnim provetravanjem moraju biti jako dobro izolirane. Ovakav način ventilacije preporu čuje se za manje i niže objekte kod kojih su prozori vertikalno postavljeni na bočne zidove, a ravnomeran je raspored vrata.

Odgovarajući odnos površine poda i ukupne površine prozora u staji za uzgoj  treba iznositi 5:3 u korist poda.

Deflektori su odvodne cevi na sljemenu krova (kao dimnjaci) koje imaju nastavak protiv ulaženja vetra. Ulaz vetra se u pravilu onemogućava koso postavljenim ploćicama sa strane. Površina otvora deflektora valja iznositi 2-3% površine poda staje.

 

temperatura (°C)

relativna vlaga (%)

brzina strujanja vazduha (m/s)

dovod zrakam3kg-1h-1

12-15 60-65 0.1-0.15 1-1.5

16-18 70-75 0.15-0.2 2-2.5

19-22 75-80 0.2-0.3 3-3.5

22-25 80-85 0.3-0.4 3.5-4

 

Normativi za brzinu strujanja vazduha zavisno o temperaturi.

temperatura (°C) brzina strujanja vazduha (m/s)

12 0.1

15 0.15

18 0.2

22 0.3

25 0.4

 

VEŠTAČKO PROVETRAVANJE se sprovodi ventilatorima. U pravilu je jedan ventila tor dovoljan za 100 m2 poda. Uz uslov da smo dobro postavili ventilatore i dovode, odnosno odvo de vazduha, veštačko ventiliranje će omogućiti dobru izmenu vazduha. Dobar ventilacijski sistem bi trebao osigurati 8-10 izmena vazduha na sat.

Površine poprečnog preseka otvora za ulazni i izlazni vazduh trebaju biti minimalno 6.5 cm2 po zecu.

Veštačko provetravane NA NADPRITISAK: vazduh se ventilatorima ubacuje u prostoriju. Zbog povišenog pritiska u prostoriji potrošeni  se istiskuje dok se ne izjednače pritisci.Vazduh koji se uba cuje se prethodno dezinficira i zagreva.

Veštačko provetravanje NA PODPRITISAK: vazduh se ventilatorima izbacuje iz staje. Zbog sniženog pritiska u prostoriji sveži  ulazi dok se ne izjednače pritiscii. Otvori za ulaz  trebaju biti pravilno razmešteni kako bi omogućili projetravanje celog objekta. Vazduh ne sme ulaziti kroz nepla nirane otvore; posebno ne u blizini ventilatora, jer će ventilatori taj izbaciti izbaciti napolje pre no što on prođe biozonu životinje.

UVeštačko provetravanje S JEDNAKIM VAZDUHOM: na jednoj strani ventilatori ubacuju vazduh (kroz otvor, kanale ili cevi), a na drugoj strani ventilatori izvlače ga napolje jednakim intenzitetom.

Ventilatori mogu biti jednobrzinski i višebrzinski. Višebrzinski su bolji jer zavisno o brzini kojom se vrte, može se menjati količina koja u jedinici vremena proventilira prostoriju.

Uključivanje ventilatora može biti ručno ili na termostat. Termostat varijanta je znatno prikladnija jer je njome moguće održati temperaturu u granicama +/- 1°C. Termostat uključuje ventilatore nakon povišenja temperature, a isključuje ih nakon pada temperature.

Zavisno o godišnjem dobu ventilacije se prilagođava. Tako je:

 zimi minimalno 380m3s.j-1h-1

 ljeti minimalno 1800-2200 m3s.j-1h-1

s.j – stočna (stajska) jedinica iznosi 500 kg životinja/e.

Dovodni vazduh ne sme padati direktno na životinju.Otvori trebaju biti minimalno 1.5-2 m udaljeni od životinje. Time se onemogućava delovanje promaje i direktno delovanje hladnog vazduha.

Kako bi se onemogućilo pothlađivanje odnosno pregrejavanje, zimi sevazduh istiskuje kroz otvore bliže podu, a leti kroz otvore bliže tavanici.

Važno je i nužno redovito čišćenje otvora i ventilatora jer prljavština može znatno smanjiti kapaci  tet ventilatora i otežati otklanjanje kvarova. Buka i šumovi koje neispravni ventilatori proizvode su stresni faktori pa je nečistoća ventilatora i zbog toga nepoželjna.

Zagrejavanje nastambe treba rešiti na najekonomičniji, ali efikasan način.Ukoliko se ukaže potreba, treba postaviti i dodatnu termoizolaciju. Time će se smanjiti toplina koja se gubi kroz površine zidova,tavanice i poda.

U klimatiziranom objektu temperatura nikada, pa ni zimi, ne bi smela pasti ispod 10°C. U objektima gdje se vrši tov velikih životinja valja osigurati manji izvor topline koji će se aktivirati kada temperatura padne ispod 0°C. Za stalno zagrejavanje se koriste uljene peći, plinske grijalice i električne grijalice. Regulacija sistema grijanja može biti ručna ili automatska (termostat).

Grijanje kod ventilacije na nadpritisak: kalorifer se postavlja s unutašrnje strane ventilatora.

Grijanje kod ventilacije na podpritisak: kalorifer se stavlja ispod otvora na krovu. Otvor treba biti prekriven perforiranim folijama.

Centralno grijanje predstavlja klasičan sistem radijatora i cevi.

Klimatizacija pretpostavlja griejanje  zimi i hlađenje  ljeti. Klimatizacijom se troši energija koja iz sistema izlazi:

 gubitak toplinske energije

1. K faktor predstavlja gubitak topline kroz zidove, pod i prozore).

2. ventilacijom (grejanjem svežeg vazduha i radom ventilatora),

 količinom energije potrebnom za sniženje relativne vlage

 količinom energije potrebnom za hlađenje. 

Znatnu količinu toplinske energije odaju životinje u obliku tzv. 'senzibilne topline'. 

 

OSVETLJENOST

U prirodi je najveća proizvodnja u proleće jer se produženjem dana i bujanjem vegetacije otvara ju mogućnosti za othranu mladunaca. Stoga je u životinja razvijen celi mehanizam koji će u prikla dnom godišnjem dobu potaknuti plodnost. Taj isti mehanizam u intenzivnoj proizvodnji kako bi se plodnost dovela i održala na maksimumu. Glavni pobuđivać je odgovarajuća dužina osvetljenja (poput dana u proleće).

Svetlo ne sme blještati niti padati direktno . Svetlosna tela se postavljaju iznad hodnika. Moguće je i prirodno osvetljenje. Za rasvetu - neonska rasvetna tela (reprodukcija) ili obične volfram žarulje (tov i reprodukcija). Dužina i intenzitet osvetljenja se automatski regulira tajmerima.

Za ženke u reprodukciji odgovarajuće osvetljenje sijalice je 3-4W/m2 tokom 14-16 sati. 3-4W/m2 odgovara jednoj sijalici od 40W na 10m2. Za tov se koristi 10-12 satno osvetljenje intenziteta 1-2W/m2,  odnosno sijalica od 40W na 20-40m2.

Kako je intenzitet osvetljenja konstantno kao što bi u prirodnim uslovima bio u proleće, zečevi su konstantno u fazi

intenzivne plodnosti. U tovu se tako dugo osvetljenje izbegava jer izaziva stres za životinju.

 

Gustoća naseljenosti se menja zavisno o tipu uzgoja; da li je uzgoj intenzi van ili ekstenzivan, volumen objekta (dužina x širina x visina), uklanjanju fecesa, kvalitet ventilacije...

U objektu bez ventilacije gustoće ne sme preći jednu žensku životinju na 2-2.5 m3 volumena štale. Taj volumen (kubatura) po jedinici životinje može biti manji kod baterijskog načina držanja, no tada se javlja problem s određivanjem mikroklimatskih parametara pa je proizvodnja nešto slabija.

POTREBE ZA VOLUMENOM STAJE U POJEDINIH DOBNIH GRUPA SU:

dobna grupa potreban volumen staje u m3/životinji

rasplodne ženke 1.7-3 m3

rasplodni mužjaci 0.17-0.2 m3

tov 0.25 m3

leglo 0.15 m3

rasplodni podmladak 0.15 m3

UKLANJANJE FECESA

Dnevno proizvede znatnu količinu fecesa koji je krut i u obliku kuglica. pH fecesa se kreće od 7.2-7.9. Feces kunića je vrlo bogat vitaminima i mineralima; izvanredno je đubrivo. Od ukupne količine ekskremenata feces čini 1/3. Preostale 2/3 otpadaju na mokraću. 100 kunića (mužjaka i ženki) dnevno proizvede 35-40 kg fecesa i 75-80 kg mokraće; ukupno 110-120 kg ekskremenata na 100 kunića.

U izlučenom fecesu se odvijaju aerobna i anaerobna fermentacija.

UKLANJANJE FEKALNE TVARI IZ OBJEKTA ZA UZGOJ KUNIĆA

1. USKLADIŠTENJE U SAMOM OBJEKTU; Fekalna tvar konstantno pada u dublji ili plići kanal ispod kaveza nazvan kineta (gr. kinetos – pokret, micanje). Kineta se izgnojava jednom ili više puta 'godišnje'.Đubrivo se deponira u izgrađenu gnojnicu ili se distribuira direktno na oranicama. Urin valja odmah odvojiti u poseban bazen kako bi se zaštitili od produkata fermentacije urina; prvenstveno od amonijaka. Prilikom fermentacije se  oslobađa toplinska energija koja zageijava pro stor. To je tokom hladnog razdoblja korisno, no leti to dodatno povisuje temperaturu pogoduje razvoju patogenih mikroorganizama.

2. SVAKODNEVNO ODVOŽENJE u većim objektima. Pri tome se koriste sistemi:

 gnoj pada na plastificirane valjke ili trake koje ga odnose van,

 gnoj može klizati po nagnutim površinama ispod kanala i sakupljati se u gnojnici

 gnoj može padati direktno u plići kanal; iz kanala ga izbacuje strugačica van objekta.

 

PREVENTIVNE MERE 

Kako bi se sprečilo širenje različitih infektivnih i nametničkih bolesti u kunićarstvu se rabe brojne mjere prevencije.

NAJVAŽNIJE PREVENTIVNE MJERE U KUNIĆARSTVU SU: DEZINFEKCIJSKE BARIJERE predstavljaju bazeni u kojima je otopljena

natrijeva lužina (NaOH, eng. caustic soda, sodium hydroxide, natrijev hidroksid) u koncentraciji od 1-2% ili Izosan-G (400ppm). Kako se vremenom kaustična svojstva  gube, potrebno je novu postavljati svaki dan. Pri ulazu i izlazu iz farme potrebno je dezinficirati hodne i vozne površine u dezinfekcijskoj barijeri.

 DEZINFEKCIJA PODOVA se, u pravilu, vrši m izosan-G; 200ppm. Dezinfekcija poda se treba provoditi jedanput u 7 dana,

 DEZINFEKCIJA OPREME (hranilice, kotilice...) se vrši 3 promilnom Jodogala i 1 promilnom  Omnisana. Kotilice se peru posle upotrebe, a neposredno pre ponovne upotrebe se dezinficiraju plamenikom.

 SISTEMI ZA NAPAJANJE (vodokotlići, cevi) se dezinficiraju  Jodogala(500 ppm). Kako se sistemi za napajanje 'sami peru vodom' njih je dovoljno jednom mesečno prati.

 UZGOJNI PROSTOR se naizmenično dezinficira   Jodogala (1.25% ili 50 ml/l) i sumpora (2% ili 20g/l).

AZICID je insekticid s produženim delovanjem. Vrlo kvalitetno uništava gotovo sve vrste insekata. Prilikom upotrebe treba paziti da ne dođe u dodir s zečevima, hranom i opremom koja je ili koja će biti dostupna zečevima.

AZICID SE PRIMENJUJE:

 premazivanje izloženih površina; zidova, nosača kaveza, vrata, prozorskih okvira i drugih mesta gdje se insekti zadržavaju; 100 g praška + 50 g vode u kojoj se prašak razmuti je dovoljno za 3m2 površine.

 prskanje; 100 g praška se razmuti u litri vode i to je dovoljna količina za 10 m2. Prednost prskanja je lakše nanošenje, no stvara se vrlo tanki sloj. Iako se površine prskaju 2 puta trajnost je samo 4-6 nedelja. Pripremljenu otopinu valja potrošiti u roku od nekoliko dana.

DEZINFEKCIJA BUNARSKE VODE ili cisterni se provodi ukoliko vodu za piće dobivamo iz bunara ili cisterne. Za dezinfekciju  Izosan-G. Pri radu s preparatom (preparatima) se treba strogo pridržavati uputa proizvođača.

 

SANITARNE MJERE U OBJEKTU ZA UZGOJ KUNIĆA

Kako bi se postiglo odgovarajuće sanitarno stanje, u objektu za uzgoj kunića se primjenjuju mjere:

 čišćenje, pranje, i dezinfekcija svih gnezda i kotilica u trenutku pražnjenja,

 permanentna deratizacija u, ali i izvan objekta,

 povremeno uništavanje muva, mušica, komaraca; insekti ubodima uznemiruju životinje, iscrpljuju i prenose bolesti - prvenstveno miksomatozu kunića (Myxomatosis cuniculi, infectious myxomatosis);

 redovita dezinsekcija nastambi se vrši 1-2 puta nedeljno,

 čišćenje i dezinfekcija praznih kaveza,

 kvalitetno zbrinjavanje drugih onečišćenja; prašina, mikroorganizmi i druga zračna onečišćenja ovise o broju, godišnjem dobu, kvalitetu vazduha, kvalitetu provetravanja, čistoći...

 

Higijena je najbolja obrana od subkliničkih (subclinical) infekcija. Kako su subkliničke infekcije jedan od najčešćih razloga nedovoljnom iskorištenju hrane, slabom prirastu, slaboj produktivnosti, visko kom mortalitetu i sl., ulaganje u higijenu je sigurno uslov za kvalitetnu proizvodnju.

HEMISKI PREPARATI U NASTAMBI

Dezinficijens bi trebao biti:

1. širokog spektra delovanja; istovremeno bi trebao uništavati i viruse, bakterije (G+& G-) i parazite,

2. ne sme dovesti do rezistencije mikroorganizma,

3. ne sme biti korozivan jer su baterije od pocinčane žice,

4. ekonomičan; mnogi preparati se, iako imaju savršene osobine, ne troše zbog izrazito visoke cene; učinak treba opravdati cenu!

 

Svakoj upotrebi dezinficijensa treba prethoditi mehaničko čišćenje.

JODOFORM (iodophor) – u prevelikoj koncentraciji dovodi do upala sluznica.

SINTETSKI FENOL (phenol) je dobar defincijens. Vrlo je otporan. Neželjene osobine su mu delomična korozivnost i izrazita toksičnost za ljude.

DERIVATI KLORA su manje efikasni od fenola i relativno su skupi, no znatno su manje toksični.

 

NUTRIJA

Nutrija je glodavac, biljožder prilagođen životu na kopnu i u vodi. Dužina trupa nutrije je 50-60 cm, a repa 30-40 cm. Odrasla nutrija teži 5-6 kg. U obitelji na jednog mužjaka ide 2-5 ženki.Obor za nutriju se sastoji od gnezda,bazena i ispu sta.Voda u bazenu ne sme biti klorira na.Također, nije pogo dna ni tvrda voda.U kavezu valja biti 2-3

nutrije.Nutrija po lnu zrelost postiže s 4 meseca,a u rasplod ulazi s 7-14 mese ci.Graviditet nutrije traje oko 130 dana.Ukoliko se nutrija uznemiri tokom porođaja, može pojesti i posteljicu i mladunce.

KUNA ZLATICA 

Kune su mesožderi.U kaveze se smeštaju 3-4 ženke. Mužjaci se smeštaju odvojeno.Dužina tru pa je oko 50 cm, a repa 25 cm. Odrasla kuna teži 1-1.6 kg. Graviditet traje oko 90 dana. U leglu ima 2-5 mladih.

BIZAMSKI PACOV

Bizamski PACOV (Ondatra zibenthicus, američka ondatra) živi uz vodu. Boravi u rovovima (gnezdima) koje kopa u nasipima. Ceni se zbog skupocjenog krzna 'bizam'. Dužina tela mu je 30-40 cm, a repa 28-30 cm. Mase je 500-800 g. Intenzivno se razmnožava u toplijem razdoblju. Godišnje se koti 3-6 puta.

Mladih ima 4-5 u leglu. Graviditet traje 28-30 dana. Bizamski pacov je primarno biljožder, no jede sve što nađe u vodi; rakove, puževe, školjke...

ČINČILA

Činčila je glodavac poreklom iz južna Amerike. Masa odrasle jedinke je 400-700 g. Prikladni kavezi za činčilu su 40x40x40 cm. U pravilu su poslagani 5-7 kaveza u nizu; po jedna ženka u kavezu. Kavezi su povezani hodnikom kojim se kreće mužjak. Kavezi su od pocinčane žice sa žičanim podom.

Za uzgoj činčila je potrebna prozračna prostorija. Optimalna temperatura je 18°C, a ne bi smela biti niža od

6°C.

Spolnu zrelost činčile dostižu s 7 meseci. Graviditet im traje 111 dana. Okote 6-7 mladih od oko 50 g. Potrebno je osigurati sanduk s gnijezdom.

VIDRA

Vidra je mesožder. Mužjaci su 35-50 cm dugi. Ženke su 30-40 cm duge. Vidre se drže u kavezi ma pod nadstrešnicom. Valja paziti na vrućinu jer visoka temperatura može izazvati toplotni udar. Prikladna nadstrešnica je dimenzija 25 x 3.5 m. Napravljana je od salonit ploča. Ispod nadstrešni ce su dva niza od 62 kaveza.Kavezi su 65 cm

iznad tla. Nači njeni su od pocinčane žice. Kavez za dve vidre je 41 x 35 x 82 cm. Razmak između nizova je 1.4 m.Gnezdo je 37 x 26 x 23 x cm. Graviditet vidre traje 70 dana.