WKUMItN'l'ACIJ Ala Kradj@vinarMtvn

1 Ilrhileklul'u~'---------------~Juli 1959DGA-74

Ova atudija zasniva se uglavnoM na reteratima prOt M.Zlokovica "Projekat zgrade Ea stanova-nje u diakontinualnoj .reii" /reterat podnet na sastanku Fotkomisije Za l1IOdularnoprojckto-vanj@ 5 i 6 januara 1959 godine/ i "Anal1za raspona U stanbenoj Logradnji u vezi sa po ••to -jeci. propisima i konkretan predlog preferencijalnih raspona" /re!erat podnet na sastankuPotkoaisije za DOdularno projektovanje 12 i 13 ••aja 1959 godine/.

ing arh Milan Z I 0 k 0 vieredovni profesor UniverzitetaB e 0 g r a d

JVelicina projektnog modula u odnosu namodul u oblasti funkcionalnog proucavania

osnovni gradevinskinormiranog .stana

R e z i ••e

Na osnovu provereDog optiaalnog projektnog modula IMl2 ~ 2M6 = 12M2~ 1,2018 pri resavanju zgrada za stanovanje. autor je razradio normative- koji se odnose Ra stanbenu izgradnju u Beogradu - u vidu dijagraaa Eakonstruktivne aisteme poprecnih i poduznih nosecih zidova ua pretpostav-ku primene diskontinualnlh projektnih modularnih ~eza. nastalih Inter-polovanje. nosecih zidova razlicite jacine. Autor pr! toae ogranieavaraspone ••edjuspratnih konstrukcija na 5 pre!ereneijalnih aodularnih .e-ra 136, 42, 48, 54, 60/M. Na nekoliko praktienih primera. autor dokazu-je celishodnost ovog predloga, sa-specificne tacke gledieta projektaDta,iatieuci korelaeiju izmedju 1inearDe modu1arne seme i odsovarajuceg i-dejnog resenja oanove stana odredjenog tipa i velieine,

Re •••..e et titres enfran~ais - v.page 12

Projektnia modulom n.M /IN • 10e••; n 2 eeobroj i veci od 1/ de!inisans je gustina aodular-ne mreie preko koje treba projektovati funkeio-oalnu dispoziciju upisanu u jedan predodr-edjenikonstruktivni siste. sa poduino i1i poprecno po-atavljeni. nosecim zidovi •• ili - narocito u vi-iespratni. zgradaaa - u sistem akeletnog tipa.

I Velicina projektnog modula /planniog modu-le, NOdule de projetl pociva na prefereneijal -ni. celi ••brojevi •• - koeficijentima osnovnogmodula. Pri projektovanju zgrada za stanovanje••pirickim pute. dosao je do izraiaja_dularni nia:13, 6, 9, 12, 15, 18, 21, 24, 27, JO, 33,36, ./Msa razlikoDl I"korakom"/ od 3M, eto odgovara pro-

sledeH

se~noj Meri stope. Za ovaj niz .oze se prema to-me reei .a i.a antropomorfni karakter.

U istocnoepropakiDl zemljama sluie se ni-zom:/4, 8, 12, 16, 20. 24, 28, 32, 36, ..•...••• ,./Maa razlikom I"korakom"/ od 4M.

Medjusobni odnos ova dva niza je harmoni -can 14:3, harmonski interval kvarte/.

~--

Njihovi zajedni~ki elanovi su:/12, 24, 36, 48, 50, 72, •••.••••• ./M.

Ukoli.ko Be z" koeftctjenat osnovnog _dula usvo-ji jedan od ovih clanova Ba pri.er:

omoguceno je koriicenje obs niza u isto vreme.Ne treba zaboraviti da se pribliian ekvivalenatovoj meri odavno upotrebljava u SAD i u BogIe -akoj:

4' • 48" ~ 4.JO,48c •• '"121,92cDI. 12M' = IM'12

gde je IM' a 10,16cm zVanicni ekviva1enat inter-nacionalnom modulu IM = 10 cm.

l'rojektna IIIOdularnamreia gustine IMn ~ n.Mpretstavljala je, po pravilu repernu podlogu zalinearni aklop buduce zgrade, tj. manja ili ve-ca jacina nosecih zidova nije neposredno uzima-na u obzir. Polozaj nosecih zidova bio je skorouvek simetrican u odnoBu na poduzne i1i poprec-ne linije projektne modularne mreze. Ovo se 0-

drazAvalo u Bmanjivanju raspona izmedju dva no-seen zida ukoliko se njihova jacina povecava1a.Smanjivanje ••raspona, sasviDl razumljivo,smanji-vala se korisna dubina ili sirina prostorija. a

J)(jA -74

2

---~- :4 -+--- •---? -

----36----.-SI ik.a 2

8Uk.. 1

povecavale aekori.ne povrsine zidova.

.Jedan od oanovnih poatulata u teoriji ~du-larnog projektovanja glaai:

"5ve .ere u gIavno ••projektu treba iakaziva-ti u celim Modulima, tj. U viBeatrukim iz-noaima oanovnog gradjevinakog ~dula n.H;% n.lOem ~ n.lds, gde D ••oze biti bilo kojieeo broj".

Na osnovu toga trebalo bi da atvarna razli-ka /"korak"/ iznoai avega IM. A to uat vari znacida bi projektnu modularnu lIlrezutrebal0 aveatina guatinu o d Ut '" 10 cm, Bto n.i j e preporucljivoza rad u polaznoj tazi projektovanja.

Kada je u pitanju projektovanje izvesnezgrade za atanovanje u poduznom ill poprecnoMkonstruktlvnol!l aistemu, u obzir dolaze aledecemodularne jacine zidova:

a/2M, 3M i ~I u v i du punih ili supljih beton-akih blokova. U prelaznolllperiodu IROze jaci-na zida od 1 opeke /stvarnll duzina naGe ope-ke : 25cm/ da se smutru kao 3}I,a jacina zi-

1da od 1;;: opeke kao 41'1;

b/ 5M Za zidove o d prirodnog kame na ,

Jaano je da Se pri projektovanju moraju u-zeti u obzir razlicite jacine noaecih zidova.Treba, takodje, iaati ne umu da se pod no••••tiv-nim povrsinsMa stanova za odredjen broj' o80bauvek ••isl1 ns korisnu povreinu atana,tj. IUl onupovrsinu kOja se dobija po odbitku povrsine no-aecih i pregradnih zidova.

Iz avega napred navedenog proizlazi da jepotrebno otstupit.i od krutog principa kontinual-

-,

SUits 3

ne projektne MOdularne mre!e i preci oa ditk0n-tinualnu ili isprekidanu are!u, tj.na projektnumrezu aa interpolovanim ili dodatni~ noaecim 8i-dovima, cuvajuei na taj nacin uavojeni optiaal-ni raspo~ kao atalnu meru projekta.

Razlike /"koraci'Yu cistim rasponi_ medju-apratnih i krovnih konstrukcija moraju biti Btoveee, kako bi se, u·krajnjoj liniji, broj poje-rtinih prefabrikovanih elemenata 8Veo na eto aa-

nji broj.

Prema dosadasnjem iskustvu razlika koja aepreporuc.uje lznosi 6H •• 60cm za _dularni niz usledeeim granicama:/24, 30, 36, 42, 48, 54, 50, 66, 72/M.

U pogledu preferencijalnih raapona u iz-gradnjl atanova, ovaj niz _ze Se auziti na ale-decc Mere'/36, 42, 48, 54, 6O/M.

Treba podvuci da su od posebne vaznostiprefabrikovani elementi unutrasnje opreme i danjihove Mere ne moraju zaviaiti od pretpostav -Ijene ili usvojene jacine nosecih zidova.

Za zgrade za stanovanje, projektovane u

skeletnom aistemu fin aitu ili montazno/, nijepotrebno prekirtanje kontinuiteta projektne aodu-larne mreze. Samo u takvim slucajevi_ kontinu-itet mreze MOze se santrati opravdanim i racio-nalnim, iako i tu dolazi do izvesnih swanjenjazbog jacine pregradnih zidova iz.edju dva aused-na stans ill izmedju stana i stepenisnog proato-ra.

Navedene postavke, uz primenu modula IM12~

-r-r-,

(1Wji..~

-.]:"1

··l·v:

:', -

1 J j 1I '/ ' I71.'------· x.Mn --~~(-

:z..M z.M

I .~I .I .+-- x. Mn ----,f

3

DGA-74

~ I I 7J ! i /'I- i r--/f-----I-----+---I--'+---

f 1+/ v,_,_' __ ~--~---~,-,'-'-~.

~ ! -~~/r, /'I ! / ~ /

rt"-------;-2S-92m2+----------I---4 2!>,~m1+---__

i i:/ i /I -----t-! /il ;'I! /J ,I t /I'/! -i-----/-T-1--+-----+-----1.

~ I I /~-1,<--12--,f-12-"7 ~12~1'_12.--,I'-12----,

,,,,

~!II

IIIi

...•.... _r !h-----4~---3.5----~SUka 4.

-l-'-0

~~ ..~ ..~~~~~-~.

1<" "':-:-:c-~.,."..cr=---"'r---~-o I<UHINJIUI~ ORMANI

I,, It,, ,

------o<l~'---1 ----J-:, ,t I

~~~~~~~~mI<TR-: IEDllJAg, I

, II,

!r&;-:b:p~I.'i;~p7l7Ar:U:~A~~~_,-·l-;i?;;E~_--",;;i:JIVECAJ05A__--23-------,-j]---10

--------- :;6 - -----

SI tke :'i

: 12M = 120em, prikazane au 08 posebno izradjenim

ertezima.

Slika 1 - I'oredjenje IIKldularnog o80vinakog ra-

apona od 48M a 4M12 u poduzno. kon-

atruktivno. aistemu za jacine zidova od 2M, 3M,

4M i 91, <:i_ se postepeno SIlIanjuju rasponi' na

46M~45M, 44M i 43M, sa konstantnim raspono. od

48Mu istom aistemu i za iate jacine zidova. U

ovom drugo., povo1jnijem alucaju.modu1arnl oao-

vinaki raapon poveeava se za odgovarajucu jaei-

nu zida, tj.iznoai SOM, 31M, 52M i 53M.Poveea -

vanjem dubine trakta ne menjaju ae poduzni iz-

gledi zgrade.

SIika 2 - I'oredjenje Modularnog raspona/ujedno

osnog razmaka/ od 36M a lM12 U po -

preenom konstruktivnom sistemu - alieno aliei 1

- za jacine zidova od 2M, lM, 41-1i 5M cime se

postcpeno smanjuju raaponi na 31~I, 33M, 32M i

31M, aa konstantnim r aepono-» od 361-1u istom 8i-

stelllU i za Jste jacine zidova. U ovom drugom

a1ucaju, osni razmak postepeno se povecava

za jacinu zida, tj.iznosi 38~I, 39H, 40M ! 41H,

st~ neposredno u t Lc e na pr-orsenu odnosa u po duz+

Dim izgledima zgrade.

Slika 3 - Uporedni pregled poduinol',', poprecn(lg i

ske1etnog sistema za traktni elemenat

iate korisne povrsine, tj.iste sirine i duhjn~

korisnih prostorija.

Usvojene au a1ed~ce opste oznake:

M ••••••.•••••.... oanovni gradjcvinski moduli

Mn a n.M ••••.••••• projcktni moduli

"

x, y •••••••••••••• koeficijenti projektnog mo-

du1a po sir1ni i dubin! ko-

risnih pro~torlja;

z .••.•••.••••••••. ko"ficijenaf "'an·'Yl1og. 1';1'''-

djevinsko~ mndula za ja~inunose c1h "i,1<.>.·;; ne d.: L,·}: '

o bz i r- Za zgrad(~ u skt'letn"-~p~

sistemu/.

U por edj enju s;, ~le",entom tr"k t" u ,•.k" , "t,

nom aiate ••.•, koji je poloien "lro~o ;,···k· '''n'

tinualne pr'o j ekt ne moduLar-no nare2o,-, ,'lePlcn' u

poduinom i popr ecnora s rs t.emu pe,kltzui' P .•••; "nF

bruto povr-sLne po dub i m , odnos no s ir-im ele:n err-

ta pri istoJ korisnoj po vr-si ui .

Slika 4 - Polazna podloga za osnovu k.a;!r"t r>og

stans u popre~nom konstrukt.vuu. si-

stelllU raapona 3.12M • 36101a 310112" :::;,60mj jAci-

ne zidova 2M a 20 cm, aa r aapo Lo z Lvom cistom po-

OOA-?4

YTsinom od /bx6/M212 '" 36xl"14m2= 2 x 25.92 m2s

= 51. 84tn2•

SIik •• 5 - l\t·koliko primt'r;, 1,ln,"

pr t konstantnom re,,·

'1 :'.- opreme."1.'1,, 3.60m

kojillla.se uoka'z'u'je' njihova celL.I"" .•,•.,> u <>dno-

au na bilo koju jacinu no aec Lh z i dova u poprec-

nom konstruktivnom siatemu. Yidi se da se ovi

primer i unutrssnje opreme mogu nepo ar-edno priMe-

n1ti preko podloge za resenje osnove at ana 08-

znacene na slici 4.l'otrebno Je ukazati na "acin koji •• se be z

teskoec. OIOzepoat.icl Ingicna veza izmedju usvo-

jenog projektnog ftIOdul':' HI12 = 12101 1,2081 i po-

sti)J,,'::,ih 'l'lrmativa. Kao primer ",luze normativi

Narodn.og odbor •• II;rad" i3eol(rada prnpisani opsttm

po dr-ucju

gratla /Odluka br.89·V58/,Ua bi ae 1110£<110 ,,,, •• tici sto uspeHnija v ezn

iznte>dJu u s vo j e nos: l)roJ~ktn-::'g modula i nnrmativa

s8stavlJene 3U dv e prirucnf~ t ..lbrl",.

Taoela I - ",., .""atl'uk1h \znoas pro-

j ••k~nog fOC '., , ,," ,,1., 114212= l,44m2 od 1

de '75 U o dgove r o I ~ mf" d.r"ike vredno8ti •.

1 M12 = 12 M c 1.~·

!10\

, 17,2f:' I."1""----------.·l~.ni~o-:I0-1

"""'1 6(' .1j -- ,. • I

• 23 04· ,16

17 i 24,48"-"--125,92i 19 27,36Gc- 28 90,- I

, ,1 21 130,24! 22 ! 31,68,

i 33,12! ~~~4 134,56"

'-'._--! " ~J 136,O~

m

2m

2f) 37,44

; 27 j 3;'3.88f-----,--"--i 28 i 40,32 i~~.J41~~I 30__ 4,.,2() iI 31 14,64!,32 46, OS ;

33 -17,52

J , ,47 i 67,68 1

48 69,12 i

49 70,56 I50 72,00 I

5

'"

Norml\tlv Normativ NormativRed. Tip stana za III kategoriju za 11 kategoriju /+5%/ za 1 kategoriju /+ 1~~broj 2 2 2 2 2m M12 11 M12 m2 M12

1 Samaeki stan &!. - 10hotelskog tipa 9 - 14 10 - 15 7 - 101 11 - 16 71 _ 11za 1 osobu 2 2 2

2 :Samacki stan I10 - l~ 1~ - 13I hotelskog tipa I 14 - 18 15 - 19 16 - 20 11-14

I za 2 osobe I

I3 'Samaeki stan

13 - 171tLpa garsonjere 18- 24 11~ - " 19 - 25I

20 - 26 14 - 18za 2 osobe 2

!4 Jednosobni stan I !.. dveosob. I ~=t22 - 2~ ,. - 40 24 - 28 I 35 - 42 2~ - 29i---t- II

, I I

5 Jednoip08obni ili ' i JO!. - 36I dvosobni manji : 42 - 49 29 - 34 I 44 - 52 , 46 - 54 32 - 3712 , 2I stan za 3 osobe, ,I I

6 : Dvo sobn I veCi ili ! 3~ - 46I dvoiposobni stan 52 - 60 I 36 - 42 55 - 63 38 - 44 57 - 66za 4 oBobe 2

i7 TroBobni stan

I I 65 - 76za 5 osoba 62 - 72 43 - 50 45 - 53 69 - 80 48 - 5~"-"_._" ._.- - . -_._- __"_·0- ... I --------_.-

I- I8 Cetvorosobni stan

53 - 6~za 6 080ba 72 - 86 50 - 60 76 - 90 80 - 94 5~ - 65

Tabela 11 - Pregled tipova, sa oznaeenill pOYrsi-nama u Metarskom sistemu, onako kako su one tek-stueIno iznete i kategorisane u pOlleoutoj od1u-ei, uz istovremeno pretvaranje ovih povrsina ubliske koefieijente usvojenog projektnog .adu -larnog kvadrata.

Resavanje oormiraoih stanova na modu1arnojbazi iziskiva10 je prethodoo uk1apanje tipovastana, iznetih u tabeli 11, u popreCDe i podu-zDe koostruktivDe sistelle raspona 36M, 42M,48M,54M i 60M uz optimalne dubine trakta 72M, 84M,96Ml I08M.

Na sliei 6 i 7 dati au dijagrami iz kojihse 80ze sag1edati tip stana, njegova kategorijai velicina izrazsna u kvadratnim lIetrima i odgo-varajucia brojem projektnih aodularnih kvadra -ta. Pored toga, istaknut je broj osoba /lezaja!u stanu. Kod atanova za dYe osobe, aa /J/ je 0-znacen jednosobni stan, sa /G/ garsoDjera. Sa-maeki stanovi hote1skog tipa obelezeni 8U nasliei 6 dijagona1nill potezima U okviru jednogtraktnog ele.enta i ojihove pOYrsine izoose po-lovinu pOYrsine iznetih u odgovarajucia rubrika-•••

Za stanove za 2 do 6 osoba potreb~ su podVa zdruzeos traktDa ele.enta do raspona od 48Hu popreenoM 8istemu /8lika 6/, a 8vega jedantraktni eleMenat raspona 54M i 60M za stanoveza 2 do 4, odnosno 5 osoba /slika 7/.

Koriscenje ovih dijagrama moze ae najboljeobja8niti na jednom primeru, za podlogu d.tu nasliei 4, sa raspolozivom povrsinoll od 36M2

12 ~= 51,84 m2• Na prvom dijagramu alike 6 odaah sevidi da je to povrsina koja odgovara stanu za 4oBobe u III kategoriji /normativ 52-60.2/.

8:.-I...:I.•.

-r -------~- l'

IF@~.-------~--6:: 1 1 filii i.1

~ --- - -JF-=QQ}-=-;u--k I I 1 Ei 1 I1 I FI i

F~--'---~-'-k: 1 1 I li 1 I I F""""""i""'="I

2-0IO BEl (J

3 ·0!Q_BEl I • "-C' tt,' !' >X'

I m'2. '~'1'l. ,

1

1 +t:: 2'0 OBE 36-:-2~'2'1 2·0 OBE CJ) ,.. ,r ~0:.)1 ).O!O~Ei_ 34'5~!2A 2:0 OB~{D ....

c? , l~-:::f) ::::11

:: ~:[: - I .-~~''''':'':':':-t'<'~--jl_'_niIDI

r"-l I I

.4'O{OBE' 60'481421 5'O'-OB.rA_. __C'-l I ! 1500B~I ~6;~~~'- 6912l

14'3J I~P·Oj~!_=-=~~_.1 I\I~ I 180'64156

J.. ~ HtQ.~_ 1Il,1I·_._.b-=. 77'16 ~ ~.~k~

*-~ r - - .-@-J 'k 'k: 'k r:;..:.::=,:..::':.':::::":,-, ',--l=r=

i

SO OB~. 69'12 148SO OM .-_6_0 ..?_B_A_-.==. ~:::I:=~~===~=y &)'64 156

I I: I;( @ ;Iv @ J ~

5· 010 ~rililLli____- - 0-- •.

J-- .. -----W--

CF,•...•...11'

••a>

-J

m2 r·M~((61

~ _. ~ ,-,..... 2'2'65 -151~:'82t1a

- I

I . \ \ !,~ I~ 1l,~ AO OBE III f\\ 5164136:

: ~ 4-0 O~E III 11-1r\ 5Il32~~

t---®-.~

--------_._--

rrt M12,

..,~ 25'20 17~28'80 20 I

I'~ 3240 22ii+-'-\:~ 36'00 25 I

.\~ 5O..K ')';8:.-I-J.•.

5760140

~648065--J ~

DGA-74 n.M n.M n.M 2M 2M

1 l I (5M) CSM)• ..I t t

N : :~~ I I

JP .i (Q) D:LJ. 1) "

" .. ;;:"'~.',

7%tl~J:JPJ.(1) ~ '~~mR.l< UH.

~ ~t~)\;~1Slika 8

MODULARNE SEME/6x6/ : 36M~2a51,84.2

Na osnovu napred izlozenog konacDO je ~SU-ce resavanje pojedinih'tipova atana u okviru da-tih normativa. Kao primer za aklop stana'za 4 0-sobe maze da posluzi podloga ianeta na aliei 4.Na prvoj NOdularnoj aelllisllke 8 prpdloiena jeu kvadratDoj oeno va tunkeionalna dispoziei jastana od dYe i po sobe. Druga iema oa sliei 8 •medjutim, znatDo je poucDija. Ona je nastalasmieanjem jednog od dva data traktna elementaZa jedan projektni modul po dubini. Time je po-stignuto smanjenje povrsiDe ulaza za jedan pro-Jektni modularni kvadrat u korist dnevne sobe.Spr-ovcdenr•• slllieanjemomoguceno je naizmenieDoobrazovanje natkrivenih tremova po duiini zgra-de. aa.qtavljene iz ataoovft "u nizu" ..

Karakterlatika predlozene runi<ei(lnaln"••e-rne za obostrano ugradjeni stan lezi u direktnompriatupu od ulaza za sve ostale proatoriJe. saja8no direreneiranim proatornim grupama za dnev-nr boravak i nocn t oWaor.

Kori ••t ec i drugu semu alike B. \ft01tU s.· re-S.lvat1 o dgo var-ajuc e osnove za dve razl ie i te ja-eine noseeih zidova.

U prvom alucaju. alika 9, zidoVl su od su-pljih betonskih blokova jacine 2M. a u drugom

slika 10. od prirodnog kampnu jH''''in~

!5~1. Re apo na su u oba slucaja ost ali i"t 1. t J. 36M.hoori8ne povrsin e /bez natkrivenih tr••raov ;v' iznn-se 5O.34m2, odnosno 51.64m2 i ne '\o",tizu donjup;r••m cu o dgo var-ajueeg nor-aat rva ,

Pr;. res/tvanju ovih oanova ko r t scen i su iz-vesni element; unutrasnje opreme izneti nu sli-c i ~.

I~~eban zadatak pretstavljalo je svrsta -vanj e ovog tip •• stana u vi seapr-et nu zgradu uzpretpootavku da dva takva stans budu grupisana

B

I

2M(St-vl\

I

!

~,r: I

r!I

\D tf (1)

~-3M12~3M12 -1;'oko stepenista koje se pojavljuje kao dodatnielemenat. Ulazi u stanove sa spratnih podesta-araju d••odgovaraju analognim ulazima u rese -Dji_a za prizemDe zgrade.

Na sliei 11 ova transrorNaeija izvraenaje tako ato je reaeDje sa alike'g, sa dialokaei-JON mokrog ~vora, okrenuto za 900. Inace je za-drzan raspon od 36M u poprecDoN konstruktivnolllslstemu, u ovom slucaju sa jacinoa DOsecib zi -dova od 3H. lnterpolovsnjem' stepenista dobijeDje dopunski akraeeDi raspon od 24101 aa obe &trane.

Oblik novog staDa sada Je razudjen po svo-joj konturl. Usled naaernop; povecanja povrsineatana od 36 na 4HI212 pc vecaLa se njegova udob-nost iako c i ata po vr-sLna od 57,79 N2'~"prekora-cuje dati Dormativ za III kutegoriju.

C predloienom resenju sve all prostorlje,sem ulaza, dircktno oavetljene.

Hadi poredjenJa dispozieiJa 8a sIike 11

data je na s(lci 12 u armirano-betonskom akple-

tu i to na povr ••ini od 42M212, bez, di810eirilnja

mokroK cvora u odno au na ras.,o,,,.,dko j I j e iznetna sllei 8. Prema tome, Nokri cvor Je veatackiosvetljen i ventilisan. Sobe al)U o vom 9IucajuudobnlJe i medjusobno povezane_ U Ovom ••tanu jecak. po Jlotr••h.i. olDOgue"n "",,,staJveo:eg brojaosobu /do 6 aaoba!. Korisna povrslna atans iZDO-al 5:;.55ru2i manja je Ba 2,19m:< od povrsin e nasHei 11.

KODacno. na sliei 13. prikazano je reie -nje stan" z•• 5 osoba u poduinom kon8truktivnomaiatemu, sa nosecim zidovi.a jacin~ 4M.Funkeio-nalni aklop je identican sa aklopom na al.11 sarszlikom sto je klozet izdvojen Iz kupatila upoaeban proetor i ito je predvidJena stanbena u-mesto redne kuhioje. Cista povr~ina stana 1~no-si 65.53m2 i na I az I ee u gr.~ni c ama norMati V,fi za

III kategori ju /n",-mat.lv; 62-72",2/.

,

+---------- -- 82-----~I ~5 ,j<-12--"'-12 --+---12~5 +-12~12~12N;-"'r· I ; --+- I IT ;-- ---T-----T----- ,~. I 1 ; ! ;'11 I,~i !n-i

I ~i, I ii +.--

1

! ~~ i ~

iT;--: Ni I

I ~I I

I· ~ :i I I __I I'-+-=L.- I 1-* --------- l L _

".,i... 6-J- 5 +---- - 36 -- . ---,I: 5-C--- 36 ----+._- ------- 41 --- - -- -' .• ~----- 4~-

SI ika. 10 s·

DG.\. -7 ~

DGA-74

2~-JOBNI' JTAN·tET I RI· 010 BE (NORM. :52-66rrtJPROJEk!TNI' MODUL: 1M12~l20m)

3M 3M 3M+ t ,+---:3 M,1-·~3 Ma-·-f

• ..- ._- --·-78 _._-- -",.__.....- --- ..__ .-..•.-)'3"--12 --7'-12 ~-12. -·--,r3J..-12-·-;of--·-12-+-i2---.l3~i:k-" • I I 1 I I ~'

~~

Sl1ka 11

.~ !'Jp) (1) 2: I PJ.Cb)

z>

,i; I10.. .ij'll:· r ~" I"~ -.~ ~ I

<JO

iRk UH. I NJ (1)

~I !I

10f)t !,

t MODULARNA-ff-1EMM:2JJ)[(6X6)-7] =-41M~2" 59'04 m:l..

IDEJNO·RE1ENJE (1:100)--'U· WPQ.£CNOM· k'ONf1R.fIJTEMl):

N ETa· POVR1lNA 5779 rn'l.

2]1-JOBNi' JTANc~I IRI 'OfOB£(NORM .52-66trf)PROJEk'TNI'MODUL: 1~"120m)

! ;

I i if-. ..- r--

fR.f (1!) r-L p.J. 2)r--+- ...--.'-I i

II IUM . .wc

MJEI~ OfT.

i'" <0 ~

R.~ UH. D~.f(h)

. to.I LQM

.::;1ika 12

10

~_f(~ i--<-

~ ,'t-- ~4_b_<2:-=1. 11

~t~,L\L I~ 4t""PI- I~

,_ ! * ~! _ ~+---*,"--jj-.-T L,J2+._----++; u! I

11 I I

-'k"'-1'-+~7~14 ,jc 7tiS">lr ' 22~ ~ t-7+7-t 't...,r : 26 I 26-----,(-7 28 ,r 14-,f 9'1"""

-.---- 24; 72 +

TROfOBNI·JTAN:PET, OJO[!'A (NORM.: 62 +80m2)PROJEk'TNI' MODUL: 1M11:2}.\:1'20m

t12---t-'12-t-12-+~ +12-t-12--1-12 =r~v 24--}--,16---,1l~15 ----t-6-.,f--, 18 { 24----J

--t-

,,','..~.'.':,,''i' 1, I >k I~. I Ih,·!"!',,:.-:t I I _

i" I

-+--rlIllf----

t MODULARNAfHEMA (1:200):[Cltx 7)-4) =4cl:M~=69'48mQ

IDEJNO'RUENJE(1:100) ~U' PODULNOM'I<ONfTR:flfTEMU:

NOO POVRlINA = 65 53 m2

Silk .• II

..•.-'"~~

j

lz svega napred izlozenog aoze se zakljuciti:

da se primeno • .odularne koordinacije postizuracionalnija i jaanija resenja u oblasti atan-bene izgradnje, pogotovo kada se zasnivaju nakonatantnom projektnom modulu;

dYe decimale, cas u santimetrima;

da se namecu diakontinualne modularne mrezekada au u pitanju konatruktivni sistemi sa po-precno ili poduzno postavljenim noseci. zido-

- da se usvojeni projektni .adul od IM12 al,2OMu primeni pokazao kao narocito pogodan,stojeu dovoljnoj meri dokazano na napred izneti.primerima;

viAl8,

- da je narocito poucno poredjenje .adularne se-me izvesnog stana sa njegovimnjem;

idejni.. reie-

- da je kotiranje u .odulima preglednije od da-nasnjeg nae Ina kotiranja, caa u metrima sa

- da su modularne ieae dovoljne za kontrolu po-vriina koje su predvidjene normativi •••

Milan Zlokovic, ingenieur-architecteProfesseur a l'Universite de Belgrade

•••La grandeur du module de projet par rapport au .adule de base dans l'e-

tude fonctionnelle de l'habitation normalisee

Se pasant aur un module de proJet de preference IM,t a 2H6 " 12H = 1,20111dans l'etude del'habitation, l'auteur presente en forae diagrammatique lea normea de surface, actuellement envigueur pour lea nouvellea constructions immobilierea de la ville de Belgrade.En considerant lespartis constructi fa a refends porteurs tranaver_ux et refends longi tudi naux porteurs par l'ap-plication raiaonnee d'un reaeau aodulaire diacontinu, impose par l'interpolation des .ura por-teurs de largeur differente /2H, 3M, 4H et sW, l'auteur l.iaite lea portees du plancher a cinqmesures ~odulairea de preference 36H, 42M, 48M, 54M et 60M. Sur quelques exemplea pratiques,l'au-teur explique l'utilite de Ces propositions, soulignant en meme temps la correlation qui existeentre le schema modulaire lineaire et la solution du plan de base d'une habitation de type etgrandeur determinee.

Byr1ication des figures et tableaux:Fig.1-2 - COlllparaison des reseaux modulaires continus et diacontinus pour le. partis a re-

fends longitudinaux porteurs et a refends porteurs transversftux.Fig.3 - Comparaison d'une portion de batiment de surface utile constante pour les systeme.

a re fends longitudioaux, transversaux et en ossature.Fig.4 - Reseau de base pour le plan carre d'une habitation: portee du planeher 3Mf~ :3,60.,

largeur des re fends transversaux 2M • O,2Om. Surface utile: 51,84.2•Fig.5 - Quelques exemples d'organisation interieure finale, bases sur une portee de plan-

cher constante de 3101 12. • 2Tab. I - Conversion des mul tipl ea du module carre de projet IM12 l,44m2 de 1 It 75 en me-

tres carres respectifs.Tab.II - Aperc;u des types d'habitation selon lea nOl"lllesde Belgrade,expri.es en .2 et M2

et systematises en trois catesories par grandeur et no.bre de personnes prevu par type.Fig.6-7 - Diagrammes d'apres lesquels on entrevoit le type d'habitation, aa categorie et

grandeur, cette derniere exprimee en m2 et en multiples de M~L ; en surplus, on a souligne lenombre de peraonnes par habitation.

Fig.S - Deux sehemas modulaires d'une habitation sur plan carre de 36M2'2j on parvient ausecond schema en remuant d'un module de projet la moitie du carre du premier schema en auglllen-tant de cette fac;on d'un module carre de projet la surface d'une chambre a compte de l'entree.

Fig.9-10 ~ Deux plans de base ieaus du second schema modulaire de la fig.8jla premiere so-lution en fig.9 prevolt les murs porteurs en agglomeres /epaisseur du mur: 2M/, la deuxieme enfig.lO les murs en pierre naturelle /epaisseur du mur: 5M/.

Fig.ll - Sehema .modulaire et plan de base correspondant a une habitation qui fonctionnel -lement coInCide avec la disposition des fig.9 et 10; cette fois, vu l'escalier, l'habitation eatintegree dans une construction a plusieurs etages; les re fends transversaux sont prevus en agglo-meres /epaisseur du mur: 3~t/.

Fig.12 - SChema modulaire et plan de base pour une habitation .emblable a celle de la fig.11; la construction eat prevue en ossature ce qui implique l'application d'un reseau modulairecontinu.

Fig.13 - Sehema modulaire et plan de base correspondent a une habitation It refends longi -tudinaux porteurs, integree dans un batiment a plusieurs etages; l'arrangement fonctionnel del'habitation elargie par rap~ort a la disposition de la fig.ll, est presque identique; l'epais-seur des refends comporte 4}1 /agglomeres ou briques/.

12