veliki prasak spec 007

UDRUENJE ATEISTI SRBIJE - PROTIV DOGMI I NEZNANJA WWW.ATEISTI.COM

VelikiPrasak Specijalni broj 7 april 2014.velikiprasak.com

Sadrajtetnosti ateistikog konformizma . . . . . . . . . 4 Autor: Sandro Prahovi

Zato nita ne sme biti sveto? . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Autor: Aleksej Kijuhas

Najdupeglavakiji put od hrianina do ateiste za koji ste dosad uli . . . . . . . . . . . . . . . 16 Autor: Amethyst

Izdvajamo:

web: http://ateisti.com i http://velikiprasak.come-mail: [email protected]

tetnosti ateistikog konformizma

Zato nita ne sme biti sveto?

Najdupeglavakiji put od hrianina do ateiste za koji ste dosad uli

Budunost nam je svima nepoznata, ali je u velikoj meri odreena onim to uradimo u sadanjosti.

Uostalom, ako je taj bog stvaran, njemu ili njoj ili tome sigurno ne smeta da mu (joj, itd.) se izruguju.

Bila sam preoptereena kontradiktornim dogmama.

Autor: Sandro Prahovi

Autor: Aleksej Kijuhas

Autor: Amethyst - prevod: Miodrag Ivanovi

VELIKI PRASAKasopis Udruenja Ateisti Srbije

Izdava:Udruenje Ateisti Srbije

Kontakt telefon:+381 63 80 44 200

Glavni i odgovorni urednik:Vladimir Boanovi

Redakcija:Marko Ekmedi

Milo uriiJelena Radojin

Predrag StojadinoviTejmur ihmamedov

Tatjana Manojlovi

Lektori: Aneta Stojkovi

Prevod:Miodrag Ivanovi

Dizajn i prelom:Slaven Kovaevi

ISSN 2217-5679 Veliki prasak (Online)

Budunost nam je svima nepoznata, ali je u velikoj meri odreena onim to uradimo u sadanjosti.

ATEIZAM Sandro Prahovi

t e t n o st iate ist ikog

konformizma

Biti manjina u nekom dru-tvu nije uvek lako, a naro-ito je teko biti pripad-nik manjine u konzervativnom, tradicionalnom, predrasudama optereenom drutvu. Borba za ravnopravnost u svim aspektima ivota s pripadnicima veinskog dela populacije esto zahteva veliki angaman i odricanje, to zna biti praeno nedostatkom razumevanja, ne samo od strane veine, ve i od onih pojedinaca i grupa manjinske orijentacije sklonih jednom od najpogubnijih i moralno najupitnijih saveta ne talasaj!

Opte je poznata stvar da su ateisti jedna od najneshvaeni-jih i najugroenijih manjina na naoj planeti. Poloaj ateista se razlikuje od drave do drave, iako se generalno moe rei da je

situacija danas na globalnom ni-vou bolja nego pre pola veka, jo uvek se osobe s odsustvom vere u postojanje nekog izmiljenog boanstva suoavaju s mnogim izazovima. U tome prvenstveno prednjae muslimanske zemlje koje su veinom nepodnoljive za normalan ivot ateista, a u ne-kima od tih zemalja za one koji javno istiu svoj negativan od-nos prema primitivnim bajkama iz starih vremena odnos koji je neprihvatljiv veini sledbenika islama propisana je smrtna ka-zna!

U grupu drava gde je dru-tvo nazadovalo po pitanju od-nosa prema ateistima, uz one zahvaene islamskim revolucija-ma, spadaju mnoge drave koje su do 90-ih imale komunistiko ureenje. Crkve su se na krilima

Poloaj ateista se razlikuje od drave do drave, iako se generalno moe rei da je situacija danas na globalnom nivou bolja nego pre

pola veka, jo uvek se osobe s odsustvom vere u postojanje nekog izmiljenog boanstva

suoavaju s mnogim izazovima.4 Veliki Prasak | specijalni broj 7 | april 2015

antikomunistike i nacionalisti-ke propagande razmahale i re-ligijska histerija je zahvatila vei deo stanovnitva u njima, do-vodei ak i dojueranje viso-ke partijske funkcionere u prve redove bogomolja. Biti vernik i to pripadnik domicilne crkve u dravi postalo je stvar lepog vaspitanja i dokaz pripadnosti veinskom narodu. ak i dokaz lojalnosti. Neke od zemalja na-stalih raspadom bivih zajednica SSSR i Jugoslavije, zatim Poljska, Slovaka, Rumunija, Bugarska... U veoj ili manjoj meri prole su ili jo uvek prolaze kroz ovaj pro-ces, u kome je odnos prema ate-istima samo jedna karika u lancu kulturne i moralne degradacije tih drutava, zasienih intelektu-alnim siromatvom i otsutnou samokritike, to je karakteristi-no za hrianske crkve kao nosi-oce degradacije. Vredi istaknuti i pozitivni primer eke koja je uspela da sauva svoju sekularnu tradiciju na emu stanovnicima te drave i ljudima koji su je vodili treba odati zaslueno priznanje.

U kontekstu gore navedenog, postavlja se pitanje treba li imati razumevanja za one ateiste koji, iz istog konformizma, da bi im bilo lake u ivotu, poludobro-voljno pristaju na itav taj reli-gijski cirkus, (ne)svesno time da-jui legitimitet finansijski dobro potkoenim prodavaima magle i pomaui odravanje statusa quo po pitanju negativnog utica-ja religije na drutvene prilike.

Da ne bi bilo zabune, ateizam je zaista samo odsustvo verova-nja u neko od boanstava koje su izmislili ljudi drevnih vremena. I taka. Na temelju injenice da je neko ateist, bez poznavanja ostalih vrednosnih stavova doti-ne osobe, ne moemo zakljuiti puno toga o njoj. Ali ve samo odbacivanje ideje o bogu trebalo

bi da sugerie kako osoba o ko-joj se radi odbacuje takoe i sa-mozvane boje ljude na Zemlji kao i razne religijske obrede koji se provode s lanom svrhom da bi odobrovoljili neko boanstvo (krtenje, hodoae, ritualno pranje...). U praksi, meutim, postoje ateisti koji, suprotno sopstvenim ubeenjima, a uglav-nom s ciljem pristajanja uz ve-inski korpus i lake integracije u

drutvo, prihvataju aktivno ue-stvovanje u religijski inspirisanim dogaajima, ne videi nita loe u tome ve iskreno (ili barem de-limino iskreno) veruju da e se jednog dana to pozitivno odrazi-ti na njihov ivot i ivote njihove dece. Kratkovidost koju oni tom prilikom pokazuju zapanjujua je.

Promene u drutvu mogue su kad se stvori kritina masa lju-di koja eli te promene. One se mogu potaknuti iz raznih izvora, neretko i uz manipulisanje ma-som, ali nikad uz pasivnost onih koji zahtevaju promene i koji bi od njih imali koristi. Drutva u ko-jima pripadnici neke od manjina

ili vie njih nemaju odlunosti da se suprotstave nepravdi od stra-ne veine (ako je ona prisutna) i oseaju da su graani drugog reda (ako taj oseaj postoji) osu-ena su na ponavljanje ciklusa nepravdi i zapostavljanja, a takav svet doekae i potomke onih konformista koji mnoge od svo-jih ivotnih odluka opravdavaju upravo ljubavlju i brigom za svoju decu i unuke.

Moemo li oekivati da se u zemljama nastalima raspadom bive Jugoslavije stvori kritina masa koja e ograniiti crkveni uticaj koji je sveprisutan u njima? Odgovor na to pitanje je veoma sloen i treba uzeti u obzir neko-liko faktora.

Domicilne crkve su izuzetno mone i finansijski snane in-stitucije, sposobne da iskoriste svoje materijalno bogatstvo za odravanje poloaja kojeg imaju u drutvu, a njihovi svetenici se, sasvim neopravdano i nezaslu-eno (najblae reeno), tretiraju kao moralni autoriteti i kao takvi svojim izjavama u dobroj meri mogu kreirati javno miljenje. To

Jedna veoma bitna svrha veronauke je stvaranje novih crkvenih podanika i buduih

finansijera, koji bi trebalo da osiguraju nastavak verske dominacije.

april 2015 | specijalni broj 7 | Veliki Prasak 5

im i nije toliko teko jer u tim dr-avama postoji veliki broj vernika i religioznih osoba, od kojih mno-gi bespogovorno veruju u ono to im crkvena elita servira u svojim saoptenjima ili tokom religijskih ceremonija.

Verska nastava u kolama, u obliku u kojem se provodi u re-gionu, ima za cilj destrukciju li-nosti i stvaranje jednog iskljui-vog i krajnje tetnog pogleda na svet, koji je u velikom nesrazme-ru s informacijama koje polaznici veronauke dobijaju iz nekih dru-gih predmeta. I ne treba zabo-raviti; jedna veoma bitna svrha veronauke je stvaranje novih cr-kvenih podanika i buduih finan-sijera, koji bi trebalo da osiguraju nastavak verske dominacije.

Ovo su samo neki od eleme-nata koji ne deluju ohrabruju-e, ali takoe ne moe da se ne primeti kako se sve vie javljaju i glasovi onih koji su nezadovoljni ovakvom situacijom. U vremenu ekonomske krize i siromatva, kada mnogi ljudi nemaju sred-stava da zadovolje svoje osnovne

potrebe, injenica da je crkva izuzeta od raznih davanja kojima su podloni obini ljudi i insti-tucije, a uz to jo i dobija velika finansijska sredstva od drave, stvara odreeni revolt kod dela populacije. Isti efekat imaju i neki javni istupi visokopozicioni-ranih svetenika koji prelaze gra-nicu dobrog ukusa, istovremeno otkrivajui njihovu pravu narav. A isto tako, nova otkria u svetu nauke, kao i jasno koncipirani i argumentirani radovi poznatih ateistikih mislioca pokazuju da se arolija sveta oko nas moe objasniti na mnogo racionalniji i prihvatljiviji nain od ideje ko-jom organizirane religije i njihovi predstavnici truju ljude na naoj planeti ve stotinama i hiljadama godina.

Danas ne bi trebao biti in ve-like hrabrosti za nekog ateistu da otvoreno kae Car je go! ili u prevodu Bog ne postoji! Re-ligije vas lau! A naroito ne bi trebalo biti teko ne pristati na uestvovanje u raznim religijskim obredima. Meutim, upravo tu se krije potencijalna opasnost

da odgovor na ono pitanje o stvaranju kritine mase koja e ograniiti crkveni uticaj bude du-gorono negativan. Ima ateista koji pristaju na identifikaciju s veinskom verskom zajednicom na svom podruju, ne videi ni-ta sporno u tome. Neki to rade iz tradicionalnih razloga, neki da bi ispunili oekivanja svoje rod-bine, prijatelja i/ili partnera, neki da bi se lake stopili s okolinom tj. veinskom populacijom... Svi ti razlozi imaju zajednike efek-te; davanje legitimiteta crkvenim strukturama, odravanje njihove pozicije u drutvu i jaanje uticaja kojeg one imaju. Svaki ateista koji se vena u crkvi, pristane da krsti dete, upie ga na versku nasta-vu... ugrauje deo sebe u teme-lje crkvene moi! Nevernicima koji se odlue na to, gotovo nikad ne izgleda tako. Davanjem nova-nog doprinosa za obred venanja ili krtenja aktivno se finansijski potpomae ionako prebogata cr-kva i njeni svetenici, kao da nisu dovoljna sredstva koja dobijaju od vernika. A vei broj krtenja i crkvenih venanja moe posluiti kao argument verskim voama da ishode jo vie novaca od dr-ave kojeg onda mogu iskoristiti za ve spomenuto jaanje svog uticaja u drutvu. U istu katego-riju spada i izjanjavanje prilikom popisa stanovnitva, kada se neki ateisti deklariu kao vernici i tako pomau stvaranju iskrivljene sli-ke o zastupljenosti religioznih ljudi u dravi. Nita nije jai argu-ment crkvi za nastavak svojevr-sne pljake dravnog budeta i za pravo da se meaju u svakodnev-ne stvari i neka veoma ozbiljna socioloka pitanja od injenice da iza njih deklarativno stoji 80-90% graana u dravi. Respekta-bilna brojka zbog koje i politiari misle da moraju paziti na svoj od-nos prema crkvi.

Upisivanje deteta na

Svaki ateista koji se vena u crkvi, pristane da krsti dete, upie ga na versku nastavu... ugrauje deo sebe u temelje crkvene moi!

6 Veliki Prasak | specijalni broj 7 | april 2015

veronauku, suprotno ubeenji-ma samih roditelja, predstavlja posebno licemeran i za dete po-tencijalno tetan in koji se ne moe opravdavati nekim strahom od stigmatizacije tog deteta. Radi se tek o sluaju gde jednu dobro poznatu devizu, koju svi roditelji rado istiu meni je moje dete najvanije zamenjuje druga, koju nijedan roditelj ne eli sebi priznati meni je najvanije ta drugi misle o mom detetu. Vero-nauka (taj vrlo opasni oksimoron) trai slepo verovanje u izmiljene prie, guei svaki pokuaj kriti-kog razmiljanja, dok udbenici iz tog predmeta obiluju negativ-nim predrasudama o pojedinim grupama u drutvu, stvarajui plodno tlo za nastanak novih ge-neracija seksista, homofoba, kse-nofoba... ljudi s veoma ograni-enim i zatucanim pogledom na svet. Takav uticaj veronauke ve je vidljiv od uvoenja u obrazov-ne sisteme drava u regionu.

Pojedini ateisti ne pridaju vanost ovim pitanjima, ve idu linijom manjeg otpora, odbija-jui da uoe povezanost izmeu sopstvenih postupaka kojima, barem deklarativno, prihvataju autoritet crkvenih struktura i si-tuacije u drutvu koja je velikim delom produkt moi i uticaja tih istih struktura. Crkva, uz nomi-nalno visoku podrku javnosti i zahvaljujui kukaviluku i slabosti politiara, zaista moe kreirati ili oboriti pojedine zakone, u zavi-snosti od toga kako se uklapaju u njen srednjevekovni pogled na ivot kao to moe uiniti (to u praksi zaista i ini) da slika dru-tva u kojem ivimo bude upravo onakva kakva ona jeste. Nijedan ateista koji iz bilo kojeg razloga pristane na podaniki odnos pre-ma verskim institucijama nema moralno ni bilo koje drugo pravo da kritikuje injenicu to se gra-di vie crkava nego kola, vrtia i

bolnica, to verski poglavari izba-cuju otrovne strelice prema oni-ma koji su drugi i drugaiji, irei tako mrnju i podele... Isto tako, nemaju pravo kritikovati situaci-ju u kojoj bi enama moda bilo uskraeno pravo na abortus ili bi, s druge strane, morale skupo pla-ati medicinski potpomognutu oplodnju negde u inostranstvu. Mnogo je drutvenih situacija gde se crkva osea pozvanom dati svoj primitivni glas. To joj, izmeu ostalih, omoguuju i oni ateisti koji uzimaju aktivno ue-e u verskom ivotu, jednako kao to to omoguuju i istinski religiozni ljudi. Uz injenicu da je odgovornost onih koji imaju sve preduslove da barem pokuaju da promene trenutnu situaciju u sredini u kojoj ive, a to ne ine - jo i vea!

Na Balkanu se ateisti ne su-oavaju sa smrtnom kaznom niti zavravaju u zatvorima zbog svog odnosa prema bogu, ali biti ateista u sredini koja je duboko religiozna i konzervativna nije laka uloga. A utanje pojedinaca meu njima i pristajanje da se povinuju veini moe samo ui-niti tu ulogu jo teom u budu-nosti. U drutvu u kojem su go-tovo sve strukture (kola, mediji, politika...) upregnute u funkciju svojevrsne slube za odnose s javnou domicilne crkve, kritia-ri takvog sistema stavljeni su na margine bez jednake prilike da iznesu svoju stranu prie. Zato je neophodno da ljudi koji nisu na-seli na tetne bajke i ne slau se

s nainom kako pojedinci iskori-tavaju te bajke jasno iskau svoj stav i da odbiju da aktivno ue-stvuju u dogaajima koji direktno jaaju retrogradne sile u drutvu. Svako ko misli da ini dobro sebi ili svom detetu priklanjajui se veini po ovom pitanju, u velikoj je zabludi. I upravo bi ljudi koji imaju decu, a ne slau se sa tim kako su danas postavljene stvari, trebalo da budu u prvim redovi-ma da pokuaju da ostvare dru-tvene promene. Ne zbog sebe, ve zbog svojih potomaka. Na-alost, trenutna praksa pokazu-je suprotno. Zato je neophodno pruiti podrku onima koji vrsto stanu iza svojih ubeenja i time pruaju pravi primer ostalima. Kao to je potrebno prestati tap-ati po ramenu one koji odlue da se utope u masi. Budunost nam je svima nepoznata, ali je u velikoj meri odreena onim to uradimo u sadanjosti. Nakon svega najvanije je moi se po-gledati u lice i znati da si uradio ono to je bilo u tvojoj moi da svet ostavi boljim mestom nego to si ga naao.

Upisivanje deteta na veronauku, suprotno ubeenjima samih roditelja, predstavlja posebno licemeran i za dete potencijalno

tetan in koji se ne moe opravdavati nekim strahom od stigmatizacije tog deteta.


ATEIZAM Aleksej Kijuhas

Prvobitni ok, neverica i soli-darnost zbog brutalnog ubi-stva karikaturista arli eb-doa su, po oekivanom scenariju, ustupili mesto relativizacijama, trabunjarijama i podlostima. Sva-ko je ubrzo nakon onih par groznih i zastraujuih dana, poput anusa, imao i svoje miljenje sporne higi-jene. Od deurnih relativizatora, preko vatrenih prizivaa stupid-nog sudara civilizacija onog pla-gijatora Hantingtona, sve do stan-dardno pametnjakovikih moralki.

A u lokalnoj zapadnofobnoj ver-ziji, sa dna kace su isplivali stari A ta su oni nama radili? toaletni diskursii. Bilo je tu i lanih kon-trapunkta u vidu podseanja na ubijene novinare RTS-a u bombar-dovanju 1999. godine (za koje su, pred ovdanjim traljavim sudovi-ma, ispravno okrivljeni i osueni

ovdanji ljudi), kao i neukih kritika zbog arlijevih karikatura srbi-janskih zloinakih akcija na Koso-vu iste godine (u trajnoj kolektiv-noj nesvesti oko toga da su se te akcije zaista i dogodile). Meutim, najumivenije i najpodlije rasprave o ovom teroristikom napadu do-lazile su od strane samozvano fi-nih ljudi, sa koje god take globu-sa dolazile i dolazili. U pitanju su i bili i ostali oni metiljavi argumenti prema kojima, eto, ipak ne treba provocirati, treba zadrati do-bar ukus i, iznad svega, ne dirati u svetinje i bogohuliti.

Prvi na frontu odbrane boga bili su, naravno, njegovi zemaljski agenti za odnose sa javnou. Dok tela ubijenih karikaturista jo nisu bila ukopana, javile su se mnoge islamske verske voe koje su para-lelno osuivale i fundamentaliste

ZAto nItA nE SmE bItI SVEto

Uostalom, ako je taj bog stvaran, njemu ili njoj ili tome sigurno ne smeta da mu

(joj, itd.) se izruguju.


u svojim, ali i karikaturiste u po-kojnim redovima. Zatim je i izne-naujue liberalni papa Franja povodom svega u Manili uputio ono famozno da, ali, u poseb-no neosetljivoj komparaciji i poka-znoj vebi iz nasilne komunikacije (Ako mi prijatelj opsuje majku, moe oekivati udarac, to je nor-malno). Dakle, nita kamen, nita hleb. I Mirko Bulovi, poznatiji kao episkop baki Irinej i PR Srpske pravoslavne crkve, uputio je svo-ju varijaciju na temu i kritikovao svetogrdne poniavajue prikaze iz olovki francuskih karikaturista. Uzgred, nije propustio ni da Muha-meda oznai posve sekularno: kao istorijsku linost. Sutina iza ovih tvrdnji je jednostavna - u slobodi govora postoje ogranienja, a to se ogranienje zove vera. Sa malim v, naravno. Drugim reima, bog i njegova kvadra su svete krave koje imaju specijalni status. Nije to bio prvi put da jedna grupa ljudi, posebno ako tvrdi da je na direk-tnoj liniji sa natprirodnim, za sebe trai privilegije. Vra je najstariji zanat na svetu. Problem je kada svi ostali na to pristanemo.

Naime, simpatino je rei da se u svetinje ne dira, ali je to ispra-zno i uplje poput oporezovanih depova javnog sektora u Srbiji. Svetinje su stvari koje smo mi sami izmislili i zatim proglasili svetim. Diramo u svetinju vie od milijar-de ljudi sa indijskog potkontinen-ta svaki put kada u usta stavimo junetinu ili govedinu. I lekari koji vre abortuse provociraju osea-nja vernika u due neeljenih fe-tusa. eprkamo po verskim ritua-lima svakog rastafarijanca ako ga hapsimo zbog marihuane. Danas ima religija i kultova koji se kla-njaju vanzemaljcima, eutanaziji, Hajleu Selasiju, dedajima, princu Filipu (jedno pleme na pacifikom ostrvu Vanuatu!), Paris Hilton, pa i Satani. Da li smo i na njihove verske povrede osetljivi, ili se ra-unaju samo oni sa veim brojem zainteresovanih? Ili samo oni sa bombama i kalanjikovima mo-da? iju veru i praznoverje, koje tano njihove aspekte, i u kom trenutku prostorvremena, smemo da ismejemo? Ima li neki prirunik moda u ovom reductio ad absur-dum sholastikom treningu?

Uostalom, ta ako nam vera zai-sta nalae da nekoga ubijemo? Da li i onda moramo da potujemo te verske slobode i oseanja? Kao na primer u neto poznatijoj verskoj prozi nazvanoj Stari zavet. Jer, stvari za koje se tamo propisuje smrtna kazna su i: neposlunost pred popovima (Ponovljeni za-kon 17:12), vetiarenje (Izlazak 22:18), homoseksualnost (Levitski zakonik 20:13), vraanje (Levitski zakonik 20:27), udaranje roditelja (Izlazak 21:15), psovanje rodite-lja (Levitski zakonik 20:9), prelju-ba (Levitski zakonik 20:10), bez-bonitvo spram boga Izrailjevog (Drugog dnevnika 15:12), kada de-vojka nije devica prve brane noi (Ponovljeni Zakon 22:13-21) te, konano i naravno, bogohuljenje (Levitski zakonik 24:15-16). I zami-slimo sad ubicu neke razdeviene devojke ili ubicu nekog psovaa majke (hm, papa Franja je ve za-mislio) koji pribegava Nirnberkoj odbrani prema kojoj je samo slu-ao nareenja svoje vere? to, Bi-blija nam je svedok, nije daleko od istine. Oseamo li empatiju prema njegovim verskim oseanjima i i-nodejstvima? Ili je rezerviemo samo za manjinu u naim redovi-ma, posebno ako ne umemo i ne znamo ta tano s njom? Preoset-ljiva panja na verska oseanja, dolazila sa levice ili sa desnice, jeste ta koja iznova kolonizuje, sa dobrim namerama ili bez njih. Dok od ovog zla profitiraju jedino de-sniari i faisti sa obe strane lane civilizacijske zavese.

U pitanju je isti prde mozga koji rtvu silovanja osudi jer je obukla kratku suknju i sama je hodala nou ulicom. Svi znamo za ovu bljutavu vaku: devojka je, svojim solirajuim dugim nogama, ta koja je provokatorka jedne pri-rodne reakcije ljudske ivotinje. Zbog ega zatim snosi deo ili celu odgovornost za napad. Identini abortus od miljenja je na delu kada indirektno drobimo o tome da su nesreni karikaturisti dirali

A svi oni koji tom bogu pomau bombama i mitraljezima samo priznaju

da nemaju naroite vere u njegovu svemo. Ve ga posmatraju kao

ljubomornog i tatog slabia koji se vrea na sve i svata.


u svetinje ili bogohulili. Bed-na sami su traili logika tada je odmah iza ugla. Dopadao nam se njihov rad ili ne, percepcija kari-katurista arli ebdoa kao nepri-kladnih ili neprimerenih akaa meke je ta koja ih iznova ubija. I samo zato je ak i masovna, sva-

kako jeftina i neuko (fejs)bukaka Ja sam arli solidarnost ispravni-ja reakcija od cepidlakog mudro-vanja o tome da li je ovaj asopis rasistoidno netolerantan ili samo neukusan i nesvarljiv. Naime, je-ste injenica da su karikaturisti arlija u svojim karikaturama Muhameda (svesno ili ne) udarili na slabije i potinjene i diskrimi-nisane u svom drutvu, to moda nije najlepa stvar na svetu. Ali je injenica i da moraju imati sve pra-vo ovog sveta (i) na to.

Dakle, stvari su pasuljski pro-stake: nama se ne mora dopada-ti ono to arli ebdo radi. Tada neemo kupiti taj magazin na kio-sku, ba kao to mnogi i nisu pre ove tragine i krvave reklame.

Ako nam se ba jako ne dopada, a imamo slobodnog vremena, tada emo pisati besna pisma ured-nitvu, vlasti i upravi vodovoda i kanalizacije. Ali svi zajedno mora-mo braniti njihovo pravo da budu sablanjujui, neukusni, ikonobo-raki i bogohulni. O kom i kakvom

god bogu se radilo. Uostalom, ako je taj bog stvaran, njemu ili njoj ili tome sigurno ne smeta da mu (joj, itd.) se izruguju. Dotini stvor je po definiciji jedno svemono bie koje sigurno ne pati od takvih tinejder-skih i kompleksakih nesigurnosti, odnosno kojem sprdaina ne moe da naudi. A svi oni koji tom bogu pomau bombama i mitraljezi-ma samo priznaju da nemaju na-roite vere u njegovu svemo. Ve ga posmatraju kao ljubomornog i tatog slabia koji se vrea na sve i svata.

Lako je trenirati slobodu tampe na stvarima koje nam se dopada-ju i koje nas ne vreaju. Ili koje ne vreaju one prema kojima se pa-ternalistiki odnosimo. Sutina je u tome da shvatimo da u modernom drutvu niko nema pravo na to da bude uvreen. Lino moemo biti uvreeni do svemirske stanice Mir i nazad, naravno, ali politiki i socijalno jok. Od viceva o holoka-ustu, preko najodurnije pornogra-fije, sve do najmranijeg rasizma, u pitanju jeste jedna sve ili nita igra. Dakle, bilo smeno ili ne, ili sve moe biti predmet podsme-ha i sprdnje, ili ne moe biti nita. Konano, takozvano bogohuljenje je oduvek teralo drutva unapred. Da je bilo po nemoj akati me-ku logici, i dalje bismo bili u pei-nama. Moda i na drveu. Francuzi

su bili meu prvima koji su kolek-tivno, u decenijama koje su vodi-le do Bastilje 1789. godine, doveli verske i politike privilegije u pita-nje. I ponosno su poruili da niko i nita nema pravo na poseban tre-tman. Pa i kralja su skratili za gla-vu kao graanina Luja Kapeta. I

jo su tada crtali i po pamfletima distribuirali satirine karikature o debelim i pohotnim popovima i boanstvima. Naime, u sjajnu Fi-lozofiju u budoaru (1795), Markiz de Sad je svojevremeno uukao i fragment Francuzi, jo jedan na-por ako elite da budete republi-kanci. Mudro, meu gomiletinu eksplicitnih praksi koje danas nose njegovo (prez)ime. Ovaj neophod-ni jo jedan napor bio je u ateiz-mu i - bogohuljenju. Nemojmo se zadovoljavati time to emo skriti vladarska ezla; zauvek smrvimo idole u prah i pepeo, pisao je. Nije tragino to i dalje bijemo iste bitke, jer sloboda nije neto to se prenosi krvlju ili mlekom iz dojke, ve neto za ta se mora boriti stal-no. Tragino je to jo uvek nismo nauili da nema svetinja osim onih koje stvorimo sami. Samo zato ni-ta ne sme biti sveto.

*Prenosimo iz dnevnog lista Danas uz dozvolu autora.

Sutina je u tome da shvatimo da u modernom drutvu niko

nema pravo na to da bude uvreen.


ATEIZAM Amethyst - prevod Miodrag Ivanovi

Otkako sam postala sve-sna sebe, imala sam ve-oma snaan oseaj Ne-eg tamo to me uva i brine o mojoj dobrobiti. To sam nazivala Bogom. Ovo je bio sluaj iako su me podigli roditelji plaljivi me-todisti, u sutini agnostici, koji su me krstili i vodili u crkvu nekoliko puta godinje.

Jednog dana na veronauci (imala sam 5 godina), postavila sam svoje prvo teoloko pitanje kada nam je uitelj rekao da se molimo za lepo vreme zbog cr-kvenog izleta koji se bliio. A ta ako se neki seljak moli da istog dana padne kia na njegove use-ve?, pitala sam. Uitelj je mislio da je moje pitanje simpatino.

Kad sam imala petnaestak go-dina, u naem komiluku bilo je puno (reformisanih) jevrejskih porodica. Moja najbolja prijate-ljica Beka bila je iz velike porodi-ce koja je nekoliko godina rani-je emigrirala iz Izraela. Ona i ja smo bile nerazdvojne, a poto je njen otac bio crkveni peva, sa njom sam provela mnoge noi u sinagogi, kao i mnogo drugih noi u vreme abata, opinjena molitvama nad sveama: Barukh

atah Adonai, Eloheinu, melekh haolam...Amein (Blagosloven si Gospode Boe na, vladaru vasi-one, amin).

ak sam nauila i da pomalo piem na hebrejskom. Zaljubila sam se u judaizam ono malo to sam mogla da pojmim i bila sam ljubomorna na Beku i njenu porodicu to imaju tako jaku kulturnu i duhovnu vezu sa Bogom.

Svemu tome je naglo doao kraj kada mi je jedan moj prija-telj evangelista rekao da su Beka

Najdupeglavakiji put od hriaNiNa do ateiste za koji ste dosad uli

Uz pretpostavku da je znao kakva

je budunost, zbog ega Isus nije uinio potpuno jasnim to

da su dogaaji poput krstakih ratova,

panske inkvizicije i suenja veticama iz Salema potpuno

neprihvatljivi?

Bila sam preoptereena kontradiktornim dogmama.


i njena porodica zapravo potajni Satanisti, zato to su oni hristo-ubice. Naglasila sam da su svi oni veoma ljubazni, ali je on re-kao: Nije bitno da li je neko lju-bazan. Bog ne haje za to. Njemu je jedino bitno da li si prihvatila Isusa kao spasioca. U suprotnom te eka veni oganj pakla.

To me je strano muilo, naro-ito zato to je to Boga napravi-lo gorim od Hitlera, ije su rtve makar na kraju umrle. Ali sam i dalje verovala u Boga i elela da budem na njegovoj, dobroj strani. Bila sam uplaena. ak i nakon to su ga moji roditelji proglasili idiotom, dopustila sam da prijateljstvo sa Bekom izbledi, zajedno sa mojim snovima da po-stanem Jevrejka.

U srednjoj koli bila sam aktiv-na u lokalnoj luteranskoj crkvi. I dalje nisam prihvatala ono spa-savanje verom, poto je moja kola bila veoma raznolika i po-to sam poznavala decu svih ve-roispovesti. Crkva je imala veliku omladinsku grupu i Luteransku omladinsku kuu u komiluku sa sve duboksom, stolom za bilijar i aparatom za Koka kolu. Radila sam se, napijala, i prvi put sam se ljubila u toj kui. Izgleda da hri-anske devojke nisu bile manje kuke i da hrianski deaci nisu bili manje seksualno agresivni od sekularne dece... Ali su oni imali veru u Isusa, pa je to sve bilo pri-hvatljivo.

Lidija, moja cimerka na fakul-tetu, bila je drugaija od svih ljudi

koje sam ranije upoznala krea-cionista (pristalica teorije mlade Zemlje) i hrianski fundamenta-lista. Kao bruco na medicini (!!!) bila je ubeena da je fosile di-nosaurusa napravio Satana da bi prevario hriane. Nije imala nikakav problem sa idejom da e u pakao indijski, kineski ili afriki maliani. To se odnosilo i na kato-like i druge hriane koji ne tuma-e Bibilju doslovno, ili koji su bili krteni kao deca.

S druge strane, moj najblii pri-jatelj Danijel (koji je i dalje jedan od mojih najbliih prijatelja, ve 30 godina) je jedan od najsaose-ajnijih ljudi koje sam upoznala (i mnogo sreniji od Lidije, koja je bila kliniki depresivna). On je ta-koe i ateista tako je vaspitan. Opet sam se podsetila da je Bogu jedino bitno to u ta veruje, a ne dobra dela koja moda ini. Ovo me je pogodilo kao neto dubo-ko nepravedno, s obzirom na to da Danijel ini dobre stvari bez ikakvog oekivanja nagrade ili straha od prokletstva.

Ova stvar sa Bogom imala je sve manje i manje smisla, ali ja sam ga i dalje oseala... I zaista nisam htela da odem u pakao.

Lidija je bila student sa svim desetkama, ali joj je nedostajalo ivotno iskustvo i zdrav razum, pa je sa njom bilo lako rasprav-ljati se. Ali nakon svake rasprave bila bih sve vie iscrpljena i zbu-njena. Verovala sam u Boga, a ni-sam imala naina da saznam da li je uopte mogue da je ona u

pravu? Ila sam u svoju liberal-no-luteransku crkvu, ali je sve vie i vie pitanja poelo da se pojavljuje. Na primer:

Ako je Isus zaista bio Bog, zato nam nije dao neki koristan savet npr. ta su to klice, kako se ire i kako da se sprei zaraza?

Uz pretpostavku da je znao kakva je budunost, zbog ega Isus nije uinio potpuno jasnim to da su dogaaji poput krstakih ratova, panske inkvizicije i sue-nja veticama iz Salema potpuno neprihvatljivi?

Kako su Isusova patnja i smrt na krstu bilo ta uinile za nas? Ako je Bog zahtevao neto tako da bi nam oprostio, onda on manje oprata od nas, poto se od nas oekuje da oprostimo bez traenja rtve zauzvrat. Osveta nije oprotaj.

Ako je Bog nepromen-ljiv i isti jue, danas i sutra, zbog ega nam se vie ne obra-a? Zbog ega vie ne prinosimo ivotinjske rtve? Zbog ega vie ne ubija ljude i ne nareuje lju-dima da ubiju druge? (bukvalan broj stradalih naveden u Bibliji 2 821 364 sa procenama da ih je i 10 puta vie). I sam in silaska na Zemlju, kad je Isus predstavio novu ideju zar nova ideja ne trai promenu?

Zbog ega se Bog trudio da stvori milione i milione ljudi, pre i posle Hrista, za koje je znao da e na kraju biti osueni da veno gore u paklu?

Ukoliko Bog moe da ini uda, i ako mu se zahvaljujemo za male stvari (Hvala bogu, do-bio sam na lotou), zbog ega on nita ne radi po pitanju veli-kih stvari (donoenje kie sunim oblastima u kojima ljudi umiru za pitkom vodom)?

Ako je Bog stvorio pakao

Izgleda da hrianske devojke nisu bile manje kuke i da hrianski deaci nisu bili manje seksualno agresivni od sekularne dece... Ali su oni imali veru u

Isusa, pa je to sve bilo prihvatljivo.


zato to ima mnogo loih ljudi, zbog ega dobri ljudi ne mogu da zaslue raj iako nisu pripadnici odreene veroispovesti? Uinio je moralnost bespredmetnom. Jednostavnije je initi dobra dela nego verovati u neto to moe biti strano onome to su te uili.

Ukoliko te ispunjavanje Svetim Duhom ini novom tvore-vinom, zbog ega nije oito jasno da su hriani drugaiji (i bolji) od drugih ljudi? To je bilo u vre-me ranih osamdesetih i skandali sa slavnim evangelistima izbijali su svakodnevno. Veoma esto je izgledalo da su hriani na looj strani u moralnom smislu. Bila sam lan organizacije Studenti

protiv nuklearnog oruja, i vie fundamentalista me je upozorilo da radim protiv Hrista zato to je njemu potreban nuklearni ho-lokaust kako bi opet doao. Tada popularna nalepnica za branike Hriani nisu savreni, samo im je oproteno izgledala mi je kao poruga.

A ja sam ga jo uvek oseala.

Tog leta sam dobila posao u

gradu. Jednog popodneva pogle-dala sam kroz prozor i videla je-dan od onih automobila Isusovih fanatika, sa citatima iz Otkrove-nja i zvunicima iz kojih je tretalo da svi moramo da se priklonimo Isusu istog trenutka. Odjednom sam dobila najgori napad panike koji sam do tada imala. Soba mi se okretala i znoj je liptao. Otila sam u toalet i povratila. Iz nekog udnog razloga, osetila sam da je to upozorenje bilo namenjeno meni.

U mom ivotu se u tom trenut-ku sve promenilo. Tokom slede-ih nekoliko nedelja izgovarala sam Isusovu molitvu stotinama puta, ali nisam osetila nikakvu

razliku, pa mi se inilo da se nije primila. Bila sam kao pomahni-tala. Bezuspeno sam pokuavala da svedoim kao moji roditelji. Nisam mogla da privirim u neku prostoriju, a da se ne zapitam ko e biti spasen, a ko ne. Poela sam da itam sve mogue knji-ge o hrianstvu, pokuavajui da pronaem ispravnu crkvu, ali me je to samo dodatno zbu-njivalo. Bila sam preoptereena

kontradiktornim dogmama.

Anksioznost i strah prerasli su u fobiju koja je trajala godina-ma. Nikada nikome nisam rekla kroz ta prolazim. Jedna od stva-ri zbog kojih najvie alim je to sam se udaljila od majke kada se razbolela od raka poto ona nije meu spasenima.

Imala sam jaku elju da se udam, i znala sam da moram da se udam za hrianina; ali bila sam zbunjena: nije mi se dopada-lo drutvo hriana. Zapravo, kao samoproklamovani socijalista, vie sam volela drutvo agnosti-ka i ateista. To me je dovelo dotle da sam bila u strahu da se zbli-im sa bilo kim. Izolacija je bila nepodnoljiva.

Tokom narednih godina pro-bala sam episkopalnu crkvu, prezbiterijansku crkvu, ak i kve-kere. Nigde se nisam pronala. Liberalne crkve sumnjiila sam za lanu teologiju. Od konzervativ-nih mi je bilo muka sa njihovom politikom retorikom i sa njiho-vim odbijanjem da se suoe sa kontradiktornostima i apsurdima u njihovoj Bibliji.

Konano, nakon godina moli-tve, Bog mi je dao odgovor.

Kad sam imala neto vie od 30 godina, upoznala sam svog supruga, Aleksa. On je bio sve-tenik istone pravoslavne crkve, na odsustvu nakon razvoda. Nikada nisam ula za pravoslav-no hrianstvo ranije, ali mi se dopalo ono to sam ula: misti-na i simbolika interpretacija Pi-sma; nema iskupljenja kroz Hri-stovu rtvu; nema bukvalnog gorenja u paklu, uz otvorenost ka mogunosti da ljudi iz drugih reli-gija uu u raj. Izgledalo je kao da su tu sve dobre stvari minus one loe, a injenica da je to istorij-ski prvobitna crkva dala joj je puno kredibiliteta.

Aleks je izgledao kao da nita ne osea. Pitala sam ga: Koliko jo dece ima? Slegao je ramenima i rekao: Ne znam.

Verovatno nekoliko.


Isto tako se inilo da je Aleks pravi hrianin za mene. Odra-stao u atmosferi zajednice u Ber-kliju, i dalje je bio hipik sa kosom do struka, sa ljubavlju prema fil-mu i rokenrolu i liberalnim poli-tikim stavovima. Oporavljao se od zavisnosti od droge, zahvalji-vao je Bogu na tome to apstini-ra, i izvukao se iz uasno nasilnog detinjstva; a postao je psiholoki savetnik u svojoj verskoj zajedni-ci. Bio je nean otac svom peto-godinjem sinu, i inteligentniji od svih koje sam do tada srela. Do-sta se bavio pitanjem mira i go-tovo da nikoga nije diskriminisao po pitanju toga ko e ii u raj.

im sam ga videla, prepoznala sam dar od Boga.

Ali nisam dovoljno znala o pra-voslavlju da bih videla njegove nedostatke. Aleks je bio rukopo-loen u nekanonskoj nezavisnoj pravoslavnoj crkvi u Kvinsu, koja je kombinovala kabalu i teozofi-ju sa pravoslavnom teologijom. (Mnogo godina kasnije saznala sam da je episkop koji ju je osno-vao a koga je Aleks praktino oboavao bio dvaput u zatvoru zbog pronevere, i jednom zbog prevare sa potom).

Verili smo se i poeli da ivimo zajedno mesec dana nakon to smo se upoznali. Odbijao je da koristimo kontracepciju tvrdei da veruje Bogu kada su takve stvari u pitanju. Toliko je vero-vao Bogu da nije vezivao pojas u kolima, i vrsto se protivio tednji znaajnije svote novca, nazivaju-i tednju pohlepnom i materi-jalistikom, i podseajui me na vrapce iz Biblije. On je bio umet-nik i nije imao stvaran posao, ali je obeao da e se zaposliti pre naeg venanja. Konano je naao posao u informatikoj in-dustriji, i uz dve plate smo uspeli da sauvamo krov nad glavom.

Aleks je bio savren primer kontradiktornosti . Svakodnevno je itao Bibliju i zapisivao obimne beleke. Na stan je bio prepun ikona, a on je samostalno izdao nekoliko knjiga o pravoslavlju. Neprestano se zahvaljivao Bogu, i nikada nije primao pohvale na svoj raun, pripisujui sve zaslu-

ge Bogu. Do dana dananjeg ne-mam nikakve sumnje u to da je on zaista verovao; on se nije pre-tvarao. Ali tek to smo se vrati-li sa svog venanja u Kvinsu, jo vie problema se pojavilo.

Poto je ponovo stupio u brak, opet je postavljen za svetenika. Odjednom sam postala popadi-ja, neto emu se nisam nadala. Nekako u isto vreme ozbiljno se razboleo. Nakon dve nedelje pro-vedene u krevetu ostao je bez

posla u informatikoj industriji. Dijagnostifikovan mu je sindrom hroninog umora, ali je odbio da pokua da dobije invalidninu zato to je eleo da slui kao (volon-ter) svetenik u maloj parohiji. Znao je da e zbog toga imati pro-blema da dobije penziju. Ponovo smo iveli od moje male plate, a ja sam poela da se plaim.

Poto mu je sin zaet tokom procesa razvoda, smatralo se da je vanbrano dete. Malo po-sle naeg venanja, pojavio se i dvogodinji vanbrani sin. Morali smo da idemo na sud kako bismo dozvolili njegovom ouhu da ga usvoji. Nekontrolisano sam pla-kala tokom sasluanja; Aleks je izgledao kao da nita ne osea. Pitala sam ga: Koliko jo dece ima? Slegao je ramenima i re-kao: Ne znam. Verovatno neko-liko.

Ve me je obavestio da sam etvrta na listi njegovih priorite-ta, posle Boga, Crkve, i njegovog sina. Ovo je bila istina. Jednom prilikom kada je moj pastorak zalupio vratima, velika drvena ikona je pala i udarila me u gla-vu. Opsovala sam, a on je pobe-sneo zato to sam opsovala pred ikonom. Poljubio je ikonu, ne moju glavu.

Postali smo lideri zajednice, ali uz jedno ogranienje niko nije smeo da sazna za njegov bivi ra-zvod, ili za to da mu je sin roen

Jednom prilikom kada je moj pastorak

zalupio vratima, velika drvena ikona je pala i udarila me u glavu.

Opsovala sam, a on je pobesneo zato to sam opsovala pred ikonom. Poljubio je ikonu, ne

moju glavu.


van braka. Tako sam zapoela i-vot lai u kome sam morala da se suptilno pretvaram da je moj pastorak zapravo moj sin (veoma teko kada te ena iz crkve pita za poroaj ili za najranije godine deteta), a moj pastorak je mo-rao da se dri programa i da ne spominje svoju bioloku majku ili svoju polusestru. On sada ima 22 godine, i plaem dok ovo piem. Ono to smo mu uradili je tako bolesno, tako neshvatljivo, da to nikada sebi neu moi da opro-stim.

Poela sam da se oseam sve vie i vie izolovano, naroito zato to su dve parohije koje smo predvodili bile imigrantske, u ko-jima veina nije govorila engle-ski. Nisam imala nikoga kome bih mogla da poverim svoje lai.

Ispostavilo se da su dve njego-ve bive pokuale ili izvrile sa-moubistvo. Nikada nisam razmi-ljala o statistici toga Aleks mi je objasnio da su obe bile lude. Ali kako je vreme odmicalo, on je sve vie i vie pokazivao svoju na-rav. Imao bi neverovatne napade besa esto nisam ni znala po-vod i vritao bi na mene i pso-vao bi me. Bio je veoma krupan ovek, a ja bih sedela na podu dok bi se on nadvio nada mnom viui tako da su komije sve mo-gle da uju (to su mi i rekli!), sti-snutih pesnica, i nabreklih vena na vratu. Moje kolege su se alile kadrovskom kad god bi me dove-zao na posao i histerino vritao na mene.

Ovo nisu bile rasprave poto sam se plaila da uzvratim. Ume-sto toga, otila bih u drugu sobu i palila sebi kou. Nikada se ra-nije nisam samopovreivala, ali nisam nigde mogla da iznesem svoje emocije.

On me nikada nije zapravo uda-rio, iako je izazvao dve situacije iz

kojih sam izala sa modricama. Bilo kako bilo, vikanje je bilo jo gore poto bi me danima nakon toga sve fiziki bolelo kao da me je tukao. Ali za razliku od vei-ne nasilnih ljudi, nijednom nije rekao ao mi je. Moda je od Boga traio oprotaj, ali od mene nije.

Nekoliko godina sam verovala da sam srena poto sam misli-la da je svaki incident jedinstven i da se nikada nee ponoviti. Naa porodica je, u stvari, imala predivne zajednike trenutke, ali to je liilo na etnju preko divne livade na kojoj morate da izbe-gavate nagazne mine. Kasnije sam postala nesrena, ali sam odabrala da nosim svoje breme zato to nisam htela da rasturim crkvu. Nekoliko puta mi je pretio biblijskim brakom u kome je na njemu da donosi sve odluke, a moje bi bilo da mu se potinim, ali je ionako sve ve tako izgleda-lo.

Ipak, ideja o razvodu mi je bila potpuno strana. Bog mi je doneo ovog oveka i moje je bilo da ui-nim da to nekako funkcionie. Kada bih bila veoma neraspolo-ena, poslao bi me na vikend od-mor u oblinji manastir u kome se nalazio simpatini i ljubazni episkop koga smo oboje voleli. Ovaj episkop je kasnije rainjen zbog seksualnog uznemiravanja.

Situacija je kulminirala kada je moja kompanija proglasila ban-krot, i kada je postalo jasno da u uskoro ostati bez posla. Poe-la sam da mu nagovetavam da bi mogao da razmisli o tome da pronae jo jedan honorarni po-sao (radio je za platu kao bolniki

kapelan jedan dan nedeljno). Burno je reagovao, tvrdei da to ne bi mogao da uradi crkvi koja mu je bila prioritet. Vikao je na mene da se zaposlim u MekDo-naldsu, iako ve radim 50 do 60 sati nedeljno. Ti nema povere-nja u Boga, vritao je.

Postajala sam sve bolesnija mentalno i fiziki. Zbog problema sa vilicom i anksioznosti izgubila sam gotovo 15 kilograma, i bila sam konstantno depresivna i ner-vozna. Doktor mi je prepisivao sve vie i vie lekova. Ali to sam vie bila depresivna, Aleks je bio sve benji, nazivajui me sebi-nom kukom. Vikao bi na mene i psovao bi me celim putem do cr-kve, a onda bi izaao iz automo-bila i postao neni svetenik. Izgledalo je kao da je sastavljen od dva oveka. lanovi crkve su mi esto govorili kako sam imala sree da se udam za takvog boi-jeg oveka.

Kao lik koji igra Ingrid Bergman u Plinskom svetlu, moj mu je uporno pokuavao da me ubedi da sam ja luda, i poela sam da mu verujem. Naterao me je da bacim lekove u WC olju zato to sam zavisila od lekova umesto od Boga, ime sam ostala bez antidepresiva. U jednom tre-nutku je hteo da istera avola iz mene. U jednom momentu sam se zahvaljivala Bogu, u sledeem se strah ponovo vraao. TI si pu-stila avole da se vrate, vritao je. Ti ELI da bude bolesna.

Tad sam ve bila u polu-psi-hotinom stanju. Jednoga dana osetila sam veliko olakanje i smirenje nakon to sam ula glas Boga koji mi je rekao: Moe

Izgledalo je kao da je sastavljen od dva oveka. lanovi crkve su mi esto govorili kako sam imala

sree da se udam za takvog boijeg oveka.


da doe kui. Zaspala sam na podu ispred oltara, a kada je Aleks uao, ja sam mu sva srena ispriala o tome. Dobio je napad besa. ta e time uraditi CR-KVI? Ii e u PAKAO ako to ura-di. Ako ako je to ono to eli, u redu. ta da ti donesem pitolj ili konopac?

Sledeeg jutra sam poinila oz-biljan pokuaj samoubistva ne gest, ne da bih privukla panju. Bila sam 100% sigurna da u umreti i da e zbog toga svima i-vot biti bolji. Napisala sam opro-tajno pismo crkvi, u kom sam napisala kako je moj suprug bio dobar ovek, i kako bi trebalo da ostanu u toj parohiji. Sve je bila moja greka, napisala sam. Okri-vite mene.

Nekako sam uspela da prei-vim. Jedan doktor mi je rekao da nikada nije imao pacijenta koji je preiveo to to sam uradila. Svi su oekivali da u biti srena to sam preivela. Nisam bila. Tre-balo je da ostanem dve nedelje u bolnici. Aleks me je pozvao ve posle dva dana, zahtevajui da se vratim kui, i govorei mi ta da kaem doktorima kako bi me pu-stili. Upalilo je.

Naredne tri godine bile su iste, osim to bi u svaama on igrao i na kartu samoubistva. Njegovo nasilno ponaanje se pogora-valo. Iz radoznalosti sam traila od policije uvid u njegov dosije, i otkrila sam da je neposredno pre nego to smo se upoznali bio uhapen i odveden na sud jer je udario svoju majku.

Pravo da vam kaem, dvoje

pravoslavnih prijatelja (iz druge crkve) i jedan psiholoki savet-nik, evanelista, rekli su mi da MORAM da ga ostavim. Ali mi je mozak i dalje bio ispran mojom linom religioznou. Stalno sam im obeavala da e se stvari po-praviti. Morale su da se pobolja-ju. Radila sam ovo zbog Boga.

Jedne noi esnaeste godine otkako smo zajedno, vratila sam se kui kasno sa posla. Radila sam na projektu koji mi je tokom godine oduzimao najvie vreme-na. ekao me je. Kada sam ula, rekao je: Pretpostavljam da si se negde kresala sa nekim drugim. U njegovim oima pojavilo se ne-to novo, neto to nikada ranije nisam videla. Sledeeg jutra sam se probudila, otila na posao i ni-kada se nisam vratila kui.

Ironija je to i nakon razvo-da moram da ga izdravam. A kada iskrsne neki problem sa ekovima, kako ponekad i bude, on mi odmah poalje imejl u ko-jem trai novac (ta se desilo sa vrapcima?). MOJA kua je otila na dobo, izgubila sam polovinu svoje uteevine, proglasila sam bankrotstvo i nemam predstavu ta je sa mojim pastorkom. Otac

mi je otprilike tad umro. Dijagno-stifikovan mi je posttraumatski stresni poremeaj zbog zlostav-ljanja. Izgubila sam sve. Sve. Ose-ala sam se kao budala. I dalje se tako oseam.

Tokom sledeih nekoliko me-seci, oseanje koje sam imala, koje sam nazivala Bogom, sve je vie bledelo. Znala sam da je Bog potpuno nestao kada mi je otac

umro. Drala sam mu ruku kada je preminuo, i nisam osetila nita ni nagon za molitvom, niti brigu da li e otii u raj ili u pakao, niti oseaj da je njegov duh uopte bilo gde otiao. Doao je kapelan i pitao me je da li bi nekako mo-gao da mi pomogne. Rekla sam ne to bi mi ranije bilo nezami-slivo.

Nikada, nikada nisam ni sanja-la da bih mogla da prestanem da verujem u Boga. Tokom veeg dela svog ivota, ak i kada sam se rvala sa dogmama, Bog je bio jedina stvar u koju sam verovala da je istinita. Verujem da Bog postoji zato to ja postojim, go-vorila bih. Molila sam se svake veeri pre spavanja, ali i tokom dana.

Ali ne mogu da verujem koliko sam prilika propustila, onaj pa-kao koji sam podnela u njegovo ime. Ako postoji bog koji me voli, izabrao je udan nain da mi to pokae. Neko e rei da ja nika-da nisam zaista verovala, ali ako nisam zbog ega bih prolazila kroz sve to? Izazivam bilo koga da proe kroz ono kroz ta sam ja prola, i da posle toga ne kae da je Bog ili zao, ili da ne postoji.

Mi smo preputeni sami sebi, i volela bih da sam znala to pre 30 godina. Iskreno verujem da sam protraila ceo svoj ivot u Boije ime.

Mi smo preputeni sami sebi, i volela bih da sam znala to pre 30 godina. Iskreno verujem da

sam protraila ceo svoj ivot u Boije ime.


UDRUENJE ATEISTI SRBIJE - PROTIV DOGMI I NEZNANJA WWW.ATEISTI.COM

veliki prasak spec 007

Documents