venis u podzemlju 123

7/17/2019 Venis u Podzemlju 123

http://slidepdf.com/reader/full/venis-u-podzemlju-123 1/138



VENIS U PODZEMLJU

Džef Vandermer

Naslov Originala: VENISS UNDERGROUND

by Jeff Vandermeer

Fantastični roman iz mračne daleke budućnosti

Posveć eno ANI



I.

Nikolas

“ Ja, ja sam na vrhuncu svojih moć i...” Džajant Send



GLAVA 1

Dozvolite mi da vam kažem zašto sam poželeo da kupim mirkata uKvinovom cirkusu Šangaj. Da vam kažem o gradu: grad je oštar, grad je otisak izveden na kartonu i obojen svetlucavim bojama da bi se prikrio

prazni centar - rupa. (To je moje - reč i. Specijalizujem se u holo umetnosti, ali svakog

hemijskog meseca sastavim po jednu sleng dosetku na hartiji.)Da vam kažem šta meni grad znači. Tako ćete razumeti o mirkatu,

jer to je važno. Veoma važno. Pre jedne decenije, kada su vladali planeridruštva, zvali smo ga Dejton Central. Zatim, kada je centralna vlada palanjene aktivnosti prestale i svi policajci otišli u slobodnjake, počeli smo da

ga nazivamo Veniss

- nalik na siktanje zmije, pogubno i nepredvidivo.Umetnost je ovde bila mrtva pre Venisa. Umetnost pre Venissa bila jesamo Vor Hol, ulične pantomime s nabildovanim facama i ravnimmedijima.

Eto, to su za mene značile društvene revolucije - nikakvi tutnjećiulični neredi, uvrnuti opasači, cvetanje slobodnog tržišta i oglasni panoivisoki stotinu metara koji niču na svakom ćošku. Nikakve zone đubrišta,niti okeani otpada, ni podzemni prevrati, čak ne ni miris glandularnih

droga, ustajao, pa ipak oštar. Ne, Venis je doveo staru umetnost do kraja,naveo me da sanjarim u us pehu, svoje svepristune, sve-svega-postojećegholovizije.

Gotovo da je i mene doveo do kraja jednog dana, jer su, uslednepostojećih policijskih elemenata u društvu (izuzev honoraraca pougovoru), dva opaka lopova - ne, nazovimo ih pravim imenom: mažnjatori- dakle, ta dva mažnjatora pokrala su svu moju keramiku u starom stilu iholo skulpture u novom stilu i, nakon što su me tresnula po glavi takosnažno da mi se mozak razleteo po podu, razbežali se. Čak je i moj prijateljŠadrah Begolem ispoljio zabrinutost kada me je našao. (Večito zamišljenasorta, taj moj prijatelj Begolem: ni da trepne, ni da se trzne, nema ni tikova.Sve sama štedljivost u pokretima, u energiji, u vremenu. Jes’ baš on, mojasušta suprotnost). Ali, uspeli smo da razbudimo jednog autodoka iz pijanogdremeža i dali mu da me zakrpi. (Čoveče, ala je to bolelo!)

Posle toga sedeo sam sam u svom stanu/ateljeu, plačući dok sam

gledao jedan novokaubojac na holovizijskom aparatu koji mi je Šadrahpozajmio. Sav je taj rad propao! Lica grada, prizori iz grada koji su uspelida se probiju iz moga uma i uđu u holo, izgubljeni zauvek - čak nikada



nisu bili ni izloženi u nekoj galeriji, a nema ni izgleda da će ikada biti.Venis, uh! Gmizavac bez kandži. Zmija koja puzajući odlazi. Da li je ikoikada mario za prave umetnike pre nego što su umrli? A ja sam bio takoblizu mrtvog kako nijedan živi umetnik nikada nije bio. Nisam imao nicvonjka. Sav novac mi je pobegao - plastični pacovi napustili brod od

papira. Bio sam isto toliko otpisan koliko i v(antelesne) o(plodnje) koje supobili da bi ponovo uspostavili poredak, sve te artistične snove, tolikeartritične treptaje na holo ekranu. (Da možda nemate pri ruci čašu vode? Ili jednu, dve pilule?)

Mislim da sam oduvek imao artistične snove.Kad smo bili mali, moja sestra bliznakinja Nikola i ja izradili smo i

sklopili te tvorevine koje smo nazvali hladni bodljikavci i, da bi imali idrugi deo jednačine, neke tople paperjare.

Sve vreme tokom letnjih dana koji su cvrčali od ozonskih rupa ikonzervisanja vode i užarenih metala mi smo boravili u kući, u svomtobožnjem svetu oštrih/tvrdih ivica i razlivenih/mekih oblina, gaseći žeđ zaširokim poljima i džunglama na video monitorima.

Oboje smo tada bili u živoj umetnosti, umetnosti koju možete dadodirnete, i stegnete i privijete na grudi, a ne u onoj mrtvoj žvrljotini naravnom ekranu. Pseudomama i pseudotata mislili su da smo otkačeni, ali to

je bilo u redu zato što smo uvek radili svoje zadatke i zato što smo kasnijeotkrili da oni nisu naši pravi roditelji. Pored toga, imali smo istinskoosećanje za moral, istinski integritet. Znali smo ko je zao, a ko dobar. Toplipaperjari uvek su na kraju pobeđivali.

Kasnije smo prešli na genetsku glinu, postali deca-bogovi kojistvaraju stvorenja što se kreću, dišu, mole za pažnju svojim maučućim,plačljivim jezicima. Stvorenja koja smo mogli da uništimo ako nam seprohte. Nijedno od njih nije bilo dugovečno.

Kada je odrasla, moja sestra se odselila iz žive umetnosti baš kaošto se odselila od mene. Ona sada programira slobodno tržište.

Dakle, pošto Šadrah nikako nije hteo da se doseli ovamo da bimene i moju umetnost zaštitio od hladnih bodljikavaca destrukcije - hoćuda kažem: nisam mogao da nastavim sam, ukazivalo mi se užasnopriviđenje kako žrtvujem svoja dela od keramike, bacam ih na neke budućemažnjatore, a holo izrađevina ne može naneti fizičku povredu (što me je

navelo na pomisao: hej, možda je i ta holo izrađevina tako

đe mrtvaumetnost, budući de ne može da udari u svet kada je bacite) - pošto je to

bila mrtva ideja, odlučio sam da siđem u Kvinov cirkus Šangaj (gde god to bilo) i da “maznem si žednog mirkata” kako to kažu u ovim lažnjačkim



novokaubojcima. Jednog mirkata za mene, reći ću, visokog koliko hoćete.Duplirajte ga. U kavezu od zamućenog stakla. (O, poješću sebi nos akomažnjatori nisu to već uradili. Lukavi, lukavi mažnjatori.)

Ali, vi se verovatno pitate kako jedan živi umetnik poput mene -mršav, relativno nepoznat i usamljeni umetnik - može da povuče konce i

cimne lance koji vam mogu pomoći da vas primi u audijenciju misteriozniKvin.Pa, priznajem, preko veze. Priznajem, uz pomoć Šadraha.

Priznajem da sam mu ušao u trag u distriktu Kanal.Distrikt Kanal - Šadrah. Oni uvek idu zajedno, kao Volođ a i Sirin,

kao Ozi i Eliot, Romeo i Džulijard. Verovatno biste i sada tamo dole naišlina Šadraha, premda ga trenutno retko viđam zbog moje sestre Nikole.Tako sam i upoznao Šadraha, Nikola nas je dovela u vezu kada su živeli uistom stanu.

Vidite, Šadrah je prvih dvadeset pet godina svoga života proveo udonjem nivou i kada se popeo gore, našao se u distriktu Kanal. “Zid odsvetlosti”, nazvao ga je, i uokvirena tom svetlošću stajala je moja sestraNikola, koja je u to vreme bila službenik za orijentaciju onima koji dođu nazemlju. Zid od svetlosti i moja slatka sestrica Nikola - i Šadrah ih je obojeprosto progutao. Zamislite: ceo život ste proveli u svetu tame i neonskog

svetla, a onda ste izišli na površinu, i to pravo pred nju, anđela obučenog ubelo, da vas vodi, da vas bodri. Kad biste imali vremena, ispričao bih vamsve o njima, jer to je nešto što se samo poželeti može, ta njihova ljubav,lepota koja se ruga kozmetičkim reklamama i holo donjem rublju...

Dakle, od kada su unajmljeni svemirski brodovi za prevoz robeprekinuli nekadašnje buć-i-tras sletanje u hladnjikave donje kanale, distriktKanal postao je najturobnije mesto u gradu. Otiđite tamo ponekad i setiteme se jer mislim da više nikada neću tamo otići. Polovina dućana pluta po

vodi, tako da kada prekookeanski brodovi uplove s plenom i istovare ga,nakon dekontaminacije, restorani prvi biraju. Tamo klopaju svi budžovani.Možete naručiti pseudokitovo meso, raka sa jednom kraćom i jednomdužom štipaljkom, grgeča, sve što vam padne na pamet. Većina tih mestaima pogled na vodu i tu možete naći sve - mehaničke tvorevine, i živuumetnost i čulna zadovoljstva od kojih ćete uzdrhtati ili se onesvestiti. Isve to u paleti boja koje sigurno prijaju. Zadovoljstvo sunčevog zalaska u

holo mastilu, tako da ne morate da gledate odsjaj zagađ

enja, sumaglicu odmešavine smoga, govana i đubreta. Kad god sam bivao dole, uvek samodlazio tamo samo da bih seo i posmatrao divove bioindustrije i umetnosti



kako prolaze, cirkajući iz svojih džepnih flašica algiju (na čemu im nezavidim, natrule morske alge nikada mi nisu prijale).

I tako sam se našao dole, zaista dole (niže nego sada dok sedim uzoni đubrišta i raspredam vam ovu priču), i hteo sam da razgovaram saŠadrahom jer sam znao da radi za Kvina i da bi mogao da omekša, da

popusti i kaže mi ono što sam hteo da znam.Slučajno sam nabasao na Šadraha u jednom mirnom uglu, dalekood kružećeg i budnog pogleda policije Kanala, čiji su momci eksperti zaočuvanje poretka, ali nikada nisu u stanju da tačno odrede kojeg poretka,ako znate na šta mislim, a verovatno ne znate.

Ipak, i dalje nismo bili sami - trgovci delovima i razmetljivedomarke pune nakita, kao i kabasti autodoki, ozareni nagoveštajemsamopopravke, svi su hitali i gegali se mimo nas, svako od njih uronjen usebe.

Šadrah je to odradio kul, iskulirao do kraja, slušajući morske talaseiza nas, koji su se mogli videti kroz pukotinu na našim visokim, urušenimbedemima.

“Ćao” rekao sam. “Nisam te sreo još otkako su oni groznimažnjatori obavili svoju gaduriju. Spasao si mi život, zaista”.

“Zdravo, Nik” odgovorio je Šadrah, i dalje posmatrajući kanale.

(“Zdravo, Nik” da kaže posle svih kompli i kandimenata koje sammu uputio!)Šadrah je visok, mišićav čovek, opaljen od sunca, spuštenog nosa

još od vremena kada je bio kurir između gradova-država - smešni ljudi sumu to dali - i s hladnim, strogim ustima. Odeća mu je sva iznošena, sandalemu definitivno zaudaraju od starosti. Ipak, misli da je čovek dvadesetsedmog veka, ako shvatate šta hoću da kažem, a verovatno ne shvatate.(Na kraju krajeva, pa vi sada sedite ovde u zoni đubrišta, zajedno sa

mnom).“Dakle, kako ti ide?” upitao sam, predosećajući da ću morati svom

snagom i na silu da ga izvučem iz njegovih misli.“Odlično”, odgovorio je. “Ali, ti izgledaš loše”. Bio je bez osmeha.Pretpostavljam da i jesam loše izgledao. Pretpostavljam da mora da

jesam, i dalje sam bio sav u zavojima i s oteklinom na glavi kakvu bi nekigeosurfer poželeo da preplovi.

“Hvala”, rekao sam, pitajući se zašto mi sve moje re

či, nekadavešto upotrebljavane u svađi, sada nedostaju.

“Nema problema”, odgovorio je.



Video sam da Šadrah nije raspoložen za razgovor. Više je bio uraspoloženju mrtve umetnosti dok je posmatrao kanale.

I tada odjednom - čudo: povratio se iz zamišljenog posmatranjakanala dovoljno dugo da kaže: “Mogao bih da ti nađem obezbeđenje”. Svevreme zurio je u mene kao u mrtvaca, što je u stvari bio upravo onaj pogled

kakav je oduvek imao. Ali, tu sam ugrabio priliku.“A kakvo to, ti krtice jedna” odvratio sam. “Čitavu prokletupolicijsku jedinicu, svu uletvljenu i džepova prepunih od podmićivanja?”

On slegnu ramenima i reče: “Samo hoću da ti pomognem. Malimribama treba udica da upecaju velike ribe”.

“Nije ti baš loša igra reči”, slagao sam. “Je 1’ to dobijaš od zurenjau vodu po čitav prokleti dan? Ono što mi treba to je Kvin”.

Šadrah hrknu i reče: “Zaista si očajan. Poziv od Kvina?” Nije hteodirektno da me gleda u oči, već je kružio pogledom oko njih, između njih.“Možda ćeš kroz milion godina da uspostaviš veze”, reče, “stekneš novac iuticaj”.

Okrenuo sam se u stranu jer me je to povredilo. Krađa me jepovredila, nemogućnost da prodam umetnička dela me je povredila. Život me je povredio. I uvredio.

“Lako je tebi, Šadrah,” rekao sam. “Ti nisi živi umetnik. Ne treba

meni poziv. Samo mi daj adresu i ja ću sam da odem i da zamolim zamirkata. Sve što još bude trebalo sam ću da uradim.”Šadrah se namršti i reče: “Ne znaš šta tražiš, Nikolas”. Učini mi se

da vidim strah na njemu - strah i jednu, za njega neuobičajenu, iskrusaučešća. “Bić eš povređen. Znam te - i znam Kvina. Kvin se ne bavi timposlom zbog žive umetnosti. On je tu angažovan iz potpuno drugihrazloga. Stvari koje čak ni ja ne znam”.

Do tada sam već počeo da se preznojavam i vlažna vrelina stala je

da mi se penje uz grlo i, hej, možda sam ipak preterao u drogiranju onako,usput, i zato sam ga uhvatio za mišicu, da bih što bolje održao vlastituravnotežu.

“Za prijateljicu”, rekoh. “Za Nikolu. Potreban mi je kratak odmorda ne bih morao da odem ispod zemlje i provedem ostatak života u zoniđubrišta.” (I vidite gde sam danas? U zoni đubrišta. I pričam vama.)

Pominjanje moje sestre nije bilo pošteno - pogotovo što sam joj

dugovao onoliko mnogo novca - ali pominjanje odlaska u podzemlje bilo je još nepoštenije. Šadrah je i dalje imao noćne more o životu u podzemljus krelcima i smešnim ljudima i kap-kap-kap kapanjem vode koja je stalnoplavila sistem.



Zagledao se u mene netremice, pobledelog lica, zglobovi na šakamagubili su mu boju tamo gde se držao za šipku od ograde. Da li je, nadaosam se, video dovoljno moje sestre u meni?

Ali, ja nisam bezdušan - kada sam ga ugledao takvog, s ranom kojase videla tako dobro kao da su juče raskinuli, povukao sam se. Rekao sam:

“Zaboravi, prijatelju. Zaboravi. Snaći ću se na drugi način. Znaš ti mene.Oki-doki”.Šadrah me je još za trenutak gledao svojim sivim, bezizražajnim

očima, a onda je uzdahnuo i opustio se, tako da su mu se ramena spustila iglava klonula. Proučavao je pogledom svoje sandale-papuče ozbiljno, kaoda je podiatekt.

“Ako hoćeš Kvina”, rekao je, “prvo ćeš morati da mi obećaš da ćešovu tajnu da čuvaš za sebe - celog života, tako ti bog pomogao. Ako serazglasi da je Kvin primio u posetu nekoga kao što si ti, čitava gomila lujkikrenuće da kopa po gradu da bi ga našla”.

Nekoga kao što si ti je zabolelo, ali samo rekoh: “A kome bih tokazao? Ja, koji stalno pozajmljujem novac za sledeći holo? Ljudi meizbegavaju. Ja sam ti sam na svetu. Kvin bi mi pomogao da se približimljudima”.

“Znam”, reče pomalo tužno, kako mi se pričinilo.

“Dakle, kaži mi”, rekoh. “Gde je to?”“Moraćeš da kažeš Kvinu da sam te ja poslao”, odgovori i upreprstom u mene, “i da je sve što želiš samo da kupiš mirkata.”

“Zar se ti toliko pajtaš s Kvinom”, upitah s nevericom i malopreglasno, tako da me je par kanalskih pandura pogledao kao da samotkačio.

“Govori tiše”, reče Šadrah. I dodade: “Pođi ka zapadu niz bočnepokretne stepenice Kanala sve dok ne ugledaš ulično svetio Merkada.

Odmah ispred nalazi se jedna uličica. Pođi niz nju. Na kraju izgleda kaošlepa ulica jer je ispunjena kantama za reciklažu i drugim otpacima izposlednjih deset vekova. Ali, ne daj da te prevari. Samo zatvori oči - to jeholo. Kada prođeš kroz njega, Kvinovo mesto je pravo ispred tebe. Samoprođi i uđi.”

“Hvala, Šadrah”, rekao sam, dok mi je srce tuklo trostruko brže.“Reći ću Nikoli da si joj ulepšao dan”.

Oči mu se raširiše i zasvetleše, osmeh mu prelete preko lica i brzonestade. Ali, znao sam i on je znao da sam ja znao.

“Pazi šta radiš“, reče tako čudnim glasom da su mi žmarci podišlipo leđima. Rukovao se sa mnom. “Kvin je malo... čudan. Kada sve bude



gotovo, dođi da se vidimo. I zapamti, Nikolase, nemoj, nemoj se pogađati snjim oko cene koju ćeš morati da platiš".

Udaljio se dugim, ogromnim i brzim koracima niz dokove, neuputivši mi ni “zbogom”, niti mi pruživši priliku da mu se zahvalim, kaoda sam nekako uprljan, nekako loš. To me je rastužilo. To me je razbesnelo

jer sam oduvek govorio da Šadrah nije “in”, čak i kada se Nikola sastajalas njim.Šadrah i Nikola. I ja sam bivao u fazonu s nekim, ali nikada u

velikom. Ti zaljubljeni mladi ljubavnici koji šetaju niz očišćene zone, tiparovi koji se sparuju u senci kanala ne znaju šta znači biti očajničkizaljubljen, a možda ni Nikola nije znala. Mislio sam da će Šadrah umretiod tuge kad ga je napustila. Mislio sam da će se sklupčati i umreti. I umrobi da nije sreo Kvina. Kvin ga je podigao iz mrtvih.



GLAVA 2

“Šta to radi Kvin?” pitate ( Kao da vi, do kolena u đubretu, imateprava da postavljate pitanja. Ali, pitali ste me i reći ću vam.) Kvin pravistvoroide. On pravi stvoroide koji su nekada postojali i sada ih više nema

(tigrove, ovce, šišmiše, slonove, delfine, albatrose, galebove, armadile,crne primorske vrapce) i stvoroide koji nikada nisu postojali, sem umitovima, ravnim medijima, ili holo tvorevinama (brbljive budilice, keze,štence-gardiste, grohotava kaukala, snarke) ili stvoroide koji nikada uopštenisu postojali pre nego što ih je sam Kvin stvorio (bube-crve, jarce-jegulje,majmune-kamile).

Ali najbolje od svega što radi - najživlja umetnost od svih, po mom

mišljenju - jeste usavršavanje postojećih stvoroida. Kao što su mirkati sparalelnim palčevima. Njegovi mirkati su poput starih, starih

Stradivarijusovih violina, svaki savršen i nijedan nalik na drugoga. Samobogataši mogu sebi da ih priušte, uglavnom pomoću značajnih veza, a nenovca, jer, kako je bilo rečeno, Kvin ne radi za novac već za usluge. Madaniko nije mogao da odgonetne kakve usluge i po koju cenu. Priča se da jezapočeo karijeru kao asistent kod vantelesno oplođenih trudnoća koje jedržava sponzorisala pre nego što je vlada pala, ali niko ne zna bilo šta

konkretno o njegovoj prošlosti.Tako sam sanjario o mirkatima od kada me je Šadrah napustio.Zamišljao sam čudesne, četiri stope visoke mirkate, s blistavim okruglimočima i nosevima kao šargarepe i staloženim, dvonogim hodom i mogu-li-ti-pomoći osmesima. Mirkate koji obavljaju kuhinjske poslove ili koseatrofimahovinu u vašoj omiljenoj podgradskoj bašti. Čak peru rublje. Ili,najvažnije, mogu da koknu nekog mažnjatora i odgrizu mu njegov glupivejner.

To je najbolja slika osvete koju sam urezao sebi u mozak isto onakožestoko kao i novokaubojce koji su, kao što ste bezsumnje već pogodili,moja jedina slabost. “A, jeee, Bob, da mi u’vatiš lasom jednog mirkata,čim ja o’branim čast moje gospe i porvem se s ovim belim medonjom.”Ma, hajde, bre! Nikakvo čudo da mi je prodaja moje holo umetnosti išlatako loše pre nego što su je mažnjatori pokrali.

Ali dok sam hodao kroz uličicu koja je izgledala zaista ćorsokački,

kasnije te večeri - pošto sam upravo imao jednu rundu pesničanja (višećuškanja nego pesničanja) s čuvarem rampe distrikta Kanal - priznajem dasam se unervozio. Priznajem da sam se znojio i da su mi ruke podrhtavale.



Noć je bila tamnija od tame - čekaj, čuj: kraj sveta je noć -, to sam jasročio, haiku pesmu u monostihu - i zvuci iz dalekih, osvetljenih ulica teksu slabo odzvanjali niz one nadnete i proklete zgrade. (Smrdelo je i đubre,takođe, baš kao ovde.)

Kada sam zakoračio kroz holograf - savršenu predstavu i, po mom

mišljenju, dobro avetinjsku - i dospeo pod netremice upereno “O”ko upurpurno osvetljenom natpisu KVINOV CIRKUS ŠANGAJ, za trenutaksam opet osetio žmarce po leđima. To me je podsetilo na vreme kada sambio dečak (opet) i video pravi i veliki cirkus, spravim vrapcem koji jeizvodio trikove na visoko razapetoj žici, čak i normalnog psa, koji je trčaokroz obruče koji su se neprestano okretali ispod njegovih nogu. Sećam sekako sam zbunio tatu upirući prstom kad je pas iskočio u arenu i kada samrekao: “Vidi, tata, vidi! Nešto izlazi iz poslednjeg kruga!” Kao zgoditak,možda? Nisam znao. (Do vraga, nisam znao čak ni da mi vlastiti otac nijeonaj pravi.) Čak i genetske igračke kojima sam se igrao - petao Gruban sledenim očima kojima je, kako sam mislio, zlobno buljio u mene noću;kornjača Glupson, koja je pričala najblesavije priče o svojim dobrimprijateljima bodljokošcima - sve su proizvodile otpadne materije u vidulepog, solidnog bloka, kroz pupak.

Ali, pustio sam da priča pobegne od mene, kako bi rekao Šadrah,

ali nikad nije rekao, i uđe u nostalgiju, a to ne bismo želeli. Dakle: čimsam zakoračio u modru, baršunatu tminu, dok su vrata uz sssik klizila da sezatvore za mnom, pojačali su mi se žmarci uz kičmu, i sve zvuke iz slepeulice, sav smrad đubreta i bljutavost zamenilo je brujanje klima-uređaja, jaki miris steriliteta. To je bila visoka klasa. To je bila atmosfera.

I to je bilo upravo ono što sam očekivao od Kvina.Sa obe strane stakleni kavezi, ugrađeni u zidove sijali su se

ćilibarnom svetlošću, obasjavajući bizarnu grupu stvoroida: stvari bez

očiju, stvari s premnogo očiju, stvari s premnogo udova, stvari s premnogozuba, stvari s premnogo stvari. Sada sam mogao da osetim i smrad, tekdelimično prikriven čistoćom: smrad cirkusa koji sam video u detinjstvu -gorko-kiselu kombinaciju mokraće i sena, opojni miris životinjskog znoja,životinjskog prisustva.

Kavezi i mirisi nisu kod mene probudili mnogo radoznalosti -naveli su me da gledam pravo ispred sebe, niz prostoriju sve do kraja,

nekih 30 jardi, gde me ječekao Kvin.To mora da je bio Kvin. Ako nije bio Kvin, Kvina ne može biti.

Sedeo je iza displeja u vidu šanka za serviranje pića: četvrtastesprave nalik na pisaći sto u koji su bila ugrađena dva sta klena kovčega čiju



sadržinu nisam mogao da identifikujem. Kvinova glava bila je delimično umraku, delimično obasjana jednom svetiljkom s tavanice, ali odsjaj oko njebio je toliko jak da sam morao da koraknem bliže, makar samo da bihnazreo Kvinovo telo, u njegovom sedištu moći.

Kada sam se dovoljno približio da bih mogao da mu pljunem u lice,

zadahtao sam kao ribica koja se guši u kiseoniku jer sam shvatio da Kvinne samo da nije bio naslonjen na šank, on je bio šank. Zastao sam izabuljio se, očiju okruglih kao u te ribice. Čuo sam za don DalijevAutoportret miks medija na pločniku - koji se sastojao od šljiskavihostataka Dir Dana - ali Kvin je zauzeo potpuno različiti nagib, koji jeodisao genijalnošću. (Takođe je odisao otkačenošću, pa šta?)

Portret umetnika kao ploča od mesa. Sam šank imao ježućkastomrki preliv, nalik na presađeni deo kože pre nego što zaceli i ceo je bio istačkan očima - očima koje su treptale i očima koje to nisu činile,očima koje su namigivale i sve su gledale u mene, koji sam gledao u njih.

S vremena na vreme, kunem se u svoj grob od sleng dosetke, šankse nadimao i skupljao, kao da diše. Bio je približno tri metra visok idvadeset dugačak, širok pet. U sredini, meso mu se razdvajalo da biobuhvatilo dva staklena kaveza. U kavezima su sedela dva blizancaorangutana, maleni ali savršeno oblikovani, gizdajući se na vrhu bonsai

stabala. Svaki od njih imao je lice žene, s isturenim jagodicama i očima izkojih je izviralo razočaranje i očajanje.Na gornjoj ploči šanka, nalik na stablo drveta koje se uzdiže iz tla,

uzdizao se Kvinov torzo, završavajući se vratom i uzanom, nekakovijugavom glavom. Kvinovo lice izgledalo je gotovo istočnjački, s jagodicama šiljatim i oštrim, blagim usnama, očima bez kapaka.

Opojni miris životinja, gorko-slatki, dopirao je od Kvina, jer mogaosam da ga namirišem na njemu, oštar i svež. Da li je trulio? Da li je princ

genetske rekreacije trulio?Oči - zagasitoplave, bez i nagoveštaja odsjaja - netremice su gledale

nadole, na ruke; na nitima koje su izlazile iz svakog od dvanaest prstijunjihali su se pauci, izlazeći na šank. Pauci su iskričavo svetlucali, nalik napurpurne dijamante u polumarku. Kvin ih je nagonio da izvode vijugaveplesove na površini šanka, koja je bila njegovo krilo, dvanaest pauka u nizukoji izvode čudnu kabaretsku reviju. Još jedan vid žive umetnosti. U stvari,

podario sam joj jedan apaluz, iako sam u grlu osećao knedlu od straha.Strah je istisnuo sleng iz mene, dajući mi ono normalno, da tako kažem,

tako da sam se osećao kao da mi je jezik iščupan iz usta.



Na zvuk apaluza - jedino što se tu moglo čuti - njegova glavaustremi se na mene i osmeh mu razdeli lice na dve polovine. Na jedantreptaj njegove šake pauci mu se obmotaše oko ruke. On sklopi ruke kao dase moli.

“Dobar dan, gospodine”, izgovorio je pevušećim, čudno ledenim

tonom.“Došao sam po mirkata”, rekoh glasom za oktavu višim odnormalnog. “Šadrah me je poslao.”

“Došao si sam?” upitao je Kvin, probadajući me pogledom svojihplavih očiju.

Usta su mi bila suva. Bolelo me je kad gutam.“Da”, rekao sam i na tu reč - tu jednu jedinu, kratku reč u koju je

stalo klupko vaskolikog pristanka - čuo sam kako se stakleni kaveziotvaraju iza mene, čuo sam bat mnogih koraka, za leđima osetio prisustvostotine stotina stvorenja. Udahnuti miris mokraće i slame, zgusnut unozdrvama, naterao me je da se zakašljem.

Šta sam drugo mogao, već da guram dalje?“Došao sam po mirkata”, rekao sam. “Došao sam da radim za tebe.

Ja sam holo umetnik. Poznajem Šadraha.”Oči su me gledale lenjo, staklasto, a za leđima čuo sam čitav hor

dubokih i visokih glasova, glasova poput trske i glasova nalik na noževe:“Došao si sam?”I tada sam pomislio, dragi Jehova, dragi Alahu, dragi Bože, i setio

se toplih paperjara i hladnih bodljikavaca iz svoje mladosti, i pomislio dasam upao među hladne bodljikavce i da sada ne mogu da izigravamsvemoćnog, ne s najživljom od živih umetnosti.

I pošto sam bio očajan i pošto sam bio luckast, a iznad svega poštosam bio osrednji holo umetnik, ponovio sam: “Hoću da radim s tobom”.

Preda mnom je Kvin naprasno preminuo, ličio je na lutku izpozorišta, baš kao što su i pauci na njegovim prstima bili lutke nakonopcima. Iza mene stvorenja su koraknula napred na papcima, kracima,oštrim kandžama, strahovito zaudarajući. Sklopio sam oči osetivši njihovešape, njihove šake - mlitave i meke, svirepe i vrele - kako me čvrsto držeda ne mrdnem. Dok su mi igle ulazile u ruke, u noge i ispunjavale meprivremenom smrću sna, sećam se da sam video orangutane kako plaču na

granama svojih bonsaija i zapitao se zašto plaču za mnom.* * *



Dozvolite mi da vam kažem o gradu, gospodine. Kao poljubaczmije, oštar i smrtonosan. Veoma je važno. Da vam kažem o Kvinu injegovim mirkatima. Sada radim za Kvina, i to je gadan posao. Uradio samužase. Uradio sam užasne stvari - najmrtvije i najsmrtonosnije međumrtvim umetnostima, hladne bodljikavce duše. Ubio sam živu umetnost.

Ubio sam žive ljude. I znam. Znam. Samo. Samo meso otpada od mene imeso se navlači, kao novo odelo. Samo igla ulazi i izlazi i mene baš briga,iako svom snagom pokušavam da mislim na Šadraha i na Nikolu.

Ali igla ulazi i... Dozvolite mi da vam kažem o gradu...



II.

Nikola

“Kažu da ovo mesto pohode duhovi. Jes’, ali samo jedan.”

Džajant Send



GLAVA 1

Vi ste uvek bili dvoje. Kao jedno: Nikola i Nikolas, prožimajući seuzajamno u zajedničkom pamćenju, tako da je već na početku rečenicekoju bi tvoj brat izgovarao tebi bila jasna senka njenog završetka i

mrmljala si reči pre nego što bi ih on izgovorio. U svakom trenutku koji siprovela s njim iznova si proživljavala onaj zamagljeni početak, kada te jedoktor spasao iz utrobe veštačke majke - da drečiš i kašlješ i s nevericomgledaš na očitu nesavršenost spoljašnjeg sveta. Svet plastike, svet neba,svet istrošenog kamena i raspadanja.

Prefinjena, ali pulsirajuća muzika čula se u porodilištu. Zidovi, barkoliko se sećaš, bili su izmazani crvenilom, u kojem ste ti i tvoj brat bili

sjajne, simetrične paralele od mesa.“I ti”, uvek je govorila tvoja pomajka, dokle god si dozvoljavala

sebi da živiš s njom, “I ti”, uvek je govorila tvoja pomajka, kao da jedinapolaže pravo na čudo toga trenutka, “prvi pogled na svet, tvoj, Nikov, osimvazduha, tavanice, postelje, stolice, bio je onaj drugi, blizanac, slatko,slatko ogledalo od krvi i mesa”.

Bila si izvađena iz unutrašnjosti kace poput svih ostalih njenihkacića, ali samo Nik je bio tvoj brat, izrastao iz istog jajeta, i u njegovim

očima videla si samu sebe kako uzvraćaš pogled.Noć u kojoj si prvi put primetila promenu nastupila je nakon što jeNik izostao sa jednog od retkih dogovorenih ručkova u distriktu Kanal.Bila si umorna, iscrpljena desetočasovnim radnim danom programiranja, istajala si na prozoru svoga stana na sedamdeset petom spratu Barstoa,pogleda uperenog na grad koji se prostirao pod tobom: raznobojne,uzlečuće saobraćajne linije vozila na vazdušnom jastuku koje su definisaleoblike i visine zgrada dok je svetlost preletala preko neba u narandžastim izelenim mlazevima. Tu dole, veliko, pohlepno svetlucanje industrijskihsektora, tamo dalje blistava, ali malena opuštenost distrikta Kanal. Izaosvetljenja, mračni polukrug gradskih bedema, gotovo dve stotine stopavisokih i čitavu milju dubokih, za njima krvave mrlje puste zemlje i, jošdalje, ako jako zažmiriš, ako zaista poželiš, mogla si da razaznaš bledo,daleko treptanje Baltakazara, grada pobratima.

Nekada smo bili bliski i blisko povezani, ali sada smo isušena

ostrva, svako od nas usamljen, svako planeta za sebe, plutajuć i sve dalje i dalje jedno od drugoga, zadovoljni da se stalno uvlač imo u sebe... Ovonije beskorisni solipsizam; vremenom je stekao krhki sjaj istine. Gradovi



su se okretali od gradova, proždirući sami sebe. Vlasti su se izlomile uodlomke odlomaka. Razonoda je postala zabava za usamljenike. Solopustolovine.

Dok si posmatrala kako noć osvaja grad, postepeno gasećisvetlucanje i sjaj sunca na čeliku i staklu, osetila si Nika u senkama

međuprostora, znala da je on negde tamo dole, u haosu koji je sasedamdeset petog sprata zgrade Barsto izgledao tako metodičan, takoracionalan.

Još jedan juriš na vetrenjače, bez sumnje, nekakva opskurnaumetnička novotarija i obećanja uokvirena neiskrenim osmesima irukovanjima. Pojaviće se on malo kasnije, izgužvan i obeshrabren, alispreman da pokuša još jednom, da bi prodao nešto više samoga sebe -svoju “živu” umetnost - i sklopio još jedan dil sa nekom otrcanomgalerijom. Bez sumnje.

Sumnja. Dobro si ga poznavala - čak si se i navikla na njega, tog“njega” u kasnijoj fazi: čudnovata odeća (“Zašto ne bi postao modnikreator?” našalila si se jednom prilikom) i već imenom definisan, “slengdosetka” način, kojim se često izražavao, kao da time samo potkrepljujekvalitet svojih holo radova. Ali, čak i Nik je bio primoran da shvati - daprizna - da počinje da stari, da je i suviše star da bi na sebe uzimao privid

mladog početnika. Pokušala si da ga ubediš da postane programer, kao ti -pričinjavalo bi ti zadovoljstvo da ga podučavaš - bar dok se ne oporavi odpljačke i vrati neke dugove - i tebi je, takođe, dugovao novac. Ali, on jerekao ne: “Bilo bi mi dosadno - čak ne ni do smrti, nažalost, samo skoro dosmrti.” Ušla si u kupatilo, zagledala se u starinsko ogledalo, dok je krajtebe iskočio tvoj hologram, stvarajući vas četiri: dve koje zure u ogledalo idve koje zure iz njega. Mogla si da vidiš Nika u mrštenju svoga lica. Kakote duplira. Kako te imitira. Pokušavajući da ti saopšti nešto. Kako to, da u

svom hologramu vidiš nešto što je življe od tebe?I dalje možeš da čuješ Nikove rečenice, ali ne želiš više da ih

dovršavaš, jer one su sada monstruozne, grlene kreacije, i zaudaraju na krv.Nisu to više konstrukcije onog Nika koga si poznavala, Nika koji volidistrikt Kanal zbog njegovih raznovrsnih razgovora, sklapanja poslova,njegove tajanstvene magije koja beži svakoj olakoj definiciji.

“To je vrhunac žive umetnosti”, jednom ti je rekao, lica

zajapurenog od oduševljenja. “Svi ti razgovori koji se preklapaju. Sve tereči, sve nijanse reči. Kad bih samo mogao to da uhvatim u holo ili ukeramiku, bio bih genije do jaja.”



Samo, nije bio genije. Genije se ne trudi da postigne savršenstvo.Genije je... bez truda. Ipak, bilo je trenutaka, uglavnom kada si živela saŠadrahom, da se i Nik zapali od vašeg plamena, kao da se tvoja ljubavprema Šadrahu stapala s njegovom umetnošću, tako da si opet mogla dabudeš u jednini, i kad bi ti postala lepota od krvi i mesa za Šadraha, i Nik

bi postao lepota u svojoj umetnosti.Posle toga, on je nastavio da se tetura kao nekad, i pokušavao, ipokušavao, i pokušavao tako uporno da si ponekad osećala njegov bol istoonako jako kao što ga je on sam osećao. Nik je svojevremeno uživao udruštvu genija i s njima razmenjivao priče. Zar je bilo toliko apsurdnomisliti da bi on, samo da je imao više vremena, mogao stvoriti malo remekdelo, nešto što će ostati živo i posle njegove smrti?

Još može, ubeđuješ samu sebe, ali u glavi ti je grozni pritisak tihsablasti, sablasnih rečenica koje te nazivaju lažljivicom.

Rečenica i sećanja.Nik se smeje tom stvorenju dok ono posrče po podu dnevne sobe.

Roditelji su vam na poslu, škola se upravo završila, pneumatske kabine suvas bezbedno iskrcale kod kuće. Nik sedi za kuhinjskim stolom, njegovatorba s bionirskim alatima razasuta je unaokolo, kao autopsija čeličnoginsekta. Ti sediš na otomanu preko puta i posmatraš eruptivna dahtanja

napravljenog stvorenja. Ono se tetura i tužno mijauče: mače s višeslojnimočima, pet nogu, gušterovim repom i, najgore od svega, čoveč jom ušnomškoljkom koja mu štrči na vrh glave. Iz otvora na tom uhu palacatamnocrveni jezik.

Poživeće koliko mušica; njegovi organi, odvratno izobličeni,proviruju mu iz bokova. Mače prestaje da se tetura, podrhtava nalik nabednu gomilicu, iz nemogućih očiju kaplju mu krvave suze. Miriše kaooštećena ili natrula voćka.

U početku su ti bila smešna ta stvorenja koje je Nik pravio pomoćualata iz torbe; smejala si se kada se on smejao, ili pre nego što bi počeo dase smeje, i ponekad si čak dovodila prija telje da se igraju najnovijimigračkama. Njihova brbljiva kreveljenja bila su ti zabavni predah izmeđudomaćih zadataka i kućnih poslova.

Ali sada ti je deset godina i počela si odista da primećuješ strah,bol, izbezumljenost. U očima, u grimasama, u grčevitom posrtanju.

Prilaziš mačetu. Nežno ga podižeš s poda, držiš u rukama, dok seNik i dalje smeška u svom kutku. Tvoj dodir umiruje mače, a ipak mu

pričinjava užasni bol, jer neki delovi su mu samo sirovo meso bez kože.Ono pokušava da prede, ali iz njega izlazi samo tužno kašljucanje. Držiš ga



još za trenutak. Potom mu stavljaš šaku na vrat i zavrćeš. Mače seoklembesi.

“Nikola!”Ništa ne moraš da izgovoriš: tvoj ljutiti pogled, stisnute usne,

nepomični obrazi kažu mu sve, i kada kreneš da sahraniš mače u dvorištu

iza kuće, on kreće za tobom, plačući.Ali, sledeće nedelje on ga iskopa i u svojoj sobi, gde ne možeš damu ocenjuješ delo, nastavlja eksperimetisanje, i nastaviće sve dok ne shvatida nema ni strpljenja, niti veštine da stvori zaista autonomno živo biće kojeće trajati. Kada je to shvatio, nastupilo je dizanje ruku od svega,odvratnost prema hromozomima, alatkama, komadićima mesa, a zatim jesvesrdno prihvatio holo umetnost.

Prvi put kad si se razdvojila od Nika nisi ga više odražavala, niti jeon odražavao tebe, bilo je zbog mačeta, i tada si zaista shvatila da serazlikuješ od njega. Da možeš da ga se oslobodiš.



GLAVA 2

Još jedna nedelja prošla je u sivilu zaborava. Ti si lagani san, jesenja stud, brod na tihom moru. Misli dolaze sporo i teško, nalik na ribuu dubini mora koja pluta teško i sputana sećanjima, ka površini dupljarka

ponovo rođena.Priredila si žurku. Zima je, daleki rasprostrti zidovi nalik su na

metalne trake obmotane oko poklona, grada - a ti si izgubljena u timobmotanim pantljikama pošto se žurka održava u posebno iznajmljenojprostoriji ugrađenoj u zidove. Tu su svi tvoji prijatelji - s posla, stečeni izveza uspostavljenih sa drugim gradovima, putem holograma. Njihovaimena? Zaboravi im imena jer ona su razmenljiva, promenljiva, lica su im

crni krugovi, željni svetlosti. I svuda oko tebe, svih 360 stepeni, prijatni,ritmični zvuci zveckanja srebrnog pribora za jelo i razgovora. Vino. Tanjiriprepuni sipe i jastoga. Smejanje. Jadanje. Raspravljanje o poslu. Razgovoro novim kolegama, konkurenciji, najnovijim provodima u distriktu Kanal...

Nik te noćas okružuje - u senci jednog muškarca na sivim tapetama,u sećanjima na razgovore o holo umetnosti. On boravi u udubljenjimaispod jagodica jedne debitantkinje, u razuzdanoj aroganciji mladogkompozitora, u tužnom osmehu njegove postiđene žene. Poput ovog

konobara, i on je nekada petljao s flašama vina, nikada nije umeo da izvučezapušač kako treba.Očekuješ da neko, bilo ko, pita za Nika, da bi mogla da se

oslobodiš napetosti koja raste u tebi. “Moj brat?” kazala bi. “Ne znam.Zaista ne znam. Nije došao na ručak kad smo se dogovorili. Mislite li daima nekih problema? Da li bi trebalo da budem zabrinuta?” Ali niko nepostavlja pitanje, jer Nik je niko, izuzev za tebe.

Usred sporih i naglih slapova reči, duhovitih pa ipak predvidljivihdoskočica, galantnih protivudaraca, ti se napola sećaš onoga što želiš dazaboraviš: da si, u najboljem slučaju, sećanje, u najgorem gnev koji polakočili. Predsedavaš tom zabavljanju kao da si tempirani časovnik, časovničar,otkucavajući, stalno otkucavajući do kraja.

Bacaš pogled napolje, na hladnu ivicu sveta, dok partner sedi poredtebe. Partnerovo ime je Ruben, i on je hologram, pramičak varljivesvetlosti.

Tužna. Iznenada tužna, a ne znaš zašto. Tamo napolje, u imurnomnadimanju talasa, pseudokitovi se probijaju napred i čamčići serazmnožavaju i ajkule spavaju, potrbuške na pesku, dok su im bademaste



oči opijene snom. Celokupni ciklus života nastavlja se, neprimećen inesvestan, i nema zamerki toj anonimnosti, izuzev jata srebrnih ribica kojeprobijaju površinu okeana poput brzo-probadajućih iglica, pojavljuju se inestaju.

Po čemu je Nik nalik srebrnoj ribici? Sta ga je učinilo nemirnim,

neispunjenim, nesposobnim da oseti zadovoljstvo ukoliko snažno nepogura samoga sebe?“Trebalo bi da budeš holo umetnik”, rekao je Nik jednom.

“Neopisivo je šta bi sve stvorila”. Jeste, Nik - neopisivo. Možda bih č ak napravila mač e sa složenim oč ima i pet nogu. A možda bih poželela samo da klizim kroz život nevidljiva i bez težine. Možda je život lakši, više zadovoljavajuć i na taj nač in...

Povlačiš se iz društva rano, u privatnu sobu, opremljenu posteljom iseksualnim igračkama. Tvoj partner je dobar ljubavnik, imajući u vidu da je hologram, otklanja od tebe ubod žaoke i strah samo pomoću jedne dodve šapatom izgovorene reći. Dok se uvijaš pod kodiranim promenamanjegovog lika, njegovim nevidljivim, eteričnim milovanjima, misliš: Ovde se nikada ništa ne dešava, i ne znaš da li tu podrazumevaš sebe ili grad.Čekaš dve nedelje, putujući redovnom linijom metroa do svoje kancelarijeda bi radila još od jutra, izlažući se desetočasovnom uticaju bajtova i

bitova, cifara i šifara, i vukući se do kuće kad padne noć, ponekad izlazećiu provod s Tinom i Džordžom, tvojim kolegama programerima. Ponekadzakažeš i ljubavni sastanak preko Neta - pravi ili virtualni - ali uvek jedandeo tebe traži Nika po uličnim uglovima, u gomilama pešaka, čak iprilikom virtuelnih putovanja u druge gradove: Zindel, Baltakazar.

Na poslu u kancelariji počinješ da se brineš, izbačena iz subrutine isubsubrutine mislima o Niku. Uspavljujuća, treperava svetlost holografskihekrana okružuje te poput oklopa; odevena si u nju, premazana njome,

prilagođena joj. Ponekad ti se učini da možeš da namirišeš pucketavivazduh - uzavreo, suv, električan - dok manipulišeš stvarnošću stvarajućinove konfiguracije. Ali sve se to svodi na razmetljivu, kobajagi novutehnologiju - stariji kod koji otkucaš na tasteru ili za njega koristiš softverza prepoznavanje glasa, ili na najnoviju tehnologiju, od pre 50 godina, kojapodrazumeva mašine ograničene v(eštačke) i(nteligencije), (s pažljivoograničenim centralnim delovima da bi bile poslušne), u koje nemaš

poverenja i koje u stvari i ne razumeš: poslednje ostatke jednoumlja koje jenekada vladalo gradom. “Aktuelna” tehnologija - hologrami i ostalo štopripada toj vrsti - stara je više od sto godina, ali pored nje se osećašnajopuštenije. Dopadaju ti se čipovi u noktima i to što izgledaš kao da



sviraš na nekom instrumentu kada podaci, u obliku svetlosti, poteku iztvojih ruku.

Kako grad postaje sve više potuljen i klizi u san svoga nestanka,tako dobrih programera ima sve manje. Da nema tebe i takvih kao što si ti,vladajući mehanizam zaribao bi i stao - hiljadu vozova bi iskliznulo iz šina,

sto hiljada prskalica za zalivanje krenulo bi u ponoć umesto u podne,vozila na vazdušnom jastuku sudarala bi se i gorela nalik na kratkovečnemetalne moljce.

Prava je moć biti programer ovih dana - ti si brutalni hirurg,delikatni kasapin - i zgrada u kojoj radiš, koju ti i tvoje kolege nazivate“tvrđava”, odražava tvoju moć. Ona je ogromna - bela, uzdiže se ka nebu uobliku valjka visokog oko dve stotine spratova, a ti si usađena u njenometalno meso na sto dvadesetom.

Strasno si odana Tvrđavi i radu, jer to nije igranje, nije običniposao. Smrtno je ozbiljan. Početak i kraj. Za tebe on je život dok krivudaštražeći put kroz stari kod, i kroz novi, gledajući gde ćeš se spojiti, ponovotrasirati put, ponovo napisati... Voliš taj apstraktni svet čiji se interesi takožestoko sukobljavaju s interesima konkretnog sveta. Svuda oko tebe gradse raspada - nivoi ispod zemlje izgubljeni su za građansku vlast,vansvetske kolonije toliko su zaokupljene vlastitim preživljavanjem da će

već u sledećoj generaciji sveži donji kanali za vansistemske svemirskeletelice biti upotrebljeni u sasvim prozaične svrhe, a površinski nivoi tolikorazgraničeni i pod različitim vlastima da će za putovanje od jednog krajagrada do drugog biti potrebno da se prođe kroz osamnaest graničnihprelaza.

Usred ovog haosa, jasnoća i strelovita preciznost tvoga poslapružaju ti utehu - i čini se da je važno da se stanje održi, da se obnovi, dase uspori nadiranje varvarstva makar za jedan dan, za nedelju dana, mesec

dana, godinu dana.Natrag na poslu, šef ti je za vratom, nadgledajući tvoje odeljenje

izdaleka, šaljući svog minijaturnog holosebe da viri i u tvrdi ekran i umeki, nalik na đavolčića s trozupcem. Nikada ne znaš kada će iskrsnuti -čak i da li će biti kažnjavanja zato što je neko zatečen kako razvlači posao -pa ipak, na pola puta pre kraja radnog dana odlučuješ da kreneš u potraguza Nikom pomoću kompjuterskih sistema, pomoću koda.

Proveravaš njegov identifikacioni broj i konstatuješ da već dvameseca nije platio kiriju. Kasni u isplati svih računa. Ima nekoliko

pozajmica u zalagaonicama na lošem glasu i u takozvanim “finansijskimuslugama”. Proveravaš mu kreditne kartice. Sve su u minusu, poslednji put



je nešto kupio, najmanje, pre pet meseci. Onda krećeš da ostvariš, iako ćedugo trajati, poslednju ideju - pristupaš njegovoj banci (ilegalno) iproveravaš kartice. Pronalaziš jednu, izdatu pre manje od dve nedelje... ikonačno nalaziš najnoviju kupovinu od koje ti je srce uzdrhtalo... dok nisipročitala pažljivije i videla da su to račići i pita od avokada kod jednog

nezavisnog prodavca na desetom nivou pod zemljom. Jedva si i znala dapostoji deseti nivo pod zemljom i ozbiljno si se zabrinula. Možda je Nikopljačkan i ubijen i ubice sada koriste njegovu karticu. Ili se možda krije -pošto je preterao u sumnjivom dilovanju, ili se zamerio policiji distrikta.Donela si odluku da mu ne daš novac kad ti ga je poslednji put zatražio.Već ti je toliko mnogo dugovao... ali najviše si strepela od podzemlja, nisistrepela za Nika. I sama pomisao na onoliko bezakonje čini da kloneš... igde je to Nik mogao da ode, nakon što je bio kod tebe?

Odgovor se smesta sam nametnuo: Šadrah.Sećaš se kada ti je Šadrah rekao da namerava da radi za Kvina.

Šadrah je tada proveo u gradu već godinu dana i ti si živela s njim već šestmeseci u svom stanu. On se izdržavao vozeći robu autovozom u Baltakazari druge gradove. To je značilo orati miljama i miljama kroz hemijski otpadi nakazne bionirske skalamerije i dešavalo se da se ne vrati nepovređen.Kroz uglačano staklo, slušajući Mocarta, posmatrao je kako automatske

bombe eksplodiraju, posmatrao smešne ljude i kretenoide kako grebu povozu - taj iznenadni spoj boje, nasilja i muzike - i pitao se da možda nesanja. U tim danima, shvatio je da lepota i užas mogu biti sinonimi, kako ti je po povratku rekao, plačući pošto nije mogao da podnese pomisao da semoglo desiti da pogine i da te nikad više ne vidi. Ti bi ga privila u zagrljaj ion bi ti poverio svoje strepnje - da možda nikada neće moći da se potpunoasimiluje u grad, da će mu se možda i govor raspasti u odlomke ništavila.

Razumevao je i nije razumevao sve što je bilo na površini zemlje.

Želeo je da bude nešto drugo, a ne ono što je bio. Želeo je da budeslobodan. Imajući to u vidu, trebalo je da se obrađuješ što će promenitizaposlenje, ali on nije znao čak ni da ti kaže šta će da radi za Kvina.

Sedela si s njim u malenom kafiću po imenu Svesveti koji je gledaona ogromni akvarijum plavičastozelene vode, u kojoj ste mogli da loviteono što ćete pojesti: crvene girice, sabljarke, jegulje. Na suprotnoj stranibio je restoran u čijem je vlasništvu bio akvarijum i kroz staklo ste mogli

da vidite kao potopljena međ

u alge, bleda, nejasna lica njegovih gostiju.Šadraha akvarijum nije mnogo zanimao - uvek je stavljao stolicutako da gleda napolje, u pravcu poznatog otvorenog prostora slivenihkanala.



Govorio ti je o Kvinu - bolje rečeno, oko Kvina - mrdajući tamnimobrvama, često i brzo gestikulirajući rukama, kriveći telo, tako da je mogaoda se osvrne i baci pogled na tebe i zatim ga ponovo vrati na kanale. Bio jetako lep, lica osvetljenog suncem, očiju tako živahnih od uzbuđenja.Spremao se da zgrne mnogo novca radeći za Kvina. Uskoro će moći da te

izdržava. (Ti si se mlako usprotivila jer nisi želela da budeš izdržavana.)Jednoga dana možda ćete moći sebi da priuštite da se preselite u kuću, iličak u neku od onih vansvetskih kolonija koje su tako uspešne. (Takouspešne, istakla si, da se iz mnogih već decenijama ništa nije čulo.) Istina,svakako, da, ali ovo je još bio san, zar ne? Zar ne? Smeškao se na tebe takootvoreno, tako bezobrazno, da si porumenela i uzvratila mu osmeh, alimorala si da skreneš pogled.

Popodnevno sunce pojačalo je boje akvarijuma i oboje ste postajalisanjivi i lenji u društvu jedno sa drugim, vaš razgovor u početku glasan iuzbuđen, potom utišan i pritajen, prikriven. Sve dok ga, na kraju, nisizapitala šta će to on raditi za Kvina.

“Raditi?” rekao je iznenađeno i nasmejao se s nevericom, vrtećiglavom i gledajući napolje, na kanale. “Raditi? Nikada mi nije rekao, ameni nikada nije palo na pamet da pitam.”



GLAVA 3

Ovo je život senki - vidiš ga u ogledalima, gde tvoja slika neodgovara potpuno tvome obliku, pokreti ti nisu u potpunosti istovremeni satom drugom, tim drugim. Vidiš ga u oknu prozora, tamo gde ne dopire

tvoj odraz - i umesto njega osećaš, u uglu oka, jedan drugi život. I usenkama osećaš Nika. Neko ti viri preko ramena. Neko gleda kroz tvojeoči. Osećaš kao da si sve to već jednom ranije radila. A moraš nešto dauradiš, nešto da preduzmeš...

Odlaziš u Nikov stan u distriktu Tolstoj. Putovanje od tvoga stana udistriktu Livi do njegovoga u Tolstoju podrazumeva prolaženje kroz šestdrugih distrikta, od kojih svaki pretenduje da je autonoman, svaki ima

svoje nareč je i obezbe

đenje. Na mnogobrojnim grani

čnim prelazima kojiobeležavaju kraj jednog distrikta i početak drugoga, svaki policajac

nagonski oseća potrebu da se džekira - i to na smarajući istovetne načine.Vlastitim iskustvom saznaješ kako radi identifikacioni bedž na člankutvoje ruke jer deset različitih stanica obezbeđenja prelaze skenerima prekonjega. Kod petog graničnog prelaza već možeš da odgovoriš na njihovabeskonačna pitanja pre nego što ih postave; istresaš sadržinu svoje torbiceunapred, prilikom poslednjeg apsurdnog pretresa pre nego što iziđeš iz

sive, glatke kabine šatl-metroa. Kreteni. Apsurdne tvorevine višestrukoizlomljenih birokratija, čije funkcionisanje veći nom ti održavaš. Nedostajeim imaginacija koja je neophodna da bi ostali potpuna ljudska bića;njihova glatka i sjajna, ozbiljna lica sva do jednog imaju nadmeni, otuđeniizraz, dok su im uniforme uvek po neka varijacija nihilističke teme crnila.Čak i svi mirišu isto: neodređenim, jedva primetnim mirisom paste zacipele, čistoćom ispeglanih uniformi.

Jedini predah za čula jeste poslednja inovacija, uvedena da bi sesmanjili troškovi: na nekoliko graničnih prelaza sada rade Kvinovi ganeši -mali ljudi, plave kože, sa slonovskim glavama, četiri nežne ruke i poniznimosmesima skrivenim iza pipkajućih surli. Pomisliš da birokratama ipakmoraš odati malo priznanje za ovu dobrodošlu promenu. Oni unoseraznolikost i odvlače pažnju od masivnih holo-oglasa koji defiluju dužtunela kojima prolazi metro, kao i od dosadnog sivila na graničnimprelazima. Nudiš im smeh pun uvažavanja, poput bombone, svaki put kad

ugledaš nekoga od njih.U samom Tolstoju, kada si konačno dospela na ulicu čoporativno sostalim putnicima, nema iznenađenja - on je, kao i uvek, prljav, pun



boleština, nefunkcionalan. Uzane uličice krivudaju između zdepastihzgrada od cigala kao da se izvinjavaju. Neke ulice, i to glavnesaobraćajnice, ne mogu da prime vozila na vazdušnom jastuku jer sunačinjene od asfalta ili, još apsurdnije, od kaldrme! Sagrađene su u vremekada je oduševljenje prošlošću izazvalo restauraciju mnogih opasnih

anahronizama. Tolstoj je zadržao manje prijatne aspekte prošlih vekova:novine nosi vetar preko uglova na ulicama; đubre se skuplja po pločniku;crna patina preostala od tanadi nekadašnjeg oružja krvari preko zidova i,najgore od svega, lutajuće životinje svih veličina i oblika kriju se usenkama, uzrujano pretrčavajući ka dubljim, bezbednim mestima, zbijajućise po nišama u zidu i prljavim rupama gde postaju samo ukočene oči iligomilice prljavog krzna. Niko ne zna koje su rase, pameti, kakopreživljavaju, ali čak ih i policija ostavlja na miru i ponekad se samo podivljim kricima, krešendu krvoprolića u pozno doba noći zna da postoje.

Konopci za sušenje veša lebde razapeti između krovova, odećasasušena i pod snažnim udarima zimskog vetra. Zimi su mirisi truleži iotpadaka jači, neprijatniji. Jedino sveprisutni, ali prašinom zamrljani holonatpisi narušavaju monotoniju zagasitih boja. Ono malo sveta na ulicamahoda brzo, ne gledajući oko sebe, i koristi pokretne stepenice natrotoarima, od kojih su mnoge polomljene ili neprijatno škripe. Iznad

“straćara” - zastareli naziv navire u sećanje - uzdižu se stakleni-i-plastičnioblakoderi vladajućih klasa, svetlucajući čak i na pozadini tamnosivoghorizonta.

Nik ga voli. Voli ga zbog njegove razorene individualnosti,njegovih tvrdoglavih, zastarelih kvaliteta. Voli ga zato što je jeftin.

I, srećom, izabrao je stan blizu stanice na graničnom prelazu - desetminuta posle iskrcavanja pronašla si zgradu u kojoj stanuje. Kao da jeiznenada jurnula na tebe kada si izronila iz dugačkog, polumračnog

sokaka, tako da ti je holo natpis na drugom spratu naglo uleteo u vidik:poluprovidna slika žene koja setnim pevanjem hvali smeštaj, držeći predsobom natpis “Tolstoj hostel” u jarkim tonovima crvene i ružičaste boje.Reči, pokreti i pesma, sve zajedno, odjednom te je pogodilo, i premda siveć bivala ovde, zaustavila si se i buljila, uznemireno, u boje i teksture, unačin na koji je sunce, nasuprot sivilu distrikta, osvetlilo bočne zidovezgrade zlatastim sjajem.

Ušavši, naišla si na kućevlasnika iza nekada sjajno ugla

čanoghrastovog pulta za upis gostiju. Nije video Nikolasa već više od tri nedelje,

kazao je nakon što si ga podmitila isplativši mu kiriju. Mrgodni matoracnagradio te je ključem, značajnim krezubim osmehom i očajnim



razgovorom: “Nekad sam bio bokser. Maks Vindberg mi je jednom iscediomišiće dok nisam pobedio 18 prema 1!” Da li mu je bilo ko dolazio poslepljačke, pitaš. “Ne, niko nije dolazio”, veli on, a tebi nije jasno da li mislibaš na Nika, ili na “Tolstoj hostel” uopšte.

Možeš da osetiš na leđima njegov pogled - ne pohotan, osećaš,

samo usamljenički - dok koračaš kroz predvorje, mimo starca i starice kojisede na divanu i netremice gledaju u pravcu otvorenih vrata. Koga čekaju?Hodočašće do Nikovog stana teško je klipsanje uz starinske,

nepokretne stepenice do odmorišta na drugom spratu, tačno ispred jedne odonih buvara za ljubitelje starine kakve Nik toliko voli: iskrzana boja, bezventilacije, vrata nadrljana tolikim grafitima da se nijedan ne možepročitati. Nik je i sam dodao grafite - sakupio je zbirku svih izreka ipošalica koje je stvorio dok se igrao “sleng dosetkama.”

Stavljaš ključ u bravu, okrećeš ga, ali ne ulaziš kad čuješ kako ješkljocnula. Ruke ti odjednom počinju da drhte. Ono što leži iza vratatakođe je izvan tvoje kontrole. Ulaziš u golu, belu tišinu, slabo osvetljenu iprepunu ustajalog zadaha. Stan se sastoji od tri prostorije - dnevne sobekoja je spojena s kuhinjom i malenog kupatila s druge strane, jedvadovoljnog za tuš. Dnevna soba i kuhinja prazne su. Ogromne praznepovršine u dnevnoj sobi pokazuju gde je nekada stajala njegova holo

umetnost, a grube ogrebotine na levom zidu otkrivaju gde je visio ružni,starinski plavi kauč na rasklapanje - s oprugama od metala i bezprogramiranih dodataka - spreman da se pretvori u Nikovu postelju.Takođe je nestalo i nekoliko razbacanih stolica koje su nekada prljale podpoput izgubljenih i zbunjenih kućnih ljubimaca.

Nestalo, sve je nestalo. Kako je to moguće? Da li je kućevlasnikpokrao ono što su lopovi ostavili za sobom? Užasna tuga kuca na prozoretvoga srca, a svet se otvara i zatvara i otvara, dok si ti uhvaćena u zamku

između, zamku između sveta, ne, između sveta.Oklevajući, ušla si četiri koraka u sobu, kao da ne veruješ da je

zaista toliko malo od Nikolasa preostalo na ovom mestu. Živi tepih jeisključen, njegove dlake ukrućene, nepomične - umiruće. Preteranosladunjavi miris truljenja tepiha preovlađivao je nad ostacima mirisavlažnog životinjskog krzna. Ta kombinacija naterala te je da kijaš.

U stanu nisu postojali prozori, nikakav način da pogledaš napolje,

da izbegneš prazninu. Svaki bezbojni i prazni centimetar vrištao ti je oćutanju, o ućutkanosti. Pretražila si kupatilo, našla ostatke dlačica odbrijanja u lavabou, prašinu u uglovima, sveprisutni, umirući tepih. Nakuhinjskom podu našla si još dlaka, ovog puta dugačkih i crnih i grubih:



životinjskih dlaka. U kuhinjskim ormanima nema čaša, pribora za kuvanje,tanjira. Savršena čistoća, bez mrlje, bez trunke prašine, oštro jesuprotstavljena dnevnoj sobi, kupatilu. Misao ti sama od sebe dolazi: Ovdese to dogodilo. Ovo je mesto gde se to dogodilo.

Pogled ti klizi preko dnevne sobe, tragova gde je nekada bio kauč,

praznih mesta gde više nema holografija - da bi najzad otkrio nešto malo ibelo u prostoru iza vrata. Prilaziš mu. Parče hartije, zgužvano u lopticu,gotovo skriveno ispod zavrnute ivice mrtvog tepiha.

Podižeš ga, polako ga razmotavaš. Rukopis je Nikolasov i, udonjem levom uglu, bela hartija je umrljana crvenkastom bojom rđe, nalikna sasušenu krv. Na brzinu ispisana slova spajaju se u reči, reči u redove,redovi u stihove pesme. Tvoje oči koje ispitivački prelaze preko hartiječine da pesma oživljava.

KVINOV CIRKUS ŠANGA

K!in "e u su#tini $ on sam% dete u tami ko"e "era#če#l"a!alo !lakna i uzdu&ne niti od mesa u sredst!oizra&a!an"a na#i' &el"a(

K!in "e% )ol"uba* u mraku od st!oren"a ko"e ne mo&e#)ot)uno da nazre# čkil"eći ukoso + sa"ber brza )orukako"u "e s!etlost )oslala mraku(

K!in "e% uzda' )redosećan"a na usnama l"uba!nika,)redukus zado!ol"st!a )ret)restanak bola kra" materi"e(

K!in "e%čo!ek ko"i &i!i u trbu'u o-romne ribe ko"i)ono!o st!ara s!et )o oblič"u s!o"emu ali "e zarobl"enu n"enim čel"ustima(

K!in "e% su#tinski((( različit od mene(

Sleng dosetka. Kvin je dete u tami. Takva očaranost, takvo

obožavanje Kvina ostavlja te hladnom. Ipak, i Šadrah je to imao, a sigurnomožeš da razumeš Kvina: ono-što-je-predmet-slepog-obožavanja, baš kao



što je tebe Šadrah nekada obožavao. Kvin i Nikola: mermerni kipovi uparku, samo što Kvin ima više slobode od tebe.

Pažljivo presavijaš pesmu i stavljaš je u torbicu. Stan nema ništaviše da ti pruži. Nikolas nije tu. Pesma sadrži samo njegove tragove.

Zatvaraš vrata za sobom, izlaziš na odmorište na drugom spratu.

U suprotnom uglu stoji jedan od Nikolasovih holograma, unarandžastoj, plavoj i crnoj boji, apstraktni pejzaž u kojem lica blede iponovo izranjanju: lica mirkata, lica ljudi, crte im se rasplinjavaju i stapajui opet se razdvajaju. Malopre ga nije bilo. Ili jeste? Dlake na vratunakostrešile su ti se i pulsiranje te nove stvari otkucava u tebi: bojiš se? Neza brata, već za sebe.

Nikoga ne vidiš na stepeništu, ali iza Nikolasovog stana čitav nizvrata vodi niz hodnik. Da li te neko vreba iza vrata? Kada se okreneš dasiđeš niz stepenice, da li će se vrata otvoriti i životinje izleteti iz skrovištada bi te ulovile? Zadah krzna prodire ti u nozdrve. Jako osvetljenje.Odjednom si poželela čak i sivo, jesenje svetio na prljavoj ulici, a ne ovuutehu veštačkog. Nekako uspevaš da se pribereš i prođeš mimo holografa(koji ne možeš, nećeš da dodirneš jer se plašiš... čega?) i siđeš nizstepenice, napeto osluškujući najmanji zvuk. U predvorju pokušavaš dapronađeš kućevlasnika, ali on je otišao. Čak su i starci otišli. Predvorje je

tiho, prazno, mermerni stubovi izbledeli i iskrzani. Samo svetlost krozulazna vrata kao da oklevajući prodire unutra protiv svoje volje. Samolebdeće čestice prašine. Samo setni povici holograma spolja, priguše ni, jedva čujni. I odjednom znaš kuda moraš da ideš, koga moraš da posetiš.

Vetar duva jače dok napuštaš distrikt Tolstoj. Životinje bulje u tebevelikim, tužnim očima iz svojih pribežišta.



GLAVA 4

Šta kaže kip onome ko ga je izvajao? Hvala ti? Hvala ti što si mestvorio u jednom oblič ju, u jednom položaju. Nikada nećeš morati da sepokreneš. Nikada nećeš morati da budeš nešto drugo, drukčije od svog

odraza koji vidiš u njegovim očima. Da izgubiš određenu glatkoću bića.Ipak, znaš da ti može pomoći jedino čovek koga si prvi put videla

pre deset godina kako izranja iz mraka Venisa u podzemlju. Oklevao je.Škiljio je, ruku je držao preko lica kao da hoće da odbije od sebe udarac isvetlost koja mu je, ipak, prodirala između prstiju kao da je živa, i svojeuživanje u tome, u toj običnoj stvari, u izbavljenju. Svetlost koja mu je prodirala izmeđ u prstiju.

Sećaš se kako su mu se o

či razroga

čile kad te je ugledao, kako sumu se usne, nenavikle na smejanje, pretvorile u iskošeni osmeh; kako je

stajao - opuštenih ramena, glave podignute uvis od ushićenja. (Pomisao nabudućeg, aristokratskog Šadraha: uspravnog držanja, odvažnog, spremnogda se učtivo nasmeje, pristojnog sagovornika na prijemima. Ipak, upočetku, tog primitivca koji je izronio iz tame.) Mirisao je na zemlju i naminerale. Njegov dodir na tvom članku šake bio je nežan, pun poštovanja.

Ni po čemu se nije razlikovao od ostalih koji su, igrom sudbine ili

pomoću veza, dobili dozvolu da izađu iz tunela na svetlost, izuzev što jeizmamio iz tebe osmeh. Nije skretao pogled s tebe, a ti si pomislila kako jeto čudno da moraš prvo da siđeš u tamu da bi otkrila šta je svetlost.Uzbudio ti je sva čula i još ne znaš da li si se zaljubila u njega tog časa, naprvi pogled, ili je posredi bila njegova ljubav prema tebi, zračeća kaosunce, koja te je navela da ga tako žestoko zavoliš.

Poljubio te je najpre u ružičasti beleg koji si od rođenja imala nalevoj ruci, zatim u vrat, zatim u usta, naočigled svih, nekoliko trenutakanakon što si ga oslovila. Kasnije toga dana, pošto je prethodno prošao krozsve pogranične kontrole, okomili ste se jedno na drugo u unajmljenoj sobi,dok je grmljavina rashladnih mlazeva vansistemskih vozila činila da celasoba podrhtava od zvukova i kretanja, oboje ne primećujući bilo šta semslatke tajne uzajamnih dodira svojih tela, a da nijedno nije znalo ma šta oonom drugom izuzev tela, ne mareći (ne misleći, samo postojeć i satima).Preplitanje ruku i nogu, simfonija seksa koju su prekidali samo smeh i

pošalice.Nikada više nije bilo onako kao te noći, kad je vaša strastzamagljivala prozore, a usta nisu mogla da se zasite jedna drugih, blizanci



predugo razdvojeni. Nikada više nije bilo baš isto kao tada - njegova grubalepota u polumraku, kuštrava crna kosa, njegov miris, bogat i neopisiv,dugački, tanki ožiljak na unutrašnjoj strani levog bedra, misterioznamekoća njegovih šaka, ogrubelih od rada, čiji su dlanovi bili toliko bledi dasu prosto sijali, čak i uz navučene zavese na prozorima, a zatim, način na

koji te je tako nežno pripijao uz sebe, utapao te u sebe, kao da je ugodnoćebence, a ti ponovo devojčica, sanjiva pod sunčevim zracima.

U početku si ga volela bezuslovno, ludo, nerazumno - i on ti jeuzvraćao ljubavlju kao da nisi samo jedina žena na svetu, već jedina osoba na svetu. U početku ste bili na ravnoj nozi. Ti si poznavala grad, a on nije;on je došao iz podzemnog, mračno egzotičnog sveta. Tvoje znanje iobrazovanje. Njegova neobičnost, njegove priče o svetu koji je izgledaofantastičan, nemoguć, nerealan. Sve vreme tokom mračnih meseci, kada secentralna vlada raspala iznutra i pretio da izbije haos, ti si ga vodila krozmalu baru punu krokodila suprotstavljenih stranaka, sačuvala vam obomaživot i napredak.

Na kraju, postao ti je dobro poznat, što ti nije smetalo, jer niko nemože dugo da održi strast bez predaha, bez opuštanja, domaćeg spokoja.Jedino što nisi mogla da podneseš bila je nejednakost koja se uvuklaizmeđu vas. Nejednakost uzajamnog obožavanja, pošto je Šadrah potpuno

spoznao grad, postao deo njega, i tom spoznajom stekao upadljivu prednostu odnosu na tebe, žitelja kome nikada nije bilo potrebno da potpunoupozna grad da bi imao koristi od njega.

Postao ti je dobro poznat. Potpuno je spoznao grad. Sve više i više,njegova milovanja, belina osmeha, eksplozija njegove kare u tebi postajalisu postupci, uhodani maniri obožavaoca. Na neki način, shvatila si jednogdana kad te je iznenadio cvećem i večerom u fensi restoranu, na neki način,umesto da mu postaneš realnija, postala si manje stvarna, sve dok nisi

postojala toliko iznad njega a ipak toliko duboko ispod, da si morala, da biponovo postala stvarna, da pobegneš — od njegovog tela, njegovog mirisa,njegovih reči.

Prebrzo, prebrzo - zar vreme zaista prolazi tako brzo? Možeš li se probuditi, kao iz sanjarenja, i otkriti da su prošle godine, a ti ostala netaknuta?

Rastanak ti je jasnije ostao u sećanju nego srednji period... Njegovo

lice, okrenuto u stranu, prema prozoru tvog stana, držanje tela opetpogureno, oči uprte u svetlucanje spolja. Ali, ja te još volim, Nikola”, svakislog tvog imena napeta i izazovna ljubav na njegovim usnama. Obećanjeda će te poljubiti ovde i ovde, sve vreme šapućući tvoje ime.



“Ja tebe više ne volim. Ne mogu... više . Sukob s njim koji si imalaveć više meseci i koji se skrivao pod raznim maskama izbio je, ogoljen dosuštine.

“Vidim. Razumem.” Glasom kao da se svet raspao i ostavio ga dalebdi bez oslonca. Kao pokisao u dugom kaputu i čizmama, uputio se

prema vratima, i, kada si mu stavila ruku na rame, stresao se, izmakao išapatom promucao: “Da bih ovo preživeo, da bih preživeo, razumeš,moram otići, smesta .

Zatim je otišao, kroz otvorena vrata, a ti si ih zatvorila za njim izaplakala. Ljubav zaista nikada nije bila dovedena u pitanje.

Trebalo ti je vremena, ali si napokon otkrila da je život bezŠadraha... prelep. Slobodan. Spokojan. Stekla si samopouzdanje saznavšida si neko — autonoman, odvojen svet koji nema potrebu za drugimsvetom. Tvoj posao programera pričinjavao ti je zadovoljstvo, tvojihnekoliko bliskih prijatelja pričinjavali su ti zadovoljstvo, kao, uostalom, itvoje razonode. Jedino je onaj početni ljubavni šok postao deo kojinedostaje tvom životu.

Prošlo je pet godina i ti si ga videla samo dva puta - jedanput naholoviziji, u pozadini, za vreme izveštaja o Kvinu, i jedanput u prolazu,prilikom gradskog svečanog ručka.

Kad si stigla do distrikta Kanal, zaustavila si se na ulazu, drhteći.Izlozi radnji svetle i svetlucaju snagom strašno prigušenog sunčevog svetladok se probija kroz sivo nebo. Ta svetlost, bledozlatasta, pridajeholooglasima, trgovcima na strani kanala, užurbanim prolaznicima, jednuanđeosku osobinu. Ali, još su tu vetar, i studen, i jaki miris droga ihemikalija. Na kraju si ostala bez drugog izbora i odluka koju si polakookolišila da doneseš sada je izgledala neminovna. Samo jedna osoba možeda ti pomogne. Policajci su stalno na plaćenim poslovima i njihove usluge

su grozne. Od njih ne možeš očekivati više od registrovanog i brzozaboravljenog izveštaja, propraćenog šablonom: “Venis ima zidove da bise sačuvao od zagađenja. Gde je mogao da ode? U podzemlje?”(Podrugljiv smeh.) “Pojaviće se on, uskoro.”

I tako, sada tragaš za Šadrahom Begolemom kroz rulju koja već žudi za provodom iako još nije pala noć. Ganeši i mirkati kreću se krozreke ljudi poput čudnih i egzotičnih igračaka, nekako nestvarni,

istovremeno i preteći i bezopasni po svom ponašanju.U stvari, ti ne želiš da ga nađeš, ali on je čovek s ustaljenim

navikama, i ti i dalje znaš koje su to navike. On sedi na manje od dvadesetmetara od svog omiljenog kafea, nogu obešenih preko ivice zaštitne



ograde, dok posmatra crvenu vodu ispod sebe kako se izliva kroz pukotinena zidu. Telo ti se ukrutilo, svaki korak bliže jeste iskušenje. Nalaziš se naivici nečega novog, nečega što bi moglo da te uništi. Ispod svega toga leži još čudnije osećanje: čak i samo gledanje u njegova leđa - prava, ukrućena,odevena u mešavinu svetloljubičastih i sivih boja koje su njegov

proizvodni žig - imaš osećanje dvojstva - osećanje da sada, isto onako kakosi nekada mogla da gledaš Nikolasa i vidiš sebe, vidiš sebe u Šadrahu.Spustiš se do njega i kažeš, prosto, “Ćao”.Trgnuo se i osvrnuo, i tada mu je poznata maska kliznula preko

lica. Zbunilo te je što te je tako brzo prepoznao, navelo te na pomisao da jeočekivao da ćeš doći, ako ne danas, a ono sutra.

On ćuti. Ti se smešiš i gledaš napolje, preko vode. Šta li on vidi unjoj kad dolazi na ovo mesto dan za danom, godinu za godinom?Zejtinjava je, otpad iz teretnih vozila od pre pet godina još je zagađuje, alisvake godine je čistija - plavi mlazevi probijaju se kroz preovlađujućecrvenilo. Pretpostavljaš da

Šadrah posmatra vodu da bi uočio trenutak kada će se sva pretopitiiz crvene u plavu, a ne zato što je sada lepa.

“Ćao, Nikola”, kaže on najzad i ti se ponovo nasmešiš - na njegovopušteni odziv, na ustaljenu naviku da gleda napolje, na more, na trgovine

iza sebe, u svoje noge - bilo kuda samo ne u tebe. Kako se osećaš kad teneko obožava? Nelagodno. Svesna si vreline njegovog tela pored tvoga,nekako još jače zbog zida ispred tebe, koji se uzdiže da bi zagradio svet izarashladnih kanala.

“Nisam došla jer mi se prohtelo”, kažeš dok sedeći privlačiš kolenai obuhvataš ih rukama. Izuzev što sada zaista i liči na prohtev. Tvojluckasti brat je opet u nevolji.

Neprijatno ćutanje, koje prekidaš: “Nisam došla da te uznemirim”.

“I nisi”, kaže on. Gledajući ga u lice, pokušavajući da odmeriškoliko je iskren, otkrivaš da je neobično uvelo. Oči su mu duboko upale,kao da pokušavaju da izbegnu ono što vide, i u njima nema žara. Tužneoči. Da li su bile tužne pre nego što si sela pored njega? Osećaš da mirišena nešto, nalik na drogu ili losion posle brijanja.

“Kako ti ide posao?” pitaš.U nepomičnim vodama kanala odražava se tvoje lice u zelenim i

narandžastim tonovima. Šadrah te je pogledao i tebi se presekao dah. Očisu mu toliko staračke, pokreti spori, pažljivi, oprezni. Ali gnev tinja u

dubini tih očiju.



“Šta hoćeš?” pita. “Nisam progovorio ni reč s tobom već koliko, petgodina? A onda, ja ovde sedim i ti se iznenada pojavljuješ poput čudesnogpriviđenja nekog fiksera. Mora biti da nešto hoćeš od mene. Što ne značida ti nisam zahvalan za ovo iznenađenje.”

Ti skrećeš pogled - na zinagila koji, poput galebova od stavljene

kože, lebdi iznad jedrenjaka na solarni pogon koji ulazi u kanal.“Pitala sam se”, kažeš. “Pitala sam se da li si u poslednje vremevideo Nika. Trebalo je da se sastanemo na ručku pre dve nedelje. Nijedošao. Nikakvih poziva, nikakvih poruka. Stan mu je prazan - izuzevovoga.”

Pružaš mu pesmu; on je preuzima preterano pažljivo, nežno. Prstisu vam se dodirnuli, koža mu je hrapava.

Za trenutak je pogledao u hartiju, pročitao jedva čujno jedan stih,naglo ti je pružio natrag i nije se moglo odgonetnuti u kakvom jeraspoloženju.

“Dakle?”“Dakle, gde si ga i kada poslednji put video? Da li si u poslednje

vreme razgovarao s njim? Da li ti je nešto rekao - o Kvinu, o bilo čemu?”“Ne.”“Ne, na koje pitanje?”

“Ne, nije mi ništa rekao o Kvinu. Sreo sam ga pre tri nedelje.”“Je li bio zdrav? Šta ti je rekao?”“Novi posao. Dobio je novi posao.”“Na desetom nivou ispod zemlje?”Iznenađen, Šadrah se okrenuo k tebi. “Šta?”“Prošle nedelje je iskoristio do kraja svoju bankovnu karticu da bi

kupio malo hrane na desetom nivou u podzemlju. Šta je mogao tamo daradi? Čak nisam ni znala da postoji deseti nivo.”

Šadrah ponovo gleda u talase.Uzimaš njegovu levu šaku u obe svoje. To je gruba, žuljevita ruka,

koja nikada neće zaboraviti dvadeset četiri godine teškog života ispodzemlje. Ima više čvorova nego što se sećaš i čudan, okruglasti ožiljak nanadlanici, blizu palca - mesto koje je čupkao kad je bivao nervozan - jarko je crven, gotovo kao da je inficiran.

“Jesam li te uznemirila, Šadrah - ili je posredi nešto drugo?”

On istrže ruku.“Pogrešio sam, Nikola.” Ogromna, nagomilana tuga ušla je u njegai šake je stegnuo u pesnice.

“Šta si hteo da kažeš, Šadrah? Moraš mi reći šta si hteo da kažeš!”



Izgleda kao da će progovoriti, ali skreće pogled mimo tebe istogtrenutka kada si osetila neki opojni, teški miris ne baš sasvim prijatan. Istimiris koji si zatekla u Nikovom stanu. Okrenula si se na suprotnu stranu odkanala i tu stoji mirkat, buljeći naniže u tebe. Iz tvoje perspektive, njegovavisina od četiri stope apsurdno je preteča. Svetloriđe krzno mu je prošarano

belim pegama. Kandže, koje je neki bionir svojom umetnošću upolapreobrazio u šake, smešno mu vise na bokovima. Oči su mu vodnjikave,crne. Skrećeš pogled, zbunjena što je jedna životinja duže od tebe izdržalada ne trepne.

Šadrah ti upućuje osmeh, ali to je osmeh stegnutih usana od bola,osmeh nekoga ko se raspinje između dve krajnosti.

“Hteo sam da kažem, naravno”, jedva uspeva da izgovori, “da sampogrešio što sam razgovarao s tobom. Siguran sam da će ti se brat pojaviti,ako ti je to neko olakšanje.”

Ustaje, naginje se da uhvati mirkata za šapu i odlazi, uskorozamaskiran, skriven u gomili prolaznika. Gledajući ih, ne možeš da odrediško koga vodi. On se ne osvrće — u njegovom odlasku ima nekezastrašujuće konačnosti.

Sunce počinje da nestaje iznad zidina i dirižabli se spuštaju upristaništa da prenoće: veliki, lebdeći kitovi koji izbacuju kroz nozdrve

mlazeve vodonika. Sunce - svetloljubičasto, električno crveno imetalikzeleno - urezuje ti se u srce.



GLAVA 5

Jutro donosi sa sobom prejaku svetlost izlazećeg sunca krozpoluzastrte prozore, dobrodošlu svest o tome da je počeo vikend, i kucanjena ulaznim vratima.

Kucanje se ponavlja, uprkos ranim satima. Nabacuješ na sebemantil za kupanje, sređuješ kosu sa dva brza poteza četkom, uključuješkafu mrmljajući komandu. Ponovo kucanje deč jom rukom, ne jako, alisigurno. Ko ne bi, izuzev deteta, upotrebio zvono na vratima?

Dosta je oklevanja. Pljesnula si rukama i vrata odozgo nanižepolako postaju providna. U visini očiju još nema nikoga. Zatim: da li senešto kreće? Nešto plavo? Pojavljuju se vrhovi plavih ušiju. Je li to plavi

vrh creva za zalivanje ili elastične cevi koja se sada uzvija naviše?“Ko je to?” doviknula si, iako ćeš saznati za nekoliko sekundi.

“Isporuka”, dolazi prigušeni odgovor.“Čega?”Dok ti pristiže odgovor glasom, on se takođe otkriva i telesno, jer

vrata su sada potpuno providna i tamo, ne pomišljajući na tvoj ispitivačkipogled kroz staklo providno samo u jednom pravcu stoje ganeša i mirkat.

Tamnoplavi ganeša odeven je u očajno zastareli smoking i nosi

cilindar. Jadni mirkat obučen je samo u vlastito krzno.Ganeša skida cilindar i jednim jedinim, glatkim pokretom,prebacuje ga iz gornje desne ruke u donju desnu ruku, u donju levu, pa ugornju levu. Plavi trup, u međuvremenu, jeste radoznala zmija. Oči musvetle zlatnim sjajem, usta puna zuba imaju dve male slonovske kljove.Ispod toga je naduveni trbuh i zdepaste nogice završavaju se ravnimstopalima.

Toliko liče na crtani film da gotovo očekuješ da će biti lošesinhronizovani, da će se kretati usporeno, da će se propinjati i cvrkutati kaosklepane igračke. Zabava. Usluga. Komedija. Ali ne čine to. Stoje tamo,čekajući da na njih obratiš pažnju. Ta umiljatost, ta mekoća zastrašuju te.Ovo je ples koji ne razumeš, šara koja se ne ponavlja dovoljno često da bisvoj ploveći lik ugradila u tvoje moždane vijuge. Nikolas je nekada pravio takva stvorenja...

Kada govore, glasovi im se kao čiode zabadaju u tvoje uši, a kada ti

govoriš, čiode ti probadaju jezik. “Uđite.”Puštaš ih unutra jer ne veruješ da postoje. Nisu stvarni. Ovo je san.Ti si staklo na vratima i za trenutak se pitaš da li to znači biti holograf, da li



to znači biti priča koja je stigla do kraja. Samo jedan treptaj, jednanapuklina, i ti ćeš se rasprsnuti u hiljadu uspomena.

I onda se oni ukotrljaju nalik na blesave, primitivne klovnove.Obraćaju ti se, dok ih slušaš s nevericom.

“Nikola? Nikola Germane?” kaže ganeša. “Programer Nikola

Germane?”“Da”, odgovaraš, nekako sva oduzeta.“Dozvolite mi da vam predam”, kaže ganeša, uz učtivo mahanje sve

četiri ruke, savršenom koreografijom, u pravcu mirkata. Ponovo počinjerečenicu u visokom, treperavom tonu, nalik na Listovu ili Bardmanovumuziku. “Dozvolite mi da vam predam... poklon, dar, u znak prijateljstva,od Kvina, naj većeg od svih živih umetnika, jer Šadrahova prijateljica je iKvinova prijateljica.”

Gledaš u mirkata. Oči su mu oborene, govor tela ponizan, servilan,pa ipak podnosi tvoje ispitivanje. Poželela si da prsneš u grohotni smeh. To je smešna, nemoguća kreatura, nalik na uspravljenu lasicu. Punjena plišanaigračka. Drangulija.

“Za sada još nema ime”, kaže ganeša, “jer na vama je, gospođoGermane, da date ime ovom prijatnom stvorenju. Ja treba samo dapotvrdim da ćete prihvatiti ovaj poklon koji je, dozvolite da ponovim, čast

koja se retko ukazuje”. Ganešine žmirkave oči kao da ti govore da nemašdrugog izbora sem da prihvatiš poklon. I, samo za trenutak, te oči čine dase slediš, toliko su drugačije - za razliku od mirkata, u tim očima ne možešda otkriješ poniznost, nikakvo prihvatanje tvoje superiornosti. Zar u njimanema, u stvari, nagoveštaja podsmeha, prezira?

“Da”, čuješ sebe, “da”, i želiš da imaš bolji razlog od “zato što”.Jedno je sigurno - ne nameravaš da ga pustiš da iziđe iz stana. Nik

je odlučio da kupi mirkata i nestao. Šadrah je radio za Kvina, koji pravi

mirkate, i Šadrah je nešto krio od tebe. Nik je imao lični poziv da posetiKvina. Da li mu je Šadrah predao poziv? Sada imaš mirkata. Da li ćeš i tinestati?

Jutarnje sunce ukočilo se ispred prozora. Tajac koji je zgasnuo svetkao da si ti sama stvorila.

Taj stvor je smešan. Prijatan je i umiljat. Pomislila si, u onim prvimtrenucima kad ste se sreli, da je plišana životinjica kakvu nikada nisi imala

u detinjstvu. Voli da se grli i osećaš prema njemu simpatiju kakvu nikadaranije nisi doživela. Tako je bespomoćan, tako van elementa (ma šta taj

njegov element bio). Za trenutak prizivaš u sećanje sliku izmučenogmačeta s višeslojnim očima, ali ovaj mirkat je zdravo, žilavo stvorenje,



veoma radoznalo. Nikolas bi mirkata nazvao umetničkim delom. Živomumetnošću. I zaista, stvorenje je sasvim pokretno, ali ti ga ne nazivašumetnošću. I suviše je glupo da bi bilo umetnost, misliš, dok kružiš okonjega, i ono za uzvrat kruži oko tebe, dok se uzajamno odmeravatepogledima. Suparnik ili saveznik?

To ćutanje uz koje pogledom proučavaš mirkata bilo bi neučtivo da je on ljudsko biće, ali nije. Nije ni životinja, i to moraš imati na umu - ničovek ni životinja. Šta je? Šta si ti? Zašto osećaš srodnost s timstvorenjem?

Možda i nisi jedina u toj srodnosti; na kraju krajeva, uprkos zabranedelatnosti bionira, mirkata ima svuda, više nego ikada ranije. Neki ljudi -videla si na holoviziji - čak im izdaju zasebne sobe. Svaki distrikt imasvoje zakone o držanju na uzici.

“Mislim da ću te nazvati Salvador”, kažeš, “po onom čuvenomslikaru mrtve umetnosti koji je kumovao živoj umetnosti.”

“A kako ja smem tebe da zovem?” pita ono.Ali još nisi spremna. Stavljaš prst na usta, znak koji za tobom

ponavlja Salvador. Nisi još spremna. Još ga proučavaš.Salvador ima kompaktni sistem mišića koji, uz pronicljive crne oči,

hitro pomerljivu, mišićavu glavu, čini da se osećaš nesigurno. Ne možeš da

odrediš da li gledaš u oči prošlosti, sadašnjosti, ili budućnosti. Predak,savremenik, potomak?Na kraju, donosiš odluku da je Salvador i suviše prirodan da bi bio

umetničko delo, čak i suviše prirodan da bi ga smatrala proizvodom prostemanipulacije genima i hromozomima. Izgleda da tu nije na delu nikakvaestetika, izuzev estetike evolucije. Ti gledaš na budućnost. Budućnost kadagradova više ne bude, koja žmirka poput svetlosti dirižabla dok se spuštajuna prenoćište.

Ti ćeš nas zameniti”, kažeš, i to čak nije ni tužna misao, već preoslobođenje od odgovornosti, olakšanje.

“Go’pođo?” Mirkat izgleda zbunjeno, drži glavu nagnutu u stranu."Ti si kratkodlak”, kažeš mu šaljivo. “Svetlosmeđe obojen,

žućkastosmeđ prošaran crnim nitima. Zubi su ti oštri i izbrazdani.Verovatno si visok oko četiri stope, devedeset pet kilograma mišićne mase.Brzo, stani na noge. Kako to radiš?”

“Šta to, go’đ

o? Salvador nekako uspeva da ispolji uznemirenost,čak i kroz sve to krzno.“Uspravi se na dve noge. Hodaj na dve noge. I nemoj da me zoveš

go’đo. Zovi me Nikola.”



“Dobro. Nikola. Hibridizacija. Geni kengura i gorile.”“Geni gorile!” Upadljivo blizu jeresi, ali sada, kad više nema

centralne vlade, zakon se tumači na osamnaest različitih načina.Da li bi se moglo od gorile napraviti ljudsko biće? Ne možeš se

osloboditi osećanja da ovo nije mobilni kompjuter, programiran da ti služi.

Ovo je autonomna tvorevina.Ohrabren tvojom reakcijom (to stvorenje te već “čita”), 'Salvador seupušta u školski primer opisivanja svoje vrste, koji tek ovlaš slušaš.

“Mirkati, Nikola, prvi put su otkriveni u Nad Africi, i mi smo ubliskom srodstvu s porodicama lemura i mungosa.”

“Ne poznajem dobro nijednu od tih porodica”, kažeš, ali smestadodaš “nastavi”, kad ugledaš zbunjenost i razočaranje na Salvadorovomlicu.

“Da, Nikola. Mi smo, u stvari, daleki rođaci, ti i ja, i bilo bi dobroza naše odnose da o meni misliš kao o dalekom pretku... “

Ah, pitanje predak/potomak je rešeno!"... po tradiciji, imali smo čvrstu društvenu strukturu i bili veoma

dobro organizovani, živeći u nekadašnjoj pustinji Kalahari. Bili smo nežniprema mladuncima i igrali smo se s pažnjom, ali smo žestoko branili svoje.Brzi smo i promućurni i bili smo idealni za genetsko poboljšanje. Prve

prototipove razvila je Madridska Sibila, ali Kvin je učinio da postanemopotpuno razumni, uravnoteženi, i dugovečni. Madridska Sibila radi sa... ““Ne mari”, kažeš, trljajući oči. “Suviše je rano za jutarnji razgovor.

Istražuj. Prošetaj unaokolo. Kasnije ćeš mi ispričati više.” Uz to, ti već znaš o Sibili. Želiš da se obavestiš o Kvinu.

Uz duboki poklon, Salvador prestaje da govori i ćutke kružipogledom po dnevnoj sobi, dok ti sipaš kafu i sedaš na otoman.

Salvadora najviše oduševljava akvarijum. Odgegao se do njega

nakon što je bacio najkraći mogući pogled na ostale stvari u sobi. Na putuka akvarijumu prelazi šapama preko tvoje zbirke retkih poslovnih diskova.Zatim posmatra okrugle ribice s plavim perajima kako plivaju gore /dolekroz svoj zatvor.

“Sssssvežžžže”, kaže s istinskim zadovoljstvom, a potom glasnije,razdvajajući vilice u osmeh pun oduševljenja, tako da mu izviruje ružičasti jezik. “Riiiiibiceeee!”

“Da, ribice”, kažeš.Uhvatila si sebe kako se smešiš i mrštiš istovremeno. Salvador jepreviše šarmantan. Moraš biti opreznija. Prisećaš se plašljivih životinja u



distriktu Tolstoj, jakog smrada u Nikolasovom stanu. I šta znaš o Kvinu?Na um ti pada ideja.

“Salvadore,” dobacuješ s otomana.Mirkat ti prilazi porebarke, pogled crnih očiju i dalje mu je

netremice uperen na akvarijum.

“Da, Nikola.”“Ispričaj mi sve što znaš o Kvinu.”Salvador malo naginje glavu u stranu, veli: “Zašto to hoćeš da

znaš?”“Da li je nepristojno da te pitam o Kvinu?” kažeš, pitajući se do

koje mere će Salvador da izbegava iskren odgovor. Krv ti pulsira brzo isnažno. Lupanje srca odjednom se ubrzalo.

Salvador gleda pravo na, pravo u tebe: gleda netremice.“Ne, nije, Nikola. Možeš da me pitaš šta god želiš. Ja sam ti sluga u

svakom pogledu.”Sada si se prepala - a ipak, ništa se nije promenilo. Mirkat se nije

promenio, tvoj stan se nije promenio. Postaješ odlučna, pomislivši naNikolasa, negde u gradu, izgubljenog, usamljenog, možda ranjenog.

“Samo me interesuje da saznam, Salvadore. Ko je Kvin?”“Kvin je moj tvorac”, kaže Salvador, oklevajući. Sumnja?

Strahopoštovanje? Nešto drugo mu je zazvučalo u glasu. “Kvin je dete utami, dečak sam u parku, čovek koji je raščešljavao vlakna i uzdužne nitiod mesa u sredstvo izražavanja svojih želja. On je poljubac iz mraka.”

To što si čula, čitavih pola grada daleko, reči koje si našla zapisaneNikolasovom rukom u distriktu Tolstoj u kojem se životinje kriju i neće daizlože lica svetlu... Šta to znači? Ovo je tvoj izmučeni krik. Šta to znači?Umorila si se od pitanja.

Mirkat te netremice gleda, pogledom punim iščekivanja. Možeš da

mu vidiš male, šiljate očnjake u otvorenim ustima.“Ima li još?” pitaš.“Ne znam ništa više, go’đo.”“Siguran si?”“Jessss...” Poljubac u mraku. Ne veruješ u slučajne podudarnosti. Svako

vozilo za pranje ulica kreće se po utvrđenom redu vožnje. Svaki voz je

programiran da se vrati u određeno vreme. Ako ove re

či dolaze od mirkata,onda tu nema slučajne podudarnosti. Neko ih je programirao da iz njegovih

usta uđu u tvoje uši.



Neko zna da si išla u Nikolasov stan. Neko zna mnogo više nego ti.I pitaš se: Je li ovo trenutak da prestaneš, da dozvoliš da ti brata odnesesudbina? Sve više si ubeđena da nema polovičnih rešenja.

Dok izlaziš da obavljaš poslove, Salvador stoji pred ribicama, aizraz lica mu je komično začuđen.

Nakon što si se vratila popodne, otkrila si da je Salvador očistio ceostan. Nema ni mrljice; obrisao je prašinu iza holovizije, stolica, stola,otomana. Stan odiše mirisom zumbula i vanilije. Čak je i oplevio tepih odtrave i zalio ga dovoljno rano da ne bude vlažan već samo elastičan podtvojim nogama, dok hodaš ka spavaćoj sobi.

Ušavši, otvaraš torbicu i vadiš laserski pištolj koji si kupila usput,vraćajući se kući. On je tamnosiv i kratak. Može nekome da skine glavu narazdaljini od sto pedeset metara. Neće ti dati odgovor ni na jedno pitanje,ali ti pričinjava zadovoljstvo što je nepromenljiv. Ne sastoji se od nijansi itek nagoveštenih rešenja zagonetki. I što je još značajnije, uz njega seosećaš bezbedno. Krenula si da ga staviš pod jastuk, ali to neće valjati

Salvador će ga pronaći kad bude nameštao krevet. Zato ga ostavljašu torbici. Samo nanišaniš i opališ, rekao ti je prodavač.

Kada si se vratila u dnevnu sobu, Salvador te je već čekao, sasmešnom kuvarskom kapom na vrh glave, pažljivo držeći kutlaču u šapi.

Osećaš miris vreline, morskih plodova, sira koji se topi.“Večera je gotova”, kaže i gestom ti pokazuje da sedneš zapostavljen sto.

“Nisam baš sigurna da mi se dopada da ti uzmeš na sebepripremanje večere.” Skidaš crvenu poslovnu jaknu i stavljaš je prekonaslona stolice. “Znam da mi se ne dopada.”

“Ali, Nikola”, kaže Salvador, očigledno povređen, “to je mojposao: da ti služim”.

“Neću da se sad objašnjavamo. Gladna sam.”Salvador je pripremio zapečene morske alge, uz to raka od one

vrste sa jednom dužom i krupnijom i jednom kraćom i zakržljalomštipaljkom, garnirano s nekoliko grančica maslačka. Nemaš pojma gde jepronašao maslačak. Već godinama ga nisi videla. Pošla ti je voda na ustaod arome dok si sedala za sto.

Kada je izneo činije, Salvador je upitao: “Da li da jedem zajedno s

tobom, Nikola, ili u kuhinji?”“Ovde”, odgovorila si. “Hoću još da te priupitam o Kvinu.”On seda i počinje da jede - veoma čisto i pristojno, pažljivo

rukujući viljuškom i nožem u svojim šapama-šakama, uzimajući sitne



zalogaje, više zainteresovan za štipaljku raka (koju je izuzetno veštoslomio da se otvori) nego za zapečene alge.

“Gde si nabavio tog raka?” pitaš. “I kako si ga platio?”Salvador razvlači usta u osmeh, otkrivajući oštre očnjake. Ti

potpuno otkriveni zubi više te ne uzbuđuju, sada kad imaš pištolj.

“To je moja tajna”, kaže.Vala i jeste tajna. Uzimaš nekoliko zalogaja zapečenih algi. Tope tise u ustima, savršeni spoj povrća i sira. Gde li možeš da nađeš tu vrsturaka, ovih dana?

Odlučuješ se da započneš niz pitanja.“Sada, Salvadore, sigurno možeš da mi ispričaš o Kvinu nešto više

od onih predivnih stihova koje si mi jutros izrecitovao.”“Naravno, Nikola.”Očekivala si još jedan zagonetni odgovor, uzvraćanje pitanjem na

pitanje, više okolišenja i manevrisanja.“Čini mi se da si jutros rekao da si mi ispričao sve što znaš?”Mirkat saginje glavu i rskajući glođe štipaljku raka. “Tada nisam

znao više od toga, Nikola. Ali kada sam sišao u distrikt Kanal da secenjkam za raka, svratio sam u javni arhiv i obavio neka... istraživanja. Dali sam pogrešio?”

Tužno lice, ali ne pali kod tebe, jer još pokušavaš da odrediš šta jeneverovatnije - da javni arhiv daje pristup podacima o napravljenim stvorenjima, ili da je Salvador znao kako da pristupi podacima.

“Pa, kaži mi”, veliš.Salvador je klimnuo glavom. “Kako ti kažeš. Moj stvoritelj je došao

u Venis s Baltakazara, u periodu bezvlašća, kada su gornji nivo i donji nivobili u ratu... “

“Da. Sve to znam. A Kvin?”

‘Kvin stvara biološka stvorenja. Sklopio je ugovore sa svihosamnaest distrikta na gornjem nivou da im proizvodi ganeša glasnike ičuvare. Sklopio je ugovore i na donjim nivoima, samo ne znam pojedinostio tim ugovorima.”

“To je sve? Sam si mogao da pristupiš svim tim informacijama?”“Da, Nikola. Hoćeš li još malo zapečenih algi?”“Neću. Da li poznaješ Šadraha Begolema?”

“Ne, Nikola.”“Da li poznaješ Nikolasa Germanea?”“Da li sutra da potražim ta dva imena u arhivu?”“Ne!”



Ustala si tako naglo da stolica nije imala vremena da reaguje iogrebla je pod. Ulaziš u dnevnu sobu i sedaš na otoman. Salvador ide zatobom.

Povećavaš providnost prozora i ukazuju se tmurna, prigušena svetlau gradu i, za trenutak, scena prodirućih pseudokitova u času prodiranja.

Pesma pseudokitova - duboka i odzvanjajuća - nadjačala je Salvadorovodgovor.On te je za trenutak gledao, a zatim se odgegao natrag u kuhinju, da

opere sudove.Gde je tvoj brat u svemu tome? Zašto si to stvorenje pustila u stan?Svet se sada kreće brže, smrtonosnije, a ipak njegovo središte,

Nikolas, ne mrda. Lice ti postaje užasno neumoljivo. Propratićeš ovo dokraja. Na kraju krajeva, on ti je brat. I sada si znatiželjna van svake pameti.Doduše, još duboko u stomaku osećaš strah. Ali i to je bolje nego da neosećaš ništa...

Bez obzira na to, svakodnevni život ti se odvija kao da neprimećuješ bratovljev nestanak. Te noći više ne obraćaš pažnju naSalvadora. Ujutru, odbijaš doručak koji ti je ponudio. Besomučno radiš dabi ispunila rokove, Nikolasa si gurnula u pozadinu svojih misli. Dva putatokom dana zoveš Šadraha, ali njegov lični holoekran ostaje isključen. Sve

vreme ti je pred očima njegovo lice u trenutku kada je mirkat pošao zanjim.Koristiš pauzu za ručak da pronađeš nešto više o Kvinu, ali o Kvinu

ništa ne postoji. Kvinovo prisustvo okružuje grad, progutalo ga je poputprovalije, a ipak, u gradu nema ničega o njemu. Kao da ga ono što jestvorio definiše tako potpuno da se niko nije potrudio da zabeleži, zaistorijske podatke, ko je on, već se radije oslanjao na glasine, na skrivenenagoveštaje, na laži. On je toliko potuljen koliko i hemikalijama ispunjeni

vazduh koji dolazi s mora - nevidljiv, pa ipak sveprisutan. Kako da seuhvatiš u koštac s nekim ko je takav? Kako da mu uđeš u gard?

Pitaš se i brineš do večeri, kada se vraćaš kući na još jednu ukusnuvečeru. Salvador, tako dosadno ponizan. Ti si princeza iz bajke u zamku izbajke, koju služi zver koja je, ispod krzna, čovek.

Te noći ne možeš da zaspiš. Zapadaš u polusan, tek koliko da te iznjega prizove eho bratovljevog glasa, pokušavajući da ti nešto saopšti. U

tri sata ujutru odustaješ od spavanja i sedaš na ivicu postelje, dok ti se znojsliva niz lice uprkos kontrolisanoj toploti u stanu. U tom trenutku mrzišSalvadora. Mrziš i Šadraha jer nije bio voljan da ti kaže istinu. Šadrah jerekao: “Pogrešio sam...” Dali si pogrešila što si Salvadora pustila u stan?



Škljocanje brave na ulaznim vratima potpuno te razbuđuje. Prvamisao ti je da si zaista čula bratovljev glas i da se on prikrao unutra mimobezbednosnih sistema. Ali, po svoj prilici, neki pravi uljez ušao je u stan.

Oprezno ustaješ, uvijaš oko sebe spavaćicu i vadiš laserski pištolj iztorbice. Na prstima se prikradaš vratima spavaće sobe i otškrineš ih.

Polumesec obasjava stan i pruža dovoljno svetlosti da možeš da vidištamnu senku koja korača preko tepiha u dnevnoj sobi.Naglo izlaziš iz spavaće sobe, jednim udarcem uključuješ

osvetljenje, kažeš: “Mrtav si ako mrdneš“ i uperiš pištolj na... Salvadora.Držiš pištolj uperen u mirkata, čije oči ubrzano trepću zbog

iznenadnog svetla.“Molim te, nemoj se bojati, Nikola”, kaže Salvador. Pruža ruku.

“Vidiš? Čekao sam da stignu prvi rakovi. Toliko su ti se dopali”.Rakova klešta malaksalo se zatvaraju oko mirkatovog glatkog

krzna.“Tri sata ujutru?” veliš. “Tri sata ujutru, a ti si već izišao da nabaviš

rakove za večeru?”Salvador gleda u pod i kada ponovo podigne pogled, kandže mu se

ukazuju i oči mu blešte nekim nedokučivim osećanjem.“Nikola”, izgovara tihim glasom, “ako misliš da je u meni neki

kvar, moraš reći Kvinu. Ako misliš da lažem, moraš to uraditi. Verovatnosam negde otkazao. Nisam sposoban da kontrolišem stanje svoga uma.”Uzdahnula si i spustila niz bok ruku s pištoljem. “Idi da spavaš,

Salvadore, samo... idi da spavaš.”“Hvala ti”, kaže Salvador i provuče se mimo tebe u kuhinju.



GLAVA 6

Vi ste uvek bili dvoje. Kao jedno: Nikola i Nikolas,prožimajuć i seuzajamno u zajednič kom pamć enju. Oduvek si živela životom nekogadrugog. Živiš životom nekoga drugog. Ovde je život senki, jedan drugi

svet — vidiš ga kad god se pogledaš u ogledalo, gde tvoja slika neodgovara potpuno tvom živom obliku, pokreti ti nisu sasvim istovremeni stim drugim, tim stvorenjem, koje nisi ti. Mesečevi zraci ti prelaze prekosrca. Napolju, u distriktu Tolstoj, životinje se okupljaju usred olupina iruševina, više nisu plahe.

Vidiš to u ogledalu, gde tvoj poluodraz klizi napolje da bi otkrio, uuglu tvoga oka, jedan drugi život, drugu, još sablasniju Nikolu koja živi

drugim životom. To je to: ti si avet aveti, sećanje koje brzo izbledi. Mirisničega na povetarcu — blede krošnje drveća na holoekranima, sećanja na

zvuke s trotoara, bledilo odraza tvoje ruke na rukohvatu stepeništa.Osećanje koje te obuzima tako je jasno, tako jednostavno, kao da je nekislikar uspeo, koristeći prozračne boje, da prodre kroz platno, tako da sipostala odraz te slike. Nema straha. Nema mržnje. Nema osujećenosti.Nema zabrinutosti. Nema ljubavi. Nema zavisti.

Kada potražiš zaštitu od tog ludila, od ogledala, stakla, jedino je

možeš naći u senkama - i baš u senkama si još jednom osetila Nikolasa. Dvoje kao jedno. Sledeće noći rano odlaziš u postelju. Zaključavaš spavaću sobu,

presvlačiš se iz odela koje nosiš na poslu u crne pantalone, crnu bluzu icrne duboke cipele, uz plavu jaknu koju prebacuješ preko bluze. Pištoljstavljaš u unutrašnji džep jakne. U spoljni džep stavljaš holografsku mapuulica.

Zatim čekaš.Posle nekog vremena, čuješ samo kloparanje posuđa dok ga

Salvador reda u mašinu za pranje. Posle tog zvuka nastupa tišina. Počinješda osećaš umor. Osećaš se pomalo šašavo - od kada si ti to vičnašpijuniranju? Ali, tada začuješ poznato škljocanje brave na ulaznimvratima i gledaš na sat: dva ujutro. Sačekaš još malo, brzo izlaziš izspavaće sobe i već si s druge strane ulaznih vrata - na sedamdeset petomspratu stambene zgrade. Lift je prazan. Uđeš u njega i siđeš u prizemlje i

iziđeš na ulicu, nadajući se da ga nisi već izgubila.Dućandžije slobodnog tržišta gomilaju se na ulicama uimprovizovanim radnjama na vazdušnim jastucima. Neon blista na sve



strane drečavim nijansama ružičaste, ljubičaste, zelene i plave boje.Gotovo zaslepljena, stavljaš naočare za sunce. Ljudi te guraju, odeveni usvakojaku odeću, od tamnih do crnih dugačkih haljina s ukrasima na glavi.Miris hiljadu droga uzdiže ti se u nozdrve: mešavina narkomanije. Jedančovek prosipa svoje piće na tebe. Žena urliče: “Vi, mrtvoumetničke jebene

kučke i kurvetine!” Tamo gore, zidine grada, osvetljene zelenimsvetiljkama, uzdižu se dve stotine stopa, osvetljene, takođe, i razbuktalimvatrama čuvara zidova, dok ukotvljeni dirižabli bacaju senke dole, nasvetinu.

Za trenutak, nadvladana gradom onako kako nisi pomišljala da jemoguće, zastaješ u hodu i očajnički se osvrćeš na sve strane. Proklinješsvoju glupost. Da li si ga već izgubila?

Duboko olakšanje obuzima te kad si uhvatila pogledom poznatidlakavi rep i stražnjicu kako staju na pokretne stepe nice trotoara samodvadeset metara ispred tebe. Probijaš se kroz gungulu, udaraš laktomčoveka koji te je polio pićem i uspevaš da staneš na pokretne stepenice,trideset metara iza Salvadora, koji je meka kuglica, čuperak krzna, krozustalasane gomile nogu. Laserski pištolj odjednom ti je i suviše lak udžepu, ni blizu dovoljan da te odbrani od grada. Sama si. Niko od tvojihprijatelja ne zna o Nikolasovom nestanku. Ne znaju ni policajci. Ako ti

sada nestaneš, Nikolas nestaje s tobom: vi niste jedno, na kraju krajeva,već dvoje, i jedino je grad beskonačan - lavirint, kristalno ogledalo,razbijena igračka, ukus nesvarenog vremena.

Mirkat, za koga se nadaš da je Salvador, skače s pokretnihstepenica, a ti se izbezumljeno laktaš kroz gomilu pešaka, uspevaš da seiskrcaš na pravom mestu i ulaziš u sabijenu masu asfaltnih trotoara. Tamonapred, poznati obris Salvadorov zamiče za ugao.

Kada si zašla iza istog ugla, obrela si se u ćorsokaku.

Ispustila si iz sebe kratki smeh, šmrktanje, kikot. Stojiš u mestu,zureći u drugi kraj male slepe ulice, ne možeš da zamisliš sebe iza te tačke.Mir počinje da raste u tebi, različit od svega što si do tada doživela. Bukasvetine, tiho siktanje vozila na vazdušnom jastuku, cvrčanje mesa naroštilju u sporednoj ulici - sve je to utihnulo i jedino je preostalo pulsiranjeu tvojim ušima, svetlucave kapi vode na zasvođenom odvodnom kanalu,odsev svetlosti iza tvojih očiju.

Kuda je otišao? Pitanje se polako uvlači u tišinu. Odlaziš do krajauličice. Đubre. Kontejneri puni đubreta. Istrulela hrana, slatko-kiseli

smrad. Flaše, razbijene. Zid bez otvora, boje rđe, koji se ruga tvojimnaporima.



Naslanjaš se na zid, osvrćeš se na haos u glavnoj ulici i, dok se zidrastvara, dok padaš kroz njega, pojavljuje se čudan privid - da si već bivalaovde, iz noći u noć, prateći Salvadora, svaki put završavajući u toj slepojulici i, do sada, ne odgonetnuvši tajnu... ali, sad više nemaš vremena zabilo šta sem da padaš kroz zid, kroz mešavinu slivenih boja, dok sivilo

postepeno okružuje sliku ulice, i tada, kad si se spustila na tvrdu površinu,vidiš nad sobom zvezde - zvezde! - i bledi nagoveštaj zelenila sa svihstrana.

Udarila si o tvrdu podlogu i to ti je preseklo dah, čak i kada sipočela da shvataš da je zid bio hologram, čak i kada si počela da shvataš dabi Salvador mogao da skoči na tebe dok se boriš da udahneš vazduh. Brzose okrećeš i staješ na noge, uprkos šoku, iza tebe sivi zid, a ispred... šuma.

Kako rečima opisati san koji nije san? Osećaš se kao da si otkrilatajnu prostoriju u kući koja ti je odavno poznata. Da li si ikada zaistaupoznala grad?

Stojiš na vrhu uzdignute, čelične platforme, a pred tobom staza odbelog šljunka, sijajući na mesečini, spušta se u dolinu tamnih četinara.Čuješ zvuk tekuće vode i vidiš, na samom kraju vidnog polja, mostić obojen u crveno i belo, poluskriven iza drveća. On se nadvija u nevelikomluku nad nečim što mora da je brza rečica. Zrikavci i nekoliko cikada

prigušeno pevuckaju. Čuju se glasovi noćnih ptica u letu, vide se sićušna,trzava preletanja slepih miševa na pozadini plavocrnog neba. Beli donjitrbusi oblaka koji se bore sa zvezdama, bore se s tamom.

Ovo pribežište, ova pedeset metara široka traka netaknute prirode,oivičena je sleva i zdesna oblakoderima, ali vodi ka horizontu pravonapred, što znači da najverovatnije ima izlaz na morsku obalu.

Opojni miris borovine pruža ti olakšanje, kao i sam vazduh: čist,svež. I mesec - mesec nije zamagljen žutim isparenjima zagađivača, već

blistav, dok osvetljava četinarsko drveće, daje čitavoj šumi srebrni preliv.Ali čuje se, i pored sveobuhvatne tišine, izvesna užurbanost u

glasovima zrikavaca, i ti se osećaš nezaštićena, ranjiva. Salvadora nema navidiku, ali on možda gleda iz prikrajka - i šta ako neko ili nešto prođe krozaleju i siđe na platformu?

Počinješ da silaziš niz stazu, u početku nesigurno hodajući pobelom šljunku. Ubrzo si se obrela među drvećem, koje je toliko gusto da

možeš da vidiš samo deliće neba izme

đu grana. Misliš da to mora da jeprivid - stvarnost mora da je šlepa ulica i zid kojim se završava, a ti sada

sanjaš, sanjaš, sanjaš.



“Kako je neko mogao ovo da sakrije? Kako?” Toliko si u šoku daizgovaraš glasno. Pod najusavršenijim holografskim štitovima i uz najvećetroškove - i to ne samo obična manipulacija, iluzija, već i saznanje da nikonikada nije stanovao na ovom prostoru, da taj prostor nikada nije postojaou gradu. (I drugo pitanje, ono na koje ne želiš da dobiješ odgovor: Zašto je

bilo toliko lako da se uđe?)Za potrebe programiranja raznih projekata proučila si hiljaduplanova grada - mape, nacrte, tabelarne prikaze - i nikada ti nije neštonedostajalo, nikada nisi pomislila: ovde je prazno mesto. Nešto je ovdeizbrisano. Nikada nisi u srcu osetila odgovarajuću prazninu.

I, što je najgore od svega, ovo mesto je predivno, tako divno da nemožeš da se odupreš osećanju da je to prava stvar. Blagi povetarac izmeđudrveća pronosi miris mora, pomešan s osvežavajućim dahom izlomljenihborovih iglica. Ovo je mesto gde treba da žive plahe životinjice iz distriktaTolstoj kada budu napustile stotine svojih skrovišta da krenu podmesečevom svetlošću niz stazu od šljunka, ka moru.

Pomeranje šljunka na stazi iza tvojih leđa. Trgnula si se, sišla sastaze, zgurila se iza drveta, izvukla pištolj.

Krckanje postaje glasnije i uskoro, obasjane mesečinom, očišćeneod skrame zagađenosti, od boleštine, dve tamne prilike ulaze ti u vidno

polje. Jedna, sa surlastim, povijenim nosom mora da je ganeša. Druga, višai lasičasto nakostrešena, mora da je drugi mirkat. Njih dvoje prolaze poredtvog skrovišta, zacenjujući se od smeha, veseli, razgovarajući jezikompućkanja, zviždukanja i kevtanja. Ne govore jezikom ljudi kad su nasamo.A i zašto bi? Svetlost stvara zelenkastoplavi odsjaj na njihovim telima.Zadah mirkata veoma je jak.

Kada su odmakli, izvlačiš se iz skrovišta i krećeš za njima,odjednom se osećajući nezaštićena... Ubrzo se borovi proređuju i

zamenjuje ih čudno, gusto žbunje, a potom žilavo korenje koje se hvata zaslano zemljište, razmekšano, gotovo kao blato. Bela staza od šljunkadovodi te do ravnina od pravog blata - uskog pojasa oko rečice što tečeispod mosta. Iz toga blata milioni očiju bulje u tebe: hiljade rakova sa jednom kraćom i jednom dužom štipaljkom, kojima škljocaju prateći tvojekretanje. Leđni oklopi im sablasno svetle.

Prelaziš preko mosta. Voda je tamnoplava - ni traga od hemikalija,

dakle mora da postoji jak filter - i u njoj ugledaš srebrnasti sjaj neobičnihriba: imaju tri oka i tako su prepune krljušti kao da nose oklope

srednjovekovnih vitezova. Mumlaju i pijuckaju poput staraca i poneumornom kretanju raspoznaješ među njima hladne obaveštajce.



Iza mosta borovo drveće opet se zgušnjava oko tebe. Zadah mirkatapostaje tako jak da se boriš da ne počneš da kijaš. Svetlost, ali ne višemesečeva, treperi između stabala. Krećeš prema njoj. Svakim korakom svedublje se vraćaš u okruženje nekakve čudne bajke. Razlivena, a ipakfokusirana svetlost jeste čarobna svetlost. Pod njom se oštro i reljefno

ocrtavaju borove grane. Ona prevlači preko tla sve jači i jači odsjaj zlata.Uskoro ćeš morati da se zakloniš od nje, da je zaobiđeš, da joj ne prila zišdok ne nađeš neki sigurni zaklon - veliki žbun, izuzetno debelo stablodrveta. Iz te svetlosti dopire glasni smeh, cvrkutavi govor i, povremeno,krik životinje u agoniji. Moljci i bube u jatima ispunjavaju vazduh,probijaju se kroz njega u vidu magle od insekata.

Konačno si ugledala kretanje među granama, razaznala pojedinačneglasove, iako govore jezikom koji je za tebe tajna. Zatim, skrivena granomza koju se bojiš da je smešno mala za tu svrhu, puziš ka svetlu, zaustavivišise tik do proplanka na kojem će se otkriti sve tajne.

Brada ti se vuče po zemlji i ruke su ti se umorile. Kroz grane, dok tivetar duva u lice, vidiš skup mirkata i ganeša u prvom planu - osvetljenihnizom fenjera - veoma uzbuđenih; svi mašu šapama i uvijaju tela poputzmija, uz poplavu škljocanja, zvižduka i cvrkutanja koji mora da, sudeći pobrzini kojom se razmenjuju, nose veoma uzbudljivo značenje. Većina

mlađih mirkata zadovoljno timare jedno drugo i, kuštravi i nakostrešeni,ganjaju jedno drugo u krug, oko proplanka. U pozadini, uključeni holoaparat, treperava svetlost, dok grupa mirkata i ganeša sedi ispred njega iposmatra predstavu. Polako ti pogled prelazi sa prvog plana, srednjeg planau kojem pokušavaš da uočiš Salvadora, do holograma u pozadini.Hologram je u početku samo protok slika — neke čak crno-bele, izzastarelih ravnih medija kao što su fotografije ili film. Ali slike su sve iste,i zvuci su isti: užasna agonija, užasni bol... ispred pozadine koja prikazuje

pijacu jedan čovek uzima dugačku, povijenu oštricu i dere kožu sa živogpsa, vešto je skinuvši u nekoliko brzih poteza, dok pas urliče, a zatim, bezkrzna, nalik na novorođenu stvar, očiju čvrsto zatvorenih, drhti i dahće -ružičast, ranjiv i u šoku, dok čovek prelazi na sledećeg psa, a prvi - ukrupnom planu - ulazi u torbu kupca što čeka na njega, mirno, kao da jefunta pirinča... štenad vise s tele fonskih bandera... kunići gore živi ušerpama za pirjanjenje... miševi se sipaju u rastopljeni vosak za izložbu

žive umetnosti... scene s deponija izvan gradskih bedema - u kojima seživotinje bore za dah i kašlju i provode život u otpacima hemikalija iotrovnih gasova... mirkati probodeni kroz lobanju kontrolnom šipkom ipotom vođeni rukama svojih ljudskih mučitelja da rastržu jedan drugog...



Ne možeš dugo da gledaš. Ne usuđuješ se. Suviše je jezivo... Kadasi opet u stanju da podneseš pogled na to, vidiš da sada više nisu životinjeveć ljudska bića... mučena, sakaćena, spaljivana, sečena u komade,davljena gasom... i, začudo, mirkati i ganeše sedeći pred tim prizorimareaguju na njih veoma upadljivo, s takvom fizičkom odvratnošću da neki

od njih pogledaju u stranu kada i ti skreneš pogled, usled šoka iodvratnosti. Deci pokrivaju oči, kao što bi uradio svaki razumni roditelj...Obuzima te jeza. Šta li mogu da misle o vrsti koja je svet dovela u

takav ćorsokak? Dok ih posmatraš, dok posmatraš njihove uzajamnereakcije, njihove razgovore, hvata te panika da to nema nikakve veze sastrahom ili novim saznanjem. Uspevaš da vladaš njome - iako ti ona i daljeključa pod kožom, prekida ti dah, prekriva ti dlanove znojem. Puziš natragkroz nisko rastinje, sve dok se svetio opet ne pretvori u svetlucanje kroztamno zelenilo i bela staza od šljunka postane traka koja se proteže izatebe.

Tada te prvi put hvata istinski strah, steže te za gušu, oslobađa tinoge - i trčiš, ujedajući se za jezik da ne bi vrištala, delom po stazi, delompored nje, ne osećajući uopšte da si u jednom trenutku gotovo uganulanogu, kao i da te je grana šibnula po licu. Zaboravila si na Salvadora,Šadraha, Nikolasa i Kvina. Uskoro vidiš platformu kako se presijava i

potrčiš još brže, skačeš na nju i bacaš se natrag kroz hologram u završetakslepe ulice. Ponovo među isparenja, smrad, zagađenost grada. Pluća tigore. Noge te bole.

Zastaješ da predahneš. Sada shvataš da je, uprkos panici, jedan deomozga nastavio da ti govori. Govorio ti je, u šoku isto tako dubokom kao uodranog psa: Nisi superiorna. Nisi superiorna. Jer Kvinov cirkus Šangajznači upravo to: tvoju propast.

Ljudi koji te mimoilaze na putu kući, oni kojima se vlada i koji

vladaju - da li su svesni da im je mesto preoteto? Istisnuti. Koliko će jošvremena proteći pre nego što naslute?



GLAVA 7

Kasnije, opet u svome stanu, voliš svetla u noći, tišinu uličnih

uglova, okrugle tačkice rose na prozorskom oknu. Voliš kad osetiš na kožitopli dodir pokrivača u hladnoći. Voliš što su ti prsti brži od misli kad trebada odrede sledeći korak u programiranju u koje si se udubila. Voliš daosetiš seks, čak i s holografom. Voliš, voliš, voliš... pa ipak, takva si avet,duh koji ti opseda stan, dok čekaš da se Salvador vrati. U ruci ti je pištolj.Sediš na otomanu u dnevnoj sobi. Šolja kafe počiva na stočiću u blizini.

Šolja kafe, otoman - to su veoma normalne, obične stvari, a ipak

sanjaš dačekaš u stanu koji nije tvoj. Sanjaš u svetu koji nije tvoj svet iimaš osećanje da si sve to već videla - tu otuđenost, to osećanje zaborava.

Potpuna jasnoća tvog okruženja uprkos noćnim otkrovenjimaubeđuje te da se nalaziš u zemlji senki. Odsustvo svetlosti. Izronio je iz mraka, otkrovenje... Isključila si sva svetla. Imaš li drugog izbora? Viševoliš realnost ogromne šume, krhkog mostića, bele staze od šljunka. Viševoliš mesečinu. Više voliš sve što će biti poricanje tebe. Životinje č ekaju u distriktu Tolstoj, pod liš ć em, granama i opekama...

Identifikaciona kartica je uvuč ena u bravu na ulaznim vratima. Poznati miris. Dvoje kao jedno - Nikolasovo prisustvo senka, odsustvo - definisano prostorom oko njega, definisano onim što nije on. Karticaulazi u bravu. Kartica ulazi u bravu. Vrata se polako otvaraju.

Salvador uključuje osvetljenje. Lice mu je tužno, još tužnije kada te je ugledao na otomanu. Nosi torbu punu rakova.

“Zdravo, Nikola”, kaže.“Salvadore. Nisam mogla da zaspim.”On ne odgovara, već odlazi u kuhinju, stavlja torbu s rakovima na

kuhinjski šank.“Još rakova?” kažeš. Sakrila si laserski pištolj ispod jastuka pored

sebe.Salvadorove oči su crvene, a ne boje ćilibara, pod panel-

osvetljenjem u kuhinji. Vraća se u dnevnu sobu, staje pred tebe, za leđimasu mu prozor i noćno nebo. Više ne znaš šta vidiš kad gledaš u njega.

“Nikola”, kaže on. “Nikola. Zar misliš da sam toliko glup? Znam gde si bila. Mogu to da namirišem na tebi. Mogu da ga okusim na tebi.”Rastojanje, neki ogromni prostor, nalazi se između tebe i straha.



“Propala si kroz zid na kraju sokaka. Sišla si niz belu stazu odšljunka do mosta i videla si naša svetla i pronašla si nas.”

On se smeši - ili je to režanje? Ako ti priđe i korak bliže, pucaćeš,bez obzira na to da li se smeška ili reži.

“Bila sam tamo”, priznaješ. Da li je važno šta ćeš mu sada reći?

“Bilo je divno. Bilo je predivno.” I bilo je, oh, bilo je! Divno i predivno iužasno.“Draga moja”, nežno izgovara Salvador, gotovo s ljubavlju, “nije

trebalo to da vidiš. Nije trebalo da me pratiš.”“Nikome neću reći. Ako kažem, oni će otići i uništiti to,

Salvadore.”“Ti si programer iz Tvrđave, Nikola. Možeš da pričaš šta hoćeš, ali

uništićeš to.”Reži, a prednje šape mu se stežu i opuštaju. Oči su mu crvene.

Glasno se smeje - šištavim, divljačkim smehom.Kako može da bude tako podvojen? Tako nežan i tužan, a opet tako

pun gneva? Odgovor te iznenađuje: zato što je potpuno č ovekolik. Obilazi oko tebe dok se polako dižeš s otomana, uperivši pištolj u

njega.“Ako spustiš to oružje”, veli, režeći pri svakoj reči, “ubiću te brzo.”

“Poznajem Šadraha”, kažeš. “Poznajem Nikolasa. Obojica rade zaKvina. Kvin je tvoj gospodar. Ako odmah odeš, neću te prijaviti.”“Ne poznaješ ti nikoga. Ja sam Kvinov izaslanik, došao sam po

tebe.”“Hoćeš da budeš tako svirep kao ona ljudska bić a iz vaše

holografske predstave? Da ne budeš bolji od nas?” Osećaš kako ti rečičudno odzvanjaju, osećaš da je sve već ranije bilo rečeno.

Opet tuga u njegovim pokretima, u glasu: “Da bi smo zaštitili sebe,

moramo biti svirepi. Žao mi je, Nikola, ali ti si me naterala na to”.Opalila si iz pištolja, promašila i zapalila tepih. Eksplozija ga je

oborila s nogu. Ti bežiš iza otomana. Nišaniš ponovo dok se on diže iponovo baca na tebe. Zrak ga je pogodio dok je leteo u skoku i on pada naotoman. Krzno mu je nagaravljeno, od leve prednje šape ostao je samopatrljak - ali on ponovo skače, tebi za gušu. Zubi su mu škljocnuli na stopuispred nje, osetila si njegov vreli dah na vratu. Mirkatove čeljusti se

zatvaraju oko tvogčlanka na ruci. Ne ose

ćaš ujed, samo trenutak kadazahvat malaksava, udovi se grče i Salvador pada na oto man, zatvorenih

očiju, ceo levi bok mu je oprljen, krzno puno crvenih mrlja. Je li mrtav?Tek što nije.



Ispuštaš laser iz ruke. Tumaraš po drvenoj sobi. Opet ti izlazi predoči slika odranog psa. Ne možeš da je izbiješ iz glave.

Rasejano gasiš požar, i kada ti poslednji plamenovi ližu prednogama, još ne osećaš ništa. Nastojiš da izbegneš pogled na tu nepomičnu,izgorelu priliku na otomanu. Ovo ne može biti stvarnost. Tvoj život ne

može biti stvarnost. Mesečina nije mesečina. Akvarijum je samoplavičastozeleni privid. Samo je šuma koja vodi ka moru stvarna. Samo suunezvereni rakovi u svojim prebivalištima od blata stvarni. Nikolas - čak iŠadrah - sada bi mogao da te razume. Razumeo bi tvoju usamljenost. Kakoti obojica nedostaju. Kako su ti obojica potrebni.

Zvono na vratima oštro se oglašava u tišini. Razbistravaš staklo navratima da bude providno samo sa tvoje strane - i brizneš u plač. Nikolasstoji napolju.

Otvaraš vrata, i evo tvog brata. Odeven u iznošenu kišnu kabanicu,izgleda tako neverovatno uvelo, tako neverovatno star i izanđao, da kažeš:“Oh, Nikolase, šta su ti to uradili?”

Hoćeš da ga zagrliš, ali on stoji tako ukrućeno, ruku priljubljenih uzbokove, a kosa mu, danima već neoprana, mlitavo visi s glave, tako da ipakne možeš, na kraju krajeva, da ga zagrliš.

Umesto toga, kažeš kroz suze: “Toliko sam se brinula” i sačekaš,

jer on kao da želi nešto da ti odgovori. Ali reči ne izlaze iz njega. One muklize i podrhtavaju na jeziku, lice mu je izobličeno, dok pokušava da ihsastavi.

Šta je to?” veliš. “Šta nije u redu, Nikolase?” kažeš, pružajući rukuda ga umiriš. Ne možeš ti da završiš rečenice kad nisu izgovorene.

Zgrčio se od dodira i ruke su mu se neprirodno iskrivile.I Ispeva da se primiri i, premda zamuckuje, razumeš šta kaže.“Dddooozzzvvvooollliii ddaa tttii kkkaaažžžeeem o

ggggrrrraaaddu.”“U redu je”, kažeš i zagrliš ga, premda te njegove ruke (to ste i

ranije radili), drhteći, gotovo same od sebe (opuštaš se, znajući da je tokraj), hvataju za gušu.

Pamćenje tako efemerno, tako brzo izbledelo, da nema borbe. Stanse rastapa i nestaje pod pritiskom na tvoje grlo i ti si svetlost koja se sećasebe, svetlost koja lebdi pod senkom, svetlost koja čezne za samom sobom.

Tu se sve uspomene stapaju u jedno, i premda nisi smirena, premda žudišza mirisima hemikalija u distriktu Kanal, za dodirima ljubavnika, zazvukom otkucaja vlastitog srca, ne možeš reći da imaš vremena za žaljenja,za molbe, za oslobođenje, već samo ovu poslednju misao: da je ostalo još



toliko mnogo onoga što si želela da uradiš. Bol atoma, otvaranje ogromneprovalije, i tada počinješ da se uzdižeš, nošena u naruč ju onoga drugog,dok svetlost navire u tebe i kroz tebe... svetlost.

Tako očajnički čezneš da zapamtiš boju ruža u proleće.



III.

ŠADRAH

“ Izmeđ u saoseć anja i junaštva srce joj beše kompas koji je znao kada i gde ć u pretrpeti brodolom.

” Džajant Send



GLAVA 1

Ako je Šadrah voleo za života, voleo ju je još više, još duže, još dalje kada je mislio da je mrtva...

“Ruže tako lepo cvetaju zbog bumbara koje je Kvin napravio za

mene. On je, znaš, tako pažljiv da me je razmazio...”Još jedan savršeno prijatan dan na savršeno prijatnom imanju Ledi

Elington, velikom kao ceo distrikt: pet stotina hektara šume i vrtova, svlastitom policijom da isteruje izgladnelu svetinu slobodnog tržišta,okupljenu pred kapijom od kovanog gvožđa.

Zidovi Ledi Elingtonovog pseudodvorca sačinjeni su od belogpseudomermera, vaza na nadstrešnici sedišta pored prozora načinjena od

providnog plastičnog polimera, ali sama Ledi bila je nekako...

falš. Uzela je titulu “ledi” kao vlastito ime, u čast - ili, kako je mislio Šadrah da bi je

koliko-toliko opravdao, iz podsmeha - nekoj izumrloj aristokratiji. Levouvo imala je savršeno belo, što je bilo u oštroj suprotnosti s desnimuvetom, nalik na suvu šljivu. Potpuno glatka leva šaka — bodra i živahnadok ne pređe u otečeni, bezbojni članak - imala je svog izobličenogdvojnika u ptič jim kandžama koje su se njihale na desnom članku.

Između palca i kažiprsta čudesno lepe leve šake, Šadrah je zapazio

poznato obeležje: crvenkasti beleg od rođenja u obliku ruže. Buljio je unjega, netremice."... mnogo vam hvala što ste svratili na kontrolni pregled”, govorila

je Ledi Elington, “tako retko mi dolaze gosti dok traje...” I bla, bla, bla.Šadrah je i dalje buljio u beleg na ruci dok je, za trenutak, pomislio

da ga je Kvin poslao na njeno imanje da bi prepoznao taj beleg, taj prelepi,poznati beleg. Dok je klimao glavom prema Ledi i davao odgovore napitanja o Kvinu, o mirkatima, hladno i gorko očajanje raslo mu je u grlu.Zagledao se u presađeno levo oko Ledi Elington, koje je bilo plavo, kao štosu bile plave njene oči. Plavo kao što je želeo da bude more, naslonjen nazidove kanala.

Pitao se da li to oko nosi u sebi neko sećanje na svog prethodnogvlasnika, ukoliko je on zaista još gledao kroz taj prozor u njenu dušu.Ljubav, ljubav, raskidana u komade.

Navrle su mu suze na oči i nije ni pokušao da ih zaustavi dok su mu

curile niz lice, usta su mu i dalje bila čvrsto stegnuta i, s izrazom optužbe,okrenuta prema Ledi. Klimao je glavom, učtivo se smeškao.



Sve dok i sama Ledi Elington više nije mogla da prenebregne onošto je videlo njeno plavo oko i izgubila se u tišini, verovatno prvi put usvojoj beloj, nevidljivo šupljikavoj, veštačkoj palati.

Jedini zvuk bilo je zveckanje Šadrahovih suza dok su padale naivicu mesinganog pehara koji je držao u rukama. Ona nikada ne bi

razumela izgled njegovog lica - mešavinu ljubavi i mržnje koje su se unjemu borile za prevlast, dok je netremice gledao u nju i, kroz nju, uNikolu.

Ali, pretpostavio je da je dovoljno znala da bi bila mirna - razumelada je čovek koji sedi pred njom pretrpeo bitnu promenu. Pa, ipak, da li bizaista ikada pojmila koliko se Šadrah morao uzdržavati da joj ne razbijelobanju golim rukama i zatim nežno izvuče oko svoje ljubavnice izrazbijene duplje?

Vraćajući se u pakao, Šadrah se usput zaustavio u svom stanustarom, na dva nivoa, nedaleko od kanala, s automatizovanim vratima kojakao da su svaki put sve duže oklevala da mu se otvore. Unutra je našaosvoju zvaničnu službenu značku: srebrni bedž sa slikom životinje koja sestapa s čovekom. S njim je mogao bezbedno da prođe kroz sve raznovrsneKvinove poslovne pogone.

Držeći bedž, pronašao je i pištolj, pošto je za trenutak provlačio

šakom ispod čvrsto zategnute postelje. Nije bio nasilnik po prirodi, alivoleo je svoj pištolj iz istog razloga iz kojeg je mrzeo rudarsku bušilicu umladosti. Oružje je imalo elegantnu funkcionalnost ugrađenu u glatki,aerodinamični dizajn. Nije bilo ni ružno ni nezgodno za držanje; savršenomu se uklapalo u oblik šake. Kupio ga je polovnog - stariji model aktuelnihtipova laserskih pištolja - i sjajna metalna površina, nekada zlatna kaosunce, vremenom se pretvorila u patinirani bakar. Sijao je sigurnimsvetlom, bez treperenja, i prošao je kroz godine službe pre nego što ga je

on uopšte dotakao, i zato ga je voleo još više, što je imao istoriju, prošlost,koju je mogao da ispriča samo pomoću preciznosti kojom je opaljivao,plitkih ogrebotina duž cevi i izbledele boje. Nikada ga još nije upotrebioprotiv nekoga. Zadenuo ga je za pojas.

Ušao je u maleno kupatilo i gurnuo glavu pod ledenu vodu izčesme, držeći je sve dok se nije zajapurio. Zatim je pesnicama udarao o zidkupatila što je jače mogao, zaustavivši se tek kada je zadovoljavajući

osećaj bola prigušio krivicu i drugi, dublji bol.Izišavši opet, u vazduh ispunjen pepelom, skriven pod crnim

mantilom, jurnuo je kroz ulice ne obraćajući pažnju na ostale učesnike usaobraćaju, gurajući u stranu pešake, stajući na put vozilima na vazdušnom



jastuku. Svako ko je pokušao da ga zaustavi pretrpeo je potpunu i užasnusilinu njegovog mrkog pogleda.

Uskoro, ušao je u šlepu ulicu, odlučno prošao kroz hologram, kroznatpis koji se naprasno ukazao, KVINOV CIRKUS ŠANGAJ, i stavio rukuna vrata, koja su se otvorila pod uticajem njegovog bedža.

Unutra su sa strane prigušeno svetlele plave svetiljke, životinjeležale sklupčane u staklenim kavezima dok je zadah genitalija njihovihstotinu uzajamno prožetih mirisa bio prigušen jer su dremale. Kvinovaprikaza ležala je opušteno preko šanka koji mu je predstavljao krilo, kao daviri preko ivice na blaga, tužna lica dva minijaturna orangutana. Trunkeprašine iskričavo su svetlucale, lebdeći polako ka podu. Zaspao. Mrtav.Odmara se. Danas nema potencijalnih klijenata, dovedenih da gledajupredstavu. Purpurni pauci ljuljali su se s ispruženih ruku te prikaze,zarobljeni u svojim mrežicama.

Šadrah je rastrgnuo Kvinovu prikazu u krvave parčiće mesa. Razbio je staklene kaveze. Polomio je udove životinja, razdirao im bokove dok muzubi nisu postali krvavi.

Želeo je to da uradi. Duže vremena u dugotrajnoj tišini, držećistegnute pesnice, netremice je zurio u paukove koji su se polako njihali.

Zatim je prošao mimo prikaze i ušao u slankasto nesvetlo u

pozadinskom prostoru. Holografski ekran kompjutera zračio je na njegacrvenom svetlošću, već uključen i čekajući ga. Brzo je proverio još dveprostorije pozadi. Bio je sam. Seo je za terminal i, nakon nekoliko napetihtrenutaka, pronašao dokumentaciju. Operacija Ledi Elington bila jeobavljena na njenom imanju pre četrdeset tri sata. Transplantati su biliuzeti sa “klijenta” označenog samo kao BXFM 1000-231, trenutnosmeštenog u “žive zalihe” u stovarištu na petom nivou poznatom podimenom Slejdova banka organa. Kvin je imao ugovor sa Slejdom da lako

može da se oslobodi suvišnih delova. Hladnokrvno, smireno, Šadrah jeanalizirao situaciju. Ako su zapi si tačni, Nikola je još živa, ali, pošto jeoperacija obavljena pre dva dana, mogla je do sada pretrpeti i drugegubitke, koji još nisu legli na račune banke organa.

Usne su mu se iskrivile u sumorni osmeh. Bilo je očigledno štamora da uradi. Ništa ne bi bilo prostije, niti van pameti. Mora je ukrasti.Mora da zaroni u podzemlje i da je vlastitim rukama iznese na površinu...

Šadrah je odprintao broj klijenta, gurnuo ga u džep mantila i vratiose u glavnu prostoriju.Kvinova prikaza ga je čekala. Glava joj je bila uvrnuta u stranu, da

bi ga bolje uočila. Njene hladne, plave oči, njena svirepa grimasa osmeha



podsmevali su se Šadrahovoj prostodušnosti. Kapci na očima su joj sitnotreptali. Šadrahu su se odjednom ukazale hiljade stopa kamena koje su garazdvajale od pravog Kvina i vrtoglavica, užas pri pomisli na prostranstvoKvinove vlasti sledili su ga.

“Jesi li išao da vidiš“, rekao je Kvin, “kako izgleda Ledi Elington?”

Pevuckavi glas. Mumlanje probuđene zveri iza stakla. Pauci nalik na lutkeiz pozorišta igrali su na krajevima lutkarskih kanapa.“Da. Išao sam da je vidim.”“Je li to bilo sve što si očekivao?”“Ništa nisam očekivao.”“Jesi li je voleo?”“Ledi Elington? Ne.”Prikaza se monstruozno nasmešila, rekla: “Dobro, dobro” i

zaćutala.Šadrah je sačekao da se glava ponovo spusti na šank. Zatim je

prošao pored stvorova u kavezima, svestan da ga prate oči, oči svakemutacije, svaka slomljena ljuspica hromozoma.

Vrata Nikolinog stana bila su poluotvorena. Zahtevala su opasninapor volje da ih pričvrsti sponom, uz očajanje koje mu je izrešetalo mislipoput mravinjaka, i da sebi postavi odgovarajuća pitanja. Da li je Kvin,

zbog nečega, naložio da je ubiju? Da li ju je neko oteo radi delova, koje jeslučajno baš Kvin kupio? Tmina donjeg nivoa već je počela da mu prožimamisli. Sada je bio detektiv. Sada je zatvorio vrata za sobom.

Ušavši, otkrio je da je akvarijum bio razbijen, sve Nikoline ribiceodavno mrtve u ljupkim šarama nepomičnog mesa. Užasno su zaudarale.Podalje, sa strane, otkrio je tamnu mrlju na tepihu, ali kada je čučnuo idotakao je, izvukao je suv prst. Krv? Vino? Sos za špagete?

Zatim je pregledao ribice. Neke su bile polupojedene, ižvakane

oštrim zubima. Pramenovi krzna izmešani sa smrdljivim ribljim mesomnaveli su ga da pomisli na mirkate. Jesu li bili ovde? Omirisao je vazduh.Ako i jesu, zaudaranje mrtvih riba nadjačalo je njihov smrad.

Otoman je nedavno bio pomeran, otisci njegovih nogica na tepihu još sveži. Na otomanu je našao laserski pištolj - glatki novi model - urednozataknut pod levi vrh jastučeta. Ostavio ga je tamo, ali je izvukao svojpištolj. Počelo je da ga obuzima neko čudno osećanje. Ispod otomana još

jedna zagonetna crvena mrlja. Nije se potrudio da je proveri.Kružeći natrag, prema vratima, Šadrah je opazio tragove borbe.Njegovom opreznom ulasku nisu se mogli pripisati grubi urezi u tepih,tragovi utisnutog blata.



Ušao je u kuhinju, zatekao pet trulećih rakova na pultu, oči su immlitavo visile, štipaljke bile crvene i polomljene.

Na kraju je ostala spavaća soba. Vrata su bila zatvorena. Iza tihvrata ležala su sećanja - na pozne noći provedene u razgovoru i vođenjuljubavi, vođenju ljubavi i razgovoru, sve dok obe te radnje nisu postale

isprepletane i nerazdvojne poput njihovih tela. Da li je njeno telo bilo tu, upostelji?Oklevajući, pritisnuo je dugme na vratima. Kliznula su i otvorila se.

Spavaća soba je bila prazna. Seo je na postelju. Nikakvih tragovaporemećaja ili borbe. Proverio je ispod kreveta. Ništa.

Spremao se da se vrati u dnevnu sobu kad je iznenada čuo šuškanjei grčenje u ormanu. Tiho mu je prišao. Oslušnuo je na vratima. Ništa... pa,ipak... Šadrah je otvorio vrata, držeći pištolj uperen tačno u središte... da bise pojavio najnormalniji orman za odeću, s cipelama i starim, plišanimživotinjicama razbacanim po dnu. Igračke su bile prastara kupovina.Nikola ih je imala godinama. Polako, Šadrah je razmakao odela, držećipištolj uperen u dno ormana. Ništa nije iskočilo iz mraka. Nikakvo telo nijese stropoštalo iz mraka.

Šadrah baci pogled na plišane životinje. Imala je medvedića, zeku imirkata.

Veoma oprezno, Šadrah prisloni otvor pištolja na vrh mirkatoveglave.“Mrdni i ubiću te,” reče.“Rrrrriiiiibbbbeeee”, došao je prigušeni odgovor dok se mirkat

nekontrolisano tresao.Šadrah je koraknuo unazad, držeći pištolj u ispruženoj ruci, cevi i

dalje uperene sa strane u mirkatovu glavu. Mirkatovo lice zgrči se i ostadetako, očekujući pucanj.

“Dobre rrrriiiibbbbeee”, rekao je odsutno mirkat, staklastogpogleda. Zar ne bi trebalo da bude staklast? Čitava leva strana tela bila mu je odrezana i sagorela od laserskog oružja. Stvorenje je bilo u šoku.

“Nikola. Poznaješ li Nikolu?”Mirkat je zlobno zaškiljio kroz mehuriće krvi iz usta. Zurio je u

Šadraha. “Nikoli više nisu potrebne ribe.”Malo je potrajalo, ali na kraju je Šadrah prepoznao mirkatovu

podvrstu: model urbanog ubice. Kvin je planirao da prodaje razne verzijete podvrste obaveštajnim službama mnogih gradskih vlada. Ali, šta jednaod njih traži u Nikolinom stanu?



“Pa i nisi tako loše prošao, na kraju krajeva”, rekao je Šadrah, “alisada sam te ja ukebao”.

“Ggggooossspppoooddiiiine?” odvratio je mirkat, gotovo seskljokavši na bok.

Šadrah je koraknuo unazad, pištolj je i dalje držao uperen pravo u

mirkatovu glavu.“Hoću da kažem da još imaš previše hardvera, tu gore”, rekao je,uključujući talas široke disperzije da bi sagoreo mirkatovo telo, ostavljajućisamo vrat i glavu, koji su pali na vrh gomile pepela, s izrazom sličnimzaprepašćenju zauvek urezanim u crte lica.

“Rrrrriiiibbbeeee!” začuo se bolni, zbunjeni krik.Šadrah je pažljivo podigao odsečenu glavu, držeći je za povijeno

uvo i odneo je u kuhinju. Glave modela ubica bile su stvorene tako damogu da prežive, ako moraju, još nekoliko dana nakon odsecanja. Iako ušoku, iako pateći od dezorijentacije i mogućeg oštećenja mozga, mirkat jemogao da se upotrebi. Mogao bi da posluži kao pogodno sredstvo osvete.

U kuhinji je Šadrah pronašao obični trajni lepak i naneo ga naugljenisani ostatak mirkatovog vrata, dok je zverka zavijala pljuvala ga.Pretražio je kuhinjske ormane, pronašao tanjirić stavio mirkatovu glavu nanjega. Držao je mirkatovu glavu da ne mrda dok se lepak nije osušio.

Zagledao se mirkatu u oči, koje više nisu bile staklaste i sijale su odbola, i rekao, “Boli me kita za tvoje pređašnje ime.Od sada se zoveš Jovan Krstitelj, ti kučkin sine”. Smejuljio se bez

ikakvog razloga, a zatim naglo prekinuo jer je osećao ljutinu i bes iza togosmehivanja, a njih mora, po svaku cenu, odložiti za kasnije. Sve u svojevreme.

Mirkat reče: “Ubiću te. Slušaću kako ti oči pucaju pod mojimzubima.”

Na kuhinjskom aparatu, vešto nazvanom sve-u-jednom, Šadrah jeuključio mala klešta da bi mirkatu povadio sve zube. On je zacvileo još jednom ili dvaput na ovo poslednje poniženje. Šadrah je krpom za pranjesudova pritiskao i sprečavao krvavljenje sve dok mirkat nije počeo da seguši, a zatim je popustio.

‘Prokletinjo”, reče Šadrah. “Zašto misliš da se razlikuješ od onihsmešnih ljudi napolju, u pustari? Zašto misliš da si bilo šta više od jedne

krajnje složene mašine?”Pronašao je najveću plastičnu kesu u kuhinjskim ormarićima,izbušio je rupama da u nju uđe vazduh, stavio unutra mirkata i uvukao je uveliki desni džep mantila.



“Ti, Jovane Krstitelju, sad ideš u podzemlje”, rekao je Šadrah.“Teško da mogu bilo šta više da uradim na svetlosti.”

Šadrah je obedovao u malom restoranu u distriktu Kanal, neobraćajući pažnju na prigušeno cvilenje koje mu je dopiralo iz džepa i načudne poglede konobara. Um mu se neobično razbistrio, kao da je uspeo da

raščisti i najmanje komadiće raspadnutih i obrušenih stena svoje prošlosti.Veliki bedem koji je okruživao grad utisnuo mu se u vidokrug spreciznošću koja je bila na ivici mikroskopske: shvatio je da bi uznajmanje usredsređivanje pogleda mogao da razazna svaku povredu, svakurošavost na njegovom šlepom licu, istrošenom od starosti. Boje koje suizvirale ispod terasa restorana blistale su uz treperenje kojeg se nije sećaoodranijenarandžaste boje, žive kao plamenovi, plave, odražavajući nebokoje ga je moglo smrviti za tren oka svojom ogromnom masom.

Vetar mu je donosio s mora tako raznovrsne mirise da je, samimudisanjem, postao življi: jak miris soli, svakako, i prigušeni miris slanevode, ali i opojne primese koje su ga podsetile na Nikolin najomiljenijiparfem. Zar zaista nikada ranije nije osetio miris te slasti, ili je on oduvekbio prisutan?

Sada je Šadrah znao da mu je sudbina odredila da se ponovo spustiispod površine zemlje. To nije bila slučajnost, niti neupadljiva slučajna

podudarnost - to je bila sudbina, i on će joj pojuriti u susret što brže može,režeći kroz zarozane usne. Kako je samo mogao da postane tako pomirljivda prihvati bilo šta bez pogovora, čak i miris, preostali ukus u ustima, eho.

Jeo je brancina s krompirima, čas brže čas sporije, nekakoneobično, unapred uživajući u svakom zalogaju i, završivši, bacio je novacna sto i napustio to mesto, koliko je znao, zauvek.



GLAVA 2

Podzemlje. Deset godina od kada je poslednji put bio u njemu, i kozna koliko se u međuvremenu promenilo, izvitoperilo, permutovalo doknjega nije bilo? Ponekad je zamišljao, poput deteta, da više uopšte nije ni

postojalo posle njegovog odlaska, da je bilo noćna mora iz koje se konačnoprobudio. Zašto takvo mesto treba da postoji, bilo je pitanje beznadežnospleteno sa drugim pitanjima, odavno izgubljeno u podzemnim prolazima.S vremena na vreme mogli su se čuti njegovi daleki, prigušeni krici, tek dabi se još jednom utopili u haos miliona drugih glasova koji su šaputali oopstanku. Šta je to ležalo ispod površine zemlje? Svakako ne njegovaprošlost.

Uzani sokak. Tračak neba uhva

ćen izme

đu visokih zgrada. Obiljeđubreta - konzerve, istrulela hrana, plastične kutije, mrtve životinje - koje

nije mogao neki čudak tek tako da hitne preko gradskog bedema. Ispodđubreta, ključevi nekadašnjeg kraljevstva: prastari otvor za unošenjenamirnica - obični kanalizacioni poklopac koji svako može da podigne uztrenutni napor, rukom. Znao je i za normalnije ulaze, ali iz ovoga neko ko je pažljiv može da promine kroz dva podzemna nivoa i da ne budeotkriven. Element iznenađenja mogao bi da bude od životne važnosti.

Dok je Šadrah stajao na pragu, vetar je iščileo, kloparanja i šištanjavozila na vazdušnom jastuku su utihnula i čak je i Jo van Krstitelj prestaouzaludno da se meškoljenji. Ništa se nije čulo izuzev njegovog vlastitogpritajenog disanja. Okrugli, sivi poklopac rastao je i rastao, sve dok se nijepretvorio u svet. Činilo mu se da čuje ispod njega zvuke podzemlja koji seuzdižu da otruju sunčevu svetlost. Dolazili su tiho, tiho, ali narastajućepoput paučinastog sna koji se pretvara u surovu noćnu moru.

Ispod poklopca dočekala ga je vlažna lopta grumenja i bubica; tošto je ranije čuo bili su njihovi maukavi krici, njihovo podrhtavanje, sivagomila koja je čekala da se on vrati kući. Slika crvljive, iznenadne tmine.Kap-kap vode. Nagoveštaj masivne mašinerije koja melje. Mrak. Oštri,pljuskavi zvuci holovida čija se zelena svetlost probija iza zatvorenih vratau zatvorene hodnike. Mrak. Bez obzira na to kako to racionalizovao, znao je da ga u podzemlju očekuje njegov vlastiti, lični pakao. Upravljao jeauto-vozovima od grada do grada i viđao stvari koje niko u gradu ne bi

mogao da zamisli, ali više je voleo da radi bilo šta nego da se vrati upodzemlje. Nije hteo da se vrati. Ne bi se vratio.



Jednim potezom Šadrah je otvorio ulaz, uskočio u zejtinjavu rupu,uhvatio se obema rukama za lestvice koje su se spuštale u dubinu i zatvoriopoklopac nad glavom. U mraku je odjeknuo zveket kad je udario o metalnelestvice. Zgrčenim prstima grebao je po neprijatno vlažnom poklopcu, kojiviše nikada neće moći da otvori, pošto se automatski zaključao spolja.

Nije mu bilo druge nego da stisne zube i siđe niz lestvice, nikada neznajući da li možda nešto odozdo hitro cupka uz njih, šunjajući se kroztamu da ga prepadne. Zvuk čizama na prečagama lestvica odjekivao jekroz slankasti, gusti vazduh. Znoj mu je cureo u oči. Već sam po sebipretesan prostor oko lestvica kao da se urušavao na njega. Pokreti su mupostali izbezumljeni. Morao je svesno da se napregne da bi usporio disanje, da jednostavno ne pusti iz ruku prečage lestvica i klizne nadole u...šta?

Dno lestvica i platforma pričvršćena uz njega konačno su se ukazalipod njim. Obuzelo ga je olakšanje. Puzajući, spustio se na platformu iudahnuo duboko, drhteći. Položio je prvi test. Kontrolisao je svoj strah.

Osvrnuo se oko sebe. Sa dve strane ivice platforme bile su utisnuteu zidove. Jedna je vodila u tamu. Pravo ispred njega nalazilo se okno lifta.Lift, koji je zelenkasto svetlucao, bio se zaglavio između dva sprata, napola puta do dna otvorenih vrata. Smrdeo je na ustajalu rđu i sveže ulje.

Pod njim se prostirala provalija: okno koje je možda dopiralo naniže do trinivoa, ili do tri stotine.Šadrah je prišao liftu, stavio ruke na metalni deo iskrzanog praga.

Možda bi mogao da se podigne na rukama i upuzi u lift, ako bude imaodovoljno prostora za ruke i noge.

Napali su ga odozgo i sa tri strane - četiri gadna mala drekavca,sudeći po njihovom pištanju. Svukli su ga na tle toliko blizu okna za lift da je morao da se otkotrlja podalje od ivice pre nego što je i pokušao da se

brani. Dvojica su imala patrljke umesto nogu, i dok se kotrljao što dalje odokna, brzo i surovo šutnuo je jednog od ta dva sakata napadača tako da jetresnuo o merdevine. Ostali su ostali na nogama, čudno zdepasti, dah im jebio vlažan i neprijatan, dok su drečali nekakvim kretenskim jezikom. Imalisu kandže. Imali su zube. Imali su nož, koji se prelomio kada je onaj koji jerukovao njime pokušao da probode Šadraha i udario u laserski pištolj.Jedan ga je udario u bubrege, zahvat mu je bio lepljiv, kao šapa tropskog

guštera. Drugi je pokušao da mu razbije glavu o kameni pod, međutim, ilimu je glava bila tvrđa od kamena, ili njegov napadač nije imao dovoljno

jak zamah jer ga je tek malo ošamutio. Drugi mu je držao levu rukupriljubljenu uz pod dok mu je preturao po džepovima i imao je nesreću da



natrapa na Jovana Krstitelja, koji mu je vilicama prelomio prste. Drekavac je vrisnuo, skrenuvši pažnju dovoljno dugo da Šadrah izvuče levu ruku ioslobodi je. Našao je svoj pištolj. Opalio je u vazduh, srušivši im kišušljunka na glave. U trenutku kad je blesnulo, spazio je belu, ćelavu glavu,svetleće oči, isplažen jezik.

Isto onako iznenada kao što su ga napali, nestali su; izmešteniJovan Krstitelj nemoćno se kotrljao po podu, škljocajući vilicama.Šadrah se jednim okretom uspravio na noge, priljubio se uz

lestvice, spreman da se izvere natrag uz njih. Ali nije bilo potrebno -dvonogi razbojnici već su skočili preko ivice okna lifta. Dok je zapanjenoposmatrao, dva čuda bez nogu takođe su kočoperno prešla ivicu, u nečemšto je ličilo na ritualno samoubistvo.

Pritrčao je ivici, zagledao se nadole, kroz otvor. Video je kako,nalik na belu kapicu pečurke u polumraku, padobrani poslednjih tobožnjihbandita ljupko lebde vazduhom izlazeći iz vidokruga. Nanišanio je u otvor,ali u poslednjem trenutku nije povukao obarač.

Umesto da to učini, uvukao se u lift, pritisnuo dugme N, za najnižinivo, namestio ga da se brzo vrati u početni položaj i isključio dugme zazaustavljanje u slučaju nužde. Dok je lift škripao, trzavo se pokrećući,iskočio je natrag na platformu.

Šadrah je podigao Jovana Krstitelja držeći ga za tanjirić i seo,naslonivši se na zid blizu merdevina. Leva strana mu je bila u modricama,usna rasečena, članak na levoj ruci delimično iščašen. Dok se dizao nanoge, ruka mu je prešla preko nečeg glatkog i on ga je prineo očima, daproveri pod prigušenim zelenim svetlom što je to.

“Ha!” rekao je Jovanu Krstitelju. “Bomba. Ta mala kopilad je htelada me digne u vazduh.”

Pogledao je u Jovana Krstitelja i on je pogledao u njega.

“Zašto?” upitao je Šadrah. “Zašto je jedan model mirkata ubice biou Nikolinom stanu?”

Jovan Krstitelj je pokušao da ga vilicama ščepa za prste.“Kakvog smisla ima da ćutiš? Nisi životinja. Nisi robot. Umireš. “Jovan Krstitelj reče: “Ona je mislila da sam životinja. Ja sam mislio

da je ona sposobna za genocid”.Šadrah je zabio cev pištolja duboko u mirkatovo levo uvo. On je

zavrištao, opsovao, počeo da muca.“Znao sam da nisi potpun”, rekao je Šadrah.

U tom trenutku lift je stigao do dna uz škripanje metala od kojeg jepripadala muka, uz odjek najmanje dva krika.



Šadrah je podigao Jovana Krstitelja i rekao: “Ovaj razgovor ćemonastaviti kasnije”. Gurnuo je glavu natrag u džep. Bolno je stao na noge.

“Dobrodošao u podzemlje”, rekao je i prsnuo u smeh, ali taj smeh je bio nalik na razbijanje stakla.

Sada je Šadrahom ovladalo čudno osećanje, u kojem je svet

postojao u zadihanosti i prazninama, tako da su periodi između dvadogađaja iščezli i njegovi postupci stekli hladnu i smrtonosnu preciznost:postojala su samo ona mesta na kojima je već bio i mesta na kojima ćemorati da bude. Otišavši s jednog, istog trenutka obreo se na sledećemodredištu. Prisećao se, dok se kretao ka petom nivou, prisustva i odsustvasvetlosti, dodira jedne kože sa drugom kožom u gusto sabijenim hodnicimaimprovizovanih zajednica kojima je on bio nalik na bledu avet, brzo seudaljavajući od njih, širokim, praznim prolazima. Više puta na rame mu sespustila ruka nekog hrabrog lokalnog čuvara zakona, koji ga je zaustavljaoi pitao kojim poslom je došao kod njih, i on je davao odgovor, uz pogledkoji im je razjedao dušu.

Samo jednom se oslobodio tog sumanutog raspoloženja, kada seukrcao na jedan stari, industrijski lift koji je kloparao kroz tminu, osvetljensamo crvenim svetiljkama za slučaj opasnosti, dok su lica njegovihsaputnika postajala zajapurena, očiju uperenih u pištolj u njegovoj ruci,

opuštenoj niz bok. Lift je zavijao poskakivao poput zveri koja jedva čekada uroni u srce pakla i kroz rupu na podu mogao je da vidi stene sa obestrane kako munjevito promiču. Pomislio je da taj lift mora biti izraznjegove vlastite krvožednosti, divljačka, ubistvena ljubav koja mu jesmlavila krajeve nerava, opljačkala mu ćelije.

Ali takva svest o samome sebi bila je anomalija: praznine,zadihanosti, vremena između dva događaja bila su ispunjena sećanjima, jeron nije bio zaista lišen osećanja griže savesti, nije zaista bio mašina

prepravljena za osvetu. Bio je loman pod težinom svoje humanosti isećanja su ga vezivala za to mesto. Svaki korak postajao je korak u prošlost- strah od gladovanja, od sabijanja u malenu sobicu zajedno sa petoro braćei sestara, od ranih dolazaka na posao i poznih izlazaka iz rudarskih pogona.Svakog dana molio se bogu da ih zgoditak na lutriji spase tako što će ihizvesti na površinu: u drugu zemlju koja je ležala kao čudo iznad mraka.

Prvo sećanje izvan sobice koja je predstavljala njihovu kuću bila je

bum-i-tras muzika rudarskih mašina. Uskoro ih je video izbliza:čudovišneoklopnjače od crnog metala, četiri do pet spratova visoke, iz kojih je

izvirala vrelina poput znoja, tako da su uvek izgledale kao da ih je obuzeopravedni gnev: puštale su paru, brbotale, ključale. Iz njih je izvirala jaka



svetlost koja mu je zaslepljivala oči, čak i kada se privikao na nju; oreol odplamena kroz koji su se mašine probijale nakratko, tek da ih uhvatipogledom - crna tela, tamnija od noći (plavocrne kože nalik na metalnibogo-hram), s polugama nalik na ponoćne hobotnice koje se prelivaju usvim duginim bojama; užegli zadah, vremenom je shvatio Šadrah, bio je

smrad njihovog vlastitog znoja dok su dirindžili; zrnca zarđale metalneprašine koja su vejala s njih uvlačila su mu se u odeću, u kožu. Ta rđa jegorela, čestice su joj bile toliko majušne da su mu progorevale odeću kadabi pale na nju i stizale do kože i utiskivale se, nalik na sićušno ugljevlje -da bi tu konačno, usijane, gorele, sagorele. Te tačkice od rđe nisu bolele,samo su svrbele, ali su mu kožu išarale narandžastim prelivima koje jeprimećivao samo u onim retkim prilikama kada je porodica posećivalazabavni plac, pod jakim osvetljenjem i s kućom smešnih ogledala.

Na kraju se prilagodio - vid u mraku mu se toliko poboljšao da jeprestao da nosi infracrvene naočare; koža mu je očvrsnula, razvio je žilavemišiće na rukama i debele mišiće na nogama, vukući rudarska kolica namesto, kotrljajući vratila istraživačkih sondi i postavljajući ih iznad rupa. Udanima kada su mašine ječale pod težinom raznih ruda zagrabljenihnjihovim ogromnim čeljustima, osećao se kao da je i on vatra, mesto nakojem se nalazi hiljadu igličastih požara.

Njegov otac je takođe radio u rudnicima. Otac: ćutljivi divovskičovek, zatvoren u sebe kao u pećinu, godinama, sve dok nije izgledalo dasu ga plamenovi progutali, tužna prazna ljuštura koja je učinila ono što jenajbolje mogla za svoju porodicu.

Majka mu je brzo prelazila s posla na posao, prilagodljivo i slakoćom koja je delovala frivolno pored očeve stoičke usredsređenosti.Naučila je Šadraha da čita i piše, koristeći knjige opljačkane iz jedneprastare biblioteke. Jednoumlje građanskog rata uspešno je uništilo školski

sistem.Zašto, često se pitao, nakon što ga je lutrija dovela na površinu i

osudila ostale članove-porodice da ostanu u mraku, zašto su se upornodržali tih zastarelih metoda u rudarstvu? Tek kada je proteklo mnogovremena i on se asimilovao u svet na površini, shvatio je da niko u stvarinije upravljao mašinama, da su unutrašnje borbe jednoumnog rata presekleuzroke i posledice u odnosima između kompanija na površini zemlje i

njihovih slugu ispod površine. Mašine za hranu i dalje su radile i lutrija sevrtela, i rudarske mašine su istrajale, ali bez svrhe. Zato što su bili lišenitradicije, zato što su bili i suviše duboko zaglavljeni u zver da bi mogli



sagledati da se ona zakočila i stala, on i njegova porodica su sami sebepretvorili u robove. Ali bilo je prekasno da im Šadrah to ikada kaže.



GLAVA 3

Šadrah je pronašao ono što je tražio ubrzo nakon što je ušao u petinivo: okrugli tunel, zakrčen bogaljima. Prigušeno zlatasto svetio koje jeoblivalo tunel prikazivalo je njihove nedostatke sjajnim, svetlucavim

savršenstvom. Ovde je nedostajala ruka, tamo noga, nos, oko. Neki suimali sve udove na broju, ali ne zadugo. Drugi, pak, nisu došli da vratenogu, već da izgube i drugu. Mnogi su doneli sa sobom šatore, vreće zaspavanje, ili stolice. Mrmljali su dok su stajali u nepravilnom redu.Mrmljali su i vrpoljili se i opet mrmljali. Lica su držali okrenuta odsvetlosti, čak i oni koji su bili bez očiju. Oni kojima su nedostajali udovibili su nekako normalniji od onih koji su ih imali.

Šadrah je prišao najbližem bogalju - malenom starcu u izbledelomzelenom odelu. Bio je bez nogu. Bio je smešten na poslužavnik natočkovima, štake su mu bile obešene napred. Proseda brada upadljivo jeisticala široke jagodice lica. Oči su mu bile velike i vodenoplave. Kosti sumu bile sitne, poput ptičice. Šadrah je kleknuo pored njega.

“Ti nisi odavde, zar ne”, kazao je starac.“Bio sam, nekad. Je li sve nalik na ovo? Svi nivoi?”“Mora da si bio dugo odsutan”, odvratio je starac. “Još je gore.

Svaki niži nivo je sve gori.”“Je li ovo red za banku organa?”Čovek ga je posmatrao neko vreme, glave povijene u stranu, zatim

rekao: “Da.”Šadrah je ustao.“Koliko dugo se čeka?”“Trebalo je da pitaš: ’Koliki je red?’ ““Pa, dobro - koliki je red?”“Onoliki koliko se čeka”. Čovek se zakikotao.Šadrah se sagnuo i ošamario čoveka. “Koliki je red?” Čovek se

trgnuo, razrogačio oči.“Četiri milje”, kazao je, zagušujući jecaj.“Četiri milje?! To će trajati danima. Ne mogu da čekam nijedan

sat.”“Hoćeš li da budeš donator?” rekao je čovek, žudno premeravajući

pogledom Šadrahove noge. “Jer, ako hoćeš, ja ću da čekam za tebe, a ti semožeš vratiti kasnije. Možemo ući zajedno i”... To je bilo poslednje što je



Šadrah čuo jer je jurnuo u tunel, držeći pred sobom pištolj i bedž poputamajlija protiv mraka.

U početku i nije bilo tako loše - sklanjali su se u stranu od pištolja,ili od bedža, ili od njegovog pretećeg pogleda - kao da je postojao obrnutiodnos između njihovog mesta u redu i spremnosti da pruže otpor. Ali, što

je bliže prilazio prvim redovima, to se više ljudi sabijalo u tunel i tim sumanje bili voljni da se pomere na zahtev padobranca. Hvatali su ga zaodelo i gurali ga, s mržnjom naraslom usled sakatosti, dok najzad nijemorao da opali iz pištolja da bi ih naterao da se povuku. Majka s detetomvrištala je na njega, a on je izvukao Jovana Krstitelja koji je uzvraćaovriskom, sve dok nije počela da vrišti iz potpuno drugog razloga. Visoki,mišićavi čovek sa jednim okom uobrazio je da je fajter i pokušao dazaustavi Šadraha, samo da bi se obreo na tlu, držeći se za jaja. Šadrah seiznenadio kada je u redu ugledao mirkate, ali ih je zbunio podigavši JovanaKrstitelja i rekao: “Moram da nađem telo za ovo, sad odmah”. Smradznoja i mokraće pojačao se; klaustrofobija je počela da raste u njemu.Počeo je da mlati rukama stvorenje s više udova s kojim se borio. Urlao je,šutirao, polako se probijajući napred čak i kada je osećao kao da će seudaviti, a zatim, kad je već pomislio da više neće izdržati, tunel ga jeizbacio u predvorje banke organa.

Pred njim je stajalo pet nabildovanih čuvara. Učtiva sekretarica.Bolničarka koja je delovala profesionalno.“Vaše ime, gospodine”, kazala je bolničarka, mršteći se dok je

pogledom pretraživala tamnocrveni holografski spisak koji je ležao izmeđunjih, poput petlji na polunevidljivoj paukovoj mreži. Sekretarici je šminkadavala demonski izgled. Nabildovani čuvari su imali ožiljke oko lobanja,masivna tela su im nervozno podrhtavala.

Šadrah je podigao bedž, pištolj stavio u džep.

Odveli su ga do vrata, veoma pomirljivo kada su ugledali Kvinovbedž.

“Uđite”, rekla je bolničarka. “Sačekajte hirurga. On će moći da vampomogne.”

Otvorio je vrata, prošao kroz njih i zinuo od čuda kad se pravo izpredvorja obreo na crkvenom podijumu, ispod kojeg je ležao glavni nivobanke organa i s kojeg se uzdizao red stubova do tavanice, nekih dve

stotine stopa iznad njegove glave. Niz visokih, kamenih lukova pravo prednjim usmeravao mu je pogled ka dalekom horizontu. Na prvi pogled to ga je najviše podsećalo na katedrale sagrađene u distriktu Tolstoj po uzoru naone iz prastarih vremena, ali čudno promenjene funkcije.



Tamo gde bi trebalo da kipovi svetaca budu postavljeni u niše uzidovima, bila su tela, položena u providne kapsule, bela, bela koža što sepreliva pod svetlošću - red za redom tela u zidovima, zbunjujućemmnoštvu zidova. Stubovi, koji su se dizali i savijali u lukove, grupisani usnopove od po pet do šest zajedno, nisu bili istinski stubovi, već široki

putevi za protok krvi i drugih materija: džinovske crvene, zelene, plave iprovidne cevi koje su tekle kroz katedralu poput arterija. Iznad, svetlećizrakom svetlosti spolja, koja je prolazila kroz njega, ono što je isprvapodsećalo na vitraž s nekakvom apstraktnom šarom, pokaza lo se da jeprovidna staklena posuda u kojoj su bili uskladišteni organi: žute jetre,crvena srca, blede ruke, bele beonjače očiju, cvetne leje nerava izvađenihiz tela svog domaćina.

Iza njega, na podijumu, počasna tabla s imenima poginulih hirurga i još više tela smeštenih u zidovima, odsutnih, plačnih pogleda, žalosnih kaou mučenika, a ipak, nijedno od njih nije bilo Nikola.

Iznad njega, u gustom, gustom vazduhu, koji je smrdeo na krv, koji je smrdeo na tela u punom raspadanju, lebdela su zrnca prašine i, lakepoput zrnaca prašine, kuglice bezbednosnih kamera, s mnogobrojnimsočivima što su im virila iz donjih oblina, mnogobrojnim kao pore na koži.Mogao je samo nejasno da čuje, iz bočnih krila katedrale, nejasne zvuke

hirurških radova (mislio je): skalpel koji je zveknuo o skalpel, ljudskeglasove u opuštenom razgovoru koji su poput omče obavijali grgutavekrike. Ali, još dok ih je zamišljao, ti zvuci su izbledeli i nestali nalik naaveti osećaja i još nije bilo nikoga na vidiku, ispod ili iznad, ko bi se kretao, ne pričvršćen za zid kao leševi.

U toj tišini, tom neotporu, Šadrah se osetio izgubljenim, tako da mu je laknulo, pre nego što ga je uznemirilo, kada se začulo tapkanje izadugog niza stubova u zasvođenom hodniku ispred njega. Tapkanje nogu

koje šljapkaju o mermer. Nije slabilo već se pojačavalo, postajaloodređenije, čak napadno. Kružilo je oko stubova od krvi i plazme. Pažljivose zagledao niz dugačke, zasvođene prolaze da otkrije odakle potiče. Smehkratak, kevćući - čiji položaj nije mogao tačno da odredi. Krik -dugotrajan, ženski. A potom opet ništa osim tapkanja. Jedna senka,stidljivo provirujući iz stuba, nagoveštaj pokreta, lice koje se načas ukazaloi kao da se povuklo u beli mermer. Još jedanput zvuk tapkanja u hodu.

Šadrah je izvukao pištolj i prišao stepenicama koje su vodile u prizemlje.Spremio se da krene u akciju - jer sada se, konačno, pojavio otpor -kada je ugledao oblič je. Izdaleka je veoma ličilo na deformisano “H”slomljeno u sredini, jedna linija položena preko dve deblje linije. Kada se



približilo - zastajući, prilazeći zaobilazno - shvatio je grešku. To su biladva ljudska bića, nekako spojena u sredini. I konačno, dok su jurcali i vrtelise u krug i prepirali se tačno ispod njega, u podnožju stepeništa, video je dasu to dva usahla starca - tako izborana i povijena, opuštenih mišića, da nijemogao da odredi kojeg su pola - koja su se otimala oko snežnobelog leša

jedne devojčice. Detetovi trbušni organi smešili su se na Šadraha iz velikogproreza na koži između grudne kosti i sternuma.“Dobrodošao u katedralu kadavera, kako je rado nazivamo”,

izgovorio je neki glas iza njega.Šadrah se okrenuo oko svoje ose.Mršav, bledunjavi čovek, lica nalik na pticu grabljivicu, stajao je tu.

Oči su mu bile skrivene iza naočara i bio je odeven u tamnocrvenuhiruršku uniformu upotpunjenu crvenom kapom. Ruke, uvučene u rukaviceboje rđe, držao je podignute, tako da je krv kapala na mermerni pod, a nena njegovu uniformu. Izgledao je neobično star i mlad istovremeno, kao dasu bore starosti i zabrinutosti bile na brzinu ugravirane u lice tinejdžera.

“Nema potrebe za tim!” obrecnuo se čovek, pokazujući na pištolj.Šadrah ga oklevajući vrati u džep i zapita: “Ko si ti?”Namrštio se. “Zovem se dr Ferguson i prekinut sam usred važne

operacije.” Tada, kao da se setio rukavica, pažljivo ih je svukao uz

škriputanje gume i bacio ih u ugao.Pridružio se Šadrahovom posmatranju dve odvratne prilike u dnustepeništa, koje su sada rastezale nogu lišenu prava da boravi u svomprebivalištu, dok je jedna od njih savijala preostalu nogu. “Ne brini za njih.Oni su, nažalost, dobročinitelji - pokrovitelji naših istraživanja kojima je,kao uslov da budu pokrovitelji, odobreno da slobodno tumaraju pokatedrali kud god žele. Senilni pred smrt, bojim se. Sada se igraju mrtvimtelima.”

Šadrah je skrenuo pogled s njih i usmerio ga na dr Fergusona, čijisu nokti na rukama bili obliveni krvlju.

“I vi im dozvoljavate?”Dr Ferguson sleže ramenima. “Tako stoji u ugovoru o njihovoj

stalnoj podršci. Tela su mrtva, znaš.” Sumorni kikot. “Zar si pomislio,okružen tolikim delovima tela, da bismo ikada mogli da održavamopoštovanje prema njima? Bilo bi nerazumno očekivati nešto takvo. A sada,

tvoje ime, molim. Izazvao si uznemirenje u hodniku, koje se još nijesmirilo.”



“Ja sam s Kvinom”, reče Šadrah. Izvukao je bedž i pružio gadoktoru, iako je još jedanput poželeo da oseti širinu i dubinu katedrale,toliko mu je izgledala čudovišno predivna.

Dr Ferguson mu vrati bedž. “Šta želiš? Još malo, pa moram uoperacionu salu.”

“Tražim jednog donatora organa.”Dr Ferguson je razvukao usta u škrti smešak. “Zar to nismo svi?”“Ne, imam na umu određenu osobu.”“Koji je njen broj?”Šadrah mu je predao otprintani papir.Dr Ferguson je otišao, vukući noge, do crkvenog podijuma i

pritisnuo nekoliko dugmadi. Holografski ekran se osvetlio.“Sačekaćemo nekoliko minuta”, rekao je, brišući čelo levom

rukom. Crvena mrlja mu se pojavila na čelu. “Pa, kaži mi, kakav je onajsvet, tamo gore?”

“Niste nikada bili tamo?”“Nikad.”“Rodili ste se ovde?”“Ne. Rodio sam se tamo, ali se ne sećam onoga tamo - pamtim

samo ovde. Kada ti se svet tako rafinira da obuhvata samo opseg ljudskog

tela, makrosvet izgleda beznadežno nezgrapan, dalek, nejasan. Ah, evo... “i on pročita neki broj s ekrana. “Da, zaista imamo tog donatora.” Zatim senamršti. “Ali, nisam baš siguran... dobro, nije važno, dođi - pođi zamnom.”

“Šta nije u redu? U čemu je stvar?”“Ne brini. Samo kreni za mnom.”Sišli su niz stepenice. Pokrovitelji su nekuda odneli svoj leš,

ostaviviši samo purpurni trag plazme. Na dnu stepeništa, dr Ferguson se

zaustavio, pogledom prešao gore-dole kroz velike dvorane i pošao ulevo.Šadrah ga je pratio u stopu, sav preplavljen vrtoglavim prostorom iznadsebe, još većim jer je bio u prizemlju. Zapazio je šikljanja stubova od krvi iusta oluka u vidu grotesknih figura u gotskom stilu na uglovimazasvođenih hodnika, koje, kad se bolje pogledaju, nisu uopšte bile izvajanilikovi, već ljudske glave, premazane belom materijom za konzerviranje ipričvršćene za mermer. Nijedna od njih nije imala srećan izraz lica.

Gnušanje se borilo s olakšanjem pri pomisli daće uskoro prona

ći Nikolu.Stegnuo je rukom pištolj u džepu. Nije mu se dopadao dr Ferguson.

Još jednom se začulo tapkanje, on se hitro okrenuo u krug i stigaoda vidi grupu službenika kako brzo kloparaju mimo njih sa dvokolicama



punim srca, jezika i očiju. Išli su tako brzo da je jedna očna jabučica ispalana pod. Šadrah ih je vičući pozvao, ali oni nisu obratili pažnju i uskoro sunestali u daljini.

Dr Ferguson se zakikotao. “To je samo jedno oko - ima ih do milevolje tamo odakle je došlo. Ono nema dušu - ima samo jedno oko”, surovo

se smejući, šutnuo je očnu jabučicu u ugao.Zatim su dugo ćutke hodali niz dugačku dvoranu. Sve dok se,najzad, dr Ferguson nije osvrnuo na Šadraha, usporavajući korak ipokazujući zube.

“Jesi li siguran da treba da vidiš tog donatora organa?”“Da.”“Može biti vrlo dirljivo.”“Znam”, odgovorio je Šadrah, nadajući se da će doktor da začepi

gubicu.Dr Ferguson se okrenuo i nastavio da hoda, Šadrah za njim. Posle

nekog vremena, tiho jecanje i cviljenje počeli su da ispunjavaju vazduh.Bio je to zvuk očajanja, koji je nosio u sebi obećanje dugih dana agonije.Pravo ispred njih, dvorana je skretala ulevo, iza ugla. Zvuci su dopirali izprostora iza ugla.

Dr Ferguson se zaustavio upravo u trenutku kada je treba lo da

skrenu za ugao. “Nisi mi odgovorio na pitanje”, rekao je.“Koje pitanje?” upita Šadrah. Mislio je na led, na smrzavanje, kakomu vene postaju tvrde usled hladnoće. Zato što se bojao. Zato što se bojaoonoga što je ležalo iza ugla.

“Kakav je onaj svet, tamo gore?”“Svetliji.”Dr Ferguson se izveštačeno osmehnuo. “Drago mi je što si

gluperda, Šadrah. Drago mi je. To će olakšati stvar.”

“Kako olakšati?”“Nije čisto, nije kako treba, kapiraš? Ali, to je jedini način koji

znamo da se izborimo s pritiskom, prosto, pritiskom tela. Tu ih šaljemoposle operacije - iza ovog ugla.”

Lice dr Fergusona dobilo je zluradi izraz dok je stavljao svoju rukuna Šadrahovu. “Budi jak. Budi gvozdene volje. Shvati na šta sve moženekoga da natera očajanje. Ja te sada napuštam.”

Počeo je da se udaljava. Kada je izmakao gotovo van vidokruga,Šadrah je viknuo: “Jesi li ti zaista doktor?”

Ali Ferguson je već bio i suviše daleko da bi Šadrah mogao da vidida li je klimnuo ili zavrteo glavom. Uostalom, sada to i nije bilo važno.



Bez odjeka Fergusonovih koraka, Fergusonovih reči, jecaji, krici i plač bilisu još upadljiviji.

Na zidu ispred njega jedno telo se upravo hranilo krvlju i ostalimtečnostima. Bio je to dečak, anđeoskog izgleda, naizgled utonuo u san. Očisu mu bile zatvorene, savršena usta razvučena u blagi smešak. Nije čuo

ječanje. Spavao je u plodovoj vodi materice i sanjao o svetu na površini inije znao ništa sem onog što mu je vlastito telo kazivalo.Šadrah se naježio, opustio ramena, duboko udahnuo i brzo skrenuo

za ugao koji se završavao zidom, gotovo odmah. Da li ga je dr Fergusonzeznuo? Ali i dalje je čuo jecaje, krike. Izgledalo je da dopiru odnekudispod njega. Koraknuo je napred i sledio se kada su se stepenice koje suvodile naniže ukazale desno od njega. Vodile su ka metalnoj kapiji, a izakapije... jama prepuna tela koja su se grčila. Deca su tim odbačenim telimačinila neizrecive stvari. Vadila su očne jabučice iz glava ukleštenih izmeđupregrada na kapiji. Isprva je izgledalo da su to glave ljudi koji vire izmeđurešetki tamnice, ali one su, u stvari, bile odsečene, izobličene, krvave,blede, očiju netremice otvorenih, a deca su im trzajem vadila očne jabučicekao da skupljaju školjke na peščanoj obali. Iza kapije, i njenog čuvara,mirkata, veći organi visili su na zidovima u specijalnim, samohladećim“teglama,” koje su čuvale svoju sadržinu da ostane sveža i pored svih

promena u okolini. Jetre, bubrezi, srca, čitavi nervni sistemi - nalik načokote vinove loze - boravili su u tim zatvorenim svetovima, osvetljeni izpozadine zelenkastim polumrakom. Mozgovi na moždinama, sevajući učistim posudama, životi na veštačkom održavanju i, naročito mnogobrojnenoge i ruke, rastavljene od prethodnih vlasnika, koje su sada ležale uvlažnim hrpama ili stajale kao lutke u izlogu.

Međutim, te vitalne delove, glavne, osnovne, prenebregli su virećipotencijalni kupci, nalik na duhove koji žderu leševe, koji su se cenjkali i

nadmetali za artikle koji su im ležali najbliže.Konačno je mirkat, čuvar, progovorio, hrpavo režeći: “Ulaziš ili

odlaziš?”Šadrah je bezizrazno zurio u mirkata dok je ovaj ponavljao svoje

reči, a potom klimnuo glavom kad mu je stvorenje otvorilo spoljnu kapiju.Pribrao se kada se kapija zatvorila za njim i rekao: “Tražim nekoga ko jemožda još živ. Kuda da krenem? Šta da uradim?”

“Ako imaš sreće”, odgovorio je

čuvar, “osoba koju tražiš bi

će tamopozadi, gde se čuvaju najsvežiji primerci”. Nasmešio se, otkrivajući

požutele zube. “Navići ćeš se. Svi se naviknu.”Otvorila se unutrašnja kapija i on je ušao.



Zvuci, blokirani kapijama, sada su narasli: beskonačno, brbljivošegačenje trgovaca dok su pokazivali svoju robu, nepristojni zvuk koji mu je urlao kroz lobanju. Svesrdna želja da ugleda svoju draganu celu inepovređenu nije mogla da opstane u stvarnostima ovog mesta. Dok su muoči upijale ono što mozak nije bio u stanju da mu sadrži, Šadrah se osećao

kao da je premlaćen, poražen, i iz njega je izleteo zvuk toliko dubok, takopun bola, tako neodrediv, a ipak toliko human, na tom najnehumanijem odsvih mesta, da su čak i gangrenozna deca prekinula svoja grozničavaigranja među delovima tela, da bi iznenađeno posmatrala tog visokog,zaprepašćenog stranca.

Mesto je smrdelo na mrtvačnicu, kao što bi i trebalo, jer nisu svidelovi bili sveži, ili čak pogodni za presađivanje, i dok je Šadrah besciljnotumarao gore-dole kroz prolaze, pitao se šta kupci rade s tim delovima.Evo, pozelenela noga, napola istrulela — kakvu korist od nje ima ovaj jednooki čovečuljak kada se tako žestoko cenjka za nju? Ona smrvljenalobanja čiji mozak curi kao kačamak - ko bi poželeo nešto takvo? Od kada je donji nivo počeo da predstavlja takvo propadanje?

Konačno je uspeo da dobije od jedne žene obaveštenje u kompravcu da ide i, najzad, krenuo kroz klanicu ka mestu za koje mu je rečenoda je odredište. Ali, sve što je tamo zatekao bilo je brdo nogu, u svim

mogućim stanjima oštećenosti, koje je čuvao namrgođeni, goli patuljak.“Gde da pronađem donatore organa?” upitao je patuljka.Patuljak je učinio gest kao da kopa i pokazao mu prstom na gomilu

nogu.“Tamo, unutra?” rekao je Šadrah. “Unutra, u gomili?”Patuljak je klimnuo glavom.Šadrah se sagnuo i pobljuvao se u otpatke mesa koji su ga

okruživali. Patuljak je posmatrao i smešio se i nije se ponudio da mu

pomogne.Šadrah se uspravio, nemoćan u čeljustima noćne more. Njegovo

telo bolje je od njega znalo šta hoće da uradi. Skinuo je jaknu i položio jesa strane. Zatim je ušao u gomilu nogu.

Bila je to ogromna hrpa, velika kao planina, a samo nekoliko nogubilo je pokriveno da bi se očuvalo. Većinom su bile otkrivene i trulile su,neke, pak, loše zaleđene. Gomila je smrdela na mrtvo meso. Imala je ukus

mrtvog mesa. Bila je mrtvo meso. Ali Šadrah je nastavio da ulazi u njenosredište. Ubrzo je otkrio da tone kroz gornji sloj, ali da su ispod tuneli biliurezani kroz meso, tako da je bar mogao da se kreće ka centru hrpe. Nijetoliko uklanjao noge u stranu, koliko je gazio kroz njih, dok ga nisu



potpuno okružili tuneli, utrvene staze njemu potpuno nerazumljive u tombledom bledilu, tom katalogu smrti. Dodir im je na njegovom licu, rukama,nogama bivao grub i čvrst, želatinast i mek. Podrhtavale su od njegovogprolaženja. Sitno lepršale. Neke su se polako kretale, kao da se sećajuživota, drugih udova. Lice mu je pocrvenelo od usirene krvi, požutelo od

debelog sala. Morao je da se uspne na vrh gomile da bi mogao da udahnevazduh, a potom da “zaroni” natrag u potragu. Povremeno bi se pred njimukazala potpunija tela: pramen crne kose, razrogačeno, zureće oko, i on biosetio napetost, predosećaj da je pronašao nju, ali bi se razočarao. Nijemogao ni da zamisli stvarnost tog mesta i zato je ono postalo nerealno unjegovim očima: skup holovizija, paluba avetinjskog broda.

Prošlo je gotovo pola sata, ali najzad ju je pronašao, blizu dna, jošuvek prikačenu na aparat za preživljavanje, u izduženoj, tvrdoj čauri, isamo joj je lice bilo otvoreno prema vazduhu, pa i ono prekriveno čistimrupcem. Izgubila je jedno sto palo i jednu dojku, pored već nedostajućegoka i šake, ali inače je ostala netaknuta.

“Nikola”, rekao je. “Nikola.” Nije znao kako da je uzme u ruke,nije znao da li će je zaboleti ako je dodirne. Hoće li zaboleti njega? Ali, nakraju je zaboravio na sve, zagrlio je i priljubio uz sebe, poljubio jojizubijano čelo, skinuo rubac, ali ne i cev aparata, i poljubio čak i praznu

očnu duplju. Jer, uprkos svemu, bila je živa. Uzeo je u naruč je i započeo dugo, naporno putovanje natrag, nogesu bile šuma, splet od kojeg je pravio merdevine, most, da se popne na vrhi odatle siđe niz planinu od mesa.

Dok ju je nosio, dok je gledao u njeno uništeno lice, osećao jenevericu prema ljubavi koja je rasla u njemu. Zašto je on nju toliko viševoleo kada je ovakva, bespomoćna, nego kada je bila zdrava i cela?

Ponavljao je u sebi njeno ime, opet i opet, kao mantru, dok je

hodao, dok je trčao, dok je psovao i urlajući prolazio kroz veliku katedralu,zaričući se da će ubiti dr Fergusona ako ga ponovo sretne.

Šadrah ju je nosio još niže u podzemlje, ka jedinom mestu za koje je bio siguran da još postoji: svome domu. Dok je trčao - nespretnim,iskošenim koracima - osvrtao se, kao da ga nešto prati, samo da bi otkrioda to nešto on nosi sa sobom. Pronosio ju je naizmenično kroz bučnegomile koje su proslavljale davno minule događaje i kroz tišinu, poput

malih radosti ili nezgoda, mesta gde su prazna rudarska oknačekala datišinu još više upotpune.

I tim tišinama, tom mraku, još više ju je priljubljivao uz sebe inapajao se njenim mirisima. Povukao joj je kosu prema sebi, poljubio joj



glavu. Ljuljao je u naruč ju. Osluškivao kako diše. Kako je voli. Kako jevoli u tišini. U ogromnom prostranstvu praznih dvorana izdubljenih umonolitnim stenama, u tišini koju je narušavao samo zvuk vodenih kapikoje padaju u barice, među senkama, osećanja su ga toliko ophrvala,ovladala mu telom tako potpuno da se prepao. Znao je, gledajući u njeno

zaspalo lice, da će sve učiniti za nju. Jer sada, kada ju je ponovo dobio, sveostale strahove, strepnje, nesigurnosti, sitna nerviranja, progutao je jedan jedini, sveobuhvatni užas: da će možda izgubiti svoju draganu. Da li ćeznati ko je on, ako je izgubi? Da li će ga uopšte biti briga?

I dalje je trčao.Sati su utonuli u sećanje. Pronašao je u svome umu mesto koje ga je

zakatančilo u tišinu, zakatančilo ga u poglede na svoju draganu, kada se,kao čudo, kao prokletstvo, ušunjala svetlost i učinila mu vidljivim njenolice.

Najzad, obamro od umora, Šadrah se doteturao do vrata onoga što je oduvek smatrao domom svojih roditelja. Nije obraćao pažnju naNikolinu težinu u rukama; samo jedna misao, teška poput stene nadnjegovom glavom, da je ona možda zauvek osakaćena, vukla ga je za rukei nije mu davala da predahne.

Na jednostavnim, metalnim vratima bila je odštampana izbledela

adresa. Otvor za pismonošu. Nisu se ni po čemu razlikovala od ostalihvrata u uskom sokaku. Stotine vrata sijalo je bolesno, zelenkastosrebrno,pod smaragdnim svetlom uličnih lampi. Vazduh je odisao vlagom iustajalošću, prečesto recikliran. Svetlucao je od lebdećih zrnaca rudneprašine. U mračnim uglovima trulilo je đubre, verovatno već mesecima.Blede linije povučene kredom pokazivale su mesta na kojima su decaobeležila granice neznanih igara, ali tog časa niko nije stajao u sokaku.Takva praznina je uznemirila Šadraha. Već je odavno prošla ponoć i

trebalo je da se rudari prethodne smene sada vraćaju kući.Dosadni, jednolični govor iz holovida, koji je bio uključen na

manju jačinu zvuka, dopirao je iza vrata tog mesta u kojem je proveo prvedvadeset četiri godine života. Taj zvuk mu je smanjio nervozu; naveo ga jena pomisao da su proteklih deset godina provedenih na površini bile samosan — da će zakucati na vrata i majka ih otključati, vratiti se u kuću i on ćepoći za njom, sesti ispred holovida posle celog dana provedenog u

rudnicima. Mogao je da oseti miris blagog šampona koji je majka koristilaza pranje kose.Jovan Krstitelj se promeškoljio u Šadrahovom džepu kao da je

nestrpljiv.



Ali, on nije imao snage da zakuca na vrata, već ih je samo lupionogom. Bojao se da će, ako ispusti Nikolu, kolabirati na pragu.

U prvom trenutku ništa se nije dogodilo. Šadrah je pomislio da ćese onesvestiti. Onda se zvuk holovida naglo prekinuo. Šadrah je zadržaodah. Vrata su se odškrinula koliko da propuste dugu cev laserske puške da

klizne napolje, dok se nije zaustavila na njegovom čelu. Poželeo je daprsne u smeh. Poželeo je da zaplače. Zar da pređe sav ovaj put samo da bibio raznesen u komade na pragu očeve kuće?

Iz tame je osećao kako ga onaj drugi oštro meri pogledom. Nije tobio njegov otac, u to je bio siguran. Zurio je u tu tamu i pokušao da senasmeši. Pištolj mu je visio u futroli, sa strane. Osećao je hladnoćupuščane cevi na svojoj koži.

‘Ko je to?” Prigušeni glas kao da je dopirao iz velike daljine.“Oče?” kazao je Šadrah. “Moj otac tu stanuje.”Duboki grleni smeh, neočekivan ali samouveren, prasnuo je iz

tame. Vrata su se potpuno otvorila. Dronjavi čovek, upalog lica i duge kose— nalik na senku i odeven u dugačku, crnu odoru - stajao je na pragu.Samo su mu se oči, na čudno izduženom, bradatom licu jasno ispoljavale:žestoko zelene, kao dve krhotine smaragda usađene u jako potamnelosrebro.

To nije bio njegov otac. Krećući se neprirodnom brzinom, čovek sepribližio, dalje držeći pušku uperenu u Šadrahovu glavu. Imao je neobičnodugačke ruke.

Čovek je rekao, “Ko si ti? Šta tražiš ovde?”“Reći ću ti, ako spustiš pušku.”“Neću. Ko si ti?”Šadrah je zabrektao od teškoće da drži Nikolu. Promenio je položaj

ruku. “Moj otac... da li moj otac još stanuje ovde?”

“Ja sam jedini koji tu stanuje.”“Od kada?”“Od pre tri godine.”Šadrahove ruke odjednom postadoše dvostruko teže. Preteški zamor

polako ga je obuzeo. Ipak, unutrašnji glas prezrivo mu je rekao, “A šta siočekivao? Ti si ih ovde napustio.”

“Da li znaš ko je ovde stanovao pre tebe?”Č

ovek je zavrteo glavom.“Da li znaš gde mogu da ih nađem?”



Čovek je uzvratio ljutitim uzdahom. Nekakav miris visio je uvazduhu — nalik na nagorele grančice ili kore limuna bačene ukanalizacionu cev.

“Nanišanio sam ti puškom u lice, nosiš mrtvu ženu, i još ti menipostavljaš pitanja”, rekao je čovek tihim, krvoločnim glasom. “Mirišeš mi

na životinju. Jesi li ubio neku životinju?” “Ona nije mrtva!” odjeknuo jeŠadrahov krik niz uski sokak. Dok je odzvanjao, stajali su ćutke, Šadrahzureći u prošlost, čovek zureći niz sokak, Nikola između njih, nalik naprinetu žrtvu. Jedina Šadrahova želja bila je da ubije tu osobu koja seisprečila između njega i porodičnog doma. Nikola je počela da mu klizi izruku. Da li će uspeti na vreme da dohvati pištolj?

Od odluke ga je spasao protivnik. Čovek je spustio pušku, držeći jesebi uz bok. Oklevajući, kao da se bori sa samim sobom, rekao je: “Možešda uđeš na nekoliko minuta. Neću da držim vrata otvorena duže nego štomoram”.

Šadrah je klimnuo glavom, malaksao od tereta. “Hvala ti. Hvala.Vrlo si ljubazan.” Od kada je sišao u podzemlje, ovo je bio prvi gest koji je, makar naizgled, imao iole humanosti.

Čovek ga je pokretom pozvao da uđe, rekavši, dok je prelazio prag,“Ako pokušaš da me opljačkaš, ubiću te”.

“Nisam naoružan.”“Jesi - mogu da namirišem metal. Ali ne brini - ako posegneš zaoružjem, bićeš mrtav pre nego što ga uzmeš u ruku.”

“Verujem ti.”I tako je ušao u očevu kuću ponovo, posle deset godina

samonametnutog izbeglištva. Iako mu porodica tu više nije živela, bilo jetačno onako kako se sećao. Isti holovid je paperjastom slikom prikazivaonekakvu plačljivu melodramu. Starome stolu nedostajale su još dve stolice.

Novi kauč stajao je s desne strane. Pošto je stari krevet nestao, kauč se,sigurno, može razvući u postelju. Hologram njegovih roditelja na danvenčanja više nije lebdeo u sredini sobe. Vitrina za knjige na suprotnojstrani izgledala je malo više izgrebana, malo više rasklimatana. Nekolikopreostalih knjiga izgledalo je raskupusano, izanđalo - valjda konačni dokazda njegovog oca više nema. Za razliku od mnogih ljudi, njegov otac jeobožavao knjige, smatrao ih dragocenim umetničkim delima koje valja

dobročuvati, iako nije umeo da

čita. U sobi je treperila bela svetlost iznezaklonjene, fluorescentne kugle. Miris nagorelih grančica ovde se jače

osećao.



Čovek se zagledao u ženu u Šadrahovom naruč ju i rekao: “Ona je jača od tebe, zar ne?” Taj brzi pogled iz oronulog lica oštar, žestok.

“Ona nosi mene.”Čovek je klimnuo glavom. “Izvolite, sedite. Treba da je spustiš.

Zovem se Sveca. Ja sam sveštenik.”

“Hvala. Moje ime je Šadrah Begolem.”Nežno ju je spustio na kauč. Čak je i tepih pored kauča bio isti -mrtvo runo pod njegovim kolenima, koje grebe. Pogledao je naviše i videokako se Sveća zabrinuto zagledao u nju. Nešto u očima ga je odavalo.

“Ti nisi ljudsko biće, zar ne?”“Nisam.”Svećine ruke su bile dugačke, nalik na debelo korenje, i završavale

se kandžama koje su se mogle uvlačiti. Dlanovi su bižuti pod osvetljenjem. Ispod manžeta na rukavima, Šadrah je

mogao da vidi kako mu proviruju pramenovi gustog, smeđeg krzna. Šadrah je odjednom naslutio da je u većoj opasnosti nego kada je puška bilauperena u njega. Da li bi Sveća osetio srodnost sa mirkatovom glavom unjegovom džepu?

“Poznaješ li Kvina?” upitao je Šadrah.“Da.” Sveća je pogledom probadao Šadraha.

“I ja ga poznajem.” Pretražio je džep, izvukao bedž kao da jeamajlija koja donosi sreću. “Ja radim za Kvina.”Sveća se okrenuo, otišao u drugu stranu sobe, zastao, okrenut

prema kuhinji. “Ne moraš to da mi pokazuješ. Neću ti naneti zlo.”“Da, ali da li ćeš mi pomoći na drugi način? Njoj je potrebna

pomoć.”Sveća je slegnuo ramenima.Šadrah se vratio Nikoli. Bila je sivkastobleda, kao da godinama nije

videla sunce. Oko joj je bilo upalo u glavu. Disala je polako i ravnomerno,ali gotovo neprimetno. Prljava kosa joj se zalepila za lobanju. Obrisao joj je komadiće prljavštine s obraza. Kakvog smisla ima što ju je izbavio akone bude mogao da joj spase život?

“Molim te”, kazao je Sveći. “Molim te. Mora da znaš nekoga - iliveć znaš nekoga ko bi mogao?”

Sveća odgovori: “Ja sam samo životinja. Šta bih ja mogao da

znam?”“Znači, pustićeš je da umre?”



“Ne”, odvratio je Sveća. “Ti ćeš je pustiti da umre. Ti si je dotledoveo. Kad nekoga voliš, zar ćeš ga pustiti da zapadne u takvo stanje?Krivica ti je ispisana preko celog lica. Mogu da je nanjušim na tebi.”

Svaka reč mu se usecala u Šadraha, kao da ga operiše dr Ferguson.Nije više mogao da podnese. Skočio je na noge, s rukom duboko

uvučenom u džep.Ali Svećina puška je već bila ponovo uperena u njega.Sveća reče: “Nemoj.”“Ti znaš gde su mi roditelji, zar ne?”“Ne. Tvoje roditelje su iselili - iselili su sva ljudska bića. Ne znam

šta su uradili s porodicama rudara. Samo su ih sve zajedno odvezli jednogadana i nas sve zajedno dovezli. Mi sada radimo za Kvina.”

“Kako Kvin izgleda?”“Izgleda?” Sveća je veselo zavrteo glavom. “Izgleda? Izgleda

drugačije od bilo čega što je ikada viđeno na ovoj zemlji. On je deo mene.Možda je čak i deo tebe. Postavio si mi pitanje na koje ne znam odgovor.”

“Da li poštuješ Kvina? Da li ga obožavaš?”Sveća mu je uputio dug, podozriv pogled. “Ne”, rekao je napokon.“Ni ja. Zar ne možeš samo da mi pomogneš da nađem doktora?”“Zar nije bilo doktora tamo gde si je pronašao?”

“Nijednog u koga bih imao poverenja. Pored toga, njoj nijepotreban samo doktor - treba mi da saznam šta ona zna. Treba mi...”“Psihoveštica.”“Da.”Sveća se namrgodi. “Ako ti pronađem psihovešticu, hoće li se time

završiti? Hoćeš li da mi obećaš da se više nikada nećeš vratiti ovamo?”Šadrah je klimnuo glavom.Sveća ga je za trenutak posmatrao. “Ne verujem ti.”

“Ali ja verujem tebi”, kazao je Šadrah, premda to nije bila istina.



GLAVA 4

Psihoveštica, koju je Sveća nazivao Splavarka, žmirila je pogledomčudno nalik na dijamante, poput nekakve egzotične ribe iz kanala: sporihpokreta, ljupka i krajnje opasna. Darovala je jedno oko da bi mogla da se

poveže s podatomskim, pothromozomatskim. Živela je za jedan nivo višeod Sveće, u susedstvu zapečaćenih poslovnih prostorija i zatvorenihindustrijskih pogona. Sveća je poveo Šadraha kroz lavirint uskih hodnikado tog mesta, dok se Šadrah trudio koliko god je mogao da zadrži usećanju katalog svih skretanja i zaokreta, da bi ga kasnije upotrebio. Celimputem bio je izgubljen u dvostrukoj žalosti, zbog Nikolinog stanja i gubitkaporodice - i zbog krivice što je tako malo mislio na porodicu. Bili su

izgubljeni u sivoj magli nedostatka pojedinosti gotovo deset godina.Svakako da je trebalo nešto da oseća, ali otkrio je da u srcu ima mestasamo za Nikolu, da mu je zabrinutost za nju odgurnula u stranu sve drugeobzire. Da li je zbog toga poludeo?

Kada su stigli, Sveća je dugo, šapatom razgovarao sa Splavarkom,dok je Šadrah stajao u uglu, još uvek držeći Nikolu u naruč ju. Nije hteo da je izloži još jednoj traumi spuštanja na zemlju, ako ne budu primljeni.Splavarka je konačno prišla Šadrahu, ali nije prozborila ni reč, zureći

netremice u njega dok nije pogledao u stranu. Tanke crte Splavarkinog,savršeno očuvanog lica, nisu davale ni nagoveštaj informacija — o njenomživotnom dobu, njenom životu. Pokreti, škrti i kontrolisani, nisudozvoljavali da promakne nikakav nagoveštaj slabosti. Jedino jesrebrnasta, kratko podšišana kosa, zabačena unazad s čela i čvrstopriljubljena uz leđa, otkrivala nešto o njenoj ličnosti.

Čekaonica je Šadrahu pružila u većoj meri ključ zagonetke jer jeimala pažljivo isplaniranu raskoš mađioničarske pozornice. Zastori, punipokretnih holografskih slika lica - bivših klijenata? — okružavali suholografske prozore na sva četiri zida, od kojih je svaki gledao našablonizirani prizor mira i spokoja: more, pustinja, planina, džungla (ovajposlednji presnimljen s prastarih filmskih traka). Stolice ne samo da su bileoblikovane da odgovaraju krivinama posetiočeve kičme već su i govorileslatkim, piskutavim glasićima. Tepih je ostajao nem, ali gusta trava mu sepovijala u stranu, otkrivajući elastičnu sivu stazicu, na prvi dodir cipela

nekog posetioca.Najzad, Splavarka je progovorila: “Pođi sa mnom”, i okrenuvši seodvela Šadraha i Sveću u drugu, manju prostoriju, gde je stajao operacioni



sto. Četvrtasta, crna kutija stajala je na postolju u uglu. U sobi se nijemogao primetiti bilo kakav nagoveštaj nečega ličnog.

“Spusti je - pažljivo”, rekla je.Šadrah ju je spustio na sto. “Možeš li da je spaseš?”Splavarka je glasno šmrknula. “Mogu da spasem bilo koga. Mogu

da oživim mrtvaca.” Strgnula je masku s Nikolinog lica. Otvorila joj jelevo oko i pažljivo ga zagledala, uključujući krug lampica, tako da sesvetlost skupljala poput zrna bisera na Nikolinom licu. Splavarkinomehaničko oko hvatalo je svetlost, ispitivalo je, a potom je oslobađalo.

Samo spava”, promrmljala je Splavarka. Izvukla je iz džepahirurške makaze i prosekla dovoljno gaze da oslobodi Nikoline ruke.Podigla je uvis Nikolinu desnu ruku - Šadrahu se činila nepodnošljivobledom - i usredsredila pogled na patrljak članka. Klimnula je glavom,pažljivo vratila ruku u gips. Zatim je isključila bisere svetlosti iz njenihočiju. Blago se osmehnula na Šadraha, kao da to čini ritualno i s nekogdalekog mesta.

“Spasiva je”, rekla je Splavarka.“Spasiva? Šta hoćeš time da kažeš: ’spasiva’?”“Hoću da kažem da mogu da je vratim u život.”Podigla je ruku da predupredi dalja pitanja i prišla kutiji, odvukla je

do Nikole.“Šta je to?”“Deo procedure. Smiri se, ne događa se tebi.”Splavarka je pritisnula dugme na bočnoj strani kutije i, uz zujanje,

naglo su odskočila uvis četiri trouglasta poklopca. Kutija je nastavljala dazačuđujuće menja oblik, izvrćući se iznutra napolje, dok se nije ukazalanjena unutrašnjost, puna sprovodnika, mikročipova i džidža-bidža strujnihkola, a usred svega toga visile su bočice pune mutnih tečnosti zalemljene

za unutrašnjost. Mašina je gukala i brbotala na način koji je Šadrahapodsetio na senilnog dedicu ili novorođenče. Taj zvuk nije nimalo umirioŠadraha.

Mora da je napravio grimasu jer je Splavarka kazala: “Ah, to.Mašina veruje da je još živa. Naravno, više nije. Jadna stvarčica”.

Pritisnula je dugme i tanki, mehanički glas je rekao: “Ravnoteža...proverena... integritet... proveren”. To je moglo da bude i Splavarkino

veštičarenje. Pri

čvrstila je žice za Nikolinu glavu, klimnula glavom,opsovala, namrštila se i najzad se nasmešila - prvi put je Šadrah video da

se nasmešila, i to je bio čudesni osmeh koji joj je ozario celo lice - dok ječitala rezultate prikazane na raznim monitorima.



“Hoćeš da kažeš da sav svoj posao možeš da obaviš samo pomoćuove kutije?” upitao je on.

“Zoveš se Šadrah i radiš za Kvina, je li tako?”“Je li ti to Sveća rekao?”Splavarka se opet nasmešila. “Ja sam psihoveštica. Znam sve što se

može znati. Ali, ako radiš za Kvina, onda znaš da sve što je važno ne morauvek biti jako veliko.”“Ne razumem.”“Razumećeš, kad-tad. Sad slušaj vrlo pažljivo i nemoj me prekidati:

ona nije u komi. Njen mozak nije umro. Zaglavila se na korak od smrti.Ponekad, kada iskoriste delove neke osobe, ne ubijaju je, već je samoostave u stanju mirovanja svih telesnih funkcija i predaju je u mrtvačnicu,gde si je ti, pretpostavljam, pronašao, da? Na kraju krajeva, jednostavnije je da ih tako ostave nego da ih iseku u delove i svaki hermetički zatvore.Ali, zaguljeno je kad treba nekoga povratiti iz tog mirovanja. Telo se buni,podsvest - pošto se pomirila s tim da će ostati u beskrajnom snu -protestuje. Dakle, mogu to da uradim, ali potrajaće tri do četiri dana. To ti je kao da budiš nekoga iz dubokog sna. Ako ga probudiš brzo, nastaje šok,ali u ovoj situaciji taj šok može da ubije. Njen sistem je već pretrpeopreviše trauma. Zato takve slučajeve budiš polako. Kao nekada davno što

su radili s roniocima prilikom izvlačenja iz velikih dubina da ne bi doživeliudar usled nagle promene pritiska.”“Udar usled promene pritiska?”“Nije važno. Dakle, pažljivo ću je mamiti da iziđe iz dubokog sna.

Biće lakše nego obično, pošto je neko nedavno ušao u njena sećanja, takoda je za toliko bliža površini.”

“Šta?”“Njena sećanja”, rekla je Splavarka. “Njena sećanja. Neko ih je

preorao. Jasno se vidi na ekranu - i vidiš li na njenoj glavi ovaj utikač sastrane?”

Mali metalni implant zaista je virio iz desnog uha njegove dragane.“Zašto?” Gotovo je izgubio moć govora. Užasavao se na pomisao

da je neko listao po njenom umu kao po holografskom fajlu. Tražeći...šta?”

“Neko je verovatno hteo da vidi kako umire. To nije protivzakonito

ovde dole, zato što... pa, zato što ovde dole ništa nije protivzakonito.”Šadrahu je mučnina rasla u grlu. Biti na takav način podvrgnutnasilju... ipak, pala mu je na um misao od koje se postideo. Šta ako je tobio neko koga je volela? Šta, ako je to bilo neophodno?



“Da li... da li će je boleti da joj se uđe u sećanja?”Splavarka je zavrtela glavom. “Neće. Staza je već prokrčena. Ako

se kroz nju sprovede veza, to bi je čak moglo dovesti na površinu jošnežnije. Ono što moram da uradim jeste da stalno prolazim kroz zavijutkenjenih sećanja. To je kao pesma sirene koja joj priziva svest. Na kraju će

prestati da se davi i izroniće na površinu. Možemo to da uradimo sadodmah. Ali, ja nisam za to.”“Hoću - potrebno mi je - da otkrijem šta joj se dogodilo. Ako je ne

bude bolelo...”“Neće. Ali će možda zaboleti tebe.”“Zašto?”Splavarkino mehaničko oko se razrogačilo, a surovi osmeh

pretvorio joj je lice u površinu hladniju od pustare između gradova. “Zatošto se nikad ne zna šta ćeš tamo otkriti.”

Šadrah je bio u stanju da se izbori s napadačima s padobranima. Bio je u stanju da se probije kroz čitavu vojsku bogalja, da traga za svojomdraganom u planini od nogu, ali kada je došao trenutak da primiprivremeni utikač, žice i čitav aparat tuđe svesti, on je bio uplašen istoonoliko koliko je bio od kada je ušao u podzemlje. Da li je dovoljnopoznavao ovaj svet da bi mogao podneti ono što će zateći u njenom svetu?

Ležaće u tami zajedno s njom, i kada bude ustao iz te tame, ostaviće jeuronjenu u tu močvaru.Sta znač i uć i u um svoje dragane? Ja, izgubljeno u ti, bez

oklevanja: krajnji cilj svake srodne duše da prevaziđe bolnu, vrištećuusamljenost podeljenosti, tako da se atomi jednoga rastope u atomimadrugoga (dvoje kao jedno...), stvarajući tako blisku ljubav da orgazampostaje obostrano učešće u letećim elektronima. I šta znač i uć i u um svoje dragane kada veruješ da te dragana više ne voli?

Splavarka reče, odnekud iznad njega: “Jesi li spreman?”“Jesam”, odgovorio je, i Splavarkino oko je blesnulo, i on više nije

bio on.Vi ste uvek bili dvoje. Kao jedno: Nikola i Nikolas, prožimajuć i se

uzajamno u zajednič kom pamć enju, tako da je već na poč etku reč enice koju bi tvoj brat izgovarao tebi bila jasna senka njenog završetka i mrmljala si reč i pre nego što bi ih on izgovorio. U svakom trenutku koji

si provela s njim iznova si proživljavala onaj zamagljeni poč etak, kada te je doktor spasao iz utrobe veštač ke majke - da dreč iš i kašlješ i s

nevericom gledaš na oč itu nesavršenost spoljašnjeg sveta. Svet plastike, svet neba, svet istrošenog kamena i raspadanja...



Ušao si u nju i više ničega nije bilo izuzev njenih misli, slika kojesu dolazile iz njenih očiju i ti/on bestelesan/reinkarniran u tvoju ljubav,osećajući svaki njen bol, svaku radost, sva ko razočarenje. To je biloiscrpljujuće. To je bilo frustrirajuče. To je bilo svirepo. To te je navelo dashvatiš da ako postoji bog, on je smestio čovečanstvo u toliko mnogo

različitih zatvorenih sabirališta svojom mudrošću koja ti se tek sada otkrila:da možeš biti i suviše blizak s nekim... a, ipak, sebe je i dalje video kaopredmet u tokovima njenih misli, sposoban da odredi sebe... čak ipoželevši da vrisne: “Nemoj ga tražiti! Ostavi ga na miru!” kada je Nikolaspropustio da dođe na dogovoreni ručak s njom. Kada je otišla u distriktTolstoj, video je da nije ugrožavala životinje koje su gvirile na nju iz senki.Kada se na dokovima obreo licem u lice sa samim sobom - tim kiselim, timpatetičnim izrazom lica, tako utonulim u vlastito samosažaljenje - poželeo je da umre, da se ubije; nije mogao da gleda odbojnost na crtama svogalica, detinjasto uzmicanje usled gordosti u trenutku kada je trebalo da jeuteši i da joj pruži obaveštenje koje je moglo da je spase. Kada joj je JovanKrstitelj došao pred vrata, pomislio je: “Ali on je samo glava u momdžepu”. Nije mogao to da prihvati. Nije mogao da živi kao odvojeni um,znajući ono što je saznao. Nije mogao da bude nalik na božanstvo, držećise na odstojanju od svega toga. I tako je, na kraju, ušao do kraja u nju,

napuštajući mišljenja koja su činila njegov identitet. Osetio je ogromnoolakšanje, slobodu bez granica, kada je tako predao svoje jastvo. Bio je listkoji lebdi ka površini ulice, zrnce pepela koje se kovitla kroz vazduh. Bio je uši, i oči, i jezik, i nos, i ruke i um. Bio je ništa. Bio je sve. I njegovaljubav prema njoj razbuktavala se tim jače što se ona više približavalasvojoj propasti... sve dok joj se bratovljeve šake nisu zatvorile okonjihovog grla i on pomislio da će i on umreti. Mogao je da vidi istu tu tamuispred sebe, jedan jedini plamičak sveće kako trne. I više nije ni pomišljao

na osvetu u tom trenutku, nije imao nikakve misli, već samo osećanja dok je pokušavao da vaja istinske staze njenih uspomena, da je uteši i da jepamti istovremeno. Da posegne za njom, ne više njen posmatrač, njenasenka, već da na neki način komunicira s njom, da je obavesti da jepreživela sve to, da je on sa njom, i da ona neće umreti. Ali nije mogao.Nije mogao, da zbog nekog nedostatka u sebi ili zbog ograničenostinjihovog kontakta. Nije mogao da dosegne izvan sebe u nju. Ne, zaista. I

taj užas, a ne njena smrt, niti bes prema Nikolasu ili Kvinu, na kraju ga jeizbacio iz nje - dok je urlikao kao izgubljena duša.Probudio se u Splavarkinom naruč ju. Ona ga je ćuškala po licu i

zurila u njega svojim mehaničkim okom. Čim je došao sebi, ona se



odmakla, predala ga na staranje jednoj od svojih stolica. Nalazio se upredvorju.

“Sve je u redu”, rekla je kao da je Šadrah samo usnio ružan san.Njegovo telo nije bilo u redu - bilo je prekrupno, nezgrapno i

natečeno. Osetio je kako mu nešto klizi niz lice, obrisao ga i video da je to

krv. “Istrgnuo si utikač iz glave”, rekla je Splavarka. “Nije to bila bašdobra ideja. Ali, sada si budan. Budan si. Živ si. I ona je živa. Čak sam tiubrizgala u vene neke vitamine i belančevine - nisi smeo da jedeš dva danapre nego što si došao ovamo. I tako, sve je uspelo - sad možeš prestati dase treseš.”

Izvukla je samozapaljivu cigaru, povukla jedan dim i sela u stolicupored njega.

“Sveća je otišao”, rekla je. “Poručio ti je da se nada da te višenikada neće videti.”

Šadrah se zagrcnuo od velikog, kolabirajućeg uzdaha, dok su muruke drhtale. Poželeo je da udari Splavarku, ali se samo zavalio, iscrpljen,u stolicu. Kako bi mogao da pamti? Kako bi mogao da zaboravi? Bio jeunutra, u njenom umu. Bio je ona. U njemu, u uglovima svesti, životinjedistrikta Tolstoj sada su se šunjale za plenom, potpuno čudne. I to osećanje

da je vodila ljubav s hologramom muškarca. I potpuna, strahovita težinanjene ljubavi prema njemu, i njenog ispadanja iz te ljubavi, njene presude.Koju je prihvatio. Prihvatio je sve to. Bilo je kao što je rekla.

Splavarka je mirno izgovorila, kao da potiskuje neko podivljalouzbuđenje: “Nije trebalo da te pustim da to uradiš.”

“Ne, ne”, kazao je Šadrah, ustajući, bled u licu. “Bolje je bilo dasaznam.”

Splavarka je skrenula pogled.

Šadrahovo lice je otvrdnulo. Obrisao je suze. “Reci mi - šta senalazi na desetom nivou?”

“To je samo zona đubrišta. Ništa naročito.”“Izuzev Nikolasa.”“Koga?”“Čoveka koji je ubio Nikolu. Njenog brata.” Zagrcnuo se kad je to

izgovorio.

Splavarka je prezrivo šmrknula. “Hoćeš da mi kažeš da odlaziš dase osvetiš, umesto da ostaneš ovde s njom?”

“Idem da ubijem Nikolasa. A zatim idem da ubijem Kvina, jer on jeNika naterao na to.”



Splavarka je povukla dim iz cigare. “Ideš da te ubiju. Zbog osvete. Igde će to ostaviti tvoju draganu? Opet u mrtvačnici, nema sumnje.”

“Evo ti moja kartica. Ima dovoljno kredita da platiš za celuproceduru.”

“Sigurna sam da će je to mnogo utešiti kada se probudi.”

“Nemam izbora. Nikakvog drugog izbora.”Uputio se ka vratima. _Iza njegovih leđa Splavarka izgovori, tako otrovno kako još nikada

nije čuo nečiji glas, “Zar nećeš otići da je vidiš pre nego što odeš?”“Neću”, rekao je i izišao kroz vrata.Napolju, nakon što su se vrata zatvorila za njim, osvrnuo se oko

sebe kao slepac. Hodnik je bio uzan, svetlost bledoljubičasta. Besciljno jekoračao kroz skretanja i zaokretanja praznog tunela, ali ni taj nivo energijenije uspeo duže da održi. Bio je prepun slika iz njenog života, njenih misli,dok na kraju nije postao više ona nego on, i to je stvorilo u njemu čudnoosećanje “već viđenog”, u kojem je tunel bio samo sićušna rupa koju jepregrizao crv i koja je vodila ka scenama viđenim njenim očima, prolazkoji je zaokretao unazad i granao se na sve strane, dok na kraju jedva da jerazaznavao u kom pravcu korača.

Spotakao se, zamalo pao i odlučio da sedne, naslonjen na zid

tunela, stopala oslonjenih na suprotni zid. Urlajući iz močvare sažaljenja,straha, sreće, veselja, tuge, bodrosti koju je nasledio - izlećući iz praznine, jedna jedina, jasna misao: Ona me ne voli. Bilo je to malo više nego što jemogao da podnese. Ali on nije bio osoba koja će izgubiti oblik, raspuknutise, slomiti i zato, u tim trenucima, nakon što je shvatio situaciju, on sesavio - i savio, i nastavljao da se savija pod pritiskom tog novog iužasavajućeg saznanja. Uskoro će se iskriviti u potpuno novi oblik. Jedva je čekao da se to dogodi. Želeo je to. Možda će ta nova stvar u koju će se

pretvoriti prestati da boli, prestati da se plaši, prestati da gleda unazad, doleu prazninu i čudo koje je preostalo od njega.

Nije ga volela. To ga je nateralo da prsne u smeh dok je tamo sedeo- grohotno kikotanje iz trbuha, od kojeg se presamitio i pao u prašinu, gde je dugo ostao da leži, oporavljajući se. Bilo je nepodnošljivo smešno.Izborio se kroz tuce raznih užasa, sve radi njene ljubavi. A ona ga nijevolela. Osećao se kao lik iz holovida - pajac, klovn, budala.

Uspravio se, očistio rukom prašinu s ramena. Izvukao je JovanaKrstitelja iz džepa, spustio glavu pored sebe.

“Koliko ćeš još poživeti?” zapitao je mirkata.



Jovan Krstitelj je izgubio svoju mrgodnu agresivnost. Mirkat jezvučao umorno. “Manje od dvadeset četiri sata. Osećam kako umirem.Organi mi se zatvaraju.”

“Ti nemaš nikakve organe. Da li još želiš da me ubiješ?”Mirkat je podigao ukočeni pogled prema njemu, u polumraku. “Sve

što želim jeste da živim, kao svi.”“Onda nije trebalo da pokušaš da ubiješ Nikolu. Napao si je.”Ona je otkrila naše svetilište. Zar hoćeš da žrtvujem svoj narod radi

jednog ljudskog bića?”Da! Ti si u stvari mašina, Jovane. Mašine nemaju nikakva prava.

Radiš ono što ti Kvin kaže. Nemaš slobodnu volju.”“Zašto onda maltretiraš ovu jadnu mašinu uvredama? Zašto ne

pronađeš neko osećajno biće da ga mučiš? Mislim da bi ti to mnogo višeprijalo.”

“Kaži mi, onda, mirkate - imaš li porodicu? Kvin te je napravio izkace. Kvin te je napravio. Ja, pak, potičem iz dugačkog rodoslova. Moguda pratim trag svojih predaka.”

To nema veze, nema veze. Znam šta osećam. Znam ko sam. Kvinme je napravio, ali ja nisam mašina.”

“Onda mi kaži kakav je tvoj stvoritelj? Jeli on dobar bog?”

Bolji je bog od tebe — on mi ne bi nikada odsekao glavu i ostaviomi udove da se staraju o sebi.”“Uskoro ćeš biti mrtav, udovi i sve ostalo.”“Bićeš i ti. Sve sam čuo. Pokušaćeš da ubiješ Kvina. Mogao bi isto

tako da izvršiš samoubistvo.”“Imaš baš veseo pogled na svet, Jovane.”“Da si ti na mom mestu, razumeo bi. Nadam se da ćeš jednog dana

biti na mom mestu. Iako neću to doživeti, sama pomisao me teši.”

Šadrah je postao svestan da se divi umirućoj životinji, toj glavi natanjiriću, tom ubici koji zna ko je, koji ne gaji nikakve sumnje, ili ih bar neispoljava. Opet se glasno nasmejao.

Sada će da otkrije ko je, sad, kad nema više njene ljubavi. Sada ćeotkriti da li može da voli nekoga ko mu ne uzvraća pravom ljubavlju.

Uz veliki napor, pokušao je da odbaci sve misli koje nisu bileusredsređene na Kvina.

“Vreme je da nađ

emo nekoga koga poznaješ", kazao je podižućiJovana Krstitelja, vratio ga u džep i ustao.



GLAVA 5

Zona đubrišta bila je sklupčana zver koja je grizla vlastiti tamni repi nikada se nije do kraja nažderala onim što se tamo nalazilo. Nekada jebila v(eštačka) o(plodnja), ali sada je bila još samo matora zver, usporena

zver, i nije imala oči da vidi mutnobele, mutnocrne komade mesa koji suprelazili preko gomila, preko planina, njene pokretne gozbe. Zver je bila uobliku kruga, i na drugom kraju kruga - još udaljenijem od onoga na kojem joj je Šadrah ušao u utrobu - grabila je smrdljive otpatke, istrulelu hranu,večiti protok iskorišćene plastike, svojim zarđalim metalnim čeljustima. Uzškripanje zupčanika, gutala je tonu za tonom, od kojih su neke gorele, neke je ona izbacivala iz ždrela niz duboko okno, gde bi se rasprsnule na dnu.

Ali većina je bivala reducirana u sirovinu i uz eksploziju izletala kroz rupuza provetravanje zveri, da bi se iskoristila na površinskom nivou, koji je, za

uzvrat, slao svoje proizvode ispod površine, kaptirajućem komercijalnomtržištu koje je čekalo da ih iskoristi i, iskorišećene, opet ih odbacivalo, takoda zver nije samo jela samu sebe, jela je ostatke ostataka: jela je svet,večito. Srećom, nije imala nos, čak ni mozak, niti je mogla da osetislabašne komadiće mesa koji su krali iz njene utrobe još manje parčiće zasebe.

Šadrah nije uopšte obraćao pažnju na zver, već samo na ljude kojisu prebivali na desetom nivou. Nisu davali da im se dirne u đubre nadesetom nivou - njima je ono bilo vredno kao zlato jer svakog dana ponekiđubretar bacio bi hiljadu korisnih artikala u otpatke, niz odvodni kanal uzver. I svakog dana čistači su probirali kroz masu odbačenih kesica supe,kora od banana, mrtvih životinja, dotrajalih hologramskih aparata, tanjiraod hartije, kostiju, mesa, povrća, viljušaka, izgubljenih novčića,iskorišćenih putničkih karata, ponekad i kroz raskupusanu knjigu.Ponekad, kad bi zver usporila i olenjila se u žvakanju, đubre se gomilalodo četrdeset stopa u visinu i svako pleme ili porodica iskopali bi odatle po jedno brdo i štitili ga od svake pridošlice.

Zato se Šadrah držao doline u kojoj su ležali razbacani pocepanahaljina, prljavi plišani meda dotrajali mlinovi za kafu. Tavanica desetognivoa bila je neravna, izdubljena u monolitnoj steni, ali u prošeku visokašezdeset stopa, dok su mu dole noge šljiskale kroz stotinu vlažnih,

želatinastih materija. Slabi miris gorenja dopirao je do njega iz dalekihčeljusti zveri - u jednom trenutku čak je pomislio, premda je to bilosmešno, da može da razabere jedva čujni zvuk žvakanja - i obradovala ga



je ta oporost, jer čulo mirisa mu je pričalo zaista strašne priče, nijednu sasrećnim završetkom.

Iako je izgovarao Nikolasovo ime, čas tiho, čas vičući, pojavljivalasu se čitava plemena na svojim brdima, naoružana puškama, laserima ičeličnim kopljima, koja su pronašla preturajući po otpacima. Ta plemena

nisu bila u bliskoj vezi niti srodna po rasi, samo su stajala, visoka iujedinjena dok se on približavao, zloslutno ćuteći, i vraćajući se svomgrozničavom iskopavanju kad bi on prošao pored njihovog brda. Odsmrada mu se toliko gadilo, da se molio da što pre nađe Nikolasa; čak je iJovan Krstitelj grcao i šmrktao u njegovom džepu. Takođe mu se nijedopadao način na koji se tlo stalno kretalo napred - teško je uspevao daodrži ravnotežu, i to je činilo da svet izgleda nestalan.

Najzad, posle četiri sata, u svetlosti vatre zapaljene u znakupozorenja, Šadrah je ugledao obrise muškarca i žene koji su kopljimaubadali u nešto što je stajalo u dnu njihove gomile đubreta. Ono se trzalo icvilelo. Približivši se, začuo je glas. Govorio je: “Molim vas, ostavite mena miru. Molim vas”, tonom koji nije bio uspaničen: jednoličan, mrtav iprepoznatljiv.

Šadrah je izvukao pištolj i ispalio hitac upozorenja u vazduh.Skupljači đubreta su se okrenuli i upitno ga pogledali, slegli ramenima kao

da kažu: “To nije đubre - zašto da se borimo za njega?” i povukli se na vrhsvog brda. Stajali su tu smejući se, dok je Šadrah prilazio njihovoj žrtvi.Jedan čovek mu je doviknuo: “Ako otkriješ šta je, javi nam”.

Šadrah nije obratio pažnju na njega. Stajao je na istom mestu nakojem su prethodno stajali skupljači đubreta i zurio u pomrčinu. Ugledao jenečiju priliku, duboko pogurenu, pored zida. Treperava svetlost vatre nijedosezala dovoljno daleko da bi video šta je to tamo ležalo skriveno.Odjednom se naježio od straha. Tu nešto nije bilo kako valja. Nešto je bilo

veoma loše.Prilika se pokrenula, prišla svetlu, samo da bi se ponovo oteturala u

tamu. Šadrah je spazio nagoveštaj oronulosti koja je bila protivna drugomutisku: ogromnoj težini. Prilika je ispustila zvuk kao da liže nešto vlažno,uz uvijanje i koprcanje, promukli kašalj.

“Nikolas? Nikolase, jesi li to ti?” Šadrah se sam začudio kakodobro kontroliše svoj glas.

Prilika se kolebljivo okrenula u njegovom pravcu.“Hoćete li da vam ispričam priču?” rekao je vrskavi glas. “Znammnogo priča. Dozvolite mi da vam ispričam o gradu.



Jer to je veoma važno. Grad je otisak izveden na kartonu i obojensvetlucavim bojama...”.Glas je postao nejasan, prigušen, gotovo šuškav.

“Ne, Nik”, rekao je Šadrah. “Neću da slušam priču. Ti znaš ko sam ja.”

Muk. Zatim: “Ćao, Šad. Zamisli. Šad ovde. Glavom i bradom”.

Duboki uzdah. Kikot očajanja. “Da možda nemaš pri ruci neku drogu?Nešto protiv bolova?”Šadrah je jurnuo u tamu. Snažno je šutnuo Nikolasa, ali se

povukao; čizma mu je utonula u kašastu mekoću, što mu je izazvaloodvratnost.

“Pobogu, Nik, šta ti se desilo?”Prilika se zgurila pored zida. “Hvala, Šad. Hvala za šut. Rascepio si

mi usnu. Krvavim, Šad.”“I opet ću da te tresnem - još jače - ako mi ne kažeš ono što treba da

znam.”“Zašto ne odeš. Prosto... odeš. Molim te.”“Ne mogu da odem pre nego što saznam neke stvari.” Šadrah je čuo

kako Nikolas klizi još niže duž zida, dok nije seo. Međutim, prilika je idalje bila na istom mestu.

Šadrahu su se naježile malje na rukama.

“Iziđi na svetio, Nik.”“Ne. Čak nijednu pilulu? Čak ni jednu jedinu pilulu?” “Iziđi da tevidim.”

“Oh, Šad, ti u stvari ne želiš da to uradim.”Šadrah je nanišanio puškom u tamu. “Imaš izbor između dve

mogućnosti i pet sekundi.”“Ja nisam ja, Šad. Prosto, nisam.”“Tri sekunde.”

Dugi, vlažni uzdah i zatim, uz prikradanje, krišom, oklevajući,Nikolas je izišao iz mraka. Svojim višeslojnim, plavo obojenim očima,suočio se sa Šadrahovim ukočenim pogledom, punim neverice.

Šadrah je progutao mučninu u grlu. “Za ime boga, Nik. Za imeboga.”

Nikolas je najviše ličio na mače koje je bio napravio kao dečak,stvorenje koje je Nikola ubila iz samilosti. Višeslojne oči, da, i pet nogu,

gušterov rep, preuveličano ljudsko uvo koje mu je štr

čalo na vrhu kosmateglave, i iz ušiju, nalik na mačeće, palacali su krvavocrveni jezici. Nikolas

je bio umotan u sivu dugačku haljinu, ali iz poderotina njene izlizanetkanine virile su neke stvari. Bio je polunag i prljav i jedino što je preostalo



od ljudskih obeležja na njemu bili su nos i ukočene vilice, što mu jeotežavalo govor. Bila su to, takođe, Nikolina usta, Nikolin nos.

“Pusti me da se vratim u mrak”, reklo je to stvorenje. “Možda će tilaknuti.”

Šadrah je klimnuo glavom. Kad više nije osećao to prisustvo u

blizini, ustao je, otišao do zida i spustio se pored Nikolasa, i dalje se neusuđujući da ga pogleda.“Nisam očekivao...”Prodoran smeh. “Ni ja.”“Ko je ovo uradio?”“Šta misliš, ko? Kvin. Nekada je imao dobre ideje, mislim. Sada je

mrtav. Mrtav premda živ. Nema u njemu više žive umetnosti. Ali, morampriznati, Šad, dopao mi se, da znaš. Ne mogu to da poreknem.”

“Jesi li dobro?”Masivna glava naglo se okrenula prema njemu, svetlucajući

višeslojnim očima. “Je l’ se ti to zezaš? Jer meni baš i nije smešno. Nisamdobro. Ja sam... šta on ono beše rekao?... odraz vlastitog poraza. Jeste, tako je rekao. Samo bih voleo da me nije onoliko bolelo.”

“Šta si radio kad sam te poslao Kvinu?”“Ja... ja sam pokušao da kupim mirkata. Jesi li siguran da nemaš

neku drogu? Nikakvu?“Nemam drogu. Počinješ već da me gnjaviš tim pitanjem. Šta sizatim radio - kod Kvina?”

“Nije imao nijednog mirkata, pa sam se ja ipak zahvalio i otišaosam i pošao... “

Šadrah je opalio Nikolasa preko lica rukom u kojoj je držao pištolj.Ruka mu je ušla u Nikolasovo lice. Nikolas je vrisnuo i ispustio grgutavizvuk.

“Zašto si to uradio, Šad? Zašto?”“Ispričaj mi šta se zaista dogodilo kod Kvina. Šta si uradio što sam

te izrič ito upozorio da ne radiš?”“Ne znam na šta misliš. Časna reč. Ne znam.”Šadrah je gledao u lice Nikoli, klečeći u đubrištu, dok su sjaktave,

višeslojne oči uzvraćale odrazom njegove slike.“Nikolase, Nik, neću da ti nanesem zlo. Ali ako mi ne budeš rekao

ono što treba da znam, ubiću te. Zašto bi sada lagao, Nik? Ili, možda,prosto ne možeš da prestaneš da lažeš? Hoću da kažem - pogledaj se -

gotov si. Propao si. Zašto čak i da ti pretim da ću te ubiti? Ti si već mrtav.”



Bes je rastao u njemu. Pomislio je da bi ipak mogao da ubijeNikolasa.

“Nije istina”, rekao je Nikolas. “Kad bih samo mogao da iziđemodavde, postoje stvari koje bih mogao da uradim. Možda da ihpreokrenem.”

Šadrah je zavrteo glavom, zavalio se natrag, pored zida.Obojica znamo da ćeš biti mrtav kroz nedelju dana. Živećeš koliko ivodeni cvet. Ako ne budeš umro, neko će doći da proveri i da te ubije. Asada: šta si zaista radio kod Kvina?”

“Pokušao sam da se nagodimo.”“A to sam ti ja rekao da ne radiš, je li tako?”“Izvini, Šadrah. Izvini.”“Šta se zatim dogodilo?”“Dao je da me odvuku. Uradio mi je neke stvari. Rekao je da će me

ubiti. Usadio je nešto u mene — meso koje je procvetalo i pustilo korenje.U početku nije bolelo. Nije, u početku. Rekao mi je...” Nikolas se zagrcnuogovoreći, ispljunuo zelenkastosive sline.

“Šta ti je rekao?”“Rekao mi je da ću biti njegova živa umetnost. Kako sam mogao da

odbijem? Moja karijera je bila završena, ali on je bio tu, i dalje mi

pružajući priliku da budem” - nekakvo strahopoštovanje zazvučalo mu je uglasu, neka vrsta ljubavi - “besmrtan. Da budem upamćen”. Ton mu jeočvrsnuo. “Stvarno imaš jebeno ljubazne prijatelje, Šadrah.”

“On mi nije prijatelj.”“Ti radiš za njega.”“Ja ga jedva poznajem. Dakle, šta si radio nakon što te je on

redizajnirao?”“Ja... ja...”

“Pusti me da pogodim. Obavljao si neke poslove za njega. Ispričajmi o tim poslovima. Brzo.”

“Krijumčario sam za njega delove tela preko graničnih prelazaizmeđu distrikta. Nosio sam mu droge.”

“Da li si nekoga ubio po njegovom naređenju?”“Ne!”Šadrah izvuče Jovana Krstitelja iz džepa i obrati mu se izigravajući

ozbiljnost. “Je li to tačno, Jovane? Nikolas nikoga nije ubio po Kvinovomnaređenju? Nikolase, ti se sećaš Jovana? Možda se nije tako zvao onda,

kada si ga poznavao.”



Nikolas nije prozborio ni reči, samo je zaprepašćeno gledao JovanaKrstitelja.

Jovan Krstitelj reče: “Ubio je sedam ili osam ljudi. Uglavnombionire koji su pokušali da uzmu za sebe deo Kvinovog biznisa. Cao,Nikolase”.

“Čao”, odvratio je Nikolas, jednoličnim, mrtvim tonom.“Jovane”, rekao je Šadrah. “Znam da si pokušao da ubiješ Nikolu.Da li znaš ko je uspeo da je ubije?”

Nikolas je briznuo u plač. Velike, blistave suze kotrljale su mu se izvišestrukih očiju. “Skloni ga”, rekao je. “Molim te - otarasi ga se.”

“Nadam se da ćete obojica umreti u najvećim mukama”, kazao jeJovan Krstitelj dok ga je Šadrah gurao natrag u džep.

“Ubio sam sebe”, kazao je Nikolas. “Ubio sam sebe. Zakucao samna vrata i ona je otvorila i ja sam ubio sebe. Bilo je kao da gledam uogledalo i poželeo sam da sve to dokrajčim i zadavio sam je i ganeše sudošle i odnele je... “

Šadrah je osetio kako se Jovan Krstitelj ljutito trza. Zavukao je prstu džep i uvukao mu ga u usta, trepnuo je očima na bezubi ujed. Bol mu jepomogao da se koncentriše.

“Zašto si to uradio?”

“Hteo sam da se ubijem. Bio sam prisiljen. Već sam počinjao da sepretvaram u... ovo.” Nikolas se lecnuo u mraku, kao da se prepao od samogsebe.

“Ne, nisi”, rekao je Šadrah. “Ne. Nisi počeo da se pretvaraš u ovo,ovo... što si sada... pre nego što je Kvin silovao Nikolina sećanja nakon štosi je ti zadavio. Ti si je ubio - ti si to uradio. Iz straha, iz kukavičluka.”

“Lažeš“, kazao je Nikolas. “Lažeš. Već sam počinjao da semenjam, već sam... “

“Ćuti!”Nikolas je zaridao, glave pognute među svojim mnogobrojnim

telesnim dodacima.“I Kvin je tražio da to uradiš?”“Da.”Bacio se na Nikolasa pre nego što je do kraja izustio “da”. Šake su

mu obuhvatile bodljikavi vrat toga stvorenja, presecajući svaki zvuk, svaki

osećaj. Izuzev što je Nikolas,

čak i u tom

času, i suviše li

čio na nju - jagodice na licu, nos, usta - pala mu je na um iracionalna misao da on to, u

stvari, ubija svoju draganu. Daveći je do smrti. Strgnuo je ruke i stao daguta vazduh, ogromnim gutljajima.



“Dođavola! Trebalo je da te ubijem bez po muke.”“Kamo sreće da jesi.”“Ne mogu.”A zatim sujetne, proračunate reči: “Ja izgledam... kao ona, zar ne?Više nije obraćao pažnju na Nikolasa. Njegovi prsti, kandže, žarili

su mu se u dlanove. Šta da radi? Šta da radi?“Hoćeš li pokušati da ubiješ Kvina?” zapitao je Nikolas, gotovoravnodušno.

“Da.”“Neće ti dozvoliti, znaš, sem ako to nije deo njegovog plana.“Neću imati izbora.”“Kvin vlada svetom, Šad. Zar ne znaš? On je kao bog.”“Kakav je njegov plan?”Nikolas se nasmejao. “Radiš za Kvina i na znaš šta on planira?”“Ne, ne znam. Dobijam naredbe. Posećujem imanja starih žena i

pričam o vremenu. Ne postavljam pitanja.”Nikolas je iskašljao krv. Sagnuo se, pustio da mu krvavi ispljuvak

poteče na zemlju, obrisao usta, upiljio se u Šadraha. “Ista priča. Ja sampostavljao pitanja i vidiš šta me je zadesilo.”

“Kakav je to plan?”

“Prost kao pasulj - da dopusti da mirkati više ne održavaju ritualeoko Kvinovog oltara. Da im dozvoli da budu ono što su. Da sami donoseodluke. Treba da priupitaš svog drugara na tanjiriću. On bi trebalo da zna.”

“Neće mi reći.”“A ti ne možeš da ga nateraš?”“On je samo glava i ništa više. Teško ga je naterati čak i da

progovori. Zašto Kvin hoće to da uradi?”Nikolas je slegnuo ramenima. “Ne znam. Znam kako će se to

odigrati - postepeno. Ne odjednom. Da bi bilo što potpunije. Biće znakova.Biće simbola. Određenih događaja, određenih postupaka, od kojih će nekibiti tako neupadljivi kao kad svetlost padne na ivicu trotoara, ili kao let jedne jedine ptice na nebu - svaka od tih stvari će okrenuti još po jedanprekidač dok postepeno, postepeno, mirkati ne postanu nezavisni i pobunese protiv svojih ljudskih ugnjetača.”

“Pa, to nema smisla.”

“Imaće ga, kada se dogodi. Shvati

ćeš ga kada se bude dogodilo.”Ali, zašto? Ti sigurno mora da znaš.”

On mi ne kaže baš sve. Sve što znam jeste da je grad u opasnosti.Moramo da odemo iz grada.”



Ma, jebi grad. Jesi li video Kvina? Onog pravog?”Jesam.” Glas pun ponosa, uprkos unakaženom telu. Kakav to mora

da je Kvin da bi bio dovoljan razlog tako nastranoj odanosti? “On živi natridesetom nivou i...” Naglo je umuknuo, shvativši svoju grešku.

Šadrah se osmehnuo. “Vodi me tamo.”



GLAVA 6

Nikolas je poveo Šadraha naniže, u tamu - hramajuće, teškosilaženje zbog Nikolasovog lošeg stanja. Desetak pokretnih stepeništa, polatuceta liftova. Stepenice. Merdevine. Išli su tik pored zidova tunela, lica

obojenih u zeleno od stalno gorećih svetiljki. Protrčali su kroz hodnike zakoje se mislilo da nisu bezbedni, što je još više isticalo crveni sjaj koji ih jeispunjavao. U grimiznom polumraku Nikolas je izgledao kao da krvari nasmrt. Takva svetlost razotkrivala je funkciju nekih stvari i istinu o njima.Šunjali su se uvek onom stazom na kojoj će najmanje biti izloženi pravomsvetlu, tako da kada bi im se prava svetlost dobacila, kad bi im prebacila,Šadrah je to uvek doživljavao kao šok. Tokom čitavog tog putovanja -

kojeg se Šadrah kasnije uvek sećao kao lišenog zvuka i mirisa - nisu jedandrugome uputili ni jednu jedinu reč. Šadrahu je to bio pravi blagoslov. Nije

imao šta da kaže Nikolasu, a bilo šta što bi mu Nikolas rekao samo bi garazbesnelo...

Na kraju su ušli u prastaru stanicu metroa, koju je Nikolas označiokao njihovo odredište. Stanica je bila smeštena u jednoj ogromnoj dvorani.Njeni izduženi lukovi uzdizali su se poput ptič jih krila u tamu jednoggornjeg nivoa koja je gušila njihove nežne obrise. Zvuci koji su lebdeli

naviše, u tu tamu, bili su skrenuti, pretvoreni u odjeke. Gustinu te gornjetame suzbijale su samo lelujave kugle fluorescentne rasvete, koja je stalnostvarala nesigurnost osećanjem da će prasnuti i postati istinsko osvetljenje,ili da će prasnuti i potpuno nestati.

Sama stanica bila je stara i sumorna, mesto za prodaju karataistrulela ljuštura, u koju su bili potrpani iskrivljeni likovi starih mašina.Metalni delovi perona bili su zarđali, a kameni delovi osipali se; putnici sumorali, pri nesigurnom osvetljenju, da paze da im se ne uvrne članak nanozi, ili da im se ne dogodi nešto još gore. Smrad - delimično prodirući izzone đubrišta, delimično od procurele nafte - stalno je bio u pozadini, kaokad su boje na uljanoj slici nejasne, skrivene ispod patine godina i prašine.

Zatočen u ovom polumračnom svetu, svaki putnik u čekaoniciprobijao se kroz maglu tame, lica iskošenih u pravcu koji je vodio izvanzamagljenosti, nalik na blede i padajuće satelite. Svaki je možda već stotinu godina čekao, na ostrvu usamljenost i utonulosti u sebe; zaista, na

prvi pogled, Šadrah je pomislio da se na peronu nalazi zaboravljena zbirkakamenih kipova.



Držali su u rukama aktovke i konzerve. Teži prtljag bio im jepovaljen pred nogama. Niko od onih koji su čekali nije uzvratio Šadrahovpogled, dok ga je Nikolas vodio između njihovih redova ka koloseku. Nisu,takođe, ni koraknuli u stranu, tako da su na kraju počeli da mu liče nasablasti, izgubljene duše, luđake. U maglovitom polumraku, pogled je

počeo da ga vara, tako da su najudaljeniji likovi poprimili nerealne oblike:ribolike glave, gušterasta tela, ptič je udove.To je bilo, konstatovao je Šadrah, odvratno mesto. Poželeo je da što

pre ode iz njega. Sada, kad su se približili šinama, jak miris petroleja zaunutrašnje sagorevanje sjedinio se s maglovitim smradom stanice. Šine subile postavljene u ogromnom prolazu koji mora da je, kako je Šadrahpretpostavljao, odgovarao obliku voza. Dole, između šina, kaskala sumalena stvore nja, istovremeno i nalik i nenalik na miševe. Nije poželeo daim vidi lica, iz bojazni da će možda ličiti na lica orangutana u Kvinovomnadzemnom skloništu. Stvorenja su se vrtela ispod Šadraha, ulazeći iizlazeći iz njegovog vidokruga. Jedno drugom obraćala su se kratkim,kašljucavim zvucima, tukla se međusobno i sparivala, prenebregavajućinjegov začuđeni pogled.

Zagasitocrvena, upozoravajuća svetlost razlila se kroz njihov svet.Utrčali su u rupe; voz se brzo približavao. Snažne vibracije i vetar koji je

izazivao ispunili su stanicu. Oni koji su čekali sa šeširima na glavipridržavali su ih rukama i svi putnici su kao jedan prekinuli ukipljenoćutanje i stali da mrmljaju i šapuću, krećući se prema kolovozu, dok sekonačno nisu sabili iza Šadraha i Nikolasa.

“Ne plaše se od tebe”, kazao je Šadrah Nikolasu. Gledao je u pod, idalje se bojeći da pažljivije pogleda u lica svojih saputnika.

“Sada smo već na tolikoj dubini da su viđali i mnogo čudnije stvari,veruj mi.”

Voz, kada je prispeo, bio je ogromna zver - zapremina mu jeispunjavala čak i mračni gornji nivo, više je ličio na svemirsku letelicunego na voz. Njegovi tvorci nisu mu ugradili nikakvu lepotu, nikakvufinoću. Bio je konstruisan da obavlja težak rad u teškim uslovima i jedininagoveštaj lepote koji su mu ostavili u nasleđe bila je strahovita brzinakojom je njegova glava bez očiju, poput metka, letela niz šine. Šadrah jepomislio da će projuriti kroz stanicu, ali tada, bez napora, kao da je sav

sazdan od jednog mišića, zaustavio se za tren oka, isklju

čio brzinu i ostaviomotor u mrtvom hodu, zatvorivši ceo tunel. Dok je tako stajao, sva moguća

kloparanja i škripanja izlazila su mu iz mnoštva ventila. Stajao je tako,



podrhtavajući, sav ruiniran, s velikim rupama probušenim na bokovima,nalik na neko čudovište iz prepočetka vremena.

Izbušena čelična vrata njegovih spratova otvorila su se. Iskrcalo seveoma malo sveta - premda ne kroz vrata, već kroz otvore između vrata. Tiotvori su, izgleda, bili širi od vrata i stoga pogodniji. Šadrah je skrenuo

pogled kada je poslednji putnik iskoračio na peron. Pitao se da li je moždatačan utisak o njihovoj gušterolikosti, ribolikosti. Šta će ugledati ako seosvrne? Svakako ništa tako čudno kao što je Nikolas.

Pazi kud gaziš“, rekao je Nikolas dok su ulazili u voz. “Ima rupa ina podu.”

U vozu se nije nalazilo ništa tako udobno kao što su sedišta. Stajalisu, svaki putnik kao kočić za obeležavanje teritorije. Oni koji su se ukrcalirazišli su se između kupea, dok ih na kraju nije ostalo samo troje u njihovojblizini: žena odevena u crveno, s crvenim šeširom s kojeg se spuštalakoprena i prekrivala joj lice; muškarac čije je lice podsećalo na pacova ikoji se sklupčavao u najudaljenijim uglovima, kriomice bacajući brze,usplahirene pogleda na Nikolasa; i naduvena, četiri stope visoka prilika,odevena u krpe.

Vrata su se klizeći zatvorila i voz počeo da podrhtava i da se ljulja.Režao je, hrkao i zapomagao svim svojim metalnim delovima. Zatim kao

da je i fizički ustuknuo pre nego što se zaošijao u tminu, osvetljenu samocrvenim svetlima za slučaj opasnosti. Zvuk - hiljadu eksera koji se vukupreko kamene površine; milion komada izmorenog čelika koji svi zajednopopuštaju — zaglušio je Šadraha i on je zamalo ispao s odmorišta, uspeoda se uhvati za šipku sumnjive čvrstine, a lica saputnika zajapurila su se,netremice gledajući u pištolj koji je bio izvukao i sada ga držao uz bok.Voz je urlikao i skakao na šinama, zver željna lova, i kroz rupu na podumogao je da vidi slivenu sliku tla, koje je promicalo. Počeo je da misli da

je, u stvari, zarobljen u banci organa i sada mora da legne pored Nikoleispod planine od nogu, a sve ostalo je bio samo san koji će zauvek sanjati.

“Moraćeš da iskočiš“, dreknuo mu je Nikolas u uvo. Vetar je biožestok, voz i dalje bučan u kovitlacu vlastitog prolaženja. Neprijateljentropije, zar ne bi mogao da se otrgne od šina i probije svoju vlastitu stazukroz sam zid tunela?

Šadrah se okrenuo u krug da bi gledao u Nikolasa. “Da iskočim?!”

Nikolas je klimnuo glavom, višeslojne oči su mu bile tamnocrvene.“To je jedini način - iskočićeš kroz petnaest minuta. Voz prolazi pored

jednog otvora kroz koji se jasno može videti trideseti nivo. Ti ćeš iskočiti



pravo dole u njega. Inače bi morao da se spuštaš peške niz petnaest nivoa.Mnogo teže. Verovatno bi te usput ubili, uprkos tvom bedžu.”

“Nemam krila!” odgovorio je Šadrah, vičući.“Upotrebićeš padobran, razume se.”“Odakle mi, dovraga, padobran?”

“Uskoro će stići jedan.” Nikolas je razvukao usta, pokazujući zube.“Na šta si mislio, Nik?”“Videćeš i sam, na vreme. Imaj strpljenja.”Šadrah ga je mrko gledao. Osećao je grčeve u stomaku od

truckanja. Nervi su mu popucali. Koliko može da ima poverenja uNikolasa?

Ali, već posle tri minuta, narogušeni čovek s padobranimaprebačenim preko ramena prošao je kroz vagon, ćuteći, kao i svi ostali.Šadrah je kupio od njega dva padobrana, ponudio jedan Nikolasu.

Nikolas je zavrteo glavom. “Ne - ne treba mi. Ja ostajem.” “Vala,nećeš.”

“Ne vraćam se!”Šadrah je podigao pištolj. “Ideš. Stavi to na sebe. A sada, odakle

skačemo?”Nikolas je uzdahnuo, kao da se umorio od odupiranja. Polako je

počeo da stavlja na sebe padobran. “Odavde nećemo.” Pokazao je prstomna otvor veličine čoveka, s desne strane kupea, iza kojeg su samo stenje imetal jurili alarmantnom brzinom. “Taj otvor je suviše mali. Mora dapostoji veći, tri kupea odavde.”

Krenuli su tri kupea niže, niz vagon, dok je Šadrahov pištolj rio poNikolasovom boku. Zaista je postojao veći otvor — i deset ljudi se već bilookupilo oko njega. Odrpana, bolešljiva banda, neki pogrbljeni, nekiplačući, neki ćuteći u očiglednom očajanju.

“Pobogu, šta im je?” zapitao je Šadrah.“Ništa. Ne obraćaj pažnju. Nije važno”, rekao je Nikolas.Šadrah uze Nikolasa za ruku. “Kaži mi kada i gde skačemo.”Brzina je bila užasna — tlo ispod nogu im se kretalo toliko brzo da

mu je pozlilo.Znaćeš kad budeš video. Stavi padobran.”Pričvršćivanje padobrana kako treba trajalo je u nedogled;

zbunjivali su ga remenje i kopče. U me

đuvremenu, voz je po

čeo da sespušta niz strminu. Zidovi izvan voza nestali su i svež vazduh počeo je da

navire unutra, mirišući na nemoguće stvari, cveće, parfem, nektar. Šadrahuse učinilo da vidi varnice i odsjaje kroz tamu. Voz se nagnuo u desnu



stranu i iznenadio trojicu saputnika koji su čekali da iskoče. Poispadali su,vrišteći.

“Nikolase! Oni nemaju padobrane!”Nemaju, dabome", doprlo mu je šištanje u uvo. “Ovo je omiljeno

mesto za samoubistva. Skači, sad!”

Šadrah je čuo nekakav čudni prizvuk u tom glasu. Okrenuo se navreme da uhvati vrh jedne od Nikolasovih kandži na svom levom boku,gde je ogrebao Jovana Krstitelja, a zatim mu se zario u meso. Viknuo je odiznenađenja. Nikolas je pokušao da raspori jedan remen na njegovompadobranu, ali Šadrah je, refleksnim pokretom, podmetnuo ruku,zastenjavši kada mu se kandža zarila u nju. Prenebragavajući oštri bol,izvukao je pištolj.

Ali, pre nego što je uspeo da povrati ravnotežu, Nikolas ga jesnažno gurnuo — i on je ispao u tamu, ispustivši iz ruke Nikolasa. Opalio je u rasplinutu sliku osvetljenog kovčega koja je uokvirivala Nikolasa.Video je kako se Nikolas okrenuo oko sebe i nestao iz svetlosti.

Zadenuo je pištolj za pojas dok je padao, koprcajući se kroz tamu,okružen sedmoricom vrištećih samoubica bez padobrana. Iznad sebe video je crvene, razjapljene otvore na dnu voza. Voz je krvario svetlošću. Malenalica putnika virila su odozgo na njega. Upitno. Odsutno. Voz je iščezao,

zaklonio ga je jedan od samoubica. Mrak. Samoubice su prestale da vrište.Nije znao gde su. Nije znao gde je Nikolas. U letu se obrtao na sve strane,kao parče drveta. Nečije stopalo ga je zviznulo po licu, gurnuvši ga da se još brže okreće. Zapomaganja uskoroupokojenih opet su se začula, iznad iispod njega. U džepu mu je Jovan Krstitelj žestoko režao. Treba da seizvini mirkatu. Obojica će umreti. Čak i pre isteka Jovanovih dvadesetčetiri sata. Zatim se setio padobrana - to je bila naduvena stvar koja mu seprestrašeno priljubila uz leđa. Povukao je za prsten. Nije se pomerio.

Povukao je opet. Ništa. Bio je najmanje na pola puta do dna. Mogao je davidi treperave čestice svetlosti ispod sebe. Jaki vetar koji mu je šibao licekao da je predskazivao još jaču smrt. Naglo je povukao prsten treći put.

Padobran se otvorio i neelastično remenje ga je trglo naviše,plutajući u vazduhu. Okrenuo se na levi bok. Režanje Jovana Krstiteljaoslabilo je. Zažmurio je, pogledao naviše u ogromnu belu kapicu pečurkekoja ga je spasla.

I tada je prvi samoubica naleteo, razdirući svilu padobrana, snažnotresnuo o njegovo levo rame. Mišići su eksplodirali od bola. Sledeći

samoubica takođe je procepio padobran, ali ga nije pogodio. A potom susvi proleteli kroz i pored, padajući ispod njega, i dalje vrišteći punim



plućima. Padobran je počinjao da splašnjava, a Šadrah još nije mogao daodredi koliko je daleko od tla. Ubrzanje mu se pojačalo. Padobran ga višenije nosio. Počeo je da dahće. Ipak neće uspeti... tada je tresnuo.



GLAVA 7

Šadrah se vratio svesti uz blago milovanje padobranske svile, koja

mu se prostrla preko lica kao mrtvački pokrov. Smrad prljavštine i plastike.Hladnoća u vazduhu. Nepomičnost. Otvorio je oči u potpunom mraku. Već je bio spreman za smrt, spreman za zagrobni svet. Negde u blizini voda jetiho bućkala. Bio je u nedoumici da li da se pokrene. Bilo je tako mirnoispod mrtvačkog pokrova, koji mu je omogućio da odbaci sve dužnosti.Nikada nije spoznao takav mir za, reklo bi se, čitavu večnost.

Ali, tada je Jovan Krstitelj stao da mu se meškolji u džepu, i on se

setio zašto je tu došao. Seo je, i dalje prekriven padobranom. U guši ga jepeklo i udovi su mu bili utrnuti, ukočeni, ali nije pretrpeo veće povrede.Rame mu se jako trzalo i imao je užasnu, probadajuću glavobolju. Ništa štobi ličilo na gubitak ruke - ili oka.

Ispuzao je ispod padobrana, otkačio remenje i ustao. Izvukao jepištolj iz pojasa, zahvalan što nije opalio pri udaru o zemlju. Pažljivo jezavukao ruku u drugi džep, izvukao Jovana Krstitelja, podigao ga u visiniočiju.

“Sad, kada je oko nas samo mrak, možeš izići. Je li s tobom sve uredu?”Mirkat je ispustio prezrivi zvuk, začuđujuće ljudski. “Nije.

Umirem. I nije mrak - žalosno je kako ti oči loše vide svetlost.Ovde je sada sredina popodneva pod vedrim nebom. Ti - ti ćeš se

na kraju prilagoditi. Do tada ću ja biti mrtav.”“Nadam se da si u pravu, Jovane. Ali, ne iz pakosti. Kad bih sada

mogao da te spasem, mislim da bih to učinio.”Mirkat se podrugljivo nasmejao. “Zato što smo se toliko zbližili.

Zato što smo naučili kako da živimo zajedno, uprkos razlikama.”“Ne. Zato što sam počeo da te shvatam. Pričaćemo kasnije.”Zavukao je Jovana Krstitelja natrag u džep.Čuo je vodu iza sebe, ali da ne bi pipao tražeći put naslepo, sačekao

je da mu se oči prilagode tami. Za tamu nije postojalo vreme; gutala ga jebezobzirno, kao što je gutala svetlost. Na kraju je ustupila mesto nečemu

što baš i nije bilo pravo svetio, ali kroz šta je mogao da razabere, usvetloljubičastoj nijansi, obrise stena — još veće tame — ispred sebe. Slabinagoveštaj krševitog tla.



Okrenuo se oko sebe - i suočio se s treptanjem i odsjajimaogromnog, podzemnog mora. Obala se završavala jedva dvadesetak metaraod njega. Omirisao je vazduh: oštri miris koji je podsećao na letnje bure icrvljive brodove. Miris koji se nije baš mnogo razlikovao od slankastogmirisa kanala. Polako su se pojavljivala svetlucanja i talasići nalik na

vrhove svetlećih peraja, dok su morska stvorenja, kao posuta dijamantima,klizila kroz vodu, povremeno praćena dugačkim, sjajnim pipcima,sisaljkama oivičenim zlatom. Iza njih, voda se prostirala do horizonta,crnog na crnilu. Izgledalo je da ne postoji druga obala.

Sedeći tamo, u mraku, gotovo da je uspeo da prevari samoga sebe ipoveruje da se nalazi na površini, u sumraku, okružen sa svih stranakanalima.

Ali ta iluzija je brzo izbledela kada je, pošto mu se vid jošpoboljšao, ugledao Nikolasa. Sedeo je Šadrahu s leve strane i zuriovišeslojnim očima u vodu koja se blago talasala na obali. Haljina mu jespala s tela, otkrivajući još složenije i groznije stvari koje mu je Kvinuradio. Šake su mu virile iz bokova, dlanova okrenutih naviše. Od pojasananiže bio je raskomadan usled udarca o zemlju. Bio je potpuno mrtav. Unatopljenim gomilicama krvi i kostiju, razni delovi sedam samoubica ležalisu svuda oko njega.

“Nik, Nik, Nik”, tiho je dozivao Šadrah. Koliku je ogromnu cenuplatio za svoju slabost. Mnogi ljudi, slabiji od Nikolasa, proživeli su čitavživotni vek a da ih nikada nije toliko koštalo. Sav Šadrahov bes premaNikolasu iščileo je, ostavljajući za sobom samo tugu i duboko osećanjekrivice. Ako ne prema njemu, ako ne prema njemu...

Posle nekoliko trenutaka, Šadrah je odbacio svoja osećanja i ustao.Bilo je vreme da pronađe Kvina.

Šadrah nije znao kojim putem će stići do Kvina, ali je osećao da ga

privlači voda i krenuo je duž obale u pravcu za koji je pretpostavljao da jesever. Bio je spreman, sada već nadomak cilja, da hoda hiljadu milja.Hodao je držeći pištolj u desnoj ruci, bedž u levoj. Nije išao kao begunacili lopov, već kao čovek koji tu pripada i koji zna gde ide.

Uprkos svim nastojanjima, slika Nikolasovog razmrskanog telaboravila mu je u umu poput aveti, dok je oko njega večita noć neočekivanoizbacivala iz sebe misterije, poput čarobnjaka - i isto ih tako neočekivano

vraćala u neznano carstvo, iza granica do kojih je oko dopiralo.Polako je počeo da shvata da ako postoji pakao na zemlji, on nije u

pustopoljanama između gradova, već ovde, na tridesetom podzemnomnivou grada. Hiljade izgubljenih duša, osuđenih da lutaju do smrti,



naseljavalo je priobalje. Prve koje je sreo ličile su na Nikolasa, ili su bardovoljno podsećale na njega, tako da on - naviknut na višeslojne oči,odranu kožu, prizor utrobe koja ključa poput kazana punog vode izvan tela- nije uopšte obratio pažnju na njihovo jecanje i tapkanje u mraku, doktraže neko olakšanje za svoje muke. Nikolas mora da je pobegao iz tog

predvorja pakla, srećan što može da ga zameni neočekivanim opasnostimazone đubrišta.Kada su prigušeni, promukli krici i smrdljivi, odvratno sladunjavi

zadah ostali daleko iza njega, izvukao je Jovana Krstitelja iz džepa iprivezao ga sebi za levu nadlakticu konopcem od padobrana.

“Ti ćeš biti moja nevolja, naočigled celog sveta”, rekao je Šadrah ipogledao mirkata, uz nešto veoma nalik na simpatiju. “Koliko ti je jošostalo od života, nevoljo?”

Mirkat je onjušio vazduh. “Devet sati, možda. Ali ti si me doneonatrag na mesto rođenja. Nekada sam se igrao duž obale. To mi daje snagu.To, i saznanje da su i tebi dani odbrojani.”

“Tu si, verovatrno, u pravu, ali možda ćeš hteti da pomogneš jednojzastareloj vrsti samo još jednom. Kaži mi kako da pronađem Kvina.”

“Neću. Ali, možda bi trebalo da pođeš prema onom sjajnom,zelenom svetlu.”

Zaista, pravo pred njim, sićušna, smaragdna svetleća tačka kretalase kroz tamu duž obale.“Šta je to?” upitao je on.“Svetlost. Mislio sam da voliš svetlost.”Mirkat je imao gotovo pobedonosni izraz lica.“Ionako sam već pošao u tom pravcu”, rekao je Šadrah.Svetlela je fosforescentnozeleno. Kretala se kao crv. Izgledala je

kao gusenica bez glave. Bila je velika kao mala, ali mišićava zmija.

Potpuno je ignorisala Šadraha. Kretala se sporo, inč po inč, duž obaleogromnog mora, ali krajnje odlučno. Kao da potvrđuju takav utisak, njenaobeležja bila su tako precizna, segmentacija tako kruto tačna, da je nivonjenog savršenstva oduševio Šadraha. Nije očekivao da će na tom mestuugledati nešto tako fantastično. Razvukao je usta u zadivljeni osmeh.

“Šta je to?” upitao je Jovana.“Gledaj pažljivije.”

Kada je postupio po mirkatovom savetu, Šadrah je otkrio da je nasvakom segmentu toga stvorenja jarkim bojama bio oslikan broj u živomtkivu, kao deo njegovih obeležja, i da su sami segmenti dodatno bilisegmentirani tankim, jasnim zelenim linijama.



“To je mašina!” kazao je.“Skoro da je tako”, rekao je mirkat. “Dodirni je.”“Da je dodirnem?”“Neće te ugristi.”“Otkud mogu da ti verujem?”

Mirkat se iskezio. “Ne možeš. Ko zna šta bi mogao, ili ne bi mogaoda uradi umirući um poput moga? Ipak, savetovao bih ti da je ne dodirneš,imajući u vidu moju prevarantsku prošlost.”

Šadrah je pogledao u daljinu, preko mora, gde bi se povremenodugačko i oštro, zelenkastoplavo peraje probilo kroz površinu vode ismesta nestalo, istom brzinom. U tako neobičnom svetu, pitao se, ima liznačaja šta će uraditi dokle god nešto bude radio.

Čučnuo je pored blistave gusenice. Posegnuo je rukom i dodirnuo je kažiprstom. Delovala je glatko, pa ipak kosmato. Prestala je da puzi.Prevrnula se na bok.

“Ubio si je”, kazao je Jovan Krstitelj. “Rekao sam ti da je nedodirneš.”

Tada, sporim, preterano opreznim i ljupkim pokretima, gusenica jepočela da se razmotava, deo po deo. Svaki deo, čim bi se razmotao,preobrazio bi se, ponovo se spajajući s ostalima, dok sve to nije ležalo

potpuno ravno - kvadrat zelenog, bleštećeg mesa, rasprostrt po obali.Tanane raspukline i jasne linije ispunjene jarkom svetlošću. Pevušeći zvuk.Svetlost je izbijala iz linija, stvarajući rešetkasto oblič je. Linije svetlosti subledele... ostavljajući za sobom trodimenzionalnu mapu mora i obale kojaga okružuje, oslikanu u tamnosvelucavoj zelenoj boji. Brojevi suodgovarali sekcijama na mapi i sada su ležali na ivicama, kao unakrsneuzdužne i poprečne reference.

Šadrahu je palo na pamet da je to najlepše od svih stvorenja koje je

video, ili će videti, i da mu je suđeno da iskusi taj doživljaj u vreme kad nemože u punoj meri da mu se divi.

“Imaš li smisao za lepo?” upitao je Jovana Krstitelja. “Jer ovo jepredivno.”

Mirkat odvrati, pomalo umornim glasom: “Moj smisao za lepo jeprefinjeniji nego što ćeš ikada shvatiti, svako od mojih čula toliko jeistančano da bi se moglo reći da živim u svetu drugačijem od tvoga. Ali:

tamo gde ti vidiš formu, ja vidim smisao. Može ti se oprostiti,pretpostavljam, što više ceniš stil od sadržine. To je urođena osobina vrstekojoj pripadaš. Ovo je jedna od Kvinovih mapa. To je sve”.

“Kvin je ovo stvorio?”



“Kvin je stvorio sve, čak i more. Ovo je njegova laboratorija. Ovo je njegov svet. Nije tvoj.”

Šadrah je seo pored mape. “Ali, kako, Jovane? Kaži mi kako jemoguće da stvara i čudovišta i stvorenja tako prekrasna kao što je ovo?”

Mirkat je prsnuo u smeh. “Ima nečeg dirljivog u tvojoj naivnosti.

Ali ovo čudovište ne sagledava odgovor na to pitanje. Neka te taj paradokszauvek muči.”Šadrah se upiljio u mapu. Njen treptavi displej pokazivao je

nekoliko imena mesta, jezikom koji nije znao, a trepćuće crveno svetio,pretpostavio je, mora da obeležava njihov trenutni položaj. Gotovo pravonaspram njih, s druge strane mora, ugledao je simbol uzajamno prožetihčoveka i životinje.

“Je li to mesto na kojem se nalazi Kvin?” zapitao je JovanaKrstitelja.

“Pitaj mapu. Govori mapi. Prezauzet sam vlastitim zatvaranjem.”Mirkat je sklopio oči.

“Gde je Kvin?” upitao je Šadrah mapu, ali mapa je samo zažuborilau njegovom pravcu.

Šta sad? Malopre mu je mirkat rekao da dodirne mapu.Dodirnuo je ljudski/životinjski simbol. Trodimenzionalni displej se

zatvorio u trenu. Svedosti na mapi potamnele su. Raspukline i otvoriizmeđu segmenata zarasli su, stopili se u jedno.Mirkat se grubo zacerekao, ali nije ništa rekao.Šadrah je ustao, odmakao se od mape, strepeći da mu mirkat ne

namesti neku igru. Uperio je pištolj u mapu...... koja je počela da leprša po tlu poput slepog miša, goreći na

ivicama jarkim zelenim svetlom. Dok je lepršala, boja se razlivala od ivicaprema sredini. Kada je dospela u centar, mapa je dobila oštre ivice i Šadrah

je začuo zvuk nalik na glas zrikavca. Iznenada, ivice su se rastvorile u krila- oštra i nalik na oštricu mača. Zvekećući poput noževa koji se ukrštaju,mapa je uzletela u vazduh, ponovo rođena u obliku ptice bez glave i perja.Dva puta je nadletela Šadraha, a potom poletela duž obale, vraćajući se ukrugu iznad njega.

“Idi za mapom. Ona te čeka”, promucao je mirkat, i dalje čvrstozatvorenih očiju.

Šadrah je pošao za letećom mapom, dok je lebdela visoko dužobale. Još neka stvorenja prišla su mu iz mraka - stvorenja kojima su oči

čkiljile iz nogu, i sa grotesknim jarećim glavama. Stvorenja koja su seteturala na osam nogu i imala lica nalik na lepo srazmerene čovekolike



majmune nabodena na oklope škorpiona. Tako loši otpaci, kao da jeNikolas isprobavao svoju kreativnost hiljadu godina. Kako uskladiti lepotumape s takvim stvorenjima? Neka su bila samo usahla mreža vena, crvena,dahtava i u agoniji, koja je, pošto su joj nedostajala usta, vrištala svakimsvojim trzavim pokretom. Očne jabučice vezane u snopove skakutale su na

jedinoj nozi, bacajući vodnjikave poglede na Šadraha. Drugi stvorovikotrljali su se, skakutali, klizili, trčali, ali su bili jedva nešto više odpregršti nogu. Neki su ležali u vlažnom pesku, i dalje ulovljeni upostporođajnu vršu, ali već zaudarajući na truljenje i grob. Tu i tamo,Šadrah bi naišao na silom otvorene, polomljene kace: zeleni kristalinačinjeni od providne materije - nalik na smaragdno staklo - ali čvrsti kaodijamant. Ta porodilišta ostavljala su utisak očajne napuštenosti. Oko kacabile su salivene tečnosti, imitirajući plodovu vodu u materici, ali su sesasušile u nedovršenom haosu na obrušenim otvorima kaca. Stvari nazemlji puzale su i stvari u vazduhu letele su neveštinom polomljene kičme,s velikim, svetlećim očima, dok su stvari u vodi glasno srkale, pljoštimiceuranjale u nju i pevušile jedna drugoj tužno brboćući.

Međutim, Šadrah se uplašio tek kada su protrčali psi. Dolazili su učoporima od po deset, zbijeni, krivudajući izvanredno precizno u poteri zanekim nesrećnim stvorenjem. Preklopi od naboranog mesa preovlađivali su

im na glavama, a krzno im je bilo crnje od večite noći. Malene, ljubičaste ibezizražajne oči su im probijale tamu nalik na laserske zrake.Na korak ispred njega zavrteli su se u krug, okrenuli se oko ose,

nisu ga ni pogledali, već su navalili na teturavo, zadihano stvorenje, daljena obali. Bilo je u obliku dve štule od mesa na kojima je stajao trup nalikna puža golaća s glavom larve. Žarili su zube u štule. Stvorenje sestropoštalo i tada, dok je skičalo i vrištalo, oni su stali da ga razdirukandžama većim od prstiju. Šadrah je ostao skamenjen, nemoćan da skrene

pogled. Da su zatim krenuli na njega, bio bi mrtav, ali kad su završili,onjušili su vazduh, vratili se u svoju preciznu vojnu formaciju i otkaskalidalje. Kada je poslednji ulazio u stroj, okrenuo se prema Šadrahu. Njemuse krv sledila. Video je ispod ljubičastih očiju, pre nego što je njuška prešlau nos i čeljusti, drugo lice usađeno u meso: lice žene, sa crnim očima,visokim obrvama, malim nosom i, uhvaćenim između ivice lica i psećekože, dva dugačka pramena plave kose. Mesnate usne bile su meke od

razmazane krvi i mesa. U očima se ogledala mešavina užasa i trijumfa, odčega su Šadrahove ruke počele da se tresu dok je nišanio pištoljem u to

stvorenje. Ali ono se samo još jednom okrenulo u krug i otišlo, sa svojim



drugarima - jurili su niz obalu tako brzo da im je voda pljuskala podšapama.

Kada su postali samo senke na horizontu, začuo se glas izrasturenih ostataka štakasto-mesnatog stvorenja. Reklo je: “Goluksu se činida su otišli, jesu li?”

Šadrah se pokrenuo. Prišao je krvavoj lešini. Oči su joj bileiskopane iz očnih duplji. Lobanja joj je bila iscepana u dronjke i oglodanaskoro do kosti. Klatila se sa sirovog i divljački izujedanog kičmenog stuba,koji je ležao potpuno ogoljen - bela, treptava karikatura. Šadrah je uperiopištolj u lešinu.

Ponovo se začuo glas: “Goluksu se čini da su otišli, zar ne?Odakle dolazi taj glas, Jovane?” upitao je Šadrah mirkata.Mirkat je izgledao tako uznemiren kako ga Šadrah nikad do tada

nije video. “Ne znam.”Glas, piskav, ali staložen: “Pomozi Goluksu. Goluks je živ, živ je

Goluks. Šutni lobanju da se otvori.”“Šta si ti?” upitao je Šadrah.Šutni lobanju da se otvori i videćeš da sam Goluks, jesam.”Jovan Krstitelj na njegovom ramenu pokušao je da se prigušeno

zakikoće, ali nije delovao uverljivo. Iznad njihovih glava mapa je strpljivo

kružila u vazduhu.“Šta da radim, Jovane?”“A šta možeš da izgubiš?”“Više od tebe.”Ali je ipak zamahnuo nogom i šutnuo lobanju da se otvori.Unutrašnjost lobanje kao da se sva sastojala od mozga u boji

keramike, ali taj mozak” se brzo razmotao i izvukao iz nje, a potom sepotpuno ispružio.

Stvorenje, veliko otprilike kao ljudska beba, imalo je četiri čoveč jenoge pričvršćene za horizontalni trup, koji se napred završavao paromnogu, a pozadi mišićavim sapima koje su prelazile u stražnje noge.Smešten otprilike za tri četvrtine unazad duž trupa, uzdizao se vrat u bojikeramike, krunisan ovalnom glavom uokvirenom vlasima kose koje sulepršale iza nje kao da su pod jakim vetrom. U sredini glave, jedna crna,okrugla rupa služila je, kako je Šadrah pretpostavljao, kao oko. Stvorenje

nije imalo usta, ukoliko nije govorilo iz onoga što bi trebalo da mu budeanus. Koračalo je gore-dole ispred Šadraha, kao da pokušava da razmrdaudove koji su dugo bili sapeti.

“Šta si ti?”



“Goluks ti se zahvaljuje”, reklo je.Šadrah je nanišanio pištoljem. “Šta si ti?”Stvorenje, i dalje hodajući s jedne strane na drugu, izgovorilo je

nešto što je zvučalo veoma nalik na “Goluks”, a zatim: “ti nisi odavde.”“A ti govoriš iz dupeta!” rekao je Šadrah. Smejao se sve dok mu

suze nisu potekle iz očiju.“Odakle si? Šta je to pričvršćeno za tvoju ruku?” upitao je Goluks.“To je glava mirkata”, odgovorio je Šadrah, dolazeći k sebi. “Ja

sam s površine, tamo gde je sunce.”“Goluks nikada nije video sunce.”“Ni ja nisam nikada video nešto nalik na tebe.”“Ja sam jedini Goluks.”“Jesi li ti jedan od Kvinovih?”“Jesam. Zasnivam se na jednoj prastaroj slici iz bajke. Koja je tvoja

greška?”“Greška?”“Svako stvorenje ima grešku. Goluks želi da zna koja je tvoja.”“Verovatno to što sam lud — potpuno sumanut — i što imam

mirkata vezanog na ruci.”Goluks dostojanstveno klimnu glavom. “To je zaista greška.”

“A koja je tvoja?”“Ja sam Goluks. Ja nisam Goluks s greškom. Ja sam pogrešnosmešten. Goluksu nije bilo namenjeno da bude sadržina glave labudopčele.Greška je labudopčelina što ima Goluksa umesto mozga.”

Šadrah je podigao pogled prema letećoj mapi. Pokazao je prstom nanju. “Koja je, onda, greška mape?”

Goluks reče: “Njena greška je smrtnost. Mapa treba dugo da živi.Ali mapa već umire - leti sve niže i niže - i pamćenje je izdaje. Gde god da

pođeš za njom, neće te odvesti.”Mirkat je rekao: “Ne slušaj Goluksa. Voli da sluša sebe kako

govori. Ne zna o čemu govori. Mapa je u odličnom stanju. Odvešće te doKvina.”

Pre nego što je Šadrah stigao da odgovori, Goluks reče: “Ja samGoluks. Goluks zna mnoge stvari. Goluks zna da mapa umire. Goluks znada mirkat ima grešku: on je samo glava i ništa više. Njegovo telo zna pola

istine i glava mu zna drugo pola istine. Mapa leti sve niže i niže. Ukrugovima.”Zelena boja mape već je počinjala da bledi i ona je zaista letela

nisko, tik iznad njihovih glava.



“Nešto mi govori, Jovane, da lažeš“, rekao je Šadrah.Ali, toliko smo se zbližili”, podrugljivo je ponovio mirkat svoje

reči. “Nećeš valjda da poveruješ tom mesnom valjušku radije nego meni?”Goluks reče: “Goluks je pogrešno smešten, nije Goluks s greškom.”“Goluks je smarač”, odvratio je mirkat. “Goluks previše brblja.”

“Ali, ja verujem tom stvorenju”, kazao je Šadrah. “Znaš li put doKvina?” upitao je.“Goluks zna.”“Je li to ovuda?” Šadrah je pokazao prstom u pravcu kojim su išli.“Nije.”Šadrah je značajno pogledao u Jovana Krstitelja. “Dobro, onda - je

li ovuda?” i pokazao je nazad, niz put kojim su došli.“Nije.”Šadrah je uperio prst u planine, na suprotnoj strani od mora. “Nije.”“Rekao sam ti, ne zna o čemu govori!” zasiktao je mirkat. “Na levoj

strani je samo more, Golukse.”“Goluks zna da nema mora.”“To stvorenje je lujka”, kazao je mirkat. “Treba da ga ubiješ! Ubij

ga, sad odmah!” Jovan je pokušao da uhvati vilicama Šadrahovu šaku.Šadrah nije obraćao pažnju na mirkata, rekao je Goluksu: “Šta

hoćeš da kažeš?”“To nije more. To su usta stvorenja koje drži Kvina. U sredini usneduplje naći ćeš Kvina. Ja sam Goluks. Goluks je pogrešno smešten, a neGoluks sa greškom.”

“Ne slušaj ga”, siktao je mirkat. “Ne obraćaj pažnju na njega.”“Umukni, Jovane”, rekao je Šadrah. “Znaš li kako se tamo stiže?” upitao jeGoluksa.

“Hodaj. Hodaj preko vode. Ako znaš put.”

“Znaš li ti put?”“Znam.”“Hoćeš li da me odvedeš tamo?”“Ja sam Goluks. Goluks radi ono što mu se prohte. Ali Goluksu se

dopada da pomogne onome ko je Goluksa izbavio iz pogrešnog smeštaja.”Iscrpljena mapa je tog trenutka odlučila da im dođe pred noge i da

počine, nakon dugotrajnog samrtnog lebdenja. Bila je zgužvana i izgledala

ostarelo. Više nije svetlela. Ali još je bila nešto najlepše što je Šadrah ikadavideo.



GLAVA 8

Šadrah je bacio pogled prema svetlucavom moru. Nije mu sedopadala namera da svoju sudbinu prepusti tom stvorenju. Ali, šta je drugomogao? Mapa je bila mrtva. Jovan Krstitelj je umirao. Tumarao bi obalom

mesecima i nikad ne bi našao Kvina. U svakom trenutku bi se moglo desitida ga neke od Kvinovih tvorevina raskomadaju. Dvadeset četiri nivoaiznad njega Nikola ga je čekala.

“Golukse”, rekao je samouvereno, iako se nije tako osećao, “pokažimi put. Ja ću te pratiti, ali ti moraš ići ispred mene.”

Goluks se okrenuo i zakoračio u vodu. Uskoro je od njega ostaosamo komadić mesa, jer su mu telo sakrili valovi. Zatim, upravo u trenutku

kada bi se sigurno udavio ili prodisao na škrge, Goluks je stao da seuzdiže

,sve dok nije izgledalo da stoji na vrhovima talasa.“Kakav štos”, oduševljeno je uzviknuo Šadrah.Jovan Krstitelj je frknuo. “Nije to nikakvo čudo, idiote jedan. Zar

stvarno ne vidiš?” “Baš me briga da li je to čudo ili nije - prevazilazi sve što smo ti i ja

u stanju da uradimo.”Goluks je kaskao gore-dole po vodi, određujući granice do kojih je

mogao i od kojih nije mogao da hoda. Sada je Šadrah video da Goluks stojina tamnoj, glatkoj površini čiji je oblik donekle ličio na ptič je krilo.Goluksov kričavi glas zaorio se preko vode: “Goluks kaže da odmahdojuriš! Čamče neće čekati na nas.”

“Evo me”, viknuo je Šadrah. Dok je trčao ka Goluksu, voda jeprskala oko njega levo i desno. Bila je topla, gotovo živa svojomprezasićenom gustinom. Mirkat je zaškrgutao bezubim vilicama premanjemu. Pijunu je. Govorio je: “Ubiće te! Laže!” Sve dok Šadrah, na polaputa, nogu zaronjenih do listova u vodu, nije zastao u plovećem trku, tekkoliko da mirkatovu glavu gurne natrag u džep.

Čamče nije bilo, strogo govoreći, čamac. Ali Šadrah se već tolikonavikao na čuda, da bi ga pravi čamac više iznenadio. Čamče je bilasvojevrsna pljosnata riba - dugačka, tanka, mišićava ženka rađe, sogromnim rasponom peraja i fosforescentnim farovima umesto očiju.Vrhovi njenih “krila” uvijali su se u vodi i stvarali sićušne vrtloge. Debela

leđa dodirom su podsećala na šmirglu, čak i kroz Šadrahove čizme. Dok ječamče jurila bez primetnih trenja vazduha ili zvukova - sušta suprotnostpodzemnoj železnici - Šadrah se borio da održi ravnotežu. No, ubrzo je



shvatio da se to stvorenje neprestano jedva primetno prilagođava da biumanjilo ljuljanje i opustio se, opuštajući mišiće, prestajući da se iz svesnage trudi da ostane na nogama.

Sada je mogao da prima utiske iz okruženja - i čitav svet tridesetognivoa otvorio se oko njega. Vazduh je bio mračan, ali nije bio težak, što je

pokazivalo da tu nikada neće moći da nastanu oblaci. Mrak se razlikovao,zavisno od senki koje je opasivao: sivo, brdovito tlo u prvom planu, zatimsvetlucava usna obale, plava modrica neba i, konačno, zelena boja onogašto je zaista ličilo na more bez obala. Miris slane vode dopirao je s mora,ali i dimljivi smrad živih organizama, slatki miomi ris nedavno preminulihi, iz velike daljine — gotovo neprimetni miris sagorevanja, kao da radineka mašina. Šta će ovakav svet uraditi ako ga ikada obasja svetlost? Da liće da vene i propada, ili će da se podigne da bi zaklonio sunce?

Goluks je održavao ravnotežu na čamčetovoj glavi, dok se voda utalasima razlivala na obe strane. Blagi povetarac oduvavao je vlasiGoluksove kose s lica. Voda je grgotala. Čamce je mrmljalo. Goluks jećutao.

Kada je obala iza njih izbledela u neodređenu senku, Šadrah jeupitao Goluksa: “Šta ako naš ’čamac’ odluči da zaroni?”

“Goluks veruje da ćemo se, u tom slučaju, udaviti.”

Šadrah se polako spuštao, dok nije na kraju seo na čamčetova leđa.“Je li to verovatno?”“Samo ako čamče odluči da zaroni.”Šadrah je zaključio da mu se Goluks podsmeva.Posle nekog vremena, Šadrah je začuo udaranje doboša na vodi

ispred njih.“Golukse? Kakav je ovo zvuk?”“Goluks je ojađen što mora reći da ne zna. Ali, Goluks misli da

ćemo uskoro otkriti...”“Baš dubokomisleno, Golukse.”“Goluks nije dubokomislen. Goluks je Goluks. Ništa više, ništa

manje...”Napokon su pučinu pred njima ispunili ogromni splavovi, s kojih su

se uzdizale građevine koje je Šadrah mogao da predstavi sebi jedino kaokatedrale. Bubnjanje je postalo tako glasno da mu je zaglušilo uši. Kada su

se prvi tornjevi nadneli nad njima, mogao je da uoči da su posadu splavovasačinjavali isključivo mirkati. Izvukao je svoj bedž, seo na čamče, kada su

to stvorenje zaljuljale prve brazde u vodi oko splavova.



“Odakle su došli? I da li su opasni?” upitao je Goluksa. “Golukskaže da najčešće puštaju da ih vetrovi nose kud god duvali. Ali, sada jureprema obali. Da li su opasni pita se i Goluks. Goluks ne oseća da je ioleugrožen, ali Goluks ne može da govori u tvoje ime...”

“Hvala, Golukse. Još jedanput ti je pošlo za rukom da primiriš sva

moja strahovanja.”Uprkos samome sebi, Šadrah je osećao strahopoštovanje, divljenje,dok su crni, staklasti tornjevi od vulkanskog kamena i njihova postolja,nalik na građevinske skele, plovili mimo njih. Hiljade mirkata, svih oblikai veličina, i svih boja, od riđe do bele, neki u gustom, debelom krznu, drugiu čekinjama, neki s podignutim ušima, drugi s klempavim - i nijedan senije osvrnuo da pogleda dole, na njih, sa svojih visoko podignutihstajališta. Svi su netremice buljili u pravcu obale, s tako čvrstom nameromda se Šadrah zbunio. Kao da su hteli da snagom volje prosto naterajusplavove da što pre stignu do obale. Od njihovog opojnog mirisa počeo jeda kija, i premda mu je sada srce popustilo i gotovo se predomislio ipoželeo da se vrati, ukazalo mu se Nikolino lice, i on je nastavio da držipodignuti bedž, kao da je štit.

Mirkati nisu rekli ni reč - ni njemu, niti jedan drugom - i gde god da je bacio pogled, na tornjeve, na daske između splavova, na skele, nije

video da se i jedan mirkat pokrenuo. Ne, svi su stajali nepomično iposmatrali obalu. Vatre, koje su gospodarile gorućim srcima njihovihblagoljuljkavih gradova, slivale su se ili razgorevale kako su htele, bezikakve kontrole. Miris usijanog metala, zvuk ogromnih motora koji su impomagali da se održe na površini...

Dok su klizili kroz kanale koji su se formirali između splavova,Šadrah je primetio nešto što je nepomičnost mirkata u početku činilo manjeuočljivom: na tornjevima i skelama, koji su zajedno izgledali kao pocrneli

kosturi neke ogromne zveri, bila su podignuta improvizovana vešala - krozotvore su se ljuljali konopci, žice, elastične trake, na kojima su visilestotine ganeša i drugih ne-mirkatskih Kvinovih kreatura. Tela su visilaizdužena naniže, mlitava i beživotna, glava priklonjenih na istegnutevratove, kao da spavaju.

Muk koji je vladao među mirkatima nije imao nikakve veze s njim.Odjednom je shvatio da taj muk predstavlja napetu i motreću strepnju.

“Beže iz centra”, rekao je Goluks, bez uobičajene izvešta

čenosti.“Beže od Kvina.”

“Kakva je razlika”, šapnuo je Šadrah Goluksu, “izmeđusuvozemnih i morskih stvorenja?”



“Goluksu je poznata samo jedna razlika: suvozemna stvorenja znajuda imaju grešku, a morska stvorenja ne znaju da imaju grešku.”

Nešto kasnije, ostavili su za sobom mukle ploveće gradove mirkata.Morska pučina opet se prostirala pred njima. Čamče je ubrzalo. Voda jebila puna zelenih, fosforescentnih mrljica koje su se vrtele u malenim

virovima. Voda je mirisala, neverovatno ali istinito, na mentol. Šadrah jeopet ustao. Ponovo je privezao Jovana Krstitelja za svoju nadlakticu.“Kako si?” upitao je glavu.“Ne mogu da osetim noge”, rekao je mirkat. “Ne mogu da osetim

stopala, mora biti da umirem.”“Već smo gotovo stigli do Kvina.”“Pa, šta? Ja umirem. Zatvaram se. Isključujem se. Gotovo sam

ubeđen da bi trebalo da te napustim pre vremena, da ne moram više da tigledam to nakazno lice.”

“Upravo smo prošli kroz ploveći grad mirkata. Jesi li ti odrastao uplovećem gradu?” _

“Šta te se tiče?”“Ne tiče me se. Ali bih radije da pričam s tobom nego da ćutimo -

bez obzira na to koliko si težak sagovornik.”“Dozvoli mi da ti kažem šta se događa kad sagoriš telo neke osobe,

povadiš joj sve zube, zalepiš joj glavu za tanjirić i uguraš joj bombu u uvo.Postaješ predmet njene večite mržnje.” “Ti nisi osoba”, odgovorio jeŠadrah, ali je potom ućutao. Ispred njih nešto ogromno zaklanjalo jeslabiju tamu mora i neba. Na prvi pogled, Šadrah je mogao da proceni daizgledom podseća na ogromne razjapljene vilice, s krhotinama svetlostinanizanim nalik na rasvetu. Plutalo je po vodi, dižući se i spuštajući natalasima.

“Šta je to, Golukse?”

“To je naše odredište - to je mesto na kojem živi Kvin...” Ubrzo jeŠadrah mogao da vidi na to nije izgledalo kao ogromne razjapljene vilice,to su bile dve velike razjapljene vilice. Uzdizale su se nekih šest stotinastopa iznad površine, dok su se s njih cedile morske alge i zubi. Meso natim vilicama bilo je puno rupa i smežurano usled starosti ili loše upotrebe,bilo da je tako isplanirao Kvin, ili je posredi bila prirodna posledicagomilanja godina.

“Je li ovo Kvin napravio, Golukse?”“Digao je to iz jedne ribe belice...”Oko - oko je bilo najuzbudljivije. Sijalo je napolje, na njih, poput

reflektora, i kako mu se pažnja kretala tamo-amo, preko mora boje crnog



vina, tako se zrak svetlosti kretao preko dubina. Tamna, plavozelena ženicai zlataste vene koje su premrežavale rožnjaču... pa, to oko je, samo za sebe,bilo veće od male svemirske letelice! I ludo, ludo, ludo u svom kolutanju:svetlost, nervozna i bez cilja, tako jaka da je prodirala mnogo stotina stopapod vodu, tarući se o ivice drugih morskih stvorenja: peraja, pipke i obrise

vlaknastih tela koja su se plivajući udaljavala od staze kojom je ona jurišala.Kada su se približili zveri, postalo je jasno zašto su talasi nadošli,

tako da su se već prelivali preko čamčeta. Negde duboko, duboko podpovršinom, njen riblji rep mlatio je napred-nazad, da bi ostala u tompoložaju, kao da je stalno gladna, stalno u iščekivanju sveta koji će celogprožderati. I, negde na pola puta uz telo tog levijatana, bočna peraja,zupčasta i nežna, uprkos težini od dvadeset do trideset tona, takođe suradila iz sve snage da ga zadrže u tom položaju. Dok je Kvin, unutra,upražnjavao svoju magiju iz ribinog trbuha.

Riba nije samo bila stara. Bila je puna ožiljaka. Razbuktaliplamenovi, nalik na malene behare, istačkali su joj kožu, neki od njihutrnuli bi kad bi se levijatan podigao ili pao trideset metara u opsegu (nakoliko je Šadrah procenio njegovo skokovito kretanje). Neka stvorenjapatrolirala su po levijatanovoj koži - bila su nalik na malene parazite,

izuzev što su bila veća od Šadraha. Okupljala su se i pridržavala zavertikalnu površinu, obavljajući neobični posao. Održavanje zveri. Da sene raspadne. Da ne umre. Svi ti stvorovi - s krljuštima, nalik na insekte,zglavkari — bili su bez glave, sastojali su se samo od usta, ruku i nogu, bezkraja. Puna hitinske materije. Viskozna. Slepa. Glupa. Rođena da obavljajusamo jedan zadatak, jedan posao. Suočen sa takvim stvorenjima, Šadrah jeteško mogao da spreči sebe da o Kvinu ne misli kao o bogu.

Mogli su se među njima uočiti mirkati kako se kreću i druge

životinje, svih vrsta - uhvaćene u koštac. Borci su se okupljali okoplamenova, neki od njih padali su u vodu s krajnje iskošene gornjepolovine levijatanovog trupa, i tu bi ih smesta, pre nego što vrisnu ilikriknu, prožderale životinje, nevidljive u moru. Za to vreme su preživeledavale sve od sebe u smrtonosnoj igri, koja kao da se sastojala isključivood iskorenjivanja ostalih podvrsta.

Smrad istrulelog ribljeg mesa izvirao je i iz samog levijatana. On je

trulio. Bio je živ, a trulio je.“Golukse, šta se to ovde događa?” upitao je Šadrah.



“Svi sistemi atrofiraju. Svi sistemi umiru. Riba je sistem. Kvin jesistem. Mirkati su sistem. Ima previše sistema. Previše zbrke. Nešto jekrenulo naopako. Sistemi se bore jedni protiv drugih.”

Na mestu gde su se vilice povijale naniže da bi se sastavile u ružnojblistavosti, bili su izgrađeni dokovi, zajedno sa stepeništima koja su vodila

u usta. Čamče je krenulo prema njima, dok je Šadrah ponovo napuniopištolj i proverio da li ima zalihe municije.“Zašto je”, upitao je dok je uklanjao bezbednosni zaponac s

okidača, “riba tako smirena? Zašto se ne koprca unaokolo?”Goluks se okrenuo prema Šadrahu, bez očiju, kako je izgledalo, i

ostavio mu nepogrešivi utisak da to pitanje smatra glupim. “Kvin jenapravio ribu bez nervnih završetaka, tako da ne može osetiti svakodnevnebolove od kojih bi se trgla, ili zaronila, ili iskočila na površinu vode. To jenajmirnija riba na svetu, zahvaljujući Kvinovoj genijalnosti.”

Voleo bi da je Kvin bio dovoljno genijalan - ili bi to bilosaosećanje? - da izvuče nervne završetke iz Nikolasa pre nego što ga jeizmenio. Ljubitelji morske hrane, tamo nazad, u distriktu Kanal, mogli bitu ribu da iseckaju u komadiće, mogli bi da je rastrgnu, a da se ni zatrenutak ne usprotivi. Kakav napredak! Stvorenje koje ne oseća bol.Stvorenje koje nema nagon za preživljavanje u bilo kom vidu.

Metal dokova koji su se postepeno približavali goreo je crvenimsjajem odsijavajući vatre. Te crvene vatre bile su razasute po uglovimalevijatanovih usta. Unutrašnjost usta gorela mu je, a on je i dalje strpljivoplovio kroz vodu. Samo mu je luđačko kolutanje očiju otkrivalo da je unemoj panici.

Meso se nadnelo nad njima, oko toliko približilo da više nije bilooko, ili makar krug, već samo zelenkastoplava površina koja je okruživalahorizont. Razlog panike oka postao je vidljiv jer čak ni ono nije bilo

neutralna zona, stvorenja su se borila i ginula u njemu. Ostavljajućiotvorene rane. Smrad je naterao Šadraha da se zakašlje i pokrije usta.Kanjoni, strme litice, katedrale od mesa. Zvuci uzajamnih borbi zubima ikandžama: jaukanje i zapomaganje mirkata, kočoperno zveckanje zuba joščudnijih zverki. I zvuk efikasnosti: kaskanje stvorova izgrađenih dapridržavaju levijatana. Nisu marili što se na mesu njihove ribe vodio rat.Samo su nastavljali da rade ono što su radili već godinama: čistili krljušti

od prljavštine, lečili rane, gasili vatre pozamašnim izduvavanjem vazduhaiz sebe.

Čamče je stalo tik uz ivicu dokova. Dokovi - džinovske dizalice itegljači - bili su pusti; svako ko je želeo pobegao je još odavno. Na



vrhovima metalnih stubića na dokovima nalazile su se glave: ljudske glave,neljudske glave. Šadrah im je uputio samo jedan kratki pogled. Viđao je imnogo gore. Umesto da ih zagleda, iskočio je na nasip, Goluks porednjega. Čamče je smesta zaronilo, šljapnuvši u vodi, i Šadrah je imao utisakda mu ogromna krila iz sve snage veslaju dok pokušava da uspostavi

dubinu i razdaljinu između sebe i svog bezosećajnog rođaka levijatana.Istog časa kad je nogom dodirnuo dok, osetio je vibracije odotkucaja levijatanovog srca: čas drhtave, čas jake. I udaranje njegovihperaja duboko pod vodom, od kojeg su njegovo telo i dok odskakali tek jedva malo naviše, tako da se osećao kao da je stalno u opasnosti da budebačen u vazduh. Natprirodna muzika svirala je svuda oko njih, nalik natužbalicu. Iznad njih, zubi ribe, nalik na preokrenute vrhove planine,svetlucali su naniže prema Šadrahu iz velike visine.

“Kojim putem, Golukse?” upitao je.“Ovuda”, odgovorio je Goluks i krenuo uz stepenice ka

unutrašnjosti levijatanovih usta. Automat za kretanje stepeništa bio jepokvaren zbog gomile istrulelih leševa koji su mu zagušili donje nivoe,tako da su morali da se penju peške, oprezno gazeći kroz tu klanicu.

Već kod desetog stepenika jedan ganeša sudario se s rukohvatom ipojurio prema Šadrahu, praćen u stopu mirkatom, koji je držao toljagu u

rukama. Pre nego što je Šadrah stigao da reaguje, mirkat je sustigao ganešui udario ga tako snažno da mu je teme na lobanji upalo u nju. Pao je uztupi, vlažni udarac ispred Šadrahovih nogu.

“Ne dopada mi se ovo mesto, Golukse”, kazao je Šadrah. “Hajde dapožurimo i da što pre stignemo tamo gde treba.”

“Goluks ti kaže sledeće: To je samo truleća riba. Nema šta da ti sedopadne ili ne dopadne.”

Uspeli su potom da uznapreduju, uprkos strmini nagiba i naslaganih

gomila mrtvih tela, klizavih od krvi. Goluks je pravio velike skokove da bidosegao svaki sledeći stepenik. Šadrah se začudio i zadivio predneobičnom slikom koja mu se iznenada ukazala: ma koliko mu levijatanizgledao ogroman, Goluksu mora da izgleda velik kao ceo svet.

Kada su stigli do levijatanove usne, zaustavili su se i osvrnuli okosebe. S leve i s desne strane, nepodnošljivo blizu, vilice su se uzdizalenalik udvostručenoj litici. Zubi, veliki kao lađe, svetlucali su vlastitom

belom svetlošću; ogromne srebrnaste ribe prolazile su izme

đu zuba, snamerom da im očiste rošavu površinu. Kad bi levijatan samo zatvorio

usta, pustio da vilice padnu kao poklopci na trapu, sav Kvinov svet bi



nestao. Šta je to navelo Kvina da odluči da živi u čeljustima tako velike iopasne zveri?

Ali, čeljusti su mu privukle pažnju tek za trenutak - već ih je videoizdaleka; izbliza su bila samo još više to isto. Daleko više ga je zanimaoprizor koji će ugledati u ustima, jer tamo je Kvin izgradio svoje podzemno

carstvo.Nijedna zver nije imala tako široku, tako raznoliku, tako zanimljivugušu... Od mesta na kojem je Šadrah stajao do linije suprotne vilice bilo jenajmanje četiri hiljade metara. U tom međuprostoru, u dubokom ždreluzveri, novi svet bio je izrezbaren iz mesa bez nerava.

Zubi su sami puštali tamnožutu rasvetu na čitav prizor - tako da jesvetlost ostavljala utisak lutalice: neki zubi su bili izvađeni, drugi utonuli udesni, ili se klatili na ivici da ispadnu, ili su već bili ispali u dubinu ždrela.Neki delovi desni su, poput parčića istrulele voćke, iskliznuli iz usta i ležaliu baricama i gomilicama, zagađujući ulaz u ždrelo, ili su poupadali uzgrade. Vreli vetar koji se dizao iznad najvišeg svoda, smrdeći na krv itrulež, dolazio je iz guše i na taj način zver je regulisala svoju toplotu,potiskujući hladnoću trideset nivoa kamena, ispod kojih je bila sahranjena.

Svaka strana ždrela predstavljala je po jedan potpuno drugačiji svet.Na levoj strani ležale su raznovrsne kace (zelene, čudovišne i bez sjaja)

razbacane unutar niske, ravne linije zgrada. One su se savijale u skladu soblikom vilica, kao da su urezane u meso - drugi set nepravilnih zuba,pritisnutih uz vilicu usled bojazni da će upasti u ždrelo. Stanovi ilaboratorije (Šadrah nije umeo tačno da im odredi namenu) vrili su odposla, kad bi sukobi napolju, na levijatanovim krljuštima, narasli u bitke.Mirkati su jurišali jedan na drugog i na druga stvorenja, ne praveći razliku.S ove daljine, minijaturne borbe imale su čudan izgled usporenog kretanja itaktika im je bila tako očigledna i neminovna, kao da je u pitanju nekakva

obredna igra. Jedan izuzetno visok toranj srušio se u plamenovima ilevijatanovo meso zgrčilo se i pocrnelo kada ga je toranj dotakao — šibicahartiju. I spolja i iznutra levijatan se polako kuvao, pekao, jedva uspevajućida ostane uspravno u vodi, dok je okom tražio način da pobegne. Nalik naogromne, bačene vinske flaše, kace su ležale otvorene ili polomljene, kožaim je bila zamagljena providnim, zelenim dimom. Dok je Šadrahposmatrao, jedna kaca otkačila se i zgrčeno meso u njoj vrištalo je dok je

padala u ždrelo, odbijajući se od jedne njegove strane ka drugoj, pre negošto je iščezla u ružičastoj i gladnoj tami.

Ako je leva polovina levijatanovih usta davala utisak da je svetpomahnitao, desna strana bila je neprirodno spokojna. Tu je Kvin napravio



šumu četinara, u kojoj se ništa nije kretalo, čak ni samo drveće, uprkosvetru. Šadrahu se učinilo da vidi sjaj, kao od nekog dalekog potoka. Neštonalik na beli most. Imao je čudno osećanje da poznaje tu šumu.

Šadrah je upitao Goluksa: “Kojim putem?”“U šumu. Goluks je ranije već bio tu.”

“Zašto je šuma tako mirna?”“Kvin živi tu. Čak ni sada neće da se zamere Kvinu, niti smeju daga naljute. Kvin je živi umetnik. Kvin je stvorio Goluksa. Stvorio je svenas.”

Staza koja je vodila ka šumi bila je put kroz agoniju. Sa obe stranegrčila su se stvorenja razapeta na desetinama krstova. Šadrah nije hteo dagleda ni levo ni desno, samo je izvukao Jovana Krstitelja iz džepa i još jednom ga privezao za svoju nadlakticu. Sada jedva da je uopšte imaloznačaja šta radi s Jovanom. Mirkatova glava je staklastim pogledomobuhvatila svoje okruženje. Onjušio je vazduh, rekao nešto što Šadrah nijerazumeo.

“Šta si kazao?”“Mirišem rakove. Mirišem hranu.”“Tek što nismo stigli.”“Znam. Tek što nismo obojica mrtvi.”

“Hoćeš li do kraja da začikavaš?”“Šta si očekivao da ću reći?”“Ništa. Da li vidiš šta je oko nas?”“Vidim. Haos. Izdajnici poretka. Snovi na javi. Košmari.” Jovan je

zatreptao i opet zatvorio oči. Mirkatu je ostalo još tako malo života da gaŠadrah zamalo nije položio na ivicu staze, da počiva ispod nogu raspetihstvorenja, ali nije mogao da natera sebe da to uradi. Odnekud, JovanKrstitelj postao je nešto više od drugara; postao je talisman.

Sem toga, Jovan je još imao bombu u uhu.Pre nego što su dospeli u donji deo usta, i odatle u šumu, nabasali

su na stotinu Sveća. Staza je zaokrenula naglo naniže i udesno, zaobilazeći jedan od levijatanovih zuba, koji mu je, verovatno, još pre mnogo godinaispao iz desni. Kada se opet izravnala, šuma se nalazila pravo ispred njih.Sa obe strane stajalo je još raspeća i, ovog puta podjednako prikovana zanjih, stotina stvorenja koja su potpuno ličila na Sveću: više nego poluvuk

ili kojot, izduženo lice završavalo se njuškom, oči žute i stara

čke. Noge suse završavale polušapama, polustopalama. Repovi su bili okoreli od

usirene krvi i mlitavo su visili. Nalik na lešinare po položaju, ali



neprirodno, dugačke ruke i noge bile su im opterećenje. Iza njih, svetaooreol plamenova između zgrada.

Nije se čulo ječanje kakvo je ranije pratilo druga raspeća. Ćutali su.Klinovima i zavrtnjima bili su pričvršćeni za krstove; nije bilo načina da sebilo koji od njih skine dole.

“Svećo?” vikao je Šadrah dok su hodali niz stazu. “Svećo? Da li je jedan od vas Sveća?”Njemu najbliži od njih podigao je glavu, zatreptao zbog krvi u

očima, ali nije progovorio.“Zašto su vam to uradili?” zapitao je Šadrah, dok je Goluks

nestrpljivo cupkao oko njegovih nogu i mrmljao nešto sebi u bradu.“To uvek rade izdajnicima — to će uraditi i tebi”, prošaptao je

Jovan Krstitelj. Mirkat je zacvileo, otvorio i zatvorio usta.Stvorenje je sagnulo glavu koliko god je bilo u stanju, tako da je

moglo da gleda u Šadraha. “Ja sam sveštenik Kvinove crkve. Kvin više neželi sveštenike za svoju crkvu.” Iskašljao je krv, ispustio tihi vapaj.

“Mogu ti pomoći da siđeš. Mogu...”“Umirem. Ubij me ili me ostavi. To je sve.”Ali, Šadrah nije mogao da ubije tog Svećinog dvojnika. Znao je da

će se potpuno rastrojiti ako bude sada ubio to stvorenje, da neće vredeti ni

za šta kad se bude suočio s Kvinom. Nije čak mogao da podnese ni da zatrenutak nastavi razgovor. Zato se odazvao na Goluksove molbe i produžioniz stazu, obećavajući sebi... šta? U stvari, ništa. Nije mogao ništa daobeća. Jedina obaveza bila mu je da ubije Kvina, da oživi Nikolu.

Kada su stigli na stazu od šljunka koja je silazila u dolinu tamnihčetinara, kada je čuo zvuk tekuće vode i video crveno i be lo obojenimostić, poluskriven između drveća, kada je omirisao opojni mirisborovine... shvatio je da je tu šumu već video u Nikolinoj glavi, u njenom

umu. I zapitao se da li zaista po stoji takvo mesto na gornjem nivou. Štaako je ušao u seriju snova u njenom umu - o stvarima koje su se zaistadogodile, ali su se pretvorile u izobličene, sumanute slike u ogledalu. Zatrenutak, ta pomisao ga je dezorijentisala (zar to nije značilo da ga ona ipakvoli? ali, odbacio je tu bolnu ranu). Ipak, šljunak pod njegovim nogama bio je dovoljno stvaran - i škripao je i pod Goluksovim nogama...

Prešli su preko mosta, gde su rakovi sa jednom velikom i jednom

malom štipaljkom iz potaje lovili crvene i crne leptirove. Tu, dole, stajala je koliba s belim zidovima i slamnatim krovom. Ptice su izgradile gnezdaod slame, prenebregavajući Kvinove radove. Ili ih je, možda, Kvinizgradio?”



“Je li to ovde?”“Jeste”, rekao je Jovan Krstitelj, iznenadivši Šadraha. “To je pravo

mesto. Nemoj da uđeš.” Pogledao je Šadraha u oči. “Nećeš izaći.”“Koje je tvoje pravo ime?” upitao je Šadrah. Odjednom se to

učinilo važnim, posle svega što su zajedno preturili preko glave. “Nije

Jovan, nije Nevolja, nije Salvador. Koje je?”Mirkat je iskašljao krv, bledog jezika, i rekao nešto što je zvučalokao ćeretavi govor buba. “To je moje ime. Moje pravo ime. Nešto što tinikada nećeš moći da izgovoriš. Nešto što ljudsko biće nikada neće moćida izgovori.”

“U pravu si”, rekao je Šadrah.Okrenuo se prema Goluksu i upitao: “Je li to ovde?”“Jeste”, kazao je Goluks.“Onda mi pokaži put.”Ušavši, Šadrah je ugledao dugački, prazni hodnik oivičen staklenim

kavezima u kojima je boravila samo prašina - i na kraju hodnika još jednuKvinovu prikazu, čije je tužno, istočnjačko lice visilo na predugačkomvratu. Stakleni kavezi usađeni u njegovo ubledelo meso bili su pokrivenicrnom pločom. Iznenađen i iznerviran prazninom, Šadrah se držao blizuGoluksa dok su koračali ka Kvinovoj prikazi. Otkačio je bezbednosni

zaponac na svom pištolju. Nepomičnost u praznoj prostoriji bila je strašnijanego da ju je ispunjavalo stotinu čudovišta. Kvinova prikaza namignula im je i značajno klimnula glavom.

Kada su se zaustavili ispred prikaze, ona je rekla, “Ja sam Kvin. Štahoćete od mene?”

Goluks je ćutao.Šadrah je rekao: “Ti nisi Kvin. Ti si prikaza, konstrukcija.” Podigao

je pištolj i ispalio metak kroz glavu. Glava je pala preko šanka. Kapljica

krvi zasvetlucala je na zidu iza nje. Ono je zadrhtalo. Ono se zatreslo. Onose polako ispravilo i ustalo. “Nisam”, reklo je, gledajući netremice u njegas osmehom, dok mu je glava bljuvala krv, “ovo nisam ja”.

Pregrada ispred spoljnog zida otvorila se, klizeći, i tamo, na malojnaslonjači s pomerljivim naslonom, ležala je mešavina bledog mesa iizbrazdanog tkiva. Negde u masi punoj podvaljaka, izuvijanom mesu nalikna larvu, desetak pažljivih, plavih očiju sijalo je iz želatinoznih očnih

duplji. Smeh koji je zvučao kao lira izlazio je iz nekog otvora skrivenog odŠadraha.

Poput svih kreativnih bića, i Kvin nije mogao da se meri sa svojimostvarenjima. Šadrah se osećao kao da je upravo sreo kretena koji je pukim



slučajem postao odlični umetnik u holovidu. Da situacija nije bila takonapeta, bila bi krajnje smešna. Glasno bi se kikotao. Taj grozni komadić mesa, kad je on očekivao gorostasa!

“Iznenađen si?” upitala je Kvinova prikaza.“Pomalo,” slagao je Šadrah.

“Šta si očekivao? Veliku glavu? Prelepu gospu? Groznu zver?Vatrenu loptu?”“Ništa od toga. Samo sam iznenađen što izgledaš više bezobličan u

stvarnosti nego u mašti.”Šadrahu se učinilo da je pročitao razočaranje u tom mesnom

komadiću. Tu i tamo, gde meso nije bilo providno, mogao je da vidi noguu nastajanju, nerođenu ruku.

“Ne oduvek. Bio sam mnogo više nalik na čoveka. Nekada.”“Šta ti se dogodilo?”Meso se razvuklo u kiseli osmeh, ali oči su plesale u telu.“Postoji granica posle koje ljudsko telo ne može da se oporavi. Ja

sam tu granicu prešao. I suviše dugo sam eksperimentisao na samome sebii preneo previše svojih tkiva u svoje tvorevine.”

“Ne deluješ izenađeno što me vidiš. Možeš li da vidiš pištolj kojisam uperio u tebe?”

“Zašto bih bio iznenađen? Već odavno očekujem tebe ili nekoganalik na tebe. Stekao sam neprijatelje, ponekad slučajno, ponekadnamerno. Desilo se da ti budeš prvi koji nosi u sebi spoj istrajnosti i ludilaneophodan da budem pronađen. Pretpostavljam da hoćeš da me ubiješ.Svakako - ubij me. Neće se ništa izmeniti. Uradio sam sve što je trebalo.Sada više ne može da se zaustavi.”

“Misliš na onaj rat napolju?”“Ne, ne, ne. S vremena na vreme ih napujdam jedne na druge. Oni

koji prežive razmnožavaju se, stvarajući sve jaču pasminu. Ovom prilikom,međutim, izgleda da je nešto trajnija.”

“Da li si se igrao i onda kada si izmenio Nikolasa i dao da Nikoluuzmu za delove?”

“Ne pamtim dobro imena. Očigledno je da sam im nešto uradio i tisada tražiš osvetu. Molim te, osveti se. Ali, ja zaista ne znam o čemugovoriš. Moje carstvo je široko i još se rasprostire. Ne mogu da držim na

oku svaku crnu ovcu u društvu, svaku trgovinu. To je zametnuto negde udokumentaciji, siguran sam... Možda sam se igrao ljudskim bićem poimenu Nikolas. Možda i nisam. Uz to, otkud znaš da ih nisam oboje jastvorio? U tom slučaju, zar ne bi priznao da imam pravo da s njima radim



što god hoću? Čitam ti s lica da su bili rođeni u kaci. Veoma dugo bio samplaner i upravljač svih rađanja u gradu. Lako je moglo da bude da sam ihstvorio, znaš. U svakom slučaju, ako se to desilo, bio bih zadužen da sebrinem o njima. Da ih odgajam. Poslušaj svoga tvorca, Golukse, i smestaubij tog čoveka.”

Šadrah zamalo da bude zatečen. Goluks - koji je takođe izgledaoiznenađen - nasrnuo je na Šadraha. Ali Šadrah se okrenuo na vreme da mulaserom odseče noge.

“Goluks”, kazao je Goluks, dok se previjao na zamlji, “nijedizajniran specijalno za borbu. Goluks nije dizajniran za ne-četvoronožnokretanje.”

Šadrah mu je sagoreo mozak kroz teme pre nego što je ponovonanišanio pištoljem na Kvina.

“Šteta”, rekao je Kvin. “Bio je to dobar i veran Goluks - pokušao jeda me posluša. Pokušao je da te ubije. Možda čak i protiv svoje volje.Vredelo je pokušati. Mislim da sam samoga sebe iznenadio - ali, moramostati živ, ipak... znaš, pravo je čudo kako se mi, ljudi, opustimo kadastanemo neobavezno da trabunjamo o bilo čemu.”

“Zašto?” upitao je Šadrah.“Zašto, šta? Zašto sam ja samo komadić mesa? Zašto sam postao

bionir? Zašto, šta? Moraš biti određeniji.”“Raskomadao si moju draganu i prodao je za delovel Mene si poslao na imanje Ledi Elington samo zato da saznam o tome!’Šadrahova vika odzvanjala je kroz prostoriju.

Kvinova prikaza se nasmešila, dok su ga oči tog omlitavelog mesapažljivo posmatrale odozdo.

“Možda je bilo zabavno, Šadrah. Možda je to bila interesantna stvar- u to vreme. Možda nemam pojma o čemu govoriš... Da li zaista veruješ

da imam razloga da ti bilo šta kažem?... Baš je smešno kako ljudska bićalako izgube kontrolu. Moji mirkati su učinili da vi, ljudi, izgledatepsihotični i frivolni istovremeno. Možda sam ih oboje stvorio - Nikolu iNikolasa. Možda namerno nisam Nikolasa učinio dovoljno talentovanim -tako da je morao da dođe kod mene. Možda sam držao na oku Nikolu,tokom svih godina njenog života, sve dok mi nije isporučila, u pravovreme, jedan nepredvidljivi element: tebe. Sve to da bi sišao ovamo i ubio

me. Zar to ne bi bio najspektakularniji od svih genetskih eksperimenata?Imati tako preciznu kontrolu? Toliko toga znati? Ne verujem da tako neštoposedujem... Možda se ništa od toga nije u stvarnosti dogodilo i ti si imaoludu sreću i istrajnost da stigneš na ovo mesto po vlastitoj želji... “



“Ćuti”, rekao je Šadrah. “Ne verujem ti. Znaš ko je bio Nikolas.Znaš ko je Nikola.”

“Možeš me zauvek ućutkati ako me ubiješ, Šadrah. Možeš to dauradiš... ali, možda sam te o svemu slagao. Nikada nećeš saznati. Moždasam najveći lažov u istoriji ovog sveta. Uhvaćen si u zamku između želje

da ubiješ i želje da saznaš zašto. Šta kad bi ispunio obe?”“Prva bi bila dovoljna.”“Ah, dakle, zainteresovan si. Onda, da opet počnemo ispočetka: šta

želiš da saznaš?”“Šta planiraš? Šta se nadaš da ćeš postići tim”, Šadrah je mahnuo

rukom prema okruženju, “svim ovim?”“Planovi. Planiranje. Isprva nisam imao nikakav plan. Isprva plan je

bio da nema plana. Ali, počelo je da smara, i kako sam sve više i višemrzeo ljudska bića, tako sam počeo da planiram. Pomislio sam: ljudski rod je tako zastareo. Zašto da ne napravim nov? A možda i nisam pomislio.Možda sam samo ćaknut.” “Hajde da pretpostavimo da imaš plan. Kakav je?”

“Zašto bih ti rekao? Kazaću ti zašto - zato što više ne može da sezaustavi, eto zašto. Ljudi koji žive na površini nisu ni pomislili šta sveznače te ’igračke’ koje sam im napravio. Toliko su zauzeti koristeć i ih radi

sticanja većeg ugleda, ili da bi sebi olakšali život. Nikad ne zastanu darazmisle šta sve to znač i. Nikada ne bi poverovali u džinovsku ribu kojadrži ceo svet. Smejali bi se. Podsmevali bi se. Čak i kad bi je videli, ne bipoverovali. Eto, zato ljudski rod izumire - suviše ograničena mašta. Nipomisli o posledicama.”

“Oholosti”, oslovi ga Šadrah. “Ti umireš.”“Ne, ljudski rod umire. Imao je vremena, a ipak nije ništa uradio,

protraćio ga je, svako doba bilo je sve slabiji odjek onog prethodnog.

Dosta, velim. Gotov si, velim! Pusti da neki drugi rod stigne na red.”“Poludeo si. Svet će biti bolji kad ti budeš mrtav.” “Slučajno se

slažem s tobom, Šadrah. Mojim stvorenjima potreban je mučenik. Potrebanim je bog koji je na nebesima. Potreban im je mit posredstvom ljudi da bipostali dovršeni. Ostalo je još samo toliko da se ugradi u njih, tek toliko dase uradiš njihovim genima-pogledaj me: Znam. Ostalo je okruženje. Ostalo je religija. Ako me ubiješ, započeće lagano raspredanje tkanja ljudskog

roda, jer ta smrtće biti prvi znak, prvi simbol, iz kojeg proisti

ču svi ostali,sve dok jednog dana ljudi ne otkriju da su im sluge postali gospodari. A,

ako me ne ubiješ, budi siguran: izbrisaću svaki trag tebe i tvoje dragane iz



ovog grada. Pronaći ću Nikolu - pod pretpostavkom da već ne znam gde je- i ubiću je.

Mislim da je ovo veliki test za tebe, kao ljudsko biće: da li daljudskom rodu pružiš više vremena time što me nećeš ubiti, ili ćeš pružitiviše vremena jednom pojedincu. Oduševljen sam što ću videti kakav ti je

izbor. Šta će misliti Nikola ako joj budeš spasao život žrtvujući ceo ljudskirod?”“Pod pretpostavkom da govoriš istinu. Pod pretpostavkom da su,

ukoliko govoriš istinu, tvoja predskazanja tačna.” Pritisak u Šadrahovojglavi postao je veoma jak. Osećao je kao da sluša nekog hipnotizera.

“A, imaj na umu i ovo: Ako sam ja odista programirao Nikolu, čaki ako me budeš ubio i vratio se na površinu, da li ćeš ikada moći da imašpoverenja u nju? Zar nećeš stalno biti na oprezu da te ne izda?... Šta toradiš?”

“Videćeš.”Šadrah je namestio kalibar pištolja na laserski zrak od dva inča.

Počeo je da progoreva rupu u staklu u kojem je bio smešten Kvin. Ledenavoda mu je prošikljala kroz vene. Odlučio je šta namerava da uradi. Daljarazmišljanja više nisu bila potrebna.

“Ako me kidnapuješ, to ti neće pomoći - ona bića napolju iskidaće

te u paramparčad.”Gotovo je završio isecanje kruga.“Ako se spremaš da me ubiješ, onda ovo izgleda veoma neobičan

način.”Krug je ispao i razbio se o tle. Kvinova prikaza obrušila se na njega

odozgo, dok se pravi Kvin zgurio u uglu.“Predomislio sam se - neću da umrem. Ne još. Možda bismo mogli

da napravimo nekakav sporazum?”

Šadrah je ponovo namestio kalibar zraka, presekao prikazin vrat,tako da joj je glava nemoćno tresnula na šank. Toliko za Kvinov glas.

Zatim je istrgnuo Kvina iz utočišta, stavio ga na gornju pločušanka, i stao da ga mlati drškom pištolja, sve dok oružje nije postaloklizavo od krvi.

Na njegovoj nadlaktici, Jovan Krstitelj je nekontrolisano drhtao dok je to posmatrao. “Želeo sam da umrem, još u ormanu”, neprestano je

ponavljao.Kvin nije prozborio ni reči. Kvin je bio mrtav.Šadrah je skinuo mirkata s nadlaktice. Uključio je prekidač na

bombi u mirkatovom uhu. Stavio je glavu pored Kvina.



“Zbogom, Jovane”, rekao je. “Žao mi je. Tvoja vrsta možda ćepreuzeti svet, ali neće to lako ići. Neće se dogoditi dok sam živ. Možda senikada neće dogoditi.”

Kada je pojurio prema vratima, pre nego što ga je eksplozija bacilanapred i napolje u šumu, oprljivši mu leđa, učinilo mu se da je čuo

poslednju, nejasno izgovorenu kletvu iz mirkatovih usta.



GLAVA 9

Zatim je bilo sasvim jednostavno. Zatim nije trebalo ni da se misli.Ustao je posle eksplozije bombe, uverio se da ništa u kolibi nije preživelo ipočeo da se uspinje ka izlazu iz usta tog stvorenja. Psovao je kvazi lopove

kojima je uzeo bombu od koje je ogluveo. Šta su očekivali? Da če prodatinjegove i svoje komadiće banci organa?

Mirkati su ga zaobilazili u trku, želeći da što pre stignu do kolibe.Nije obraćao pažnju na njih, a i oni, zabrinuti i upaničeni, nisu obraćalipažnju na njega. Čak se nije ni potrudio da im pokaže bedž.

Na dokovima je naišao na čamče, kako švrlja po vodi, u blizini, idoplivao do njega. Popriličnom brzinom počelo je da se ploveći udaljava

od levijatana. Kako se levijatan postepeno gubio u daljini, tako se gubio iiz njegovog uma. Više ga je brinula čamčetova ćudljivost, jer ono je, poslenekoliko lažnih uzbuna, konačno odlučilo da zaroni. Ostavilo je Šadraha dapluta unaokolo u mantilu, kad se obala tek mogla nazreti na horizontu.Praćakajući se, dok je pokušavao da ga skine, uronio je nekoliko stopaispod površine. Ali, pošto je udarcima nogu skinuo cipele i savio ruke izaleđa, uspeo je da se otarasi kaputa - i iskoči, bez daha, na površinu.

Na sreću, strujanje je bilo minimalno, a on je bio dobar plivač.

Napokon je osetio zemlju pod nogama. Ustao je iz vode, sav promočen ikapajući, iznenadna avet, eho, senka onoga što je bio. Nadao se da niko nemože da ga vidi. Ko bi i poželeo da ga vidi?

Obala je postala groblje napuštenih katedrala na splavovimamirkata: crnih, nerazumljivih i povaljenih u stranu. Ubio je dva mesna psakoja su njuškala oko katedrala pre nego što su stigla da ga opaze. Nije senimalo pokajao zbog tog zločina s predumišljajem. Radije će poklati sveživo što mu se nađe na putu nego da dozvoli da opet ne ugleda svetlost.Upotrebio je pištolj umesto roštilja da na brzinu ispeče jednog mesnog psai pojeo malo mesa.

Posle jela ustao je i pogledao unaokolo. Bio je sam, prvi put otkako je pokupio Jovana Krstitelja; mirkatovo odsustvo na nadlaktici učinilo jeda se oseća kao da mu nedostaje ruka. Nije bilo nikoga da mu pomogne.Nije bilo kraćeg i lakšeg puta da se vrati na površinu. Možda uopšte i nijebilo puta. Ali, to mu nije smetalo. Usta su mu bila suva. Osećao je prazninu

u sebi. Osećao se kao da je mrtav. Konstatovao je da je to ipak dobroosećanje, nakon svekolike mržnje, svekolike ljubavi, koje su prošle kroznjega. Hteo je da neko vreme bude prazan.



Iznad njega, crveno svetio voza koji je prolazio začikavalo ga jeuskim, razvučenim osmehom svoga kretanja. Moraće da stigne dokolovoza i nađe izlaz. Nije mu se učinilo da je to neki nemogući zadatak.

Počeo je da se penje. Krupni i sitni komadi obrušenog stenjapreprečili su mu put. Gigantski, purpurni lišajevi prekrivali su stene.

Maleno, kržljavo drveće raslo je između stena. Čudna stvorenja slivala suse i bućkala preko stenja, trepetljike su im klizile usklađenim pokretima,služeći im umesto očiju. Prepala su Šadraha, ali nisu obratila pažnju nanjega i, posle nekog vremena, on je zaboravio na njih. Ritam penjanjaustalio se, plikovi na šakama postali su jedva osetni damari, disanje, dok jegutao vazduh, snažno, ali bezopasno. Više se nije brinuo za svoje fizičkotelo.

* * * Kada je stigao na Splavarkina vrata, Šadrah je već prošao kroz

iscrpljenost i ušao u neki potpuno novi svet. Ruke su mu bile isečene, leđamu gorela, levo uvo krvarilo od rane metkom, noge pune modrica odmukotrpnog penjanja. Drhtao je poput Ledi Elingtonovog lepog kristalnogprstena na kašičici.

Pre toga, kada se obreo na kolovozu, ispostavilo se da je isto takoteško da se ode do stanice, jer su se vozovi kotrljali šinama opasno često.

Šadrah je usporio jer je morao da se zavlači u niše s obe strane tunela, dane pogine, podrhtavajući od posledica burnog prolaženja svakekompozicije. Na stanici je čekao nekoliko sati, oporavljajući se, koristećiKvinov bedž da bi iznudio od jednog prodavca kocku hrane. Odvratneprilike koje su ga mimoilazile dok je jeo - izgledale su mu isto takonormalno kao bilo šta što je viđao na površini. Gotovo se zadavio odsmeha. Ono što je sada uzimao zdravo za gotovo prevazilazilo je svačijaočekivanja. Vest o Kvinovoj smrti još nije dospela do stanice - ili ju jepotpuno mimoišla - i sve je izgledalo isto tako normalno kao pre.

Kada je osetio da je dovoljno jak, nastavio je put, nivo po nivo, doSplavarkine ordinacije. Sve vreme osećao je svetlost iznad sebe poputneodoljive sile - a ispod svetlosti, stojeći u njenim zracima, Nikolu. Ili sebar tako nadao. Više se nije trudio da sakrije pištolj, već ga je držao ispredsebe. Ali, čak i kada je upotrebio pištolj, u dubini duše bio je samouplašeni dečak koji je čeznuo, očajnički čeznuo da dosegne svetlost.

Pokucao je na Splavarkina vrata.Oklevanje, a zatim su se vrata otvorila i Splavarka je stajala unjima. Buljila je u njega s mešavinom užasa i strahopoštovanja.



“Je li ona - je li ona još tu?” zapitao je.Splavarka se namrštila. “Stigao si tačno na vreme da joj opet

upropastiš život. Osvestila se i hoda.”“Hoda?”“Da”, rekla je Splavarka. “Uđi.”

Splavarka ga je odvela u čekaonicu. Nikola je sedela na kauču. Lice joj je imalo unezvereni izraz; netremice je gledala u pod. Noge su joj bilesablasno bele, ali netaknute. Raščupana kosa joj je visila preko lica.Splavarka ju je odenula u crne kratke pantalonice i belu košulju bez šara.Izgledala je kao novorođena osoba.

Šadrah se zateturao, gotovo pao, ali uspeo je da sedne pored nje.Verovao je da će mu taj trenutak odrediti sav preostali život. Dugo ju jeposmatrao. Upijao je u sebe. Zurio je u nešto što je mislio da nikad višeneće ugledati.

Splavarka ih je ostavila nasamo, s neodgonetljivim izrazom na licu.“Užasno izgledaš“, kazala je Nikola hrapavim glasom. “Je s tobom

sve u redu?”Pipajući, potražio je njenu ruku i uzeo je u svoju. Bila je topla na

dodir, i ta toplota ga je celog oblila. Osećao je da nije u stanju da govori,sve rečenice su mu bile razvučene i nedovršene.

“Splavarka kaže”, promuklo je rekla Nikola, potom se zakašljala,pa opet započela rečenicu. “Splavarka kaže da si video sve u meni. Da simi pročitao um - da si bio ja.”

Zar me nisi tamo osetila? pomislio je. Zar ti nisam bio olakšanje?Ali, rekao je samo: “Mislio sam. Mislio sam da je to bilo neophodno da bihte zaštitio.”

Šta si tamo video?” Gledala ga je pravo u oči.“Lepotu. Hrabrost. Inteligenciju.”

Pogledala je u stranu. “I ružne stvari, takođe. Sigurna sam.”Šadrah je slegnuo ramenima. “Nisam. Zaista nisam.”“Ali video si, Šadrah. Video si? Znaš li?”Šadrah je klimnuo glavom. “Znam.” Bol, ali i gorko-slatko

olakšanje što je priznao.Oprosti, Šadrah. Oprosti ako sam te povredila. Splavarka kaže da si

mi spasao život. Splavarka kaže da bih umrla da nije bilo tebe.”

Preteruje , kazao je Šadrah. Odjednom mu se ukazalo kako ležipokopana u brdu udova i on je osetio jezu. “Kako si?”Nikola je dvaput trepnula, sklopila oči. “Jako sam umorna. Sve me

boli. Stalno sam žedna.”



“Možeš li da hodaš?”“Mogu.”Onda treba da krenemo. Treba da odemo na površinu. Treba da

odeš u bolnicu.”“Mogu da pokušam”, kazala je. Ustali su. Nikola samo što nije

pala. Šadrah ju je obema rukama zgrabio za ramena. Zajedno su se ljuljali.“Pazi”, rekao je.Zagrlila ga je. Kosa joj je i dalje zaudarala na banku organa.“Nemoj me napustiti”, rekla je.Šadrah se gorko nasmejao. “Neću. Ne brini, neću.”Splavarka se u međuvremenu vratila, stajala je pored vrata. Sevala

je očima na Šadraha. “Moraš da paziš. Neko vreme će biti dezorijentisana.Možda neće moći da shvata. Biće slaba. Biće potrebno da se neko stara onjoj. Posle toga će opet ličiti na sebe.”

Nikola je rekla: “Ništa više neće biti kao što je bilo.”“Biće sasvim drukčije”, kazao je Šadrah. “Nije to loše.”Nakon što je Šadrah isplatio Splavarku i Nikola se oprostila od nje,

počeli su da hodaju ka početnoj stanici za sledeći nivo. Splavarka im jeprethodno dala mapu. Ni izdaleka tako lepu kao Kvinovu mapu - samonažvrljane linije i reči na parčetu hartije.

Već posle nekoliko minuta provedenih na putu, Nikola je rekla:“Umorna sam, tako sam umorna”, i posrnula prema zidu.“Spavaj, onda, Nikola”, kazao je Šadrah. “Spavaj.” Uzeo je u

naruč je i poneo.Kada su bezbedno stigli na pokretne stepenice koje će ih odneti na

viši nivo, i njen dah na ramenu mu postao blag i ravnomeran, dozvolio jesebi da se malo opusti. Počelo je da izgleda verovatno da će im uspeti.

Kasnije, dok su polako napredovali naviše, probudila se, disanje joj

postalo pliće, ruka joj se čvršće uhvatila za njegovo rame.“Hvala ti”, pospano je rekla, stajući na noge.Drugi nivo ih je prizivao s vrha pokretnih stepenica. Ovde ljudi više

nisu uzmicali kad oni naiđu. Radnje su bile otvorene. Žene su šetale sdecom. Bleda svetlost više nije skrivala čudovišta. Izgledalo je da je pravigrad, grad sunca i širokih vidika, veoma blizu.

“Hvala mi, za šta?” upitao je.

“Što si mi spasao život.”“Nisam imao drugog izbora.”“Ne verujem u to, Šadrah.”“Ali, tako je. Volim te”, kazao je očajnički, s bolom u grlu.



“Znam da me voliš“, rekla je ona. A zatim: “Nikolas je mrtav.”“Jeste. I Salvador. I Kvin. Svi su mrtvi.”“Znala sam da mi je brat mrtav”, rekla je ravnodušno. “Više nisam

mogla da ga osetim.”Drhtala je dok ju je Šadrah držao uz sebe, i dalje začuđen što je tu,

u njegovom zagrljaju.Čak i kad se sasvim razbudila, Šadrah ju je u početku podupirao,

držao je uspravno, puštao da bude oslonjena na njega. Morali su i dalje dahodaju sa drugog nivoa do mesta za iskrcavanje, koje je u stvari bilo iznadgrada, uzdižući se iz gradskog bedema, tako da su oni koji prođu kroznjega mogli da vide celu panoramu Venisa. Preostalo im je da se nadaju daće stražari, duž puta, poštovati Šadrahov bedž.

Kako je ona postajala sve jača, tako je on postajao sve slabiji.Nakon što su uspešno prošli kroz sledeću graničnu kontrolu i približili sevisećem mostu koji je vodio na površinu, počeo je da oseća nesvesticu.Naslonio se na nju i ona ga je zadržala da ne padne. Pomilovala ga je pokosi. “U redu je”, rekla je, “u redu”.

Poslednja kontrolna stanica pred visećim mostom sastojala se odtamnog, sivog zida od nekakvog tvrdog metala. U zidu se nalazio stražar,zaštićen iza tri sloja stakla. Stražar, videli su još izdaleka, bio je mirkat.

Šadrah se ukrutio, posegnuo za pištoljem u džepu, premda je već pripremao bedž i identifikacionu karticu. Pokazalo se da je uzbuna bilaneosnovana. Poka zalo se da mirkat izbliza izgleda manje opasno negoizdaleka - šugavo krzno, izgubljeni pogled, glas tih i jednoličan. Mahnuoim je rukom da prođu, tek nakratko bacivši pogled na bedž. Tvrda metalnavrata su popustila, pred njima se otvorio prostor. Šadrah je mogao danamiriše svež vazduh koji je dopirao iz mraka pred njima. Prošli su i stalina viseći most. Iza njihovih leđa, zid je opet postao čvrst.

Dok su se mučili da se popnu kroz mrak visećeg mosta, nešto uŠadrahu još je sumnjalo da će dospeti u spoljni svet. Mislio je da čuje neštoiza leđa, kako im se prikrada. “Nemoj da se osvrneš“, šapnuo je Nikoli,dok se ona opet naslanjala na njega. “Nemoj da se osvrneš.” Koraci su imbili tako spori, otežali od strašnog predosećanja. Strmi most kao da nijeimao kraja. Šadrahu se učinilo da vidi odlomke grafita na zidovima sa obestrane. Dete u tami, poljubac u mraku; ponovo stvara svet po oblič ju

svojemu', vlakna i izdužene niti mesa. Ali, kada je trepnuo, protrljao oči,zidovi su bili goli.

Šadrahove misli su postale široke i duboke. Penjanje, premda, kaošto je izgledalo, samo iz jednog mraka u drugi, podsetilo ga je na trenutak



kada je prvi put izišao na površinu - prvi put video Nikolu. Izraz njenogalica u tom trenutku - da li je bio srećan, tužan, suzdržan? Pokušavao je dase seti, iako mu se činilo da još čuje korake iza njih. Možda je biločežnjivo, ili melanholično, ili učtivi smešak koji pokazuje da je samo reč oobavljanju posla.

Kada je Šadrah izronio iz podzemlja, iz mraka čiji je samo jedandeo bio nedostatak ljubavi, želeo je samo svetlost, ne i ljubav. Niti jepristajao da ljudi predstavljaju simbole - a kako i bi kada je živeo u tamigde su ljudi često bivali samo dodir, miris, glas? Apstraktni simboli nikadanisu mogli da ga uteše kad je padao u očajanje, kad ga je celo telo boleloza nečim bo ljim. Njegove ljubavi pre Nikole ponekad su bile samo nečijiglas i sivkasto obojeno telo u polumraku pred smrti, koja se sastojala odčatrlja i viših i nižih nivoa siromaštva. I svi oni dole bili su siromasi.

Možda je, pomislio je, kada su sićušne svetiljke probile tamu mostapred njima, to bila tuga na njenom licu. Koliko je zajedničkog mogao daima sa ženom čiji je život takođe ličio na tragediju? Ne, nije ga tugaprivukla njoj. U rudnicima je poznavao više tužnih i upropašćenih ljudinego što je mogao da se seti. Znao je za ljubav u vidu glasa i dodira,svakako, ali i u vidu očajničkog sparivanja u mraku, u trenutku opuštanja,oslobađanja od podzemlja. Retkost. Dragocenost. Mogla je da te iznese iz

mraka, tako da svet više nije vladao tobom.Nagoveštaj svežeg vazduha. Nikolino telo oslonjeno na njegovo.Pa, možda je ipak verovao u simbole, na kraju krajeva - možda ga

je okvir od svetlosti, dok se tada uspinjao prvi put u životu, privukao njoj,kad joj je dodirnuo telo: slepog moljca zaslepljujućem plamenu. A možda je bilo samo ovako: kada se popeo i ušao u svetio, svetlost je sijala i na njui ona nije bila savršena. Imala je lice malčice preusko, tamnocrveni belegod rođenja između palca i kažiprsta, kosu koja joj je uokvirivala lice crnim,

zamršenim pramenovima. Takvo savršeno nesavršenstvo i on joj je pao uoči jer je tada, i samo tada, mogao da poveruje u taj novi svet u kojem seponovo rodio. Bio je naseljen nesavršenim, predivno nesavršenim,strancima, i kako li su mu tada slomili srce - uz saznanje da posle tolikomnogo tame svetlost može biti tako stvarna, tako živa. Ne savršena, alistvarna - svi oni, svet, žena, njegov život. I tako, pod snagom tih emocija,on se popeo u ljubav toliko jaku da je postala stvarna koliko i tama.

Osetio je vetar na licu ičuo Nikolin glas: “To su zvezde..i shvatioda ni ona do tog trenutka nije znala da gledaju u noćno nebo, kako polako

napreduje ka zori. Toliko je vremena prošlo otkad je video nebo, da mu je



svaka zvezda za sebe bila otkrovenje, novi način sagledavanja sveta, kao ionda, prvi put.

Stajali su na vrhu visećeg mosta, koji je gledao odozgo na grad.Blistao je od osvetljenja.

“Tako je lep”, rekla je ona.

I ubistven, pomislio je. Grad je bio čudno, skriveno mesto, s belimmostom i stazom od šljunka. Grad je bio mesto međusobno izmešanihvrsta, umova. Je li to evolucija? Setio se zagonetne lepote mape-gusenice.Setio se stoicizma Jovana Krstitelja.

Dole, ispod njih, mogao je da vidi debele, hladne akvaduktedistrikta Kanal, bočne strane tih kanala bile su po dužini osvetljenelampama. Svet je ćutao. Činilo mu se da je tišina sakrila, i zauvek ćeskrivati živu, dišuću misteriju. Bez obzira na to što će grad na krajuizgraditi zaštitnu kožu preko te zagonetke, tako da će biti samo mutnocrvenilo srca koje otkucava, gledano kroz mlečnobelo tkivo. Bez obzira nato što je, ako je Nikolas bio u pravu, grad ispunjen hiljadama neokrenutihključeva, spremnih u bravi, uvek samo pokret rukom, boja, zvuk udaljenod škljocanja na mestu. Posebna boja zalaska hemijskog sunca. Grlenakomanda nečijeg privatnog policajca. Poljubac na rastanku ljubavnika napeščanoj obali kanala. Od svih tih znakova i simbola u tako haotičnom

gradu, koji će biti taj što će pustiti s lanca Kvinov cirkus da napadne svet?Ili će zauvek stajati u stavu mirno, čekajući na komandu avetinjske ruke.Ispred njih stepenice su vodile naniže, u Venis. Iza njih, Šadrah je

čuo korake, šuštanje, kako se pojačavaju. Šta se to popelo zajedno s njimaiz podzemlja?

Zaklonio je Nikolu svojim telom, obrnuo se oko sebe, s rukom napištolju, i video... ništa. Niko nije stajao na izlazu s mosta. Samo senke. Poljubac u mraku. Njemu se to pričinilo. Č ovek koji živi u trbuhu

ogromne ribe. Stvarno i nestvarno konačno su razmenili mesta.Tada, i samo tada, dozvolio je sebi da zaplače: neme suze su mu

klizile niz lice, kapale mu s brade, padale na pločnik. Plakao je od bolazbog svoje sudbine. Plakao je zbog onoga što je morao da uradi da bispasao Nikolu. Plakao je za svojim roditeljima, koji mora da su već pomrli.Plakao je za Nikolasom, glupanom, budalom odvedenom na stranputicu inapuštenom. Plakao je za svojim nekadašnjim jastvom, sada, kada se

izmenio na toliko različitih na

čina da još nije mogao da shvati ni polovinuod njih. Ali, iznad svega, plakao je od olakšanja - što je Nikola živa i što je

on živ zajedno s njom, i što današnji dan neće biti dan u kojem ćečovečanstvo prestati da postoji. Još ne.



Ali, iako je bolelo, i premda je bilo tako tužno gledati u Nikolinoizubijano lice, i premda većina stvari, kako je Nikola rekla, neće višenikada biti ista, bila je to radost, a ne bol, što mu je konačno savila kolena,dovela ga do kraja izdržljivosti. Legao je na hrapavi kamen mosta, zurećinaviše u zvezde, bez reči. Nikola je sela pored njega, u društvu, ali

usamljeni, njena ruka u njegovoj dok je gledala na Venis.U zoru, znao je da će sići zajedno u grad, ne znajući sigurno šta ćetamo zateći, ali znajući da mora biti bolje od onog što su ostavili za sobom.Znao je da će sećanja učiniti da prošlost bude lakša, zamagljujućipojedinosti i izvitoperavajući vreme. Ostariće u odnosu na sve to. Postaćesentimentalan. Zaboraviće da je bio ubica. Zaboraviće mnoge stvari. Alinikada neće zaboraviti da je nju voleo, uprkos toj cepidlačkoj misli, od ko je se nikada neće osloboditi: da li je dovoljno uradio? Da li je mogao dauradi bolje?

I dalje se boreći s tom mišlju, još nesiguran, Šadrah je sklopio oči izaspao, prvi put u poslednjih sedam dana.

venis u podzemlju 123

Documents