Komunikacija

Verbalna komunikacija

Šta komuniciramo?

Šta govorimo psima:

OK, Džindžer! Dosta je bilo! Ne čačkaj više smeće! Razumeš, Džindžer? Ne čačkaj smeće ili...

Šta oni čuju:

Bla, bla, bla, Džindžer, bla, bla, bla, bla, bla, Džindžer, bla, bla, bla, bla...

1. ideje i značenja – u najvećoj meri se komuniciraju verbalno tj. simboličkom komunikacijom,

2. svoje trenutno stanje, raspoloženje i emocije,

3. želje, očekivanja - nekada iako ne govorimo o našim željama i očekivanjima ili čak nastojimo da ih sakrijemo, naša neverbalna komunikacija ih otkriva,

4. sopstvenu ličnost – možemo da komuniciramo pričanjem drugima o sebi, svojim interesovanjima, doživljajima... ali i neverbalno svojim držanjem, hodom, ponašanjem u prostoru...

5. odnos moći sa sagovornikom – u komunikaciji sa drugima načinom na koji govorimo i na koji se držimo mi komuniciramo odnos moći u tom odnosu!

Komuniciranje odnosa moći

Svaki interpersonalni odnos poseduje dimenziju moći. Moćna ili moćnija osoba u odnosu je ona koja ima manju potrebu za nagradom tj. pozitivnim potkrepljenjem koje dobija u odnosu i može lakše podneti kaznu druge osobe. To je osoba koja manje zavisi od odnosa sa drugom osobom i koja iz tog odnosa može izaći sa manje poteškoća.

Primeri:

- način komunikacije sa profesorom koji ima autoritet je različit od načina komunikacije sa profesorom koji nema autoritet

- odnos direktora i zaposlenog

- odnos većinskih i manjinskih grupa

- Da li se svi ljudi rađaju sa jednakom moći?

Ne rađaju se svi sa jednakom moći!- neki se rađaju u bogatim porodicama, neki lepi, boljeg zdravlja ili sa nasleđenim bolestima... Sve ovo utiče na moć koju će osoba imati u komunikaciji sa drugim ljudima!

Vrste komunikacije1. SIMBOLIČKA 2. NESIMBOLIČKA (SIGNALNA)

- svi simbolički sistemi su artificijelni tj. veštački po nastanku

- bitna odlika simboličkih sistema je da su uvek društvenog karaktera, jer su produkt društva i stvar su konsenzusa

- u simboličku komunikaciju spadaju: jezik, gestovni govor, morzeova azbuka, hemijski i matematički simboli, saobraćajni znaci...

- signalna komunikacija postoji i kod životinja i kod ljudi

Pošto je napravio novi pseći dekoder, prof. Švarcman je postao prvi čovek na Zemlji koji je mogao da razume šta govore psi kad laju.

1. VERBALNA 2. NEVERBALNA

- Verbalna komunikacija nije isto što i govorna!

- Govorna komunikacija obuhvata i paralingvističku komunikaciju, ali ne obuhvata recimo pisanu verbalnu komunikaciju – tj. ona se odnosi samo na govor!

- neverbalna komunikacija može biti i simblička i signalna

1. GLASOVNA 2. NEGLASOVNA

-glasovna komunikacija postoji i kod životinja!

- šta spada u verbalnu neglasovnu komunikaciju?

1. POSREDNA 2. NEPOSREDNA

-Posredna komunikacija predstavlja svaku komunikaciju u kojoj ne postoji direktan kontakt osoba koje komuniciraju.

- Najčešće se kao posrednik koriste neka tehnička sredstva poput telefona, radio veze, ali i medija: tv-a, radija, štampe, interneta...

1. INTERPERSONALNA 2. INTRAPERSONALNA

-komunikacija osobe sa samom sobom

- ovo nije komunikacija u pravom smislu, ali se ne može zanemariti.

a) usmerena na jednu osobu ili manji broj osoba

(može biti i posredna i neposredna)

b) usmerena na veliki broj ljudi (najčešće je posredna)

- ovde spada komunikacija putem masovnih medija

1. JEDNOSMERNA 2. DVOSMERNA

- Komuniciranje uvek zavisi od reakcije onoga kome je sadržaj komunikacije upućen. Čak i kad nema povratne reakcije na ono što je komunicirano, i dalje govorimo o komunikaciji.

- Uslov da nešto smatramo komunikacijom je da je sadržaj prenesen tj. da je druga strana razumela poruku!

- primeri jednosmerne komunikacije: neodgovoreno pismo, većina medijske komunikacije...

-Komunikacija medijima nije uvek jednosmerna – postoje interaktivni programi na tv-u i radiju u kojima se gledaoci/slušaoci uključuju u program

- Na internetu primer dvosmerne komunikacije predstavlja blog

VERBALNA KOMUNIKACIJA

Verbalna komunikacija između dve ili više osoba u ličnom kontaktu obično se naziva razgovor ili konverzacija. Komunikacija je moguća samo ako postoji nastojanje svih strana u konverzaciji da razumeju ostale. Konverzacija se stoga odvija na bazi određenih principa koje svi spontano prate – to su maksime konverzacije. Kada se bar jedna osoba u konverzaciji ne pridržava ovih maksima, dolazi do narušavanja toka i svrhe konverzacije, pa bar jedna strana u odnosu postaje frustrirana.

MAKSIME KONVERZACIJE su:1. Maksima kvantiteta2. Maksima kvaliteta3. Maksima relacije4. Maksima načina

1. Maksima kvantiteta:U konverzaciji je potrebno pružiti onoliko informacija koliko je neophodno da se drugoj strani jasno prenese željeno značenje tj.informacija.

- Narušavanje ove maksime u konverzaciji može biti preterano detaljisanje što otežava naziranje suštine (pričanje “od Kulina Bana”) ili očekivanje da osobe da joj “čitate” misli.

2. Maksima kvaliteta:

Govoriti samo ono što znamo ili pretpostavljamo da je istina.

- Kada se osoba ponaša protivno ovoj maksimi narušen njen kredibilitet.- Narušavanje ove maksime može biti laganje, preterivanje, umanjivanje činjenica...

3. Maksima relacije:Pričati samo ono što je relevantno za temu razgovora.

- Ubacivanje nebitnih komentara u toku razgovora je primer nepoštovanja ove maksime.

4. Maksima načina:

Biti jasan, (relativno) kratak, izbegavati dvosmislenosti, organizovati misli u logične sekvence, izbegavati termine nepoznate drugoj strani.

- «Stručnjačka greška» je primer kršenja, a prilagođavanje načina govora drugoj strani primer poštovanja ove maskime.

Kršenje maksima konverzacije ugrožava osnovnu funkciju verbalne komunikacije – prenošenje značenja.

Konotativno i denotativno značenje reči

Denotativna značenja su objektivna značenja reči.Konotativna značenja su subjektivna, lična, imaju specifično značenje za uže krugove ljudi ili pojedince. Konotativno značenje obuhvata i emocionalni sadržaj.

Primer:Reč „smrt“ ima različito značenje doktora (npr. prestanak rada srca), osobu koja je nedavno izgubila nekog bliskog i za lingvistu (prestanak života).

Ako jedna reč za neku osobu ima vrednosnu dimenziju neko (može da se proceni na dimenziji dobro-loše ili pozitivno-negativno) to znači da ona za njega ima konotativno značenje. Neke reči imaju samo denotativno značenje – to su uglavnom tehnički termini: paralelno, ekvidistantno, ravnostranično... – ove reči imaju univerzalno značenje.Psovke i uvrede su primer reči koje imaju jako konotativno značenje (poput: “Svinjo!”, “Idiote!”... – one komuniciraju nečija lična i subjektivna značenja.

JASNOST MIŠLJENJA I JEZIKA

Način na koji razmišljamo direktno utiče na način na koji pričamo.Primer:Ako mislimo loše o nekoj grupi ljudi verovatno ćemo kada govorimo o njima koristiti izraze koji su diskriminišući i pogrdni.

Sa druge strane, jezik koji koristimo povratno utiče na naš način mišljenja. Primer:Konstantno verbalno omalovažavanje određenih grupa će uticati da o njima mislimo loše.

Na taj način mišljenje i govor su nerazdvojno povezani.

Leksička hipoteza: svi objekti, relacije i pojave koje su za čoveka značajni kodirani su u jeziku!

Prepreke jasnom razmišljanju nazivamo „barijerama“ ili „jezičkim distorzijama“.Barijere su verbalne poruke koje svet opisuju na nelogičan, iskrivljen i nenaučan način.

U barijere spadaju:

1. POLARIZACIJA:- posmatranje sveta u terminima suprotnosti ili opisivanje sveta preko ekstrema:

„crno-belo“, „ili-ili“ gledanje na svet.Primer:Ljudi su ili pametni ili glupi, dobri ili loši, pozitivni ili negativni, za ili protiv...

- činjenica je da većina objekata iz realnog sveta spada negde između na svakojod ovih karakteristika!

Primer:- Ako nećeš da se udaš za mene znači da me ne voliš.

2. KATEGORISANJE:- tendencija da se ljudi, objekti, događaji vide kao kategorije, umesto da se sagledaju kao specifični i jedinstveni.

Primer:On je štreber – to znači da je dosadan i da sa njim ne može da se provodi niti da se priča o bilo čemu osim školi...

- kategorisanje je blisko stereotipiziranju

3. KORIŠĆENJE APSOLUTNIH TERMINA poput: sve, ništa, uvek, nikad...

Primer:- Ti nikada ne sklanjaš za sobom.- Ti uvek pozivaš svoje prijatelje pre nego što se konsultuješ sa mnom.- Sve što si mi rekla je laž.

- Ovakve rečenice druga strana često doživljava kao napad i kao odgovor na njih u svoju odbranu uvek može naći bar jedan primer kada to nije važilo i tako sebe opravdati i odbraniti od napada. - Pošto ovo neće dovesti do uvida druge osobe da čini nešto loše, to može eskalirati u sukob.

3. ZAMENA ČINJENICA I PRETPOSTAVKI

- Neke rečenice izražavaju činjenično stanje, a neke našu pretpostavku o stanju stvari.

- Iako su one gramatički identične, neophodno je biti svestan razlike.

Primer:

Činjenica: Ona nosi crvenu majicu.

Pretpostavka: On je zabrinut.

Činjenice Pretpostavke

Mogu se izneti tek nakon opservacije Mogu se izneti u bilo koje vremeOgraničene su samo na ono što je dostupno

čulima Idu i izvan opaženog

Do njih može doći samo direktni posmatrač Može ih izneti svako

Mogu da se odnose samo na sadašnjost i prošlost

Može da se odnosi na bilo koje vreme –prošlost, sadašnjost ili budučnost

Sadrže izvesnost o nečemu Mogu da izražavaju određeni stepen

Mogu se proveriti Ne mogu se proveriti

Tabela 1: Razlike između činjenica i pretpostavki

4. MIMOILAŽENJE

javlja se kada ljudi ne uspeju da prenesu jedni drugima željeno značenje.

Može da se javi u dva oblika:

1. dvoje ljudi koriste različite izraze za istu stvarPrimer:Osoba A: Želim stalnu vezu, a ne samo avanturu. (Misleći: Hoću da se viđam

samo sa tobom, i ni sa kim drugim)Osoba B: Nisam spreman za to. (Misleći na brak) Hajde da stvari ostavimo

takvim kakve su. (Misleći: Hajde da nastavimo sa vezom)

2. dvoje ljudi istoj reči daju različito značenjePrimer:

Osoba A: Ja baš i nisam religiozan. (Misleći: Ne verujem da postoji Bog)

Osoba B: Ni ja. (Misleći: Ne verujem u organizovane religije)

5. STATIČKE EVALUACIJE

ovaj način razmišljanja odnosi se na uverenje da zaključci do kojih smo jednom došli važe zauvek.

Primer:- ako smo jednom shvatili da nekome nismo simpatični ili da nam neko nije

simpatičan to ne mora biti za svagda.

LJUDI I STVARI OKO NAS SE MENJAJU! Treba ostaviti prostora i mogućnosti za promenu stava prema nekome ili nečemu, tj. biti fleksibilan u razmišljanju!

JEZIČKE DISKRIMINACIJE

RASIZAM, SEKSIZAM, HETEROSEKSIZAM U JEZIKU

I jezik može biti diskriminišući! Jezičke formulacije mogu biti takve da neku grupu (etničku, rasnu, polnu, baziranu na seksualnom opredeljenju) stave u inferiornu poziciju.U diskriminišućim jezičkim formulacijama akcenat je na razlikama, a ne na sličnostima. One više zacrtavaju razlike nego što objedinjuju sličnostima.

JEZIČKI RASIZAMRasističku terminologiju koriste članovi jedne grupe (dominantnije) da bi uspostavili moć nad drugom (manje dominantnom) grupom.

Razmotrite primere:- arhitekta koreanac- crnac matematičar- bela kućna pomoćnica- Imamo jednog studenta roma.- Direktor koji boluje od multiple skleroze oživeo je preduzeće.- Naš doktor mađar je imao problema da razume neke delove razgovora upravnog odbora bolnice koje je zasedalo na srpskom. Poslednji primer nije diskriminacija jer je u ovom slučaju pokazatelj etničke pripadnosti značajan za kontekst!!!

Naglašavanje etničke, rasne ili druge pripadnosti u situacijama u kojima ona nije relevantna za kontekst predstavlja (jezičku) diskriminaciju!

JEZIČKI SEKSIZAM- Jezički seksizam predstavlja svaka jezička formulacija koja stavlja u

nejednak položaj muškarce i žene.Razmotrite primere:

• Čovek i žena ⇒ muškarac i žena!

• Nazivi zanimanja koji postoje samo u jednom rodu (psiholog, poštar, vatrogasac...) ili postoje u oba roda, ali im se u različitim rodovima pridaje različit značaj (sekretarica – sekretar)

• «Svaki student mora imati indeks.» ⇒ «Svaki student ili studentkinja mora imati indeks.»

• Neophodan je potpis učenika. ⇒ Neophodan je potpis učenika/ce.

• Ona je gospođa Milutina Petrovića!

JEZIČKI HETEROSEKSIZAM

Jezički heteroseksizam predstavlja jezičku diskriminaciju osoba alternativnog seksualnog opredeljenja. To su jezičke formulacije koje ukazuju da je normalno i očekivano da sve osobe imaju partnera suprotnog pola, kao i skretanje pažnje na seksualno opredeljenje osobe u situacijama kada to nije relevantno za kontekst.