verske sekte

7/16/2019 verske sekte

http://slidepdf.com/reader/full/verske-sekte-563386f89fff0 1/250

1BibliotekaPOSEBNA IZDANJARecenzenitGeneral-major MUP-a Srbije Dragan IlićPukovnik MUP-a Srbije M ilenko ErčićPukovnik Vojske Jugoslavije,neuropsihijatar prof. dr Bratislav PetrovićEpiskop Porfirije PerićStručni saradniciNebojša M. KrstićVladimir DimitrijevićAleksandar SenićKoautor teksta „Nekrotički rat"Aleksandar SenićBeograd, 2000.Zoran D. Luković2Priručnik za samoodbranuTREĆE IZMENJENO I DOPUNJENO IZDANJEIzdavačka kuća DRAGANIĆ PRAVOSLAVNA MISIONARKA ŠKOLAPredgovor trećem izdanjuDragi čitaoci,Posle kratkog vremena u prilici smo da vam predstavimo treće, dopunjeno izdanje kn

jige „Verske sektepriručnik za samoodbranu", autora Zorana Lukovića, kapetana kriminalističke policije MUP-a Srbije. Kadaje neka knjiga tražena i čitana, s pravom se raduju i autor i izdavač. Međutim, u ovom lučaju nije baš tako.Obuzimaju nas dvostruka osećanja tužna i radosna. Osećamo tugu zato što se u pravoslavnj zemlji Srbiji,koju je utemeljio sv. Sava sa ocem svojim, sv. Simeonom, počelo sejati seme zloverja koje smućuje ljude i uzaborav stavlja i rastače vekovima sticanu bogatu materijalnu i duhovnu baštinu srpskoga naroda. Radosnanas osećanja obuzimaju, pak, zbog toga što u našem narodu. Bogu hvala, i u državočuvarnorganima

postoje ljudi, ozbiljni borci, koji se suprotstavljaju neistini, kriminalu, destrukciji i totalitarizmu kojidonose sektaško seme zloverja. Raduje nas, takođe, što će se ovom vrlo traženom knjigomvati po nekanevina ljudska duša, što će se njome umanjiti mogućnost sektaškog vrbovanja i manipulackoju sprovodevukovi i jagnjećoj koži.Sektaška paukova mreža u lovu na ljudske duše široko je razapeta i u nju se sapliću zabele ovčice.Autora knjige „Verske sekte priručnik za samoodbranu". brata Zorana Lukovića, vidimo kao hrabrogkrstonosnog viteza vere, istine, pravde i ljubavi, koji znalački, argumentovano kida crnu paukovu mrežu i iz

nje izvlači prevarene, ili ih, barem, sprečava da u nju uđu!Šta smo prepoznali kod sektaša? Osnivači i vođe sekti inženjeri ljudskih duša jesu, u s, savremenirazarači lika Božijeg u čoveku. Sekte su duhovni otrovi za ljudsku dušu. Ne deluje taj trov na sve isto.Delovanje zavisi od toga koji je otrov upotrebljen, koliku je dozu ko primio, aonda i kako ko reaguje na vrstui dozu otrova. Tako su i psihička stanja sektaša različita. Sekte „boga" i u ime „relig" nude i razrađujurazličite mehanizme pretvaranja čoveka u robota.



Ruski religiozni filozof Ivan Iljin na jednom mestu kaže: „Neodgovornost je sramna iodvratna u svimoblastima duha. Nepriličan je neodgovorni naučnik: on je ili brbljivac ili trgovac istinom. Zločinac jeneodgovorni vaspitač. Za žaljenje je i otrovan je i neodgovorni umetnik. Ali neodgovornost u religiji, u kojojljudi nemaju, u suštini govoreći, trajnih kriterijuma i gde živa pobožnost mora svagda a se stara otrezvenju i očišćenju, jeste greh neoprostiv, greh protiv Duha." Ni u čemu ne stoji u itini, jer nema istine unjemu: kad govori laž, svoje govori; jer je on laža i otac laži." (Jov. 8, 44). Đavo jepreko čoveka, koji je sebedobrovoljno učinio njegovim sasudom, sejač trnja i korova po njivi Božijoj. On uživa u ekovomotpadništvu, mržnji, zlim namerama i porocima, bezboštvu. nevernosti, klevetama i konačom uništenjuljudskog bića, tela i duše.Kako se sačuvati od zloverja? Od Hrista su apostoli primili moć nad zlim dusima da ih izgone iz ljudi.Naša starodrevna pravoslavna Crkva poseduje još uvek tu moć. Ona nas uči kako da izbegaamo opasnosti odzamki i mreža demonskih i kako da im se odupremo. „Pokorite se, dakle, Bogu, a usprotivite se đavolu ipobjeći će od vas" (Jk. 4, 7). Sveti apostol Pavle savetuje neprestano rad, molitvu

i bdenje, da ne bismo sotonidali priliku da nas prevari. Zato je opštepoznato da oni koji žive hrišćanskim životomturgijskimživotom, skoro nikako ne mogu biti objekti delovanja sekti. Satana nije samo neprijatelj Tvorca, već je on bogočaja i haosa. Najuspešnije dela kada poseje larmu, nemir i anarhiju. Kad žrtve izgubevezu sa svojimistorijskim duhovnim kodom onda postaju lak plen služitelja satane. Na ovim prostorima širi se bašovakva duhovna atmosfera i zato su se neizbežno sjatili lešinari ljudskih duša, o čemu ovori ipravoslavni apologeta, protojerejstavrofor dr Lazar Milin: „Sektaši nastupaju odvojeno, a tuku

zajedno". Sektaši svojom demonskom strategijom odvajaju svoje žrtve od svih koji ihljube: od Boga, od Crkve,3od vere, od nacije, od roditelja, kulture, države, i potpuno menjaju identitet ličnosti. Cilj sekte jeste da ubuduću žrtvu usadi predstavu o novoj stvarnosti, u kojoj su sve nepoželjne informacijezaprečene, i da jemetodama kao što su hipnoza, sugestija, okultne tehnike, a vrlo često i opojnim sredstvima drogom i sl.,dovede u izmenjeno stanje svesti.Kakav je odnos hrišćana prema žrtvama sekti? Žrtve sekti su naši sunarodnici i sugraćanvrbovani iizmanipulisani ljudi, oni su žrtve. i prema njima se ne sme imati neprijateljski i

osvetnički stav. Tobolesno tkivo našega tela, te bolesnike, moramo voleti i pomoći im da se izleče. Hrišćatreba uvek daimaju na umu da budu blagi prema čoveku koji greši i da osućujući greh ne osude i grešn. Sud, ipak,pripada samo Bogu.Knjiga „Verske sekte priručnik za samoodbranu", zajedno sa sedam knjiga g. VladimiraDimitrijevića, činijedinstveni zdravi otpor i odgovor Srpske pravoslavne crkve na duhovne pošasti sadašnjega vremena, i jednu



od karika u lancu crkvene i nacionalne istorije srpskoga naroda. Slava Bogu i zahvalnost autoru knjige.Vajo Jović, protonamesnikstarešina Pravoslavne misionarske škole pri hramu Sv.Aleksandra Nevskog, u BeograduVERSKE SEKTEUvodJedna od pojava koja se poslednjih godina sve više širi i sve više uzima danak u psihičomzdravlju sve većeg broja žitelja Srbije i Jugoslavije, i koja time razorno deluje ina njihoveporodice, jeste pojava verskih grupa koje sebi daju različita imena i pripisuju različite epitete, akoje ću u daljem tekstu zvati verskim sektama. Nisu sve te verske grupe, sekte podefiniciji. Negdeje to guru pokret, negde psiho-kult, negde zaista sekta, ali ćemo radi lakše komunikacije,koristiti kod nas odomaćen naziv „sekta". Delovanje verskih sekti vodi ka razbaštinjenju, a timei dehomogenizaciji i uopšte destabilizaciji srpskog naroda. Sličan problem snašao je idrugeevropske države Nemačku, Grčku, Francusku ali i SAD i Japan, mećutim, oni su se sa njimitekakouhvatili u koštac, o čemu će posebno biti reči u daljem tekstu. Moram istaći da od delo

jamnogih destruktivnih verskih grupa nisu poštećeni ni pripadnici drugih naroda koji žive uJugoslaviji (recimo Maćari). Ovaj tekst nije protivreligijski, niti je okrenut protiv verskihprava i sloboda. Pravoslavna baština kojoj pripadamo i u čijem smo duhu vaspitavani,nikada nasnije učila da progonimo pripadnike drugih vera ili verskih opredeljenja. Ovaj tekst treba da ukažena mnoge zloupotrebe verskih prava i sloboda koje naš Ustav nudi i garantuje. Naime, prosečnoobrazovan čovek u nas zabrinjavajuće malo je upućen u religiju. To ga čini prilično podm da

prihvati, možda imajući najbolje namere, sektaško učenje i da utočište za svoje duhovneebenezazorno pronađe u nekoj od sekti, koje to obilato koriste. Zato je, nesumnjivo,dugoročno i trajnorešenje ovog problema edukacija stanovništva i to, za početak, u marketinški štopristupačnijem i efikasnijem obrazovanju, a neka onda, posle takve osnovne verskeobuke, svakobira gde će. Dakle, ne smemo i ne želimo da ugrožavamo slobodu i pravo da se pripada bilo kojojverskoj denominaciji, nego želimo da obezbedimo mogućnost da (eventualni) sledbenicisteknupotrebno znanje pre nego što se zapitaju da li, i u koga, treba da veruju. Ako sei tada ljudi odluče

da pristupe sekti, učinimo im eventualno potonje razočaranje manjim. Konkretno, izbegnimo,4koliko je god moguće. agresiju i autoagresiju koju pripadnici sekti ispoljavaju bašu stanjunarušenog duševnog zdravlja. što je posledica boravka u sekti. Posebno je potrebnorasvetliti aktivnosti i delovanje vođa verskih sekti, kao i njihove prikrivene ciljeve. Znamo,naime, da verske sekte postoje još od nastanka velikih religija. No, sekte su se udalekoj istoriji



odvajale od svojih matica najčešće iz versko-doktrinarnih razloga i principa. Problemsa sektamanašeg doba nije u tome što one postoje, nego u tome kako se predstavljaju i čime se služe uvrbovanju uglavnom, podvlačim, neobaveštenih potencijalnih novih članova, a potom i unjihovom zadržavanju i iskorišćavanju. Vešto prikriven, a u osnovi krajnji i suštinski j svihverskih sekti jeste moć, i to, pre svega, verska i finansijska, a zatim politička, prosvetna,kulturna i, na kraju, vojna. Predvodnici sekti obično su delimični uživaoci eventualnoosvojenemoći na određenom terenu, a preostale efekte njihovog dejstva najčešće uživa krug svetsihfinansijsko-političkih manipulanata koji, zalažući se beskompromisno za slobodu veroispovesti,utiru put sektama „novog doba" koje i same sve više podsećaju na finansijske korporacije. Uostvarenju svojih ciljeva oni pribegavaju različitim aktivnostima, pa i zloupotrebi nauke,pogotovo psihijatrije i psihologije, Jer se primenom mehanizama i tehnika mentalne kontrolemozga stvaraju fanatični vernici, čija je celokupna ličnost svedena na interes sekte.Krajnjeje vreme da najviše državne instance što pre izvrše analizu i procenu verskih grupa, bi

o da seone predstavljaju kao verske zajednice ili udruženja građana. Potrebno je videti kou svomfunkcionisanju primenjuju gore pomenuto, te da se, shodno tome, takvim destruktivnim i, što dakrijemo neprijateljskim, organizacijama ograniči rad, jer takvo njihovo delovanjenema vezesa verom, pa tako i ne mogu uživati verska prava i slobode. Istaknimo, posebno, postojanje grupakoje praktikuju tačno određene beskrupulozne, asocijalne, žrtvene rituale: koji ne samo da su vansvih društvenih i zakonskih normi, već nemaju nikakve veze sa nekim životom u vrlini ili verom

u spasenje, što propovedaju religije. Takođe, nemamo nijednu zvaničnu anketu, pa ni procenu, kojabi pokazala koliko članova nekih totalitarnih i destruktivnih sekti imamo, a kojisu zaposleni unekim strateškim državnim institucijama ili preduzećima, ili u zdravstvu i prosveti. Da liimamo, i koliko, pripadnika sekti u vojsci, policiji, diplomatiji? Da li se ti ljudi drže načela ipravila službe u kojoj rade ili se, možda, više pridržavaju načela i pravila svoje sektSluže lioni državi i narodu, ili sekti? Koliko je, uopšte, ljudi koji su Srbi samo po imenuidržavljanstvu, a samo po imenu i državljanstvu, a čiji duh pripada nekom drugom? Dalek

o od toga dapretendujem na to da dam sve odgovore na zadatu problematiku, a isprovociran svečešćim tragičnim slučajevima sadašnjih i bivših članova sekti (ubistvima, samoubistvimaduševnim oboljenjima, nestancima), pokušaću da ovim radom dam jedan skromni prilog boljeminformisanju radnika MUP-a Srbije o problematici koju, na žalost. smatram sve aktuelnijom.Odmah bih izrazio i veliku zahvalnost svim kolegama koje su mi pomogle u pripremi teksta,nesebično mi ustupajući svoja saznanja i iskustva vezana za sekte. Posebno bih se za



hvalio svojimstarešinama i redakciji časopisa „BEZBEDNOST" na podršci koju su mi pružali tokom rada tekstu. Naročitu zahvalnost dugujem članovimaPravoslavne misionarske škole Hrama Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, na čijem je čeluprotojerej-stavrosfor Hadži Ljubodrag Petrović, na obilatoj stručnoj pomoći. Svakako, pslepetnaest godina istraživanja, ovaj rad dugujem i mnogim nesrećnicima koje poznajem,ili koje sampoznavao, a koji su delovanje raznih verskih sekti iskusili na sebi i svojoj porodici, plativši toiskustvo svojim životima (koje su sami sebi oduzeli), ili duševnim oboljenjima. Samim tim,njihove lične drame koje su mi poverili i materijali dobijeni iz službe u kojoj radim, učinili suda ovaj rad ima autentične argumente. Cilj ovog rada bio bi, zato, ostvaren ako bislužba u kojojradim i država uopšte, shvatile na vreme ono što su porodice ovih nesrećnika već shvatiPlan izlaganjaObjašnjenje pojma „sekta", te razjašnjenje činjenica u čemu je razlika između sekte i Codnosnojeretičkog i zvaničnog učenja, jeste ono čime želim da započnem izlaganje, a potom bih kakosve možemo grupisati sekte. Jedno od težišta ovog teksta jeste i opis načina delovanja

ekti, značii mehanizama, kako vrbovanja novih sledbenika tako i njihovog iniciranja i „krštavanja", a takođe izadržavanja i iskorišćavanja članova, te će tome biti posvećeno celo jedno poglavlje. Ptakođe, da dam istorijske razloge nastanka i učenja sekti izniklih iz hrišćanstva, navoeći pritome one koje su prisutne na našim prostorima. S obzirom na učenja hinduističkih,5sinkretističkih i satanističkih sekti, smatrao sam da je neophodno da, radi lakšeg razumevanjaove materije, prethodno objasnim tehnike tih sekti, i to kroz poglavlja o okultizmu i magiji, temeditaciji i jogi. Posebna poglavlja ću posvetiti komercijalnim kultovima, kao i n

eposrednojsprezi neokortičkog rata i delovanja verskih sekti. Sve rečeno biće ilustrovano autentičnimprimerima iz kriminalističke prakse, kao i istinitim slučajevima bivših članova sektiili članova njihovih porodica. To poglavlje nazvao sam „crnom hronikom sekti". Kakose vlade ipolicije nekih država suprotstavljaju destruktivnom delovanju nekih verskih sekti?To želim danavedem kao primere koje bi trebalo razmotriti. Tome neminovno moraju prethoditiadekvatnazakonska rešenja, za koja takođe imamo primere u inostranstvu, što će u ovom tekstu bitizneseno.1.

POJMOVI ŠTA JE CRKVA, ŠTA JE SEKTA, A ŠTAKULT?Kažimo najpre da verske zajednice u načelu, a takoće i one novijeg datuma, umeću u svojnaziv onošto smatraju suštinskim za sebe, mada je to nekad pretenciozno i često nešto što se podumeva,pa samim tim predstavlja i svojevrstan pleonazam. Primera takve pretencioznostikod verskihsekti ima na pretek. Ne mali broj njih, na primer, naziva sebe Crkvom, mada se to apsolutno ne



uklapa u sam pojam Crkve, niti ima veze sa njenom jerarhijom i njenim propovedima, te takvaorganizacija sama sebi skače u usta. Kod verskih sekti, kao i kod političkih partija, nailazimotako na čistu tautologiju u nazivima. Tradicionalne crkve davale su sebi imena poprincipupretežne pripadnosti odrećenoj naciji. Na primer: Srpska pravoslavna crkva, Rumunskapravoslavna crkva, ili pak, po mestu stolovanja: Carigradska patrijaršija, Moskovskapatrijaršija, a ne po versko-dogmatskim obeležjima koja se podrazumevaju. Šta znači akonekaverska zajednica naziva sebe „Hristovom duhovnom crkvom" ili „Hrišćanskom adventističkocrkvom"? Sve tradicionalne hrišćanske crkve jesu po svojim učenjima, dogmama, „simvolimvere",kao i po drugim atributima Hristove, duhovne i adventističke (očekuju drugi dolazakIsusaHrista). Dakle, i Srpska pravoslavna crkva je hrišćanska. adventistička i duhovna, alije crkva, ane sekta. Evo zašto:Pojam crkve1. Crkva je produžetak (nastavak) Hristovog prisustva na Zemlji: „Crkva je telo Hristovočijaje on glava".2. Crkva je apostolska samo odabranih dvanaest apostola Hristovih sledbenika dob

ilo je vlastod Hrista i bilo obdareno Svetim Duhom (na njih je sišao Duh sveti) da šire veruhrišćansku, da krštavaju, pričešćuju... Ne stižući svugde, apostoli su rukopoložiliepiskope, prezvitere i ćakone, a ovi, opet, svoje sledbenike, i to je apostolsko prejemstvo.Postoji posebna sveta tajna sveštenstva, neprekinuta od Gospoda našeg Isusa Hrista do danas,do današnjih episkopa i sveštenika. To je jedina, autentična i istinita veza i dokaz prisustvaBožijeg, to jest prisustva Svetoga Duha u Crkvi i dokaz Hristovih reči: „Ja sam sa vama u svedane do svršetka veka". Samo, dakle, ovako hirotonisani, odnosno rukopoloženi, sveštenici i

episkopi po prethodno opisanom sledu apostolskog prejemstva, to jest neprekinutesvetoduhovne i evanćeoske veze sa Gospodom, mogu danas da čine i vode Crkvu, da krštavajui vrše druge crkvene radnje koje im je osnivač Crkve, Isus Hristos, ostavio u naslećejoš predve hiljade, a ne pre 150 godina.3. „Crkva je stub i tvrđava istine i lađa spasenja." Isus Hristos je zato i osnovao svoju Crkvuza života, dajući vlast apostolima: „Idite i krstite sve narode u ime Oca i Sina i SvetogaDuha. Ko poveruje i krsti se, spašće se. Ko ne poveruje, neće se spasiti." Pedesetog dana poslevaskrsenja Hristovog, a desetog dana posle vaznesenja, sišao je Sveti Duh na apost

ole, te su seoni, tek njime obdareni, razišli po svetu, šireći hrišćanstvo. Još jednom ponovimo: Crkhrišćanska nastala je tada.4. Crkva hrišćanska je jedna: jedan je Gospod, jedna vera, jedno krštenje, jedan SvetiDuh.Sledivši prethodno Hristovo uputstvo „... idite u sve narode...", nastale65. su pomesne crkve (ruska, srpska...), ali sa jednom dogmatikom. Određenih razlika danas imaizmeću rimokatolika i pravoslavnih, što je posledica izvesnih dogmatskih i



strukturalnih razlika, ali se zbog toga ne dovode u pitanje autentičnost,dogmatska postojanost i, što je najvažnije, apostolsko prejemstvo ni jednih ni drugih.6. Crkva je sveta, jer je blagodatno vodi Duh sveti.7. Crkva je vaseljenska sveopšta. Nije namenjena samo jednom narodu ili jednom plemenu.8. Učenje Crkve zasnovano je kako na Svetom pismu, tako i na svetom predanju, dakle i na onimprimerima i poukama iz života Isusa Hrista koje jednostavno nisu zabeležene u jevanđeljima, akoje su apostoli usmeno prenosili sledbenicima. Sveto predanje obuhvata i iskušeničke ipodvižničke poruke svetih otaca i velikomučenika iz istorije hrišćanstva, a koje se pomu upropovedima Crkve. Od Hrista i njegovih neposrednih sledbenika, od tih „svedoka Božjih", kojisu živote posvećivali Hristu, ne može biti boljih tumača hrišćanstva. Njihova bogougodnili njihovo stradalništvo stvorilo je od njih u Crkvi svetitelje, čija imena slavimoi danas, ičije pouke često pominjemo na sopstvenom putu bogopoznanja. Da se razumemo: svetiteljima, kao iBogorodici, obraćamo se za molitveno posredovanje pred Bogom, a ne kao bogovima (te, tobože,ispadamo mnogobošci, što nam prebacuju sektaši, sasvim pogrešno i zlonamerno).

9. Crkvom zovemo i zajednicu vernih sledbenika učenja Isusa Hrista i svetog predanja,okupljenih na već opisan način, te imamo Rusku pravoslavnu crkvu, Srpsku pravoslavnucrkvu,Bugarsku pravoslavnu crkvu i ostale pomesne crkve.10. Crkvom nazivamo i Dom Gospodnji, dakle zgrade u kojima se obavljaju sveštene radnje.Pojam sekteReč „sekta" potiče od latinske reči „sequi", što znači slediti. Enciklopedijska definictikaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije uneku drugu,samostalnu religijsku grupu. Pošto svaka tradicionalna, da kažemo zvanična religija im

a svojesekte, to će se o pojmovnim razlikama svake vrste govoriti pojedinačno, navodeći pri tome glavneodlike. Krenimo od pseudohrišćanskih sekti. Glavno je pitanje svakako, zašto ih ne možeosmatrati crkvama, iako one sebe tako zovu. Ne možemo, najpre, zbog odstupanja u njihovim učenjima.Naime, reč je o velikim odstupanjima u tumačenju Svetog pisma u odnosu na crkvena tumačenja. Svakaod sekti na svoj način izvlači iz konteksta odrećene delove Svetoga pisma i daje im naročit značaj,te se tako, po pravilu, stvara jedino autentično, spasonosno, pravoverno i apsolutno tačno učenje.

Pri tome su sama odstupanja vrlo velika. Ona mogu biti: odbacivanje dogmi o Svetoj Trojici(kod nekih) ili bogočovečanskoj prirodi Isusa Hrista, odbacivanje molitvenog poštovanjaPresvete Bogorodice i slično. Recimo odmah, radi razjašnjenja, i koju reč o dogmama. Dogma jebogootkrivena istina, najpre prorokovana, zatim otkrivena kroz život i delo IsusaHrista, apotom čuvana i propovedana kroz simbol vere u Crkvi Hristovoj. Dogme su, dakle, jednom date i



nepromenljive. To su bogoslovske kategorije, a ne naučne i ideološke definicije kojevremenommogu biti prevazićene, menjane i slično. U njih, dakako, neko može verovati, ali i nemora, ali se,bez obzira na to, one ne mogu menjati ili ukidati. Onaj koji to čini iz svojih materijalističkihili drugih ličnih pogleda na svet, i pri tome po opredeljenju ne veruje u Boga, jeste ateista, alionaj koji sebe smatra vernikom, a ne sledi bogootkrivene istine, dogme, jeste jeretik. Prema tome,sekte su jeretičke verske zajednice, a ne crkve. O konkretnim odstupanjima svake sekte pojedinačnobiće reči naknadno. Naravno, reći ćemo nešto i o zapostavljanju svetog predanja odstrane pseudohrišćanskih sekti. Time one odbacuju ne samo bogoslovsko-crkvene, negoi moralno-etičke domete hrišćanske civilizacije, oličene u svetiteljima i njihovim bogonadahnutimiopštečovečanskim porukama i poukama. Sekte na taj način skrnave tekovine hrišćanstva uoTakoće, sekte su verske zajednice koje nemaju vaseljensku (sveopštu) veru i apostolsko prejemstvo.Dakle, njihovi samozvani i samorukopoloženi „sveštenici" nemaju apostolsku vezu sa osnivačemCrkve, Gospodom našim Isusom Hristom. Zato iako mnoge sebe nazivaju crkvama, iako(neke) imaju i

milione „vernika", iako raspolažu velikim brojem objekata i materijalnim bogatstvima,iako učestvuju u mnogim humanitarnim akcijama (što će Gospod, verujemo, pozitivno oceniti naStrašnome sudu), mi ih, ceneći po crkvenim dogmatsko-doktrinarnim načelima, nikako nemožemo7smatrati crkvama. Kada se govori o sinkretističkim* i satanističim sektama tu više nije reč ni okakvoj jeresi, ili odstupanju od Svetog pisma ili predanja. Tu je reč o potpuno suprotnimdoktrinama i verovanju u sasvim drugi sistem verskih i moralno-etičkih vrednosti.Tu više nije

reč o hrišćanstvu, već o smesi hrišćanstva, okultizma, magije, hinduizma, budizma, „New, asve pod plaštom ekumenističkog i univerzalnog ovladavanja istinom, za koje delimično koriste ipomenute zvanične principe ali i „tajna okultna znanja, vekovima skrivana od zvaničneCrkve" kojuoni sa indignacijom i prezirom odbacuju. Posvećenici hinduizma sa indignacijom, čućenjem igotovo podsmehom govore o dekadenciji ove religije, modifikovane, prilagoćene i pragmatizovanepo meri industrijskog čoveka. Hinduizam se predstavlja kroz plagijatorska i falsifikatorskaučenja raznih nadrigurua i grupa raširenih po Zapadu. Oni su komercijalizovali tehni

ke iznanja koja su, inače, vekovima sakupljana i prenošena kroz žestoku askezu i podvižništmonahapo ašramima (hramovima) širom Indije. Neretko samo kopirana, a inače iz konteksta vremena imesta nastanka izvaćena, ova učenja i tehnike imaju za cilj samo da impresioniraju eventualneaspirante, tako da ove instant verske grupe imaju sledbenike na Zapadu i, što je karakteristično,one baš sa Zapada, a ne sa svojih matičnih područja, stižu i na naše prostore.



* Sinkretizam, po definiciji predstavlja verski pravac koji sadrži elemente više religija uz prisustvo okultizma i magije, kao ijeretičkih pravaca svih religija. Razumljivo da imamo i više sinkrestičkih zajednica,različitih po svom pretežnom obeležju.Pojam kultaŠto se tiče kulta, tu imamo dva pristupa problematici i dve definicije. Najpre da kažemo da jekult jedan od četiri vida ispoljavanja religije, a to su: dogma, kult, moral i verska zajednica. Dokdogma predstavlja bogootkrivenu istinu, istinu koja govori o Bogu i njegovom delu, kultpoodrazumeva bogoslužbeneradnje (molitvu, blagosiljanje...). Dakle, kult je spoljna manifestacijadogme, te prema tome, tamo gde se deformisala dogma deformisao se i kult. Baš to,recimo,pronalazimo u pseudohrišćanskim sektama, gde su drugačije (ukoliko postoje) neke bogoslužbeneradnje (krštenje, pričešće, ispovedanje...). Mećutim, u odrećenim zajednicama daje se vjritualu, gde je ritual jednak dogmi ili je čak iznad nje. To nalazimo u sinkretističkim,satanističkim i pseudohinduističkim sektama. Za kult u njegovom drugom vidu osobenisu, bar takoprimeri govore, još neki posebni elementi: mnogo veća disciplina članstva nego kod crk

ava ilisekti; naglasak na ritualima i njihovoj mističnosti i ezoteričnosti; česti rituali saprinošenjemkrvnih žrtava (žrtava u krvi). Izlaganje u nastavku opravdano će dovesti do pitanja dali su nekeverske zajednice sekte ili kultovi. O toj problematici, već smo rekli, raspravljase u svetu većnaveliko. Recimo da je u Kongresu države Merilend u SAD još sedamdesetih godina datajednadefinicija kulta: „Kult je grupa ili pokret, odana preko mere voći ili ideji, koji koristineetične manipulativne tehnike ispiranja mozga, da bi usredsredila članstvo na efikasnije

ostvarivanje ciljeva svojih voća". U svakom slučaju, to su grupe sa ekstremističkim ciljevima iidejama, gde je vera samo sredstvo za postizanje fanatizma u ostvarenju konkretnih ciljeva, zadatihod strane voća.2. PODELASekti je danas mnogo. Računa se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, različitih su obeležja,kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji više principa po kojima možemo izvršiti podelusekti. Ovde je kao kriterijum podele uzeto učenje, to jest zvanična religija, od koje su se sekteodvojile. Tako imamo:

1. Pseudohrišćanske sekte one koje su se odvojile od zvaničnog učenja hrišćanske crkve2. Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte osnova i matica su, dakako, hinduizam ibudizamsa svojim doktrinama i tehnikama,ali obrađeni na Zapadu, pa izvezeni nama.3. Sinkretističke sekte mešavine raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, kaoi okultizma i magije. Mnoge od njih u sebi sadrže i elemente satanizma, ali smo ihsvrstali ugrupu i na mesto gde one smatraju da pripadaju, pošto uopšte ne prihvataju da su delom i



satanističke.4. Satanističke sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je ćavo (Satana) bog i damu se treba klanjati i žrtve prinositi.83.DELOVANJE VERSKIH SEKTIPrilikom analize aktivnosti delovanja verskih sekti polazimo sa tri gledišta:1. opšti društveni odnosi i sistem vrednosti kao dobri preduslovi uspeha sektaškog delovanja; 2. spoljni, opšti ili javni, načini predstavljanja i uticanja verskih sektina građanstvo;3. mehanizmi delovanja unutar samih sekti, kako meću članstvom, tako, pre svega, između voćai članstva.Opšti društveni odnosii sistem vrednosti kao dobri predusloviuspeha sektaškog delovanjaVerska neobrazovanostNeka mi bude dozvoljeno da kažem da smo, i pored nekih pozitivnih trendova u novije vreme, ipak idalje samo prosečni poznavaoci religije, što je slučaj i kod ljudi akademskog obrazovanja. Nezagovaram neku prisilnu ili pomodarsku crkvenost. Crkvena ili, uopšte gledano, religijska

učenja, svete knjige, predanja, a onda i arhitektura, slikarstvo, muzika, prosveta, etika i moral,jesu i ošptecivilizacijske tekovine, o kojima bi, u osnovnim i najvažnijimcrtama, svaki srednjoškolac morao nešto da zna. Sledstveno tome, a primenjeno na našepodneblje,tradicija, crkvenost, osnove pravoslavne vere i njene opšteistorijske i kulturne tekovine trebalobi, po mom mišljenju, da poznaje svaki naš graćanin, i to kao preduslov i kvalitet višete da nasvom životnom i obrazovnom putu bez stida i kompleksa predstavlja i brani svoju baštinu, bezobzira na to da li to čini u zemlji ili inostranstvu.Tako nas, neobavešteni u svetu, često pojednostavljujući stvari, ola ko svrstavaju u n

arode sazaostalom kulturom, zastarelom tehnologijom i oveštalim shvatanjima. Naši „intelektualci",katkad, nažalost, u svom „kosmopolitskom" duhu, pothranjujući svoju sujetu i maskirajućsvojuprofesionalnu prosečnost, pridružuju se takvim ocenama, koristeći priliku da dele mišljnje sadotičnim visokim funkcionerom ili „misliocem" svetskog ranga, pa bilo to i na štetusopstvenog naroda. To da se neko odriče sebe i svojih korena, ili da ih čak ismejava, niko u svetuniti traži od nas, niti valorizuje. Graćanin sveta postaje se visokim obrazovanjem,obaveštenošćuili veštinom, kao nadgradnjama svojih korena i osnovnog obrazovanja, a ne negiranj

em svoje baštineili odricanjem od nje. Kako stoji u jednoj od knjiga dr Ostoje Krstića: „Onaj ko nezna odakle dolazi,ne zna ni kuda ide".O svemu ovome bi, naravno, prevashodno morali voditi računa oni koji prave obrazovne programe, asamim tim i predavači, bez obzira na to da li veruju u Boga ili sebe smatraju ateistima. Mislim danimalo neće pomračiti svoju kosmopolitsku akademsku vizionarnost ako kažu koju reč višesvetom Savi i srpskom pravoslavlju i tradiciji. Ovako, imamo omladinu koja nesum



njivo pokazujesvoje duhovne potrebe, ali koja, budući nedovoljno upućena, podleže obično prvoj verskogrupi nakoju naleti, to jest učenju koje joj ona ponudi.Ono što danas nazivamo „postmetafizičkim" stanjem duha, nije ništa drugo do rastakanje vakogsmi-| slenog odnosa prema svetu i Bogu i tehnološko-medijsko otućenje našeg čoveka od pavoslavnebogopodobnosti.Crkva i nova politička elita moraju biti iznad prizemne partijske politike te da se vrednostipravoslavne vere unesu u samu svakodnevnicu, a da sveštenici svojim delovanjem socijalizuju svojeprofesionalno i životno opredeljenje, pa da svoje parohijane okupljaju i zbližavajukrozbogosluženja, verske besede, predavanja, organizovanjem hodočašća, organizovanjem horov, i raznihoblika pomoći pastvi.9Mnogi, takozvani članovi Pravoslavne crkve, boreći se za jeftine ovosvetske interesene mogupojmiti dubinu našeg pada ni blizinu duhovne opasnosti koja nam preti. Dakle, sekte su uvek tamo,gde država, Crkva i škola nisu matica.

Kriza porodiceMnogi su uzroci koji su doveli do krize porodice u nas. U dve-tri generacije desio nam se prelazakod patrijarhalne do potrošačke porodice, sa bitno izmenjenim ulogama, sa emancipacijom žene,seksualnom revolucijom, enormnim uticajem medija, naravno uz sve ideološke traumeimaterijalno-finansijske krajnosti. Pojava kriminala i narkotika, te ratno okruženje, jesu finalesvega. Mladi traže utočište, razumevanje, afirmaciju, odgovore, a tek posle izgraćivanjkriterijuma pronalaze i biraju društvo, prijatelje i, na kraju krajeva, idole.Modeli vaspitanja naših dedova, očeva, nas i naše dece potpuno su različiti. Roditelji oraju

imati mnogo sreće i umešnosti i moraju uložiti mnogo vremena i posvećenosti da bi decipružili ono što ona očekuju u uzrastu kada ne mogu sama oblikovati svoj život. Ako tadato neučine oni učiniće neko drugi. Možda neko sportsko ili kulturno-umetničko društvo, ali mneki „gang" ili neka sekta.Traženje pripadnostiU dobroj meri ono što želim reći u ovoj tački sledi iz prethodne. Zbog razbijanja tradiionalnognačina života, ljudi uopšte, a ne samo mladi, imaju osećaj usamljenosti i otuđenosti, podporodice, preko škole do društva u celini. Trka za materijalnim blagostanjem i uspešnost unjoj uglavnom je danas mera društvene afirmacije, ne ulazeći pri tome u načine sticanj

abogatstva. Tako su odrećeni pojedinci došli do tog cilja, ali su mnoge opustošene duše isfrustrirane ličnosti ostale u sivilu proseka. Sekte tom „malom čoveku" nude upravo ljudskutoplinu, pažnju, podršku, zaštitu i osećaj posebnosti. „Dok me svi u školi ismevaju štodemodirane patike, ovde se svakog ponedeljka i četvrtka družim i zagrljen sa braćom isestramapevam i Bogu se molim", reči su jednog člana sekte. Zaključimo, dakle, jednostavno: ono što su dosada nudile plesne škole, sportska i kulturno-umetnička društva, ferijalni savezi,



društva izvićača, a pre Drugog svetskog rata misionarske škole i hodočašća, to sada nud.Jedan roditelj će, posle posete sinu (inače članu sekte), koji je u bolnici ležao zbog amoranjavanja,reći sledeće: „Znao sam da je u sekti, ali mislio sam da je i to bolje, nego da se drogira".Da rezimiramo: razvijajući kod sledbenika najpre visok stepen osećaja posebnosti a zatimpripadnosti, podstičući solidarnost, mećusobno poštovanje i zadovoljavajući potrebu zadruženjem, sekte su privukle sebi veliki broj ljudi.Traženje odgovoraMnogi danas, i stari i mladi, ne mogu da se snaću u ovoj medijskoj poplavi koja daje bezbrojobjašnjenja ove objektivno složene društvene situacije u kojoj se nalazimo, uključujućipitanjana svetskom nivou. Sekte, po pravilu, daju kratke i jasne odgovore na pitanja svojih sledbenika inude im svoja vićenja čoveka, čovečanstva, istorije, kosmosa. Obećavaju početak nove er„novog doba", a sadržina se razlikuje u zavisnosti od učenja konkretne sekte. Dakle, tvoje je dabudeš revnostan, a sve ostalo kazaće ti se samo. U ovo doba pragmatizma, te velikihpojednostavljivanja čitavih filozofskih, književnih i istorijskih kompleksa znanja,a sve u trciza ovladavanjem nečim novim, sektaški odgovori potpuno su u duhu vremena.

Zaboravlja se pri tome da religije nisu ideologije. To pogotovo nisu religije otkrovenja, kao štoje hrišćanstvo, koje su date jednom doveka i kao takve uvek su aktuelne, nikad ne zastarevaju, te se nemogu skraćivati, pojednostavljivati i zamenjivati nikakvim instant religijskim pravcima10Ovakve upitnike popunjavali su po beogradskim stanovima brižljivo izabrani mladi intelektualci. Njihovi anketari suse predstavljali kao predstavnici „Porodične federacije za mir u svetu"..Traženje identitetaU vremenu smo kada iz jednog sistema vrednosti, komunističko-kosmopolitskog, ulazi

mo u „Newage''-ovski, ekumensko-univerzalistički kosmopolitizam. Sve to nam se dešava u vremenu potpuneverske i političke dezorijentacije. Kao pravoslavci po dedi, a ateisti po ocu, tražimo identitetza sebe, pitamo se ko smo, da li ćemo biti iskreni ako se vratimo pravoslavlju, ili je, pak, bolje danastavimo sa ateizmom, pa da usput pronaćemo neko treće rešenje.Sekte „argumentovano i kritički", gotovo podjednako kritikuju i komunistički ateizam i, navodnogrešno i mnogobožačko, pravoslavlje zbog poštovanja svetaca, a rimokatoličku crkvu zovu„velikom bludnicom". Pritom, uz svu ljubav, pažnju, modernu terminologiju, „savremenuhrišćansku muziku", sekte nude i „potpunu i pravu istinu". Vreme je, eto, tobože, htelo

da baš miprvi u lozi „saznamo celu istinu, da se obožimo i oslobodimo zabluda prošlosti", a dase tako,zapravo (svidelo se to nekome ili ne), bez ikakvog osećaja krivice odreknemo porodice, te da secelim svojim bićem okrenemo sekti, koja nas, kao „posebno odabrane i revnosne", vodika spasenju.Sve ovo tim pre jer naša sekta „postoji u svim delovima sveta i broji već preko desetmilionavernika". Kroz nju, dakle, postajemo i „bogoodabrani i bogoobdareni i graćani sveta,



i bićemospaseni", ali samo, dakle,ako dosledno izvršavamo sve što se od nas očekuje. Tako mi u trenutku gubimo državu, naiju,pradedovsku veru, porodicu, ali imamo sektu. Mi ćemo se, tako razmišljaju sektaši, potruditi da iporodica i država imaju nas, ali treba da poštuju naše učenje i da ga slede, pa će uz ni oneobezbediti spasenje, a za što ćemo se mi potruditi našim misionarenjem među njima.Potreba da se bude „nešto posebno"Ova potreba sledi iz prethodnog. Ljudi tako osećaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, daizgrade identitet i imidž, da steknu osećaj da su „nešto posebno", a ne samo broj u mas(parohiji).Dakle, čini se da baš sekte nude određenu brigu za pojedinca.Osim toga, sekte vrlo često u svojim učenjima o apokalipsi i njenoj blizini, pružaju svojimčlanovima uverenja da su baš oni, ali samo ako budu revnosni i dosledni, jedini kojiće bitispaseni, pošto pripadaju jednoj elitnoj zajednici „autentično božjeg i istinitog učenja11Spoljni, opšti ili javni, načini predstavljanja i uticajaverskih sekti na građanstvoKao što sam naslov kaže, u pitanju su različita ispoljavanja verskih sekti, namenjena

nepreciziranom broju ljudi, to jest svima koji pročitaju letak, oglas, svima kojipopune upitnik islično. Ti štampani materijali dele se po ulicama, trgovima, pijacama, školama, bolnicama idrugim javnim mestima na kojima se očekuje prisustvo velikog broja ljudi. Programikoji senude jesu raznoliki: predavanja i tribine, koncerti duhovne muzike, tečajevi meditacije, raznividovi aktivnosti i interesovanja koje sam građanin navede u upitniku, a kojemu sekta nudi, naravno uz atraktivne mogućnosti za međunarodnu saradnju, putovanja ištoštadrugo. Odskora se nude i tečajevi stranih jezika, škole modernog plesa, pa čak i zaposlenje. Inače,

sve savremene sekte, kao što su Munova sekta ili sajentologija, imaju i svoje firme, anovozaposleni najčešće rade za procenat od prodatih proizvoda. Ko se dobro pokaže dobijviširang, a najbolji dobijaju vizu za rad u inostranstvu. Sve sekte imaju izdavačku delatnost, pa samimtim štampaju sve materijale knjige, brošure, časopise, letke u kojima se obrazlaže sve jevezano za njihovo učenje. Za najmlađe se štampaju stripovi. Kako to otprilike izgleda,pokazujuprikazane ilustracije.Analizirajmo sledeći časopis: Zapažamo sledeće:• časopis je štampan ćirilicom, a na udarnim mestima korišćeno je „Miroslavljevo pismo"

(krasnopis);• naslov časopisa pretenduje na to da zainteresovanom čitaocu pruži presek informacija z miljea/ oblasti hrišćanstva;• teme su zaista pikantne: • vrednost ljudske duše,• evangelizacija,• kultura i hrišćanstvo,• hrišćanski pogled na svet,• Miroslavljevo jevanđelje (dat je čak i tekst),• državno školovanje ili paganska indoktrinacija,



• upućuje se čestitka za Božić, pri čemu se koristi naš srpski pozdrav „Hristos se roditoga, dat je i kritički tekst o nama poznatim i često prozivanim Mormonima iJehovinim svedocima.• Na kraju, tu je i poziv na pretplatu.12Treba da znamo da u okviru verskih prava postoji i pravo na misionarenje, ali pod pravim imenomodgovarajuće verske zajednice. Ono zbog čega se izražava protest i zbog čega se, izmećutalog, ipiše ovaj rad, jste činjenica da iza celog ovog časopisa stoji „Pentekostalna crkva", vokamuflirana iza svog objekta, posvećenog Svetoj Trojici. Naime, pojedine bogomoljesvih hrišćanskih crkava i gotovo svih denominacija, posvećene su upravo Svetoj Trojici(kodnepravoslavnih crkava i denominacija koristi se ime Sveto Trojstvo, što je, pogotovo za laike ineupućene, potpuno beznačajna razlika), tako da se na osnovu ovog univerzalnog hrišćansog imenane može zaključiti koja crkva stvarno stoji iza takvog objekta.Dakle, „Hram Svete Trojice" slovi kao izdavač. Takoće su i tekstovi vešto i prikladno oabrani,prilagoćeni verski nedovoljno obrazovanim graćanima, sa ciljem da se oni privole dadoću na„službu", a, zapravo, pod okrilje pentekostalaca. Ljude koji pedeset godina nisu ima

li prilike dase verski obrazuju nepošteno je i koristoljubivo hvatati u neznanju i na prevaru vrbovati.Nepotrebno je stideti se svog imena, ako za to nema razloga!Vaistinu se rodi!Sataniste poslednjihmeseci uvelikopronalazimo naInternetu13Jehovinim svedocima mora se priznati da su u marketinškom pristupu šampioni meću sektama. Ovo je deo stripa saučenjem ove sekte koji je deljen besplatno ispred osnovnih škola u Beogradu

Rozenkrojceri se najčešće okupljaju u Klubu inženjera i tehničara uBeogradu14Prikaz sekte Ordo Templi Orientis na Internetu15Primer neznanja i dvoličnosti kod pseudohrišćanskih sekti. Dok svilistom odbijaju poštovanje ikona kao, tobože, bogohulno i vid izopačenjahrišćanstva (a što je, prema odlukama sedmog Vaseljenskog sabora,ocenjeno upravo kao dozvoljeno), oni sebi dozvoljavaju da slikaju BogaOca, što je na tom istom saboru ocenjeno kao bogohulnoKod nas je dozvoljeno da se tečajevi joge održavaju Ovaj plakat govori sveČak i po obdaništima16

Sadržaj časopisa „Čovek i univerzum"Savez za transcendentalnu medicinu Srbije, pored časopisa „Prirodni zakon", štampa i čaopis„Čovek i Univerzum", vrlo ambiciozan, bogato opremljen, visoko zadatih tema, uz recepte zalagodniji život, gde je transcendentalna medicina, naravno, neizbežna, a kako senjena blagotvornost vremenom umnožava, izgleda svemoguća.Mehanizmi delovanja unutar sekti: odnosi međučlanstvom, i između vođa i članovaKoristeći već navedene društvene (pred)uslove, a predstavljajući se u javnosti učestalo



na raznenačine, ljudi iz sekti spremno reaguju ako uoče (a za to su posebno obučeni i izvežbaniveći ilimanji broj ljudi (aspiranata) zainteresovanih za učenje dotičnih sekti i neosetno ihuvlače u svojelavirinte.Programe ovih aktivnosti za sekte obično izraćuje tim ljudi velikih specijalističkih znanja izpsihijatrije, psihologije, teologije, neurofiziologije i biohemije. Bez obzira na to da li to radeiz ubeđenja ili ne, uvek je u pitanju veliki novac, i nikada se ne eksponiraju u javnosti. Razraćenimarketinški, dogmatski i psihološki programi dolaze do novog tima, ovaj put isključivoonog izsekte, koji se može nazvati „timom egzekutora (izvršilaca)". Oni su podeljeni na više gupa, od17kojih je najbrojnija i najviše razgranata ona čiji je zadatak da proceni ko bi mogaobiti novi član.Ova grupa takoće distribuira letke, brošure, časopise i knjige. Novi član bira se običnzokruženja člana sekte (egzekutora), dakle sa radnog mesta, fakulteta, iz škole, komšilua, odrodbine... Neretko se bira čovek koga treba utešiti u času nekog njegovog životnog bola

(smrti uporodici, raskidaveze mladića i devojke). Može se desiti i da tragom letka, časopisa ili brošure, neko sm doće nanaznačenu adresu. Ukoliko novajlija pokaže interesovanje odmah ga, sa pripremljenimpodacima obroju telefona, adresi, omiljenom kafiću, hobijima, interesovanjima, predaju drugoj grupi „grupiza prvi kontakt". U pogodnom trenutku i na pogodnom mestu, „grupa za prvi kontakt", sa punopodataka o eventualnom kandidatu i sa mnogo elokvencije, stupa u razgovor sa novajlijom, laskanjemmu vezuju pažnju, i obično se interesuje i pita, na primer, kako takav kapacitet, ni

je uspeou životu. Tu se otkrivaju kandidatove konfliktne zone koje su prepreke za njegovupunu afirmaciju.Tada „programer" nudi rešenje, put u „osloboćenje i rešavanje svih problema". Sagovornioš uvekne vidi da je u pitanju sekta, ali se, već impresioniran i sa puno poverenja, kaonekom duhovnomvoći, prepušta svom „dobročinitelju" i čoveku koji ga „razume" i koji mu nudi rešenja. im,on se prepušta i svemu čemu ga ovaj poduči i pouči, i pri tome sluša i izvršava sve njezapovesti.Novajlija tako počinje da dolazi u prostorije sekte, a posle se sve dešava sinhronizovano. Primaju

ga sa pažnjom i ljubavlju. Članovi sekte zajedno se mole bogu, meditiraju, mantraju.pevaju, plešu,grle se i ljube, izlaze u šetnju, proslavljaju roćendane, okupljaju se po kućama. Dakle, na delu jejedan specifičan model vezivanja za grupu sektu čiji rezultat treba da bude osećaj prijatnosti izadovoljstva kod novajlije, osećaj da on negde pripada. da ima nekog ko o njemu brine...Kroz takvu „sreću" i takvo „zadovoljstvo" novom članu neosetno se usađuje novi kvalitetto je



osećaj izabranosti, elitizma i nadmoći uodnosu na ostale. On je „novo biće na putu ka potpunoj sreći i blaženstvu", za razliku d„neprosvetljenih masa", koje se nalaze na putu ka propasti. To je i početna tačka u procesu izolacijenovog člana od njegovog društva, njegovih prijatelja i njegove porodice. On je sadaveć stalno uznekog iz sekte, tako da mu je presečena veza sa stvarnošću, budući da mu je presečen dospoljnihinformacija.Lagano se, zatim, novom članu provlači kroz glavu da je u određenim stvarima poželjno duneseneke promene. Potrebno je da promeni stil življenja, hobi, kulturna opredeljenja (muziku, knjige),pogled na život i svet, kao i da promeni svoj konačni cilj u životu. Insistira se i naraskidu sanacionalnom tradicijom, jer je on (novi član) ipak nešto posebno, i ne treba da se troši iopterećuje oko prevazićenih stvari. U pogodnom momentu od novog člana zahteva se da javnoispovedi grehove iz svog dotadašnjeg života, što vodi ka razvijanju grupne svesti itakozvanog „MI-osećanja", zasnovanog na uzajamnom poznavanju intimnih života članova sete.Odmah da dodam da se te javno iznesene ispovesti koriste, nažalost, kao sredstvo u

cene, ako,recimo, član hoće da napusti sektu. Sve ovo prati i vodi za svaku priliku posebno izabranšarmantno-harizmatični „duhovnik" (dodeljen novopridošlom) koji, dok se sve gore iznetodešava,u ključnim momentima daje kratke instrukcije/zapovesti ili objašnjenja koja su od presudnogznačaja za dalju obradu člana.1- Instrukcija „ne daj na sebe" daje se u vezi sa jednim od presudnih preduslova za uspešnuobradu ličnosti, a to je odvajanje od porodice i najbližih, koji samim tim postaju agresorina ličnost novopečenog kandidata. „Oni (roditelji) ne razumeju te. Oni te sputavaju. J

a ću tireći šta bi ti sve mogao postići."2- Instrukcija, ja te jedini razumem" funkcioniše u sprezi sa prethodnom. Ona rezultiraderogiranjem ustaljenih moralnih i običajnih normi i stvaranjem prelazne nesigurnosti, što vodika fascinaciji učiteljem i prihvatanju nametnutih novih normi.3- Instrukcija „učini nešto za sebe" širom otvara vrata poverenja prema učitelju kojikandidata, ako je nepoverljiv, navodi da počne da „radi na sebi" (na primer, da počneda sebavi sportom, jogom, aerobikom, šetnjama). Ako je kandidat naivniji ubrzo slede preporukeduhovne prirode, a iz programa dotične sekte da se nešto pročita, da se novom članu pom

gne... Ciljje da se kandidat odvrati od redovnih aktivnosti koje ima u porodici i da se kodnjegaizbriše osećaj obaveze prema okolini, a da se razvije odgovornost prema učitelju.4- Instrukcija „to je samo tvoje". Ovo je pouka koja prva uvodi zabrane u program,i to po18sistemu „Nemoj nikom objašnjavati šta radiš, oni to ionako ne razumeju, ni dosad te nisrazumeli. Ne diskutuj sa nižim bićima o tvom putu prosvetljenja". Tada se novopridošlioseća



snažno, pun je poleta jer je dobio oslonac za put meću viša bića, a osećanje elitizma ja vrhuncu.5- Instrukcija „konzumiraj samo ono što ti ja predložim".Na ovaj način uspostavlja se samozaštita programa obrade kandidata. Instrukcija se odnosina literaturu, obrede, razmišljanje. U ovom stadijumu kandidat ostaje skoro potpuno bez svoga „Ja",mada se ponaša naizgled normalno, ne upušta se javno u dijaloge i diskusije jer još nije dovoljnospreman (obrađen) da širi „znanje (svetlost)".6- Protumačiću ti konzumirano ono što žrtva nije „dobro" shvatila učitelj vešto tumačiu cilju jačanja programa. Tako se postojeće moralne i ljudske norme potpuno zamenjuju novim.7- Instrukcija „vidi kako ti je sad dobro". Novopridošli član sekte stvarno se oseća doro, jerje dospeo u stanje „no brain no pain" („nema mozga nema bola/brige"), čime su otklonjeni iposlednji tragovi eventualnih sumnji u učiteljeve dobre namere. Kandidat postaje otporan nasvakodnevne probleme i iskušenja.8- Instrukcija „nije sve tako kako ti na prvi pogled izgleda". Okolina je počela daprimećujepromene i reaguje različito neki put mirno, neki put burno. Tako ova instrukcija daje kandidatu na

znanje da treba da se uzdržava od bilo kakve reakcije, i da u sebi zadrži mir.9- Instrukcija „ti si iznad toga"nadovezuje se na prethodno. Ona je signal samom učitelju da on, pošto okolina počinjeda reaguje,treba da ubrza ritam, da pojača vežbe, meditacije, razgovore, i sve druge aktivnosti, da bielitističnog („ti si iznad toga") i dovoljno zaposlenog kandidata izveo iz još jedne opasnosti poprogram obrade njegove ličnosti.10- Instrukcija „zašto to ne završiš?" Kandidat nikad nije dovoljno dobar i revnostan.Uvek ponešto nedostaje i dok je god u sekti boriće se, ali nikad neće uspevati da završsve kakotreba. Kako se on sve više trudi, tako se podižu i kriterijumi. Međutim, obrada je ovi

mdošla otprilike do tačke da kandidat, „iako nije baš sve sjajno", može da bude zvaničnoljen usektu, a to će se obaviti „krštenjem" ili inicijacijom, što zavisi od toga koja je sektu pitanju.Posle toga imamo, dakle, novog člana sekte. Program sekte, odnosno duhovnog voće, postajeisključivi gospodar njegove ličnosti. Emocije i volja izbrisani su iz svih segmenatadotadašnjegživota. Ukratko: novi član je u stanju izmenjene svesti, on samostalno besomučno propoveda,iščitava jevanćelje, mantra, meditira, preduzima „astralna putovanja" ili uspostavlja kntakte sa

„duhovima-vodičima". Duhovni voća još uvek je tu, jer se novi član obraća učitelju za sd godnije siguran da li je neki njegov postupak u skladu sa programom ili nije.U ovoj fazi stupa na delo ostvarenje interesa voće sekte, pa novi član pokorno služi voći iuključuje se u sve aktivnosti, kao, na primer:• oko povećanja članstva, te on počinje da deli letke, drži govore, diskutuje, odabira rbujenove članove;• oko sticanja materijalnog bogatstva, najčešće sakupljanjem dobrovoljnih priloga i pro



ajomraznih predmeta.Odskora nastale sekte (znači one novijeg datuma), imaju svoje fabrike, pa članstvo bespogovornovrši distribuciju ili prodaju proizvoda. Uvek se daje više zadataka nego što član može izvrši, što kod njega stvara osećaj krivice i kompleks nesposobnog misionara, ali što ćrasplamsati njegovu buduću poslušnost i odanost.Posebno odabrani stariji članovi prate dalje ponašanje mlaćih i stepen preoblikovanostinjihovog mišljenja (ili, popularno rečeno, stepen ispranosti njihovog mozga), te, stoga, uzavisnosti od slučaja do slučaja, pohvaljuju ili kude mlaće članove.Ipak, s obzirom na to da program nikada ne može da u potpunosti okupira celinu svake ličnosti,postoji izvestan broj članova sekti kod kojih se, posle odrećenog vremena. javljajusumnje, to jestunutrašnje pobune. One su obično plod povratka nekih neizbrisivih uspomena, pojave nekih dragihljudi, zaljubljenosti, ili pak otkrivanja nekog svog skrivenog talenta, čime se kod člana neminovnootvara neko novo polje interesovanja koje može biti nespojivo sa učenjem sekte. Takokandidatpočinje da sumnja i da se pita: Ko su, zapravo, ovi ljudi? Gde se ja nalazim? Gdesam bio pre? Šta

mi se to dešava? Ko je ovde lud?19U izvesnom broju slučajeva pripadnik izražava želju da se isključi iz sekte, a u tom moentupočinje borba sa samim sobom i sa nesnosnim osećanjem krivice. Naime, obuzima ga osećaj da jeizdao vođu, grupu, istinu, i samog Boga. Tada biva izložen energičnim verbalnim, a negde ifizičkim, napadima. Prete mu, ponižavaju ga, a istovremeno mu obećavaju da će mu sve biioprošteno ako se vrati. Neretko člana sekte tada sav taj košmar dovodi do neuroza, različitihoblika psihopatološkog reagovanja, pa i teških oblika duševnih oboljenja koja, katkad,

dovode i doakta autoagresije, bilo samoranjavanja ili samoubistava. Dakle, svakako je neophodno obavestitigrađanstvo o svemuovome, ali je najvažnije podstaknuti državu da onemogući zloupotrebu verskih prava i sloboda odstrane pojedinih verskih zajednica. Sloboda veroispovesti podrazumeva i pravo namisionarenje,ali ne i na navalentno, preteće, ucenjujuće, a nekada čak i nasilničko, ponašanje premapotencijalnim vernicima.U ovom poglavlju je dat jedan opšti i zbirni prikaz marketinškog delovanja verskih sekti, tenačina na koji pridobijaju vernike. Modus im je uglavnom sličan te je zato obrađen obj

edinjeno.Oči u oči sa misionarom sekte kako postupati*Svi se mi navikavamo da živimo u novim, tržišnim uslovima. Tržište je sa svojim zakonimzavladalo u mnogim oblastima našeg života, pa tako, nažalost, i u oblasti vere. Zapljusnuti smosnažnom bujicom informacija o religiji, neretko i čisto reklamnog karaktera. Neprestanodospevamo u situacije u kojima se nalazimo pred izborom. Rekli bismo da je danasteško naćičoveka koji nije imao kontakta sa misionarima, učiteljima, propovednicima novih reli



gija, učenja,filozofskih sistema. U gradovima se pojavilo mnoštvo verskih grupa i organizacija.O nekima smoponešto i znali po čuvenju, o mnogima nismo nikada ništa ranije čuli. Svaka od njih sebproglašava za nosioca istine u krajnjoj instanci, tvrdi da će vas privesti spasenju,da ćevam pomoći da prevaziđete sve probleme i postignete neviđene uspehe.Kako da saznamo koliko su ta obećanja istinita?Kako da saznamo da li čovek koji nam je prišao pripada totalitarnoj sekti (destruktivnom kultu)?Kako da saznamo da li smo objekat vrbovanja, da li nas uvlače u neku organizacijuu koju nikada nebismo ušli ukoliko bismo posedovali verodostojne i potpune podatke o njoj?Moram odmah da upozorim da sve što će ovde biti izrečeno nema nikakve veze sa religijama koje sutradicionalno prisutne. Ovde se govori samo o novim, u našoj sredini ranije nepoznatim, verskimučenjima i teorijama. Obraćam se u prvom redu onim ljudima koji još nisu načinili svoj erskiizbor: molim vas, budite budni i oprezni! Nije tačno da se Pravoslavna crkva boriprotiv drugihverskih zajednica iz bojazni od konkurencije. Crkva samo upozorava: ako nam je već palo u udeo daživimo u uslovima „velikog tržišta", moramo se truditi da budemo pismeni potrošači,

dobro upućeni konzumenti. Svako od nas pažljiv je prilikom kupovine robe; svi mi proveravamokvalitet proizvoda, čuvamo se da nam ne prodaju neki falsifikat, premda, ako imamoposla saduhovnim falsifikatima, rizikovaćemo da izgubimo nešto mnogo veće: svoje zdravlje, čitau svojuimovinu, okruženje, karijeru, porodicu, pa i čitav svoj život, na kraju krajeva.Dakle, ukoliko vam priće nepoznata osoba pozivajući vas da doćete na predavanje ili seminar,obećavajući vam atraktivan posao u stranoj firmi sa odličnom platom, predlažući vam da dete uvašoj školi (na fakultetu, u preduzeću) novinastavni kurs, savetujemo vam da toj osobi postavite deset konkretnih pitanja, k

oja će vam pomoći daeliminišete makar 90% svih sektaša koji se bave vrbovanjem novih članova. Najbolje bibilo dapitanja koja ovde nudimo zadate spokojnim, mirnim tonom, bez ikakve agresivnosti, ali da pri tomepridošlici jasno stavite do znanja da nećete biti zadovoljni izbegavanjem odgovora,poluistinama,nego da želite direktan i iskren odgovor.Morate znati da sve totalitarne sekte pri vrbovanju koriste obmanu, u manjoj ilivećoj meri. Paipak, nisu svi sektaši svesni činjenice da pri pokušajima vrbovanja novih članova uvodeljude uzabludu. Zbog toga ćete zahvaljujući ovim pitanjima moći da otkrijete da li sektaš skri

a od vas deoistine, ili da i on sam ne poznaje sve potrebne podatke.Sektaši najčešće pokušavaju da se reše ovakvih pitanja izbegavanjem neposrednog odgovorto,ako začujete fraze poput ovih: „Mi prosto želimo da pomognemo ljudima da se oslobode svojih20problema", „Hteli bismo samo da vas pozovemo na jedan zanimljiv seminar na kome će seraspravljati o pitanjima sudbonosnim za čitavo čovečanstvo", ili „Okupljamo se da bismo



proučavali slovo Božje", ili čak „Želeli bismo samo da vas ugostimo besplatnim vegetariskimobrokom", imate mnogo osnova da budete oprezni. Fraze tipa: „Potpuno razumem vaš skeptičanodnos prema nama; isam sam bio takav pre nego što sam dospeo u poznanje istine", ili „Zar vas to zaistane zanima?"takođe bi trebalo da shvatite kao upozorenje. Jedan drugi metod kojim se takođe neretko služesektaši jeste promena teme o kojoj se govori. Na primer, ukoliko pitate da li je osnivač sektekrivično gonjen, umesto odgovora čućete dugački monolog o tome da su sve verske vođe bigonjene itrpele neprijateljstvo okoline. Mogu vam pri tome navesti primer Sokrata, osuđenogza razvraćanjeomladine, ili vam ispričati da je i Isus trpeo osude zbog toga što je bio prijateljbludnicama isvakojakom društvenom šljamu, i tako dalje. U takvoj situaciji treba da učtivo, ali odlučno,prekinete sagovornika i stavite mu na znanje da nemate nameru da tog trenutka otvarate diskusiju oIsusu ili Sokratu, nego da želite da čujete direktan odgovor u vezi sa vođom njegove grupe.Ako se on trudi da izbegne neposredan, jasan i konkretan odgovor, možete biti sigu

rni da želi daod vas nešto sakrije.Znajte da uvek raspolažete još jednim „rezervnim" argumentom, protiv koga nijedan sektaškipropovednik ne može ništa reći; naime, u svakom trenutku možete da se udaljite ili da sktašazamolite da iz tih stopa napusti vaš stan ili kancelariju.Još jedno pravilo za vas mora imati apsolutnu vrednost: nikada nemojte davati svoju adresu ilibroj telefona ljudima za koje pretpostavljate da su u nekoj sekti. Ako imate određene sumnje, alibiste ipak voleli da dobijete više informacija pre nego što formulišete definitivne zaključke,

zamolite takvu osobu da vam da svoju adresu i telefon, kako bi se dalji kontaktiodržavali u skladusa vašom voljom i inicijativom.Imajte na umu: vi treba da držite situaciju pod kontrolom!Ne dopuštajte nikome da vrši pritisak na vas sa namerom da mu date svoje lične podatke. Ugledajtese na skromne i stidljive devojke koje nikada neće dati svoju adresu ili telefon momku koga prviput vide. dok se ne raspitaju o njemu. Uvek je bolje malo sačekati, nego odmah dati svoj broj telefonanepoznatoj ili malo poznatoj osobi, a zatim dan i noć nemati mira od navaljivanjai dosađivanja.Ako vam pođe za rukom da pitanja koja ovde predlažemo postavite mirnim tonom, bez

agresivnosti ili skrivenog cinizma, to može i sektaša da navede da se zamisli. A tako neštozaista mnogo znači: naime, ako ozbiljno počne da razmišlja, čovek može u potpuno drugačsvetlosti da sagleda i svoje članstvo u sekti, i da učini prve korake u pravcu njenog napuštanja.Ne zaboravite: čovek koji stoji pred vama je pre svega žrtva kojoj je preko potrebnosaosećanje isnishođenje.Evo, dakle, i deset pitanja koja vam predlažemo:1. Koliko dugo ste član grupe?



Veoma je važno od samog početka znati sa kim imate posla. Osobe koje su uvučene u totalitarnusektu pre manje od godinu dana obično su još uvek veoma neiskusne. Prema tome, manjaje verovatnoćada će posezati za lažima, a posve je sigurno da neće umeti tako maestralno da obmanjuje, kao što točine iskusni „propovednici". Ako je vaš sagovornik već više godina član neke verske gruzahtevajte od njega da vam pruži najkonkretnije moguće odgovore na svako vaše pitanje.Ukolikopokušava da vrda, u svakom momentu pruža vam se prilika da izrazite čućenje kako to dadugogodišnji član verske zajednice nije u stanju da pruži odgovor na najjednostavnijapitanja.2. Da li želite da me zavrbujete u neku organizaciju?„Propovednik" će najčešće na to pitanje odgovoriti: „Ne, vi ste mi se prosto svideli, ppoželeo da vas upoznam sa našim učenjem (našom metodom, organizacijom). Dalji tok razgoorazavisiće isključivo od vas želite li da iskoristite ovu priliku ili ne." Sjajno! Zapamtite tajodgovor, jer, ako je vaš sagovornik pripadnik totalitarne sekte, on će ipak neizostavno pokušatida pribegne metodama vrbovanja i pritiska, i u tom momentu neće biti na odmet da21ga podsetite na njegove vlastite reči, te da ga učtivo, ali energično, zamolite da vasostavi na miru.

3. Možete li da nabrojite ostale organizacije koje imaju veze sa vašom verskom zajednicom?Postavljanjem tog pitanja zapravo ćete pokušati da ustanovite da li je vaš sabesednikmožda članneke totalitarne sekte za koju ste čuli. Skoro sve takve sekte oko sebe organizujuniz pratećihudruženja i grupa kojima se pokriva njihov rad, kako se potencijalni članovi ne bi plašili naprvom koraku. Recimo:• „Hristova crkva" neretko deluje kao kružok ili društvo za proučavanje biblijske literre;• sekta „Porodica" (ili „Deca božja") predstavlja se kao „Familija ljubavi";• „Dijanetika", „Narkonon", „Kriminon", „Habard-koledž" itd., samo su drugačiji nazivi

takozvanu „Sajentološku crkvu".Najviše takvih pratećih organizacija deluje u okviru Munove sekte, čiji je zvanični nazv„Asocijacija svetog duha za ujedinjenje svetskog hrišćanstva". Spisak tih organizacijasačinio bideblju brošuru. Tu spadaju i „Mećunarodni fond", i „Mećunarodna zajednica za proučavanjprincipa SAKR", i „Međunarodni fond žena za mir u svetu", „Akademija profesora za mir usvetu"i mnoge druge institucije i udruženja.Strpljivo ponovite svoje pitanje: da li postoje neke organizacije koje su u vezisa dotičnomverskom zajednicom, ili da li su takve organizacije ranije postojale? Ako „propovednik" kaže da

nije upoznat sa tim činjenicama, zamolite ga da to sazna raspitivanjem kod svojihkolega i da vamzapiše na posebnoj hartiji nazive svih tih organizacija, pa mu sutradan telefonirajte.Ako vam „propovednik" da informaciju da takve organizacije ne postoje, a vi kasnije saznate da tonije tačno, da ste obmanuti eto dobrog povoda da sa njim raskinete. Ukoliko ne postavite takvopitanje, rizikovaćete da ne otkrijete da ste prevareni.4. Recite mi ko je osnivač vaše grupe, a ukoliko je preminuo, kako se zove sadašnji vr



hovnirukovodilac?Pokušajte da i ovde dobijete maksimalno celovit i tačan odgovor. Nije isključena mogućnst da će„propovednik" pokušati da sakrije od vas ko je pravi vođa zajednice, pošto njegovo ime ože bitidovoljno iskompromitovano. Zahtevajte da neizostavno čujete ime vrhovnog vođe. Možda ćevamodmah sve postati jasno čim čujete to ime. ma nećete žudeti za nastavkom dijaloga..5. Ispričajte mi sve što znate o prošlosti lidera vaše organizacije. Kakvo je njegovoobrazovanje? Da nije možda krivičnoGonjen? Da lije pozivan na odgovornost pred sudom? Ako jeste, zbog čega?Veoma je važno znati da li je vođa grupe zaista onakva osoba za kakvu se izdaje. Naprimer, osnivač„Herbalajfa", Mark Hjuz, ne poseduje ni medicinsko, ni farmaceutsko obrazovanje. SamozvaniHristos Visarion (Sergej Torop) ranije je radio kao milicionar. Prvi mormon, Cozef Smit, svojuduhovnu karijeru započeo je spiritizmom i traganjem za blagom, dok je osnivač jehovističke sekte,Čarls Tejz Rasel, od svoje jedanaeste godine bio sitni bakalin. Bhaktivedanta Svami Probhupada,osnivač sekte Hare Krišna, pre odlaska u penziju i proglašenja celokupnog materijalnogsveta

za čistu iluziju, bio je uspešni biznismen, kao što je „božanski učitelj" ili „duh istiosebe sam naziva Šoko Asahara, vođa sekte „Aum Šinrikjo", vlasnik mreže restorana za brzishranu u Japanu. Ne možemo a da ne pomenemo i osnivača sajentologije, „genija svih vremena i svihnaroda", L. Rona Gabarda, koji nije uspeo da završi nijedan fakultet, koji je svaki posao koga bi selatio upropaštavao, koji je bio umešan u niz prljavih finansijskih mahinacija i kojije jedvasastavljao kraj sa krajem, baveći se štancovanjem naučne fantastike niske vrednosti zažutuštampu sve dok nije otkrio sajentologiju!Isto toliko je važno pitanje o kriminalističkoj prošlosti osnivača sekti. Recimo, osniv

„Unifikacione crkve", korejski preduzimač San Mjung Mun dva puta je bio pozivan na odgovornostu svojoj domovini (po nekim podacima, zbog poligamije i seksualnih nastranosti).Godine 1985.proveo je 13 meseci u američkom federalnom zatvoru, pošto je kršio zakone o plaćanju poeza.22Naravno, biografija osnivača sekte ne čini ga automatski lopovom ili šarlatanom, ali,popravilu, ipak, gde ima dima, ima i vatre. Neverovatno je koliko je ugled rukovodilacadestruktivnih kultova iskompromitovan.Kada se upoznate sa životom osnivača (voće) sekte i njegovim stilom, moći ćete da izvuč

aremnajosnovnije zaključke o tome sa kakvim poverenjem je uputno da se odnosite premanjemu. Na primer,ako vam sekta predlaže da pohaćate predavanja o tome kako se grade uspešni i efikasnimeđuljudskiodnosi, ne bi bilo zgoreg da se obavestite nije li se njen lider razveo već tri puta. Ako osnivačsekte koristi drogu, ako ga bije glas o čudnovatom (da ne kažemo jaču reč) ponašanju i uživota, kao što je slučaj, recimo, sa L. Ronom Habardom, vredelo bi zamisliti se da li



je onstvarno u stanju da reši sve probleme ljudskog roda, kao što za sebe tvrdi. Ako saznate da sevatreni propovednik božanstvene ljubavi osnivač sekte „familija ljubavi" Dejvid Berg pod staredane sakrio od sveta, zavukao u nekakvu jazbinu i okupio oko sebe čitav harem mladih devojaka,te skuplja bez zazora pornografske video-materijale od članova svoje sekte, vredelo bi da sezamislite na kakvu ljubav taj samozvani „prorok" poziva. Kada San Mjung Mun tvrdida je celokupnanjegova delatnost usmerena na jačanje i afirmaciju mira u svetu, umesno je setitise činjenice da uKoreji njegov pokret poseduje fabriku u kojoj se proizvode automatske puške M-16.Sasvim prirodno, moguće je da ni vaš sagovornik ništa ne zna o biografiji lidera svojegrupe,pošto nije na vreme postavio odgovarajuće pitanje onom sektašu koji je njega zavrbovao. Tada jepogodan trenutak da ga pitate: „Pa kako ste mogli da čitav svoj život posvetite čoveku komeništa ne znate?" Znajte da se svaki destruktivni kult trudi da tako zavrbuje ljudeda oni dopristupanja ne saznaju značajne podatke o organizaciji i njenom lideru, za razlikuod normalnih

organizacija i udruženja koje već na startu nude celovitu i potpunu sliku o sebi, ipozivaju naučlanjenje tek kada potencijalni član postane svestan da je sam, svojom voljom spreman na takav čin.6. U šta veruje vaša Grupa? Da li ona smatra da cilj opravdava sredstva? Da li postojeokolnosti u kojima je za čoveka korisno da bude obmanut?Većina propovednika teško da će početi iz rukava da vam izlaže uče nje svoje sekte. Onibučenida raspaljuju našu znatiželju kako bi nas privukli sebi kroz posećivanje predavanja, gledanjefilmova, učestvovanja u radu seminara. Takvi odlično znaju da će na njihovoj teritoriji imati

daleko veće mogućnosti i način da vas potčine uticaju svoje sekte, pa zato na ulici ne ovore mnogo.Ako „propovednik", čuvši vaše pitanje, odbije da vam izloži osnovne postavke veroučenjaegrupe, budite sigurni da želi da nešto sakrije od vas. On može da vam kaže, recimo, da e plaši daga ne shvatite pogrešno, da ne steknete neadekvatnu predstavu o grupi samo zbog kratkoće inesavršenosti njegovog odgovora. A svaka valjana verska organizacija u stanju je da ukratko izložiosnovne postavke svoje vere! Totalitarne sekte, međutim, uopšte nisu zainteresovaneza to davi odmah, bez odgovarajuće pripreme, saznate sve u šta su dužni da veruju njihovi člano

i, sve onošto sadrže njihovi materijali „za internu upotrebu".Ako čovek koji vas vrbuje počne da vam izlaže učenje svoje sekte, ne dopuštajte mu da sasplinjavai da vas zavarava terminima kojima se iskazuje subjektivna ocena: „dobra", „uzvišena",„časna",„istinski hrišćanska" itd. Sve je to samo još jedan pokušaj obmane i promene teme za ravor.Zamolite propovednika da bude što konkretniji. Ako posle izvesnog vremena saznateda je tumačenje



koje vam je ponuđeno sadržalo značajne nedostatke i iskrivljavanja istine, imate punomoralnopravo da zahtevate od misionara da se udalji. Sektaši u takvim situacijama ulažu maksimumnapora ne bi li vas ubedili da su tom prilikom bili prinuđeni da vas samo privremeno obmanu (tj.da vam ne saopšte punu istinu), pošto ste se tada još uvek nalazili pod uticajem sredstava javnoginformisanja koja su odviše uticala na vašu svest, tako da ih ne biste saslušali ukoliko bi onipokušali da vam sve iznesu crno na belo. Nemojte padati na taj argument, pošto on pokazuje samojedno: da organizacija koja vas vrbuje drži da cilj opravdava sredstva. Nijedna uglednaorganizacija neće pribegavati lažima i obmanama radi tobožnje pomoći ljudima.7. Ukoliko pristupim vašoj organizaciji, na koji način ću moći da izmenim svoj život? Diću morati da napustim studije ili posao, da li me očekuje obaveza da u vašu koristžrtvujem svoju ušteđevinu i svoje vlasništvo, da radi vas raskinem sve veze sa rodbinomiprijateljima ako naiđem na njihov otpor?23Ako je vaš sagovornik član totalitarne sekte, on će vam najverovatnije kazati da se odvas neće

zahtevati ništa ili gotovo ništa, da ćete moći i da nastavite da vodite svoj uobičajeninživota i da ćete čak uspeti da odjedanput postignete sve ono ka čemu ste već dugo težilipak,ovakvo pitanje većini sektaša veoma je neprijatno, ono ih nagoni da zauzmu odbrambenu poziciju.Zbog toga, čim postavite to pitanje, pažljivo pratite reakciju vašeg sagovornika. Kadavamodgovori, zapitajte ga čime se on sam bovio pre nego što je pristupio sekti, a čime sebavi danas.Dozvolite sebi i da iskažete sumnju ukoliko on nastupi sa samoreklamiranjem da setobože bavijednom veoma retkom profesijom ili da studira na prestižnoj visokoškolskoj ustanovi.

Ponovo gazapitajte da li je članovima njegove organizacije dopušteno da lažu.Ako vam predlože da se upišete na besplatan program, korisno bi bilo da što pre precizirate dali je taj program zaista besplatan, ili biste posle početnog, uvodnog kursa moralida platitenastavak „školovanja" po cenovniku koji se povećava geometrijskom progresijom. Isto važi za radpod isuviše povoljnim uslovima: tobože, treba platiti samo pristupni ulog (završiti pripremnikurs koji se plaća, po „povoljnim" cenama nabaviti prvu isporuku robe, i sl.). Znajte da u svakojpiramidi bogatstvo stiče samo njen vrh.

8. Da li se smatra da je delatnost vaše organizacije sporna? Ako ima onih koji otvorenoistupaju protiv nje, koje argumente navode?Ovo pitanje pokazaće vam koliko je informisan vaš sagovornik i u kojoj meri je spreman naotvoreni dijalog. Ako to pitanje postavite sa naglašenom pristojnošću i sa prijateljskim osmehom,ma koliko to zvučalo neverovatno, često ćete dobiti ovakav odgovor: „Znate, ima svakakvh čudakakoji tvrde za nas da smo totalitarna sekta, da su svima nama isprani mozgovi, ne



ki nas nazivajuzombijima. Možete li to uopšte da zamislite? Evo, zar vama, recimo, ličim na zombija sa ispranimmozgom?" U takvoj prilici umesno je postaviti kontrapitanje: „A kako bi trebalo daizgledajuzombirani ljudi ispranih mozgova? Kako se oni ponašaju?" Najčešće će vaš sagovornik osepopriličnu nelagodnost, pa, ako budete insistirali da vam odgovori, možete očekivati da će sepotruditi da što pre naće izgovor da se udalji.9. Šta mislite o bivšim članovima vaše organizacije? Da li ste nekada imali prilike daozbiljno razgovarate sa bivšim članom vaše zajednice i saslušate razloge zbog kojih jenapustio organizaciju? Ako niste, zašto je to tako? Zar vam vaša organizacija ne dopuštada kontaktirate sa ljudima koji su je napustili?Reakcija na to pitanje otkriće vam mnogo toga. Nijedna ugledna i valjana organizacija ne zabranjujesvojim članovima da održavaju vezu sa onima koji su je napustili, poštujući ljudsku sloodu, paprema tome i slobodu izlaska iz članstva. Ma koliko ta organizacija osećala žaljenje zbog njihoveodluke, ona ih nikada neće sprečavati da je napuste. Ali, za destruktivne kultove tose ne bi moglokazati. Za njih su svi bivši članovi najljući neprijatelji i izdajnici. Sve sekte svojim članovima

sugeriraju da se takvih boje, da ih izbegavaju, i čine sve što je u njihovoj moći da spreče kontakte sakritičarima organizacije i sa svima koji su iz nje istupili.Mnogi iskusni „misionari" odgovoriće vam: „Razume se, neki moji bliski prijatelji su napustilinašu zajednicu". Mećutim, ako zatim zamolite da vam ispričaju nešto detaljnije o njima,opet ćetese suočiti sa obmanom. Bilo bi umesno zapitati: „Koje razloge ti ljudi navode kada obrazlažu svojuodluku da istupe iz redova vaše organizacije?" i „A da li se sada, pošto su napustilizajednicu, tiljudi osećaju srećnijim i zadovoljnijim?" Malo je propovednika koji bi vam ponudilismislen

odgovor.10. Navedite mi samo tri stvari koje vam se ne dopadaju u vašoj verskoj zajednicii kodvašeg vođe.Svako od nas poznaje mnoge pravoslavce koji otvoreno kritikuju svoju Crkvu i njenu hijerarhiju.Poznato nam je da postoje katoliciskloni kritikovanju rimskog pape, i protestanti koji se veoma kritički izražavaju osvojimcrkvama. U vezi sa tim možemo imati različita mišljenja i vrednosne ocene, ali to je čijenica. Ajeste li čuli makar za jednog sektaša koji otvoreno iznosi makar i umereno kritičke sudove o

24osnivaču svoje grupe, njenom rukovodstvu ili o samoj toj zajednici?Mnogo puta imao sam prilike da na pitanje da li se u nekoj organizaciji upražnjavakontrola svestizačujem odgovor sektaša, propraćen širokim osmehom: „Ah, naravno ne; kako ste mogli takeštoda pomislite". Ali isto tako i duševni bolesnik neće priznati za sebe da je oboleo,kao što će ialkoholičar vatreno negirati svoju zavisnost od čašice. Ako je čovek svestan svoje boleti, učinio



je prvi korak ka ozdravljenju.Najbolji način da dokažete čoveku da je narkoman jeste da ga nagovorite da nekoliko danaapstinira, da ostavi drogu. Takoće, najbolji način da proverite da li je čovek pod uticajemkontrole svesti jeste da ispitate da li je zadržao u sebi sposobnost kritičkog odnosaprema okolini.Pažljivo posmatrajte sektaša kada mu postavite ovo pitanje. Uočićete da je iznenaćen, sen, inekoliko trenutaka delovaće potpuno izgubljeno. A kada se sabere u mislima, teško daće moći davam kaže ma šta konkretno. To je sasvim „prirodno", pošto je sektašima zabranjeno ne sada javnoizriču, nego da i u mislima sebi dopuštaju kritički odnos prema svojoj organizaciji injenom vođi.Ukoliko ste postavili sva ova pitanja, a potom u odgovorima vašeg sagovornika niste uspeli daprimetite ništa loše, te želite da dobijete još informacija o njegovoj organizaciji, prduzmitejoš neke mere predostrožnosti pre nego što donesete konačnu odluku. Nastojte da se upozate i sadrugim članovima grupe, da im postavite ista ova pitanja i da utvrdite koliko se odgovori dobijeni

od različitih osoba poklapaju. Ako se uočava veća razlika među stavovima raznih osoba, pitajtevaše sagovornike za uzroke njihovog razmimoilaženja i obratite pažnju na to što će vam kazati.Pre nego što se saglasite sa učešćem u nekoj manifestaciji koja se održava pod okriljemkenove organizacije, nastojte da se raspitate kakva je to organizacija. Ako organizacija tvrdi da sunjeni osnivači uspeli da u svom učenju ujedine sve religije sveta, budite naročito naoprezu! Kakopokazuje višemilenijumska istorija verske misli, takvi veštački pokušaji „ujedinjavanjaovodejedino do daljih deoba i odvajanja. Nije nimalo slučajno to što su osnivači svih

najstrašnijih totalitarnih sekti 20. veka izjavljivali da su najzad uspeli da pronađu magičnuformulu sveopšteg jedinstva.Ako niste uspeli ništa da saznate o organizaciji, ali vam se ona još uvek čini privlačnm izanimljivom, povedite na neki njen skup ili manifestaciju na koju želite da odetei prijatelja ukoga imate poverenja. Tako ćete imati prilike da sa nekim razmenite misli i utiskeo svemu što stevideli i čuli. Istina, moramo vas upozoriti da će mnogi destruktivni kultovi, čiji jeosnovniprincip delovanja „zavadi. pa vladaj", odmah pokušati da vas odvoje od prijatelja. Obično se čini

sve da to izgleda spontano: neko će otpočeti razgovor sa vašim prijateljem, za to vreme drugaosoba postaviće pitanje vama, i kroz nekoliko minuta naći ćete se u različitim delovimaprostorije. Neke sekte od samog početka mogu da postave uslov da na seminaru svakiučesnik rešavazadatke samo u paru sa nepoznatim čovekom. Ne pristajte na ovu varijantu: zahtevajte da ne budeterastavljeni od prijatelja. Ako predstavnici organizacije budu insistirali na vašempokoravanjuizvolite izaći napolje.



Ako na skupu osetite da se na vas vrši pritisak da prihvatite mišljenje većine pre no šo stestigli da formirate svoj stav, ili da se potčinite stereotipu ponašanja koji vam sene dopadadrugim rečima da je otpočeo proces kodiranja ustanite ne časeći ni časa i recite da vamne sviđada drugi manipulišu vama i da drugi kontrolišu vašu svest. Što glasnije to izjavite, brtebiti izbačeni sa skupa. Ko zna, možda će još neko nalik vama iskoristiti priliku da napstiprostoriju zajedno sa vama.Ukoliko se sve ovo bude dešavalo u inostranstvu, na seminaru na kome se nalazite otroškuorganizacije, nemojte se zbunjivati. Nema razloga da osećate ma kakvu obavezu prema organizatoru!Budite realni: ako je organizator snosio troškove vašeg putovanja i boravka, znači dastevi potrebniji njemu nego on vama! Imajte na umu da se organizator pred lokalnimvlastima obavezaoda će se starati o vama i da će vam pružiti i medicinsku pomoć ako zatreba, sve do krajvašegboravka u toj zemlji. Mogućnost da u nepoznatom stranom gradu ostanete na ulici bez sredstava zaživot i bez povratne karte je, budite sigurni, praktično isključena! Ako bi se tako neš

o,neočekivano, ipak dogodilo, ostaje vam mogućnost da se obratite najbližoj stanici policije itamo date izjavu da ste u neznanju prihvatili da budete gost te i te organizacije, koja na vas vrši25psihološki pritisak i koja odbija da izvrši obaveze pred imigracionim vlastima. Znajte danikakve vaše izjave koje ste mogli dati pre polaska ne skidaju sa organizacije obaveze vezane za vašboravak u inostranstvu. Nemate se čega plašiti.Najvažnije je ispoljavati razuman oprez. Ne predajte se praznoj znatiželji na uštrb zdravog

smisla. Suviše je ljudi upecano u zamke raznih verskih sekti samo zbog sopstvene prekomernesamouverenosti. Takvi ljudi verovali su da će moći da se kontrolišu u svakoj situaciji, te danikada neće potpasti pod nečiji rćav uticaj. Tako ljudi misle i kad počinju da puše (pamogu uvek da ostavim duvan ako to poželim), da piju, da se drogiraju... Nažalost, nekontrolisanaznatiželja i preterana samouverenost mnoge su odvele u propast! Učinimo sve da ne postanemo isami žrtve takvih iskušenja!(Pri pisanju članka koristili smo materijale iz knjige Stivena Hasana.)* Tekst ruskog sektologa dr Aleksandra Dvorkina, preuzet iz „Beogradskog dijaloga", broj 2, mart 1998. (sa ruskog prevela Ksenija

Končarević).Kako da se ponašate ako se neko od članova vaše porodicenalazi u sektiŠta treba da činite:* Pokušajte da ostanete u redovnom kontaktu putem pošte ili telefona, čak i kada vam osoba maloili retko odgovara.* Izražavajte iskrenu ljubav prema članu sekte u svakoj mogućoj prilici.* Vodite dnevnik komentara, stavova i dogaćaja povezanih sa njegovim životom u sekti.



* Uvek sa dobrodošlicom dočekujte povratak „sektaša" u porodični dom, bez obzira na to erečeno.* Sačuvajte kopije prepiski izmeću vas i te osobe.*Zabeležite sva imena, adrese i brojeve telefona ljudi povezanih sa sektom.* „Držite jezik za zubima" ako „sektaš" pravi neumesne komentare.* Pročitajte sve preporučene knjige o sektama i kontroli uma, kao i sve ostalo što će vm pružitidodatna obaveštenja o dotičnoj sekti.* Tražite pomoć i informacije od organizacija specijalizovanih za protivsektaško delovanje; onebrinu o vama i vašoj ličnoj situaciji.* Lagano ga podsećajte na predsektaški život. Pokazujte mu (joj) slike bivše ljubavi, sortskogkluba gde je igrao(la), puštajte muziku koju je slušao(la) u predsektaškom životu.Šta ne treba da činite:* Nemojte srljati u prihvatanje mogućeg rešenja pre nego što pažljivo istražite problemkti.* Nemojte govoriti: „Ti si u sekti, tebi je ispran mozak", iako je to, nažalost, tačno.* Nemojte davati novac članu sekte.* Nemojte se osećati krivim; porodice nisu uzročnici ovog problema.* Nemojte se ljutito ili neprijateljski ponašati prema dotičnoj osobi.* Nemojte misliti da ste usamljeni to se dešava hiljadama porodica svake godine.

* Nemojte potcenjivati moć koju sekta ima nad svojim članom.* Nemojte izazivati neprijateljstvo „sektaša" ismevajući njegova verovanja.* Nemojte se ponašati kao sudija ili protivnik osobe koja je u sekti, njegovog učitelja, niti učenjasekte.* Nemojte se sukobljavati ni sa jednim od voća ili članova sekte.* Nemojte dozvoliti da vas neki „stručnjak" za sekte ubedi da platite velike sume novca bezprethodne provere njegovih kvalifikacija.26* Ne gubite nadu u uspeh u pomaganju članu vaše porodice da napusti sektu, bez obzira na to kolikoje drugo žrtva u sekti.

* Nemojte zapostavljati sebe niti ostale članove porodice.Kako prihvatiti i kako se ponašati sa svojim detetom kojeje tek izašlo iz sekteIzlazak vašeg sina ili kćerke iz sekte može biti težak. Ovo je napisano da bi vam umanloteškoće pri uspostavljanju delotvornog opštenja i jačanja porodičnih veza. Ali nemojte shvatitikao da treba da preuzmete ulogu savetnika ili terapeuta, već da vaša svest o tome možeznatnopomoći procesu ponovnog prilagođavanja.Vaše dete nije „autsajder"Pristupanje sekti ne ukazuje na grešku, manu ili slab karakter. Sekta traži najboljekvalitete: član zbog njih biva vrbovan.

Članovi pokušavaju da vode perspektivan život u ljubavi. Ne zastrašujte ih tvrdnjom da o čineiz slabosti ili zlobe. Vaš potomak je žrtva sopstvenog idealizma i želje za promenom uspoju saprocesom sektaške indoktrinacije. Takođe, bitno je shvatiti da su slabosti, strahovi, nesigurnost,osećanje krivice, podsticani i gajeni da bi sekta razvila zavisnost i uništila slobodnu voljupojedinaca. Vaš sin ili kćerka će pokušavati da se oporave od ovog oblika jake manipulaije.



Vaše dete nije bolesnoRaniji posmatrači bivših članova sekti izneli su neke pretpostavke o pojavi šizofrenijePostoji kultna ličnost koja funkcioniše nalik na normalnu ličnost. Vremenom, može seprepoznati ova sektom zavedena (izmenjena) ličnost. Vreme i to leči. Razgovor sa bivšim članom,istraživanje, razumevanje kontrole uma, i povratak u normalni život, čak i lagan, pokazali su sekao najbolji lek. Postoje i oni kojima može zatrebati dodatna profesionalna nega,psihološkaili psihijatrijska. Međutim, ovim ljudima je takva pomoć mogla biti potrebna i pre stupanja usektu. Strpljenje i podrška su ono najbolje što im vi možete pružiti.RasejanostPovremeno se može javiti stanje zbunjenosti ili dezorijentisanosti. Termin „rasejanost" seobično odnosi na reaktiviranje sektaške indoktrinacije. Zbunjenost može poticati ili odpoteškoća pri prilagođavanju, ili od rasejanosti. Te smene, obično, nisu ozbiljne, bududa ih jemoguće prebrinuti kraćim razgovorom ili prebacivanjempažnje na nešto drugo. Većina bivših članova prolazi kroz to. Ne treba se plašiti razgosadetetom o tome. Ovo stanje, obično, ne ukazuje na pretnju za povratak u sektu, alii može. Takođe,

posavetujte se sa osobljem rehabilitacionog centra, jer oni znaju vaš slučaj.Bivši članovi mogu imati poteškoća pri odlučivanjuU podsvesti, članovi sekti su utekli od (donošenja) nekih mučnih, teških odluka u svom ičnomživotu. Sekta je, umesto njih donosila većinu odluka. Pre svega, potrebna im je praksa da bi sevratili u potpuno odlučivanje. Za neke je to, u početku, pravi problem. Svakodnevne životnenejasnoće mogu se zloslutno pomaljati. Budite svesni procesa. Može potrajati duže no štmislite. Odluke vašeg sina ili ćerke o budućim planovima (životnim) vrednostima itd., mgu se,čini se, maglovito i sporo pomaljati. Ovde će vaše strpljenje biti od pomoći. Bivši člatakođe, moraju biti i sami strpljivi. U toj situaciji najbolja pomoć je da se konkre

tne odlukedonose korak po korak.* Kris Karson, preuzet iz knjige Vladimira Dimitrijevića „Pravoslavlje i sekte", broj 5.27Ponekad će bivši član delovati izgubljenoVan strukture sekte, užurbanosti i podrške, postoji prazan prostor. Treba malo vremena da bi seon ispunio. Dotle, oni možda neko vreme neće znati šta da rade sa sobom.Neki padaju u, naizgled bezrazložnu, depresiju. Ipak, budite svesni novih oslonacakoji serazvijaju. Još jedan pozitivan faktor je i njihovo sopstveno otkriće da su bili zloupotrebljeni i

obmanuti. Bol često za sobom ostavlja osećaj praznine i ranjivosti. Pa opet, nekimaje tolikolaknulo što su izašli, da jedva čekaju da produže život.Društveni odnosiBivšem članu može jako teško ići sklapanje novih prijateljstava, recimo zbog stida. Najijidruštveni razgovori mogu predstavljati problem. Vaše dete se upravo opeklo, tako da ćeuspostavljanje poverenja, bar izvesno vreme, ići teško. Nije jednostavno ne doticatise učešća usekti tokom razgovora, a i o tome je teško pričati. Možda i nije neophodno da se razgo



vara o bilokom pitanju. Samo, budite svesni različitih mogućnosti.Samostalno procenjivanjeSamostalno procenjivanje, obično, ne postoji zbog degradacije i podređenosti pojedinaca načinuživota u sekti. Pre svega, osećaji neukorenjenosti i ispraznosti mogu biti razlog tome.Životne vrednosti i verovanjaOne će, najverovatnije, biti krhke i neutvrđene. Budite blagi i ne namećite svoje. Potrebno je nekovreme da bi bivši član stekao osećaj za sopstvene vrednosti, opažanje i verovanje. Nad vim je sektaimala jak uticaj, zamenjujući ih, prvenstveno, svojim sopstvenim sistemom. Pored vremenaprovedenog u članstvu pokreta, kao i uvićanja, mogućno i preko deprogramiranja, da jebilo prevareno, indoktrinirano i izrabljivano, vaše dete je bilo ubačeno u pravu mašineriju.Roditelji sa naročito jakim religioznim ubećenjima, moraju biti jako oprezni. Sektese napodmukli način koriste religijom. Prerano etiketiranje može biti štetno. Neka vašedete, vremenom, samo odluči.Nadoknađivanje vremena (i preterano nadoknađivanje vremena)Neki žele da nadoknade izgubljeno vreme, i tako se ponašaju. Neki će biti još opreznijinego pre.

Čuvajte se fanatizma uperenog protiv sekte. On može da statira, a i da bude oslonac,ali mnogibivši članovi se odluče da otvoreno istupaju, ili, čak, i da pomažu drugima da se izbavz sekte ito čine na jedan zdrav način. Različite aktivnosti, naročito one nevezane za učešće u skorisne su kao deo kombinacije. Mnogim bivšim članovima je potreban odrećeni odmor, bezpreteranog učešća u planiranim aktivnostima. Ne terajte bivše članove sekte da se odmahljučeu borbu protiv sekti.Mogu se pojaviti totalističke težnje ili težnje tipa 'sve ili ništa'Oni su živeli u stanju uma u kome se zlo i dobro odrećuje pojednostavljeno, kao u bajkama, previše

crno ili belo. Ohrabrujte, pri ovakvom stanju, smisleno razmišljenje i procenjivanje.Oni će, verovatno, biti previše osetljivi na sopstvena i vaša osećanjaKod njih će se, verovatno, javljati mnoga snažna osećanja. Ovo pothranjuje jasno uvićane stvari iplahovitost zbog ranijeg učešća u sekti. Njih je znatno lakše povrediti. Zbog toga su imnogoosetljiviji na ostalo. To je period ranjivosti. Vaše dete može želeti da dugo boravi kod kuće, amožda i neće.Odnosi sa suprotnim polomČak i sama ta tema može predstavljati problem, pa i traumu za bivšeg člana. Sekte smrvepolnost

i intimu, proklamujući moralnost i uzdržavanje ali se time, u suštini, koriste kao sredstvomkontrole. Budući da većina kultova tretira seksualnu želju kao jedan od najvećih tabua,javlja senezdravi ostatak krivice koju bivši član nosi. Mnogim roditeljima je često teško da razatrajupolnost, naročito sa odraslom decom. U ovom slučaju, to ipak može koristiti. Ponovnouspostavljanje zdravih polnih normi može biti veoma osetljiv problem.28Prijatelji



Raniji prijatelji možda nisu odrasli na isti način kao i bivši član, ali su uznapredovai usvojim životima, ostavljajući bivšeg člana iza sebe. Odlazak u sekte i izlazak iz nje nnosi traumu,pa ipak uči. U takvoj situaciji može se začućujuće sazreti. Prijatelji mogu da ne shvatriroduiskustva bivšeg člana kulta. Neki će „umreti od radoznalosti"; druge to neće mnogo zanii.Prijatelji mogu odigrati značajnu ulogu da bi se neko ponovo osetio čovekom.Čuvajte mogućnost da pozovete ili se vidite sa drugim bivšim članovimaRazmena iskustava je veoma bitna. Veoma je značajno imati nekog ko vasrazume.Održavajte kontakt sa prijateljima koji su još uvek u sektiOvo je, verovatno, suviše rizično, i to u dužem periodu. Razgovarajte o tome sa vašim dtetom.Ohrabrite ga da, pre svega, bude oprezno. Pisanje pisama je bolja alternativa.Ne strahujte...... ako vaše dete uvidi neke korisne aspekte u vezi sa boravkom u sekti gde su semogle desiti mnogezanimljive i pozitivne stvari. Tu se, takođe, sklapaju mnoga prijateljstva. Držite to na umu. Boljeje u celostirazumeti doživljaj, nego pretvarati pozitivne aspekte u negativne. Takva mera suvišenalikuje

praksi sekte.Osećanje daje željen i prihvaćen od svoje porodice, prava je blagodetBlago uveravanje može otupeti žaoku osećanja ispraznosti. Važno je da se prema svom dettuodnosite kao prema odrasloj osobi, uz opravdane brige, misli i osećanja. Opštenje jepresudno.Pokušajte da shvatite jedni druge. Značajan je napor sa obe strane. Razgovarajte o porodici. Delitesve, misli, osećanja, nade i razočaranja. Oni treba da znaju da ste i vi čovek. Slušajt. Stvarno ihčujte.Propatili ste zbog učešća svog sina ili kćerke u sektiMožda ste pretrpeli velike muke i troškove da biste uticali na izbavljenje. Bitno je

da zbog tihsvojih poteškoća ne gajite u sebi ozlojećenost. Oni nisu to učinili da bi vas bacili u robleme,čak ako se i čini da je tako. Ako je neophodno, pronaćite drugi odušak za takvu ozlojeđst.Budućnost vam može pružiti šansu da to razmotrite sa vašim potomkom.Verovatno svaki roditelj oseća neku krivicu za ono što se dogodilo. Nije to vaša krivica. Zadatakda se pomogne bivšem članu da se povrati iziskuje ljubav, strpljenje, osećajnost i razumevanje. To ćese isplatiti.4.PSEUDOHRIŠĆANSKE SEKTE

„... I ako vam ko tada kaže:evo ovde je Hristos, evo onde, ne verujte!Jer će se pojaviti lažne mesije,i lažni proroci će činiti znake i čuda,da bi zaveli izabrane ako je moguće.A vi pazite! Eto, sve sam vam unapred kazao."Sekte (verske grupe koje su se odvojile od zvanične Crkve i zvaničnog učenja) postojejoš od prvihvekova hrišćanstva. Crkva je, da to najpre kažemo, primala u svoje okrilje i neznabošcei ljude



koji nisu bili obavezni da se podvrgavaju Mojsijevom zakonu. Dovoljno je bilo verovati u IsusaHrista kao Gospoda, ispovedati grehe i krstiti se. Crkve su vodili episkopi iprezviteri (sveštenici), ali rukopoloženi od apostola. U tim vremenima, sekte seodvajaju od zvanične Crkve uglavnom iz dogmatsko-doktrinarnih razloga. O tome se ukrugovimazvaničnih crkava vodilo i te kako računa, te su pitanja jeresi raspravljana na vaseljenskimsaborima gde su i anatemisane.29U narednom tekstu biće najpre dat jedan osvrt na te ranohrišćanske sekte, zatim na nekesrednjovekovne, a najviše će biti reči o novovekovnim, aktuelnim pseudohrišćanskim sekt.Pseudohrišćanske sekte kroz istorijuEvionitiPrva sekta, to jest prva jeres hrišćanska, bili su evioniti. Naime, Hrišćanska crkva, pnikavšiu centru judejstva, najpre je došla udodir sa samim Jevrejima, te je prirodno što se odmah i postavilo pitanje odnosa hrišćanstvaprema judaizmu, tim pre što je 51. godine na Apostolskom saboru donesena odluka oukidanjustarozavetnog obrednog zakona. Ovim nisu bili zadovoljni neki od hrišćana koji su žele

li daostanu verni Mojsijevom obrednom zakonu, te se odvojiše i osnovaše sektu evionitasektu „judejstvujućih hrišćana".GnosticiOvde će biti dat samo prvi deo priče o gnosticima. To su gnostici sa kraja prvog i početka drugogveka naše ere. Drugi deo priče vezan je za reaktuelizovani gnosticizam, od 18. vekapa do danas, štoće biti objašnjeno u grupi savremenih sinkretističkih sekti. Zato je interesantno videti na kojempraučenju počiva ovaj još uvek aktuelni jeretički pravac. Sam naziv potiče od grčke reč",što znači „znanje". Gnostici su delovali krajem prvog i početkom drugog veka. Hrišćanst

mačekao jednu vrstu spiritualističko-intelektualističke filozofije, gde se duhovno odvaja odmaterijalnog. Hrista stavljaju u centar, ali Crkvu odbijaju. Slediti Hrista značiovladati istinom i tehnikom kojom možemo osetiti Hristov božanski duh u sebi.Tako gnostici u hrišćanstvu vide transcendentalnu nadgradnju svog filozofskog obrazovanja čijimovladavanjem ne samo da mogu probuditi božanski duh u sebi nego mogu dati i odgovore na nekasuštinska pitanja o životu, vremenu, kosmosu. Pri tome gnostici ne tumače samo hrišćans, negoi druge istočnjačke pravce. Suština starovekovnog gnostičkog učenja jeste u odnosu Bogamaterije.

Materija je beživotna masa, a Bog joj daje formu, značaj i život, putem slanja duhovnih suština,koje se zovu eoni. Svi eoni zajedno čine duhovnu punoću, pri čemu su savršeniji oni prostekliiz vrhovne suštine. Poslednji eon kao najslabiji sam je upao u materiju, a kako jesam po sebi duhreda i harmonije, on se trudi da to učini i sa materijom. On se zove demijurg i onje duša sveta.Ipak, ovo duhovno načelo želi osloboćenje od materije, što dovodi do borbe duha i materje. Po



jednoj varijanti, to je bio aleksandrijski gnosticizam („demijurg je jači od materije"), a podrugoj varijanti (sirijskom gnosticizmu) „demijurg je u vlasti materije i sotone".Tako onmisionari po svetu, podjarmljujući materiju duhu. E sad, radi oslobađanja i potpunogovladavanjaduhovnog načela, Bog šalje većeg eona, Hrista, koji se sjedinjuje sa čovekom Isusom. Cijnjegovog dolaska nije da ljude iskupi, već da ih nauči religijskom znanju i pokaže sredstva za borbusa materijom. Dok neki uz ta saznanja podrazumevaju i voćenje života u vrlini, drugita saznanjasmatraju dovoljnim, a sam način života nebitnim, te žive u razbludu i nemoralu, u činjeju svega posopstvenoj volji.Da zaključim: obe varijante reflektuju se i na današnje gnostike, o kojima će biti rečikasnije.MontanistiKrajem drugog veka pojavili su se montanisti, kao reakcija na sve učestalije primere nedoličnogponašanja nekih hrišćana. Ime su dobili po osnivaču Montanu, a osim toga zvali su ih jorigoroznima, jer su propovedali pravi asketski život za sve, kao preduslov pravoghrišćanskogživota. Posebno su svom sveštenstvu ukinuli: upotrebu mesa, venčanja, prijem grešnica u

Crkvu isvaki kontakt sa svetovnim vlastima. Sveštenicima je bila obavezna etička besprekornost. Sve tosu preduslovi da sveštenstvo može prenositi svete tajne.30Takoće su narodu stalno propovedali o moralnoj čistoti, tim pre što se može očekivati sidrugi dolazak Isusa Hrista (dakle, i najranije sekte, poput montanista, i one posle njih, bave sedrugim Hristovim dolaskom).ApokrifiApokrifi su spisi s kraja drugog i početka trećeg veka, nastali u tadašnjem, prema hrišstvu

još uvek nenaklonjenom, Rimskom carstvu. U tim se spisima na jedan fantastičan i bajkovit način(kao u legendama) opisuju životi Isusa Hrista, Bogorodice i apostola. Suština autoraisledbenika apokrifa jeste kompromitacija hrišćanskog učenja i odvraćanje naroda odučenja hrišćanstva, budući da se ono tretira kao zbirka priča iz životaIsusa Hrista, a ne kao celovit versko-doktrinarni sistem i put spasenja.ArijciPrema učenju Arija iz prve polovine četvrtog veka, Bog nije Sveto Trojstvo, već je Bogotac samostvoritelj. Tako je on i stvorio Sina i Svetog Duha kao instrumente spasenja. Dakle, po arijcima,Isus Hristos nije božanske prirode kao njegov otac, već stvorenje kao i Sveti Duh. P

otčinjavanjemsvom ocu (Bogu), on, dakle čovek nebožanske prirode, vršio je mesijansku misiju u svetu.NestorijanciIme su dobili prema svom osnivaču Nestoriju, sa početka petog veka. Suština učenja jestuosporavanju presvete Djeve Marije kao Bogorodice. Ona je, po njima, samo rodilaIsusa Hrista,dakle ona je „Hristorodica", a potom se u njega uselila božanska priroda.Monofiziti



Monofiziti odbacuju čovečansku prirodu Gospoda Isusa Hrista i ističu njegovu isključivobožansku prirodu. Mnogi pokušaji, od tada (od petog veka) pa do danas, da se doktrinarno približezvaničnoj crkvenoj doktrini o dvostrukoj (ičovečanskoj i božanskoj, to jest bogočovečanskoj) prirodi Isusa Hrista, propali su.Monofiziti postoje i danas. Zbog nekih drugih ispravnih doktrinarnih stavova, dogmatike,doslednosti i apostolskog prejemstva, smatraju se (monofizitskim) crkvama. One postoje i danas, aistoričari religije smatraju da su najbliže pravoslavnim crkvama. Monofizitske crkvesu: Koptska crkva u Egiptu (ima oko pet miliona vernika), jakovitska crkva (podAntiohijskompatrijaršijom, sa oko sto hiljada vernika), Sirijska crkva Indije (takođe pod Antiohijskompatrijaršijom sa oko dvesta hiljada vernika), Etiopska crkva (ima oko sedam miliona vernika) iJermenska crkva (koja ukupno u svetu ima oko pet miliona vernika).IkonoborciSavremeni sektaši, kada govore o pravoslavcima, ističu kako su ovi „fetišisti i mnogobo",jer „obožavaju svakakve predmete" (misleći pri tome na pravoslavne svetitelje). Zato ćeikonoborstvo biti podrabnije opisano.Ikonoborstvo kulminira u sedmom i osmom veku. Ikonoborci slikanje Boga Oca, Isusa Hrista i

Bogorodice smatraju bogohuljenjem, fetišizacijom i izopačavanjem hrišćanstva i protive e tome.Problem je raspravljen i razrešen na sedmom Vaseljenskom saboru. Konstatovano je da je slikanjeIsusa Hrista, Bogorodice i svetitelja upravo bogougodno, da se kroz slikanje Gospoda Isusa Hristaljudima daje slika-ikona Isusa Hrista i kao Boga, ali se, što je još važnije, kroz njuvidi ičovečanska priroda Gospoda Isusa Hrista i osvedočava da je Bog čoveka stvorio po svojo(značiBožjoj) slici i prilici. Slikajući Gospoda Isusa Hrista, Bogorodicu i svetitelje, potvrđujemo isvedočimo o njihovoj ljudskoj prirodi. Slikanje ikone, dakle, nije svetogrđe, jer su

na njoj Isus ilineki svetitelj naslikani kao ljudi.Sledstveno tome, vernici se ne mole drvetu, niti raznim bogovima, kako tvrde sektaši, već seikoni sa Isusovim likom obraćaju kroz molitvu kao Gospodu koji je ovaploćen kao čoveki stradao i31vaskrsao zarad našeg spasenja i iskupljenja, a čija je ikona slika njegova po uzoruna lik njegovprilikom prvog boravka na Zemlji. Takođe se Bogorodici i svetiteljima ne obraćamo kao bogovima,nego za molitveno posredovanje za nas pred Bogom.Bogumili neomanihejci

Bogumilska jeres pojavila se na Balkanu u desetom veku i to najpre u Makedonijii Bugarskoj, azatim se širila prema Raškoj, Bosni i Habzburškoj monarhiji. Rimokatolička i Pravoslavncrkva suprotstavile su se bogumilima, ali bez većeg uspeha. Oni su se postojanoodržavali, pogotovu na teritoriji današnje Bosne. Mnogi smatraju, ali to nije dokazano, da je većibroj Slovena koji primaju islam u Bosni, nego u drugim delovima Balkana, rezltatnjihoveprethodne pripadnosti bogumilima.Bogumile (babune) zovu još i neomanihejcima, jer su umnogome prihvatili sinkretist



ičko učenjevavilonskog proroka Manija (216-277). Manije je bio vrlo obrazovan, vrstan poznavalac matematike,astronomije, muzike i slikarstva. Sam se predstavljao kao „odabran od Boga", te daje „upućen daljudima saopšti istinu". Želeo je da, izmeću ostalog, reformiše persijsku zoroastrijansureligiju. Putuje po Indiji i Dalekom istoku, usvaja budizam i hinduizam, a uzimai neštood hrišćanstva i gnosticizma. Kao „božji izabranik" vrši propovedi, kako u cilju reformjeZoroastrine religije, tako i u cilju davanja jednog sinkretističkog pogleda na svet, a koji se sastojiu sledećem:• odvajkada postoje dva načela dobro i zlo. Bog, sa dvanaest čistih eona, stoji na čelucarstvasvetlosti. Zlo Satana stoji sa dvanaest zlih duhova i gospodar je carstva tame.Carstvosvetlosti sastoji se od pet čistih elemenata, a carstvo tame od pet nečistih stihija. U carstvusvetlosti vladaju red i harmonija, a u carstvu tame nered i haos. Jedan eon iz carstva svetlostiHristove silazi sa pet čistih elemenata u carstvo tame i stupa u borbu sa demonima. U toj borbi

jedna polovina Isusa Hrista, raspolućena i iznemogla, biva oteta od demona, a drugu polovinuspase jedan sveti eon. Hristova jedna polovina pritešnjena je tako u carstvu tame,a druga je uSuncu. Ova prva Hristova polovina izaziva mešavinu svetlosti i tame, i tako nastaje vidljivisvet. Tako Hristos tom svojom polovinom postade duša tog sveta, a sve želeći da se oslobodimaterije. U tome mu pomaže druga polovina sa Sunca. Da bi to sprečio, Satana stvara čovekapo liku bogočoveka Isusa Hrista, a da bi ga držao u ropstvu daje mu drugu nisku dušu,punutelesnosti i požude. Tako se u čoveku razbuktava borba niske požudne satanske duše i dr

ge visokomoralne Hristove. Da bi pothranjivao čovekovu materijalnu dušu, Satana mu dozvoljavadaje pothranjuje svim požudama, osim da proba plodove sa drveta poznanja. Isus, maskiran u viduzmije, privoli čoveka da to prekrši i čovek zaista okusi plod sa drveta poznanja, ispunivšiIsusovu poruku da je saznanje cilj. Da bi razrušio ovo saznanje, Sotona stvara ženui prouzrokujerazlikovanje sa njom. Tako Manije i silazak druge polovine Isusa Hrista objašnjavane kao vidiskupljenja nego kao obaveštavanje naroda o „pravoj istini", koja je, kao što vidimo,obratna od

onoga što stoji u Svetom pismu. Po Svetom pismu,da okusi plodove drveta poznanja čoveka je privoleo đavo, a ovde to navodno radi Hrist. Uz to,Manije opovrgava učenja apostola i smatra da su jevanđelja u stvari krivo shvaćena Hristova misija.Dakle, u pitanju je još jedan vid gnosticizma. Širenje ove jeresi po Balkanu uzima najveće razmereu 11. i 12. veku. Sa bogumilima se najviše sukobljavao Stefan Nemanja, a protiv njih se borio isveti Sava.



Sve u svemu, bogumili su uz manihejce i katare, mogli bismo reći, začetnici religijskogsinkretizma. Uz prethodno, zaključimo da je za bogumile bog zla tvorac vidljivog sveta, a pravi bogstoji iza ovog. Za bogumile, sakramenti i liturgije su suvišni, a spisi i predanjeCrkve netačni.Isus Hristos, ponovimo, nije, po njima, iskupitelj, već „božji eon i objavitelj istine", i zato subogumili propovedali da su usvajanje istine i ovladavanje principa svetlosni putduhovnogoslobođenja.KatariKao što je rečeno, katari su srednjovekovni jeretici sinkretističko-dogmatskog usmerenja. Delujuu zapadnoj Evropi (od 11. do 13. veka), a posebno su bili koncentrisani u južnoj Francuskoj. Sobzirom na prethodna poglavlja o bogumilima, odnosno manihejcima, učenje katara bićeukratko32izneto u sledećim tačkama: • prihvatali su reinkarnaciju;• propovedali su o postojanju dvaju bogova boga dobra i boga zla koji su stalno uraskolskom sukobukoji se reflektuje i među ljudima na Zemlji;• katari su odbacili i crkvu i sveštenstvo, a i sam krst;

• verovali su, kao i bogumili, da je ovaj svet stvorio bog zla;• Hristos je, po njima bio samo učen čovek, a ne i Bogočovek;• put bogopoznanja vodi kroz mističko iskustvo i znanje.Katari su bili prosto satrveni u krstaškim pohodima rimokatoličke crkve u 13. veku,tako da sunestali sa lica Zemlje.StaroverciPomenuću na kraju ovog poglavlja i jednu rusku sektu, najpoznatiju među pravoslavnima, a to je sektastaroveraca, to jest staroobrednika.U Rusiji je od 1652-1676. godine vladao car Aleksej Romanov, jedan od najvažnijihvladara u ruskojistoriji. On 1652. postavlja mitropolita novgorodskog Nikona za patrijarha. Godi

ne 1653.patrijarh Nikon počinje sa određenim manjim reformama i promenama u Ruskoj crkvi, posebno uvezi sa crkvenom praksom, usaglašavajući liturgijsku praksu sa praksom drugihpravoslavnih zemalja. To su bile nevelike izmene: trebalo je da se ljudi krste sa tri prsta umesto sadva, da tri puta izgovaraju „aleluja", i slično. Ali to nailazi na veliki bunt, kojidovodi doraskola. Na jednoj strani bili su Nikon i pristalice reformacije, a na drugoj staroverci. Car jebio nezadovoljan situacijom. Patrijarh 1658. podnosi ostavku, a potom odlazi u zatvor, jer nikakonije smeo da samovoljno i toliko neodgovorno napusti patrijaršijski tron.

Tako 1666. Rusija nema patrijarha, a te godine se održava sabor u Moskvi, kome supredsedavaliepiskopi Aleksandrije i Antiohije. Sabor je izopštio Nikonove oponente, dao za pravo Nikonovimidejama oko reformi, ali je i raščinio Nikona zbog napuštanja službe i postavio novogpatrijarha.Vođa staroveraca, protopop Avakum, nastavio je sa raskolništvom sve dok nije javno spaljen 1682.godine.Ovakav vid raskolništva sa političkim primesama karakterističan je za pravoslavne crkv



e. Imalismo ga doskora i mi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Sa crkvom u Makedoniji takođe imamo sličnihproblema.Da zaključimo o starovercima, naglašavajući da, kulturološki gledano, i bez obzira na tdašnjupolitiku Ruske crkve i na to ko je bio u pravu, njima možemo biti zahvalni što su odzaboravasačuvali staro rusko liturgijsko pojanje i ikonopisanje, koje će se kasnije opet uklopiti u obredzvanične Ruske pravoslavne crkve.Ovde je potrebno naglasiti da tema ovog rada nije raskol izmeću Rimokatoličke i Pravoslavnecrkve. Mećutim, svakako je neophodno detaljnije objasniti reformaciju kao idejni izvor savremenogsektaštva. U vezi sa tim preuzet je tekst pod istim naslovom iz knjige dr Lazara Milina „Naučnoopravdanje religije Crkva i sekte", a biće korišćeni i tekstovi vezani za baptiste, adventiste,nazarene, mormone i pentekostalce.33Reformacija kao idejni izvor savremenog sektaštvaPapstvo u srednjem veku postiže veliku političku moć, ali se to ne može reći i za moralkih

papa (Kaliksta III, Pija II, Siksta IV, Inokentija VIII, a posebno Aleksandra VIi Lava X). Takoće,mnoge novotarije u veri (dogme o liturgijskom beskvasnom hlebu, o čistilištu, o nepogrešivostipape) izazivaju postepeno sve veći revolt masa.Varnica je izbila po pitanju indulgencija (iliti oproštajnica), budući da se, u tomslučaju,oproštenje grehova moglo dobiti za novac, a ne pobožnošću. Papi Lavu X bio je potreban ovac zadovršenje katedrale Svetog Petra u Rimu, te je on 1517. raspisao indulgencije, a njih jedominikanski kaluđer Jovan Tetcel sprovodio tako drsko, da je u svakoj kneževini u Nemačkoj

izazvao ogromno negodovanje, a posebno profesora teologije sa univerziteta u Vitenbergu, drMartina Lutera, koji je ustao javno ne samo protiv Tetcelovog poslovanja sa indulgencijama, negoi protiv drugih rimokatoličkih učenja, osporavajući čak i samog papu. To je bio početakdnevelike verske revolucije. Luterani sledbenici Martina Lutera, postaju prva Protestantska crkva.U Švajcarskoj se širi reformatorski pokret sa Kalvinom i Cvinglijem na čelu, a u Engleskoj se,pod Henrikom VIII, osniva Anglikanska crkva. Reformacija snažno zahvata Skandinaviju, a takođe iFrancusku. Habzburška monarhija je uz velike napore sačuvala rimokatolicizam od

reformatorskih proglasa i programa, a Španija, Italija i Portugalija nisu ni bilezahvaćeneprotestantizmom. U to vreme protestantizam je inicirao nastanak mnogih drugih verskih grupa(sekti), a pojavila se i tušta i tma samozvanih proroka koji su, sa svojim sledbenicima, špartaliEvropom. Bili su to valdežani, švenkfeldovci, antitrinitarci, hernhuti, svedenborgijanci,menoniti. Tako, navedenih godina, dolazi do velikih sukoba i do velike verske isključivosti i



prošle su mnoge godine dok se situacija nije stišala i iskristalisala i dok se sam protestantizamnije dogmatizovao i organizovao. On je danas ozvaničen i egzistira paralelno sa rimokatolicizmomu gotovo celoj srednjoj i zapadnoj Evropi, naravno sa brojem vernika koji se razlikuje od države dodržave. Osim toga, prisutan je i u severnoj Americi i Australiji. Koja su to osnovna načelaprotestantizma kao krajnji osnov za pojavu sekti:1. Materijalni princip reformacije: čovek se pred Bogom opravdava verom, a ne dobrimdelima, kao po pravilu: „greši jako, veruj jače, pa ćeš se spasiti".2. Formalni princip reformacije: Sveto pismo je jedini izvor vere i mera istinitosti. Svako koga čita može ga tumačiti kako hoće, bez obzira na autoritet Crkve, svetih otaca i svetopredanja.3. Protestantski racionalizam: Protestanti tako vremenom svode Bibliju na verskuknjigukakva, u nekom obliku i pod nekim drugim imenom, postoji i u drugim religijama,i postaju svečešće njenn kritičari, da bi, kao takvi, kasnije često bili citirani od strane sekti kosepredstavljaju kas ozbiljne i dosledne sledbenice Biblije.Baptisti

Godine 1521. u nemačkom gradiću Cvikauu pojavljuje se sekta baptista (u prevodu:prekrstitelja), koju je osnovao Toma Mincer, bivši luteranski pastor. Stvaranje sekte baptista imapreduslove u činjenici da je u svom sastavu imala ljude i voće radikalnije odreformatora. Baptisti nisu zadovoljni samo delimičnim promenama koje su uveli reformatori,nego traže i socijalne i političke promene. Evo glavnih karakteristika baptističkog učeja.Najpre dogmatska usaglašenost nekih elemenata sa Svetim pismom i zvaničnim učenjemPravoslavne crkve. Ti elementi su sledeći:• bogoovaploćenje Gospoda Isusa Hrista i Presvete Deve Marije;• raspeće Hristovo;• vaskrsenje Hristovo;

• vaznesenje Hristovo;• ne prognoziraju drugi Hristov dolazak;34• praznuju nedelju, Božić, Vaskrs, Duhove.Naravno, postoje i odstupanja:• Sveto pismo je veliko, nepogrešivo i jedini izvor dela;• ne postoji praroditeljski greh;•članovi mogu biti samo novokrštene osobe;• krštavaju se (i to obrednim uranjanjem u vodu) samo odrasle osobe,starije od 15 godina, proverene i procenjene od strane ostalih članova;• član, dakle, mora biti proveren, što znači besprekoran u poznavanju Svetog pisma, uurednosti koju propisuje Crkva kojoj želi da pripada;• nema klasičnog/zvaničnog sveštenstva. Postoje „đakoni" i „propovednici" koji se biraj

meću vernicima;• ne postoje svete tajne, već obredi: krštenja, večere Gospodnje, braka i slično;• odbacuju se molitveno obraćanje Bogorodici i svetiteljima;• ne poštuju se krst i ikone;• jedna od najkarakterističnijih crta baptista jeste doslednost u nastojanju ka odvajanju Crkve oddržave. U vreme nastanka baptista ova ideja bila je radikalna, a počev od Francuskeburžoaskerevolucije naovamo u gotovo svim evropskim državama ona je i ostvarena.Načelno gledano, baptisti su, kao jedna od prvih organizovanih sekti sa, za ono vr



eme, priličnodisciplinovanim članstvom, bili idejni oslonac nastanka i nekih drugih sekti na primer,adventista i Jehovinih svedoka, a na socijalno-političkom planu francuskom i ruskom laicizmu.Po pitanju vojnog roka oni ne odbijaju služenje, ali prihvataju samo civilno služenje Tako je ipredsednik SAD, BilKlinton, budući da je baptista, odbio da ide u rat u Vijetnam. S obzirom na trenutno ponašanje,ili su se dogme baptista izmenile ili su one, možda, fakultativne, ili Klinton višenijebaptista, a može biti i da bombardovanja Republike Srpske i SR Jugoslavije zapravonije ni bilo.Baptisti su najbrojnija pseudohrišćanska sekta. Računa se da ih u celom svetu ima oko šzdesetmiliona krštenih, što sa članovima porodica kandidatima za krštenje i simpatizerima,prevazilazi broj od sto miliona. S obzirom na to da su mnogobrojni, te da su odsvih novovekovnihhrišćanskih denominacija dogmatski najpribližniji tradicionalnim crkvama, u svetu se vodipolemika da li su baptisti sektaši ili se, možda, može govoriti i o baptističkoj crkviStavSrpske pravoslavne crkve jeste da baptiste, iako su dogmatski bliski tradicional

nim crkvama, nemožemo nazvati crkvom, pošto nemaju jerarhiju (sveštenstvo), te nemaju apostolsku isvetoduhovnu vezu sa osnivačem Crkve, Gospodom Isusom Hristom. Sledstveno tome, „novokršteni"ne prima Sveti Duh, niti Svetog Duha uopšte ima u baptističkim bogomoljama. Ovo je sasvimdovoljno da se zaključi da baptisti ne mogu nikako biti crkva. Mislimo da će GospodBog udatom trenutku ceniti dobrotvorne i humanitarne aktivnosti baptista koje oni sprovode kroz razneorganizacije i razna udruženja kao što su „Ljubi bližnjega svog" i slično. Pored ovih onizacijapostoji i izdavačka kuća „Alfa i omega".

Prvi baptisti u Srba javili su se 1905. Bilo ih je oko 70. Danas ih je više, i tozahvaljujući jednomPećancu, Srbinu. Pećka patrijaršija je posle velike seobe bila neko vreme zatvorena, aprilikomobnavljanja u 18. veku naselila je na crkvenom imanju u svojoj neposrednoj okolini više stotinaSrba iz Crne Gore. Tako će nastati selo Ljevoša. čiji će žitelji više vekova odano čuvanegovati manastir i imanje, ali će, gle čuda, iznedriti trenutno vodećeg srpskog baptistu, SimaRalevića!Prve baptističke „istine" Ralević (1940) je doznao na odsluženju vojnog roka od jednog ojnikabaptiste. To ga je potaklo da razmišlja o životu i životnim istinama, te baptističkim „

kama"i „suštinama". Tako mu se u snu jedne noći „javio" Gospod i rekao: „Simo, sruši staru kidajnovu". Simo je to prenosno shvatio kao poruku da treba da promeni veru i sagradibaptističkubogomolju. Tako se i desilo da, poviše Pećke patrijaršije, danas postoji velelepna,35moderno arhitektonski rešena, baptistička bogomolja, a koju, za sada, (osim kada doćugosti sastrane) posećuje, srećom, samo Ralevićeva porodica.



Računa se, prema broju krštenja, da u SRJ živi oko 3.000 baptista, a daih je, sa članovima porodica, kandidatima za krštenje i simpatizerima, nešto preko 5.000. Imaju92 objekta u SRJ i podeljeni su u dva saveza severni i južni.Baptisti su inače, slično pravoslavnim crkvama, organizovani po principu autokefalnosti, madapostoji tesna mećusobna povezanost i saradnja, kako dogmatsko-teološka, tako i socijalna,finansijska i karitativna. Baptistima Evrope koordinira centar iz Londona, pod imenom Savezbaptističkih crkava Evrope, a na nivou sveta Unija baptističkih crkava sveta, sa centrom uVašingtonu.NazareniNazareni su prvi sektaši meću Srbima. Još prema austrougarskim podacima sa kraja 19. veka, odukupnog broja nazarena u carevini, a bilo ih je oko 10.000, njih 4.500, dakle gotovo polovina, bilisu Srbi. Danas se procenjuje da u SRJ živi oko 5.000 nazarena, prema broju krštenja,a sa članovimaporodica, sekta ukupno ima oko 8.000 sledbenika. Centar im je u Novom Sadu i imaju u svomvlasništvu 80 objekata.Osnovao ih je 1830. godine Švajcarac Samuel Frelih. On je pre toga bio luteranski

pastor,potom baptista, a zatim je osnovao svoju „svetu opštinu" u gradiću Lajpvilu. U svom učejunazareni odbacuju: • Sveto pismo Starog zaveta i smatraju ga samo istorijskom knjigom;• Bogorodicu i svetitelje;• poštovanje krsta i ikona;• post;• crkvene praznike;• služenje vojnog roka i učešće u ratu.Rimokatoličku crkvu smatraju „velikom bludnicom", a prema pravoslavnima su prozelitskiraspoloženi.

Osim navedenog potrebno je navesti i sledeće:•jerarhiju čine „ćakoni". Na čelu svake oblasti, koja može imati i više bogomolja, stopotom sluge, pa vernici. „Savez ćakona" vodi zajednicu koja je organizovana na autokefalnomprincipu, a na čijem čelu je starešina;• krštavaju se samo stariji od 14 godina, i to na reci, uz ritualno opaljivanje (sagorevanje) grehaognjem;• pričest i večera Gospodnja obavljaju se uz ispoved greha.Nazareni su sekta čija brojnost poslednjih decenija stagnira.Adventisti subotariSama reč „adventisti" potiče od engleske reči „adventure", što znači dolazak. U bukvalnlu

svi hrišćani su adventisti, jer veruju u drugi dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista i nadaju mu se.Ovu sektu (koja, inače, sebe naziva crkvom) osnovao je 1833. Vilijem Miler (1781-1849).Najobimnije radove i možda najveći autoritet meću adventističkim teolozima ima Elen Vaj(1827-1915), koja je napisala 43 knjige, uz veliki misionarski rad. Najviše svojim ličnimdelomizgradila je i uobličila adventističke dogmatsko-doktrinarne poglede na svet, obišla je mnoge



države i svojim prorokovanjem na jedan pragmatičan način privukla je veliki brojpristalica. Njenim učenjima definitivno se zaokružuje i završava učenje adventista, a pkreće sei časopis „Stražari istine".Sam Miler, osim toga što je osnivač adventista i što se dva puta (1843. i 1844. godine)kompromitovao proračunavajući i objašnjavajući te godine drugi dolazak Gospoda Isusa Hrsta,36nije ostavio vidnog traga među adventistima.Opšta obeležja adventista• samofinansiranje, budući da je još 1858. uveden desetak, što znači da svaki član dajezajednici jednu desetinu svih prihoda, i to ovu zajednicu čini možda najbogatijom odsvih kojepominjemo;• misionarstvo, koje je od početka organizovano kroz misionarska predavanja, tribine, časopise,dopisne škole, radionice, kolporterstvo, a uz to se organizuju i prigodni koncerti, okupljajuhorovi, folklorne grupe; • imaju svoje škole, štamparije, fakultete i obdaništa, radionce i fabrike;• osnivaju i pomažu mnoge humanitarne organizacije.Organizacija• Najmanja organizaciona jedinica jeste crkvena opština. Dovoljno je da broji i tri

vernika.• Više opština čini okružni savez.• Više saveza čini uniju.• Više unija čini Generalnu konferenciju.• Generalna konferencija nalazi se u Vašingtonu, a njen predsednik je Robert Folenberg.• Sedište za Evropu je u Londonu, a vodi ga Holanćanin Jan Polsen.• Inače, procenjuje se da u svetu imaju oko deset miliona pristalica.Objavljuju oko 300 listova na 273 svetska jezika. Imaju 4.200 škola, 11.000 učiteljai oko 300.000polaznika. Imaju oko 500 viših škola i 22 fakulteta, zatim 140 bolnica sa oko 6.000lekara imedicinskog osoblja, 50 staračkih domova i 30 prehrambenih industrija.

Dakle, u pitanju je vrlo organizovana verska zajednica, sa relativno velikim brojem sledbenika,razvijenim pratećim delatnostima i jakom svetovnom infrastrukturom.Dogmašska obeležja• Izvor vere i mera istinitosti je Sveto pismo.• Čovek se spasava verom u iskupiteljsku žrtvu Gospoda Isusa Hrista.• Hristos je jedini posrednik između Boga i čoveka i nema potrebe za molitvenim obraćanemBogorodici i svecima.• Ne postoji sedam svetih tajni (kao u tradicionalnim crkvama), već samo tri: večera Gospodnja(pričest), krštenje i sveštenstvo.• Nema monaštva.

• Nema poštovanja ikona, relikvija i krsta.• Zabranjeni su alkohol, duvan i od jela svinjetina.• Rimokatoličku crkvu nazivaju „velikom bludnicom", dok su prema pravoslavnimaprozelitski orijentisani.Sada će biti navedene postavke po kojima su adventisti postali poznati i među ljudima koji se nezanimaju za verska pitanja.1. Ono po čemu svi znaju adventiste jeste to da slave subotu, pa ih po tome i zovusubotarima.2. Po adventistima, nema svesnog života posle smrti. Duše pravednika stradaju da bi



vaskrsle,a duše grešnika umiru.3. Adventisti tvrde da imaju dar proroštva, te da, i pored grešaka njihovog osnivača Milera u vezisa proricanjem vremena drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, oni ipak znaju da jedan njegovogdrugog silaska vrlo skoro, jer su tu „znaci vremena: mnoge crkve, mnogi proroci, ratovi, bolesti,37nesreće..."4. Jedan od nezaobilaznih adventističkih dogmi jeste i ona o „viziji,, drugog dolaska Hristovog, adala ju je Elen Vajt. Ta vizija, inače, ne postoji ni u jednom crkvenom dokumentu,kao ni u Svetompismu. Ta „vizija" biće ovde predstavljena grafički.Ova „vizija" nema veze ni sa Svetim pismom, gde je kraj sveta prorokovan u Otkrovenju Jovanovom,niti ima veze sa simvolima vere zvanične Crkve.Adventisti su najbrojnija sekta u SRJ. Broje oko 80.000 članova, po broju krštenja,a ukupno oko150.000 pristalica. Imaju 50 objekata na teritoriji SRJ i teološki fakultet u Beogradu. U okviruadventističke verske zajednice deluje humanitarna organizacija „ADRA", a objavljujui časopis

„Znaci vremena". U Beogradu takoće imaju i radio-stanicu „Radio Glas nade".Adventisti sebe smatraju crkvom i tako se i nominuju svuda po svetu, pa i ovde.U SRJ imamo tricentra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.Jehovini svedociJehovini svedoci su jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti usvetu. Broj članova iz godine u godinu raste, a ceni se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona usvetu. Glavno sedište im je u Bruklinu (savezna država Njujork u SAD), a njoj je potčinjenapodružnica za Evroiu. koja se nalazi u Nemačkoj, u blizini Frankfurta. Piramidalno ustrojena,

spušta se sa nivoa kontinenta, na nivo država, gde postoji predsednik, starešina zajedniceza svaku pojedinu državu. Njemu su potčinjeni glavni odbori, koji se biraju od starešinaskupština. Svaka skupština obuhvata više „kraljevskih dvorana", kako Jehovini svedoci nzivajusvoje bogomolje i mesta okupljanja. Hrista nazivaju svojim kraljem, a sami sebe „objaviteljimakraljevstva".Sedište sekte Jehovinih svedoka za SRJ je u Beogradu, a ukupan broj pristalica jeoko 5.000. Imaju uzemlji oko 70 objekata.Jehovine svedoke osnovao je 1851. godine Amerikanac Čarls Tejz Rasel. Oni su se na

jpre zvali„Društvo narodnih propovednika", a potom „Društvo ozbiljnih istraživača Biblije". Od 19zovu se Jehovini svedoci. Objavljuju časopise „Kula stražara" i „Probudite se!". i to nsvimjezicima sveta. Misionare takođe po celom svetu. Ako ćemo baptiste zapamtiti kao najbrojnije,adventiste kao subotare i neuspešne proroke drugog Hristovog dolaska, onda Jehovine svedokemožemo proglasiti kao misionarsko-marketinški najspremniju sektu. To su vernici kojidruge



ljude gledaju ili kao demone ili kao potencijalne jehoviste. Neka jedan član porodice, kluba,firme... postane Jehovin svedok, ostali više ne mogu ostati mirni, jer će biti ili vrbovani ilidemonizovani. U svojim bogomoljama-skupštinama, jehovisti uče svoje učenje, ali uče i kko dapoučavaju, tj. kako da prenose i šire svoje učenje. Skrušena superiornost, ali ipsihološka gordost glavne su karakteristike jehovista misionara.38Naslovne strane nekih stripova. Misija Jehoviiih svedoka zahvata sledbenike svihreligija39Čista neistina. Pred svoje raspeće Hristos je apostolu Petru rekao: „Na lećina tvojim sgradiću crkvu svoju"Po načinu na koji najpre osmotre sagovornika, sposobnosti započinjanja dijaloga i davanjukomplimenata sa puno stila, ravni su stilu nekog uspešnog novinara-terenca ili prekaljenogudvarača. Ako se sagovornik uključi u razgovor velike su šanse da za neki dan doće u skpštinu, gdeće, uz eksploziju oduševljenja, biti dočekan kao olimpijski pobednik, a posle će se dešti onošto je već opisano u 5. poglavlju. Inače, jehoviste zaista možemo sresti gotovo svuda: poštama,

bolnicama, na pijacama, ispred škola, fakulteta, na trgovima. Nadalje neka govoreprethodno dateilustracije. To su isečci iz stripova koji su se delili ispred osnovnih škola u Beogradu.Osim: bogohulnog slikanja Boga Oca ništa vaspitno loše ne može da sledi iz poruka tihstripova.No, svako ko nekog vrbuje u stvari mu se dodvorava i želi da mu se svidi.Iza ovih stripova i pomenutih časopisa, unutar sekte, voće besomučno teraju polaznikedapropovedaju 100 sati mesečno, a propovednici to čine 9 sati dnevno. Ovako vojnički obaveznopropovedanje bez životnosti, vere, bez potvrde ličnim radom i delom daje propovedi koje

su besmislene i koje postaju suprotnost samima sebi.Međutim, apokaliptično stanje o kojem propovedaju učitelji i vođe ratovi, bolesti, nesrnagoveštavaju skori dolazak Isusa Hrista drugi put na Zemlju, pa se samim tim naglašava potrebaza većom discištinom, revnošću i propovedanjem. Neretko se tako psihički slabiji pripadiJehovinih svedoka dovode do paranoje, različitih strahova i teških frustracija, pa ido težegduševnog oboljenja. Takođe, imamo čak zabeležene slučajeve naprasnih samoubistava članoJehovinih svedoka, koji prethodno nisu imali dijagnozu o eventualnim psihopatološkimporemećajima.Učenje i karakteristike Jehovinih svedoka:

Učenje Jehovinih svedoka jeste smesa svih jeresi osuđenih na svih sedam Vaseljenskihsabora.„... svaki greh ću oprostitiali Greh protiv Duha Svetoga neću oprostiti..."• Mi ostali hrišćani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova. O čemu je rečJevreji, svojevremeno, iz bogobojaznosti nisu uzimali ime Božje ni u govornoj, niti u pisanoj40upotrebi, već su koristili razne formulacije. Tako je jedna od zapisanih strozavetnih formula



JHVH, a čita se „Jahve", što znači „Bog". Dakle, Jehova je pogrešno izgovorena formula no„objavitelji kraljevstva" Boga nazvaše Jehovom, a sebe Jehovinim svedocima.• Ne postoji Sveti Duh, nego „sila božja".• Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Božji, ali nije Bog. Pre svog života naZemlji on jebio duhovno stvorenje na nebu.• Isus Hristos nije razapet na krstu, već je bio obešen.• Nema poštovanja krsta.• Hristova majka nije Bogorodica.• Ne slave nikakve praznike.• Duša nije nikakva duhovna suština, različita od tela, niti nadživljuje telo. Telo jenosilac života, a duša je u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi, jer akoJehovin svedok uzme tuđu krv, krv nekog grešnika, onda više neće biti onaj isti od pre„objavitelj kraljevstva". Zato je bolje umreti bez transfuzije i biti spasen, negozgrešiti sad,poslednjih dana pred drugi dolazak Isusa Hrista.• Molitve su u stvari slobodni lični razgovori sa Bogom.• Krštenje se vrši potapanjem u vodu.• Poslednja knjiga Biblije govori o zajednici svih naroda, bez obzira na vere i rase, koji će, vodećisvojživot u skladu sa Božjim zakonima i u revnosti, ostvariti mećunarodno bratstvo „novog s

eta"i to će biti savremeno mećunarodno čudo. Jehovini svedoci, naravno, vide sebe u toj priči.• Tada će Isus, tobože, uskrsnuti, a sa njim i priličan broj ljudi njih 144.000 odabranh. Ostaliće biti pobijeni u velikoj bici Armagedonu, a Satana će biti vezan.•Jehovini svedoci tako proriču i kraj drugih hrišćanskih zajednica.• Vrlo negativan stav imaju prema trenutnim vlastima u svetu. Na ovom mestu recimoda sumnogi svetski teolozi iz raznih religija jako skloni tvrdnji da su Jehovini svedoci trojanski konj„novog svetskog poretka", i to na terenu hrišćanstva.• Kao što je već rečeno, oni stalno komentarišu „apokaliptično vreme" ovoga veka ratove

bolesti, nesreće kao predznak skorog dolaska Isusa Hrista i potvrdu svog učenja. Tvrdnjom da ćeoni jedini biti spaseni daju sebi na autentičnosti i značaju, a to je, da opet ponovim, mamac zanovo članstvo u početnoj fazi, a u potonjoj podižu tenziju od sve skorijeg povratka Isusa Hrista,šire strah i obezbećuju revnost i disciplinu svojih sledbenika.•Što se tiče drugog dolaska Gospoda Isusa Hrista, Jehovini svedoci i njihov osnivač, ČaT.Rasel, dva puta su omanuli u prognozi 1874. i 1914. Rasel se, ipak, na neki načinopravdao,rekavši da Isus Hristos jeste došao 1914. ali da je za sada nevidljiv.• Za buduće vreme, najzad, Jehovini svedoci predvićaju teokratsko društvo u kojem će na

bucarovati Isus Hristos, a na Zemlji izabrani knezovi.Mormoni„Crkva Isusa Hristasvetaca poslednjih dana"Reformisanje Rimokatoličke crkve, počev od Lutera, ide sve dalje, sve do Jehovinih svedokakoji su se najviše udaljili od učenja Rimokatoličke crkve.Mormoni, mećutim, ne smatraju sebe produžetkom ili reformacijskim oblikom neke prethodne



verske zajednice, već crkvom „novog otkrovenja" koje treba pridodati Bibliji.O čemu je ovde reč?Najpre nekoliko reči o osnivaču. To je Džozef Smit, Amerikanac, čija se porodica, za vrmenjegove mladosti, često selila s kraja na kraj SAD. Smit je opsednut religijom i Bogom. Anćeli muse često javljaju i navode da je punoća večnog jevanćelja izražena kroz knjigu o prastanicimaAmerike, napisanu na zlatnim pločama, da bi mu anđeli, najzad, pokazali gde je ta knjiga,41Plakat Mormonadavši mu blagoslov za čitanje, prevođenje i objavljivanje njene sadržine. Knjiga je štana1830. godine. Ima 585 strana i ona je, po mormonskom učenju, novo otkrovenje i poruka Biblije.Napisao ju je prorok Mormon, a zapečatio sin Moroni da bi služila za naše vreme.Mislim da bi bilo interesantno, a i neophodno za razumevanje mormonskog učenja, dase ukratko dasadržaj knjige. Naime, prilikom gradnje vavilonske kule (up. Stari zavet) ljudi suzbog svojeoholosti Božjom voljom bili pometeni širom sveta. Tako su i Jaredovi potomci stigliu SevernuAmeriku. Među njima je ubrzo izbio rat, ali ih sam Bog pomiri, poslavši im proroka E

gera, kojinjihovu istoriju napisa na zlatnim pločama i sakri ih. Oko 600 godina pre Hrista dođe uJužnu Ameriku porodica sa četiri sina. Njihovi potomci podeliše se na pobožne Nefite ibezbožnike Lamante, koji za kaznu dobiše bakarno crvenu boju kože. Nefiti pronađoše Egeu42skrivenu hroniku, što još više rasplamsa njihovu pobožnost. Nefitski proroci će čak iprorokovati o dolasku Isusa Hrista. Posle vaznesenja, Isus Hristos, po učenju mormona, posećujei Ameriku i tu, među Nefitima, ostavlja dvanaest apostola. Ubrzo, međutim, dođe do rata izmeđuNefita i Lamanata, u kojem Lamanti potukoše Nefite. Jedan od preživelih Nefita, po i

menuMormon, napisa celu hroniku od Egera do njegovih dana, a knjigu završi, zapečati i na brduKumorah sakri njegov sin Moroni. Tu se nalazila sve dok je nije pronašao Džozef Smit.O verodostojnosti „Knjige Mormonove" neću govoriti, osim onog što znam kao običan čitala toje da Biblija zna za Jareda, ali da on nije savremenik vavilonske kule, te da mnogi mormonskiteolozi pokušavaju da neka „izgubljena plemena" iz Biblije uklope u svoju doktrinu ipresele ih saBliskog istoka u Ameriku. Napomenimo da ne postoji nijedan arheološki dokaz koji bi dokazivao

tačnost mormonskih tvrdnji.I pored ilustrovanih načela vere, sve više snažeći i po broju članova i po finansijskoj,mormoni još uvek vode žestoku apologetsku borbu za priznanje i autentičnost, i po tomesujedinstveni u svetu. Krštavaju čak i pokojne, među kojima su i mnoge istorijske ličnostkao štosu: Aleksandar Makedonski, Napoleon, i drugi. Sve, dakle, sa ciljem da svoje korene vežuza zvaničnu, priznatu istoriju. Osim toga, oni tvrde kako Crkvu koju je osnovao Is



us Hristospriznaju, ali da više nije bilo Božjih objava niti pravih tumačenja. Svaka crkva je Sveto pismotumačila na svoj način, a u stvari se sve više udaljavala od čistog Jevanđelja.Mormoni navode i sledeće: da je Gospod rekao kako će poslednjih dana obnoviti Crkvusvoju, a „prorok" Džozef Smit upitao je Gospoda još 1820. u koju crkvu da veruje, na šta mu je Gospod odgovorioda nijedna ne valja. Posle više „božanskih objava" koje je primio, Džozef Smit je 06. 0.1830.ustanovio „Crkvu Isusa Hrista svetaca poslednjih dana".Božanskom moći „prorok" Džozef Smit uspeo je da prevede „Knjigu Mormonovu" koja, kako vjumormoni, sadrži neprocenjive evanćeoske norme, a takođe i „božanske objave" u posebnim inama:„Doktrina i zaveti" i „Dragoceni biseri".Mormoni sebe zovu „Crkvom Isusa Hrista svetaca poslednjih dana", smatrajući da su jedinaistinita i autentična crkva danas u svetu, sa pravim i čistim evanćeoskim znanjem, apostolskimprejemstvom od Boga Oca i Gospoda Isusa Hrista, preko Džozefa Smita do samih sledbenika.Osim prikazane ilustracije, dopuniću opis mormonskog učenja još nekim navodima:• Otac, Sin i Sveti duh nisu jedna božanska priroda, već tri boga koja imaju savršenu l

udskuprirodu. Bog Otac poistovećuje se sa Adamomom, sin Hristos nije rođen silaskom Duhasvetoga,već putem fizičkog sjedinjenja Adama Boga i smrtne Deve Marije. Boga Oca zovu Elohim, ali on jesamo jedan od bogova, i to bog ovog sveta, dakle, nije jedini. Zaista je opravdano zapitati se, kakomormoni, koji sebe smatraju jedinim autentičnim sledbenicima Jevanđelja, mogu biti tolikoudaljeni od hrišćanstva i samog Jevanđelja. Kako mogu zagovarati politeizam, krstiti mrtve,sklapati brakove između mrtvih? Kako mogu obarati dogmu o Svetom Duhu, Presvetoj devi Mariji,

njenom bezgrešnom začeću, te samom roćenju Gospoda Isusa Hrista?• Sa druge strane potrebno je istaći da su mormoni vrlo organizovana i disciplinovana verskazajednica. Njihovi članovi su, po pravilu, vredni, etički i porodični ljudi, koji takav odnosimaju i prema svojim preduzećima i čitavoj zajednici.Mormonska verska zajednica ima oko deset miliona članova. Najviše ih je u SAD, i tou državiJuti, gde je i sedište mormona, u gradu Solt Lejk Sitiju.Organizaciona struktura slična je piramidi:• Dno sačinjavaju obični članovi, koji su raspoređeni u ogranke kojima rukovode šefovi svojim savetnicima.• Iznad njih je tročlano „predsedništvo biskupije".

• Iznad ovoga tela nalazi se „savet sedamdesetorice", podeljen u dva kvoruma:prvi, koji ne podleže reizbornosti, idrugi, koji se bira svake pete godine.• Iznad njih je savet od 7 ljudi.43• Iznad tog saveta je kvorum od 12 uticajnih mormona, isključivo američkih državljana. o suobavezno vrsni granski stručnjaci iz raznih oblasti.• Predsednik je Ezra Taft Benson, sa dva savetnika.• Žene ne mogu biti članovi nijednog svetog reda.



Finansiranje se vrši na tri načina:1.davanjem desetine prihoda, što važi za sve članove;2.dobrovoljnim prilozima;3.kupovinom akcija i prihodima od firmi čiji je vlasnik crkva.Verski obredi u crkvama i hramovima:• U crkvu može da uće svaki znatiželjnik, a u hram samo provereni član posle polaganjazakletve o čuvanju tajne. Proverenim članovima posle se poveravaju i tajni zadaci: tajno krštenjemrtvih, sklapanje večnog braka (braka i posle smrti). Oni takoće treba da unaprećuju svojuduhovnost i da je prenose na mlađe.Centar mormona za SRJ je u Beogradu. Računa se da ih ima do 300. Ogranak mormona uSRJ pripadamisiji sa sedištem u Beču, a duhovna uprava za Evropu i jedini hram u Evropi nalazise uFrankfurtu.PentekostalciIme ove sekte potiče od grčke reči „pentekostas", što znači „sveta pedesetnica", praznikaSvetog Duha na apostole. U našem narodu to se obeležava kao nedelja na Duhove ili praznik SveteTrojice. To se, podstimo, desilo deset dana posle Hristovog vaznesenja ili pedeset dana poslevaskrsenja Hristovog. Zvanične crkve, dakle, poznaju sve ove praznike i slave ih,

a dan silaskaSvetog Duha (po prethodnoj Hristovoj najavi da će se to desiti apostolima) jeste idan kada suse apsotoli, obdareni Svetim Duhom i naučeni raznim svetskim jezicima (inače do tadanepismeni), razišli po svetu, da bi širili hrišćanstvo i krstili sve narode, u ime Oca,Sina iSvetoga Duha. To je dan kada je kroz Duha svetoga i misije apostola zaživela CrkvaHristovana Zemlji kao produžetak njegove misije na Zemlji i kao telo Hristovo na Zemlji, čija je on glava.Ovaj deo Svetog pisma očigledno je fascinirao neke ljude koji su proučavali Bibliju,pa tako ibaptistu Sparlinga i njegovog sina, koji su poverovali da posebnim molitvama i p

rizivanjem Duhsveti može da se spusti i na njih, te da ih sve obdari znanjem svetskih jezika, kao i da ih učiničudotvorcima.Sparling i njegov sin bivaju potom isključeni iz Crkve, ali 1886. osnivaju „Pokret poslednjegizlivanja Duha svetoga", koji se, inače, uzimakao preteča „pentekostalne zajednice", osnovane 1901. u Kanzasu, u SAD, a osnovao juje bivšimetodistički propovednik Čarls Parham. Bio je uveren da se na njega i njegove učenike(kaosvojevremeno na apostole) može spustiti Sveti Duh i obdariti ih raznim znanjima iveštinama,

kao, naravno, i znanjima stranih jezika. Obuzetost Svetim Duhom u toku službi sledbenici supokazivali velikim oratorstvom, pesmom i igrom. Posebno stanje obuzetosti činilo ih je„sposobnim" da mogu osetiti i neke natprirodne znake drugog Hristovog dolaska. Ovaj pokret se,početkom veka, širi po SAD, a izmeću dva rata i po Evropi i Skandinaviji, pa tako dolazi i uJugoslaviju.Ono što je karakteristično za pentekostalna bogosluženja jesu oratorstvo i pesma, to j



estizgovaranje takozvanih „glosalija". Glosalije su reči i rečenice koje se izgovaraju prilikomslužbe, a koje po njima „nadolaze" pod dejstvom Duha svetoga. Te reči mogu biti čak i npoznate igovorniku i slušaocu, ili poznate samo jednom od njih, dakle, nije bitno da li sesagovornici razumeju. Iz okrilja pentekostalaca na Zapadu se, posle Drugog svetskog rata, širiposeban harizmatski duhovnjački pokret koji zalazi i u zvanične crkve.Stav zvaničnih crkava prema duhovnjacima nije bio pozitivan. Smatrali su ih običnim čudacima,čak komedijašima, ka što su bili kvekeri, Jedna harizmatsko-neopentekostalna podgrupa.Oni su sedelili na „šejkere" (tresače), koji su se na bogoslužbenim prizivanjima, po navodnom nalaskuSvetog Duha i obuzeti njime, klatili, a druga grupa bili su „džamperi" (skakači), kojisu44pod dejstvom tog duha skakali. Ipak, najdiskretniji je bio Papa Pavle VI, koji ih je ohrabrio iblagoslovio, i to zbog njihove revnosti, opštecrkvenog života, dublje i dogmatski doslednijeevangelizacije sledbenika i prihvatanja svetih tajni krštenja, miropomazanja i evharistije, kao i

privoljavanja naroda da u što većem broju biva u crkveno-duhovnim sferama i da, makar idelimično, usvaja hrišćansko učenje.Tako pentekostalna zajednica opstaje, tim pre što je u osnovi to zajednica vrlo bogatih ljudi.Ukupno broji oko tri miliona vernika, a u Jugoslaviji oko 30.000 hiljada. U SRJpentekostalciimaju 50 svojih bogomolja. Zajedno sa baptistima organizovali su više humanitarnihakcija krozorganizaciju koja se zove „Hleb života".Posle podataka o adventistima/ subotarima, Jehovinim svedocima, mormonima i pentekostalcima,potrebno je navesti podatak koji je veoma važan sa bezbednosnog aspekta. Naime, po

podacima koji suiz dobijeni Grčke, centrale ove četiri sekte nalaze se u SAD, gde su povezane sa američkomobaveštajnom službom CIA i Savetom za nacionalnu bezbednost SAD.KreacionistiKreacionizam je verovanje da se prva dva poglavlja Biblije moraju tumačiti kao istorija nastankasveta. Nastaje prevashodno kao odgovor Darvinovom „Poreklu bića", dakle evolucionističkompristupu koji se zvanično predaje po školama. Idejni vođa (dakle, ne organizacioni) bio je ČarlsHodž, prezbiterijanski teolog iz Prinstona, u SAD, Kreacionisti širom sveta okupljaju se, od kraja

19. veka pa do danas, u vidu udruženja. Zašto uopšte govorimo o kreacionistima, kad oni nemajuobeležja klasičnih verskih zajednica? Iz perioda u period, u svojoj istoriji (valjdakako senauka razvijala) menjaju svoje formalno versko prisustvo. Čas su uz baptiste, čas uzHristovu crkvu,čas su samobitni, a najčešće su pak „u krilu teozofa i adventista.Čistoti i celini hrišćanske vere nikako ne odgovara da razna naučna laicističkaudruženja (ne, dakle, umetnička) vrše egzaktno dokazivanje tačnosti navoda iz Biblije, ez uvida u



celinu hrišćanskog učenja i bez ikakvih teološko-dogmatskih koordinata u radu. Šta je ublijiegzaktno, šta mistično, a šta nadčulno, kako tumačimo prvi dan u procesu stvaranja svetkako tumačiti razne metafore, poruke i pouke za sve ovo moramo se konsultovati saodgovarajućimteolozima. Ova i slična udruženja („Udruženje za negovanje i razvoj crkvene muzike", „Unjecelojevanđeljskih poslovnih ljudi" i slična) čine možda, bez zle namere, medveću usluguhrišćanskoj apologetici, tumačeći Sveto pismo na nepotpun i neadekvatan način. Pri tomeiz neznanja, brkaju i zvanično crkveno i sektaško učenje, unoseći čak i elemente drugihligija.Odskora je i u Beogradu osnovano „Udruženje kreacionista". Poželimo im uspeh u radu i,pre svega. celovito i pravilno usmerenje.Znak kreacionista45Crkva božijaSedište „Crkve božije" u Jugoslaviji nalazi se u Beogradu. Organizacija ima oko 500pristalica i 20 objekata. Kod nas se pojavila između dva rata. „Crkva božija" osnovanaje 1886. ugradu Klivlendu, u državi Tenesi, u SAD. Nastala je reformom baptističke crkve, te je otudaučenje ovih dveju organizacija slično. Interesantno je da pripadnik „Crkve božije" verue da jeposle svog krštenja i određenog molitvenog perioda sposoban da leči, isteruje đavole, č

čuda islično. Karakteristično je da se pričest obavlja uz službu „nogoopranja", pa ih katkad u„nogooprani".Sedište „Crkve božije" za Evropu je u Oberslumu, u blizini Štutgarta, u Nemačkoj. Crkvase samofinansira i to tako što je svaki član dužan da desetinu svojih prihoda da kao prilog crkvi.„Božija deca / Familija ljubavi"Slučajevi i problemi naših građana sa „Božjom decom" toliko su drastični da sam odlučioda ovu sektu obradim detaljnije. Porodica mladog metodističkog propovednika Dejvida Bergaskrasila se konačno, (posle višegodišnjeg seljakanja) sredinom šezdesetih, na kaliforniskoj

obali. Kupili su kuću, a majci, socijalnom radniku, dobro je krenuo posao na planuzbrinjavanja dece i maloletnih delinkvenata. Njen posao se tada mladom Dejvidu učiniokompatibilnim sa njegovim propovedničkim radom. I zaista, mlad, hristolikog izgleda i duge kose,brzo je privukao pažnju, najpre štićenika svoje majke, a zatim se odvažio i osnovao svou prvu sektupod imenom „Pokret mladih za Hrista". Berg propoveda Sveto pismo, ali podržava i hipi-pokret irok-muziku i istupa protiv političkog establišmenta. Okuplja mlade u prirodi, po parkovima iplažama. Njegove propovedi smenjuju se sa nastupima lokalnih rok-grupa, ili se, pak, naizmenično

pušta muzika sa ozvučenja. Pri tome njegova majka deli sendviče, koka-kolu, kikiriki.Berg je takonapustio bogosluženja u lokalnoj crkvi i odmetnuo se, rekavši da želi da misionari u narodu.Bergova bogosluženja su tako zbilja ličila na rok-hepeninge. „Pokret mladih za Hrista"rastao je. Prvo su pristupila deca iz socijalnog doma njegove majke, pa su polako počeli pristupatii drugi. Disciplina u sekti bila je besprekorna. Krenula su putovanja po celoj Kaliforniji, apočeli su i medijski nastupi. Uz povećanje članstva, Berg imenuje svoje zamenike-svešte



ike.Godine 1968. sekta dobija ime „Božija deca", što nije bio Bergov pronalazak, ali se podovim imenom sekta najviše pročula. Upravo u to vreme, krajem šezdesetih i početkom sedadesetihgodina, Berg konačno artikuliše i svoje učenje. Ukupnom analizom, učenje možemo predstai usledećim tačkama:• Dejvid Mozes Berg jeste „prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse".46Dejvid Berg. osnivač organizacije „Božja deca".• On, Dejvid Mozes Berg, lično od Boga dobija instrukcije i predviđa da put američkogimperijalizma vodi ka apokalipsi.• Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz svoj „zakon ljubavi".• Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojačanju ljubavi dozvoljene su. Muzika, droge,alkohol, seks,sve su to putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi spasenja.• Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio štićenik prorokaBerga. Zatose jedino može misionirati krozljubav. Jedino se kroz ljubav postaje član „Božije dece".• Misionarski stil zove se „flirty fishing" odnosno „lov zavođenjem". Od mladih članicatražilo

da obilaze barove, klubove. restorane, da zavode muškarce. odvedu ih u krevet, a potom ih privoleda dođu u sektu.• Dozvoljeni su svi vidovi vođenja ljubavi. U okviru „Božije dece" egstiraju svi obliciseksualnih devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest...• „Prostituisanje za Isusa" predviđeno je i za muškarce. „To nije klasična prostitucijajeprostitucija za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, dajući sebe drugom, dajući drugom krozseks šansu da voli", govorio je Berg.• Krajem sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio se „prorokom apokalipse",kao i „sveštenikom crkve spasenja". koju više ne zove „Božja deca", već „Familija ljuba

njegaod milja zovu kratko „mister MO".• U ime misije imenovao je preko sto misionara da šire učenje i umnožavaju članstvo u su.• Ustrojena su i pravila za članstvo u „Familiji ljubavi". Posle uspelog vrbovanja nastupašestomesečni probni period, a onda, ako je sve u redu, kandidat potpisuje „revolucionarniugovor".• Živi se skromno, obično u iznajmljenim stanovima.• Takoće se živi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogućnost braka.• Insistira na novcu, to jest preprodaji muzičkih kaseta, ploča, rok-publikacija, grafika, slika, a

posebno na prodaji publikacija same organizacije.• Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima obraća putem47pisama, koja za njih imaju obavezujući karakter. Pisma su, znamo, komentari jevanćelja.• Promiskuitetnih zajednica pod imenom „Familija ljubavi" ili „Božija deca" ima danasširom sveta, ali u onim zemljama gde nisu zabranjeni.• Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobode veroispovesti, pa jesekta zabranjena u više država SAD i Evrope. Organizacija je posebno u Engleskoj rašir



ilapedofiliju.• Iz svih tih razloga mister Mo se obratio članstvu sa preporukom da sve što se radi zadrže zasebe i da policiji ništa ne pričaju, inače će ih snaći prokletstvo.Naravno, misionari „Božije dece" nisu zaobišli ni Jugoslaviju. Ukupno 37 mladića i devoakaotišlo je u njihova prihvatilišta, a od toga je njih 12 ostalo na svojim odredištima.Od toga jebilo 6 maloletnih devojaka. Misija „Božije dece" traje od 1984. Upoznao sam neke odroditeljadevojaka koje su bile članice „Božije dece". Uspeo sam lično da upoznam i same članice,da one ne znaju da sam iz policije. Kao i mnogo toga, pedantni Amerikanci, iakoimaju na hiljadeverskih zajednica i udruženja graćana, ubeležili su u registar i „Familiju ljubavi". Taorganizacija prijavljena je sada kao karitativna organizacija, čiji je delokrug rada briga o deci bezroditeljskog staranja, briga o starim licima, briga o obolelima od AIDS-a... Prema registru imaoko 20.000 članova iz 86 zemalja sveta, meću kojima je i Jugoslavija. Mećutim, za razlikuod Maćarske, Slovačke, Rumunije i Austrije, na primer, ne stoji da imaju centar u Jugoslaviji, većda u našoj zemlji postoji samo članstvo. Celokupne poslove poslednjih godina u organ

izaciji vodiLinda Berg, ćerka Dejvida Berga.Slobodna crkvaNastala 1978. godine, sa sedištem takoće u Beogradu, i to pošto se jedan deo otcepio od „Crkvebožije". Crkva u SRJ ima 2 objekta i oko 200 članova.• nemaju Svetu Trojicu, nego veruju samo u jednog Boga i u Hrista kao posrednika;• duša dolazi u dete ne preko Boga, nego preko biološkog oca;• ne tolerišu hijerarhiju, već se zalažu za autonomnost crkve,• ne daju učenike u teološke škole;• ćavo/sotona jeste ljudsko biće, a demon duhovno.Hristova crkvaOvo je jedna od najznačajnijih verskih zajednica u Americi. Ima oko četiri miliona v

ernika. Kodnas ima oko 100 članova. Karakteristika ove zajednice je da ona nije nastala odvajanjem od nekihdrugih verskih zajednica, već je zasnovana na želji da se ujedini rascepkano hrišćanstv, posebnorimokatolici, pravoslavni i protestanti, kao i predstavnici drugih verskih zajednica.Što se učenja tiče, drže se isključivo Biblije. Smatraju da je hrišćanstvo, prisustvom crkava, veroučitelja, teologa, uopšte svetog predanja, izvitoperilo učenje i odvojiloga od izvora.Zato se treba držati Biblije. Shodno tome, nemaju klasične bogomolje, nego obične prostorije. Henose neku posebnu odoru, ne krste se kada se obraćaju Bogu. Starešinstvo se bira na

konsultativnimskupovima. Centrala je u SAD. Finansiraju se dobrovoljnim prilozima i naplatom školarine. Ovoje nadnacionalna verska zajednica, jer u svojim redovima ima bivše pripadnike različitih vera ikonfesija, uglavnom intelektualce.Novoapostolska crkvaNastala je 1863. godine u Engleskoj, a ubrzo se njeno učenje proširilo na ceo svet.Osnivač crkve je„apostol" Fridrih Vilhelm Švarc. Centrala ove crkve nalazi se u Švajcarskoj. U svetu i



ma okopet miliona pripadnika novoapostolske crkve. U SRJ ima oko 300 članova. Osnovni cilj ovezajednice jeste ujedinjenje svih vera u jednu hrišćansku veru. Nemaju sveštene odo re,niti crkvenerelikvije. Jedini simbol je krst koji izranja iz vode. a iza njega je Sunce.Organizacija je zasnovana na strogoj hijerarhiji. Osnovne organizacione jedinicejesu opštine,koje obuhvataju više objekata. Glavno vođenje svih novoapostolskih opština u vlasti jeveleapostola. Opštine su ujedinjene u srezove, na čijem su čelu sreski apostoli. Interesantno je da48im je sam način života liberalan. Dozvoljeni su pušenje, alkohol i abortusi.Hristova crkva malokrštenjaIma oko 100 članova. Centar im je u Beogradu. To je malobrojna verska zajednica, ina svetskomnivou i kod nas. Nastala je odvajanjem od pentekostalaca, koji su članstvo uslovljavali novimkrštenjem, a ovi su to tvrdo odbijali, pa su zbog toga, i na međunarodnom nivou, izopšteni izpentekostalne zajednice.Hristova crkva jevanđeljske braćeOvo je ubedljivo najmanja verska zajednica kod nas. Broji 20 članova.Tumače Bibliju, i to na svoj autohtoni način. Sedište zajednice je u Beogradu.

Zapadnopravoslavna crkvaDogmatski slična starokatoličkoj crkvi. Vođ je „arhiepiskop" Ivan Divljakov. Sedište jeBeogradu, a broji oko 2.000 članova. Osnovana je 1875. godine odvajanjem od Rimokatoličke crkve, acentar je bio u Švajcarskoj. Povod je bilo donošenje proklamacije o nepogrešivosti pape. Tada suse neki rimokatolički biskupi usprotivili i odvojili od matice, osnovavši crkvu podimenom„Starokatolička crkva". Ona nije bila dugog veka, usled snažnog pritiska Vatikana, pogotovo uvreme dva svetska rata.U Jugoslaviji postoji od 1921. godine. Prvi biskup bio je Marko Kalođera. On je, međutim, bez

obzira na to što je iskazao lojalnost Paveliću u vreme NDH, izopšten na insistiranje Vatikana, aubrzo posle toga je i streljan. Godine 1985. i zvanično Starokatolička crkva za Jugoslaviju menjanaziv u „Zapadnopravoslavna crkva". Razlike u odnosu na tradicionalne pravoslavnecrkve jesuliturgijske prirode. Najviši organ je „sveti sinod", sa sedištem u Nju Džerziju, u SADBilo jeviše neuspešnih pokušaja ujedinjavanja sa Srpskom pravoslavnom crkvom.Reč životaSedište ove zajednice je y švedskom gradu Upsali. Lider je Ulf Ekran, koji je pastorcrkve„Reč života". Ovo je finansijski vrlo snažna organizacija, sa izuzetno agresivnom propa

andom.Moto ove zajenice je: muzika, igra, veselje, veliki hor i ozdravljenje. Savremenom obradom pesama oHristu žele da privuku što veći broj mladih. Bolest takođe smatraju posledicom nedovolje vere uBoga. Iz toga sledi zaključak da im se treba pridružiti.Ceremonije čudesnog ozdravljenja spektakularno su organizovane. Članovi ove zajednice uvereni suda su zaista nešto posebno. Sarađuju sa „Udruženjem evanđeoskih sveštenika i vernika Sr,



koje, inače da kažem, sačinjavaju: baptisti, pentekostalci, Slovačka evangelistička crk„Crkvabožija", i još neke manje zajednice. Zajednica ima centre u Beogradu i Novom Sadu, sa oko 1.000pristalica.Univerzalni životOva pseudohrišćanska zajednica nastala je 1975. u bavarskom gradu Vircburgu, u Nemačkoj. Osnivačje Nemica Gabrijela Vitek. To je žena „kroz koju je progovorio Hrist". Formirala jetako zajednicukoja se brzo proširila na svih pet kontinenata, a 140 radio-stanica na svetu49Materijali „Univerzalnog života"prenosi „Hristove objave", koje, opet, dolaze preko Gabrijele. Suština vere, tako Gabrijelaprenosi, sadržana je u: „Dvanaest zapovesti Isusovih", „Hristovoj besedi na gori" i „Zaonu oreinkarnaciji i karmi" koji je postojao u autentičnoj Bibliji, ali ga je car Konstantin iz njeizbacio. Takođe, meću najvažnijim objavama je ona o nastojanju mračnih sila da po svakucenu završerad na stvaranju demonske države, tj. „novog svetskog poretka". a Hrist ukazuje da su idejni tvorcitog poretka SAD, Vatikan i iluminati.

Na popularnost „proročice" Gabrijele posebno je uticalo njeno predvićanje da he ce uskororaćati deca bez duše. Ubrzo posle te izjave iz SAD stižu vesti o projektu genetskog inžnjeringa.Računa se da je broj sledbenika i simpatizera ove sekte u SRJ oko 1.000. Sekta cey osnovi pozivana kontakte „proročice" Gabrijele sa Isusom Hristom, te je, i pored obilatih gnostičko-sinkretističkih elemenata, „Univerzalni život" svrstan u pseudohrišćanske sekte.50Zajednica neguje princip „unutrašnjeg puta", duhovne crkve Isusa Hrista, kao jedan slobodanskup ljudi bez prinude, sveštenstva, rituala. Biblija jeste sveta knjiga, ali je k

roz istorijuizvitoperena, te je autentično i istinito ono što sad Isus Hristos poručuje preko „prorce"Gabrijele. Putem „objava" Isusa Hrista, „Univerzalni život" temelji se, dakle, na principima„unutrašnjeg puta". Realizacija „unutrašnjeg puta" ima sedam nivoa spoznaje, a TO su: rd, volja,mudrost, ozbiljnost, strpljivost, ljubav i milosrće. U tu svrhu svrhu realizacijeunutrašnjegputa, te dostizanja duhovnog savršenstva preporučuju se dva kursa meditacije. Uostalom, dalje nekagovore ilustracije. To cy isečci iz autentičnih publikacija ove po svemu jedinstvenesekte.

Grb / simbol „Univerzalnog života„Proročica" Gabrijela pored ostalog nudi i božansko proročko lečenje515.OKULTIZAM I MAGIJA„Kada uđeš u zemlju, koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti, raditidela onijeh naroda. Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina tvojega ilikćer tvoju, kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvezdama, ni koji gata poticama, ni uročnik, ni bajač, ni opsenar, i koji pita mrtve. Jer je gad predGospodom, ko god tako čini, i za takve Gadove tepa te, narode, Gospod Bog



tvoj ispred sebe..." (5. Mojs. 18, 9-12)Ne samo u gornjem citatu, nego na još mnogo mesta u Svetom pismu pronalazimo upozorenjasličnog smisla. To je i logično. Budući da znamo da je antitradicionalizam zajednička cta svihjeretičkih verskih grupa, onda kod dobrog dela tih grupa konstatujemo prisustvo okultizma i magijeu njihovim verskim službama.Vreme u kojem živimo ima čudan tempo i čudne običaje: ekranizuju se, ili se objavljuju stripu,mnoga naučna, filozofska i umetnička dela, a uz jedan hamburger i kokakolu mogućno je,takoće uobliku stripa, pročitati roman „Rat i mir". Možda je u današnje vreme stvarno „de mode"rovatiu Boga na tradicionalan, crkveni način, kroz život u vrlini, ljubavi i kroz veru u drugi dolazakGospoda Isusa Hrista, za koji ne znamo ni kada će tačno biti.Zašto onda da ne budem u onoj „crkvi" koja tačno zna kada će biti drugi dolazak GospodaIsusaHrista? Zašto da ne pripadam onima koji ne samo što znaju za skorašnji dolazak GospodaIsusaHrista, nego će pri tome jedini biti spaseni? Ovo su pitanja koja sebi postavlja kandidat za neku odpseudohrišćanskih sekti. Razmišljanje jednog od pretendenata za pseudohinduističku ili

gnostičku sektu bilo bi: „Zašto uopšte da verujem u boga i da ga čekam, kada sa njim moda seobožim i da se sa njim sjedinim za samo 20 minuta meditacije ili primenom okultno-magijskihveština, za koje moj učitelj kaže da ih je crkva skrivala od naroda 2.000 godina?"Prilika je zato da se kaže koja reč više o okultizmu i magiji. Tim pre pošto je u našemrodu, čaki kod ljudi koji sebe smatraju pobožnim, dosta prisutan jedan specifičan tip religioznosti,poznat kao „relativizujuća religioznost". Naime, na pitanje da li verujete u Boga, pristalice togoblika religioznosti odgovaraju: „Ne znam, postoji nešto. Postoji neka sila. Postojineka

ravnoteža. Postoji neka energija." Ili: „Da, verujem, eto, slavim slavu, mada nisamkršten. Nemogu, bre, pod stare dane!"Uz sve ovo, neki, opet, manastir ili crkvu doživljavaju kao nešto zastarelo i prevaziđeno, unajboljem slučaju kao istorijsko mesto, a nikako kao bogoslužbeni hram. U isto vremeoni svojuduhovnost ostvaruju kroz gledanje u šolju, pasulj, kroz astrologiju, hiromantiju,bioenergiju, dok unekim krugovima intelektualaca biti „in" znači proučavati teozofiju, antropozofiju, spiritizam iparapsihologiju, upražnjavajući ih i diskutujući o svojim iskustvima na tu temu.Zato ćemo se i zadržati duže na ovoj temi, jer je to neophodno za lakši prilaz hinduist

im,sinkretističkim i satanističkim sektama i za njihovo lakše razumevanje. U velikoj meripreuzet jetekst o istoj temi koji je napisao dr Dimitrije Kalezić, a u knjizi „Uvod u religiju".Sama reč „okultizam" dolazi od latinske reči „occultus", što znači „skriven, tajanstvenOkultizam, mogli bismo reći, predstavlja skup znanja o duhovnom svetu i njegovom uticaju na čovekai prirodu, verovanje u postojanje tajnih sila u čoveku i prirodi, kojima treba ovladati i



iskoristiti ih.Magija je, pak, veština da se pomoću misterioznih postupaka izazovu dejstva misterioznih sila.Okultizam i magija, kao srodne discipline, ovde će biti zajedno tretirane u kontekstu teme ovograda.Magija i mistikaZa razjašnjavanje pojmova kao što su magija i mistika moramo se, pre svega, orijentisati na njihovupraktičnu primenu, s obzirom na to da reč „occultus" na latinskom znači isto što i „mis" nagrčkom. Zatim ćemo razgraničenje izvršiti na polju njihove primene.52U okultizmu i magiji skriveno je cilj, ritual, sredstvo impresioniranja sledbenika, potvrdaspiritualne nadmoći, i ono preko čega se može gospodariti ljudima, put kojim se inicirajusledbenici i metod za gospodarenje prirodom!, a samim tim i dokazivanje i pokazivanje prisustvaBoga u sebi.Misticizam, pak, kojeg imamo u religiji, ima značenje skrivenog puta međuosećanja, vere, ljubavi iblagodati između čoveka i Boga.Magija i religija

Sličnosti:1. I magija i okultizam, kao i religija, jesu u svom delovanju okrenuti ka onimoblastima/elementima ljudskog iskustva koji su izvan vlasti čovekove empirije.2. U dalekoj prošlosti postojala je višestruka međuzavisnost. Negde magija inicira nauku, negdereligiju, a negde je obratno verovanje inicira i uobličava magiju, dajući joj na značaju i dajućiuputstva za život čoveku koji, vremenom, kroz nadolazeće iskustvo podiže nivo svog naučsaznanja. Koren ovih međuzavisnosti moramo tražiti u tadašnjim pitanjima prirodne uzročostii smisla, što inicira i magiju i nauku i religiju, i gde sve troje traže te iste odgovore. Takoće se dogoditi da od okultnih disciplina dobijemo nauke: od alhemije će nastati hemi

ja, odastrologije astronomija, od vračanja medicina.3. I religija i magija odudaraju od materijalističke filozofije i uopšte materijalističkogpogleda na svet koji smatra da je materija jedina realnost.4. I religija i magija veruju u vezu čulnog i vančulnog sveta.U odrećenim oblicima zvaničnih religija taoizma, šamanizma i nekim oblicima budizma magijase praktikuje lokalno. Osim toga, kod religija koje odbacuju svaku magiju zoroastrijanstva(zaratustrijanstva), judaizma, hrišćanstva i islama pronalazimo kod nekih vernika, prilikomodređenih rituala, zaostale elemente magije i sujeverja. Na primer, ljudi veruju d

a će izlečitiobolelog vezivanjem krpica oko crkve.Razlike:1. Pre svega, religija podrazumeva veru u Tvorca, a magija i okultizam u tvorevinu (amajliju,mesec. zvezde, i slično).2. Iz prethodnog sledi stav religioznog čoveka, izražen u delu molitve: „Oče naš /.../ abude volja tvoja /.../", dok stav okultiste sledi iz lične želje za ovladavanjem vidljivim i



nevidljivim svetom, to jest za vlašću nad božanskim veštinama i silama, a što je, kako onigordo smatraju, plod njihove posebne nadarenosti i veštine. Taj stav glasi: „Neka bude voljamoja". Magija, dakle, razvija kod čoveka, baš one težnje i stavove koje je uzeo Satanau težnji da seproglasi gospodarem sveta. Mnoge sekte još ističu da je Crkva kriva što je vekovima odnaroda krila mnoge okultne tehnike i veštine, i time pravdaju svoje postojanje.3. U filozofskom pogledu, religija je uvek zasnovana na teističkom pogledu na svet, a magijana demonizmu, panteizmu ili čak na nematerijalističkom ateizmu.4. Religija religiozni ljudi i teolozi, uopšte ne odbacuju magiju kao mogućnost negonjeneetičke vrednosti. Naime, religija razvija kod čoveka ljubav prema drugima, a magijasuperiornost,gordost i vlast nad drugima, a takođe i izvlačenje koristi od drugih.5. Religija čoveka vezuje sa Bogom, a magija sa demonima.6. Kada smo već kod demona, duhovni svet o kome nam govori religija čine supstancijalno duhovi,tj. anćeli ili demoni, a okultistički duhovni svet u dobrom delu predstavlja duplikatmaterijalnog sveta („svet astrala", na primer, o čemu će biti reči kasnije), samo što jnsačinjen od finije materije.

7. Nadovezujući se na prethodno, potrebno je reći još nešto. Dok su, po religiji,supstancijalnoduhovna bića anđeli i demoni dati od Boga, po okultističko-astralnoj strukturipostoje bića koja se zovu „larve" ili „etregori", koji su proizvod niskih ljudskih žel, požuda ivolje. Ta duhovna bića jesu, dakle, ljudski proizvodi, a ne od Boga data.538. Samim tim, ako Satana ne postoji kao duhovno biće, nego kao proizvod ljudske volje ili želje,onda se time poriče i jedna od osnovnih biblijskih dogmatskih postavki.9. Po okultističkim predvićanjima, era hrišćanstva prolazi. To je period od 2.000 godinkojije prevazićen, koji ostaje iza nas i koji čovečanstvu nije doneo mnogo, jer neguje kuk

avički duh,tražeći od čoveka da priznaje greh i da prašta. Zato su okultisti tu da pripreme drugu,superiornu rasu ljudi koja će ući u „novo doba" „doba vodolije", u zlatnivek duhovno prosvetljenih sa čudesnim moćima predvićanja, čitanja misli, levitacije...Osvrt na istorijat okultizma i magijeKao što smo već naveli, okultizam i magija prate čoveka još od praistorijskih vremena. vde ćemo,u najkraćem, dati koordinate istorijskog razvoja, jer će, prilikom tematskih obradapojedinihtehnika, sekti i društava, biti pominjani i njihovi istorijski okviri.Prvi zbir „tajnih znanja" sakupljen je u antičko doba u starom Egiptu i prenošen je kroz generacijes kolena na koleno. Posredstvom tajnih kanala čak su i posle propasti egipatskog c

arstva sačuvanaokultistička uputstva i iskustva, koja će. pogotovu krajem 19. i početkom 20. veka, ajoš više unaše vreme oživeti, i to najviše kroz gnostičke grupe i društva širom Evrope.U staroj Grčkoj, takoće, zabeležen je procvat okultističko-magijskih veština.Sledeći veliki talas okultizma beležimo u doba humanizma i renesanse, uz pojavu masona,rozenkrojcera, iluminata i teozofskih i antropozofskih društava.Svoje znanje i poreklo, kao i svoj značaj i autoritet pridaju sebi pozivajući se natajanstvene



mudrosti starog Egipta prenete do tog vremena zaslugom vitezova-templara,rozenkrojcera. Okultizam prosto buja u to vreme, koncentrišući se obično u pojedinim krugovimainteligencije toga vremena. Spiritistička društva, na primer, niču na sve strane, pogotovo uzapadnoj Evropi i Americi.Treći veliki talas okultizma i magije javlja se krajem 19. i u 20. veku i to najvišekao posledicarastućeg materijalizma i ateizma, kad okultistički pisci otvoreno govore da okultizam treba dazameni religiju. Otud danas toliko sinkretistički orijentisanih verskih grupa.Elementi okultizma i magije1. Okultističke pseudonauke, teorije i pravci2. Okultistički fenomeni3. Okultističke tehnike i veštine4. Okultno-magijski rituali5. Okultistička društva i sekteOkultističke pseudonauke, teorije i pravciPostoje mnoge okultno-magijske discipline, poddiscipline i pravci. Ovde će biti navedenenajvažnije magijske discipline:•teozofija•antropozofija•hermetizam

•alhemija • kabala• astrologija• ekstrasens pravci• numerologija• narodna verovanja i običaji •spiritizam.54Teozofija i antropozofijaSama reč „teozofija" grčkog je porekla, a prevedena u duhu našeg jezika znači „božanskat".Kao što su i stari gnostici smatrali sebe za posednike pravog, istinskog znanja oBogu, to važi i zateozofe. Prva moderna društva oni osnivaju krajem prošlog veka. Tačnije, 1875. godineosnovano je

prvo teozofsko društvo u SAD. Osnivači su bili Helena Blavacka (1831-1891), inače poreklomRuskinja, i američki pukovnik Olkot. Godine 1879. društvo se seli u Bombaj.Nastavljači/sledbenici Blavacke i Olkota bili su Ana Bezant i Rudolf Štajner, inače osnivačiantropozofije.Antropozofija „čovečanska mudrost" je, pak, specifično okultno znanje o tajnama čovečjenjegovoj suštini, sudbini i njegovom mestu u svetu. Sve to znanje postiže se specijalnim duhovnimmetodom koji je poznat samo onima koji su posvećeni u tajna znanja antropozofije.U porećenju sateozofijom, ovde se više teži praktičnom i socijalnom delovanju na planu kulture i svakodnevice.

Osnivač antropozofije je Rudolf Štajner.Teozofija i antropozofija odbacuju ideju Boga kao ličnosti. Bog je, po njima, moć, mistična moćinvolucije i evolucije. On je sveznajuća i svemoćna prisutnost i potencijalnost.Po hrišćanskoj dogmatici, čovek se sastoji od duše i tela, a po teozofiji i antropozofii,čoveka, osim duše i tela, čine i animalni, vitalni, astralni i duhovno božanski princip. Stogaznanje o sebi, tj. istinska samospoznaja, dolazi preko ovladavanja znanja i veština iz ovih



disciplina.Smrt se takoće objašnjava drugačije, blisko hinduističkom učenju, kroz jedan specifičankreinkarnacije. Dakle, smrt ne postoji. Ona je samo prelaz iz jednog plana bitisanja u drugi, viši,astralni tip, čime se ostvaruje oslobođenje duševnog i duhovnog principa u čoveku, od mterije, tj.fizičkog tela umrlog, u jedno specifično stanje koje se zove „devašan" i u kome se, po konukarme", primaju plodovi svog prethodnog života. (Karma = zakonitosti u dešavanjima učovekovomživotu, shodno zaslugama iz prethodnog života. Deluje na principu uzročno-posledične spege „ako onda", budući da je u osnovi svega princip da nijedno loše delo u jednom životu nemože proćinekažnjeno i da će kazna doći u jednom od sledećih života.) Dakle, ako je, na primer, čuprethodnom životu toliko spiritualno uzrastao može se sjediniti i sa univerzumom, au suprotnommože završiti u životinjskom obliku.S tim u vezi objašnjavaju da je Gospod naš Isus Hristos dve ličnosti, a ne jedna. Naime, u čovekaIsusa uselio se duh Sunca Hristos prilikom Isusovog kupanja na reci Jordanu. Posle Isusove

smrti na Golgoti Hristovo Ja sjedinilo se sa Zemljom i deluje kao duh Zemlje i utiče na razvojčovečanstva.I u okultističkim disciplinama inače, a takoće i u teozofiji i antropozofiji zapažamo dankrivudavi razvojni put od perioda do perioda, od društva do društva, sa manjim ili većimfilosofskim ili religijskim sadržajima u sebi. Dešavalo se da se na nekim konspirativnimskupovima otvoreno služilo Satani, uz raznovrsno bogohuljenje, gašenje svetinja,žrtvovanje životinja, pa i dece (neprevazićeno je, ipak, ostalo žrtvovanje 200 dečaka Sni, odstrane raščinjenog sveštenika Žila Lavala u Francuskoj).

Ipak, okultna znanja i veštine se tokom vremena sve više uobličavaju, sistematizuju ivalorizuju.Današnji okultisti, uzimajući u obzir sav živi svet i planetu Zemlju, govore o tri vida bitisanja:1. materijalnom,2. duhovnom i3. astralnom.• Minerali pripadaju samo prvom, materijalnom vidu bitisanja.• Biljke takoće pripadaju samo prvom, materijalnom vidu, a delimično i astralnom.• Životinje pripadaju materijalnom, duhovnom i delimično astralnom vidu bitisanja.• Čovek pripada i materijalnom i duhovnom i astralnom vidu bitisanja.Sve četiri vrste bića i sva tri pomenuta vida imaju:• materiju, supstancu od koje su napravljeni;

• princip, suštinu funkcionisanja bića;55• silu, dejstvo bića.S obzirom na to da se o materijalnom i duhovnom vidu bitisanja već pisalo (jer toje osnovhrišćanske dogmatike), a i inače se više piše, prilika je da se kaže nešto više o astrasvetu.Astralni svet je, po tvrćenju okultista, odraz materijalnog sveta, samo na višem nivouvibriranja supstance. Sastavljen je ne od obične fizičke materije, već od fluidne, ast



ralne.Postoji sedam elemenata astralnog sveta:1. elementali astralne kopije hemijskih jedinjenja. Njihova jedinjenja takoće imaju svoje odrazei duša su raznih kosmičkih dešavanja, na primer vremenskih prilika;2. astroideje to su kopije naših želja i misli;3. astralni klišei to su slike naših reči i dela;4. egregori to su astralna bića koja predstavljaju proizvod zajedničkih misli i volje raznihpojedinaca ili grupa. Borba raznih društvenih i političkih organizacija očitava se preko borbeegregora;5. larve astralna polusvesna bića. koja su produkt naših strasti i niskih želja (gurmanstvo,pijanstvo);6. privremeni astromi astralna tela koja privremeno napuštaju fizičko telo, na primer prilikomsna;7. elementali to su duše umrlih. Pošto napuste tela umrlih, obuku se u apostole. Akosu upitanju duše opterećene gresima, žive u onom delu gde je zemljina senka (što odgovara pklu) aovi drugi, zaslužuju da njihove duše, elementeri, žive u miru, spojeni sa univerzalnimbićem

(što odgovara raju).Teozofija i antropozofija, neka bude dozvoljen zaključak, predstavljaju donekle zaokružene i samimtim opšte, temeljne, pa i uvodne okultne discipline, koje od početka pretenduju da budunadfilozofske, nadnaučne i nadreligijske. Tako se mnogo onoga što je navedeno primenjuje iu drugim okultnim disciplinama, tehnikama i veštinama.Ovoj temi vratiću se još jednom, dajući sliku o delovanju i uticaju teozofskih i antropozofskihdruštava u 19. i 20. veku.HermetizamSam termin „hermetizam" odnosi se na odrećene ezoterične spise i tradiciju iz antičkog

oba isrednjeg veka. U najpoznatijem od tih spisa, „Smaragdnoj tabli", na aforističan načingovori se omističnoj i magijskoj filozofiji. Spisi su nazvani hermetičnim, budući da su razumljivi samoupućenima, tako se termin „hermetizam" koristi kao sinonim za misticizam. Hermetizamu užemsmislu reči, jeste učenje o kosmičkim elementima i njihovom magijskom delovanju na univerzum ipojedinca.Smatra se da planete utiču na ljudska bića putem fluida animalnog magnetizma opšteg posrednikakojima su natopljena sva tela, a koji se mogu pokrenuti dejstvom planeta. Glavni

predstavnik oveteorije jeste lekar Paracelzus, dok je Austrijanac Mesmer, takoće lekar, otišao dalje, tvrdeći da sene samo planetarnim podsticajima, već eonima ljudskog razuma, pa čak i dodira, može uticati napojedince, koji se tako mogu i lečiti.AlhemijaAlhemija je jedna od najstarijih okultnih disciplina. Predstavlja znanje i umeće postizanjadugovečnosti i fizičke besmrtnosti pomoću eliksira načinjenog od neplemenitog metala



pretvorenog u zlato ili od supstance slične zlatu. Sam ovaj čin fizičkog pretvaranjaneplemenitog metala u plemeniti jeste samo spoljni i vidljivi deo kosmološkog principa koji jenevidljiv, a o kojem je govoreno u poglavlju o hermetizmu.56Alhemiju beležimo još pre dolaska Isusa Hrista, i to u antičkoj Grčkoj, Kini, Arabiji gtovou celom svetu. Rudari, topioničari i kovači tako su u nekim periodima slavljeni kaosveti ljudi.Istoričari religije govore da su ljudi koji su verovali u alhemijski princip besmrtnosti najbržeprihvatali i hrišćansku dogmu o večnom životu. Alhemija je, smatra se, takoće preteča jnaukehemije, no upravo razvojem hemije i prirodnih nauka, te širenjem hrišćanstva, alhemijasve višepostaje deo istorije. Poslednji evropski značajniji alhemičar je pomenuti lekar Paracelzus iz 16.veka, koji je smatrao da u čovekovom telu postoje eliksiri koje je mogućno upotrebiti za produžetakživota. Na njegovo učenje i verovanje nadovezuje se Mesmer, a potom Elifas Levi, nonjihove teorijenisu bile suštinski alhemijske već magnetsko-magijske.KabalaKabala je mistični ogranak judaizma i grana se na dve tradicije: spekulativno-meta

fizičku imagijsko-praktičnu. Grupa tekstova koja se naziva „kabala", sadrži dva spisa: „Sefer", li „Knjigupostanja", napisanu oko 3. veka naše ere, i „Zohar , ili „Knjigu slave", napisanu u 12. veku.Kabalistički dijagramOsim ovih dveju knjiga postoji i veći broj manjih tekstova i komentara. Tradicijakabale stojiu bliskoj vezi sa gnosticizmom, a neke od njenih ideja potiču iz ranog judaizma. Bog je u kabalibeskonačna svetlost od koje se celo stvoreno biće emanira kroz 10 sukcesivno porećanihsfera kojese zovu sefiroti. Sefiroti predstavljaju božje atribute: najviša vlast odgovara prvo

m sefirotu,zatim slede mudrost, inteligencija, ljubav, moć, samilost, večnost, veličanstvenost, postojanost islava. Mada je greh odvojio čoveka od sefirota, on još uvek može da se vrati preko njih izvorusvetlosti. Sledbenici kabale tvrde da se do prosvetljenja može doći pomoću meditacijanabožanska imena i 22 slova hebrejskog pisma. U ranom srednjem veku kabalisti su setajno skupljalida bi se podučavali ovoj veštini. U oba aspekta centralno mesto zauzima dijagram poznat kao „drvoživota", koji se, kao što se vidi na slici, sastoji iz 10 sefirota, tj. deset krugova koji

predstavljaju božje emanacije. Svaka od njih odgovara po jednom atributu božanstva,koji može bitiatribut čoveka. Deset sefirota povezano je sa 22 staze koje predstavljaju alternativne puteve kaspajanju sa Bogom.AstrologijaAstrologija predstavlja znanje ili disciplinu koja se bavi dešifrovanjem uticaja kosmičkih sila,to jest nebeskih tela, na ljudski život, na sadašnjost, blisku i dalju budućnost kakopojedinca, tako



i čovečanstva. Astrologija je nastala u drevnom Vavilonu, proširila se na Grčku, Rim i gipat, azatim i na Iran i Indiju, te Tibet i Kinu. U Evropu stiže u 14. i 15. veku, ali jenjen uticaj opaorazvojem nauke u 16. veku. U 20. veku doživljava reafirmaciju, ali više kao rekreativnoi popularno štivo nego kao nauka ili pseudonauka. Astrologiju možemo podeliti na trioblasti:57• prirodnu astrologiju čitanje nebeskih znamenja u strogom smislu;• genetlijakalnu sastavljanje natalnog horoskopa u momentu roćenja;• sudbinsku izučavanje direktnog uticaja zvezda na ljudsku sudbinu, što je, dakle, proročkaastrologija.Današnji astrolozi uglavnom kombinuju sve tri oblasti prilikom odrećivanja horoskopapojedinaca.Gledano sa strane i tumačeći druge koji su se fenomenom astrologije temeljitije bavili,nepobitno jesledeće:• astrologija je jedna od prastarih disciplina iz koje je nastala i nauka astronomija;• nesumnjivo je da postoji mećuodnos, magnetno mećupolje, pa samim tim i uticaj izmeću laneta;

• naučno je dokazano da klimatski faktori promena godišnjih doba i dejstvo Meseca imaju uticajna zdravlje i raspoloženje ljudi;• takoće, i sama Zemlja je planeta i kako prima uticaje drugih planeta tako i sama odašilje svojeuticaje na druge planete;• postoje mnogi slučajevi kada su astrolozi uspevali da putem zvezda predstave nečiji žvot,protumače prošlost i daju pouke za budućnost;• najveći broj astrologa smatra da je to što radi za nečije dobro.Međutim:sa pretenzijom da uticajem planeta tumači ljudske sudbine i prorokuje nečije živote,astrologija se svrstava u gnostičko-okultističke discipline. Pokušavajući da tumači i u

piraBožju promisao pod pravilom „Probaj ono što jeste i što dela Bog i bićeš isto i ti", asgijačini dakle, isto ono što i sam Satana izdiže se iznad Boga.• Sveti Jovan Damaskin kaže: „Bog je stvorio zvezde, planete, tako i planetu Zemlju, ali je kao idruge ćavo iskoristio Božju tvorevinu i pridodao joj značaj koji ona nema."• „Astrološka dijagnoza", reči su bivšeg astrologa, „ima svoje četiri četvrtine ili 4 dJedna četvrtina pokriva se dobrim, već izvežbanim govorništvom, putem reči širokih značprideva koji se mogu višestruko tumačiti, jer složenost i višestranost života današnjegdonosi iz dana u dan razne obrte tako da jedna dobra govornička partija ima šanse dapokrijenajmanje 25% istine o nečijem životu.

Drugu četvrtinu stvorili smo mi astrolozi, tipizirajući i medijski prezentujući znakei podznake,te danas svaki čovek koji se interesuje za horoskop unapred zna šta je karakterističnoza njegov znaki podznak, pod uslovom da tu drugu četvrtinu pokrivamo konvencionalnim, maltene unapredpripremljenim, tekstom koji imamo za svaki znak i podznak.Treća četvrtina pokriva se takošto se astrolog tokom vremena već izvežba da iz prvog kontakta/razgovora pre sastavljanja



horoskopa stvori u sebi psihičku sliku i priliku svog sagovornika/klijenta, uz poznavanjearhetipske karakterologije vezane za poreklo, mesto rođenja, zanimanje, hobi, socijalni status,bračne prilike i slične odrednice kandidata.To je već 75%, a ako od preostalih 25% pogodim 5%, sagovornik bude zadovoljan i sa80% uspešnozavršenog posla. To ga navede da mu uradim i horoskop za budućnost, gde imam već tipski odrećenei pripremljene tekstove. Zadovoljan on, a zadovoljan i ja, 2 h 50 = 100 nemačkih maraka."•Reči drugog astrologa: „Svaki astrolog, pre ili kasnje mora priznati da vara sebe i druge."•Sveti vladika Nikolaj Velimirović: „Čovek je viši od zvezda."„Niko ne spori da kosmos utiče na čoveka jer i sam čovek je mikrokosmos, i u njega susveljubaznom rukom tvorčevom na najsavršeniji način ugraćeni svi elementi Božje tvoreviPoznato je u medicinskoj nauci da izvesne promene na Suncu mogu da izazovu bolesti kod ljudi. AkoMesec izaziva plimu i oseku, kako da ne izaziva promene u čoveku punom tečnosti? Aličovek nijesamo mikrokosmos. Čovek je i mikroteos, mali bog, u blatu, koji je kroz Bogočoveka Hrista58prizvan da postane naslednik carstva nebeskog. Kao takav sazdan po prilici Oca i

Sina i SvetogDuha, on je iznad svih ostalih i zvezda i planeta i galaksija" (Sveti otac Justin Popović).Ekstrasens pravciOmasovljenje pojave odlazaka bolesnih ljudi da rešenje svojih problema potraže kod osoba kojenude alternativne metode lečenja iniciralo je zdravstvene radnike u mnogim zemljama na Zapadu dazatraže od svojih vlada da ovaj vid pružanja usluga stavi pod strogu zakonsku kontrolu, jer sezdravlje mnogih lakovernih posle takvih tretmana pogoršalo. Tako su mnogi centri za, na primer,akupunkturu, akupresuru i slično, morali obezbediti odgovarajuće certifikate za svoj

e stručnjake,a takoće i utvrditi standarde po kojima se uopšte može raditi ovaj posao. Tako su centri koji su tosve obezbedili pružili mogućnost graćanstvu da izabere vid lečenja, a da pri tome ne ramišlja oriziku. Paralelno sa tim, razni vidovi vračanja, parapsihološke grupe, radiestezija,bioenergija,joga, zen, homeolatija. transcendentalna meditacija, hipnoza, makrobiotika i slične disciplinepreselile su se delom na polje alternativne medicine i naučnoistraživačkog rada, a delomsu ostale u okvirima tradicionalnih religija i pravaca odakle i potiču, dok su neke čak i

zabranjene.Kod nas to nije slučaj. Prosto je nepojmljivo da se posle Drugog svetskog rata, četrdesetih ipedesetih godina, išlo na sud zbog krivičnog dela nadrilekarstva. Osućenici su bili najčešćeseoski priučeni nadrilekari (koji su bili u službi bolničara u vojsci), ili razne vračae, a kojisu „lečili" po zabačenim krajevima Jugoslavije.Dakle, iako krivično delo i dalje postoji, razni čarobnjaci, vidovnjaci i čudotvorci nesmetano



osnivaju razne ekstrasens centre širom Jugoslavije. Neki se sele iz mesta u mesto.Svačega tu ima.Počev od prodaje neispitanih „lekovitih" trava i čajeva, preko prodaje viskova, raznihtalismana iamajlija, do podvrgavanja raznim seansama stručnjaka za bioenergiju, radiesteziju,parapsihologiju,hipnozu, meditaciju i jogu.Postaviće se pitanje zbog čega se o ovoj temi priča na ovom mestu? Zbog toga što se mnoiekstrasens centri kriju iza odrećenih verskih grupa, a najčešće sinkretističkih ipseudohinduističkih sekti. Obratno, mnoge verske grupe kriju se iza primene tehnika iz oblastialternativne i/ili zvanične medicine. Deo njihovog marketinga za privlačenje sledbenika jestebrza pomoć u rešavanju životnih problema na poslu, u porodici, smanjenje anksioznostii slično, ašto se, navodno, ostvaruje kroz delovanje ovih grupa. Najčešće, magovi iz ovih grupa niu ni lekarini psiholozi, kojisu, eventualno, preko poslediplomskih studija kročili na tle alternativne medicine, već je, premanašim proverenim podacima, reč o (nesvršenim) meteorolozima, profesorima matematike,ekonomistima, bankarskim službenicima, mašinbravarima, VKV električarima... Naravno, oni su

prošli više kurseva iz dotičnih tehnika, primili inicijacije visokih stepena prosvetljenja, izaista imaju pokriće za ovakvu delatnost, iako su, sa stručne strane, diletanti. Doduše, meću njimaima i lekara i psihologa.U toku izrade ovoga rada konsultovao sam se sa više neuropsihijatara i psihologa.Oni su miobjasnili kako se radi na tim mestima.Čovek se obrati za pomoć radi rešavanja nekog problema. Zbog nečije nestručnosti, čovekproblem ne rešava, već ga briše. Recimo, čovek se obrati nekom „ekstrasens servisu" za oć, jerima visok pritisak i stalnu neurozu. Žarište problema je u tome što ima sina narkomana.

Bioenergetskim, hipnotičko-meditativnim ili kombinovanim seansama čoveku se ne pomažetako dase on ohrabri, već mu se u stanju sužene svesti, što je izazvano meditacijom, hipnozomili strogomsugestijom, briše faktor izazivač nervoze. U ovom slučaju to je sin, a sugestija bi mogla daglasi: „Imaš visok pritisak. Nervozan si jer ti se sin drogira. Zato što ti se sin drogira imašnervozu. Da ti se sin ne drogira ne bi imao visok pritisak. Ne misli na drogu. Čimprestaneš damisliš o tome da ti se sin drogira biće ti lakše. Prestani da misliš o sinu i drogi."Aspirantu posle nekoliko seansi zaista biva lakše. Naravno, to se dešava pošto su izbrisane

očinske emocije. On postaje ravnodušan prema problemu. Međutim, najčešće se tu priča nezavršava. On postaje sve manje sposoban da prihvata realnost. Umnožavaju se stvari koje ga59nerviraju. Psihoodbrambeni mehanizam mu slabi. Potpuno je nezainteresovan i ravnodušan, izahteva „potpuni mir". On ga i dobija, mada ništa u životu nije rešio, osim što je potpizbrisao emotivni kod svoje ličnosti i postao i sam zavisnik, ali ne od narkotika,već od seansi.U posebnom poglavlju predstaviću neke tragično okončane slučajeve koji su se desili u B



ogradu i okojima postoje autentični dokumenti.Takođe, bioenergetičari, energoterapeuti, ili radiestezisti, poseduju bioenergatorepozitivneenergije, kojom mogu da „leče" oboleli organ, odnosno da dijagnostikuju oboljenje pomoću čuvenogviska. Tačno je to da svi posedujemo bioenergiju i tačno je da je neko ima više, a neko manje. Tačnoje i da je bioenergetska ravnoteža bitna za zdravlje. Međutim, bioenergetičari tokom seanse retkopredaju klijentu višak svoje energije, već najčešće vrše prenos njegove bioenergije sa gorgana na drugi. Snabdevajući tokom seansibolesni organ energijom sa drugih organa, oni narušavaju bioenergetsku ravnotežu tihdrugihorgana, rizikujući da i ti organi obole. Tako se lečenje bioenergijom završava na trinačina:• može se desiti da bolest prođe bez posledica po druge organe;• može se desiti da bolesni organ ozdravi, a da zdravi deo tela oboli;• može se desiti da bolestan organ ostane bolestan, a da osim njega oboli još neki.Poseban vid seansi jeste oblik javnih seansi, poznat pod imenom „bioenergetski vampirizam".Prisutnima je obično „lepo", jer su, dok traje seansa, pod dejstvom ekstrasensa i uticajem

bioenergetskih međutokova. Tek posle toga osećaju iznemoglost i iscrpljenost. Šta je upitanju?Sve vreme je mag ekstrasens „ispumpavao" energiju mase i punio sebe.Na kraju zaključimo da je krajnje vreme da se zakonodavac oglasi povodom ovih pojava i regulišesituaciju kao što je učinjeno povodom uvođenja lečenja akupunkturom u SRJ, koju sada voeisključivo lekari specijalisti za tu oblast. Ako neko pomenute tehnike radiesteziju,transcendentalnu meditaciju, bioenergiju smatra graničnim oblastima nauke ili alternativnommedicinom, onda bi bilo nužno da one izađu iz skrovišta i okvira nekih pseudoreligijskih grupa,

te bi se tačno i javno morali odreditiprofesionalni standardi i polje dejstva ovih tehnika. Time bi se narod poštedeo rizika. Sametehnike bi, ako zaista mogu da budu blagotvorne, mogle izbeći mogućnosti za kompromitaciju, adobile bi ime i mesto koje im pripada.Numerologija, talismanska magijaNumerologija predstavlja verovanje u magijsku moć brojeva, i to tačno iskombinovanihu magičnimkvadratima planeta, što izaziva vibracije tih planeta i usmerenje njihovih kosmičkihsnaga iinteligencije na ono što aspirant poželi. Svako slovo ima svoj broj i svaka planetaima svoj broj,

svoj pečat, svoj stil (svoju inteligenciju).Numerologija i talismanska magija koja će biti ovde prikazana vodi poreklo iz kabale. Sve ćemoilustrovati primerom:• Aspirant je Anka.• Anka želi da ima dece.Da bi se Anki pomoglo, trebalo bi izraditi talisman. Talismani su veštački objekti simboličkeprirode koji na imaoca deluju kroz koncentrisanu upućenu kosmičku energiju koja blagotvorno



deluje na njega, tj. na ciljeve koje je postavio sebi. Koji talisman upotrebitito zavisi od željeaspiranta.Shodno tome postoje razne vrste talismana: keter, čokman, binah, česed...Svaki od njih ima neku svoju ulogu za koju ga možemo koristiti, ali podrazumeva imaterijal odkojeg se pravi. Najčešće je to koža, jer lako prihvata kosmičke vibracije. S obzirom nakinuželju, od pomoći joj je planeta Saturn, i talisman binah (za očinstvo bi pomogao talisman čokman).Ankin talisman binah je crne boje, u obliku trougla, od kože, dan izrade je subota. tuš za pisanje jebele boje. Svaka planeta pruža pomoć različito, pa je tako za problem materinstva tu Saturn. Dalje,svaka planeta ima svoj simboličko-magijski broj: Saturn 3, Jupiter 4, Mars 5... Sobzirom naSaturnov magijski broj 3. sačinićemo i magijski kvadrat sa 3 reda brojeva. Jupiterovkvadrat ima 460reda brojeva, Marsov 5. Ti kvadrati se inače zovu „kameje". (Primer je uzet iz knjige Ž. M.Slavinskog „Talismanska magija".)Karakteristika im je da je zbir izabranih brojeva u svim smerovima jednak.Tabela pitagorejske numerologije koja služi za pretvaranje slova u brojeve:

Na levoj strani imamo upisans: simbolnčki pečat, duh, inteligenciju p broj Saturna;toje simbolika planetekoja treba da bude od pomoći.Na desnoj strani imamo broj 3 kao kumerološki simbol želje, numerološko grafički simbolimenaaspiranta dobijen gornjim ispisivan.em numerološkog ANKA u kameju Saturna i nacrtanu kolevku, opet kaosimbol želje. Simboli predstavljaju aspiranta i njegovu želju. Talisman pravi onaj koji može tobože daopšti sa kosmičkim vibracijama, a to je mag. Talisman se potom osveštava, zavija u svilu i nosi sa sobom.Talismans razlikujemo od amuleta, koji su predmeti koji nas štite od zlih uticaja.Amajlija, pak, služi i da

ss otklone zli uticaji, ali i da se drugi začaraju.61Narodna verovanja i običaji• Ne valja seći i paliti trešnjino drvo.• Ne valja piti vodu noću niti na prazan stomak.• Ne valja jesti jagnjetinu pre Svetog Đorća.Ne treba jesti jabuke pre Petrovdana.• Trudnica ako šutne psa, mačku, svinju ili neku drugu životinju, dete će joj oboleti. o verujuu Srbiji.• U Crnoj Gori trudnica ne sme da jede meso životinje ustreljene vatrenim oružjem inačedete oboleti.• Postoje dobri duhovi, vile i vilenjaci, i zli duhovi, veštice i vešci.

• Mnogobrojni su, i čuveni, različiti svadbarski i pogrebni običaji.Otišli bismo u nedogled nabrajajući tako razna verovanja i običaje u našem narodu, razlte odkraja do kraja. Ne možemo reći da u njima nema elemenata magije i okultizma. Mećutim,njihov jesmisao u tome da predstavljaju deo identiteta odrećenog kraja. Oni se manifestujuposleviševekovnog ponavljanja i zagovaranja, i prerasli su u običaje. Ovde, dakle, okultizam imagija predstavljaju istorijsko-etnološke fenomene, kao deo nasleća prastarih vremen



a preživelogi preuzetog u današnje vreme, i to ne kao posledica verovanja, već po inerciji.SpiritizamSpiritizam, ili nekromantija, jeste verovanje i veština izazivanja duhova umrlih irazgovaranjasa njima u cilju održavanja dobrih odnosa sa njima i predvićanja svoje budućnosti kojuod njihsaznajemo.Praktikuje se još od starog veka u Egiptu, Grčkoj, Vavilonu, Rimu...U srednjem veku u doba inkvizicije svaki bogohulni pokret, pa tako i okultizam,bio je zabranjen.Paradoksalno je da baš period renesanse, koja je ustala, izmeću ostalog, i protiv konzervativizmacrkvenih dogmi i njenog ustrojstva uopšte, bude i period procvata okultizma, pa samim tim ispiritizma.Naravno, opet, krajem 19. i početkom 20. veka mase željne senzacija bilo je lako okupljati naspiritističkim seansama. Spiritizam tada zaokuplja i pažnju naučnika koji vrše eksperimnte saviše stotina medijuma (spiritualnih magova). Osim nekolicine od tolikog broja za sve ostale seispostavilo da su varalice. Potvrćena, ali nikako empirijski dokazana, jestemedijumska sposobnost Engleskinje Elize Kuk, a i Eve Karijer. No, recimo da spir

itizam danas ikod nas zaokuplja pažnju znatiželjnika. Okultizam i magija inače, a pogotovu spiritizam kao jedansvakako intrigantan pravac, jesu hit-teme mnogih časopisa koji se kod nas baveonostranim. Ponovimo da spiritizam nikad i nigde nije empirijski dokazan. Naglasimo da seprilikom seansi korespondira stvara predstava da se razgovara sa pokojnim, a najčešćese za to biraneka draga, sada pokojna. osoba: majka, otac, brat, sestra, dete, bračni drug. Praktikant spiritizmanajlakše postaje osoba koja je naprasno izgubila nekog najroćenijeg za koga je bilaveoma vezana.Ovakvih osoba pogotovo je mnogo poslednjih ratnih godina. U takvoj situaciji ona

se obraća magumedijumu koji, tobože, ima sposobnost da razgovara sa mrtvima, tj. da posreduje utakvom razgovoru,a tu uslugu i te kako naplaćuje. Šta se dešava sa praktikantom? Vremenom praktikant počnje daveruje da razgovara sa pokojnikom, pa čak i zakazuje sledeće razgovore. Neretko u želji da proširitehniku i pomogne nekom ko je takoće u žalosti, uključuje i druge. Iluzija da se kontaktirasa pokojnima sve je ubedljivija, tako da praktikant počinje da prihvata savete i prekore pokojnog.Naravno, sve to vreme, medijum (mag) trlja ruke. Ubedljiv je, posao napreduje, apare samo slaže.

Novouspostavljena veza izmeću naručioca seanse i pokojnog postaje toliko neodoljivada praktikantumoljava pokojnog da se vrati. Kako je to nemoguće, obično obratno biva, sam praktikant se odlučujeda poseti pokojnog. Naime, praktikant izvršava samoubistvo. Upozoravamo na opasnost od ovetehnike, koja praktikanta lako može dovesti do shizofrenije, a posle i do onog najgoreg. Uopšte,ovaj završni odeljak (možda prenaglašeno62



literaran, ali ni malo preteran) jeste sinteza primera istinitih dogaćaja zabeleženih poslednjihgodina i dokumentovanih u nadležnim službama. Neke od njih biće kasnije predstavljeneuposebnom poglavlju.Okultistički fenomeni, tehnike i veštineSve okultističke fenomene, tehnike i veštine delimo na:1. parapsihičke,2. parafizičke,3. proročke(koji sadrže elemente prethodna dva).Parapsihički fenomeni, tehnike i veštinePre svega, recimo da je parapsihologija pseudonauka koja istražuje ekstrasenzornupercepciju(vančulno opažanje) i psihičke pojave neobjašnjive poznatim zakonima prirode.Meditacija je duboka i neprekidna koncentracija na neki zamišljeni objekat, u kojoj meditant bivasvestan samo objekta meditacije, a ne i svog uma i tela. Pri tome se mentalnim angažovanjemmeditanta ili pod voćstvom (gurua, maga...) brišu, jedna po jedna, predstave prethodnih iskustava(sanskare), a onda se duša spaja sa svojim zamišljenim objektom. Dakle, u pitanju jepotpunoisključenje svih čula sluha, dodira, mirisa i ukusa da bi se bez spoljnih ometanja m

oglo uroniti usebe radi postizanja prosvetljenja.O meditaciji ćemo opširnije govoriti u posebnom poglavlju. Ovde ćemo samo konstatovatida jesteu pitanju stanje opuštenosti, ali i sužene svesti (kao u polusnu), koje, pod voćstvomekstrasensanekad može biti predmet manipulacije u kombinaciji sa sugestijom ili hipnozom, što primenjujuguru ili mag, a u svakom slučaju voće sekti, zavisno od cilja koji se želi postići. Takćemoposebno govoriti o transcendentalnoj meditaciji.Hipnoza je stanje slično polusnu, u kojem hipnotizer sebi potčinjava volju hipnotisanog lica.

Svest i slobodno delovanje suženi su, a sugestibilnost je povećana kod hipnotisanog,tako da suhipnotizeru široko otvorene mogućnosti podrećivanja volje hipnotisanog, što ostvaruje koznaredbe ili sugestije za koje je ovaj u navedenom stanju izuzetno prijemčiv, i koje se urezuju upodsvest, a za koje hipnotisani pokazuje izuzetnu pažnju. Tako je svest inhibirana, kontrolarazuma smanjena na najmanju moguću meru, pa se hipnotisanoj osobi mogu sugerisatirazličitisadržaji, poruke, naredbe, osećaji, stavovi...Danas se hipnoza, zbog mogućnosti zloupotreba od strane lekara, sve reće koristi kaoterapijsko

sredstvo u medicini. Ako je tako odlučeno meću ljudima od struke i etike, pitamo seonda kakva jemogućnost zloupotreba od strane raznih magova, gurua, ili ekstrasensa. Uostalom, da li uopštemora postojati pretpostavka da neko želi da učini zloupotrebu. Za nečiji psihički poremjdovoljno je što se predao u nestručne ruke, pa da mu se zdravlje pogorša. Rezultat je,dakle, isti, bezobzira na to da li neko želi da zarobi nečiji um, kao što čini neki zagriženi sektaški e



ostvaruje punu kontrolu nad članom, ili su poremećaji plod jednostavno nenamerne pogreške opetnekog sektaškog voće, ili ekstrasensa, koji je pristupio hipnozi iz najboljih namera(kao„beli mag"), da pomogne aspirantu.Sugestija se primenjuje za nametanje izvesnih misli i potčinjavanje volje dotičnoj osobi, a da osobakojoj se nešto sugeriše nema mogućnosti da tu misao podvrgne normalnoj kritici. Pri tome,autosugestija je uveravanje sebe, odnosno samoubećivanje. Što se tiče ovde obraćivane tme, rad narazvoju sopstvene sugestivnosti je jedan od prvih i osnovnih zadataka koje predsebe postavlja svakivoća neke verske grupe.Sugestivnost postoji prilikom predavanja verske nauke, inicijacije (uvoćenja), mantranja, a takoćei u bogomolitvenom stanju meditaciji, i različitim oblicima verske ekstaze. Paralelno sesistematskim ispiranjem mozga i bez meditacije i hipnoze od aspiranata stvarajuizuzetno63sugestibilne osobe, koje disciplinovano prihvataju sve porukei naredbe svojih voća kao obrasce ponašanja verske grupe kojoj pripadaju. Krajnji rezultat je puna

kontrola članstva sekte od strane voće.Telepatija je prenos misli i emocija sa jedne duše na drugu, a samim tim i vršenje uticaja na tudrugu dušu. To je jedan od okultnih fenomena koji je dosta naučno ispitivan i često potvrćivan kaomoguć. Buran dogaćaj kod bliske nam osobe može izazvati nemir i brižnu pomisao o njoj kd nassamih, iako smo od nje prilično udaljeni. Kontakt sa fetusom preporučuju i sami lekari, i to da senešto prijatno priča ili pušta lagana muzika koja prija fetusu. U svakom slučaju, teleptija je kaopredmet izučavanja duboko zastupljena u eksperimentalnim i graničnim oblastima nauke.

Okultisti raznih inicijacija, naravno da bi zadovoljili očekivanja publike, imajunavodnozabeležene velike podvige kao što su telepatski kontakti na veliku daljinu. Pod geslom „Svepokazuj, ništa ne dokazuj", u hinduizmu je telepatija tek jedan od ostvarivih stepena u duhovnomuzrastanju pojedinca.Na kraju, dakle, i ovde gde nauka nije rekla poslednju reč, različiti magovi i čarobnjaci, spretnokomercijalizujući ovaj fenomen, ipak samo zabavljaju publiku, koja, bar u ovom veku komunikacija, uovakvim situacijama najčešće deluje superiorno, naravno nagraćujući entuzijazam izvoćačMedijumizam je spiritualistička pojava vezana za navodno posebno obdarene osobe pr

eko kojih utoku seansi govore i delaju duše umrlih. Prema tome, medijum je posrednik izmeću živihljudi nazemlji i mrtvih. preko koga oni ostvaruju kontakt. U hipnozi medijum je objekathipnoze.Mantra je hinduistička sveta pesma ili formula koja se tiho pevuši kao deo meditativnog obreda,u cilju dostizanja jedinstva sa bogom. Pojedinu mantru najpre izgovara nadahnutiprorok, pa jeprenosi svom učeniku, a ovaj, opet, svom nasledniku, i tako dalje. Značaj ovog fenom



ena je u tome štose (kako kaže verovanje) izgovaranjem mantre oslobaćaju čovekove psihičke moći, u težnjpostizanju odrećenih ciljeva, a to je, pre svega, postizanje jedinstva sa božanskomprirodom. Kodnas se u pseudohinduističkim i sinkretističkim sektama aspirant posle primanja mantre smatrainiciranim. Mantru dobija od učitelja gurua pod zakletvom tajnosti, tj. da je nikom neće otkriti.Egzorcizam je isterivanje zlog duha, demona ili satanske sile iz opsednute osobe, ili mesta, uzpomoć zapovesti ili sugestije, obreda ili specijalnih molitvi.Parafizički fenomeni, tehnike i veštineTelekineza. Svi okultistički fenomeni koje zovemo parafizičkimjesu to po svojoj prirodi u oblasti fizike, ali se dešavaju protivno zakonima fizike (ipsihologije) i zovu se parafizički fenomeni. Tako telekineza podrazumeva pokretanje fizičkihpredmeta bez fizičkog dodira, a pod dejstvom paranormalnih moći pojedinca. Podvrstetelekinezesu:• psihografija pokretanje olovke i ispisivanje reči i slova bez fizičkog dodira, pod dejstvomparanormalnih moći prisutnog maga;• teleakustika izazivanje ljudskih glasova, reči i šumova na isti način;

• teleplastika pojava materijalizacije i dematerijalizacije predmeta ili ljudi;• aport pojava prolaska predmeta kroz zatvorene prostore;• astort pojava da neki čvrst predmet nestane tokom seanse i pojavi se na drugom mestu.Aura je polje psihičke energije, koje okružuje kako sva živa bića tako i čoveka. Manifeje se kaosvetlost u boji koju proizvode toplotna i elektromagnetna energija i koja zrači izsvih živih bića.Aura u neku ruku, prema okultistima, predstavlja zaštitno psihoenergetsko polje fizičkog tela. Uzto, kroz nju se manifestuje i očituje astralno telo, koje predstavlja dvojnika našemfizičkom telu,samo je supstancijalno od mnogo finije materije, te nije dostupno čulima običnih lju

di, već samoposebno nadarenih magova.Levitacija je sposobnost podizanja i lebdenja ljudi pomoću natprirodnih sila, magijskih itelekinetičkih moći. Levitacija se u krugovima okultista takoće smatra tehnikom, ali kojom semože ovladati samo pravilnim posvećenjem i vežbom. Levitacijom je osvedočena sposobnostpraktikanata višeg stepena transcendentalne meditacije.64Fakirske veštine. Na svom osobenom putu bogopoznanja hinduistički monasi vekovima suposvojim ašramima, živeći sami, negovali jedan poseban vid asketizma, karakterističan kolko po

disciplini, miru i samotnjačkom životu, toliko i po podvižničkim samoizazovima koje susavlaćivali sa verom da im je sam bog (tj. bogovi) pomogao, te da ih je osposobioda to čine. Činilisu to u stanju verske ekstaze kada im je ceo duševni život i kad su im sve misli upravljene samou jednom odrećenom pravcu. Tada duh apsolutno nadvlada telo, a svest se svede na najniži nivo.Osim toga, puls i krvni pritisak na najmanjoj su mogućoj meri, a rad endokrinih žlezda je takoće naminimumu. U takvom stanju mogu izvoditi razna čuda, jer postaju gotovo neosetljivi



na fizičkedodire i bol.U današnje vreme opšte komercijalizacije i fakirske veštine su postale samo stvar vežberaznihcirkuzanata koje ni po čemu ne možemo poistovetiti sa posvećenicima iz Indije koji suto činiliverujući da je to dar svevišnjeg za njihovu bogougodnost.Proročki fenomeni, tehnike i veštineTarot vodi poreklo iz Egipta. Predstavlja simboličko-slikovno-matematički izraz svekolikogznanja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, sakupljenog u špil od 78 karata. Od njih56 karatapredstavlja male arkane, i podeljene su u 4 grupe: mačevi pik, štapovi tref, pehariherc i novčićikaro.: Slično kartama za igranje, s tim što postoji i karta izmeću desetke i puba, a to jepaž. Velikiharkana ima 22. svaka ima svoje simbolično značenje i ima ih tačno onoliko ko: liko slova imahebrejski alfabet.Sve velike arkane imaju brojeve, slike živopisnih alegoričnih figura i simboličku pripadnost:0 -budala1 -čarobnjak ili mag

2 -velika sveštenica3 -carica4 -imperator5 -prvi sveštenik6 -ljubavnici7 -kočija8 -snaga9 -pustinjak10-točak cpehe11-pravda12-obešen čovek13-smrt14-umerenost

15-satana16- kula17- zvezda18- Mesec19- Sunce20 -sud21 -svetU simboliku i tajne tarota moguće je proniknuti dugogodišnjim tumačenjem i meditacijomnadsvakom od karata uz stalno prisustvo duhovnog voće, tj. maga stručnjaka. Veština proricanjatarotom uči se godinama.Postoji više metoda tumačenja tarot-karata: metod „keltskog krsta", metod „zlatne zore"

proročanstvo Julija Orsinija i francuski metod, u kojem se koristi karta signifikator sa 42 drugekarte.Razni vidovi proricanjaOd kako je sveta i veka ljudi su, na ovaj ili onaj način, tumačeći razne atmosferske pojave,predmete, delove ljudskog tela i razne druge stvari ili pojave, pokušavali da predvide bilo nekukosmičku ili atmosfersku pojavu ili nečiju sudbinu. Zato ćemo navesti samo mali deo odmnoštva



65znanih i neznanih proročkih veština:Kristalomantija stara veština koja služi za pogaćanje nečije budućnosti ili tajni iz prtii sadašnjosti gledanjem u kuglu od kristala.Hiromantija predstavlja gledanje i čitanje sudbine iz dlana, a to sve na osnovu proučavanja linijana dlanu, kako bi se otkrila nečija prošlost i predvidela njegova budućnost. Spomenimoda, prematumačenjima magova, na svakom dlanu postoji sedam važnih i sedam manje važnih linija.Važnelinije jesu:linija života, linija glave, linija srca, Venerin prsten, linija zdravlja, linijaSunca i linijasudbine. Sedam manje važnih linija jesu: linija Marsa, linija lascivnosti, linijaintuicije,linija braka i tri linije koje kao narukvica idu oko ručnog zgloba. I ovde, kao ikod drugih vidovaprorokovanja, veštinom se ovladava prenošenjem znanja od maga učitelja ka učeniku, a ovj, opet,prenosi to svom sledbeniku.Sciomantija veština i praksa proricanja na osnovu tumačenja senki.Nefelomantija veština i praksa proricanja na osnovu oblaka i pravaca kretanja oblaka.

Aeromantija veština i praksa proricanja na osnovu posmatranja neba i vazduha. Takose ne samoodređuje/proriče vremenska prognoza, već i druge nebesko-kosmičke pojave pojava kometa,i slično.Heliomantija veština i praksa gatanja po Suncu.Frenologija veština i praksa tumačenja karaktera i duhovnih sposobnosti muškarca i ženena osnovu oblika glave. Vrlo bliska frenologiji, je iFiziognomika veština i praksa analize karaktera jedne osobe na osnovu tumačenja njenih crtalica.Gastromantija veština i praksa proricanja na osnovu govora iz trbuha, zvukova iz trbuha, iliznakova na trbuhu.

Metoposkopija veština i praksa analize karaktera jedne osobe i predvićanja njene sudbine naosnovu posmatranja bora na čelu.Litomantija veština i praksa proricanja po odblesku dragog kamenja ili perli. Na primer,plavi odblesak znači sreću, a crni ili sivi nesreću; crveni ukazuje na ljubav ili brak; žuti značineverstvo; purpurni tugu; zeleni je znak uspeha.Botanomantija veština i praksa proricanja sudbine iz biljaka ili spaljivanja grančica divljeruže ili vrbe na kojima su urezana pitanja na koja treba odgovoriti.Bletonizam veština i praksa proricanja po vodenim strujanjima.Miomantija veština i praksa proricanja na osnovu tumačenja cike i posebnih aktivnost

ipacova ili miševa. Ovaj način proricanja bio je uobičajen u starom Egiptu, Rimu i Asiriji.Kefalomantija veština i praksa proricanja iz pečene glave ili lobanje magarca ili jarca.Armomantija drevna veština gatanja iz plećke žrtvovane životinje.Okultno-magijski ritualiU skladu sa već rečenim logično je zaključiti da su okultno-magijski rituali menjali ulgu ifunkciju



kroz istoriju, te oni i danas mogu biti različiti, u zavisnosti od cilja rituala,te društva i sektekoja ih preduzima.Rituali primanja u zajednicu inicijacije različiti su od sekte do sekte, od grupedo grupe.Postoje, međutim, neki elementi koji bi se mogli nazvati zajedničkim: prigušeno svetlo, posebnaatmosfera, mnoštvo okultističkih simbola, relikvije sekte (grupe), posebno mesto zainicijanta,obično su prisutni već posvećeni članovi, a svakako i vođa sekte (grupe). Najčešće se pmeditacije, hipnoze ili drugim, posebno za tu priliku propisanim obredom, aspirant dovodi u66stanje sužene svesti, a zatim se dešava sama inicijacija, izgovaranjem magičnih reči, uodređene ritualne radnje vođe koji vrši inicijaciju. Svaka grupa/sekta ima svoje specifičnostivezane za ovu priliku. Ovo je samo jedan kraći prikaz koji uglavnom važi za sve okultnomagijske,sinkretističke i satanističke sekte. Obredi inicijacije kod pojedinih sekti biće detaljnijeopisani u kasnijim poglavljima.Što se tičerituala prosvetljenja i sticanja višeg ranga i kod njih važi sve što je već pomenuto, stim što

posvećenik sada prima tajnu višeg ranga. Samim tim i posvećenik postaje nadmoćniji, obdrenijinatprirodnim moćima. U nekim slučajevima to znači da viši posvećenik sada stiče više boenergije, negde „kosmičke inteligencije" sve zavisi o kojoj vrsti posvećenja, tj. o kojoj konkretnojsekti je reč. Ovom činu obično prisustvuju samo starešina i članovi viših „činova" dotisekte.Rituali demonstriranja okultno-magijskih veština. Koji će se obred vršiti zavisi od njegovogcilja, dakle, od fenomena koji treba da se dogodi. Ove rituale najčešće vode same starešine i odnjihove volje zavisi šta, kako i kad će se vršiti. Momentalno nadahnuće vođe jeste pravponašanja u dotičnom ritualu. Ovoj vrsti rituala prisustvuju i oni koji nisu članovi

grupe. Zapravo, cilj ovih rituala i jeste da impresionira i opseni okolinu da bieventualno nekood prisutnih pristupio sekti (grupi). Ovakvi obredi sa prisutnima koji nisu članovi osobeni suza pseudohinduističke sekte.Rituali obredne službe podrazumevaju poštovanje strogih pravila. U ovim ritualima obično seslavi prorok-osnivač sekte, ali takođe postoje rituali posvećeni životinjama i predmetia kojimase pridaje više magijsko značenje.Razni rituali proricanja izvode se bez strogih pravila. Sve uvek zavisi od samogproroka, i odvrste i tehnike prorokovanja. Tim pre što su mnogi proroci samozvani i samouki.

Rituali isceljenja takođe su bez strogih pravila. Sve u mnogome zavisi od iscelitelja koji suoskudnih stručnih znanja, ali koji su primili inicijacije, zahvaljujući kojima se smatrajudovoljno opskrbljenim natprirodnim moćima da obavljaju isceliteljski posao. O tomeje već bilopisano u glavi o ekstrasensima.Crne mise jesu okultno-magijske službe u kojima se oponaša i skrnavi rimokatolička misa zaradumilostivljenja Satane. Tri su osnovna obeležja ove službe:



• radnje koje se vrše slične su rimokatoličkoj misi, pa otud i ovakvo ime ove službe;• vršeći te radnje, čitajući molitve i prozbe unatraške skrnavi se sama služba u svom ismislu, izvrgava ruglu i ismeva;• pričešće se ne prima hlebom i vinom, nego hlebom i krvlju, nekad ljudskom, a danas žiinjskom,i to od životinja koje se žrtvuju radi umilostivljenja Satane. Vrše se u satanističkim ektama,mada ih susrećemo i među sinkretističkim.Vudu-magija. Ne treba je mešati sa crnačkom afričkom vudu-religijom. Ritual vudu-magijepredstavlja magijsku komunikaciju sa udaljenom osobom preko slike te osobe ili izvajane figure teosobe, uz prigodne reči i radnje. Sad sve zavisi od cilja rituala. Ukoliko se želi dobro toj osobi,dakle, zdravlje, sreća, ljubav, to podrazumeva ritualno-molitveni dijalog sa slikom te osobe. Nijeisključeno ni nežno dodirivanje uz poljupce. Ukoliko se želi da se utiče na promenu ponnja teosobe,govore se drugačije magične reči. Ukoliko se želi da se napakosti toj osobi, najčešće silifigura vezuje vunicom, probada iglama uz pogrdne reči. Vudu-magija se danas praktikuje i kod nas.Veštičarenje podrazumeva upražnjavanje stare religije, tj. veštine čarobnjaka iz prehri

hvremena. Obuhvata magiju, travarstvo, proricanje i poštovanje prirodnih sila. U narodu je poznatapodela na crne veštice, tj. na žene koje vladaju natprirodnim moćima, ali čine zlo ljudma, i naveštice kao vešte žene koje mogu da učine razna dobra, da prizovu kišu, da isceljujuljude, životinje... Veštičarenje obuhvata karakteristične rituale. Najpoznatiji su kod as rituali,obredi bajalačkih formula koje se zovu „čini". Obredi sa činima mogu da se vrše i sa dom i salošim namerama. Naime, svaka stvar koja doće u dodir sa vešticom biva inicirana njenomkoncentrisanom pozitivnom ili negativnom energijom. Pozitivna inicijacija uz prenos pozitivne

67energije na stvar praćena je magijskim rečima koje će doneti dobro ciljnoj osobi i obratno.Negativna inicijacija podrazumeva prenos negativne energije na stvar uz magijskereči mržnje kojetreba da donesu zlo. Posle inicijacije taj predmet, a to može biti obična tkanina, vunica, odevnipredmet, odnosi se i sakriva u kuću osobe koja se želi omaćijati. Kao i vudu-magija, iobredibacanja čini još uvek se uveliko upražnjavaju u našem narodu.Bela i crna magijaPred kraj poglavlja mislim da bi bilo potrebno dati pojmovno objašnjenje bele i crne magije.

Centar diskusije jeste pitanje da li uopšte postoje dve magije bela i crna. Pri tome bela magijapodrazumeva duhovno angažovanje i misteriozni postupak usmeren ka drugom licu sa namerom da sekod njega izazovu dobre posledice (da bude zdrav, da ima poroda, da ima rodnu godinu). Crna magijatakođe podrazumeva misteriozni postupak i duhovno angažovanje, ali sa ciljem da se neka drugaosoba ozledi ili da joj se nanese neko zlo.Mislim da je mnogo važnije, i preduslovno pitanje, pitanje da li se veruje u magij



u ili ne. Svakamagija podrazumeva, pored duhovnog angažmana, i misteriozni postupak, misterioznesile, imisteriozne tehnike, koje, u zavisnosti od namera, treba da izazovu pozitivne ili negativneposledice. Stoga bi bilo neophodno analizirati dobijene rezultate. S obzirom nato da magovi sebipripisuju natprirodne moći, kao i na obdarenost kojom realno mogu nekom načiniti zloili dobro,treba samo proveriti rezultate njihove magijske „terapije".Rezultata uglavnom nema, ni pozitivnih, ni negativnih. Ono što se jedino desilo jeste magijskiobred, bez predznaka da li je crnomagijski ili belomagijski, jer je, kao štorekoh, rezultat isti, to jest ne postoji. Izuzimam samo izvesne povremene efekteizazvaneretoričko-sugestivnim uputstvima od strane maga, koji posle stotina i stotina „pacijenata" nekiput pogodi cilj. Nikakve rezultate, dakle, ne donose žablja čorba, čaj od maslačka, magjske formuleili konjska griva pod jastukom. Nikakvo dobro i nikakvo zlo ne donose vunica ilimokra čarapa. Oisceliteljima-ekstrasecsima već je bilo reči.Zaključimo: magija ima svoju definiciju tehnike, rituale, i cilj je uvek da se pronikne u božju

promisao, bilo radi proricanja, bilo radi isceljenja. Sama po sebi ne donosi nidobro ni zlo.Jedino „pacijent" može da rizikuje da izgubi vreme i ne počne pravovremenu stručnu teraiju.Konačno, magija je jedna, a oni koji nju praktikuju podelili su se na crne i bele,u zavisnosti odtoga u koje svrhe je praktikuju. O slučajevima koji su se posle magijske „terapije"tragično završili po pojedince, biće reči. U svim tim slučajevima „terapeuti" su bili bmagovi. Zato se upitajmo: nisu li možda nekad baš beli magovi opasniji od crnih, poštoim je nasavesti nečija bolest za čije izlečenje oni, objektivno gledano, nisu stručni, a jedinomeraspolažu jesu dobra volja i ritualno bajanje.

Konačan zaključak glasi: ne postoje bela i crna magija. Magija je suštinski, sadržinskii logičkijedna,a samo verovanje onih koji je upražnjavaju može biti različito, u zavisnosti od toga uime čega torade.Okultizam, magija i sekte danasNadovezujući se na sam početak izlaganja, gde je rečeno da su se u davna vremena magija, religija inauka preplitale u traganju za prauzrokom i u želji da se objasne tada nejasne prirodne pojave, danasmožemo reći da je nauka mnoge neznane pojave objasnila i dokazala, čime se jedan brojmagijsko-

ritualnih formi preselio u istoriju. Zatim, imamo okultno-magijske fenomene kojima se naukanije ni bavila, jer su više komercijalno-zabavnog karaktera i u tom vidu ih i danas susrećemo.Određene oblasti, pak, nauka, a posebno medicina i psihologija, pomno prate. Najčešće skoriste visokostručni pojmovi, i to čine stručnjaci iz pomenutih nauka, ali i oni, baveći se ovimgraničnim oblastima nauke, uvek sa dosta opreza naglašavaju da su alternativci, i izvode uglavnomhipotetičke zaključke, kako iz oblasti okultizma, tako i iz oblasti meditacije i jog



e, jer je upitanju vrlo osetljiva oblast ljudske psihe.68Što se tiče religije i magije, ponovimo da je religija vera u nešto transcendentno, tj. utranscendentni poredak stvarnosti koji kontroliše ljudske ciljeve, ali se primenjuje iznutra.Magija je bila iostala ljudska veština. U odnosu na međusobna preplitanja koja datiraju iz prošlosti,umeđuvremenu je došlo do nastanka monoteističkih religija ili religija knjige. Takve religije jesu:hrišćanstvo, judaizam i islam. Te religije učinile su magiju surogatom religije.Normalno je postaviti pitanje koja su polja dejstva i forme dejstva okultizma imagije.Polja dejstva jesu one još uvek neistražene oblasti nauke, a to je vrlo često ljudskapsiha.Magovi više ne prizivaju kišu, ne izazivaju gromove, ne leče vradžbinama, ali zato nudebrzoprosvetljenje i oboženje posle pola sata meditacije, lečenje neuroza specijalnim psihoterapijama,prave astrološke analize, proriču... Nažalost, među današnjim magovima ima i slavoljubi, alineodgovornih, lekara i psihologa, koji svoju „sposobnost" i svoj „talenat" pokazuju

upravo natakvim seansama. Naravno, aspirant tu treba da zna da iza takvih pojedinaca ne stojenikakve zvanične institucije.Dakle, naučno prevaziđeni, a prema zvaničnim religijama suvišni ilizabranjeni. čudotvorci „novog doba" nalaze svoje mesto u svojim instant religijskimskupinamasektama. Nudi se. kao što rekoh, brzo, superiorno sjedinjenje sa božanskim bićem, ilivrhovnomkosmičkom inteligencijom, a sve putem raznih psihoegzibicionih vežbi, molitvi, meditacija,mantri... Sve se to tumači kao put u večnost, aspirantu se stavlja do znanja da je udruštvu

odabranih. Neretko se kandidati kroz vežbe dovode u stanje izmenjene svesti i udaljavaju se od svojeporodice, okoline, profesije i realnog sveta. Oni žive u svom svetu etregora i astralnihputovanja, dovodeći sebe polako u situaciju da ne mogu da ostvare svoju ličnost u svetu okosebe, koji, sa druge strane, pokazuje sve manje razumevanja za njih. Tako dolazido sukoba sanajbližima (porodicom) i sa okolinom, zatim do socijalnog otuđenja prouzrokovanog izbegavanjemili pak ismevanjem. Neretko. ovi ljudi završavaju u duševnim bolnicama, a određen brojnjih ovajkonflikt rešava agresivnošću koja se uvek pokaže besmislenom jer se ne može sam protiv

h.Tako se agresivnost transformiše u autoagresivnost, tj. dolazi do samoranjavanja isamoubistava.U tim momentima ključnu ulogu mogu odigrati vođe sekte koje člana jedino mogu „razumeti.Međutim, pošto su u pitanju najčešće nadrigurui, nadrisveštenici ili nadrilekari, pravaterapija izostaje.Na kraju bih rekao da ni zvanična nauka ni zvanična religija ne odbacuju i ne potcenjuju okultizami magiju, ali ne iz afirmativnih razloga. Upravo se sa velikom i opravdanom krit



ikom pratineetično, komercijalno okultno tehnikovanje pojedinih magova i grupa koje koristenečiju ličnunesreću. Takođe se sa kritikom prate i napisi senzacionalističke žute štampe koja ohrabe oveisceliteljske „klinike", navodeći njihove „podvige". Niko, naravno, ne proverava ni maga ni njegoverecepte, niti se proverava pacijentova prethodna dijagnoza, niti njegovo stvarnostanje.Zato naučnici, lekari, izdavači, sveštenici, zakonodavne vlasti i policija treba da sepotrude dase određene profesije i discipline standardizuju, da se zna šta je nauka, šta je medicina, a štaalternativna medicina, gde je ta nova verska grupa i kako se zove, čime se bavi, ko su joj vođe i kojesu njihove kvalifikacije, kakvi su to isceliteljski centri, da li je to stvarnonarodna medicinaili cirkus, da li je to centar za relaksaciju ili centar za meditaciju, da li setamo neka grupa bavialternativnom medicinom ili naučnom fantastikom.Ako se za lekove traži certifikat, onda još pre treba uvesti standarde i za one kojisvojetehnike primenjuju kao lekove, dakle i same tehnike treba prvo podvrgnuti proveri, pa ih onda

pustiti u promet.6.JOGA I MEDITACIJAJogaJoga je filozofski princip, religiozni put, bogoobraćanje i molitva (hinduističkom)bogu kroz69fiziološke veštine, znanja i stanja. To je mentalno-fiziološka molitva bogu. Prema klasičnomhinduističkom verovanju, pojedinačni duh i duša (atma) sjedinjuju se sa univerzalnim duhom(Bramom), dokazujući time da su jedna suština, kosmička, pri čemu se, dakle mikrokosmosutapa u

makrokosmos. Jogom se prema istom verovanju samospoznaje ličnost, tako što čovek shvata svojubožansku suštinu i ostvaruje se u njoj.Van ovog transcendentalnog objašnjenja joga je metod gospodarenja nad samim sobom.Sam prevod jogeu duhu našeg jezika znači da je to disciplina, i to disciplina kontrole, to jest zauzdavanja uma.Sama reč „joga" potiče od sanskritske reči „jog", što znači „jaram". Joga i njene tehniijeobuhvataju tri fenomena:• veštinu preusmeravanja i preobraćanja pažnje koncentraciju i meditaciju;• teške telesne položaje i vežbe disanja radi postizanja potpune kontrole nad telom iposebnih psihičkih stanja;

• razvijeni sistem auditivnih i vizuelnih simbola mantri i mandala koji teže postizanjuparanormalne, tj. magijske usavršenosti.Kratak istorijat i poreklo jogeJoga je proizvod asketske duhovnosti inače karakteristične za indijsko podneblje. Poreklo jogevezuje se za jednu prastaru indijsku legendu: na jednom od nedostižnih vrhova Himalaja, na planiniKailasi, obitava vrhovni gospodar sveta, bog Šiva, okružen bogovima. On uz njihovu muzičku



pratnju igra svoju večitu igru, kojom stvara, održava i razara ovaj svet. Njegovim ritmom vibriraceo svemir. On je i vrhovni jogin koji, sedeći skrštenih nogu u dubokoj božanskoj meditaciji,istražuje istinu i put za postizanje savršenstva. Tako je jednom prilikom, kad je Šivasvoju ženuParvati upućivao u tajne joge, prisluškivala jedna začarana riba. Ta riba zatim se pretvorila učoveka, mudraca Matsudžendru, i prenela ljudima ova božanska znanja.Među mnogim arheološkim dokazima još 2.000 godina pre naše ere, posebno mesto zauzimapredstava na jednom pečatu koja prikazuje čoveka koji sedi u položaju lotosa, karakterističnom zajogu. Iz starih spisa vezanih za sredinu drugog milenijuma pre naše ere koji se zove Atarva-vede,opisuje se jedna arijska zajednica, vratja, koja živi asketski, radi neobične vežbe disanja i zauzimaneobične položaje tela. Potom, u „Upanišadama", tradicionalnim hinduističkim doktrinamaučenjima sakupljanim kroz vekove, srećemo se prvi put sa samim izrazom joga, u značenju„disciplina", a takođe nailazimo i na termine vezane za jogu, kao što su asane, ili položaji, ipranajane, koje označavaju zadržavanje disanja. Kasnije, opet u „Bhagavad-giti", delu čvenogindijskog speva „Mahabharate", ovaj metod disciplinovanog disanja, koncentracije i

vežbi jasno seizdvaja kao metod kojim se postiže oslobođenje (mokša). (Mokša = oslobođenje iz krugareinkarnacija i patnji. Manifestuje se sjedinjenjem sa samim sobom.)Period stabilnog društvenog razvoja Indije sredinom prvog milenijuma nove ere donećemnogepokušaje kodifikacije indijske umetnosti,filozofije i religije, i to u sutrama, aforističnim zbirkama indijske misli kroz vekove, a koje suobuhvatale i obimne komentare tih aforizama. Slično čini Patanđali, prikazujući isistematizujući tradiciju joge u ono što nam je danas poznato kao klasična joga ili „Joa sutre".Posle toga dolazi do mešanja sa različitim filozofsko-religijskim sistemima (u novomveku, a i

danas), i dolazi do pojave novih sistema joge. Zasnovani donekle na klasičnoj tradiciji, oniuglavnom predstavljaju sinkretistički spoj tantričkih obreda i drevnih auditivnih ivizuelnihtehnika za postizanje natprirodnih stanja svesti, sistema telesnih položaja i spekulacijao ljudskoj duhovnoj fiziologiji. (Tantrizam = hinduističko-ezoterični pravac koji serazlikuje odklasičnog hinduizma koji vodi ka mokši. U tantrizmu se okultne moći ne smatraju zaprekom, većdokazom duhovnog napretka, a umesto umerenog života zagovara se raskalašnost.) Ono štote oblikejoge razlikuje od klasičnog oblika jeste prisustvo okultnih tehnika. Sve to u dobr

oj meri dovodi doprofanizacije i komercijalizacije joge, do pojave mnogih priučenih, samozvanih jogija, prisutnih ina našim prostorima.70Elementi i suština jogeOvde će biti reči o klasičnoj, Patanđalijevoj jogi. Da bih bliže objasnio jogu, a radi grazumevanja tematike, moram navesti neke osnovne postavke hinduističke religije uopšte.



Prema hinduizmu, osnov čovekovog života jeste u težnji da izbegne patnju, tj. bol. Postoje tri vrstebola koje čovek teži da izbegne: nebeski bolovi uzročište im je u bogovima, zemaljski uročišteim je u prirodi i unutrašnji organski bolovi.Ta patnja, taj bol o kojem je reč, nije znak sveopšteg pesimizma indijske religijskefilozofije.Naprotiv, otkrivanje patnje kao zakona postojanja jeste uslov bez koga nema ni oslobođenja, te sadržiu sebi i stimulativnu vrednost. Patnja je kosmička nužnost i čovek nije jedino biće kojpati, alije, za razliku od životinja, u prilici da prevaziđe tu svoju uslovljenost. Tako zaključujemo da jeoslobođenje od patnje, odnosno ljudske uslovljenosti, cilj svih indijskih religijskih filozofija.Kada govorimo o jogi onda govorimo o jednom vidu bogoobraćanja i načinu bogoostvarenja isamospoznaje (kako to hindu-propovednici vole da kažu), pa samim tim i o jednom odnačinaoslobođenja od uslovljenosti, to jest, ostvarenja mokše oslobođenja.No, vratimo se postavkama hinduizma. Usko vezano sa pitanjem oslobođenja čoveka od patnji jeste ipitanje odnosa duha i materije.Sa jedne strane imamo, dakle, duhovni svet. Duhovne prirode je Braman, tvorac sv

eta,egzistencijalni princip, postojeći sam po sebi, neograničen vremenom i prostorom, neuslovljen ineograničen, najviša spiritualna suština, kosmički princip, univerzalna svest, kako ga eć gdedefinišu. Neki ga poistovećuju sa duhovnom osobom, purušom (koja ima sve prethodne atribute):„Atma je suština Bramana, sadržana u čoveku. Braman je vasceli svet, ali je duhovneprirode. Život je njegovo telo, njegov oblik je svetlost, njegova duša je prostor, on u sebi sadržisva dela, mirise i ukuse, ali je on i moja atma u srcu. manji od zrna ječma, a većiod Zemlje iatmosfere, kad umrem ući ću u njega."

Braman, dakle, kako govori ovaj staroindijski citat, univerzum, ili univerzalnasvest ili purušau svakom slučaju vrhovno biće i tvorac ispoljava se u transcendentnom, božanskom vidu,a iprebiva (kao atma) u čovekovom srcu. Posmrtno sjedinjenje atme sa Bramanom, dakleprekid krugovakarme i reinkarnacije, a samim tim i zemaljske patnje, jeste ideal hinduističkog vernika, i to sezove mokša. Prekid patnje i sjedinjenje sa Bramanom sleduje samo onome ko to zasluži, a topodrazumeva potpuno odvajanje od ovozemaljskog, materijalnog, prirodnog, uključujućii poništenječovekove pojedinačne svesnosti, svih psihomentalnih iskustava iz materijalnog,

ovozemaljskog života, uz život u vrlini. Upravo to i jeste značenje samospoznaje u shvatanju svojejednosuštnosti sa bogom kroz mokšu, odnosno sjedinjenje atmana sa Bramanom.Prvi preduslov za mokšu jeste pojedinačna svesnost ili znanje. Sankja je doktrina koja ističeulogu svesnosti, odnosno znanja za oslobođenje, a ta svesnost podrazumeva analizui znanje opokretačkim silama prirode i psihomentalnih aktivnosti. Najjače oružje znanja jesteinteligencija kao najtananiji, najfiniji vid psihomentalnog i materijalnog sveta.



Inteligencija kao takva reflektuje Bramu (puršu, univerzum). Ali Brama, univerzalni duh, nijepsihomentalno iskustvo i ne treba ga dovoditi u vezu sa životom i materijom. Kad se kaže „Jaželim", „Ja patim" ili „Ja mrzim", onda to Ja nije duh. Samo jedan put vodi spasenju,a to je spoznajaduha univerzalne svesti. Dakle, to je onda kada se to Ja izjednači sa univerzalnomsvešću, te kad seshvati da je ona bezgranična i neuslovljena, kao i to da i mi nosimo tu suštinu u sebi čijimostvarenjem postajemo i mi neuslovljeni, slobodni i bezgranični, bez patnje boli iželja. Ovaspoznaja ne stiče se iskustvom i znanjem, već jednom vrstom otkrovenja. Materija sama po sebiinstinktivno teži oslobođenju i to čini svojim najboljim oružjem znanjem, tj.svesnošću, ostvarenom inteligencijom, odnosno najfinijim vidom materije. Tu se i završava ulogainteligencije, jer nešto što je od prirode, tj. materije, ne može da ima biološke odnossatranscendentalnom realnošću. Tako su teorijski postulati sankje istovremeno teorijski okvirijoge. Joga počinje tamo gde se sankja završava. Samom svesnošću o metafizičkom univerzamprincipu samo se priprema teren za sticanje slobode, a ona se ostvaruje primenom

asketske tehnikei meditacije.Joga je to otkrovenje, taj put koji treba slediti da bi se došlo do božje tajne. Joga je i pobeda nadsamim sobom i put ka božanskom. Joga je i veština i duhovna nauka koja nas uči kako senajviša71stvarnost može spoznati u stvarnom životu, kako se mogu prevazići patnja i ograničenja nama iotkriti božansko u nama, jer joga je jedinstvo sa bogom. Praktično, cilj joge i njena suština jesteodvajanje čiste, prauzročne, neuslovljene i univerzalne svesti od pojedinačnog znanja,svesnosti o

univerzumu, kosmosu, pokretačkim silama, ali koja je ipak ograničena i uslovljena. Tako se čistasvest pokazuje kao osnov oslobođenja. Mnogi celog života ne prepoznaju ovu razliku,poistovećujuse sa svesnošću i njenom uslovljenošću, te postaju žrtve nestalnosti svakodnevnog životOslobođenje se može postići samo eliminacijom svesnosti. Upravo se jogom vrši ukidanjepojedinačno uslovljenih iskustava i znanja, onoga što se u indijskoj religiji zovesvesnošću. Dakle, to vrhovno znanje svesnost koje je utrlo put ka samospoznaji i dovelo do vratasamospoznaje mora biti eliminisano.Postoje tri vrste stanja i znanja kojih moramo biti svesni da bismo ih uklonili:- kategorija zabluda i iluzija;- kategorija sveukupnih normalnih, psihomentalnih iskustava;

- kategorija parapsiholoških iskustava koje pruža jogistička tehnika.Klasična joga ima osam elemenata, takozvanih osam članova joge:1. jama obuzdavanje2. nijama disciplina3. asana položaji tela4. pranajama kontrola disanja5. pratjahara oslobođenje čula od spoljnih nadražaja6. koncentracija7. meditacija8. samadi enstatis oslobođenje, ostvarenje.



Jama obuzdavanje. Ovaj član obuhvata sledeće zapovesti: ne ubij, ne laži, ne kradi, nebudisebičan, obuzdaj svoje seksualne nagone. Ostvarenje ovog člana ne obezbeđuje se samimobuzdavanjem,već promišljenošću, kao preduslovnim stanjem za dalje duhovno uzdizanje.Nijama disciplina. Ovo je sveprisutni uslov za ostvarenje cilja, to jest za postizanjeoslobođenja ili mokše. Najvažnije je disciplinom ostvariti askezu, odnosno sposobnostpodnošenja različitihsuprotnosti u životu i materijalnom svetu koji nas okružuje i pri tome postići odsustvo željeza uvećanjem životnih potreba.Asane položaji tela. Važno je bez napora držati telo u istom položaju, čime se najpreostvaruje jedan od vidova prevazilaženja ljudske uslovljenosti, i to odbijanjem dase čovek povinujesvojim prirodnim sklonostima. Time se, takođe, obezbeđuje da samo telo miruje što je ipreduslovpotonje koncentracije i meditacije.Pranajame kontrola disanja. Cilj je samokontrola i ostvarenje bezuslovne ritmičnosti disanja. Dahse najpre zaustavlja na 16,5 sekundi, onda na 50 sekundi, pa na 3 minuta, zatimna 5 minuta. Štase time postiže? Pranajama je, veruje se, instrument objedinjavanja svesti. Disanje običnog čoveka,

naime, menja se prema okolnostima, prema psihomentalnoj tenziji, a takva neujednačenost, smatra se,stvara opasne patnje. Pranajamom se izbegava disajni napor i pospešuje pažnja.Pratjahara oslobođenje čula od spoljnih nadražaja. To je poslednji pripremni član u proesusamospoznaje jogina. Ovaj član podrazumeva veliki psihofiziološki napor; u početku jeteškonadvladati funkcionisanje čula. To je i prelomni momenat, jer ko svojim asketizmomprođe ovu fazui omogući uslove za neometanu koncentraciju i meditaciju, ima sve šanse da ostvari konačan cilj.Sledeća tri člana smatraju se unutrašnjim ili ključnim:Koncentracija podrazumeva potpunu psihomentalnu usredsređenost na objekat meditaci

je Boga.Koncentracija je psihomentalno sredstvo meditacije. Koncentracija obično podrazumeva pitanje„Ko sam ja?" Misli tada bujaju, prestižu jedna drugu, a aspirant ih dovodi u red usmeravajući ih u72jednom pravcu. Misli se sintetišu, definišu, i kanališu u jednom pravcu. Tada ostaje čitprostor za meditaciju.Meditacija predstavlja duboku i neprekidnu koncentraciju na neki zamišljeni objekat u kojem sejogin/meditant trudi da postane svestan samo objekta meditacije, a ne više svog tela i uma.

Meditacija je, dakle, poslednja faza pred ostvarenje. Jedan od glavnih zadatakameditacije jesteukidanje toka podsvest svest, jer je podsvest ta koja može sve da pokvari, odašiljućiodređenesadržaje nevezane za objekat meditacije i uopšte za cilj joge. Takođe, meditacijom senastoji pojačati bezbednost od čulne aktivnosti. Ukoliko se ti zadaci ostvare, meditacijom sesubjekt aspirant stapa sa objektom meditacije i stvara uslove za ostvarenje poslednjeg stepena.Samadi enstatis ostvarenje ili oslobođenje postiže se uranjanjem naše individualne



svesti (svesnosti) u beskonačnu transcendentalnu svest svevišnjeg. To stanje je sličnotransu.Aspirantov egopotpuno je izbrisan, prevaziđena je lična, uslovljena, ograničena svest i pretopljenau univerzalnu,neuslovljenu, čistu svest. Atma se sjedinila sa Bramom, mikrokosmos sa makrokosmosom.Ovo sjedinjenje, odnosno ostvarenje, aspirant postiže, dakle, čistom svešću ostvarenom roz svihosam članova joge. Svesnost znanje ponovimo to, prisutno je u svakoj fazi duhovnoguzvišavanja, uostvarenju svake prethodne faze. Drugim rečima, svaki korak u produbljenju koncentracije imeditacije prethodno je određen svesnošću. Svaki sledeći duhovni pomak ostvaruje se prvbrisanjem svesnosti, to jest znanja koje je dovelo do prethodnog stadijuma, a odmah se uključujesvesnost o sledećem koraku koji vodi u dublju meditaciju. Konačni cilj je, to smo većrekli,prelazak u čistu svest. Svesnost je sve vreme bila sredstvo, vodič kroz članove joge.No, svielementi svesnosti koji su svakako bili neophodni za ostvarenje cilja bili su posleizvršenog zadatka, tj. ostvarenog meditativnog pomaka, izbrisani, a ubacivani su novi elementi

svesnosti koji su koncentraciju i meditaciju vodili dublje ka cilju. Sve to vreme i stanjemeditacije povratno utiče na svesnost i to najpre čuvajući je, već smo rekli, od suvišnibespotrebnih svesnih i podsvesnih sadržaja, a time je i kanališući ka cilju. U ključnommomentumirna svest ili svesnost potpuno se briše, postaje bespotrebna, a ostaje čista svest, neuslovljenai samostalna, bez potrebe za oslobođenjem u znanju, te se, kao takva, slobodna stapa sa univerzalnomčistom snešću, slobodnom i prauzročnom.Manifestacije oslobođenja jesu različite i zavise od toga šta je bio predmet meditacije avatar,

božjisledbenik, duhovni vođa, neka snetinja, božanstvo. Patanđali u ,Jogasutrama" nanodi i određena svojaparanormalna iskustna, koja potnuno osvedočavaju duhonni svet i mogućnost kontakta sa njim, ikoja pokazuju zakonitosti duhovnih fenomena i njihove uticaje na ljude, prirodui materijalni svetuopšte.73Ilustracija bioenergetskih centara, „čakri", preko kojih se prima svest univerzumaSimbol svetog sloga (mantre) OM74Simbol velike mantre OM MANIPADME HUM. Služi kao zaštita od zla za sebe i druge

Kao sveprisutni element, činilac joge, van navedenih osam jeste bioenergetska ravnoteža.Potrebno je da su bioenergetski centri čakre u toku joge otvoreni, što se (između ostalog) postižepoložajem tela prikazanim na ilustraciji, i određenim audio-vizuelnim radnjama, dakle mantramai mandalama. Imasedam bioenergetskih centara čakri i prikazani su na slici. Svaka čakra ima svoj slog/mantru, svojelemenat i svoju boju.



Mantra je takođe jedan od elemenata joge. To je reč koja predstavlja magičnu formulu ikojapobuđuje božanski sadržaj (atmana) kod aspiranta. „Mantra je zvuk sa unutrašnjom rezonam kojapobuđujedejstva suptilnog sveta" (Svami Satjananda). Aspirant obično dobija mantru od svogučitelja zavreme ritualne inicijacije. Mantra je auditivni element joge, čiji je cilj da se ponavljanjemizazovu unutrašnje vibracije u skladu sa (po hinduizmu) svetim ishodišnim prazvukom „OM" i dase tako um polako otvori za iskustva viših dimenzija. Mantra je takođe svojevrsno sredstvo ćutanja,jer se ništa drugo ne izgovara, što pospešuje koncentraciju.Jantre i mandalesKao elemente joge imamo i instrumente za vizualizaciju, a to su jantre i mandale.Kao što se vidi na slici jantre, osnovni oblik čine ukršteni trouglovi, pet sa vrhom nadole ičetiri sa vrhom nagore. Ovi sa vrhom nadole predstavljaju ženski princip, a ovi sa vrhom nagoremuški princip. U centru se vidi tačka, tj. Braman, praizvor i centar uravnoteženja. Sam trougao uhinduizmu ima simboličko značenje. Tri strane

Jedna od najčešćih slika za meditaciju75trougla predstavljaju tri moći i to su „želeti", „znati" i „delati", a što je oličeno uhinduističkom svetom trojstvu Brame, Šive i Višnua. Koncentrični krugovi i latice lotosoznačavaju ekspanziju, razvoj, a kvadrat ispresecan četvorim vratima predstavlja Zemlju sa četiristrane sveta. Vizualizacijom slike u jogi projektuju se božanski princip, univerzalni sklad ikosmički poredak.Mandala je šematski slična jantri i predstavlja simbolički božansku sliku sveta u vidu očka.Vizualizacija na jantru i mandalu odvija se posredstvom „trećeg oka", tj. božanskog oka aćne. Ima ga

svako, ali većini ljudi ostaje nepoznato i izvan upotrebe. Inače, „treće oko", prema hiduističkomtumačenju služi upravo pročišćavanju svesti, te je samim tim i jedan od preduslova za penjasvesti, što može da postigne samo posvećeni jogin.Vrste jogeReč je prevashodno o odrećenim aspektima stazama joge, a ne nekim posebnim i različitim pravcimai podelama. Tih aspekata ima mnogo, a biće nabrojani samo oni najvažniji.Radža joga ili kraljevska joga jeste disciplina klasičnog puta i o njoj je do sada bilo reči. Ona usebi sadrži sve sledeće vrste/aspekte joge.Džana joga. Ovo je, drugim rečima, joga znanja ili put znanja i mudrosti. Znanje i m

isaonaintrospekcija jesu načini na koje jogin ostvaruje svoj cilj, tj. prelazi granicu od svesnosti dosvesti i ostvaruje oslobođenje od zakonitosti koje pogaćaju pojedinca shodno njegovim delima, ietičkim i fizičkim, u prethodnim životima, a koje on naslećuje i čijim posledicama podlKarma joga. Težšnte joj je u brisanju iskustva iz materijalnog, svakodnevnog života, štjenajbitniji preduslov za oslobođenje i ostvarenje. Kaže se da pojedinac ne može izbeći sako



delanje, ali može izbeći vezivanje za rezultate svoga rada.Bakti joga. Smatra se da je ovo najlakši metod, jer podrazumeva samo veru u boga Krišnu iposvećivanje svojih dela njemu. Onaj ko to čini sledi disciplinu posvećenja, transcendira svojetelo i uz Krišninu milost postiže osloboćenje.Mantra joga. To je put čije je težište na auditivnoj komponenti klasične joge, o čemu jećbilo reči.Laja joga. Ona podrazumeva sistem poniranja i predavanja uma. Glavni instrumentjesu meditativnetehnike.Hatha joga disciplina napora. Predstavlja rigorozan program telesnog vežbanja, odnosnotelesnog napora i discipline. Ove su vežbe vrlo korisne, zovu ih vežbama pročišćenja, io suzastupljene u joga-centrima. Ovladavanje hatha jogom jeste preduslov za upražnjavanje raca joge kaonajsavršenije i najkompleksnije.Biharska škola joge. U pitanju je novovremeni pokušaj sinteze joge. Osnivač škole je SvmiSatjananda Sarasvati, koji je ovu školu osnovao 1964. Centar Biharske škole joge jeu Mungeru, naseveru Indije. Tu se održavaju redovni kursevi joge, kako za aspirante, tako i za

buduće učiteljeovog pravca joge. Biharska škola ne samo što je sintetizovala učenja joge, nego ih jei prilagodilasavremenom porodičnom čoveku, pragmatizovala, čak i uprostila, ali kroz primenu okultnihtehnika, recimo hipnoze. Slično transcendentalnoj meditaciji i mnogim drugim hindu-grupamanovijeg datuma, ni Biharska škola joge nije prihvaćena u Indiji koliko na Zapadu.MeditacijaVeć smo rekli da je meditacija duboka i neprestana koncentracija na neki zamišljeniobjekat ukojoj meditant biva svestan samo objekta meditacije, a ne svog uma i tela. Tu nema formiranja novih

sanskara, a stare se brišu, pa tako i uzroci uslovljenosti, sve to kroz držanje nepodeljene pažnje kaobjektu koncentracije, uz isključenje svih čula. (Sanskare = misaone i iskustvene predstave76prethodnih života koje određuju tok, želje i ciljeve sadašnjeg života, stvarajući tako nove, ovovremene sanskare. Smatra se dasu ljudska patnja i uslovljenost upravo posledice sanskara.) Kada sanskare sasvim nestanurazobručena duša spaja se sa zamišljenim apsolutom, to jest sa zamišljenim objektom. Duovnonajplodonosnije su meditacije na boga. Veruje se, dakle, da čovek tako izlazi iz područja

ograničenog uma. Meditacija, rekli smo, nije postupak prisiljavanja misli. Na nekinačin, meditaciji je sličan i misaoni proces o nekom običnom teoretskom pitanju. U smisluspontanosti i sledstvenosti misli, proces meditacije jeste nenaporan. Kao što smoveć rekli, kodjoge u toku meditacije dolazi do duhovnog uzdizanja, a misli i ideje koje vode idoprinose tomeklize, smenjuju se, sve do finalne, čijim brisanjem ostaje čista svest koja je osnova stapanja sazamišljenim apsolutom, tj. univerzalnom svešću, i osnova oslobođenja. Oslobođenje se ma



estujeposebnim stanjem, a to je nirvikalpa samadi stanje, ili stanje božanstvenosti, „Ja sam bog" stanje. Toje stanje samospoznaje bogoostvarenog bića. kojim ono pokazuje i dokazuje svoju istovetnost sa bogom.U stanje nirvikalpa samadi dolazi se kada duša odbaci ograničavajuće činioce i doživljasebekao boga. U stanju božanstvenosti (nirvikalpa) um je slobodan i sposoban da delujespontano iprirodno, oslobođen okova sanskara. Tada u blaženstvu mira i istine vlada nesputanasloboda imir, kada ograničeni um, doveden u stanje uranjanja u bezuslovnu istinu, biva poništen u smisluovozemaljskih iluzija. Tako se dakle, um svesnost utapa u svest univerzuma.Sve vreme dok pričamo o jogi i meditaciji naglašavamo da je neophodan angažman uma u procesusamospoznaje (bogoostvarenja) i to u svoja dva vida:asocijativnom, koji obuhvata rad uma na stapanju, sintezi svesnosti i svesti, mikro i makrokosmosa, atme i Brame, i to sve pod formulom „Ja sam beskonačan";disciplinovanom, koji obuhvata umni angažman kroz formulu „Ja nisam moje želje" da semeditant odvoji od uslova, prilika i stanja koji imaju duhovnu vrednost, to jestod iluzija. Ovametoda prethodi asocijativnoj metodi i utire joj put.

Osim na Boga, meditirati se može i na:• svog učitelja, gurua (avatara);• određene božanske istine, filozofska razmišljanja i besede;• lična duhovna iskustva, umne tokove, određene forme života.Takođe je potrebno dodati da, osim intelektualne meditacije postoje još i meditacijesrca iakcije. Meditirati se može i u okviru joge, ali i odvojeno. Najpoznatija od tih izdvojenihmeditacija jeste transcendentalna meditacija, o kojoj će kasnije posebno biti reči.Meditacija se kao vid bogoobraćanja upražnjava ne samo u hinduizmu, već i u budističkimreligijskim pravcima. S obzirom na predmetnu tematiku, meditaciju srećemo ne samouhinduističkim već i u sinkretističkim sektama. Srećemo je takođe i kod raznih pojedinac

samozvanaca bilo iscelitelja, bilo psihoterapeuta, bilo proroka.Recimo i to da pored pojedinačnih postoje i grupne meditacije kojima se, posebno uIndiji, pridajeveliki značaj. U tačno određeno vreme u određenim ašramima, hinduističkim bogomoljama, seposvećenici, učenici i eventualni gostiašrama, i uz pevanje i svirku (na cimbalu, harmonici i dobošu) zajednički meditiraju,pri čemubrojnost meditanata i posebno odabrana muzika uz mantranje treba da doprinesu intenzivnijemdelovanju vibracija na moždane talase. Ovaj grupni vid meditiranja, zove se kirtan, a kod nas je potome posebno poznata sekta Hare Krišna.

Sledivši ideju vodilju ovog rada, i uz puno poštovanja harizme avatara i sledbenikahinduizma,dužan sam da navedem neke činjenice koje se moraju imati u vidu kada se analizirajujoga imeditacija na našim prostorima.•Joga pored svog izvornog značenja (religijska tehnika ili disciplina misli, osećanjai pokreta,kao i tehnika audio-vizuelnog simbolizma, jedan poseban i složen vid bogoobraćanja,koji, premaklasičnom tumačenju, može dovesti do oslobaćanja čoveka) poprima danas i druga obeležja



jojse ona pripisuju. Da li iz religijsko-ekspanzionističkih ili isključivo komercijalnih razloga,sračunato ili bezazleno, istinito ili prevarno, joga se sve više oglašava i predstavlja narodu, barje tako u nas, ne samo kroz njeno klasično i pravo obeležje onoga što ona jeste, negoi kao77relaksacioni trening, psihoterapeutski tretman, fiskulturno-duhovni klub, duhovni fitnes-centar, centar za fizičko smirenje, opuštanje i duhovno uzdizanje i slično. Da li se izkomercijalnih razloga time želi privući što više naroda, prikriti neznanje učitelja ilisakriti elementi okultizma, što je nespojivo sa klasičnom jogom? Zato i prvo upozorenje neka budeto da se u klasičnu jogu uselio okultizam (verovatno da pospešuje efekte), te da treba pazitiprilikom upražnjavanja ove veštine, a naročito na to ko vodi vežbe i šta se njima postiSa prethodnim u vezi je i drugo upozorenje, ili preporuka. Dobro bi bilo za građanstvo, a i zajogine, da bi izbegli nepotrebnu kompromitaciju, da se prilikom oglašavanja aspirantima kojisebe vide u ovoj veštini predstavi istina: šta se vežba, šta je uopšte joga, koja joga vežba, ko

vodi vežbe. Medicinski je dokazano da upražnjavanje određenih joga vežbi, vežbi disanjapoložaja tela doprinosi unutrašnjem psihofiziološkom smirenju i skladu. Dakle, možemo rdaje takvo vežbanje u svakom slučaju zdravo, ali samo ako su vežbe date kao vežbe. Međutiako se jogavežba u svojoj punoći kao jedan kompleks fiziološkomentalnih i psihosimboličkih tehnikakaovid bogoobraćanja, čiji je cilj mokša, tj. osloboćenje duha i sjedinjenje sa božanskim,rektno bibilo da se nepodozrivi aspirant vežbač koji jogu doživljava kao korisnu fizičku aktivnot,upozna sa celom istinom i mogućnošću neosetnog uvođenja u religiju koju možda ne želi.Treće, zbog čega joga i meditacija mogu biti opasne po pojedinca, porodicu i društvo?

Joga je kaohinduistička veronauka prilagoćavana hiljadama godina životu i kulturi indijskogpotkontinenta, ugraćujući se tako i u religiju naroda na tom prostoru. Zbog specifičnih uslovaživota tog podneblja, klime, mnogoljudnosti, skromnih izvora hrane, ova veština je morala,da pored svog duhovnog aspekta ponudi u svom sadržaju i telesni aspekt. Vekovnim posmatranjem ianaliziranjem staroindijski mudraci shvatili su da pojedine vežbe deluju i fiziološki napojedine organe, a da se to dejstvo pojačava kad se uz sve to primeni i meditacija. Dakle, imamodirektnu vezu izmeću vežbi i meditacije i fiziologije, a posebno fiziologije mozga.

Vežbama sepreko uticaja na mozak podstiče ili usporava rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, a štoučitelji znaju, forsirajući jedne ili druge vežbe, zavisno od potreba. Time postižu dvaefekta.Prvi je mokša osloboćenje, a drugi je osećaj superiornosti posle joge (meditacije) kojim seaspirant privlači da tehnike upražnjava i dalje. U čemu se sastoji taj osećaj superiornsti ilieuforije? Šta je to zbog čega aspiranti tako dragovoljno prihvataju ove tehnike? Odgovor opet



leži u čistoj neurofiziologiji. Mozak vrlo dozirano reguliše rad žlezda sa unutrašnjimlučenjem, tako da to bude najkorisnije za organizam, a to čini, znamo, na podsticaje, kako spoljne,tako i unutrašnje. Posebno naglašavamo znake upozorenja koje mozak prima iz tela i okoline(recimo bol u grlu kao znak prehlade, mučnina u stomaku kao simptom trovanja ili,pak, nekouzbućenje spolja, kao, na primer, izazov u saobraćaju, prisustvovanje nekoj nesreći islično).U takvim situacijama, prilikom slabijih ili jačih životnih stresova koje registrujemozak inervni sistem uopšte, organizam luči supstance kao što su morfin ili endorfin, koje gaštite,ublažavajući intenzitet stresa, ali opet dovoljno dozirano da bi osoba realno prihvatilasituaciju i adekvatno odreagovala.Jogom i meditacijom postiže se to isto, ali bez ikakvog unutrašnjeg i spoljašnjeg signala(simptoma, izazova), dakle bez konkretne duhovne ili telesne potrebe za lučenjem tih supstanci. Torezultira dobrim raspoloženjem meditanta, pojačanom koncentracijom, uvećanom voljom zabilokakvim angažmanom... Tako meditant stiče potrebu i naviku za meditacijom, a na krajumože

vrlo lako da postane zavisnik od meditacije. Sve to vreme, uterivanjem mozga u stalni ritam,mantranjem, brojanjem daha, koncentrisanjem u svakom trenutku samo na jedno, stvaraju se i novesinapse u mozgu koje neumitno menjaju ličnost meditanta.Rečeno je već da se joga i meditacija upražnjavaju u Indiji hiljadama godina, da su deo religije, vidbogoobraćanja i realizacije, da su samim tim i deo indijske kulture i filozofije,indijskebaštine uopšte. Takođe je naglašeno da se joga i meditacija praktikuju u specifičnimdruštvenim, socijalnim i klimatskim uslovima, te stoga postoji i genetskapredisponiranost Indusa za ove religijske tehnike. Pitanje je da li je, i ako jeste u kojoj meri, beli

čovek predisponiran za jogu i meditaciju. Koliko je spreman i sposoban da svoju izmenjenu ličnostprojektuje u svom okruženju? Da li će se, i kako, ostvarivati u svetu realnosti, akose krozmeditaciju stalno nalazi u stanju euforije, bez osećaja za svakodnevicu? Koliko će biti sposoban zarešavanje običnih, svakodnevnih problema i trzavica? Naime, eventualna pauza u meditaciji brzopokazuje aspirantov razrušeni psihoodbrambeni mehanizam. On traži meditaciju, on postaje78zavisnik od meditacije. Tako, najzad, u svom meditativnom programu zaista agilni, nepomutivo

koncentrisani, vrlo poslovni, samoljubivi meditant stvarno može da ostvari dobre lične iprofesionalne uspehe, a da nije svestan da je postao zavisnik od tehnike. Može dareši i problemeu privatnom životu. Podsetimo se, rekli smo da se jogom i meditacijom nadvladavauslovljenost („Ja nisam moje želje"). Briše se ego. Tako meditant izbrisanih emocija ibez ikakvevezanosti za bilo koga, pa taman to bio i član porodice koji je bolestan, može doćiu situaciju da, budući da je i prema tom članu izbrisao emocije, i ne doživljava njegov problem kao



svoj problem, u čije bi rešavanje trebalo da se uključi. Moguća je tu i druga varijantada mu podparolom razvijanja pozitivnih misli pomaže, sugerišući mu da uopšte nije bolestan. Dakl, žrtvaje u ovom slučaju bolesni član porodice, meditant koji se više i ne može prepoznati, a porodicau celini postaje žrtva.Rekao sam da se joga i meditacija često reklamiraju i oglašavaju kao relaksacioni ilipsihoterapeutski centri i slično. Tako se ostvaruje komercijalni efekat učitelja, ali sepovećavaju i šanse da se ugrozi zdravlje nekom od aspiranata. Desiće se da na vežbe (kus) doćečovek sa aktuelnim problemom u životu, bilo u odnosu sa ljudima, bilo zdravstvenim.Kod nas jejoš uvek daleko ređa praksa odlaženja psihologu ili psihijatru, prosto rečeno, smatra sda je tosramota: „Ako te ko vidi smatraće se da si lud". Cilj joge je, znamo, stapanje lične svesti, svesnosti,sa univerzalnom svešću. Samim tim ostvarujemo se samospoznajom kao deo božje suštine. Ulovsamospoznaje jeste brisanje uslovljenosti, a to se postiže brisanjem misaonih i iskustvenihpredstava (sanskara) i znanja, te brisanjem čulnih aktivnosti i emocija, jednom rečj

u: brisanjem ega.Da li je u slučaju „čoveka sa problemom" (kako ga nazvah) brisanje ega rezultat samospoznaje ilirealizacija nagomilanog psihopatološkog ili psihoneurotskog potencijala u mozgu?U vezi sa prethodnim potrebno je pomenuti činjenicu da postoje ljudi psihički zdravi, alinaglašenih potencijalnih sila uobrazilja u mozgu, čega najčešće nisu svesni, a koji medciju ijogu mogu sprovesti kroz stvaranje vizija i halucinatornih slika. Sigurno je dasu i u jednoj i udrugoj varijanti aspiranti nesvesno bili predisponirani za potonji psihički poremećaj, ali kojinije morao da im se desi.

Zato, ponovimo još jednom, jogu i meditaciju treba reklamirati i oglašavati samo onako kako suone definisane, onim što one jesu, pa ako neko sebe vidi u tome, neka pristupi. Time će i učiteljijogini sa sebe skinuti rizik, a narod će videti šta ga čeka i koliko može da očekuje odge imeditacije. Kao poslednje upozorenje navešću mogućnost zloupotrebe od strane učitelja. tanjemeditacije, radi lakšeg razumevanja, jeste stanje slično polusnu. Tada je čovek u stanju visokesugestibilnosti, to jest veoma je podložan sugestijama. Aspirant, pogotovu ako jeu situaciji kojusmo opisali, a to je da je izgubio kontakt i vezu sa okolinom, i ako je bez volj

e i želje da popraviodnose sa svojim okruženjem, može postati potpuno bespomoćna igračka u rukama učiteljagu muse davati uputstva, objašnjenja, uticati na brisanje starih navika i uspostavljanje novih,utiskivati simboli, poruke i pravila ponašanja, čak i naredbe. Posebno čest slučaj ovakezloupotrebe imamo kod sinkretističkih sekti i to uvek za vreme rituala čiji je nezaobilazansegment meditacija. Dodajmo da se ritualne inicijacije vrše upravo na gore opisan



način, u stanjusužene svesti sa mnoštvom magičnih formula, proglasa i naredbi.Zaključimo rečenicom jednog mog prijatelja, dugogodišnjeg meditanta, a sad duševnog bolsnika:„Zbog meditacije sam izgubio sina /koji se takoće odao meditaciji, prim. 3. L. /, porodicu,prijatelje i ukuse života."7.PSEUDOHINDUISTIČKE I DALEKOISTOČNE SEKTEUvodU prethodnom poglavlju opisane su generalno preovlađujuće tehnike ili načini bogoobraćaja uhinduizmu. Takođe su u najkraćem obimu navedeni osnovni akcenti hinduizma, a sve toda bi sepripremio teren za izlaganje o pojedinim religijskim grupama upravo hinduističke provenijencijekoje postoje na našim prostorima. Jasno je da je hinduizam predstavlja skup obredau duhovnomsmislu koji upućuju na to šta da se radi, jer radeći to i to (upražnjavajući jogu, mediiju,79posebnu ishranu, mantrate) zadobićete duhovne darove. Uz to, hinduizam obuhvata kompleksfilozofskih pogleda na svet, sakupljanih vekovima od strane hinduističkih mudraca,

gurua iveroučitelja.Na početku izlaganja o verskim grupama hinduističke provenijencije, to jest pseudohinduističkimsektama, smatram da je potrebno da naglasim da su joga i meditacija preovlađujuće, može se rećiopštetehnike bogoobraćanja, bez obzira na to kom se bogu aspirant moli. Panteon indijski broji nahiljade bogova. Svaki Indus po svom sopstvenom nahođenju ili po preporuci gurua možeda izabereu kog boga će da veruje. Bilo bi potrebno bar u najkraćem opisati tu hijerarhiju u hinduističkoj

religiji i filozofiji. Postoje, naime, viši i niži bogovi i viša i niža božanstva. Indiareligija i mitologija, a i religijska praksa posebno, ističu hinduističko sveto trojstvo, a tosu tri aspekta božanskog univerzuma, božanskog apsoluta:• bog Brama, tvorac,• bog Višnu, održavatelj i čuvalac,• bog Šiva, preobrazitelj.Takođe, među višim bogovima su i Indra, gospodar bogova; Agni, bog vatre, ili u prenosnomznačenju bog želje i čežnje za duhovnošću; Rudra, božanski ratnik; Ganeša, bog znanja, iskušenja. Osimpomenutih bogova takođe je prisutan i poštovan i ženski božanski princip. Tako imamo bo

eDurgu Devi i Kali Ma (Šivine žene), zatim Sarasvati (Braminu ženu), te božicu Lokšmi(Višnuovu ženu). Zavisno, dakle, od lične predisponiranosti ili sugestija gurua, Hindus ćeodabrati nekog od bogova kome će se moliti. Svevišnji bog, tj. božanski apsolut, bićejednako zadovoljan izabiranjem bilo kog od bogova. Bogova nižeg značaja ima na hiljade. Oni sufunkcionalno obeleženi, tako da se Hindus može obraćati nekom od njih shodno različitimsvakodnevnim potrebama. Hinduistički filozofi kažu da su u hinduizmu božanstva ono što u



u hrišćanstvu anđeli.Avatari su otelotvorenja boga na Zemlji, među ljudima koje bog povremeno šalje na Zemlju radiprosvetljenja naroda. Tako u istoriji imamo više avatara: Parašuramu, Ramu, Mojsija,Krišnu,Budu, Hrista, Šankaru, Mohameda, Ramanuđu, Madhavu, a očekuje se dolazak mesije Kalke,Višnuovog avatara. U svakom slučaju ponovimo: to su otelotvorenja božja u ljudima ili,drugimrečima, ljudi-bogovi.Jogini su, pak, supstancijalno i suštinski ljudi, ali duhovno uzdignuti do mogućnostikomunikacije sa bogom. S obzirom na ovde obrađivanu tematiku, potrebno je reći da sejoginimasmatraju vođe pseudohinduističkih pravaca i grupa (sekti) o kojima ćemo pričati. S obziomna jedine načine bogoobraćanja i približnu jerarhijsku ravan, razlika između učenja oviektijeste u božanskom aspektu kome jogin pripada. Uz poštovanje harizme tih lidera, bez želje dapotcenjujem ili, ne daj Bože vrednujem, dubinu i značaj njihovih učenja, rekao bih daona u sebipored religijskog sadržaja nose i dosta marketinški dobro spakovanih uputstava za život, pogledana svet i civilizaciju, u svakom slučaju mnogo saveta i brige za zapadnog čoveka. To

je jedanod osnovnih razloga zbog čega ove grupacije nazivamo pseudohinduističkim. Sve ovde opisane grupei sami izvorni originalni hinduisti smatraju sektama, navodeći kao obrazloženje za toprozapadnjačenje i komercijalizaciju hinduizma od strane navedenih grupa.Kažem sve ovo jer mi je njihovo misionarsko zalaganje nelogično, čak i ako prihvatim njihovunesebičnost i altruizam do maksimalnih granica. Svi ti jogini (gurui) imaju dostaposla u svojojmnogoljudnoj zemlji, čije će stanovništvo dostići uskoro broj od jedne milijarde, daklekao Evropai Severna Amerika zajedno. Pri tome se broj pripadnika drugih vera, naročito musli

mana i Sika,približava udelu od 30%. Zaista je nelogično izvoziti religiju koja gubi korak i nasopstvenom terenu. Dodajem i to da mi taj hinduizam / pseudohinduizam ne uvozimoiz njegovematične države, nego, što je još veći paradoks, sa Zapada, gde se učenje određenih hindca igrupa najpre raširi, pa onda stigne na naše prostore.Ne kažem da treba izbegavati originalnu, tradicionalnu indijsku kulturu, religijui filozofiju,80već da bi, ukoliko neko želi time da se bavi, trebalo koristiti izvorne, verodostojne autore injihove tekstove. Svako pojedino učenje hinduističkih verskih sekti, to jest njihovi

h voća jogina,sadrži filozofske postulate. Svaki guru ima neki svoj osoben pravac ili rešenje, alise umnogomepodudaraju i doktrinarno liče jedni na druge, a svaki pojedinačno predstavlja nam pojedine inserteiz starih indijskih originalnih spisa, samo prilagoćene miljeu zapadne civilizacije i primenjenena njega, uz odabrane senzacionalističke primese okultizma. Da li možda u svojoj zemlji nisu imališansu da realizuju svoje učenje, harizmu i autohtonost, ili je sama zapadna publika,



željna novitetai senzacija, napravila od njih zvezde? Možda je stvarno njihov put bogopoznanja pravi? Samo Bog znaodgovor. Ono što se svakako mora zaključiti jeste da se jogini koji po pećinama Indijeprovodegodine u strogom asketizmu na putu bogopoznanja ne mogu poistovećivati sa nekim raskalašnimbelosvetskim guruima, vlasnicima fabrika i luksuznih automobila, koji poput pop-rok zvezdaputuju avionom sa kraja na kraj sveta, dele recepte za život, puteve samospoznaje,držemasovne meditacije, organizuju „Trke mira"(takva trka, koju organizuje Šri Činmoj, prolazila je i kroz Beograd), vrše mirotvoračkmisije, čak svemoćno mesijanski i kosmopolitski ujedinjuju religije i narode, vezujućitako posvetu za sebe kako običan svet, tako i neostvarene umetnike i intelektualce, nudećiim priliku zaličnu promociju i stvarajući iluziju da su akteri velikih svetskih dogaćanja koja preko televizijevidi ceo svet. Tako moderni jogini u stvari najviše promovišu sebe, svoje učenje, misli, ideje, aliprodaju i svoje slike i knjige.Joga-centriKao i u svetu, tako i kod nas postoje mnogi joga-centri. Njihov broj je nestalan

. Neki se otvaraju,neki zatvaraju, ali su u svakom slučaju prisutni na našim prostorima blizu sto godina.Kod nas preovlaćuje primena hatha joge, discipline napora u programu fizičkih vežbi.Podrazumeva asane položaje tela, i pranajamu kontrolu disanja. Puna, kompleksna joga kaodisciplina klasičnog puta takoće je prisutna, ali u manjoj meri. Od skoro je prisutna iBiharska škola joge.Pošto je o jogi već pisano ponovimo još jednom radoznalima da nešto pročitaju ili se rataju okonkretnom centru joge pre nego što se odluče da je upražnjavaju. Vlastimatakođe treba poručiti da neko nadležan ko poznaje ovu materiju treba da normira kvalif

ikacijeučitelja, a tek onda da odluči da li treba dati dozvole za rad ovakvim centrima. Toje potrebnozarad bezbednog vežbanja aspiranata, a takođe i zarad ljudi koji iskreno slede hinduističkureligiju, a sve to da ne bi doživeli kompromitaciju zbog nadri-jogina i prevaranata.Transcendentalna meditacijaSasvim je sigurno da je ovde reč o jednoj od najbrojnijih i uopšte najprisutnijih verskih sekti kodnas. Upravo iz respekta prema toj činjenici, transcendentalnoj meditaciji ćemo posvetiti najviše81

pažnje. Kroz jedan temeljit prikaz pokušaćemo da razjasnimo nedoumice oko profila, prirode iciljeva ove organizacije. Preko primera transcendentalne meditacije (TM), pokazaćemovišedimenzionalnost delovanja savremenih sekti. Proučiti TM znači obavestiti se o gotovo svimbitnim atributima sekti na našim prostorima. Da bismo postigli cilj izlaganja, taksativnoćemo razmatrati odrednice koje čine suštinu TM.Istorijat TM u svetu i njeno širenje u Jugoslaviji



Šta je meditacija, već je pisano u prethodnom poglavlju. Tom prilikom je rečeno da semeditirati može u smislu bogoobraćanja i u okviru joge, ali i odvojeno. Najpoznatijai kod nasrasprostranjena jeste upravo transcendentalna meditacija.Osnivač TM je Mahariši Maheš Jogi, u prevodu „onaj koj se bavi zesmaljskim znanjem". Roje kaoMaheš Prasad Varma. Vrlo obrazovan. sa pet završenih fakulteta, bavi se matematikom,hemijom ifizikom, ali ubrzo napušta naučnu karijeru i posvećuje se TM. Prethodno biva iniciranod ŠriGuru Deva, gurua koji je 40 godina proveo u dubokoj askezi. Tako i dobija novo ime MaharišiMaheš Jogi. Godine 1957. osniva pokret za transcendentalnu meditaciju. Uskoro odlazi u SAD, gderelativno brzo širi TM, inicirajući na stotine novih praktikanata. Osniva „Maharišijevuniverzitet", dve fabrike lekova i na stotine laboratorija. Mada sedište pokreta nije preneo izIndije u SAD, nikada u svojoj matičnoj državi nije stekao takvu popularnost kao na Zapadu, anaročito šezdesetih godina. TM se praktikuje u oko 130 zemalja sveta, a „Maharišijev unverzitet"u Ajovi opsednut je brucošima. Oko pet miliona ljudi u svetu praktikuje TM, a o njima, to jest opravilnoj primeni tehnike brine 10.000 iniciranih gurua. Osniva se i Partija pri

rodnogzakona, čiji se kongresi redovno održavaju. Partija je nadnacionalna i u okviru je pokreta za TM;postoji u preko 60 država sveta. Od kraja sedamdesetih godina naovamo, pokret stagnira, pa i slabi,uprkos proširenju u zemlje bivšeg Istočnog bloka.Prvo TM društvo u Jugoslaviji osnovano je 1978. pod imenom Društvo za psihofizičku relaksacijuu Zagrebu, ali je ukinuto 1982, pošto je njegova delatnost prevazilazila dozvoljene normeaktivnosti udruženja. Iste godine savez za TM se seli u Beograd.Nakon osmogodišnje zabrane, registruje se 1990. godine kao društvena organizacija. Danas TM

deluje i u Republici Srbiji i u Republici Crnoj Gori.Kako transcendentalnu meditaciju predstavljaju njeni sledbeniciU cilju objašnjenja pojma i suštine transcendentalne meditacije, iliti TM (što je uobičjenaskraćenica), preuzećemo tekst reklamnog oglasa iz časopisa „Čovek i univerzum", koji u irusvoje izdavačke delatnosti štampa kompanija „Prirodni zakon". Da razjasnimo: praktikanti TM uNjegova svetost Mahariši Maheš Jogi.82Jugoslaviji imaju svoju kompaniju „Prirodni zakon" koja stoji iza svih aktivnosti,potom časopise„Prirodni zakon" i „Čovek i univerzum" koji propagiraju TM, i političku partiju koja se

zovePartija prirodnog zakona (PPZ). To je inače politička partija koja okuplja sve TM-ovce u svetu, ikoja postoji u preko 60 država na svim kontinentima. O političkom angažmanu praktikanata TMreći ću nešto kasnije. Dakle, u časopisu „Čovek i univerzum", pored rasvetljavanja raznpitanja vezanih za sadašnjost i budućnost čovečanstva, pored tekstova o duhovnosti, astologiji,umetnosti življenja, kreativnosti i slobodi, uz razne recepte za zdrav život, tek nakraju se



skromno oglašavaju članovi redakcije i to onim što ih okuplja i što zajednički upražnjaipropagiraju, a to je TM. U oglasu se kaže da je TM:„Prirodna, nenaporna i univerzalna tehnika duboke psihofizičke relaksacije.Čini vas uspešnijim na poslu, u školi, sportu, porodici... i otvara perspektive za maksimalannapredak.Tehnika TM je jednostavan, prirodan postupak usmeravanja pažnje prema mirnijim nivoimamentalne aktivnosti."Lideri TM tvrde da naučno potvrćene dobrobiti odnosno efekti TM programa obuhvataju:• Smanjenje visokog krvnog pritiska• Ublažavanje negativnih efekata bronhijalne astme• Otklanjanje nesanice• Otklanjanje migrene• Smanjenje stresa• Uklanjanje ili ublažavanje anksioznosti i nervoze• Smanjenje intenziteta depresijeSmanjenje potrebe za antidepresantima• Generalno smanjenje psihološke ranjivosti• Ublažavanje ili uklanjanje hipohondričnih simptoma• Jačanje imunološkog sistema• Bolje opšte zdravlje• Lečenje bolesti zavisnosti

• Prirodno normalizovanje telesne težine• Veću sreću• Porast inteligencije• Porast kreativnosti• Poboljšanje pamćenja • Podmlaćivanje• Veću produktivnost• Bolje mećuljudske odnose• Smanjenje kriminala• Bolji kvalitet društvenog života• Povećanje stabilnosti i otpornosti nervnog sistema kod zdravih osoba.Ostale dobrobiti po zdravlje, ovaj put iz farmaceutskog programa, videti u daljem tekstu nailustraciji Mahariši ajurvedskih preparata.

Kompanija „Prirodni zakon" okuplja renomirane učitelje programa TM koji učestvuju kakounaučnom razvoju programa, tako i u njegovoj primeni kod nas i u svetu. Ako želite višeinformacija o samoj tehnici ili o tome kako da je naučite, pozovite nas na telefone 011/ 19429383ili 3240-891."U okviru kompanije postoji i „Klub za umetnost življenja" čiji se član može postati akojavitena priložene telefone.Postoje, takoće, i viši kursevi, tj. nivoi za ovladavanje takozvanim sidhi-tehnikama, i to zavišegodišnje praktikante kojima oni, navodno, postižu natprirodne sposobnosti levitaci

je,uticaja na okolinu i tako dalje.Evo šta je osnivač TM, Mahariši Maheš Jogi, rekao o TM: „Ono što su jogini Indije na dumplanu postizali posle desetina godina, praktikanti TM postignu za nekoliko dana". Slede još nekaobeležja TM, onako kako ih daju sami sledbenici:• TM nije religija.• TM nije filozofija.• TM nije način življenja.



• TM nije kodeks ponašanja.• TM nije vrednosni sistem.•TM ne traži radikalnu promenu života, niti posebne uslove zavežbu.• TM jeste meditacija, ali sa njom se ne povlači iz sveta, nego se akumulira puna mentalna ifizička energija.Kursevi TM traju najviše 7 dana i obuhvataju samo upoznavanje sa tehnikom, demonstriranje TM, azatim vežbanje. Napomenimo da se pre čitavog programa uzimaju biografski podaci, podaci osocijalnom statusu, profesiji, porodičnim prilikama, problemima... Shodno svemu tome, novajlijadobija mantru, zaklinjući se da je nikome neće odati. Nju će ponavljati najmanje dva puta dnevno po15-20 minuta. Na kraju, primanjem mantre, dakle inicijacijom, kurs se završava i plaća.Koliko je TM naučno potvrđena tehnikaNijedna nauka od antičkih vremena do danas nije bila izolovana, samosvojna. Jednanauka pratidostignuća druge koristeći ih za svoje razvojne programe. Svakako da su i religije kaocivilizacijske tekovineproučavane od strane naučnika različitih profila, kao i od istoričara umetnosti. Pomeni

oetnologe, arheologe, istoričare, sociologe, muzikologe... Posebno bih ovde istakaoda se, recimo,prva faza u istoriji psihijatrije zove manastirskom. Tačno je, naime, da su duševnoobolele još uranom srednjem veku slali u manastire (samostane). Uredan, posvećenički, disciplinovan život umolitvi bio je najbolji recept toga vremena. Uostalom, i danas duševno oboleli gostuju umanastirima pod vidom terapije. Nije čudno onda što se TM kao jedna hinduistička tehnika (i nesamo ona), naravno preoblikovana, prilagoćena zapadnom čoveku i komercijalizovana, proučava na

više univerziteta u svetu. Ova istraživanja vode vrhunski eksperti, doktori nauka, akademici.Eksperimenti i provere TM služe im, izmeću ostalog, kao deo slobodno izabranog naučnogprograma, kao nadgradnja njihovih disertacija. TM se pre svega, dakle tretira hipotetički, kaomoguća terapeutska tehnika koja je u fazi provere u naučnim krugovima. TM ne postojini u jednojzvaničnoj psihoterapeutskoj ili psihijatrijskoj metodi, niti je priznata u stručnojliteraturi.Nema je ni u čuvenoj (po sadržaju i obimu) Kaplanovoj „Enciklopediji psihijatrije". Dosadašnjirezultati (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Austrija...) pretežno kazuju da je reč o

tehnici koja nema efekte koji se reklamiraju, te obzirom da joj pristupaju i ljudi narušenogzdravlja ona može biti opasna po njih tim pre što su instruktori TM-a najčešće neobrazoi zaciljeve koji se žele postići. Reagovao je tom prilikom i Mahariši Maheš Jogi i u svomeseju „Istorija društva" iz 1991. godine sa žaljenjem konstatuje kako je TM prosto proterana iznavedenih zapadnih zemalja zadržavši se samo u Holandiji.Postoje „naučne provere" na koje se TM poziv i na kojima temelji svoje prisustvo. Mećutim, te



provere se ne mogu uzeti kao naučno verodostojne s obzirom na to da im nedostaje jedna bitnametodološka pretpostavka a to je nepristrasnost naučnika. Svi naučnici koji imaju pozitivne84rezultate o TM pripadaju samoj organizaciji TM.Ne bi onda trebalo da se čudimo silnoj slavoljubivosti TM-ovaca. U nemogućnosti zvaničnognaučnog proboja, teže ka institucionalizaciji svoje „nauke". Tako je pre dve godine jedan lekar izSAD pokušao da dokaže korelaciju vedske filozofije i neurofizioloških funkcija u mozgu.Naučni rad ga je doveo na listu kandidata „Maharišijevog univerziteta" za Nobelovunagradu. Naravno da on nije i prvi kandidat TM za Nobelovu nagradu, ali je specifičan po tomešto je kao nagradu „Maharišijevih univerziteta", dobio onoliko zlata koliko je težak, dkle 79kilograma.Kod nas, osim reklama, pozivnica i drugih klasičnih sektaških vidovaprivlačenja naroda,reprezenti TM-a obilaze neposredno i vladine institucije, ministarstva,komisije... tražeći negde pismenu podršku, negde nudeći saradnju, a kako to nigde ne doiše,dosetili su se da to pokušaju indirektno. Koristeći ratnu psihozu za vreme agresije

NATO od 24.03. 1999. do 09. 06. 1999, sabrali su grupu uglednih beogradskih intelektualacapodfirmom Jugoslovenski komitet za koherenciju i nepobedivost. Ovi ljudi su pristupili, barem takomislimo, iz najboljeih namera, u cilju pospešenja nacionalnog jedinstva, a ne da bi dalilegitimitet Savezu za TM u mirnodopskim uslovima, a još manje da bi Savez za TM kroz podrškuKomitetu od strane nekih ministarstava, dao sebi za pravo da obmanjuje javnost tezom da, na primer,Ministarstvo zdravlja podržava TM. Na priloženoj ilustraciji vidi se lepo da se navedena

podrška vezuje za Komitet za koherenciju i to u ratnim uslovima. Još neverovatnije bi biloosnivanje Komiteta za koherenciju da se znalo kakva fatamorgana od ratne vojne strategije se podmaskom Komiteta nudi državi, a građanstvo zove na tečaj.Uostalom, navedimo kako autoritativna stručna tela kod nas tumače TM.„... Mada su ti radovi Maharišijevog instituta raćeni po važećim naučnim standardima i strane kompetentnih naučnika (sudeći po naučnim kvalifikacijama), ne možemo biti potpunsigurni u njihovu nepristrasnost, obzirom da se radi o istraživanjima koja finansira izuzetnoorganizovana i bogata organizacija zainteresovana da takve rezultate i dobije (naravno ne možemoih automatski proglasiti netačnim)...

... U takvim psihološkim istraživanjima, uzorak obuhvata normalne, zdrave, odrasle ispitanike.Otuda ne možemo znati kakve bi efekte TM imala kod drugih kategorija ispitanika, npr. kod dece,različitih vrsta neurotičnih ili psihotičnih pacijenata.85Ovaj faksimil pokazuje koga je, i kada, Ministarstvo zdravlja podržaloDrugo, u psihološkoj literaturi se uz nabrajanje navedenih efekata TM, često naglašavada iste,pozitivne efekte, daju i drugi oblici meditiranja (npr. uz proizvoljnu mantru),



kao i u psihologijiodomaćeni postupci relaksacije, autogenog treninga i slično.Treće, u tim se istraživanjima proveravaju efekti koje ima meditiranje na početnom kursu. Višikursevi navodno uz ove imaju i brojne druge značajne efekte koji ljudima mogu bitiprimamljiviji(levitacija, nepogrešiva intuicija), ali takve tvrdnje su nepotkrepljene empirijskim rezultatimai teško je u njih poverovati..." (SAVEZ DRUŠTAVA PSIHOLOGA SRBIJE, 1989).„... TM svoje ciljeve ostvaruje metodama koje nisu priznate od strane medicinske nauke, a prekolica koja su nestručna za obavljanje delatnosti..." (REPUBLIČKA STRUČNA KOMISIJA ZANEUROLOGIJU 1984).„... Što se tiče uticaja na zdravlje ljudi na koje se članovi TM pozivaju, ono obuhvataizvesnuopštu prevenciju, ali to nema veze sa medicinom. To isto može da pruži i neko sportsko,naučnopopularno ili religiozno društvo...Što se misticizma tiče, ako ga ne posmatramo statički nego u odnosu na one principe koji važekod nas danas, onda ga u TM ima kao i u religijama, nekim naukama i umetnosti. Štosenadrilekarstva tiče, njega u TM nema pošto ona ne pretenduje da leči ljude nego im pružizvesnu

utehu i to naravno samo vernicima. U SAD im je zabranjeno delovanje u državnim školama. Glavniproblem je u manipulaciji ljudima, a to ne zavisi toliko od učenja TM, koliko od sistemaorganizacije i ljudi koji njim rukovode.86(PSIHIJATRIJSKA I PSIHOTERAPEUTSKA SEKCIJA SRPSKOG LEKARSKOG DRUŠTVA1989).Stav REPUBLIČKE STRUČNE KOMISIJE ZA DUŠEVNO ZDRAVLJE I POREMEĆAJE iz 1998.godine u vezi TM predstavićemo fotokopijom samog tog dokumenta.Dakle, komisija je decidna u sve 4 tačke. S obzirom na to da je reč o naučnoj osnovanosti TMupitajmo se da li postižu i ako postižu kako to čine brojne psihoefekte prikazane u pr

ethodnojglavi. Ko vodi programe TM? Da li su to stručnjaci iz psihijatrije i psihologije?Kako mogu dauklanjaju ili ublažuju na primer anksioznost, ili kako mogu da tvrde da nemaju premca u lečenjubolesti zavisnosti ako eminentna komisija, možda i najautoritativnija u oblastipsihijatrije, tvrdi da TM ne može da se primenjuje kod psihijatrijskih bolesnika.Da li su87učitelji TM uopšte edukovani da prepoznaju duševnog bolesnika bilo lakšeg ili težeg?Da li je TM opasna po građanstvo?Da, svakako da je opasna. Kako kaže predsednik Republičke stručne komisije za duševno zravlje i

poremećaje, prof. dr Prvoslav Marković, na našim prostorima ne postoji naučnoistraživačeksperiment niti saznanje o pozitivnim efektima TM. Gore navedena komisija je jednoglasna u tomeda TM ne sme da se koristi na populaciju psihijatrijskih bolesnika niti kao terapija, većisključivo preventivno. Obzirom da TM učitelji nemaju niti psihološko niti psihijatrijskoobrazovanje, jasno je da ne mogu otkriti eventualni psihopatološki potencijal koduslovnonormalnih osoba sledbenika, a koji nakon praktikovanja TM može da se realizuje i d



ovede doduševnog oboljenja, a kakvih slučajeva imamo već zabeleženih kod nas. To je inače i glarazlogšto na Zapadu TM ima sve manje sledbenika.„... Podnosioci žalbe izgleda sasvim pogrešno shvataju da Savezna vlada nije ustanovila generalnui signifikantnu, često pominjanu uzročnu vezu izmeću članstva u TM pokretu i pojave psiičkihsmetnji. TM učitelji često nemaju potrebno terapeutsko obrazovanje i iskustvo. Premaistraživanjima Saveznog ustavnog suda koja se baziraju na procenama Višeg upravnog suda, kojije Savezni ustavni sud uzeo u obzir, da TM učitelji po pravilu nemaju ni psihijatrijsko nipsihološko obrazovanje i da takvo obrazovanje TM pokret i ne zahteva..." (Deo teksta presudeSaveznog ustavnog suda Nemačke, a koja tretira status, profil i prirodu TM iz 1989).Sličnu situaciju imamo i kod preparata koje TM učitelji raznihprofesija, a najmanje medicinske, „prepisuju" svojim „pacijentima". U jednom preparatu koji jepreporučivan obolelima od SIDE, Englezi su pronašli fekalije, o čemu svedoči donja ilusracija,a koja predstavlja isečak iz engleske i nemačke štampe povodom ovog skandala.Uostalom, šta se može desiti ako neki narkoman, koji iz razloga diskrecije ne želi da

se obratistručnoj medicinskoj službi za pomoć, pristupi tehnici TM jer je pročitao da TM „nema pca ulečenju bolesti zavisnosti". Koliko bi on rizikovao?Povodom slučaja iz Beograda gde su otac i sin nakon višegodišnjeg praktikovanja TM, obojicaduševno oboleli, oglasio se jedan od lidera TM, inače biolog iz Crne Gore. Dotični objašnjava daova dvojica nisu mogla da obole od TM već su sigurno bolesni počeli sa TM praksom. „NakurseveTM se ne primaju ljudi sa duševnim oboljenjem", kaže biolog. Postavlja se onda pitanje čemu ondaonoliki spisak duševnih oboljenja i poremećaja koje, kako stoji u TM publikacijama,

ova tehnikaublažava ili uklanja? Da li to znači da ova tehnika realizuje i identifikuje duševnogbolesnika učoveku koji nije znao da je duševni bolesnik ili koji to uopšte nije ni bio pre primene TM? Akoto nije tako, ko će i sa kakvim obrazovanjem prepoznati skriveni psihopatološki potencijalkod uslovno normalnih osoba ili uopšte prepoznati tip ličnosti, temperament i prilagodititehniku (mantru) novom kandidatu, jer ljudi koji im se obraćaju (i koji se pozivaju na reklamamaTM) jesu ljudi sa problemom, većim ili manjim. Kako će to da dijagnostifikuje jedanmašinski

tehničar, elektroinženjer, turizmolog, student meteorologije, birotehničar, književnik.?Zašto „TM učitelj" u navedenom slučaju nije prepoznao duševno oboljenje u toku sedmodnegkursa, ako su ova dvojica, pretpostavimo, bolesni počeli da vežbaju?Lekari specijalisti psihijatrije imaju pored opšte-medicinskog i specijalističko obrazovanjestiču posle 10 godina univerzitetskog usavršavanja. Ponekad je i njima teško da povukugranicu idiferenciraju krizno stanje psihički normalnih ljudi od simptoma mentalno poremećeni



h osobakojima je neophodno potrebna kvalifikovana medicinskopsihijatrijska pomoć. Nestručnobavljenjepsihički poremećenim licima može dovesti do produbljivanja i pogoršanja njihovog stanjaJasno je da TM učitelji objektivno ne mogu ničiji specifični problem stručno da procene(osim samaterijalno finansijske strane), jer po pravilu za to ne poseduju potrebno obrazovanje niti mogunekakvom navodnom visokom kreativnošću i inteligencijom (dostignutim vežbanjem TM) dokučitikoga imaju ispred sebe. U TM organizaciji se principijelno ne postavlja kao preduslov za zvanjeTM učitelja, psihološko ili psihijatrijsko obrazovanje. Kao da je za izazivanje pozitivnihpsihoefekata dovoljno tehnikovanje bez obzira sa kojim je problemom ili poremećajem neko došaona kurs. To znači da je 15 do 20 minuta meditacije uz mantranje, dva puta dnevno,terapija i zasmanjivanje intenziteta depresije i za normalizovanje telesne težine i za porast inteligencije i za88jačanje imunološkog sistema i za gljivice među prstima... Ako se u budućnosti i naučno vrdineko pozitivno dejstvo TM-a, zašto mi danas da služimo kao eksperimentalne podgrupe,

kaozamorčići.Da li postoje elementi za krivičnu odgovornost?Deklarativno, TM ne pretenduje da leči već da prevenira bolesti i poremećaje. To je iopredelilovlasti u Srbiji da posle osmogodišnje (1982-1990) zabrane dozvole registraciju TM.Mećutim, TMse u svojim publikacijama raznim grafikonima, analizama, statističkim podacima itd., reklamirakao naučnoegzaktna i dokazana tehnika „koja je najdelotvornija u slučajevima bronhijalne astme,hipertenzije", „koja ublažava intenzitet depresije", „koja nema premca u lečenju bolestzavisnosti", „koja ojačava imunološki sistem" ... TM se tako autoritativno, intrigantn

o iprimamljivo predstavlja javnosti ali se posredno obraća ljudima koji imaju neki zdravstveniproblem, obaveštavajući ih da baš to mogu da reše kroz kurs TM. U tom smislu bismo moglotvoriti i pitanje krivične odgovornosti propagatora i izvršilaca TM programa.U članu 128 Krivičnog zakona Republike Srbije se kaže: ko se nemajući propisanu stručnuremubavi lečenjem ili pružanjem medicinske pomoći kazniće se zatvorom do 1 godine ili novčakaznom. U komentaru zakona kod ovog člana se kaže da se pod lečenjem svakako podrazumeva iterapija koja se prepisuje i koja ne mora biti toksična ili kontraindikativna da bi činila bićeovog krivičnog dela. Dovoljno je da nema nikakvog korisnog

dejstva za namenu za koju se prepisuje tj. prodaje.89Član 135 je kvalifikovani član 128, i to kada je nestručnim lečenjem došlo do težih posapo zdravlje pojedinca. Ukoliko doće do težeg narušavanja zdravlja odnosno teških telesnhpovreda izvršilac se kažnjava zatvorom od 1 do 10 godina, a ukoliko je došlo do smrtinajmanje 3godine.Po zakonu o krivičnom postupku, za član 128 i lakše oblike člana 135 počinilac se goni



privatnoj tužbi, a za teže oblike člana 135 goni se po službenoj dužnosti.Da li je TM profitabilna i komercijalna organizacija?Kursevi TM su kako kažu njeni promoteri prilagoćeni primanjima graćana, o čemu oni podnsesvoje platne liste.Tako oni čija je plata do 2000 dinara plaćaju kurs 100 nemačkih maraka u dinarskojprotivvrednosti, a što iznosi danas dok ovo pišem 1400 dinara. Oni čija je plata do 3000 dinaraplaćaju 150 maraka ili 2100 dinara, oni čija je plata do 4000 dinara plaćaju 200 maraka ili 2800dinara!!! Za poslovne ljude, cena se odrećuje po dogovoru.Slične proporcije prisutne su i kod naprednih „sidhi" kurseva.Prihodi se ostvaruju i prodajom časopisa.Takođe, značajno mesto zauzima i „farmaceutski" program nigde dokazanog i nigdepotvrđenog dejstva, a koje proizvode i distribuiraju sledbenici TM.U okviru TM prospekata nude se i knjige iz oblasti indijske tradicije, religijei kulture.Zastupljeni su i recepti indijske kuhinje, muzički instrumenti i kompakt diskovi savedskom muzikom, pesmama i recitacijama.Proučimo sada prospekt Mahariši ajurvedskih produkata.9091Čuveni farmaceutski program

Nema sumnje da se radi o profitabilnoj organizaciji. Nekad se to prikrivalo, tada su se TM-ovci predstavljali bilo kao promoteri nauke o kreativnoj inteligenciji, bilo kaohumanitarnaorganizacija. No, otkriveni su, pa su (reč je o zapadnim državama) najpre izgubili statushumanitarne organizacije, a potom ozvaničeni kao profitabilna organizacija te im jerazrezan „debeo" porez. Danas se, dakle, to ne skriva. Postoji, uostalom, kompanija „Prirodnizakon", koja stoji iza finansijskog poslovanja TM.Za TM lideri žele da se institucionalizuju, i ne čine to samo radi sticanja legitimiteta nego i da

bi kroz svojevrsne ateste određenih ministarstava koja opsedaju, mogli reklamu daučine konačnomeritornom i izazovu nove talase pridošlica, a naročito među onima koji su za sadanezainteresovani, nepoverljivi ili sumnjičavi prema TM. Logično je da čelnici kompanije TM, akoja se zove, već smo rekli, „Prirodni zakon", moraju da razmišljaju o novim „resursima, jer92je blizu 40 000 graćana SR Jugoslavije već „inicirano". Po tome ona i jeste jedna od najbrojnijihsekti u SRJ. To takoće govori i o velikoj zaradi ove sekte za samo 9 godina postojanja. Račun jejednostavan: 40 000 praktikanata je platilo najmanje po 100 maraka kurs, a što je

u zbiru 4miliona maraka. Plus zarada od viših kurseva, preparata, knjiga, muzičkih kase,ta...Naravno, ipaktreba gledati u budućnost. Zato bi i bilo poželjnopo računici ove kompanije, da TM pristupe i firme i ministarstva, sa većim brojem zaposlenihkao što je na primer, MUP Republike Srbije kojem je i upućena „ponuda za saradnju" u pismenojformi.Toliko uvećan broj ljudi među Srbima, svesni su lideri kompanije „Prirodni zakon", ne



može se ostvariti drugačije osim isključivom reklamom tehnike kao psihofizičke relaksacje.Najčešće se sakrivaju elementi vezani za hindureligijske korene, a koje slikovito vidimo u gornjemprospektu (knjige hindureligijske tradicije, vedske recitacije, gandarvaveda muzika...).Da se razumemo, niko nema ništa protiv višemilenijumske kulture, tradicije i religijenama prijateljske Indije. Mnogi bi možda sa uživanjem hteli da se upoznaju sa tekovinama indijskeistorije, ali kroz autentične izvore, bez mimikrije koju imamo kod TM, koja se proklamativnoodriče hinduizma, a čim malo jače „zagrebemo" po površini, nailazimo na itekakve hinduiesadržaje. Vrlo brzo se stiče utisak da se nešto skriva, da nije sve dato iskreno i pouzdano. Većsmo pričali o „naučnom medicinskom" aspektu TM. Videli smo koliko su lideri TM stvaritudoveli do apsurda rizikujući i krivičnu odgovornost. Konstatovali smo da postoje ozbiljni riziciprimene TM. Sada obratimo pažnju na „farmaceutski program". Kada se pogleda šta sve „leTM-ovci, kada bi to tako bilo, mislimo da bismo samo proizvodnjom ovih preparata toliko preplavili

svetsko tržište da bismo živeli u blagostanju, obezbedili blagostanje za naše unuke, teda bismocelu industriju mogli preorijentisati na ove preparate i da ničim drugim ne bismomorali dase bavimo.Interesantno je da „farmaceutski program" ne figurira u izbornom proglasu političkestranke TM, a to je Partija prirodnog zakona.Na kraju, recimo da kod nas pojedini pripadnici TM-a, direktori firmi uslovljavajuzaposlenje zainteresovanim radnicima time da završe kurs TM, da proću inicijaciju, ida obaveznopred početak radnog vremena meditiraju sa ostalim, već zaposlenim radnicima iujedno praktikantima TM-a. Frapantno ali istinito. I to smo dočekali.

TM kao politička organizacijaRaširenost TM tehnike ne bi dovela samo do većeg profita kompanije „Prirodni zakon",već bi i obezbedila cenzus za učešće u radu državnog aparata, najpre skupštine, a potomgskupštinskog odbora, vlade... Svakako da bi učešće u državnom aparatu povratno uticalo umnožavanje broja meditanata pa bi se onda ubrzao i zamajac profita. Već smo pomenuli da izdelovanja TM-a proističe i jedna politička organizacija, a to je Partija prirodnog zakona. Partijaprirodnog zakona (PPZ), deluje u oko 60 zemalja i predstavlja sve meditante sveta. PPZ jeučestvovala na svim višestranačkim izborima kod nas, imala kandidata kako za predsednika Srbije

tako i kandidate za ministre u vladi Srbije. U Crnoj Gori deluje Stranka prirodnog zakona, koja9394Aktivnosti partije prirodnog zakona u svetu95Detalji (članovi) iz statuta TMtakođe proističe iz TM-a. PPZ, odnosno SPZ, deluju na svim kontinentima, imajući političkeciljeve kako u domicilnoj državi tako i na mećunarodnom planu.



Da nije sve tako naivno govore sledeće činjenice.Stekavši ogromno bogatstvo tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, osnivač TM pokretaMahariši Maheš Jogi, proglašava 1975. godine „doba prosvetljenja". Od te godine TM-ovciračunaju vreme. Po njima smo danas u 24 godini tog novog doba, doba prosvetljenja.Već 1976.Mahariši sastavlja „Svetsku vladu doba prosvetljenja", čije je sedište u Međunarodnoj ptonicidoba prosvetljenja u švajcarskom gradu Silzbergu. Svetska vlada se sastoji od deset ministarstava.Ambicija je da se kroz uticaj u pojedinim strukturama postojećih država u svetu ovlada svim96državama. Na primer, ministarstvo za zdravlje i besmrtnost propagira TM meću zdravstvenimradnicima zemlje domaćina, ministarstvo za kulturni integritet se propagira uministarstvima kulture i njihovim telima, ministarstvo za nepobedivu odbranu propagira vojnudoktrinu M. M. Jogija među oficirima domicilne zemlje, ministarstvo za svetskuharmoniju nastoji da pridobije što veći broj domaćih političara za program TM, odnosno PZ, aiste ciljeve meću prosvetarima i naučnim radnicima nastoji da ostvari ministarstvo za razvojsvesti. „Zastava svake zemlje je naša zastava, grb svake zemlje jenaš grb, himna svake zemlje je i naša himna", rekao je Mahariši. Tako je svojevremeno

prilikomnjegovog dolaska u Jugoslaviju, na Surčinskom aerodromu intonirana jugoslovenska himna. Mnogi sutada bezazleno pomislili da je tu reč samo o delu protokola. Zato se upitajmo da li su TM-ovciiskreni kada kažu da su protiv globalizacije sveta i Novog svetskog poretka?No najbolje bi bilo analizirati specijalno, promotivno izdanje časopisa „Prirodni zakon" saposlednjih izbora u Srbiji.Ono što na nivou svetske vlade prosvetljenja predstavljaju ministarstva, na nivoudržava seobavlja u okviru sekcija.Vojna doktrina iliti TM na braniku otadžbine

Pored svega prethodno rečenog, treba li da se čudimo ovakvom naslovu?Naravno da ne. Već znamo da na nivou „Svetske vlade prosvetljenja" postoji i ministarstvonepobedive odbrane. Dakle Mahariši Maheš Jogi je iznedrio, izglavio, izmozgao, izmeditirao iizmantrao ne samo nauku kreativne inteligencije, TM, medicinski, farmaceutski kulturni,državnički, politički, ekonomski, socijalni, kriminalistički, futuristički i drugeprograme, nego i vojni koncept nepobedive odbrane. O čemu je ovde reč?U stvaranju svetskog mira i nepobedivosti svake nacije najvažniju ulogu igraju oružane snagesvake zemlje. Pri „Maharišijevom vedskom univerzitetu" (MVU) postoji „Odeljenje vrhunske vojne

nauke". Osnov koncepta „nepobedive odbrane" čini „preventivno krilo" u odgovarajućoj vosci.Radi operacionalizacije „nepobedive odbrane", u holandskom gradu Flodropu (sedištu MVU)održane su do sada tri međunarodne konferencije o „nepobedivoj odbrani".Šta je „preventivno krilo"? To je grupa od 1-5% pripadnika vojske, koja he sprečavatinastanaksvakog neprijateljstva i sukoba, te stvarati i održavati harmoniju i koherenciju unacionalnojsvesti. Po rečima dr Bevana Morisa, predsednika MVU u SAD, „preventivno krilo" treba



da ovladaTM-tehnikom, a radi pojačavanja dejstva „sidhi-tehnikom".Po mišljenju Maharišija Maheša Jogija, nijedna vojska u svetu, bilo male ili velike zemlje, nemože stvarno da garantuje potpunu bezbednost naroda, jer je to van njene moći kontrole. Vojska, poMaharišiju, može garantovati potpunu bezbednost samo ako ima nepobedivu snagu, odnosno„prirodnu sposobnost da onemogući rađanje neprijateljstva i stvaranje neprijatelja". Maharišikaže da bi vojnici „preventivnog krila" delovali kroz ujedinjeno polje na potencijalnogneprijatelja, razbijajući njegovo neprijateljstvo, tj. negativnu svest ivolju koji mogu biti izvor opasnosti. Krajnji rezultat „preventivnog krila", kaže Mahariši, trebada bude emitovanje talasa mira, pozitivnosti i harmonije na čitavu okolinu. Po mišljenju dr B.Morisa, to dovodi do stvaranja „integrisane i nepobedive nacionalne odbrane".Zašto je takva odbrana „nepobediva"? Njen osnovni cilj je sprečavanje neprijateljstva,tj.mogućnosti napada. Ako neko ne može da bude napadnut, onda ne postoji ni opasnost dabudeporažen. Odsustvo opasnosti od poraza je izvor nepobedivosti odbrane po Maharišiju Mahešu

Jogiju. Ako bi bilo potrebno svesti osnove funkcionisanja „nepobedive odbrane" najednurečenicu, onda bismo mogli da kažemo: Delovanjem kroz ujedinjeno polje sprečiti svakumogućnostnastanka neprijateljstva.97Povodom agresije NATO na SR Jugoslaviju, Mahariši jeste uputio poruku u svet, alinjenasadržina nije- kako to predstavljaju lideri TM-a- bila poziv jogi letačima iz sveta da vežbaju kod nas ili da vežbaju za nas, nego daapeluju kodsvojih vlada da finansijski pomognu TM organizaciju i tako doprinesu umnožavanju j

ogi letača udotičnim državama, i to do broja 1000-2000 po naciji, da ne dozvole svojoj naciji ono što se desiloSR Jugoslaviji. Dakle, da se u dotičnim državama uz pomoć dovoljnog broja jogija sprovede doktrinanepobedive odbrane.TM lideri kod nas, radi primene strategije Maharišijeve doktrine nepobedive odbrane, najpre suinicirali stvaranje Jugoslovenskog komiteta za koherenciju i nepobedivost, dobili preko njegapodršku, a zatim su „preduzeli dejstva". Pitanje je logično: „Da li je TM postigla efekepatriotskog zbližavanja i koherencije nacionalne svesti i tako sudelovala u odbran

i zemlje?Ne, naprotiv. Organizacija TM je svojim delovanjem i proklamacijama u toku agresije NATO paktana Jugoslaviju samu sebe osramotila, a vojsku i policiju potcenila i ponizila.Do kakvog podsmeha kod neprijatelja i strane javnosti, a revolta kod vojske, posebno pripadnika RVi PVO, je doveo proglas o nepobedivoj odbrani prema kojoj 400 „sidhi" letača (meditanata na višemduhovnom nivou) i 1000, da kažemo, klasičnih meditanata može projektovati u nebo talase koji će



izazvati strah kod NATO pilota, a takođe i kvarove na njihovim avionima? Kome oviljudiproklamuju ovakvu strategiju? Da li smo mi iz vojske i policije toliko neobrazovani? Da li smomožda na preistorijskom nivou, u vremenu kad se pevalo „Oj, dodole" i prizivala kiša?Da li smozbunjeni i slućeni, da li smo se na pogrešan način borili, da li smo pogrešno školovania lismo u kompletnoj zabludi? Ne, samo imamo posla sa profiterima i manipulantima visokog nivoai prikrivenih političkih ciljeva. Članovi Jugoslovenskog komiteta za koherenciju supristupiliistom iz najboljih namera, baš u cilju pospešenja nacionalnog jedinstva, a ne radi podrške goreopisane strategije koja bi posle rata poslužila, to jest dala legitimitet, tom istom programu umirnodopskim uslovima. Očekivalo se da tom programu pristupi enormno više ljudi verujući daradi pravu stvar, pogotovu ako iza nje stoje takvi autoriteti kao što su članovi Komiteta zakoherenciju. Tako TM ne manipuliše samo narodom nego i ljudima od imena, povezujućiih iuključujući u razna tela, uvek skrivajući konačne ciljeve, a to su pre svega novac i poitička moć.

U toku rata TM-ovci su se žalili da nemaju dovoljan broj jogi (sidhi) letača da bi formiraliodbrambeni štit oko Jugoslavije. Pitamo se zašto bar jednu oblast ne zaštitiše?Da li je TM sekta?Prilikom već pomenutih poseta organima Vlade, ministarstvima, odrećenim autoritativnimtelima, predvodnici TM-ovaca, najčešće pitaju: „Je l'da da mi nismo sekta?" Oni najvišele dapričaju kako nemaju veze sa religijom, a još manje da su sekta, zamagljujući suštinu prblema. U98ovom izlaganju namerno smo pitanje religioznosti TM-a, ostavili za kraj jer smatramo da je nakon

svega rečenog jasno koliko je to pitanje apsurdno, pored sledećih zabrinjavajućih činjeica:Da su, kao što smo videli, vrhovne instance iz oblasti psihijatrije i psihologijedecidne u stavuda TM ne može da se primenjuje na populaciju psihijatrijskih bolesnika, te da ne postoji ni jedannaučnoistraživački eksperiment ni saznanje o pozitivnim efektima TM, a da su ti pozitivniefekti o kojima pričaju, efekti iz iskustva samih TM-ovaca.Da slične stavove nalazimo i u zapadnoj literaturi, gde se pored prethodnog ističe zabrinutostzbog neadekvatnog obrazovanja TM instruktora.Da je uprkos svemu tome TM inicirala blizu 40000 Jugoslovena, da ima svoj farmac

eutski programpreparata nigde potvrćenog korisnog dejstva.Da TM ima političke pretenzije koliko na nacionalnom, toliko i na globalnom planu.Njegova svetost Mahariši Maheš Jogi.Da širi utopijsku bezbednosnu strategiju u zemlji, što nas definitivno navodi na pomisao da sene radi o dobronamernim ljudima.Sve to TM-ovcima nije bitno. Njima je samo važno da ih ne zovu sektom.Da podsetim i da smo na početku konstatovali da će se sve pseudoreligijske grupe, pravci i



tehnike podvesti pod naziv „sekta". To možda nije u svakom konkretnom slučaju najpreciznijerečeno ali je taj naziv odomaćen kod nas pa sam ga uz rizik mestimične nepreciznosti koristio.Mislim da u vezi TM-a treba raščistiti sledeće:Najpre, treba konstatovati da je hinduistička religija mnogobožačka, (politeistička), tda nemajerarhiju kao hrišćanska crkva, ali da ima itekako veliki broj monaha, gurua, te verujućeg naroda.Baš je i obeležje hinduističkog vernika dase po potrebi može prikloniti nekom od bogova i moliti mu se.Kako? Beh je rečeno da su tehnike bogoobraćanja u hinduizmu joga, meditacija na boga, božanstvo,avatara ili gurua, mantranje... Svaki hinduistički vernik ima svog gurua koji ga je inicirao, boga ukojeg veruje i tehniku kojom to čini. Upamtimo to. Posebno mesto zauzimaju iskušenici, monasi,koji po ašramima provode desetine godina u cilju bogopoznanja, u cilju spajanja sauniverzalnomsvešću. Neretko je prisustvo i učenika koji primaju iskustva starijeg monaha, gurua, da bi i samikasnije, posle inicijacije prenosili to znanje. Šta bi bilo da je, recimo, MaharišiMaheš Jogiostao u Indiji? Da li bi njegovi inicijanti, sledbenici, bili katolici, cvinglij

evci ilipravoslavci? Sa druge strane, monah iz jednog našeg manastira misionari, recimo, uAfrici iprivuče i evangelizuje izvestan broj pripadnika vudu religije, a potom ih krsti. Zatim sagradicrkvu, a uz činodejstvo pomesnog episkopa proizvede sveštenstvo. Onda se vrati u matičnimanastir. Da li je on tamo ostavio sledbenike vudua ili hrišćane? Dakle, podvucimo:• Osnivač i duhovni voć TM je Mahariši Maheš Jogi, dakle jogin, a ne psiholog ili defekog.99• Maharišija je inicirao Šri Gudu Dev, dakle guru, a ne fiskulturnik ili nutricionista.

Mahariši je potom inicirao svoje sledbenike gurue.• Sadržinski, TM nije ništa drugo nego hinduistička obredna tehnika, dakle meditacija, ri kojojse kroz inicijalnu mantru i potonje mantranje molitveno obraća bogovima indijske narodnetradicije. Pošto imamo osnivača, jogina, te 10.000 gurua, božanstva kojima se obraća i ehnikekojima se to čini, meditacije i mantre, onda kod praktikanta TM imamo sve atributehinduističkog vernika. Ponovimo ovde i izjavu samog Maharišija Maheša Jogija da jetehnikom TM postigao mogućnost da praktikant TM za nekoliko dana dostigne duhovninivo zakoji su joginima i monasima širom Indije bile potrebne desetine godina. Znači ono štorade

hinduistički monasi rade i praktikanti TM i postižu rezultat na instant način za kraće reme.Ako praktikanti TM kažu da ne pripadaju hinduističkoj religioznosti, onda joj ne pripadaju nimonasi u Indiji.Prema tome, TM jeste hinduistička religija, tačnije pseudohinduistička verska sekta, bez obzirana sve tvrdnje koje TM-ovci o njoj iskazuju.Kao verska organizacija (sekta, guru pokret...), TM slovi u svim domaćim i stranimpublikacijama koje tretiraju sekte, kao što su na primer knjiga francuskog autora Ža



ka Verneta„sekte", „Novi religijski pokreti u Nemačkoj", Tomasa Gandova, u SAD knjiga Majkla Džorana„Kultovi", Nolitova „Enciklopedija živih religija" i mnoge druge.TM je kao religijska organizacija obeležena i sa više autoritativnih presuda donesenih nakonopsežnih rasprava o tome šta je suština TM -a. Tako je TM kao religijska organizacijadefinisanapresudom suda države Nju Džersi u SAD 1979, a takoće i presudom Saveznog ustavnog sudaNemačke1989. godine:„U predstavljanju TM-pokreta, što može da se zaključi po objavljenim tekstovima osnivačokreta,koga obožavaju kao „his holiness", Mahariski Mahesh Yogi, i po materijalima koje supodnelipodnosioci žalbe, ovaj sistem misli potiče još iz staroindijske Vede. Nju podnosioci žabeopisuju kao sveobuhvatno zdanje znanja i spoznaje, koja se bavi osnovom kosmosai njegovog postepenograzvijanja u vidljivu tvorevinu. Osnovi TM-pokreta koji propagira „nauku kreativneinteligencije", a koja zadire u mitove stvaranja hinduizma, odgovara slično očekivanje spasenjaodnosno srećna vest, koja transcendira granice ljudske sposobnosti i spoznaje, a nadovezuje se na

ulazak u „eru prosvetljenja". Obzirom na ove sadržaje, osnove i ešatološke perspektive,aukekreativne inteligencije" i „transcedentalne meditacije" koje se u javnom predstavljanju TM-pokreta stalno prikazuju i manje-više opširno razvijaju, podnosioci žalbe treba da sepomire satim, da koncept koji ih povezuje i koji oni velikim naporima unaprećuju, se više nesmatra ucelini samo kao pragmatskitehničko uvoćenje u savladavanje života, već kao religija ilipogled nasvet, koji je sličan religiji..."(Deo presude Saveznog ustavnog suda Nemačke iz 1989. godine).100

Naslovna i prva strana knjige o TM na sudu uSADVeć smo napomenuli da se još od početka osamdesetih pa do danas, kod nas na kompetentnom nivouraspravlja o profilu i suštini TM pokreta. Kao ilustraciju predstavićemo „zaključni sta" otranscendentalnoj meditaciji od strane predsedništva Saveza društava psihologa Srbije.Radi još temeljitijeg prikaza TM-a, obratili bismo pažnju na sam ritual primanja mantre, ritual101kojim se kandidat „inicira", a posle koga može samostalno da primenjuje tehniku TM.U tu svrhupreuzeću tekst Vilhelma Fridriha Haka: „Transcendentalna meditacija uvoćenje i puća",

objavljenog u časopisu „Beogradski dijalog", broj 3-4. Puća je ritual koji prethodi ipratiinicijaciju novog člana. Nakon teksta biće, nadamo se, još jasnije koliko ovde ima religijskog, akoliko psihorelaksantnog tehnikovanja.Uvođenje i puđa, (pred inicijaciju)Stvarno uvoćenje u tehniku meditacije ne dogaća se u grupi, već pojedinačno sa učiteljeM.Sa buketom od najmanje 6 cvetova, voćem, maramicom i „novčanim prilogom" u kovertu, učeik ulazi



u polumračnu sobu za uvoćenje osvetljenu samo svećama, u kojoj mirisni štapići već širemiris. Učitelj TM zahteva od učenika da izuje cipele. Na jednom malom oltarskom stolu stoji slikaGuru Deva (Maharišijevog majstora i učitelja), a često i slika samog Maharišija. Pred otarskimslikama već se nalaze drugi žrtveni darovi, posude sa kamforom, pirinčem, vodom, pastom odsandalovine, mirišljavim štapićima. Tome se pridodaju darovi koje je doneo učenik.Učitelj još jednom naglašava inicijantu da bi ovaj zbog tradicije i „čistote učenja" trdazadrži za sebe sve što tu vidi, doživi i nauči. Onda stupa pred oltar i zahteva od učenda stanepred njega. Uz reči „Želite li cvet?" on pruža učeniku jedan od cvetova, da bi ga ukljunavodno zahvaljivanje majstorovoj tradiciji. Skoro nijednom učeniku ne uspeva da ne uzme cvet uruku.Ritual puđeNasuprot onome što se uvek tvrdi, ovde uopšte nije reč o jednom običnom ritualu uvođenjOnikoji su za to školovani, učitelji TM, drže puđu u svim mogućim prilikama da bi se povezsaciljnom tačkom mudrosti svih učitelja u lancu tradicije, sa Apsolutnim.Naročito značenje i naročitu duhovnu vrednost puđa, međutim, ima za učitelja TM kada ontradiciju uvodi kandidata inicijanta.

Tada, međutim, učitelj započinje nešto sasvim drugo. On na sanskritu, kultnom jeziku Inije, peva„misu" puće, službe prinošenja žrtve:APAVITRAH PAVITRO VA SARAVAVASTHAN GATOPI VA YAH SMARET PUNDARIKAKSHAMSA VANUAVHANTARA SHUCHIHTekst puće daje ce u prevodu da bi se mogao doneti sopstveni sud o tome.„Prizivanje"Bio čist ili nečist,bilo da čistota ili nečistotaprožima svamestasvakoko se otvori proširenom opažanju

neograničene svestipostići će unutarnju i spoljnučistotu.(prskamo nekoliko kapi vode)PrizivanjePred gospodarem Narajanom, pred Bramom rođenim iz lotosa, stvoriteljem, pred Vašištom,predŠaktijem i njegovim sinom Parašarom, pred Vjasom, pred Šukadevom, pred velikim Gaudapadom,pred Govindom, vladarem među joginima, pred njegovim učenikom Šri Šankaračarjom, prednjegovim učenicima Padmom Padom i Hastom Malakom i Trotačarjom i Vartika-Karom, pred102ostalima, pred tradicijom naših majstora klanjam se.

Pred staništem mudrosti u šrutijama, smritijama i puranama, pred utočištem dobrote,personifikovanom slavom gospodara, pred Šankarom, oslobodiocem sveta klanjam se.Pred Šankaračarjom, izbaviteljem, slavljenim kao Krišna i Badarajana, pred dvojicom pisacakomentara za Brama Sutre klanjam se.Pred oba pojavna oblika božanskog u Šankari, na čijim vratima celokupno mnoštvo bogovadanonoćno preklinje za savršenstvo klanjam se opet i opet.Kada se klanjamo pred njim, učiteljem ukrašenim zrakom koji blistaod sebe, dosegnućemo ispunjenje. Sposoban da rastera oblake neznanja čovečanstva, darodavac



sreće, slavni oslobodilac, Bramananda Sarasvati, najviši učitelj njega uvodim u svojusvest.Prinoseći prizivanje lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjamse.Prinoseći sedište lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći pranje lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći platno lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se. Prinoseći pastu odsandalovine lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći pirinač lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći cvet lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći tamjan lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći svetlo lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći vodu lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći voće lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći betelov list lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjamse.Prinoseći kokosov orah lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći kamforov plamen lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Pred otelovljenim milosrćem, belim kao kamfor, esencijom stvaranja ovenčenom Buća-Gendrom,zmijskim kraljem, koji uvek stanuje u lotosu moga srca, pred Bavanom Šivom, slavomkosmičkogživota i pred Bavani, božanskom majkom, stvaralačkom pokretačicom, pred Apsolutnim u liu

Guru Deva klanjam se.Prinoseći svetlo lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći vodu lotosovim stopalima Šri Guru Deva klanjam se.(prinoseći pregršt cveća)Guru je uzvišenost Brame, stvoritelja,guru je uzvišenost Višnua, održavatelja,guru je uzvišenost velikog gospodara Šive, razoritelja,guru je oličena uzvišenost najviše Bramine transcendentalne punoće.Pred njim, pred Šri Guru Devom u njegovoj slavi klanjam se.Pred beskonačnim, poput nebeskog svoda neograničenim, koji ispunjava pokretni i nepokretniuniverzum i kroz koga je objavljen znak Apsolutnog, pred njim, pred Šri Guru Devomklanjam se.

Pred Guru Devom, Šri Bramanandom, blaženstvom Apsolutnog, transcendentalnom radošću, prdSamodovoljnim, pred otelovljenjem čistog znanja koje je poput neba ispod i iznad univerzuma, predciljem „Ti si ono Apsolutno" i ostalih izraza, pred svedokom svih znalaca koji jes one strane svegznanja, pred transcendentnim zajedno sa tri gune, pred učiteljem apsolutne istine,pred slavomŠri Guru Deva klanjam se.103Zaslepljujuća tama neznanja uklanja se pomazanjem znanja.Pred njim, kroz koga je otvoreno oko znanja, pred slavom Šri Guru Deva klanjam se.Prinoseći pregršt cveća lotosovom stopalu Tri Guru Deva klanjam se.

Iskustva sa inicijacijeUčitelj TM kleči već dugo pred oltarom i zahteva od kandidata da i ovoj klekne pored njega. Jersada, kada obojica kleče pred žrtvenikom Guru Deva, učitelj TM govori učeniku „potpunoindividualno izabrani i ličnosti prilogoćeni" meditativni slog, „mantru". Učitelj kaže kuda ponovi mantru dva-tri puta, „da bi kontrolisao izgovaranje". Tek tada novoinicirani sme dameditira sa mantrom. On više nikada ne sme da je kaže nekom drugom, pošto takvo obznanjivanje



ima, navodno, i po njega i po onog drugog duhovne i druge loše posledice.Za TM treba dnevno odvojiti dva puta po 15-20 minuta, pre doručka i pre večere. Pritom mantrune treba izgovarati stvarno, već samo misaono.Ne oseća svaki inicirani svoje uključivanje u ritual puđe kao nešto prijatno. U jednomsvedočenju žrtve kaže se:„Kada sam odlučio da učim TM naznačeno mi je da je u Indiji običaj do svog učitelja oblhranite i obradujete. Sa izučavanjem TM povezana je i jedna mala ceremonija. Učenikje zamoljen dana nju donese nekoliko voćki kao simbol hrane, maramicu kao simbol odeće i nekolikocvetova kaosimbol radosti. Ubećen da je reč o malom daru za učitelja TM, došao sam ugovorenog danana 'maluceremoniju' u centar za TM naoružan cvećem, pomorandžama i maramicom. Tamo su zahtevali da seizujem i odveli su me pred jedan oltar na kome su bile upaljene sveće, mirišljavi štapići i velikeslike voće pokreta TM i njegovog učitelja koga zovu 'bog', kao i nekoliko posudica za koje mi je datosledeće objašnjenje: 'Ovde je pirinač kao simbol hrane u Indiji, ovde je voda kao simbol Ganga,svete reke u Indiji, ovde je prah od sandalovine kojim je osvežavano čelo Maharišijevog gurua'.Onda su od mene tražili da mirno stojim pred oltarom i samo da posmatram i tutnuli

su mi u rukujedan cvet. Tada je učitelj TM povisio glas i ja sam postao svedok jednog starovedskog prizivanjabogova, delimično izgovaranog, delimično pevanog, praćenog simboličnim pokretima, kao, aprimer, umakanjem cveta u 'svetu vodu' i namenjenim prskanjem slika na oltaru iprema meni.U meni je narastala bezmerna odvratnost, bio sam kao skamenjen i samo sam misliokako da izaćemodatle. Kratko sam razmislio da li da izađem iz prostorije, ali bio sam kao oduzeti nisam mogao dase pomerim.Još i danas posle više meseci na duši mi teško leži šok od ovog duhovnog silovanja, jer

meje, zapravo, bilo reči. Sve je u redu ako je kandidat unapred obavešten, ako mu je sve objašnjeno iako je upućen, pa onda dobrovoljno odluči da učestvuje u toj svečanoj inicijaciji. Među, načinna koji se ovde radi da se učenik bez svog znanja uključuje u ritualno magijsko prizivanje bogovajeste jedan čudovišan postupak!"Mantre u TMMantre su motor celog pokreta za TM. One se ne smeju odavati. Ovo čuvanje tajne ide toliko dalekoda se čak i bivši meditanti iz TM boje da odaju mantre. Verovatno iz straha da bi semagijska snaga

tih mantri mogla „okrenuti protiv njih". Jedan mladi meditant počinio je samoubistvo, iz strahada je pri jednoj terapeutskoj hipnozi odao svoju mantru.Pokret za TM u svojoj osnovnoj literaturi i na uvodnim predavanjima tvrdi da suučitelji TMposebno obrazovani da za svakog aspiranta ponaosob odaberu pravu mantru. „Da bi seomogućiloodređivanje pravereči za svaku individuu, učitelji TM posebno su školovani za umetnost izabiranja ga saili reči



koji odgovaraju posebnim osobinama individue. Ovi školovani učitelji meditacije nalaze se ucentrima za TM u skoro svim zemljama u svetu".Međutim, mantre se na uvodnoj puđi dodeljuju potpuno šematski prema starosnim grupama.104„Umetnost izabiranja" sastoji se, dakle, samo u odabiranju mantre koja odgovara kandidatovimgodinama koje su ubeležene u pristupnom upitniku.Mantre koje se dodeljuju na ovaj način navedene su u spisku:godine mantra godine mantra4-10 ing 24-30 shiring10-12 im 30-35 shirim12-14 onga 35-40 hiring14-16 imma 40-45 hirim16-18 aing 45-50 kiring18-20 aim 50-55 kirim20-22 ainga 55-60 shyam22-24 aima 60 i više shyamaUčiteljima TM saopštava ce usmeno 16 mantri koje oni kasnije, radi prisećanja, zapisuju na svommaternjem jeziku i to, verovatno, „privatnom transkripcijom". Otuda se može desiti da se neštopogrešno čuje ili prenese, tako da se sanskritske mantre ipak ne predaju dalje potpuno verno

originalu. To se mora uzeti u obzir kada se na svakom kursu za učitelje TM javljajednomalo drugačije izgovaranje mantri.Ipak, osnovne mantre uvek su shiring i ainga. Tokom godina, oni meditanti koji učestvuju na„naprednim kursevima" dobijaju uz svoju mantru dodatne slogove, takozvane „fertilizatore", tako dana kraju nastaje jedna mantra koja je, izgleda, ista za sve: shri aing namah. To, otprilike, znači: „Sastrahopoštovanjem se klanjam pred „Aingom". Ainga se odnosi na božicu Sarasvati, a „BraanandaSarasvati" je ime Šankaračarje, koga je Maheš Prasad Varma (Mahariši Maheš Jogi) izabraa

svog „Guru Deva", božanskog učitelja.Pokret za TM bio bi dakle, pre svega, ustanova za veličanje Mahešovog gurua, kao i samog Maheša.(Osnov za ove navode jeste jedan informativni razgovor sa jednim bivšim vodećim učiteljem TMkoji je, mećutim, pri tome želeo da bude anoniman.) Ove informacije potvrćuje i jedanizveštaj izSAD:„Bio sam kvalifikovan za treću tehniku i zakazao sam jedan termin, da bih je primiood Maharišijalično. Dogovorenog dana otišao sam do Maharišijevog stana, sa voćem, cvećem i maramicomodgovorio sam na nekoliko pitanja jednog od Maharišijevih pomoćnika, rečeno mi je da uuglu

prostorije odslužim jednu puću za sebe, a potom sam pozvan u Maharišijevu sobu.Kleknuo sam pored njegovog kreveta. Sedeo je, skrštenih nogu, na sredini jednog bračnog kreveta.Sagnuo je glavu ka meni i rekao: 'Koja je tvoja mantra?' Rekao sam: 'Aing'. Pomenuo sam, takoće, da samnoćnu tehniku primio od njega u Estes Parku.Onda mi je postavio pitanja o mojim iskustvima sa meditacijom i rekao. 'Tvoja mantra će sada bitiaaing namah'.To je bilo iznenaćenje. Iako sam znao da će moja treća tehnika verovatno sadržavati nek



dodatni zvuk ili neku dodatnu reč, bilo je, ipak, zanimljivo što to dobijam sada i da ta dodatna rečtakođe ima neko značenje.Sećate se da sam pre ovog kursa video knjigu 'Tantra asana' i da sam otkrio da aaing izvesno moraimati neko značenje. Bio sam naučio sanskrit da bih služio puđu i pri tome sam naučio dečnamah znači 'klanjam ce', i ona se tokom puđe koristi oko 26 puta. Nije. dakle, biloteškoustanoviti da je moja mantra sada jedna formula za predavanje te da znači: Aing, ma ko to bio,klanjam se pred tobom...U leto 1972. god. primio sam svoju četvrtu tehniku koja se sastojala od jedne dodatne reči ispred'aaing namah', a to je bila reč shri koja se takoće javljala u pući..."Fagn Folkerman u danskom listu „Kristeligt Dagblad" objašnjava stvar sa mantrom na sledeći način:105„Ova tehnika naziva se mantra-đap, pošto je prethodno pomenuti slog jedna mantra kojase preuzima.Morase ukazati na to da TM tvrdi da je mantra besmisleno parče reči. Primeri za takve slogove jesuAIM, SEM i AINGA. Može se, ipak, dokazati da su svi ti slogovi šifre za imena bogova

. naprimer, mantra AIM je šifra za božicu Sarasvati. Kada se ova reč meditira, čovek se,po mitologiji, vraća do Brame, koji se naziva izvorom misli ili kreativne inteligencije i odakleje slog prvobitno izašao. Tako je dosegnuta transcendentalnost...Mantra... ima svoje poreklo u Brami i čak je kao mantra deo ženske prasile. Mantra,koja je, dakle,božanska, ima snagu da čoveka vrati do njegove polazne tačke, što je sam Brama. Važna ua gurua utom sistemu sastoji se u tome što on poseduje sve mantre. Mahariši je kroz naročite kurseveovlastio sve učitelje TM da te mantre predaju dalje. Ritual koji se koristi pri inicijaciji

(posvećivanju) svih meditanata važan je zbog toga što osigurava da mantra dobije božansusnagu. Ako mantru predaje osoba koja nema Maharišijevo ovlašćenje onda je to samo slučana reč bezsnage.Ovo verovanje u posebnu snagu mantre jeste razlog što se svoja mantra nikada ne sme odati, pošto severuje da ona tako gubi svoju snagu".„Svetska vlada ere prosvetljenja"Čitav plan mogao bi se smatrati pokazateljem samoprecenjivanja sistema TM ili pokušaja da sehinduistički religiozna metoda mantrameditacije proširi što spretnije. U jednom televizijskom

intervjuu, objavljenom u listu „The Western TM Reporter", Mahariši Maheš Jogi je rekao:„Postoji samo jedan zakon koji moraju doneti sve vlade i onda će svako po sebi bitiveran zakonu.Taj zakon bi propisivao poznavanje 'nauke o kreativnoj inteligenciji' i transcendentalnemeditacije koju treba upražnjavati dva puta dnevno. Tim jednim zakonom bila bi potpuno ispunjenasvrha svih zakona".Kako je, na primer, planirano zakonodavstvo i kažnjavanje u „eri prosvetljenja" obja



snio je na jednojkonferenciji za štampu u nemačkoj centrali u Šledelhauzenu funkcioner TM, dr Johag:„U ime naroda. Optuženi je osuđen na osnovnu frekvencu pulsa od 75 otkucaja u minutu,frekvencudisanja od 10 udisaja u minutu, mereno pet dana uzastopno po 30 minuta, pri čemu ne sme bitiprekoračena polovina standardnog odstupanja, zajedno sa indeksom koherencije pri EEG-y odnajmanje 0,9, indeksom za duhovnu budnost od 1,8, rezultatom od 100% pri merenjunezavisnosti poljai izostanak povreda zatvorskih pravila u periodu od najmanje dve godine uzastopno..."Kako će izgledati društvo prosvetljeno po Maharišiju obaveštavaju nas ove majstorove re„Za slaboga nema mesta, niti će ga ikada biti. Jaki he predvoditi, a ako slabi neće dasledi onda zanjega nema mesta... U eri prosvetljenja nema mesta za neznajuće ljude... Nepostojanje slaboga uvek jebilo zakon prirode."A sada, setimo se početka teksta:• TM nije religija.• TM nije filozofija.• TM nije sistem vrednosti.• TM nije kodeks ponašanja.• TM nije način življenja.

Upitajmo se da li je naša sredina, stasala iz pravoslavnog, tolerantnog odnosa prema ljudimarazličite vere, kulture, običaja, ponekad naivna?Ni ovaj tekst ne pretenduje da izaziva bilo kakvu netrpeljivost prema praktikantima TM već samoda ukaže zainteresovanom čitaocu na ono čega uglavnom nema u publikacijama i reklamamapokreta106za TM. Našim sugrađanima, praktikantima TM, a posebno liderima, poručujemo da shvate daživimo svi u napetom vremenu, da se mnogi koji imaju zdravstvenih probleme proistekle iznervozne i neuredne svakodnevice, a ne žele to sebi da priznaju, ne obraćaju stručnoj

medicinskojslužbi (možda i iz razloga diskrecije), te pronalaze druge alternative koje se nudeputem medija patako i pokret za TM. Takvom bezazlenom građaninu, čoveku koji ima problem, trebalo bise predstaviti u celini, predočiti mu stvarne domete ove tehnike, a ne samo marketinškiprimamljivo, pružajući mu možda lažnu nadu i izbegavajući sve ono što bi navelo istog dodustane. Takođe, konačno očekujemo i u medijima realnije samoreklamiranje organizacije TMsa tačno definisanim mogućnostima i bez bombastih izraza samoljublja i svemoći programa TM-a.kao i otvoreno prikazivanje višedimenzionalnog delovanja pokreta. Ubeđeni smo da se če

lnici TM-a. ne stide svog osnivača Mahariši Maheš Jogija niti njegovog u hinduizmu utemeljenogučenja.Verujemo da vođe TM-a imaju potrebno samopoštovanje, samopouzdanje i odvažnost da se ubuduće bezustručavanja javnosti predstavljaju u celosti, dakle, onakvim kakvi jesu, da građanstvo iz njihovihproklamacija stekne kompletnu sliku o TM, pa da se onda, ko poželi, prijavi za kurs. Smatramo daće ako ništa drugo, a ono bar tehnika koju praktikuju, pospešiti njihovu strpljivost u



gradnjiorganizacije TM i to isključivo od obaveštenih ljudi koji bi tek saznavši u celini o čeu seovde radi, dobrovoljno odlučivali da li da pristupe ovoj tehnici, (organizaciji, partiji, sekti,kompaniji, sekciji, društvu, klubu, pokretu, programu) ili ne. Ako bi bilo drugačije, definitivnobismo mogli posumnjati u krajnje namere TM pokreta i shodno tome se ponašati.Karma-centarŽeleo sam lično da pored klasičnih verskih grupa i sekti u ovom tekstu napišem nešto i jednom ekstrasens-centru. Odlučio sam se za ovaj pod gornjim naslovom i zbog njegovog imena gasvrstao među pseudohinduističke sekte. To podvlačim, jer je Karma-centar (sedište u Zemnu)dogmatski oslonjen na sve religije i religijske tekovine. Osnovu doktrine čine tobožnja „javljanja"Isusa Hrista i Jovana Bogoslova domaćinu ove „poliklinike" (inače matematičaru koji jeobjavio već tri knjige poruka gore pomenutih Isusa Hrista i sv. Jovana). Sa tehničkeStrane uprimeni su meditacija, joga, autogeni trening, hipnoza, radiestezija, intenziv prosvetljenja,psihoterapija...Eshatološka orjentacija Karma-centra je reinkarnacija. Glasove Isusa Hrista i Jovana Bogoslova

domaćin dobija prepoznavanjem kosmičkih vibracija, a to mu uspeva jer poseduje unutrašnju ličnuharmoniju, te je tako osposobljen za primanje uputstava sa neba.Religijska neopredeljenost Karmacentra potvrćuje se uputstvom samog domaćina da nijedna religijai nijedna sveta knjiga nisu savršene i definitivne i treba ih sve nanovo tumačiti. Kada sam čitaoknjige osnivača Karma-centra u prvi mah sam pomislio da je reč o metaforičkim porukamada bihtek posle shvatio da je to dogmatski osnov funkcionisanja za realno postojanje ove ekstrasens-poliklinike koja svakodnevno prihvata na desetine pacijenata raznih profila i saraznim

problemima. I to postoji.Šri ČinmojAko bismo se zapitali koji je grad u SRJ najposećeniji, odgovor bi svakako bio daje to Beograd. Akobismo se pitali koji je deo Beograda najposećeniji, onda je to bez sumnje Kalemegdan. Svojimpoložajem, prirodom, parkom, istorijskim nasleđem, svakodnevno privlači ne samo turiste nego iBeograđane. Kao što rekoh, osim prirode, posetiocu se pruža prilika da se susretne i upozna sabogatim istorijskim naslećem Beograda i srpskog naroda. Sa druge strane, znamo koliko jesvojevremeno bilo reči o tome kako u Beogradu nema spomenika P. P. Njegošu, Jovanu D

učiću, RastkuPetroviću... Dobiti spomenik na Kalemegdanu posebna je privilegija. Ne spomenik, ali spomenploču, dobio je Šri Činmoj. I to na vrlo prometnom mestu, ispred zoološkog vrta, kojeg etiposeti nekoliko hiljada najmlaćih. Tim se naš zoološki vrt pridružio porodici od preko .000znamenitih mesta širom sveta „posvećenih miru", kako stoji na ploči. U sledećem pasusu ji imeonoga ko se takoće promovisao, zaslužio da ima spomen ploču i skreće pogled mališana.



Ne skrivajmo: Šri Činmoj je čovek koji vodi meditacije u Ujedinjenim107Spomen-ploča Šri Činmoju ispred Zoološkog vrta u Beogradunacijama i verovatno naš prijatelj, bar nam se tako nudi. Doduše, nije uspeo da sprečisankcije,populariše ili barem desatanizuje Srbe, spreči bombardovanja u Republici Srpskoj i Jugoslaviji,ili egzodus iz Krajine, ali je zato tri puta organizovao „Trku mira" u Beogradu. Tako smo se našli40 sekundi na CNN-y, a naši umetnici su čitali stihove ovog „mirotvorca". Dodajmo da se njegoveknjige prodaju po svim našim knjižarama, a u njegovih desetak centara u SRJ redovnose održavajukursevi meditacije. Pitamo se hoće li ovaj guru posle sedme „Trke mira" dobiti, recimo, ulicu uBeogradu, te da li ćemo deo njegovog obimnog književnog opusa,posle desete trke uvestu u školsku lektiru?Ne, zaista nemamo ništa protiv Šri Činmoja i njegovih sledbenika, ali imamo protiv onih kojinisu obavešteni o pozadini svega ovoga, a morali bi biti. Protiv onih koji su čak demantovaliopravdane sugestije pojedinaca da je inicijator „Trke mira" guru i tvorac verske organizacije,hinduističke provenijencije (pseudohinduističke sekte), ali koji sebe želi da prikaže k

o jednogod promotera jedne univerzalne svetske religije.Ako uopšte ovakve prilike treba da koristimo za reafirmaciju naroda, grada i države,onda to nebitrebalo da činimo na poklonički, već na autentičan i dostojanstven način. Ničeg lošeg ntome što Šri Činmoj organizuje „Trke mira" u Beogradu, ali on time ne budi versku tolerncijumeću nama pravoslavcima. Verska tolerancija i trpeljivost karakteristični su za naš narod i veruod iskona. U globalnom smislu se sa tim aspektom Šri Činmojeve misije slažemo, ali treba istaćida su poruke te „Trke mira" suvišne i nepotrebne, barem nama. Još nešto: kada se obaveš

inarod odazove ovoj manifestaciji, onda ćemo i pravilno valorizovati obim i značajmanifestacije i njenog pokretača, te mu potom odrediti mesto koje mu pripada.Ceo ovaj uvod napisao sam kao eklatantan primer za to kako se pojedina verska učenja i njihove voćediskretno i neosetno useljavaju u naš svakodnevni životni milje, što im ne bi polaziloza rukomkada bi ih neko znalački predstavljao narodu, bez negativnih predodrednica, prepuštajući naroduda sam odluči da li će uzeti učešće u nekoj manifestaciji ili ne.„Rodio sam se u porodici Hindusa, ali je sada moja religija voleti boga i služiti bogu. Svakareligija ima svog sopstvenog boga, ali postoji samo jedan bog, jedno Svevišnje Biće.

Ono je poznatopod različitim imenima i oblicima, ali moj bog i vaš bog uvek su jedno te isto. Ljubav prema boguobuhvata sve religije: hrišćanstvo, hinduizam, judaizam, islam i druge. Rodio sam sekao Indus,ali voleći boga volim i sve religije i sve ih smatram svojim.108Ako bih izjavljivao da je moj put jedini put i da ste se prodali ćavolu ako se neslažete sa mnom,na Zemlji ne bi bilo glupljeg čoveka od mene. Na našem putu ne nastojimo nikog da pr



eobratimo; minadahnjujemo. Mnogi od onih koji su bili zainteresovani za moje javne nastupe nenameravaju dapostanu moji sledbenici. Ali ja sam im veoma zahvalan što su bili prisutni. Zahvaljujući dobrojvolji boga ja imam sposobnost da ih nadahnem. Od mene možete dobiti nadahnuće, a zatim poći onimputem koji vam je neophodan i kojim želite da idete." (Šri Činmoj).Kao što date ilustracije nedvosmisleno ukazuju, reč je o duhovnom učitelju, guruu, koji širomsveta širi svoju misiju i može se reći da je on danas jedan od najprisutnijih pseudohinduističkihduhovnih učitelja. Hindus poreklom i po religijskoj pripadnosti, on u svom doktrinarno-propovedničkom opredeljenju autoritativno, kao ostvareni učitelj koji je u mogućnostidakontaktira sa Svevišnjim, zastupa ideju o univerzalnoj religiji i o jednom bogu. Mojsija, Krišnu,Budu, Hrista smatra avatarima koje je bog povremeno slao da duhovno uzdignu narod. Samim tim nijeneophodno da pojedinac duhovno uzdizanje i spasenje ostvari kroz religiju etnosakojem pripada, akomu to zbog nečeg ne odgovara, nego kroz učenje bilo kog avatara. Nećemo, dakle, po Šri moju,

pogrešiti ako svoju bogonadahnutost ostvarimo kroz pouke i učenja bilo Isusa Hrista,Budeili Krišne. U tom smislu nećemo pogrešiti niti skrenuti sa puta svog bogopoznanja akosledimo ivelike prethodne učitelje, kako hrišćanske tako i budističke, ili hinduističke. Tako i ovniput hinduistički ostvarenog učitelja Šri Činmoja nije stranputica za one koji su poreklmhrišćani, hindusi, judaisti, budisti... Mislim da bi takoće ilustrativno bilo predstaviti učenjeŠri Činmoja kroz nekoliko citata i isečaka iz njegovih knjiga. Iz knjige „Kroz hiljadu odina":„Na Zapadu i na Istoku postoji žalosno neznanje. Na Zapadu se to neznanje vrti oko i

zuzetno velikogduhovnog učitelja Hrista. Nijedan hrišćanin neće posumnjati u Hristovo ostvarenje ili negovojedinstvo sa Ocem, Bogom. Nikakav pravi indijski duhovni učitelj takoće neće poreći Hritovuduhovnu veličinu i njegovo unutarnje jedinstvo sa Ocem, Bogom. Ali, neki Hristovisledbenici sustvorili svoju sopstvenu filozofiju. Oni osećaju da svaki tragalac mora da stignedo Boga krozHrista, ili da bude osućen na pakao; Hrist je jedini izlaz, a crkva jedini spas. Hrist jedefinitivno veliki Spasitelj sveta, a crkva izvor inspiracije. Ali reći da je Hrist jedini

spasitelj i jedini put do spasenja, je greška.Indijski duhovni učitelj ili tragalac koji nije hrišćanin neće moći da podrži ovo mišlili tvrdnju. On će osećati najveće divljenje, poštovanje i ljubav za Hrista ali neće reje Hristjedini spasitelj. Zar nije bilo spasenja pre Hrista? Zar bi jedan sveznajući, svemogući isveprisutni Stvoritelj stvorio samo jedan instrument, jedan put kojim njegovi beskrajni tragaoci iljubitelji mogu da ga pronaću? Naravno da ne bi./.../ Ja osećam najdublju ljubav i divljenje za Hrista. Istovremeno mogu da kažem da



sam unajbliskijem jedinstvu i prijateljstvu s njim. On se smeje kada njegovi sledbenici kažu da je onjedini spasilac, jer vidi da ne znaju za svest Krišne, i za svest Bude, koju on takoće otelovljuje.Kada je rekao „Ja i moj otac smo jedno", on je to rekao na osnovu svog najvišeg duhovnog ostvarenja.Kada je rekao da niko ne može dostići Oca izuzev njega, mislimo da tragalac mora daide uz pomoćHrista beskrajne svesti, ne uz pomoć Hrista fizičke osobe. Mi smo u potpunoj zabludiako mislimoda je Hrist mislio bilo šta drugo tom izjavom. Tu se radi o beskonačnoj svesti izraženoj krozHrista. Njegova svest je još uvek na Zemlji, jer on predstavlja i otelovljuje beskonačnu svest. Onnaziva Svevišnjeg svojim Ocem. Svevišnji je Otac svih i svake duše na zemlji.Kada drugi pokušaju da preobrate ljude, to je zbog neznanja. Ja sam Indus. Ja nisam došao na Zapad dapreobraćam bilo koga, daleko od toga. Ja sam duhovna osoba. U meni je hinduizam, umeni je budizam,u meni je hrišćanstvo, u meni su sve religije. Duhovni učitelj je iznad svih barijerareligije.Istovremeno, na temelju njegove apsolutne realizacije i jedinstva sa Svevišnjim, on udomljuje u

svom srcu sve prave religije, žive i mrtve /.../109Prigodni pogovor i uputstvo za čitaoce Šri Činmojevih knjiga./.../ Pravi učitelj će uvek osećati da je najvažnija stvar za tragaoca da ostvari BogaOn ne želi dabude jedini koji prosvetljava, jedini spasitelj. On jedino želi da bude verni Božjiinstrument.Kad kažem da sam instrument ja to zaista i mislim. Ja nisam Bog. Daleko od toga. Bog je vaš otacisto kao i moj. Bog nije ničiji monopol. Ja sam međutim njegov svesni instrument dokvi, na žalost,niste. Sutra međutim možete da budete svesni instrument ako sledite unutrašnju stazu duhovne

discipline."Iz Šri Činmojevog intervjua Radio-Njujorku:Šta se desilo sa Hristom u onom periodu njegovog života koji nije predstavljen u Bibliji?ŠRI ČINMOJ: Hrist se uputio u Indiju gde je učio od indijskih učitelja, ali nije primiogurua.110Njegov guru je bio Jovan Krstitelj. Od njega je primio posvećenje i bio kršten. U vreme kad je umronjegov otac, Isus je bio u Kašmiru. U Indiji su čak do današnjih dana sačuvani neki talsmanikojima se on koristio.- Rečeno je da će se u naše vreme pojaviti ponovo božanski avatar Hrista. Imate li

zahvaljujući svojoj supersvesti bilo kakav stav koji bi nas mogao prosvetliti po tom pitanju?ŠRI ČINMOJ: To je stvar unutrašnje vere. Stvarni Hrist se raća svakoga dana u našoj sve.Stvarni Hrist je Hrist koji je besmrtan, a ne Hrist koji je živeo 33 godine, ne ljudski, negobožanski Hrist. Ljudski Hrist, sin drvodelje, živeo je 33 godine ali božanski Hrist koji jerealizovao Boga koji je postao jedno sa Bogom, koji je predstavljao i predstavlja Boga na Zemlji, živ



je do današnjeg dana i u isto vreme rađa se svakog dana u ljudskom srcu.- Postoji li neka razlika između Hristovog učenja i učenja joge?ŠRI ČINMOJ: Po višem shvatanju, razlika ne postoji. Hrist je realizovao Boga i ponudiogačovečanstvu. U jogi je takođe konačni cilj realizovati boga i ponuditi ga čovečanstvu.liko seHristovo učenje zasnivalo na ljubavi i samilosti ono potpada u kategoriju bakti joge."Sai Baba i Sai-centriJedan od takođe popularnih modernijih indijskih „proroka" i „iscelitelja" jeste SatijaSai Baba.Rođen je 1926. u selu Putaparteu. Rođeno ime mu je Satjanaradžan Pedi Radžu.U učenjima Šri Činmoja i Sai Babe zapazio sam mnoge podudarnosti i sličnosti, pogotovo smislu univerzalističkog pristupa religiji, to jest doktrine o jednom bogu i mnoštvubožanstava(anđela) i avatara, te ostvarenih duhovnih učitelja. Tako se malopređašnji opširniji prz učenjaŠri Činmoja umnogome poklapa sa propovedima Sai Babe. Ono što je karakteristično jeste o da seSai Baba proglasio reinkarnacijom čuvenog indijskog učitelja i askete Sai Babe od Širdija. SamSai Baba predodređen je da živi tri života. U prethodnom se zvao Širdi Baba. U ovom će i96 godina, a osam godina posle smrti rodiće se kao Prema Sai Baba i imaće lik Isusa

Hrista.Sledbenici Sai Babe inače veruju da je on božanstvo, reinkarnacija boga Višnua (prekoprethodnereinkarnacije od Širdi Babe). Veruju da je upravo on od boga odabran da u sledećem životuujedini čovečanstvo. Zato oni i pripremaju teren, zagovarajući ujedinjenje svih 5 religija. Objavilisu i krst novog doba, koji umesto raspeća ima srca, a u dnu lotosove cvetove.Veliki Sai Babin ašram i centar duhovnosti nalazi se u Putaparteu, u Indiji, i sastoji se odzdanja koje liči na dvorac u stilu Diznilenda. Tu su zatim zgrade u koje mogu da se smeste na stotinenjegovih obožavalaca, koji masovno dolaze da prime njegov blagoslov i uvere se u n

jegovočudotvorstvo. Zatim su tu i škole i univerzitet koji je osnovao Sai Baba, gde se mladiobrazuju kako u religioznom smislu, tako i u raznim predmetima, odnosno naukama,do tehničkihsaznanja i veštine rada na kompjuterima. Sam Sai Baba je dakle vrlo bogat, mada skromno živi,ulažući ogromne donacije u objekte potrebne za njegov duhovni rad i širenje misije. Posebnoje značajno istaći da je od priloga vernika izgradio supermoderan „Institut više medicie",kompleks koji se prostire na 60 hektara, a opremljen je najnovijim aparatima, operacionim salama,

skenerima.. Njegova popularnost odavno prelazi granice Indije. Pored svog misionarskog rada,osnivač je i međunarodne organizacije „Duhovni napredak na individualnim osnovama". Prisutan jeu preko sto zemalja sveta. Centar za Evropu nalazi se u Milanu. U Jugoslaviji supristalice SaiBabe okupljene u dva centra, i to u Beogradu i Novom Sadu. Ukupan broj članova i simpatizera SaiBabinog pokreta u nas procenjuje se na 500.Sai Babin centar, ili tačnije „Sai-centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanj



e"proistekao je iz redova Sai Babinih pristalica iz Beograda ima više ogranaka u Jugoslaviji.Zagovara ideju da se Jugoslavija proglasi zonom mira i ljubavi, priređuje različitepriredbe ilimanifestacije na dan planete Zemlje. Posebno je interesantan predlog da se, po ugledu na Sai Babinašram u Putaparteu, na ušću Save u Dunav izgradi velelepni Sai-univerzitet zauniverzalni duhovni razvoj. Na političkom planu, Sai Babioni poklonici u Jugoslavijipristalice su Ekološke stranke i stranke Zelenih. Pod kapom Sai-centra 1991. godine osnovano jei „Udruženje za granične oblasti nauke Nikola Tesla"!!!111Seanse i meditacija Sai Babinih sledbenika održavaju se za sada po stanovima ili na Ušću uBeogradu. Samo mesto službe je po pitanju ovih vernika nebitno, jer im se, bilo gde da se nalaze imeditiraju, telepatski javlja sam Sai Baba, šaljući im poruke i pouke. Sai-centar neštampanovine, ali ima svoje radijske emisije „Energetski kanal ljubavi" na Trećem programuRadioBeograda. Jedna od posebnih Sai Babinih specijalnosti jeste njegovo čudotvorstvo isposobnost materijalizacije. Na primer, u neposrednom kontaktu sa narodom on kaže:

„Ja znam štavas muči, koji su vaši problemi. Strpite se, uskoro će to biti rešeno, bićete srećni i oljni."Ako te nevolje zaista nestanu, biće to još jedan dokaz njegovog božanskog bića, ako ne,Sai Baba ćereći da je to zato što nisu dovoljno verovali u njegovu božansku moć.U Sai Babinu sposobnost materijalizacije njegovi sledbenici veruju. Zaista, pojavljujući se prednjima, on povremeno lakim pokretom pokaže da se u njegovoj dotle praznoj šaci odjednom našaosveti prah „vibuti", stvoren ni iz čega. Povremeno tako materijalizuje neki zlatni predmet ilisitnicu. Obožavaoci tada padaju u pravi trans. Samo na 160 km od Putapartea nalazi

se Bangalore,centar savremene indijske nauke. Tu su smešteni najveći nuklearni vazduhoplovni idrugi instituti, krem indijske nauke. Naučnici nisu mogli da prihvate da tako blizu njih nekispretni čovek razbarušene kose, pred hiljadama vernika izvodi trikove. Krenuli su unapaddoktrinom da je sve to samo prevara, pisali članke i knjige. Bio je angažovan i najčuveniji indijskimađioničar Sorkar, koji je, kad je video šta je Sai Baba uradio sa prahom „vibuti", izvo i sam istoto. Ništa nije vredelo, jer su oni koji su verovali u Sai Babu ostali nepokolebljivi u svommisticizmu i predanosti svom duhovnom voći.

Čini mi se da je najadekvatniji rezime Sai Babine duhovne i svetovne misije dao jedan indijskinovinar, koji je napisao:„Razume se da mnoge nervira i vreća misticizam koji se širi oko Sai Babe, slepo verovanje ljudi unjegove božanske moći, da im smeta što je ašram u Putaparteu veliko preduzeće koje pravideo-kasete, prodaje „vibuti" i druge tobožnje relikvije, što nas taj spretni i vešti „svetik"gotovo ismejava, materijalizujući razne predmete. Ali zar Sai Bara nije podigao škol



ei univerzitete, bolnice i medicinske centre i tako doneo mnogo dobrogogromnoj masi ljudi? Stavimo sve na vagu i izmerimo imamo li više koristi ili štete?Budimopraktični i pragmatični. I zašto nam smeta što hiljadama zbunjenih nesrećnih ljudi donoutehu? Vrlo važno za vibuti koji on prosipa sa svog dlana, odnosno iz rukava."Moram, ipak, da zaključim da se sve dobro i plemenito iz Sai Babine misije dogaća samo u Indiji inigde drugde. Van Indije, ne želeći da potcenjujemo iskrene sledbenike i uvažavajući njgovuharizmu i dobrotvorna dela u njegovoj zemlji, Sai Babino učenje i maćioničarstvo ne znače ništa,osim što mogu poslužiti kao štivo za razbibrigu.Ošo Bagvan RadžnišOšo Radžniš umro je 1990. kada je imao samo pedeset devet godina ostavivši iza sebe orelspiritualnog velikana i voće, veliku slavu meću sledbenicima, ogromno bogatstvo, rečju: čitavumalu spiritualističku imperiju, slavnu organizaciju koja je funkcionisala kao satu njegovomčuvenom ašramu u gradu Puni, u indijskoj državi Maharašatra.Amblem Ošovog pokretaRoćen je kao najstariji od jedanaestoro dece trgovca iz sela Kučvada u državi Madija Pradeš. Kao

112dete pokazivao je nezavisan i bundžijski duh. Tokom studija filozofije navodno jedoživeoprosvetljenje, što se opisuje kao stanje „totalne svesti i probućenosti", poput onoga šo se desiloprincu Gautami Sidarti pre nego što je postao Buda. Sjajno je završio studije, bio nagraćivan kaoizuzetan govornik, radio kao profesor sanskrita, a kasnije filozofije, ali je sve to napustio da bise posvetio meditaciji i razmišljanju.Sve češće i u sve većem broju okupljao je sledbenike, njih i do sto hiljada, i držao imsede.Stvarao je svoju filozofiju koja je bila mešavina istočnih i zapadnih, koja je zahte

vala pronicanjeu sebe, što je uslov da se postane bogat u fizičkom, materijalnom i spiritualnom smislu.Posle napuštanja univerziteta, postao je propovednik prvo u Bombaju, zatim u graduPuni, gde jeosnovao svoj ašram. Tu se raspravljalo o gledištima svih markantnih figura istorije,od Bude doAjnštajna i od Lao Cea do Vilhelma Rajha. Tada je to postala već snažna organizacija,materijalnodobro opskrbljena i bilo je sve više ljudi sa Zapada koji su dolazili tražeći spas svoje duše.Jedan parking Ošoa Radžniša.Spas dušama svojih sledbenika Ošo Radžniš je tražio upućujući ih na potiranje, tj. bris

sopstvenog ega. Kada se izbriše sopstveni ego čovek postaje neuslovljen, slobodan iduševno zdrav,a ego je prošlost. Sve što se radilo, akumuliralo, sve karme i uslovljenosti, sve želje i žudnjeprošlosti, sve vezano za ono od čega potičemo rasu, religiju, nauku, porodicu dogaća seveku,a ego je to što se dogaća. Na terenu hrišćanstva, tumači Ošo Radžniš, Hristovo raspeće brisanje tela, a vaskrsenje je ponovo roćeni i oslobođeni Hrist. Takođe će se, to je poukasledbenicima iz hrišćanskog miljea, i naše vaskrsenje desiti nakon brisanja ega. To pr



aktičnoznači, savetuje Ošo Radžniš, da je svaka intelektualizacija u životu i svako postavljannekog cilja preduslov nervoze i frustracije.Cilj treba da bude ekstaza i blaženstvo. I Adam i Eva, poručuje Ošo hrišćanima, bili suizbačeni iz raja pošto su okusili plodove sa drveta poznanja, a to je u stvari bila želja da sepothrani ego.Sebe kao primer rečenog poistovećuje sa belim oblakom, a svoj put duhovnosti naziva „putem belihoblaka". To je put sveprisutnosti, lakoće, neuslovljenosti, nežnosti, blaženstva i ljubavi. Nebiti, ne postojati, a biti svuda. To sve je svakako nemoguće ostvariti supstancijalnim egom.Seksualna energija, smatra Ošo Radžniš, jeste jedina energija koju možemo potisnuti, aljemožemo potisnuti, to jest možemo meditirati, kroz seks. Seksualna iskustva transformišu se takou meditativna. Nije znači, po Radžnišu, seks taj koji pruža ekstazu, nego je to stanje vestiosloboćeno svakog misaonog procesa. Ošo Radžniš je takoće promoter takozvane dinamičkemeditacije. U biopolarnom svetu, u planetarnom smislu, polnom i svakom drugom, prihvatitidinamičku meditaciju znači ne opredeljivati se za jedno od dvoje, već biti oboje i tako meditirati.

113Ošoa Ranniša vezanog vode na sudsko saslušanje. Severna karolina SAD, 1985.Sve ove poruke, pouke, te seanse i meditacije, privlačile su na hiljade ljudi sa Zapada. Sam Ošoodlazi 1981. za Ameriku i osniva na ogromnom ranču u državi Oregon svoje sedište, takozvanu„spiritualnu komunu". Tu su ga posećivale hiljade ljudi iz Amerike, Evrope, Azije iAustralije.Mećutim, sve napred opisano učenje Ošoa Radžniša, u praksi je (najpre u njegovom slučapotommeću hiljadama sledbenika krajem sedamdesetih i u osamdesetim godinama) prevazilazilo okvirezakonskih normi koje važe i za regulisanje rada javnih kuća. Masovne seanse pretvara

le su se umasovne orgije, sa svim vidovima perverzija. Hipipokret, iako na zalasku, još uvekje, shodno svomizvornom pravu na slobodnu i otvorenu ljubav, amortizovao odnos vlasti prema radžniševcima, pasu one (širom sveta) dugo bile uzdržane. Pojava droge je rešavana na sličan način pojedimhapšenjima. Ali, zna se, porez mu nisu oprostili. Kad su počele da stižu kazne za neplaćanje porezapočele su i optužbe za ugrožavanje javnog morala, prostituciju, krijumčarenje droge. Opuženza trideset pet kršenja zakona, Ošo Radžniš je zatvoren 1985. i pored toga što su ga brli najjači

advokati iz SAD. U isto vreme zabranjen mu je ulaz u 22 države sveta. Čovek kojem senajpre svetolerisalo, nezajažljivo se od guru-propovednika pretvorio u raskalašnog bogataša (vlasnika 90rols-rojseva), seksualnog razvratnika i perverznjaka nedostojnog svoje misije isvojih knjiga,poruka, pouka i beseda, koje je prvi lično demantovao i kompromitovao posle izdržanekazne.Već oboleo od astme i dijabetesa, vraća se u Indiju i u svom gradu Puni osniva „Ošoovmultiverzitet" (multiuniverzitet) sa predmetima kao što su: alhemijsko hipnoterapi



jskitrening, zenstreljaštvo, transmisija energije, tibetansko lečenje pulsom, pa čak i umetnostumiranja!Umire 1990. prema zvaničnoj dijagnozi od srca. Poslednja autoritativni dokumenti kazuju da jebio zaražen HIV-om, te da je SIDA uzrok smrti. Broj pristalica se od nekadašnjih 10milionasmanjio na 3 miliona.Kod nas Ošo-centri postoje u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Baru, sa najviše 1.000pristalica. Seanse se održavaju u privatnim kućama ili stanovima.114ČandrasvamiMeću primerima modernog, komercijalizovanog, ispolitizovanog, nekonvencionalnog inetradicionalnog gurua, izabrali smo, izmeću ostalih, Čandrasvamija, do pre nekolikogodinapopularnog pseudohinduističkog gurua. Njegovo učenje svojevremeno je publikovano u Beogradu iNovom Sadu, pa se pretpostavlja da ima oko 500 simpatizera u našoj zemlji. Poreklom je iz indijskedržave Andra Pradeš. Još u ranoj mladosti odlikovao se harizmom. Dobar govornik,ubedljiv, vešt, brzo je stekao glas velikog mistika, svetog čoveka, i pravog gurua.Preduzimljiv,opredelio se za druženje sa političarima koji su, opet, umeli da iskoriste njegov ut

icaj nasledbenike.Prijatelj je Sanćaja Gandija, starijeg sina Indire Gandi, i još u vreme vladavine Gandijevih počeoje dase kreće meću ljudima iz državnog vrha. Bio je lični verski odnosno spiritualni savetničaknekih predsednika vlada, živeo je na visokoj nozi, putovao helikopterom po zemljii učestvovao čaki u raznim političkim smicalicama.Odlazi i za SAD. U Holivudu se zbližava sa Elizabet Tejlor koju je navodno izlečio od neke teškebolesti. Ipak, njegovo uplitanje u finansijske i političke afere postalo je sve učes

talije iindijske vlasti ga hapse. Trenutno je u zatvoru pod optužbom da je učestvovao u više političko-korupcionaških afera, a takoće da je čak imao udela u pripremama atentata na bivšeg preijeraRadživa Gandija.DzođkenDruštvo za očuvanje drevne tradicije TibetaOsnivač ovog društva je Namkhan Rombu Rinpoće, profesor orijentalistike u Napulju. Prvekomune Dzoćkena nastaju u Evropi osamdesetih godina.Ovo je na našim prostorima mala verska zajednica i u isto vreme verska grupa novijeg datuma

okupljanja, pa ćemo joj posvetiti i manje mesta. Propagiraju religiju koja je spojhinduizma ibudizma. Praktikuju tibetansku jogu, hatha jogu, poznatiju kao „joga hladnih predela". Pored toga,ovo društvo izučava tibetanski jezik, kulturu, slikarstvo, običaje, a posebno tibetanskudrevnu medicinu i astrologiju.Osnov učenja je savršenstvo, to jest savršeno jedinstvo tri uzajamno povezana ljudskaaspekta, a tosu telo, životna energija i um. Jogom i meditacijom upravo se postiže interakcija i



harmonijaovih komponenti kad čoveku polazi za rukom da otkrije svoje „prvobitno stanje čiste svesti".Ova zajednica ima centre u Beogradu, broji oko 200 članova i povremenih praktikanata i sarađujesa drugim centrima dzođkena u inostranstvu.Meher BabaMeher Baba, u prevodu „milosrdni otac", ili „otac ljubavi", rođen je u Puni (u Indiji), kao MervanŠerkar Irani, 25. februara 1894. godine. Roditelji su mu bili Indusi, pripadnici Zoroastrinereligije. Od mladih dana je na putu bogopoznanja i duhovnosti, a svoju prvu inicijaciju primio je,što je zanimljivo, od jednog od najsavršenijih učitelja toga doba, muslimanke Habrad Abađan. Odnje saznaje da je otelovljenje božje. Dobija ime Meher Baba, a poklonici i sledbenici nazivaju ga„avatar novog doba". „Meher Baba je srž naših bezbrojnih Ja. Ne možemo spoznati sebe akespoznamo Meher Babu. Voleći Meher Babu i dajući Meher Babi, dajemo i drugim licima,adajući drugim licima dajemo i sebi", zanosno ističu sledbenici.Sa druge strane Meher Baba u svojim „Besedama" kaže: „Moj zadatak nije da svetu otkrivam istinu,

već da pohotnom čovečanstvu pomognem da sazna istinu. Treba spoznati svoje egoistično, nestvarno Ja, ne kao dobro i loše, pametno ili glupo, već kao uobrazilju, kao lažnu sliku svogistinskog Ja, te ljudi treba da prestanu da se poistovećuju sa tom lažnom slikom. Novočovečanstvo jeste čovečanstvo istine sa izbrisanim pojedinačnim egom, zasnovano na spiralnim,a ne intelektualnim iskustvima, to jest doktrinama, jer mistično je istinito, a intelektualno jeplod maje, to jest uobrazilje. Svrstavanje ljudi u grupe, partije, religije, sekte, jeste bežanje u vid115

odbrambenog mehanizma. Ne pridajem značaj veroispovestima, religijskim ritualima,dogmama, staležima, već jedino razumevanju sedam stvarnosti:• stvarno postojanje boga čija je suština (sopstvo) prisutna u svakom pojedincu;•jedina ljubav jeste ljubav prema bogu, koja i budi čežnju da se bude sa bogom;• jedino stvarno žrtvovanje jeste žrtvovanje za boga;•jedino stvarno odricanje jeste odricanje boga radi;• bog boravi u svakom i dobrom i rđavom čoveku;• jedino pravo uzdržavanje je uzdržavanje od niskih pobuda;• predavanje bogu, ali tako da mu ne može naškoditi nijedna nesrećna okolnost.Kao jedan od primera božanske ljubavi koju je propovedao, on i njegovi ljudi stvarali su se o„mastima", duševnim bolesnicima, koje je Meher Baba smatrao svetim bogoopijenim dušamakoje su

napustile ovaj svet radi bogopoznanja. Takve osobe je na svojim mnogobrojnim putovanjima MeherBaba hranio, kupao i provodio vreme sa njima.Inače, Meher Baba je često putovao, kako po Indiji, tako i po Evropi i Americi, dubokofascinirajući sve one sa kojima se susretao i saraćivao. Godine 1925. zavetovao se na ćutanje i nijeprogovorio do kraja života. Sa prisutnima je komunicirao pišući, a od 1927. prestaje ida piše isamo je gestikulacijama i pokazivanjem slova na tabli predavao sledbenicima svoj



e misli i ideje.Umire 1969. U gradu Meherzadu nalazi se grobnica Meher Babe. Mnoga poklonička putovanjauglavnom starijih osoba, organizuju se po svetu u cilju posete grobnici Meher Babe. Samim timhoću da kažem da postoje mnoga društva sledbenika Meher Babe u svetu. Tako i u Jugoslaviji imamoslična društva u Subotici, Novom Sadu i Beogradu. Ukupan broj sadašnjih i bivših sledbeika isimpatizera Meher Babe u Jugoslaviji, kreće se izmeću dve i tri stotine.Vaišnavska verska zajednica Hare KrišnaMeđunarodno udruženje za svesnost KrišneVeć smo rekli da u indijskom panteonu dominantno mesto zauzima indijsko sveto trojstvo:• Brama, tvorac• Višnu, održavatelj i čuvalac• Šiva, preobrazitelj.Znamo da su avatari boga Višnua izmeću ostalih Rama i Krišna, a očekuje se dolazak mesie Kalke,takoće Višnuovog avatara. Govorili smo takoće i o putevima bogopoznanja i duhovnog uzdizanja uhinduizmu koji vode preko samospoznaje, dakle putem poniranja i stapanja u univerzalnu, božansku,neuslovljenu svest, a da je preduslov za to prosvetljenje pojedinačna svesnost koj

a podrazumevaanalizu i znanje o pokretačkim silama prirode i psihomentalne aktivnosti. Svesnostnas vodi kauniverzalnoj svesti, ka samospoznaji i samim tim bogospoznaji. Tada se svesnost,znanje koje nas jedovelo do univerzalne svesti, briše, a ostaje ta univerzalna svest sjedinjena sa božanskom.Dakle, pripadnici verske grupe o kojoj je ovde reč jesu sledbenici boga Višnua, krozpoštovanjenjegovog otelovljenja na Zemlji, avatara Krišne. Život, učenje, poruke i pouke, daklesvesnostKrišne, jeste put samoostvarenja, tj. samospoznaje, a samim tim i bogospoznaje.Krišna je, inače, bio savetnik i starešina indijskog ratnika i junaka Arćune, kome, kro

nebeskei etičke zakone, otkriva viši smisao života. Posle se Krišna transformiše u pastira i pajeomiljen, naročito kod žena. Sve to zabeleženo je u staroindijskom epu „Mahabharata", i o u delukoji se zove „Bhagavad gita".Kult Krišne vrlo je rasprostranjen u Indiji. Postoje Krišnini hramovi, vrtovi, praznici, tj.dani Krišne u Indiji. Mećutim, ovo masovno poštovanje Krišne u Indiji nema veze sa„Vaišnavskom verskom zajednicom Hare Krišna" (u daljem tekstu: VVZ) niti se odvija u okviru nje.Njeni članovi nose odela boje šafrana, briju glave poput indijskih svetih ljudi i daju

116sebi indijska imena, ali okupljaju uglavnom ljude sa Zapada. Da kažem i to da su hramovi VVZreplike indijskih hramova i nalaze se u zemljama Zapadne Evrope i Amerike. Krišnaje, svakako,jedan od najviše obožavanih avatara u Indiji, ali je VVZ posebno, mećunarodno, autohtonoudruženje nastalo na Zapadu.Pre nego što kažem nešto o osnivanju Hare Krišne, podsetiću da je pre pet vekova živeoovozemaljski život Šri Krišna Čaitanja Mahaprabhu. U Indiji ga zovu zlatnim avatarom,



smatrajući ga reinkarnacijom Krišne. Tvorac je mantre (pesme) „Hare Krišna", upražnjavaebakti jogu (jogu ljubavi i predanosti) i ostvarivao ju je krozmantranje. Kako je govorio njegov pratilac Nitjananda, „dovoljno je imati kod kuće Čaitanjinu slikui pevati mantru „Hare Krišna", te spoznati tako boga". Kao neku vrstu uputstva Čaitanja propisujeosam vrsta moći koje mora imati svaki jogin toga vremena:• da može postati manji od atoma;• da može postati veći od planine;• da može postati lakši od vazduha;• da može postati teži od svakog metala;• da može po svojoj volji izazvati svaki materijalni učinak-materijalizovati predmete;• upravljati drugima poput Gospoda;• slobodno putovati unutar i izvan univerzuma;• može izabrati mesto svoje smrti, i mesto svog ponovnog roćenja.Cilj svakog duhovnog uzdizanja jeste dostizanje odnosa sa Krišnom, a to je samim tim i dostizanjesavršenstva života, propovedao je Čaitanja.„Posle mnogo roćenja i smrti onaj ko zaista ima pravo znanje predaje se meni (Krišni,prim. Z. L.),znajući me kao uzrok svih uzroka i svega što postoji. Takva velika duša je veoma retka." Tako stoji uepu, a Čaitanja, kao što je već rečeno, predvića mogućnost samospoznaje kroz bakti jogu

ntru„Hare Krišna".Osnivač VVZ je Šri Šrimad A. C. Baktivedanta Svami Prabupada (1896-1977). On je desetiučitelju tradiciji Šri Krišne ČaitanjeMahaprabhua. Rođeni Indijac, pre svog misionarskog rada bio je uspešni poslovni čovekuBengalu. Međutim, 1959. prihvata sanjasu (odvojen monaški život) i aktivno i potpuno predanopočinje svoj misionarski rad. Pošto po pravilima sanjasina nema pravo da poseduje ili zarađujenovac, brigu o porodici i sav svoj imetak prepustio je sinovima. Na sugestiju svog učitelja Šri

Šrimada Baktisidante Sarasvatija Takura, odlazi u SAD, da na engleskom jeziku prenosi svetuvedsko učenje. Tako je u Los Acđelesu 1965. osnovao „Međunarodno udruženje za svesnost e" (udaljem tekstu: MUSK), poznatije kao Hare Krišna, u prevodu „voljeni Krišna". Udruženje ezasnovano na ekstatičkom obožavanju Krišne, što ću kasnije objasniti. Veoma aktivna misSvamija Baktivedante dala je nemale rezultate.Osnovao je izdavačku kuću „Bhaktivedanta Book Trust" u Los Anđelesu. On sam napisao je rekoosamdeset knjiga prevedenih na sedamdeset jezika. Otvorio je 108 hramova širom sveta, ima oko10.000 iniciranih članova i na milione sledbenika (oko deset miliona) u celom svet

u. CentarHare Krišne za Evropu je u Švedskoj. Posle njegove smrti nasledilo ga je više gurua. Oblastistočne Evrope drži devet gurua.Učenje Svamija Baktivedante pokušaću da predstavim što vernije i objektivnije, navodećipovremeno citate iz „Bhagavad-gite", kao i iznajpoznatije knjige Svamija Baktivedante, „Nauka o samospoznaji".Sledbenici Hare Krišne su bakte (posvećenici), pa su, samim tim, deklarativno, i njihov život,sistem vrednosti, versko-obredna disciplina, rad i navike u skladu sa njihovom v



erskompripadnošću. Cilj života jeste izlazak iz kruga reinkarnacija, realizacija sopstvene duhovnesuštine i večni život u okviru svesnosti Krišne. Po „Bhagavad-giti", sva bića su delićidelići su namenjeni služenju celini. Put do večnog života i izlaska iz kruga reinkarnacjajeste put svesnosti Krišne. Biti i delimično uspešan na ovom putu u ovom životu jeste vlikinapredak, jer obezbeđuje rađanje dobrih vernika u porodici u narednom životu, te takostvara117veliku šansu za ostvarenje večnog života ili barem za dalje duhovno usavršavanje ikonačnu realizaciju. Postoji, naime, 8.400.000 telesnih oblika od kojih dobijamo jedan, uzavisnosti od sopstvenih zasluga, vrlina i navika u prethodnom životu.Posvećenost pripadnika VVZ toliko je izražena da, recimo, naši sugrađani tvrde da su onpresvega posvećenici Krišne, a tek uzgred deca tog i tog oca i te i te majke. Takođe, nacija im jenebitna, a da im je „demonizovano" okruženje interesantno samo ukoliko pristane da krene putembuđenja svesnosti Krišne.Takođe će Svami Baktivedanta u SAD svojevremeno reći: „Vi nisteAmerikanci, ja nisam Indus. Mi smo samo duhovna bića, duše." U svojoj knjizi „Nauka o

samospoznaji" osnivač Hare Krišne kaže: „Duhovno telo je telo koje je osloboćeno smrti,nja,bolesti i starosti. Ono je večno, puno znanja i blaženstva. Različite želje stvaraju raličita tela.Sve dok želimo razne vrste užitaka moramo prihvatiti razne vrste materijalnog tela/dakle, u tomslučaju krug reinkarnacija se produžava, prim. Z. L./. Krišna, bog, toliko je ljubazanda nam dajeono što želimo. Ako želimo telo tigra /misli se na budući život pojedinca, prim. Z.L./ažno isa zubima kojima možemo hvatati životinje i sisati svežu krv, Krišna će nam pružiti pri..Ako želimo telo bakte, daće nam takvo telo... Ako se neko bavi jogom, procesom samos

poznaje iiz nekog razloga ne uspe da dovrši proces, pruža mu se još jedna prilika. Tako se raća čistobramanskoj, ili bogataškoj porodici i dobija sve uslove i pogodnosti da završi proces."Iz „Bhagavad-gite" navešću reči Krišne upućene Arćuni: „Dragi moj Arćuna, ako neko shvamoju pojavu, odlazak i delatnosti, samo zbog tog razumevanja pruža mu se prilika da se poslenapuštanja ovog tela rodi u duhovnom svetu." Dakle, da razjasnim: hoće se reći da svako kad-tad morada napusti ovo telo, pri čemu onaj koji je shvatio Krišnu neće biti prisiljen da prihvati jošjedno materijalno telo,

već odlazi direktno u duhovni svet i „raća se na jednoj od duhovnih planeta", kako kažeSvamiBaktivedanta u knjizi „Nauka o samospoznaji". On takoće u istoj knjizi kaže:„Duša je čestica manja od atoma. Sićušni delić boga, to je duša; ona ima božanske osobikapljica vode ima sve sastojke kao i velika voda. Duša se seli iz tela mrtvog u novo telo (menjaodelo). Duša na evolutivnom putu ide, seli se, recimo iz tela vodenih životinja, u biljke i drveće,zatim insekte, ptice, životinje, pa zatim u necivilizovane ljude, a posle toga u civilizovane ljue.



Evoluira, dakle, odelo duše, a ona ostaje jedna, nepromenljiva, večna. Telesno shvatanje života kojese manifestuje, recimo, kroz sladostrašće, nacionalnosti, konfesije jeste glupost ipo tome se nerazlikujemo od pasa i mačaka. Nacije i veroispovesti samo su vrste odeće."Postoje razni oblici grešnih tela i prema stepenu grešnosti živo biće dobija materijalntelo.Zato naš pravi problem nije kako da jedemo, spavamo, razmnožavamo se i branimo, već kako dadobijemo nematerijalno telo, duhovno telo. To je konačno rešenje svih lroblema. Krišnaobećava:ako se predamo, ako postanemo potpuno svesni Krišne, ujedno ćemo se zaštititi od svihposledicagrešnog života.U ovom dobu jednostavno pevajte mantru „Hare Krišna". Nema drugog načina. Ljudi su zbunjenimnogobrojnim procesima samospoznaje. Ne mogu se baviti pravim obrednim procesimameditacijeili joge. To nije moguće. Zato gospodar Čaitanja kaže da će onaj ko prihvati ovaj procepevanjaodmah postići nivo samospoznaje. Ovaj proces pevanja koji je gospod Čaitanja ponudioza postizanjeljubavi prema bogu, zove se sankirtan (u prevodu „potpuno slavlje"). Pevanje „Hare Krišna"

je transcendentni proces, proces oživljavanja izvorne svesnosti. Postoji osam vrstatranscendentnih zanosa koji možda odmah neće biti prisutni kod početnika, ali daljim pevanjem iduhovnim uzrastanjem hoće:1. ošamućenost2. znojenje3. ježenje kože4. zapinjanje u govoru5. drhtanje tela6. lagana vrtoglavica1187. plakanje u zanosu

8. transMantra „Hare Krišna", poznata i kao „maha mantra" („velika mantra") izvodi se uz pomoćbrojanice. Ako brojanica ima 64 kuglice, kreće se mantranjem od prve do poslednjekuglice. Držećise za svaku od njih ponavlja se 16 puta mantra „Hare Krišna". Ukupno se u toku svakog kirtana(službe) mantra ponavlja 1.024 puta. „Maha mantra" glasi ovako:„Hare Krišna, Hare Krišna,Krišna, Krišna, Hare, Hare,Hare Rama Hare Rama,Rama, Rama, Hare, Hare."Voljeni Krišna (2 h)Krišna, Gospode (2 h)

Voljeni Rama (2 h)Rama, Gospode (2 h)Svami Baktivedanta takoće kaže sledeće: „Ne samo što vreme sadašnje nije pristupačno prmističnoj jogi nego i Vedante koje se mogu čitati teško se mogu razumeti na pravi načinjer sutumačenja višestruka. Mantra, to jest pevanje Hare Krišna je dovoljno za posvećenika Kre, zaBaktija... Da se vratim, nemojte misliti da je Pokret svesnosti Krišne nova religija koja nepriznaje Boga. Boga možemo zvati Alah, ili Krišna, ili nekim drugim imenom, ali koja



religija nepriznaje Boga. Mi jednostavno poučavamo ljude da vole Boga. Privlače nas razne stvari, ali akosvoju ljubav posvetimo Bogu bićemo srećni. Nemojte voleti samo drveće, biljke ili insekte. To vas,svakako, neće potpuno zadovoljiti. Naučite da volite Boga. To je misija Čaitanje Mahaprabua. Toje naša misija. Transcendentalna vibracija nastaje pevanjem Hare Krišne, te uzvišen proces(osmišljavanja) naše transcendentalne svesnosti. Kao žive duhovne duše mi smo svesni Kre,ali smo zagaćeni od pamtiveka. Naša svesnost je sada zagaćena materijalnom atmosferom.Materijalna atmosfera, okruženje, u kojem živimonaziva se „maja", u prevodu „ono što je iluzija". O savremenim joginima i guruima SvamiBaktivedanta kaže: „Oni su lakrdijaši i prevaranti. Ne znaju šta je prava meditacija, kristenestandardne metode, nezabeležene u vedskim spisima."Osim što potire značaj nacije i konfesija, hrišćanima se Svami Baktivedanta Prabupada oraćana više mesta na sledeći način: „Ko postane svestan Hrista, taj je svestan Krišne. /..i IsusaHrista poštujemo kao našeg gurua, jer propoveda svesnost Boga i zato je i naš duhovniučitelj."

Svami Baktivedanta i prekoreva hrišćane: „Umesto što držite zatvorene crkve, ponudite iama.Mi bismo tako pevali božje pesme 24 sata na dan /,../ Takođe mislim da bi hrišćanski svenicitrebalo da sarađuju sa Pokretom za svesnost Krišne."Kao i svi Indusi, članovi ovog pokreta smatraju kravu svetom životinjom, ili, tačnije,drugommajkom čije mleko koriste kao i majčino.Bilo bi, čini mi se, interesantno navesti i reči osnivača VVZ o kriminalu, tačnije okriminalcima: „Za razliku od pobožnog čoveka koji ima čisto srce, kriminalac ima nečistrce.Ta prljavština je kao bolest i manifestovana je u vidu neobuzdane požude i pohlepe.Dakle, mnogi

ljudi boluju od te bolesti i zato je kriminal raširen. Kad ljudi pročiste srce od teprljavštinekriminal će nestati. Najjednostavniji proces pročišćenja jeste zajedničko pevanje božjitihimena, sankirtan, koji je i osnova pokreta svesnosti Krišne."Ishrana je posebno poglavlje sledbenika VVZ. Pošto sledbenici Krišne sebe smatraju baktamato podrazumeva poseban režim ishrane u skladu sa učenjem koje slede. Kako sve na svetu, i životinjai biljka, imaju dušu, to je ishrana pre svega strogo vegetarijanska da se u ciljuishrane ne biubijalo i time činio greh. I sam osnivač zajednice je svojim sledbenicima, spremajućiovu hranu,

dao preporuke, to jest neke recepte, koji se revnosno poštuju. Tako će se u kuhinjiuz druguvegetarijansku hranu obavezno spremati i nuditi čapatije (pogačice od neprosejanog brašna), dal(supa od povrća) i gi (puter). Ova hrana koja se sprema u hramovima Hare Krišna zovese prasadamili gospodova milost. Ona najpre odstoji oko pet minuta u toku specijalne molitve kojom se nudiKrišni, pa tek potom sledbenici obeduju. Ishrana prasadamom smatra se pričešćem Krišnom119



delom obreda zajednice. Prilika je i da se kaže kako pripadnici Hare Krišne provodedan u hramu.Buđenje je u 4 sata ujutro. Od 4 do 9 je služba, služi se Krišni, kroz veliku mantru uzpomoćbrojanice na već opisan način, šesnaestostrukim ponavljanjem mantre na svakom zrnu kuglice,ukupno 1.024 puta. To su lične meditacije. Osim njih predviđeno je i kolektivno izvođenje velikemantre uz kolektivno pevanje, tzv. sankirtan. Sankirtan pripadnici Hare Krišne izvode i najavnim mestima. Od 9 do 17 sati najpre se doručkuje, potom svako ide na svoje zaduženje, bilo vezanoza hram (čišćenje, priprema hrane), bilo vezano za misiju (prodaju knjiga, propagandnog materijala),ili se obavljaju probe za javne nastupe (vokalno-instrumentalni sastav „Nitjananda" iz Beograda,koji čine članovi Hare Krišne iz Beograda s vremena na vreme održava dobro posećene konte), aangažovali su se, na našim prostorima do pre neku godinu, i humanitarnim radom u organizaciji„Food for Life" („Hrana za život"). Od 17 do 19 sati je večernja služba. Najvažnija i nećenijaslužba je nedeljom u 10 sati koju posećuju i bivši inicijanti, simpatizer i gosti. Duhovno

uzdizanje podrazumeva svojevrsno rangiranje. Ko dostigne najviši, treći stepen, tajse smrćusigurno utapa u Krišnin svet, u večno blaženstvo, ostvaruje cilj, prekida krug reinkarnacije, te sesa svojim duhovnim telom večno naseljava na duhovnoj planeti. Zaslužiti tako nešto značprethodno revnosno služiti Krišni i besprekorno se držati moralnog kodeksa zajednice ito:• besprekorno se držati vegetarijanske ishrane (izbačeni su meso, riba, jaja);•zabrana predbračnog i preljubničkog seksa;• zabrana konzumiranja svih opojnih sredstava droge, alkohola, kafe pa čak i čaja;• zabrana kockanja.Posebna karakteristika pripadnika VVZ jeste prihvatanje sistema društvenih staležakarakterističnih kroz istoriju za samu državu Indiju, na kojem počiva i sama verska ci

vilizacijaa koji se zove „Vernašrama darma" i obuhvata 4 stepena, 4 društveno-socijalna staleža i4 duhovnastaleža:bramani duhovnici,sveštenici, naučnicikšatrije upravljači, ratnicivaišije trgovci, zanatlije,poljoprivrednicišudre radnici, sluge;po drugom kriterijumu imamo:grihashe porodični ljudivanaprasthe oni koji su se

odvojili od porodicebramačare oni koji žive u celibatusanjasine monaheKrajnji cilj je opet obožavanje Krišne, koje sprovodi svako u svom društvenom staležu. udbinasvakog je u svom staležu u kojem živi. Sreća i nesreća se ne mogu sprečiti, zato ne tretrošitivreme na svakodnevicu, nego se treba u potpunosti i predano posvetiti duhovnom napredovanju uokviru Pokreta za svesnost Krišne, shodno svom društvenom i duhovnom staležu.



I baš u poslednje vreme, uz misionarsko propovedanje i podučavanje iz čisto religioznih imisionarskih pobuda, sledbenici Hare Krišne posle smrti Svamija Baktivedante (1977) posebnoinsistiraju i na širenju ideje o kastinskom urećenju društva na globalnom planu. To bihilustrovao navodima vezanim za organizaciju države i društva na kastinskom principukoju VVZzagovara. Biće to izvod iz predavanja dr Aleksandra Dvorkina, ruskog teologa i stručnjaka svetskogglasa za pitanja verskih sekti, održanog oktobra 1966. u Domu Vojske Jugoslavije,na kongresuo totalitarnim i destruktivnim verskim sektama.„Ipak, uz svu svoju samokritičnost, krišnaiti se ne odriču svoje osnovne doktrine koncecijeVarnašrama, koja je i do današnjih dana ostala formulisana u knjizi „Varnašrama manifessocijalnog razuma" (Njujork/Los Anćeles/ Vaduc/Bombaj, 1981. god. Stranice citatadate prema120nemačkom izdanju. Prevod sa nemačkog: P Čiplin).Njen autor je Njegova Božanska milost Om Višnupada Paramahasma Parirajakarja AstotarasataŠri Šrimad Harikeši Svami Maharja Višnupada Ahraja Harikeši Svami, Amerikanac ponacionalnosti, član MUSK. Šrila Prabhupada je 1977. zauzeo mesto gurua-vođe i upravnik

aimovine. On je vrhovni guru svih krišnaita i sva njegova mišljenja i odluke za njihsu obavezujuće.Stoga je svaki domaći krišnait obavezan da Varnašramu smatra božanskim poretkom društvadateži njenom sprovoćenju svuda ucelom društvu. Upoznavanje nekrišnaita sa ovom koncepcijom je vrlo komplikovano. Rukovodiocisekte skrivaju je od spoljnih ljudi, smatrajući da oni nisu dovoljno prosvećeni da bi je shvatili iprimenili i da bi se skandalizovali ako bi se bliže upoznali sa njom.U čemu se sastoji ta koncepcija? Pre svega, ona opovrgava osnove demokratije, tj.one same principe

na kojima krišnaiti insistiraju, braneći svoje pravo na postojanje u pluralističkom društvu:„Ako je ljudsko društvo obezglavljeno, onda će bezumni ljudi, koji nisu bramani, uvesti svet umučno samouništenje, i sve dotle dok na čelo čovečanstva ne stanu bramani, neće biti miisreće ni zadovoljstva." (str. 106)Religiozna neutralnost države, lažno nazvana ateizam, proglašena je krivcem za opšti pa, koji semože ispraviti samo brzim uvoćenjem u čitav svet kastinskog sistema Varnašrame, na čijelubiti rukovodeći krišnaiti. Reč je o svojevrsnom osvajanju vlasti, koje se može ostvaritkroz

pokoravanje intelektualne elite raznih zemalja i odlučan uticaj na sredstva masovnoginformisanja: „Savremeni društveni sistem, kojem se ljudi osećaju privrženim, možebiti bezbolno promenjen ako se primene ispravni socijalni ciljevi koje sadrže pravi vaišnavskivedski tekstovi." (str. 133)Harikeši Svami želeo je da iskoristi informacionu mrežu društva u cilju „širenja saznanbožanstvenom" (str. 136), tj. da pretvori SMI /vladu, prim. Z. L./ u instrument propagandesvesnosti Krišne, nadajući se, ne bez osnova, da će perestrojka brže od svega nastati u



onimdruštvima u kojima se veliki broj informacija može širiti bez prepreke. Danas se informacionikanali mogu zloupotrebiti tako što se njima pleni um čoveka materijalnim ciljevima.Informativni sloj vaišnavaca može produhoviti te kanale, pri čemu će ih oni koristiti zto dabi izazivali duhovne promene u društvu. (str. 134)U novom društvu pred preuređeni SMI biće postavljeni drugi zadaci: „U društvu Varnašraminformacioni tok nalaziće se pod kontrolom bramana. To znači da će sve informacije koje širiSMI morati da odgovaraju duhovnom standardu. Društvo Varnašrame potpuno zavisi odintelektualnog voćstva bramana. Zato društvo Varnašrame ne može da ostavi SMI pod kontrlomdrugih snaga." (str. 146)Sve ključne pozicije u SMI zauzeće viša kasta bramana: „Pred bramanima je zadatak da obnaroduz pomoć informacione mreže. Bramani će postati savetnici ljudima i odrećivaće karakterdruštva." (str. 118). Glumci, komentatori, reditelji i slični ostaće, naprotiv, kao šude nižakasta najamnika, radnika za novac. Ipak „svi oni koji odlučuju koje znanje i informaciju trebaširiti redaktori, novinari, scenaristi ili reditelji moraju biti bramani koji su obučenida upravljaju društvom. Pod rukovodstvom bramana SMI će služiti istom cilju, kao i pod

sadašnjim materijalističkim rukovodstvom, i time će upravo podržavati društvenu stabiln.Ipak, to neće biti društvo koje je zapalo u materijalistički ćorsokak, već progresivno ovnodruštvo. (str. 148)Idealni društveni sistem to je teokratija uzdignuta na dotad nevićenu visinu, koja ne podležekritici i koja je zasnovana na kastinskoj osnovi. Sistem Varnašrama MUSK proizilazi odSvesavršenog Svevišnjeg. Najviši Gospodin opunomoćio je svoje zapise. Najviši Gospodin da stvori Svoj savršeni društveni sistem (Varnašramadharmu) u vidu staranja zaljudsko društvo." (str. 73, 88 i 81)To društvo karakteriše kastinski sistem. To je veoma autoritarno društvo. Čak i Harikeš

Svami samokritično priznaje: „Vlada Varnašrame, treba shvatiti, nije fašistički, ali jerovrežim." (str. 208) Često se može sresti korporativistički opis idealnih sistema. Mnogefašističke ideologije vole da uporećuju državu sa organizmom, koji ima glavu (upravljačelitu), ruke (kastu policije i vojske), stomak (kastu trgovaca i bankara) i noge(radnički deo121stanovništva).Na čelu društva stoji zaista umna glava koja donosi odluke, saglasne apsolutnim principima (str.88).Ta rukovodeća elita jesu vaišnaviakari, tj. oni su monasi društva i njegove vođe. Nikaki izbori

nisu potrebni, jer „ako narod prosto vidi kako oni rade i čuje šta oni govore, onda jepotpunoočevidno da će im se on priključiti i slediti te visokokvalifikovane, duhovnošću i blagispunjene ljude koji se izuzetno brinu o najvišem blagostanju naroda." (str. 82)Krišnaitski guru izrekao je svoje mišljenje i o radnicima koji čine više od polovinestanovništva u njegovom sistemu društva. Evo šta on o njima misli:„Profesionalnim sklonostima šudra odgovara fizički posao ili usluge. Šudre opslužuju trdruge društvene klase. Njihov dohodak zavisi od zadovoljstva koje njihov rad donosi korisnicimausluga. Ljudi koji imaju sposobnost da budu šudre predodrećeni su da rade pod kontro



lom tri višedruštvene grupe. Njihov osnovni interes je da zadovolje sopstvene interese, njih stalno nešto vučezabranjenim gnusnim stvarima kao što su riba, meso i jaja, i naročito hrana podložna truljenju.Šudra se održava pomoću vina, viskija, piva i cigareta, često je i narkoman. On može daprokocka sav svoj novac radi zadovoljenja sopstvenih čula. Šudra nije u stanju da izdržiograničenja čulnih naslada, čak ni na momenat i prvom prilikom će sa ogromnim olakšanjea sepreda zovu naslade. Njegovo omiljeno zanimanje je sekusalni život. Nezadrživo gonjensvojimgenitalijama, on radi danonoćno da bi stvorio pogodnu situaciju koja odgovara njegovim pohotnimželjama. Šudre se uvek nalaze pod kontrolom nekog drugog i to odgovara njihovim naklonostima.Najbolje za njih je da se potčine kontroli u sistemu Varnašrama. Tada će konačno biti zdovoljni."(str. 215, 217 i 227)Treba primetiti da će se, za razliku od kastinskog sistema u Indiji, gde se pripadnost kastističe roćenjem, članovi novih kasta birati još u ranim fazama školskog obrazovanja: „Nijesasvim lišen ličnih kvaliteta i niko ne može da ne radi u skladu sa svojom prirodom. T

o je samopitanje vremena kada će se kod deteta ispoljiti tipični simptomi odrećene društvene klae." (str.143) Na taj način čovekovu sudbinu odrećuje ne neki nepravedan slepi slučaj, već vladalita.Svaka kasta dobiće obrazovanje koje striktno odgovara njenom položaju u društvu: „Učenidovoljno sposobni da bi se obučavali za bramane dobijaju dovoljna znanja iz svih filozofskih iintelektualnih predmeta. Za druge društvene grupe to je nepotrebno i neumesno. Uporedo sabudućim bramanima prolazni kurs učenja pohaćaju još samo kšatrije, koji će kasnije zauzisokerukovodeće položaje. Ostali članovi društva dobijaju obrazovanje koje odgovara njihovo

kasti i posle toga he biti pogodni za profesionalno ispunjavanje svog socijalnogduga."Kada dostigne otprilike 12 godina, dečak napušta svoju osnovnu školu i dalje dobija produženoobrazovanje u skladu sa svojim profesionalnim sposobnostima. „Ako učenik ima sposobnost šudre,naučiće ga da radi odrećeni posao. On će posećivati školu dotle dok ne dobije dovoljno a zaobavljanje tog posla i ne više od toga. Zatim će napustiti školu da bi se bavio društveokorisnim radom.Učenik koji pokaže sposobnosti vaišije, dobiće duže školsko obrazovanje, specijalizujućoblastima vaišijskih profesija, kao što su: trgovac, bankar ili seljak... Te profesi

je iziskujuširoko obrazovanje." (str. 144)U školi neće biti mesta religioznom pluralizmu. U svim školama novog društva učiće se skrišnaizam: „Što se tiče pogrešnih i besmislenih principa ateista, o njima ne trebainformisati decu koja posećuju školu Varnašrama, da ne bi saznala u šta drugi veruju." str. 141)Bez obzira na stalne izjave krišnaita o njihovom stremljenju ka miru i redovnih festivala mirakoje oni sprovode, u sistemu Varnašrama najvažnije funkcije poverene su vojnoj kastikšatrijama.



U društvu budućnosti predvićeni su i kšatrije-atomi, u čije zadatke spada ito da duhovno ili uz pomoć elektronike, oružjem ili opremom sliste neprijatelja sa lica zemlje.(str. 180). Nosilac božanske svesti, kao glavni u vladi, mora da ima mogućnost da vodi, kakoodbrambeni tako i osvajački rat, i da vodi vojsku u pobede. On je dužan da napadne /neprijateljedruštva, prim. A. D./, da ih porobi, da neutrališe njihovo delovanje i rćavo ponašanjea zatim da u122njihovoj zemlji ustroji društvo socijalne svesti. (str. 163)Pred nama su globalni planovi: „Ako jedno društvo može da se promeni i da prihvati duhovnevrednosti, veoma je važno da rukovodioci učvrste interese tog duhovnog društva u celomsvetu.Oružano suprotstavljanje će pružiti samo demonske ličnosti, koje su se celim srcem prilpile uzateizam i materijalizam. Upravo takve ljude treba uništiti. Tada će se svet osloboditi njihovihzahteva." (str. 163)„Šta znače glupi i sentimentalni ideali živeti i uživati u svetu koji je jasno ispoljiolonostka samouništenju." (str. 181)Neraskidivi deo idealnog društva to je lik neprijatelja. MUSK naziva svoje neprija

teljedemonima. U ovom svetu žive tri vrste ljudi: bogomizabrani, demoni i nevini. Bogomizabrani suzauzeli svoje mesto službenika Najvišeg. Demoni aktivno rade na tome da uništi svako saznanje oBogu. Nevini obrazuju stado koje sledi za onim ko je na čelu društva. (str. 158)Svi graćani he proći kroz obavezan sistem ispiranja mozga. Ispravne mere koje je započeo snažnivrhovni Varnašrama neće ograničavati samo snažni vojni uticaj. Graćani onih društava kozatrovana ateizmom, dobijaće instrukcije od bramana, da bi im se lično objasnila neophodnostsistema Varnašrama. Lako se mogu odvojiti korisni elementi društva od nekorisnih, pozvavši

svakog na zajendičko pevanje mantre Hare Krišna. Uz zajedničko pevanje mantri, mnogi ljudi koji susada prestupnici, mogu se pročistiti i kao takvi ispuniti važan posao za društvo. Akose nekiljudi bez obzira na to što je put pročišćenja bio svakome dostupan, i dalje ponašaju kane treba,neophodno je da se policija kšatrija oštro pozabavi sa svakim od nepodobnih." (str.163, 177)Evo kako treba diskutovati sa kritičarima sistema: „Zavidne i neosnovane kritičare trebapozvati na diskusiju sa bramanima samo zato da bi se podstakao duh naroda. Kao krajnje sredstvobramani će pozvati kšatrije koji će dovesti u red takve agitatore." (str. 165)

Izvanredno je interesantna teorija o kažnjavanju neistomišljenika: „Pošto će se ljudi uuštvuVarnašrama još od roćenja učiti visokim obrascima ljudskog ponašanja, za njihove prestunemanikakvog opravdanja. Zato će policija Varnašrama biti dovoljno stroga prema prestupnicima isurovo će ihkažnjavati... Posle prvog pokušaja da se stave na pravi put istine oni koji prvi putgreše,policija kšatrija mora da protera ili ukloni okorele prestupnike... Primena smrtne



kazne nepodleže raspravi. U savremenom društvu na smrtnu kaznu gledaju kao na besmislenu surovost; skorosvugde ona je ukinuta. Ali ukidanje smrtne kazne samo je dokaz nesposobnosti ineznanja rukovodilaca društva, a nikako milosrća prema ubicama... Ako u skladu sa religioznimzakonom ubica bude kažnjen, onda će on saglasno zakonu karme biti osloboćen posmrtne kazne.Kazne će služiti kao sredstvo zastrašivanja. Bolje bi bilo, kad bi se sentimentalne pristaliceindividualnih sloboda uzbućivale zbog toga što bezrezervna podrška pravu i poretku neuzima uobzir socijalno poreklo i okruženje prestupnika." (str. 176 177).I tako, udruženje za svesnost Krišne negira slobodu. Kada kritičari totalitarnih sektigovoreo odsustvu slobode unutar sektaških komuna, onda ih optužuju za neobjektivnost. TeorijaVarnašrama je teorijska osnova zabrane slobode, koja proizilazi iz usta samih sektaša. Zapropagandu i ostvarivanje odgovarajućih koncepcija u društvu krišnaita, kao i u drugimreligijama mladih, rado se koriste pravom na slboodu svesti i mišljenja. Ipak, nedopustivo jezloupotrebljavati jedno od osnovnih pravačoveka, pravo na slobodu svesti, da bi se ograničila ostala osnovna prava. Kao što smo

videli naprimeru koncepcije Varnašrame, u krajnjoj liniji to dovodi i do likvidacije pravana slobodusavesti.Potpuno je očigledno da je MUSK surova grupa za osvajanje vlasti, ustanovljena nastrogototalitaarnim principima, koja mašta da te principe proširi na čitavo stanovništvo zemajskekugle. Smatra se da je to jedan od pokušaja najbližih preteča Antihrista da pripreme tle za njegovuvladavinu u celom svetu."Uz prethodni tekst dodajemo da su se posle smrti Svamija Baktivedante pojavili lideri, gurui

Hare Krišne iz više oblasti u svetu promovišući se za naslednika. Bili su tu gurui iz v123država SAD, Engleske, Škotske, Švedske, Holandije i Rusije. Svakako je tu bilo želje zaliderstvom, ali, bez cinizma recimo i pravom na raspolaganje ogromnom Baktivedantinomimperijom. Pokret je tako, krajem sedamdesetih, prilično dehomogenizovan.Istina je, pokazalo se, da je pojedino članstvo uz znanje lokalnih voća krijumčarilo ikoristiloteške droge kao što su heroin ili LSD. Droga se kanalima pokreta pojavila čak i u Rusiji.Istina je da je monaštvo u nekim hramovima Amerike živelo u promiskuitetu.U SAD, tačnije u Zapadnoj Virdžiniji, dešava se početkom osamdesetih godina serija ubisava, za

koje je indirektno vezan voća pokreta za tu državu i svojevremeno jedan od Baktivedanti najbližihgurua.Jedan tako „čedan" pokret, sa članstvom visokih moralnih principa i discipline suočio ssanizom afera. Ipak, preduzimljivog poslovnog duha, sa izraženim atributima menadžera,AmerikanacHarikeši Svama nametnuo se kao domaćin, te stvarno postaje prvi guru voća VVZ i upravnikimovine. On uspeva da konsoliduje zajednicu, te da uglavnom povrati disciplinu i



urednost uhramovima.U strateško-doktrinarnom smislu zagovornik je radikalnog kastinskog društvenog urećenja, kaošto je već rečeno. Da li to shvatiti kao verski fanatizam, liderski entuzijazam; da likaopolitički anahronizam ili kao realnu mogućnost artikulisanu u ovom slučaju rečnikom i paksomhinduističke tradicije? Da li je to još jedan probni balon svetskih centara moći to jest budućih,mada preodevenih, bramana i kšatrija?Ako je suditi po posećenim koncertima grupe „Nitjananda", samo u Beogradu ima oko 5.000simpatizera Hare Krišne, a ukupan broj u Jugoslaviji procenjuje se na 10.000. U svetu ih ima okopet miliona, procentualno najviše u zemljama bivšeg Istočnog bloka. Centar im je u Americi, a zaEvropu u Stokholmu.Na kraju poglavlja o pseudohinduističkim sektama, poslužio bih se opet jednim citatom, ovog putavladike Nikolaja Velimirovića, koji je dugo proučavao indijsku religiju i filosofijui čakpokazivao simpatije prema njima. On kaže: „U pogledu filosofije, Indija je najbogatija zemlja na

svetu. Sve što su ljudi mogli da izmisle svojim razumom smišljeno je u Indiji. Samoje Bog jedinimogao ljudima otkriti nešto novo što ljudi nisu izmislili. I Bog je zaista otkrio ljudima najvećunovost radosnu vest kroz Isusa Hrista... Kad bi Indija znala istinu, zašto bi čekalaavatare imesije? Čeka ona nove, jer ne veruje u stare; čeka mesiju jer je videla da joj ne pomaže niGautama, Zen, Patanđali, Sankija / a ja dodajem: Ošo, Šri Činmoj, Meher Baba, Sai Baba,SvamiBaktivedanti, prim. 3. L/. Najveći protivnici hrišćanstva u Indiji su okultisti i teozofi kojimisle da su pronašli ključ mudrosti u zbiru svih religija i filosofija i koji drže da

je istina umnoštvu, a ne u čistoti."Džu ŠenOva sekta osnovana je 1993. godine u Kini, u gradu Hunanu, gde joj je i sedište, anjen osnivač i vođje Liu Điaguo. Pored sebe on ima još 30 zamenika i oko 20.000 sledbenika.Liu Điaguo (34) promenio je više religija. Rođen je i odrastao kao budista, zatim je postaorimokatolik, a potom protestant. Na kraju,koristeći sva dotadašnja verska iskustva, iako mlad, sa tek 28 godina, osniva sektuCu Šen iuspeva da za kratko vreme privuče relativno veliki broj sledbenika. To mu uspeva jer sebi

pripisuje moć egzorcizma, to jest „isterivanja đavola" iz ljudi. Ritual egzorcizma, kako ga jeon predstavljao, uključuje molitve, meditacije na voću, korišćenje „svete vode" i naredkao štosu „Naređujem, satano..." i „Nazad, satano".Liu Điaguo se toliko obogatio od priloga svojih „pacijenata", kao i samih sledbenika, i toliko sepogordio da je, posle smrti osnivača Satanine crkve, Šandora la Veja, bio jedan od ozbiljnijihkandidata da kupi njegovu kuću. Želja mu je bila, pre svega, da tzv. „Crnu kuću" preobr



ti u „svetomesto".Međutim, učestale su pritužbe na njegov račun. Sve više građana žalilo se da je upravo satanista, crnomagijaš, da su mu rituali puni strave i užasa, da ne živi uzorno, da, naprotiv,124koristi i nudi razne opijate, alkohol, tablete, da živi sa deset žena... Vlasti su ozbiljno shvatilesituaciju, te je Liu Điaguo uhapšen, potom i osuđen na smrt zbog subverzivne delatnosti, a njegovizamenici osuđeni su na kazne od dve do dvadeset godina zatvora.Falun GongKineska sekta Falun Gong danas je možda najmnogobrojnija na svetu. Kako kažu njeni lideri onabrojiLi Hon DžiKukasti krst.oko sto miliona ljudi. Falun Gong u prevodu znači „kolo zakona".Osnovana je 1992. godine u kineskoj provinciji Đi Lin, a osnivač je bivši vojni muzičari učiteljslobodnog rvanja Li Hon Dži. On propoveda da je reinkarnacija Bude, da ima parapsihološkesposobnosti, te da je sa 8 godina doživeo da bude nevidljiv za okolinu. Vrlo šarmantan,

harizmatičan, pri čemu se predstavlja da ima natprirodne moći, te sa svojim primamljivim i miljeuKine prilagoćenim učenjem, brzo okuplja ogroman broj sledbenika, a sa njihovim dobrovoljnimprilozima stvara i finansijski moćnu organizaciju. Jedna do ključnih „objava" Lija HonDžija jesteteza o neminovnosti skorog sudnjeg dana, eksplozije planete i kataklizmi koju samo on možeodložiti. Godine 1997. odlazi za SAD, odakle rukovodi sektom.Falun Gong je mešavina elemenata budizma, taoizma i ći gunga. Ći gung je tradicionalnavrstameditacije u Kini, stara preko 4.000 godina i sastoji se od meditativnih vežbi disanja i usporenih

pokreta. Falun Gong je njena osavremenjena varijanta, čijim vežbanjem se otvaraju energetski kanali,125pospešuje opšta harmonija u organizmu te jačaju sopstvo i telo. Li Hon Dži propoveda dakod onogkoji je prihvatio i koji upražnjava Falun Gong dolazi do pojave brzog apsorbovanjaenergije izkosmosa u predelu stomaka, čime se postiže veći stepene kultivisanosti i prosvetljenja, telo seoslobaća od štetnih elemenata i omogućava levitacija. Praktikanti se tako oplemenjujukosmičkomenergijom i podižu nivo samoizgradnje. Vežbe su jednostavne, tako da ih svako možesavladati. Falun Gong je minijatura kosmosa,

okreće se sainhronizovano sa kosmosom u krug, ostvarujući tako kolo zakona, uključujućiu sebe itaoističke principe jina i janga, kao i Budino kolo darme. Sledbenicima se sugerišeda,posedujući u sebi kolo zakona, postaju imuni na bolesti i nepovredivi. Moto pristalica FalunGonga jeste „ženšan-ren", odnosno „istina, dobrota i trpeljivost". Takoće, oni insistirda nisupolitički opredeljeni, već da samo žele da budu dobri ljudi. Svoje protivnike smatrajudemonima. Falun Gong svoje sledbenike ima u Kini (u 20 provincija), zatim na Taj



vanu i mećukineskom dijasporom u SAD. Interesantno je da starosnu strukturu, čine pretežno starije osobekao i žene srednjih godina.Simbol ove sekte, izaziva mnogo polemika u javnosti pošto neodoljivo podseća na simbolHitlerove Nemačke, takozvani kukasti krst, a zapravo indoevropski simbol kola životasvastika,okrenut u suprotnom smeru. Pripadnici Falun Gonga prvo navode da simbol njihoveorganizacijenema veze sa nacističkim simbolom, jer je ovaj bio zakrivljen pod uglom od 45 stepeni, a i boje su mudrugačije. Najjači argument je prezentiranje činjenice da je svastiku ljudska civilizacijastvorila pre 2.500 godina te da simbolizuje praistinu i evoluciju kosmosa ukratko, da predstavljaminijaturu kosmosa, a što je ishodište i cilj učenja Falun Gonga. Samo članovi ove zajenice, kaoobdareni, mogu upornom meditacijom pratiti kakose on, u stvari, okreće, simbolizujući kretanje kosmosa, a što je i rezultat verovanjai prakseFalun Gonga.Zvaničnici ističu da u Kini niko nije kažnjen zbog verskih uverenja. U Kini, naime, uogromnoj

većini žive budisti i taoisti. Takođe živi i oko osamnaest miliona muslimana, deset milonaprotestanata i pet miliona rimokatolika. Nikome se ne osporavaju verske slobode,a u slučajumuslimana Ujgura, koji žive u zapadnoj Kini, nije reč o gušenju islama, već o čistoj boprotivterorizma kojem su ovi skloni. Negativan stav prema raznim pseudoreligijskim grupama proističeiz činjenice da one izvrću verske doktrine, obmanjuju mase, odbijaju da se povinujudržavnimzakonima i podstiču narod na zbacivanje vlade.Što se tiče sekte Falun Gong, ona je stavljena van zakona zbog opasnog praznoverja, ćavoljeg

mišljenja, ilegalnih aktivnosti, ugrožavanja bezbednosti društva, širenja obmana, stvarnjanereda, a naročito zbog svog štetnog delovanja na psihičko zdravlje. Naime, zabeležno jviše slučajeva brutalnih samoubistava zabadanjem noža u stomak i okretanjem u krug, odčega jesamoubicama ispadala utroba. Mnogi su skakali sa visokih oblakodera, ubeđeni da imse ništa nemože desiti. Takoće, raširila se praksa neuzimanja lekova, zasnovana na verovanju u istinitostučenja Falun Gonga da sevežbom obezbeđuje imunitet organizma, pa su se i takvi slučajevi tragično završavali.Zabeleženi su i slučajevi samopovređivanja, i to u vidu osakaćivanja.Takođe, vlasti objašnjavaju i kako je došlo do ovolikog omasovljenja pokreta. Činjenica

je da jenajveći broj pristalica u trećem životnom dobu. Kina ima 120 miliona ljudi starijih od60 godinai to su ljudi koji žele da osmisle svoje vreme, da i dalje aktivno učestvuju u društvenom životu, dase druže, da prevladaju osećanje zanemarenosti i tako osiguraju svoju psihološku stabilnost. Istotako, tehnika Falun Gong propagira mogućnost stabilizovanja i pospešenja imuniteta, štoimplicira nepotrebnost uzimanja za penzionere uvek skupih lekova. Slično se odnosi



i nanezaposlene žene srednjih godina koje su odlučile da višak slobodnog vremena provode uovojzajednici. Ako se tome doda i izvestan broj, doduše, u mnogo manjem procentu, činovnika,službenika, studenata itd. dolazi se do tolike masovnosti koja se izražava negde brojem od 2, negdeod 10, negde od 70, a negde od čak 100 miliona pripadnika. Toliki broj istomišljenikaneminovno je kod Lija Hon Džija rasplamsao ambicije o preuzimanju vlasti. Tako uproleće i leto 1999. godine na stotine hiljada članova demonstrira po trgovima, u mnogimgradovima širom Kine, a vođa diriguje iz SAD. Vlasti su sprečile ovaj politički avanturzam irazrešile situaciju na već opisan način.126Prikaz sekte Falun Gong dat je iz dva razloga. Prvo, zato što ne mislimo da problematiku sektitreba da rešavamo izolovano, ne prateći primere iz inostranstva, pogotovo kada je rečonajmnogoljudnijoj zemlji na svetu i možda najmnogobrojnijoj sekti.Takođe, sekte se u pojedine države ne ubacuju samo u odnosu na versku tradiciju tihzemalja, nego ishodno afinitetima i vezama koje određena zemlja ima prema drugima. U našoj zemlji,

pravoslavnetradicije. znamo da postoji na desetine pseudohrišćanskih sekti. Osim toga, u ekspanziji su ipseudohinduističke sekte, možda ne slučajno, nego s obzirom na dugogodišnje prijateljsto inaklonost dvaju naroda. No, one nisu stigle iz Indije, nego sa Zapada, i to u vidu instantreligioznosti. Analogno tome, a koristeći naše prijateljske odnose sa NR Kinom, moždanam saZapada pošalju i neke pseudobudističke misionare.8.SINKRETISTIČKE SEKTEUvod

Sinkretizam je religijski pravac, obeležje ili opredeljenje, koje obuhvata više zvaničnihreligija ili verskih tradicija u sebi, a takoće može da podrazumeva kombinaciju više religija saokultizmom i magijom. Sekte, to jest grupe, udruženja, društva ili kako već sebe zovu,o kojima ćebiti reči u ovom poglavlju, upravo su mešavina više religijskih učenja fragmentarno izvnih iukomponovanih u zvaničnu doktrinu sekte, sa odrećenim posebnostima karakterističnim negde zaosnivača, negde za legendu, negde za voću (gurua, proroka, mesiju), a negde za učenje,i drugo.Moram priznati da mi nije bilo lako podvesti ih pod gornji naslov. Međusobno ih po

redeći, uočiosam da pojedine religije imaju različit značaj u svakoj od njih. Negde preovlaćuje hrišskielemenat, negde hinduistički, negde magijski, a kod svih se u poslednje vreme uočavaju neskrivenekomercijalne i političke pretenzije. Upravo ta globalno-politička, nadnacionalno-autoritivna ikomercijalna strategija koja je prisutna u svakoj ovoj grupaciji i koja se pretenciozno i upornonameće okolini, navela me je da ih stavim pod istu kapu. Bez želje za politizacijom,



napominjemda se posebno sinkretističke sekte, poput mnogih prethodno prikazanih, uklapaju ujedan realnopostojeći globalni politički kurs poznat pod imenom „novi svetski poredak", a čiji su cljevi,izmeću ostalih:• brisanje nacionalnih specifičnosti;• brisanje verske posebnosti;• formiranje jedne svetske religije;• formiranje jedne svetske vlade;• formiranje jedne svetske vojske i policije.Shodno prethodnom, sinkretističke sekte imaju svoje zajedničke karakteristike:Sve imaju visoko postavljene globalne, svetske, versko-univerzalističke, pa kroz njih ipolitičke ambicije.- Svetski autoritet, kojeg sebi pripisuju, izvlače iz činjenice da, navodno, vladajuvrhovnom istinom, trajnim znanjima i predskazanjima koje ljudi iz klasičnih religija ne znajuusled „sebičnosti i skrivanja prave istine od strane odnosnog sveštenstva".- Samim tim one su u svetskoj misiji, one su mesijanski reprezenti čovečanstva.- Sve su finansijski moćne i marketinški vrlo organizovane.-Iz ugla hrišćanske dogmatike, znači u segmentima gde se nominalno pominju Isus Hristihrišćanska religija, apsolutno su sve prihvatile hrišćanske jeresi i njihova učenja, a

svegagnostiku. Kako rekoh na početku, gnostici prvih vekova jednostavno su pogrešno tumačilihrišćanske dogme tumačeći hrišćanstvo kao jednu vrstu spiritualne filozofije. Ovde, na dejstva sinkretističkih sekti, gnoza se instrumentalizuje u nadistinu, nadznanje,nadreligiju inadmoć na svetskom planu.- Još je na Vaseljenskim saborima, prilikom odbacivanja gnostičkih jeresi, rečeno da se u127njima sadrže elementi satanizma i to kroz ideju da se tehnikom, veštinom, dakle prečicom, stignedo Boga i bude kao Bog, a ne da se kroz život u vrlini „zadobije carstvo nebesko". T

ačno je i logičnoda i današnje reaktualizovane gnostičke sekte imaju elemente satanizma, čak očiglednijeizražene.Mećutim, neka ne bude moje da arbitriram. Grupisao sam ih u skladu sa onim kako one sebe grupišu,a njihov prikaz biće dat hronološki, po vremenu osnivanja.RozenkrojceriInternacionalna škola zlatnog ružinog krstaMnoge kontradiktorne priče, legende, čak anegdote, vezane su za nastanak rozenkrojcera, odnosnoBratstva ružinog krsta. Ovom prilikom neće se ulaziti u istorijske rasprave o tome da li jepostojalo bratstvo pre mita o rozenkrojcerima, ili obratno. Držaću se verzije koju z

agovaraju samirozenkrojceri. Priča ili legenda o rozenkrojcerima počinje u 14. veku kada izvesni Nikolo Barno,tragajući za „kamenom mudrosti" i podvižnicima „kamena mudrosti", nastoji da ih okupi idovedesa Istoka u Evropu. Mećutim, ne uspeva mu da rasvetli tajnu „kamena mudrosti" koja je i daljekopkala Evropu. Nevezano s tim u 15. veku počinje talas nezadovoljstva i protestausmeren protivRimokatoličke crkve, a koji će stotinak godina kasnije dovesti do reformacije.



Narod je sve više gubio duhovnu orijentaciju. Nameti Rimokatoličke crkve bivali su sve veći,neretko dovodili do siromaštva, a sa Istoka je nadirao islam. U 16. veku se tako razbuktavareformacija i u miljeu tog vremena u opštoj potražnji za pravom autentičnom istinom iduhovnomRozenkrojcerski krstorijentacijom jedan od odgovora daju i rozenkrojceri, ne sledeći ni put rimokatolika ni islama.Protestantski teolog Johan Valentin Andrea posle višegodišnjeg boravka u arapskim zemljama ina Bliskom istoku doneo je neka „tajna znanja" i objavio ih u knjigama „Priče o bratstvu" (1614. g.),sa podnaslovom „Otkriće bratstva uzvišenog reda ruže i krsta", a 1616. knjigu „Hemijskončanje",u podnaslovu „Gozba Kristijana Rozenkrojca". Posle toga Johan Valentin Andrea, podpseudonimomKristijan Rozenkrojc, osniva bratstvo, te propoveda učenje čiju osnovu čine upravo navedene knjige.Zbog preglednosti će učenje rozenkrojcera biti navedeno po stavkama.• Čovek se obožuje pre svega usvajanjem univerzalnog, autentičnog znanja, skrivenog za bičnogčoveka.128

• Crkva je to znanje izopačila i prilagodila sebi i svojim potrebama. Otuda antiklerikalizamrozenkrojcera.• Sam krst za njih predstavlja znak rađanja, patnje, ljubavi i dakako svetinju ali ga ne vezuju zahrišćanstvo (još manje za Crkvu), jer je stariji od hrišćanstva 2.000 godina. Vezuju gaEgipat,tačnije za staroegipatski zlatni krst sa ružom u sredini, gde zlato simbolizuje istinu i svetlo, aruža ljubav. Iz toga proističe stav da pripadnost hrišćanstvu nije bila uslov za pripadnjerozenkrojcerima.• Rozenkrojceri, takođe, čine bratstvo skrivenih adepata, to jest viših duhovnih sadrža

bliskihBogu. U bratstvo se pristupa inicijacijom, a duhovno uzdizanje je stepenovano. Svi stepeni supodeljeni u tri reda, s obzirom na to da rozenkrojceri ne zagovaraju besmrtnostduše a priori, većse ona zaslužuje upravo kroz duhovno uzdizanje u bratstvu.• Inicijacija je izvođena u jednoj prostoriji, uređenoj, stilizovanoj da predstavlja grobnicuKristijana Rozenkrojca. To je bila sedmougaona soba sa kružnim oltarom ispod kogase nalaziokovčeg. Inicijacija se sastojala od obredne smrti kandidata, sahrane, te nevidljivog obrednogprolaska pokojnika kroz samog Kristijana Rozenkrojca, posle čega kandidat vaskrsav

a čist.Stepeni duhovnog razvoja:0°ISKUŠENIK kandidatu se dajusamo nagoveštaji oskrivenom znanju i učenjubratstva i psihomagijskimtehnikama1°TRAGAČ Z



elatorto je revnosnisledbenik osnovnog učenja itehnika bratsta11°TEORETIČARTeoreticusonaj koji studira teorijubratstva dubljeg duhovnogsadržajaIII°PRAKTIČARPracticusonaj koji pored studija polakoovladava i tehnikama bratstva1REDIV°FILOZOFPhilosophusonaj koji je osvojio istinuII RED v°MLAĐI SLEDBENIK AdeptusjuniorVI°

STARIJI SLEDBENIK AdeptusmaiorVII°IZVANREDNI SLEDBENIKAdeptus exepsusIII REDVIII°UČITELJHRAMAMagister tetmpli

IX°h°IX°h°IX°UČITELJ HRAMAMagister tetmpliMAG,ČAROBNJAK MagusVRHOVNIADEPT IpsissimusMAG,ČAROBNJAK Magus

VRHOVNIADEPT IpsissimusMAG,ČAROBNJAK MagusIX°MAG,ČAROBNJAK Magush°VRHOVNIADEPT Ipsissimus



129Vladaoci vrhovne istine, rozenkrojceri, vremenom he, kao kasnije iluminati, polako ulaziti upiramidalnu strukturu masona, što ih jedno vreme funkcionalno osnažuje, ali potom sve višeizaziva kontraefekat. Naime, oni vremenom bivaju prosto progutani od masona, tesu se preostalipodelili i nastavili delovanje u raznim grupama, sektama i društvima. Pomenimo Zlatnu zoru, Redmistične ruže, zatim Kabalistički red ružinog krsta, Internacionalnu školu zlatnog ružikrsta. U mnogim zemljama okultisti i satanisti kopirali su i instrumentalizovalinjihovo učenje,tehnike i ustrojstvo .Danas se dominantnim i autentičnim nastavljačima rozenkrojcera smatraju pripadniciInternacionalne škole zlatnog ružinog krsta, sa centrom u Holandiji. Internacionalnuupravučini dvanaest magova. Osim u Holandiji, važniji centri su u Nemačkoj, Austriji i Švajcaskoj.Kod nas takoće, sa centrom u Beogradu, deluje Internacionalna škola zlatnog ružinog krsta kojaokuplja više stotina sledbenika. Oni se okupljaju najčešće u formi predavanja okultno-mgijskihseansi prosvetljenja, odnosno rituala transfiguracije, to jest ponovnog roćenja. Članstvo je takoće

stepenovano. Radi autentičnog i objektivnog prikazivanja rozenkrojcera danas predočiću„ProglasInternacionalne škole zlatnog ružinog krsta", dat u Beogradu u Klubu inženjera i tehničra sjeseni 1996. godine.U traganju za tajnom istine koja donosi izbavljenje, tragalac se nalazi pred izobiljem nastojanjaispunjenog ljubavlju, koje tokom cele istorije čovečanstva izvire iz drevnog i jedinog praizvoraBožanske mudrosti. Pred njim iskrsavaju svetleća imena: Krišna, Buda, Šankara, Lao-Ce, ani,Hermes Trismegistus, Orfej, Zaratustra, Platon, Pitagora, Apolonijus iz Tijane,Isus. Bezbrojna

bratstva i duhovne škole, kao na primer, eseni, manihejci, katari, nižu se kao svetekarike univerzalnog lanca koji se proteže od praskozorja svih vremena do današnjeg dana. Cilj jeuvek bio, jeste,Simbol Internacionalne škole ružinog krsta. Krug označava večnost, trougao označava večdrost, univerzalnoznanje gnozu. Kvadrat označava čoveka sa sve četiri njegove dimenzije: materijalno-fizičkom, eteričkom, astralnom imentalnomi biće: izdizanje iz prirode smrti u izgubljenu slavu iskonskog života, povratak u otadžbinu, ukraljevstvo duševnog čovečanstva.Gnoza (spoznaja) je izvor svih stvari; izvor koji se ispoljava kao duh, ljubav,

svetlo, snaga,univerzalna mudrost. Ona je u svom biću nepromenljiva. Iznad prostora i vremena, postoji samojedna sveprožimajuća nauka. Mnogostruki su samo oblici njenog izražavanja; jer životne rilikena zemlji su u toku vremena podvrgnute stalnim promenama. Čak ni stepen gustine tela ljudske rasene ostaje isti. Zato se gnoza s puno ljubavi prilagoćava datim okolnostima i traži uvek nove putevei načine da se uspostavi kontakt sa svima koji mogu, i hoće da slede svoj večni unutraš



jizov. Logično je da zadržavanje preživelih oblika i metoda mora da bude ne samo beskorisno, nego inerazumno, pa prema tome i štetno. Gnoza vibrira u živom Danas, u aktuelnom Sada. Prošlostmože da nas informiše, pouči, ali nikada da nas izbavi.Ako posmatramo prošlost, uočavamo, pre svega, dva sistema posvećivanja. Oba počivaju naistoj130spoznaji, da je čovek nesavršen, polusvestan, u stisku zablude... mećutim, savršenost, avršenasvest, potpuna istina postoje!Metod cepanja ličnosti, jedna duhovna struja Dalekog istoka, pokušava da postigne razdvajanjeviših i nižih aspekata ljudske ličnosti.Pomoću okultnih vežbi se teži oslobađanju tzv. višeg jastva od veza sa materijalnim (fim)telom, i njegovim nižim eterskim dvojnikom, da bi se tako s višim oblicima ličnosti (mentalnimi astralnim telom kao nosiocima svesti) ušlo u polje svetla duševnog čovečanstva.Drugi metod se u našoj terminologiji naziva kultura ličnosti. On je nastao po ugleduna stareEgipćane i Grke, a cilj mu je bio da poboljša i kultiviše celokupnu nesavršenu ličnost,bi

takvom metodikom čišćenja i oplemenjivanja, koja obuhvata sva životna područja, ostvariednuvišu svest.Cepanje ličnosti premešta akcenat izbavljenja izvan tela, a kultura ličnosti ga postavlja u telo,dakleu oba slučaja u istu, smrti podložnu prirodu, pri čemu je posledica još jača vezanost zemlju.Oba ova, više hiljada godina stara, sistema bila su ponuđena čoveku sa Zapada na najnižj tačkinjegove potonulosti u materiju, ne bi li mu uspelo da izmakne duhovnom okamenjivanju koje mu preti.Ali ti stari sistemi su, kao metod posvećenja, za današnjeg čoveka sasvim nepodobni.

Na osnovu današnjih bioloških prilika, a naročito s obzirom na tako važne organe unutraeglučenja, primena tih metoda od današnjim atmosferskim okolnostima, može za čoveka da imsamonegativne posledice. One ga ne vode u Gnostičko svetlosno polje oslobađanja, nego urefleksivnusferu pale protivprirode.Ni cepanje ni oplemenjivanje materije ne dovode do oslobađanja od materije, do uskrsnuća iz grobaprirode smrti.Pod uticajem velike kosmičke snage Logosa, snage svetog Sedmoduha, celokupno čovečanstvo stojipred jednom krizom. Telesne atmosferske sklonosti su se snažno promenile. Čovek i sv

a prirodnacarstva dospeli su do stepena gustine koji zahteva potpuno novu orijentaciju. Snaga zračenja Gnozenas zove i tera, stvara novu atmosferu koja istovremeno sa sobom donosi i jednunovu mogućnostoslobađanja.Tako je čovek Zapada stupio u jednu epohu, u kojoj same ideje više nisudovoljne. On mora da nadvlada sve filozofije i doktrine raznih učenja i da se probije dorealnosti, ako u aktuelnom Sada, želi da ima udela u gnostičkom izbavljenju. To posv



ećenje jehrišćanska tajna ozdravljenja nove ere, već spomenuti put transfiguracije, procesizmene ličnosti. Dakle, ne radi se o cepanju ili kultivaciji ličnosti, nego o alhemijskompreobražaju koji kandidatu donosi potpunu obnovu, i to svesti. duše i tela.Transfiguracija je u praksi primenjeno učenje o ponovnom roćenju. U Svetom pismu i uuniverzalnom učenju svih vremena, taj proces nastajanja novog čoveka je zapisan kaonezaobilaznanužnost da bi se nadvladala smrt, i dospelo u večno Božje kraljevstvo.„Gledaj, učim vas tajnu ozdravljenja, tajnu isceljenja: Mi ćemo biti promenjeni. Prolazno se morazaodenuti neprolaznim, smrtno besmrtnim; tada će se ispuniti reč što stoji zapisana: Pobedaproguta smrt." Vama je sigurno poznato obećanje apostola Pavla. U njemu je izraženaosnovna misao,cilj evanđelja, ponovno rođenje čoveka za pravi život. Sve dok se čovek ne uskladi sa pimsmislom ovog sveta, on u stvari pokušava da pliva protiv univerzalne struje života,zbog čeganjegovim životom upravljaju i satiru ga zemaljske snage.Božansko polje života postojalo je pre postanka vidljivog univerzuma. Tako današnji čovk tokraljevstvone može da spozna svojom svešću, ono mu je ipak bliže nego ruke i noge: jer je jedna du

ovnaiskra, jedan princip tog kraljevstva koje nije od ovog sveta, još prisutan u čovekukao poslednjiostatak. Međutim, zbog čovekovog egocentričnog ponašanja, on ne može da bude delotvorantomatomu iskre Duha spavaju velike spsobnosti, koje su u stanju da ponovo stvore nebeskog čoveka. Na131tom temelju počiva celokupna tajna ozdravljenja, neiscrpna dubina životnog obećanja apostolaPavla. Na toj osnovi, mora pored prirodnog čoveka da nastane jedan sasvim drugi čovek,sasvim druga ličnost koja je istovremeno na ovom svetu, ali ne i od ovog sveta; rođe

na ne od volječoveka. već iz Božanskog duha.Internacionalna škola Zlatnog ružinog krsta se nikad ne nadovezuje na mistične, okultne,intelektualne ili umetničke sposobnosti učenika. Ona nudi nešto drugo, mnogo više od saefilozofije najviše mudrosti. U njoj se ne uvežbava biološka svest mozga, ne polažu se ipiti nitidodeljuju diplome. Istinskom učeniku se otvara put kojim on može da ide. On će na tomputu učitikako da se postepeno oslobodi delovanja životnih zakona. koji se na ovom svetu smatraju prirodnim,i kako može da se prilagodi zakonima novog životnog polja. Jasno je da to prouzrokuj

eizvesne, dalekosežne posledice u životu ozbiljnog učenika.Fundamentalnom promenom u učeniku i uz pomoć snaga koje su koncentrisane u polju školemisterija, može ponovo da nastane besmrtno biće. To rozenkrojceri nazivaju transfiguracijom, štoznači: odložiti staru prirodu i njenu odeću, i obući odeću nove prirode.Transfiguracija ili ponovno roćenje duše, nije stanje unutrašnjeg prosvetljenja, već sesastoji odbuđenja besmrtne duše i od ponovnog uspostavljanja božanskog tela. Tek tada postaje moguće



povezivanje sa Univerzalnim duhom, to znači sa Bogom, a ponovno ulaženje u prvobitnoljudskoživotno područje tada postaje činjenica.Sve u svemu rozenkrojceri, nastali u doba reformacije i verskih protesta, prvi su koji u širimrazmerama reaktualizuju i reafirmišu gnostiku. Tokom gotovo četiri veka postojanja imaju iuspone i padove. Danas imaju svoje frakcije i ogranke širom sveta, sa varirajućim brojem članova,izmeću 500.000 i jednog miliona.Mećutim, kao inicijanti gnostike ostavljaju još veći trag. Nastaje prava bujica univerzalističko-spiritualnih društava, kako pod njihovim okriljem, tako i autohtonih. Osnivaju seteozofska iantropozofska društva, te veliki broj gnostičkih grupa i sekti. Nažalost, i satanisti šromsveta, kao što je već rečeno, koriste instrumentarije i delove doktrine rozenkrojcera.Sama idejaposedovanja tajnih znanja uz neizbežno davanje autoriteta iznačaja imaocu istih, uz piramidalno ustrojstvo i strogu hijerarhiju. postaje širokoeksploatisana i među grupama koje su imale sasvim druge, političke i komercijalne ciljeve, kaošto je slučaj sa masonima i iluminatima.Zlatna zora

Ovde odstupam od hronološkog prikaza sinkretističkih sekti, prosto zato što Zlatna zora na nekinačin proističe iz rozenkrojcera. Zlatna zora, ako bismo joj odredili glavne koordinate jestesinkretistička, i to gnostičko-kabalistička sekta, s kraja 19. i početka 20. veka. Zlatu zoruosnivaju 1888. godine sami rozenkrojceri, i to Vilijem Vin Vestkog, Vilijem Robert Vudmen iSemjuel Meters. U startu se Zlatna zora predstavlja kao hermetičko društvo odabranihrozenkrojcera, čak neko vreme slovi isključivo kao rozenkrojcerski red. Njeno učenje je zapravookultizovano učenje rozenkrojcera. U prvo vreme u članstvo su primani samo članovi bratstva,

ali kasnije i teozofi i antropozovi i članovi OTO, kao, naravno, i masoni.Hijerarhija Zlatne zore identična je onoj kod rozenkrojcera. Ono što je ovde karakteristično jesteto da se dosta polagalo na praktikovanje psihomagijskih rituala, ne bi li se zadobile magijskemoći, pomoću kojih bi se uspsotavljala veza mikro i makrokosmosa.Svaki od tri reda imao je svoj psihomagijski nivo. Praktikanti prvog reda su morali da ovladajusledećim tehnikama: sticanje moći spoznaje viših nivoa egzistencije uspostavljanjem veze izmeđuspiritualnih iskustava pojedinca i objektivnog makrokosmičkog univerzuma, teorijskosavladavanje hermetike, ovladavanje psihomagijskim ritualima, kao što su kabalističk

i krst iritual pentagrama. Posle svih ovih savladanih lekcija, bilo je potrebno da proće obaveznih 9meseci (kao za poroćaj). Taj period provodio se u napornim meditacijama, samoanalizama,samoterapijama, te autosugestijama. Poznato je da se još tada često dešavalo da mnogi čanovipređu granice psihomentalnog realiteta, te da doću u stanje shizofrenije i drugih oboljenja. Zatodrugi red i jeste smatran redom odabranih. Samim tim članovi drugog reda smatrani



su adeptima(majstorima okultizma). Postojala su 3 čina: mlađi, stariji, i oslobođeni adept.132Članovima trećeg reda smatrani su članovi velike bele lože, a to je u stvari bio skup vlikihbestelesnih majstora koji su rukovodili Zlatnom zorom. Pred njihovim očima se odvijala duhovnaevolucija ljudskog roda. Između drugog i trećeg reda nalazi se bezdan, te ulazak u treći redpodrazumeva raspad prethodne ličnosti. Veruje se da je osnivač antropozofije, rozenkrojcer i članZlatne zore, bio adept trećeg reda. Reč je o Rudolfu Štajneru. Takođe se smatra da je iduhovni vođaOTO, a prethodno član Zlatne zore, Alsiter Krouli, takođe bio adept trećeg reda.Okultistički nastrojeni rozenkrojceri smatraju se danas sledbenicima Zlatne zore.Grupe suzatvorenog tipa i dosta nestalnog članstva. Kao i u prošlosti, i danas su članovi Zlatne zore, kaopo pravilu, i članovi neke, najčešće okultne ili gnostičke grupe, kao, na primer OTO, Bgnostičke crkve, Internacionalne škole zlatnog ružnog krsta. Reda mistične ruže...MasoniS obzirom na to da tema ovog teksta nije politička istorija, samim tim će o slobodnim zidarimabiti navedene samo osnovne karakteristike, čisto prateći kontekst, kako prethodnih,

tako inastupajućih poglavlja u kojima se oni pominju. Preteče masonskih loža jesu članovi komanijelondonskih zidara iz 14. veka sa uređenom unutrašnjom hijerarhijom, znanom kao hijerarhija trojki,koje je sačinjavao zidar-radnik, koji je posle sedam godina mogao postati šegrt. Takođe poslesedam godina ovaj je mogao postati majstor. Zaista, od zidarskih esnafa potiču i prve ložeslobodnih zidara. Konkretno, prva je osnovana Velika loža Engleske, i to 1717, a posle se osnivajumnoge lože širom Evrope. Masonski pisci inače dele svoju istoriju na dva dela:1. deo kada su se u lože primali samo radnici zidari, i

2. deo kada su većinu posvećenika činili simbolički graditelji graditelji svetske harmoije inauke, dakle ljudi različitih profesija. Bili su to, među ostalima, Prudon, Blank, Volter, akasnije takođe značajni umetnici, naučnici, političari.Odnos prema Bogu kod masona jeste odnos prema Velikom arhitekti, Tvorcu, ali bezličnom inepripadajućem bilo kojoj religiji. Sve religije su, po njima, jednako bogougodne.U tom smislumasone možemo smatrati zagovornicima ekumenizma. O takvom, prema svim religijama jednakomstavu, zabeleženo je i u „Andersenovoj konstituciji", masonskom „ustavu", iz 1723. U odnosima

između hrišćanske crkve i slobodnih zidara bilo je i perioda otvorenog sukoba i perioda hladnograta, ali i perioda miroljubive koegzistencije. U prvim decenijama svoje istorije masoni beleževeliki jaz i netrpeljivost prema Rimokatoličkoj crkvi, a koji je bio posledica vladajućeg duhaprotestantizma upravo u zemljama gde nastaje masonstvo. Beležimo encikliku pape Klimenta iz1938. o tome da se zabranjuje rimokatolicima da pristupe masonima zbog njihovog(dakle, masonskog)



neprijateljskog odnosa prema Rimokatoličkoj crkvi. Na kraju, masonstvo se definiše kaobogoborstvo. Poslednjih godina međutim, omekšava odnos, tako da po novoredigovanom kanonskomkodeksu RimokatoličkeMasonski simbol „svevideće oko". Zloupotreba božanskog svevidećeg oka, simbola kojeg u idu trougla, nalazimo umnogim hramovima Pravoslavne crkve133crkve, ne postoji više zabrana prisustva rimokatolika u masoneriji, ali im je zabranjenopričešće.Što se zvaničnih stavova Pravoslavnih crkava tiče, takođe imamo s vremena na vreme razlke upogledu odnosa sa masonima, koje takođe idu od stava međusobne isključivosti sve do dozvoljenogmeđusobnog prožimanja, tolerancije i saradnje. Tome je posebno doprinela činjenica dasu masoniiz dijaspore, a poreklom iz istočnih zemalja (pravoslavnih) obilno finansijski pomagali svojumatičnu Crkvu u doba ateističke vlasti.Nevezano sa prethodnim, a u vezi sa masonskom doktrinom, mora se reći da prvo što pada u oči jestegnostika kao činilac i pratilac masonerije.

Masonski simboli: uglomer, šestar, lenjir i trougao, izveden po proporcijama Solomonovog hramaMasonska diploma pristupnicaOno što prvo sledi iz „Andersenove konstitucije" jeste zavet tajnosti. Kod masona postojitumačenje koje je osnovna doktrina i osnov njihove autoritarnosti, ekskluzivnostii dominacijekoje sebi daju za pravo. Naime, prema njihovom učenju, prvi mason bio je Adam, koji je svoje utiske izraja preneo svojim sinovima, a oni dalje prenose s kolena na koleno. Masoni su,po tom tumačenju,134bili i Mojsije, David, Noje, Solomon, Hiram Abif, kineski car Fo Hi, Aleksandar

Makedonski,Isus Hristos, Ričard Lavlje Srce... Dakle, masoni su čuvari vrhovne istine.Jedan od ključnih momenata jeste gradnja Solomonovog hrama. Solomon je, naime, stupio na prestoJudejskog carstva 975. godine pre Hrista. Po očevoj želji, gradi hram u čast jevrejskog boga Jahvea.Hram je graćen od kamena obraćivanog već u samom kamenolomu, da se to ne bi čulo u tokugradnje usamom hramu i remetilo majstore zidare. Na čelu majstora bio je Hiram Abif. Inače, svi su bilipodeljeni u trojke: učenici, šegrti, majstori. Mećusobno je postojala hijerarhija, a Hiram Abif jevodio posao, usput ih obasipajući mudrostima. Majstori su, shodno pravilima, razgo

varali uzpomoć lozinki koje im je Abif otkrivao. Jednog dana trojica majstorskih pomoćnika hteli su prekoreda, pre nego što postanu majstori, da saznaju majstorske lozinke. Organizuju zaveru, te ujednoj kući hvataju glavnog majstora i teraju ga da im otkrije lozinke. On to, naravno, odbija i oniga ubijaju. Jedan ga udara uglomerom (metalnim), drugi lenjirom, (takođe metalnim), a trećimistrijom. Međutim, tajnu nisu saznali. Hiram Abif sahranjen je ispod bagrema (tak



o da niko nesazna). Mećutim, devet velikih majstora posle nekoliko dana pronađu leš svog poslovođe jedanreče kada vide prizor: „Meso se odvaja od kostiju", a drugi: „Bagrem zna tajnu". Topostadoše simboličko-mistične reči masona uopšte, a uglomer, lenjir, šestar i trougaopostadoše masonske relikvije. U svakom slučaju, tajne lozinke bile su sačuvane i prenošne daljekroz istoriju sa kolena na koleno, shodno stepenu majstora. Od tada obrada kamena simbolišeobradu pojedinca, čoveka, a izgradnja Solomonovog hrama simbolizuje izgradnju svetske harmonije.Vratimo se sada na članstvo masona. Već je rečeno da je to najpre bilo samo esnafsko udruženje, dabi kasnije pristupili i ugledni intelektualci, umetnici, političari. Krajem 19. ipočetkom 20.veka, vodeći se idejom da sve harizmatski jake i dobro organizvoane grupacije instrumentalizuju itakođe uključe u svoje piramidalno ustrojstvo, masoni pridobijaju i podvode iluminate,pripadnike OTO, teozofe i antropozofe. Dakle, ideja verske jednakosti među masonima dovelaje rame uz rame i hrišćane i ateiste i Jevreje i okultiste i gnostike i sataniste isvedenborgijancei iluminate. Naravno, delovanje ove verski šarolike bratije uvek je otvoreno i nes

kriveno išlosmerom ostvarenja političke i finansijske moći, što im je itekako uspevalo, kako zbogjasno iprimamljivo postavljenog cilja, tako i kao posledica izvanredne discipline, tojest hijerarhizovane unutrašnje organizacije.Poslednji zvanični stav neke crkve koji imamo u vezi sa masonima jeste stav Vatikana, gde se kaže:„Mada je u prošlosti masonerija istupala protiv Crkve, u naše vreme ona je omekšala svostavprema Crkvi, stala da brani veru u Vrhovno Biće, i pokazuje poštovanje prema sveštenimknjigamahrišćanskim i drugih religija."Na kraju treba reći da danas u svetu ima oko deset miliona masona, raspoređenih u 15

2 velikeregularne lože i više hiljada neregularnih.Prve lože u Srbiji beleže se krajem prošlog veka, a trenutno deluje Velika regularna ložaJugoslavije, osnovana 1990. i priznata od Velikih loža SAD, Kanade, Meksika, Brazila, Japana iAustrije.SvedenborgijanciOvde će ukratko biti reči o verskom pokretu koji, zajedno sa rozenkrojcerima, predstavljapreteču novovekovnih univerzalističkih, gnostičkih učenja i verskih opredeljenja, a kojjezasnovan na učenju švedskog filozofa i proroka Emanuela Svedenborga (1688-1772). Ovo

učenje,poput rozenkrojcerskog, predstavlja skup hrišćanskih, filozofskih, okultističkih idakako gnostičkih znanja. Iako relativno malobrojni, svedenborgijanci su izvršili jak uticaj nagnostike i okultiste novog veka. U kratkim crtama, učenje se sastoji najpre u verovanju u odlazak uduhovne svetove posle smrti, te da dogaćaji u duhovnom svetu uzrokuju dogaćaje u realnom svetu.Sveto pismo se tumači alegorijski, a takoće, što je vrlo bitno, i dogma o Svetoj Trojici. Ona se



tumači tako što se Isus Hristos predstavlja kao Bog, a Bog Otac i Sveti Duh su utelovljeni unjemu. Misa je skraćena i uključuje jedan naročit vid poštovanja Biblije, koja izražavamog Bogaprisutnog meću vernicima i koja stoji na samom oltaru.Ukupan broj svedenborgijanaca danas u svetu kreće se izmeću 20.000 i 30.000, a najvišesu pristuniu SAD i Švedskoj.135IluminatiPre više od dve stotine godina, tačnije 1. maja 1776, iz miljea rimokatoličkog sveštensva(jezuitskog reda), osniva se jedan poseban red, red iluminata (prosvetljenih), na čelu sa profesoromteologije i prava Adamom Vajshauptom. On to čini na insistiranje nekolicine svojihstudenata,inače rozenkrojcera. Opšteobjavljeni ciljevi iluminata jesu sledeći: • rimokatolicizam ezuitskog tipa jeste prethodio redu, ali više nije neophodnaveroispovest iluminata;• unaprećenje odnosa poverenja, te tolerancija izmeću pripadnika različitih konfesija inataj način obezbećenje preduslova za nastanak jedne svetske religije;• graćanska i socijalna jednakost;• pravilna raspodela materijalnih dobara;

• ravnomernije vrednovanje ljudskog rada;• racionalnije korišćenje prirodnih resursa;• očuvanje životne sredine;• osloboćenje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti.Shodno ovim univerzalističkim princiiima, neophodno je i piramidalno ustrojstvo reda,što se i ostvaruje.Nacionalna i verska pripadnost vremenom biva sve manje bitna, tako da pripadniciraznihnacionalnosti ulaze u piramidu iluminata, koji tako regrutuje aktuelnu elitu, koja je po prirodistvari na vrhu i sa velikim političkim uticajem.Običan svet, verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i graćansku jednakost,

masovnopristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno (bilo u vidu novca, bilo radom).Samo su oni nanajvišim stepenima znali kolika se bogatstva zgrću. Takoće su znali i koliko brzo se osvajapolitička moć. Vremenom, nalazeći zajednički interes, redu pristupaju i takvi industrijki ifinansijski magnati kao što su Rotšild, Štajer, Varburg, Rokfeler, Šuster, Štern, a u pednjevreme i Keri Grant, Čester Boulz i Miguel Fuentes (predsednik Gvatemale).Iluminati tako postaju preteče današnjih komercijalno-verskih grupa (sekti). Oni mećuprvimadaju recept: religijom do finansijske imperije.

Vrlo moćni, iluminati ubrzo postaju interesantni za „arhitekte svetske harmonije". SamVajshaupt nije bio mason, ali kasnije, u cilju daljeg jačanja i obezbećenja reda, pristupa masoneriji,što čine mnogi iluminati posle njega. Tako i oni lagano ulaze u piramidu slobodnih zidara.Iluminati, dakako, postoje i danas. Možda, istorijski gledano, udaljeni od svojihkorena, aliciljno i organizaciono ne. Bolje rečeno, potpuno su kompatibilni sa ciljevima „novogsvetskog



poretka".Teozofska i antropozofska društvaHelena Petrovna Blavacka, roćena 1831, udaje se već sa 16 godina za ge nerala Blavackog. Ubrzo ganapu šta i odlazi u London, gde 1851. upoznaje jednog himalajskog uči telja, posle čega sepotpuno svojim spiritualističkim sklono pnHraepeldueašnjaet aPs vieo tojridomlva nszapi i Burl iLatvouanacdlkoians, ,tr giodčćeke i1nm8a5 1s18k. 3luo1pn, ouozdn asajtjeei smjea dv.n eRoćag ds haei ć1mi6 a pglooasdjslikeno kag a zuoač cgieitnreekljruaas,lk paao Bjsallhaeav ččaieccgkaao ,sg pe. rUpebodrtapzjoeu n g oa putuje po svetu, posećuje Egipat, Severnu Ameriku, pa opet Egipat, Tibet i Indiju i tako upoznajejogine, gurue, okultiste, fakire i adepte. U SAD dolazi 1874. prepuna kako svojih,autentičnih iskustava, tako i znanja i tehnika spoznanih od mnogih duhovnika sa putovanja poraznim krajevima sveta, Odmah po dolasku, predstavlja se kao veliki spiritualnimedij.Ekscentrična i sugestivna, stiče veliki broj poštovalaca za relativno kratko vreme, mećkojimaje bio i Henri Stil Olkot, sa kojim zajedno nastavlja život i misiju. Održava velikibroj seansi,predavanja i demonstracija istočnjačkih tehnika i veština. Propoveda i upoznaje svet sacivilizacijom istoka uopšte. Konačno, na Olkotov predlog 17.11.1875. osniva prvo društ

vobožanske mudrosti, dakle, u originalu Teozofsko društvo.136Helena BlavackaPredstavlja ga kao spoj istočnjačkog i zapadnjačkog spiritizma i misticizma.Društvo privlači veliki broj sledbenika. Održavaju se predavanja, tribine, seanse, a osim togaBlavacka počinje da piše i knjige. Zajedno sa Olkotom, putuje po celoj Americi, a poslevišegodišnjeg dopisivanja 1878. odlazi u Indiju, da upozna tada najvećeg indijskog gurua, SvamijaDajanandu. Posle boravka u Indiji, Blavacka i Olkot dobijaju od najviših indijskihadepata

poruke u vidu pisama, ali koja, navodno, ne putuju poštom nego se materijalizuju ufiokamaradnog stola Blavacke. Tako su se, tobože, preko Blavacke i Olkota istočnjački adeptioglašavalizapadnom čoveku. U Evropu, pak, dolaze 1884, te prenose tako misiju i na stari kontinente. Godine1891. umire Blavacka, a vođenje Teozofskog centra u SAD preuzima Olkot, a u Evropito čini AnaBezant.Teozofska društva postoje i danas. Bez neke hijerarhijske organizacije srećemo ih pod raznimimenima, a svakako je najpoznatiji pokret „Novo doba" („New Age"), koji je 1945. osnovala Alisa

Bejli, a o kojem će kasnije biti reči.No, vratimo se Heleni Blavackoj i njenim delima. Najpoznatije delo Blavacke, „teozofskojevanćelje", jeste „Razotkrivena Izida". Napisana je tako što je Blavacka svojim „natprrodnimmoćima pronikla uakašu (pramateriju) i njenu suštinu, te spoznala tako hroniku svih civilizacija na Zemlji i toobjavila". Godine 1888. objavljuje „Tajnu doktrinu", u kojoj povezuje planetarnu evoluciju sa



psihičkom evolucijom čoveka. Naime, posle objavljivanja Darvinove teorije Blavacka pokušava daje ukrsti sa hrišćanskom doktrinom, pa kaže, na primer, ovo: „Ako čovek i nije stvoren Božjojslici, njegov cilj je razvoj svesti od nižih nivoa do viših, božanskih."Već kroz prethodne navode iz biografije osnivača teozofije izneo sam neke segmente učenja, a udaljem tekstu pokušaću da taksativno dam jedan skraćeni prikaz suštine teozofskog učenj• Teozofsko društvo osniva se sa namerom integracije istočnjačkog i zapadnog misticizmaujedan svetski univerzalni, spiritualni pravac, koji će voditi univerzalno bratstvočovečanstva,a čije jezgro bi trebalo da bude teozofsko društvo.• Teozofi prvi govore o kraju hrišćanske ere sa početkom veka Vodolije, pa je i njihov lavni ciljda pripreme čovečanstvo za taj dogaćaj kada će se pojaviti Hrist Maitreja, sveti učitelposlednji prorok. Teozofi čak navedenog proroka prepoznaju početkom ovog veka u jednomindijskom dečaku koji se zvao Džidu Krišnamurti. Oni ga školuju i pripremaju da bi on sremnoodigrao tu svoju ulogu.Mećutim, on se na kraju distancirao od teozofa i stekao slavu kao samostalni učitelj.• Helena Blavacka je propovedala da ceo kosmos evoluira, pa tako i čovek evoluira kr

ozreinkarnaciju, otplaćujući karmičke dugove. Zato, pošto ljudi reinkarniraju, nema svrhekontaktirati sa svakim, nego samo sa visokoevoluiranim duhovima, koji su već postigli kosmičkusvest. Vežbom i natprirodnim tehnikama, uz kontakte sa evoluiranim duhovima, čovek brže možeda siće sa karmičkog točka.137• Teozofsko društvo iniciralo je sazivanje Svetskog parlamenta religija u Čikagu 1891.godine isve svoje snage usmerilo ka projektu stvaranja jedne svetske religije. Jedna univerzalna svetskareligija bila bi sazdana na pet načela:

1. bila bi urećena po duhovnim zakonima;2. osnova vere je teorija evolucije;3. ne bi se vezivala za ličnost osnivača, već za večna načela;4. glavni zadatak joj je zadovoljenje duhovnih potreba čoveka;5. osniva se da bismo se svi zajedno pripremili za kraj ovog sveta i kraj ovog doba.• Helena Blavacka tako se na neki način može smatrati majkom pokreta „Novo doba", a i eumenizma,ali ne na dogmatsko-doktrinarnim elementima svetskih religija, već na spiritualnim.Nesuđeni prorok Džidu KrišnamurtiRudolf Štajner138

Osnivač „Antropozofije" je Rudolf Štajner (1861-1925), prethodno teozof i sledbenik HeleneBlavacke. Antropozofsko društvo je osnovano 1909. godine. Štajner se, naime, zabrinut zbograstućeg materijalizma, trudi, čini se i preterano, koristeći sva oružja (i ezoteriju, okultizam,i hinduističke i budističke tehnike) da preokrene intelektualni establišment svog vremena.„Samosvesni ljudski ego je besmrtan, njegov dom je duhovni svet. Ego razvija ili sputava svoju



prirodu (karmu) kroz više reinkarnacija", tvrdi Štajner, inače kako bivši teozof, tako pripadanik rozenkrojcera i Zlatne zore.Moram na kraju reći da postoje dokumenta i izjave savremenika Helene Blavacke i RudolfaŠtajnera, koji osporavaju ili, bolje reći negiraju, njihove spiritualne moći. Recimo,pismaistočnjačkih adepata, koja su se materijalizovala u fiokama Blavacke i Oklota, pisaoje, kažunjihovi savremenici, tačno odrećen čovek, kog su ovo dvoje držali u tajnosti.Sve u svemu, teozofska i antropozofska društva ostavljaju dubok trag, s obzirom nato da se njimau duhovni život Zapada uopšte, uvode hinduističke tehnike i znanja. Gurui sa istoka sve više sutraženi, te se u 20. veku susrećemo sa mnogim guru-pokretima upravo na Zapadu.Takođe teozofija i antropozofija afirmiše ekumenistička i univerzalistička pitanja ipropagiraju ideju stvaranja jedne religije, mada to rade više na bazi okultističkihtehnika, negopo osnovu realnog dogmatsko-doktrinarnog približavanja svetskih religija. Rezultattoga je da smodanas svedoci osnivanja raznoimenih verskih grupa i pravaca koje iskreno, ali mnoge i izkomercijalnih razloga, pretenduju da ujedine čovečanstvo oko svoje „univerzalne" doktrine ipod vođstvom svog vođe.

Novo doba (New Age)Još u uvodu poglavlja navedene su osnovne karakteristike, smatra se vladajućeg, svetskogpolitičkog kursa koji se zove „novi svetski poredak" i koji, da podsetim, podrazumeva sledeće:• brisanje nacionalnih specifičnosti,• brisanje verske posebnosti,• formiranje jedne svetske religije,• formiranje jedne svetske vlade,• formiranje jedne svetske vojske i policije.Već površnom analizom prethodnog zaključujemo da se glavno i odlučujuće pitanje uspeha gsvetskog porekta" svodi na omekšavanje, relativizaciju i dedogmatizaciju glavnih s

vetskihreligija: hrišćanstva, islama, judaizma, hinduizma i budizma, te njihovo zbližavanje.Međutim, brojnost, nacionalna samosvest i duboki koreni ipak isturaju hrišćanstvo i islam kaoglavne prepreke. S obzirom na to da je Jevreja ukupno u svetu oko 15.000.000, ada su hinduizam ibudizam dovoljno decentralizovane i dogmatski relativizovane religije sa mnoštvompodgrupa ipravaca, cilj je dakle, jasan: utapati hrišćanstvo u istočnjačke religije, dogmatizovatekumenizami religijski univerzalizam, a na nacionalno-državnom planu afirmisati kosmopolitizam iregionalizam. Na socijalnom planu razvijati i unapređivati graćansku jednakost, kult

urnevrednosti, a posebno osetljivo i pažljivo propagirati humanizam, i to humanizam bez Boga,humanizam kao civilizacijsko dostignuće u zamenu za tradicionalno-verske vrline.Za novu religiju, kao i za sve novo, treba naći pravo ime i učiniti je autentičnom kroz iznalaženjedubokih istorijskih korena. Tako, ovaj gore opisani politički kurs rađa 1945. pokretili religijupod imenom „Novo doba", ili, u originalu, „New Age" („nju ejdž"), a osnivač je bila AliBejli.



Doktrinarna, zvanična, utemeljenost „Novog doba" vodi nas, naravno, autoritativno upredhrišćansko doba, do Platona, koji je tvrdio da pored zemaljske postoji i sunčeva godina, kojatraje 24.000 godina dok Sunce obiđe pun zodijački krug, zadržavši se po 2.000 godina usvakom sazvežđu. Tako su ove, dve hiljade godina od rođenja Isusa Hrista bile period Riba, a sadasmo na pragu nove ere, ere Vodolije, koja bi po svom zodijačkom znamenju trebalo da predstavlja eruduhovnosti. „Novo doba" ovako shvaćeno u širem smislu, podrazumeva u stvari religijskipokretkoji uključuje kao prvo još neke novoosnovane religije kao što su: ekološka religija, panetarnareligija, američka civilna religija, religija mira, novo hrišćanstvo, religija uma...U ovomširem smislu „Novo doba" je inicijant i pokrovitelj niza verskih pokreta i grupa, uvezenih139sa Istoka, kao i niza mirotvoračkih, ekoloških, humanitarnih pokreta, kao i univerzalističkihkulturnih globalnih procesa. Cilj je, međutim, kako tumače zvanične religije, ne samokulturna,naučna, umetnička, međunarodna razmena, već promena ustaljenog, tradicionalnog načina žimarginalizacije Crkve, kao i potrebe za nacionalno ukorenjenim verskim obrazovan

jem, da bi se uzamenu za to pragmatički ponudila jedna univerzalna, sveprisutna i jednohijerarhijska religija.Kao uvod za ostvarenje tog cilja ubacuju se verski pokreti i sekte sličnog programa, kao što su, većje rečeno, teozofi, antropozofi, Jehovini svedoci, iluminati, istočnjački verski pokretiSai Babe, Šri Činmoja, Hare Krišna, a poslednjih godina sajentolozi i Unifikaciona crkva.„Novo doba" u užem smislu jeste sinkretističko učenje, nastalo u okrilju teozofije 1945Osnovalaga je Alisa Bejli. Sadržinski predstavlja mešavinu hrišćanstva, magije, paganstva i istjačkih

religija, ili, preciznije, istočnjačkog misticizma. Veruje se u Hrista Maitreju, čoveka koji živi uLondonu i koga obožavaju kao poslednjeg svetskog mesiju. Epoha Riba, za koju se vezuje hrišćanstvo,polako prolazi i nastupa era Vodolije, u kojoj će se ostvariti svetski mir i „raj nazemlji", a svepod vođstvom Hrista Maitreje.Pristalica „Novog doba" u svetu ima, računa se, preko trideset miliona, ali rasutihpo raznimverskim pokretima i partijama. Pokret svoje sledbenike ima i u Jugoslaviji. Međutim, ne delujupod svojim imenom, već u okviru postojećih sekti i partija „nju ejdžovske" orijentacijeShodno tome

njihov broj možemo samo okvirno odrediti, to jest da ih je oko 10.000. O globalnostrateškom mestui značaju „nju ejdža" biće više reči u tekstu o neokortičkom ratu.OTO Ordo Templi Orientis(Red istočnog hrama)Ovde će biti reči o jednoj od najznačajnijih i najpoznatijih gnostičkih sekti. Mnogi jedoduše, svrstavaju u satanističke, a neki, pak, smatraju OTO okultno-crnomagijskim kultom. Usvakom slučaju, OTO je zasnovan na učenju Alistera Kroulija, engleskog okultiste (mnogi će reći



sataniste). Takođe, nesumnjivo je da pripadnici OTO-a smatraju sebe nastavljačima tradicije,učenja i delovanja istorijskih vitezova-templara.Krenimo od istorije. Viteški red templara osnovan je 1119. godine za vreme krstaškihratova.Pročuo se po junaštvu u odbrani Hristovog groba, kao i mnogobrojnih hodočasnika. Templari su seborili protiv varvarskih i nehrišćanskih plemena i duboko verovali u Hrista. To je nesporni deoistorije templara. kao i činjenica da ih je Papa Kliment V 1312. zabranio. Na pitanje zašto subili zabranjeni istorija daje dva odgovora:• Zvanična, kao i crkvena istorija, navodi da su templari u velikom broju bili visoko nagrađivaniza svoju misiju. Kada je potreba za ratovanjem prestala, kupili su od engleskogkralja RičardaLavljeg Srca ostrvo Kipar, ali se većina opet krajem 13. veka povlači u unutrašnjost Evrope.Uglavnom vojnici, osrednjeg obrazovanja, tu padaju pod uticaj raznih jeretika koji im razbijajuveru u Hrista i preokreću ih ka ezoteriji. Zato ih Papa Kliment V zabranjuje. Petvekova kasnije,teozofi, antropozofi i masoni iniciraju stvaranje novovekovnog reda istočnih templara

(hramovnika), dakle OTO, a Alister Krouli ga uvodi u satanizam.Prema drugoj verziji koju, naravno, zagovaraju pripadnici OTO-a, još su rimske arhivezabeležile da Isus Hristos nije bio Bogočovek, već voća pokreta otpora protiv rimske imerije.Takoće nije bio sin drvodelje Josifa iz Nazareta, nego Jude Galilejskog. Spisi koji su svedočili otome bili su uništeni za vreme cara Konstantina. Ovu su istinu znali i Jevreji, ali su i ti spisiuništeni tokom višegodišnjeg progona Jevreja. To su znali i katari i preneli templarima, koji suposle toga razočarano odbacili krst i počeli da veruju u jednog Boga i hrišćanskog i jerejskog i

islamskog. Tako neminovno dolazi do zabrane delovanja templara 1312. od strane gore imenovanogpape.Tumačeći ovakav razvoj dogaćaja pred kraj 19. veka, masonski krugovi, a samim tim i rozenkrojcerskii teozofski smatrali su da je tako još pre šest vekova propuštena prilika da se bar Evropa, ako140Amblem organizacije Ordo Templi Orientis. Sam amblem sadrži goluba koji simboliše sveznanje koje dolaziod Boga, kosmosa i zvezda (kosmičke inteligencije), pa otuda trougao. Putir u dnuoznačava sveti gral nadkojim je krst

ne celo čovečanstvo udruži oko jedne religije. To posle svega, po njima, može da uradi amo jednabogata i hrabra elita. Ti krugovi iniciraju ponovno osnivanje OTO-a i uključuju gau svojepiramidalno ustrojstvo, a na političkom planu čine sve da razbiju tradicionalne religije, teunificiraju nacije, kosmopolitizujući ih. Takoće se nude da unize i pomesne Crkve kao najbolječuvare narodnog sećanja.Kao što je napominjano u prethodnim poglavljima, u masonskoj piramidi datoj na nar



ednimstranicama inkorporirani su kako članovi OTO-a, tako i rozenkrojceri, iluminati iteozofi.Dešavalo se tako da pojedinci budu članovi teozofskog društva, rozenkrojcera i Zlatnezore, pa nakraju i OTO-a. Jedan od takvih biće i Alister Krouli, za jedne najveće ime hermetizma i uopšteokultizma, a za druge čisti satanista, odnosno „otac savremenog satanizma,", čovek koji, OTO uvodiu satanizam. O Krouliju kao od jednoj ključnih ličnosti OTO biće više reči malo kasnijeoćimoistorijskim redom.Pre svega, osnivač modernog OTO-a je Karl Kelner (1850-1905), bogati austrijski industrijalac,kao i mason visokog stepena. Osnivanje se dogodilo 1895. Zanimljivo je da je prvo javno istupanje,prva proklamacija reda bila 1902. u jednoj masonskoj publikaciji Teodora Rojsa,koji će 1905.naslediti Kelnera. Teodor Rojs rođen je 1855, a 1876, stupio je u masone. Bio je pevač, novinar, asmatra se i pruski špijun. Vrlo aktivan, uspeo je da uspostavi kakvu-takvu unifikaciju najpremasonskih rituala, a potom da u njih integriše i rituale Zlatne zore i OTO-a. Promoviše i

postavlja istaknute članove za poglavare reda u Francuskoj (Papija), u Nemačkoj (Štajnera) i SAD(Spensera Luisa). Godine 1912. dogodio se istorijski susret Teodora Rojsa i Alistera Kroulija,kojom prilikom Krouli biva iniciran u visok stepen OTO-a, pa sa tim u vezi u okviru OTO-a bivaproglašen „kraljem Britanije i Irske". Ukratko, Rojs je bio impresioniran Kroulijem,odriče setitule i postavlja ga 1922. za poglavara reda. Krouli u OTO unosi svoju doktrinu, proistekluiz njegovih ličnih radova, prakse i iskustva. Revidirao je rituale reda, a takođe ipreformulisaociljeve i misiju reda, proglasivši OTO „Misionarskom organizacijom Novog Eona" (novo

g doba,novog vremena) čiji je zadatak da sačuva suštinu civilizacije, njene najviše domete, a o su upravodometi gnostike i okultizma, koji pravilno vode „stazom više istine". Krouli publikuje višeknjiga, ali je najvažnija „Knjiga zakona" iz 1904. koju mu je direktno izdiktirao Ajvaz, duh kosmičkeinteligencije. On osniva na desetine loža u SAD i Kanadi. Umire 1947. godine.Na njegovo mesto dolazi opet Nemac, mason Karl Germer, i sve do 1962. ostaje na čelu reda. Njega,pak, nasleđuje Amerikanac Luis Mek Martri, svojevremeno čovek od visokog poverenja AlisteraKroulija. Tako recimo, sa ovlašćenjem od samog Kroulija, on 1970. objavljuje „Krouli/H

eris tarot-karte", špil koji je trebalo da bude od pomoći magičarima u prizivanju energije „Novog ona".Takoće, on 1983. pušta u javnost „Svete knjige Teleme". Misija OTO-a tako sedamdesetihiosamdesetih buja. Osnivaju se kampovi i oaze (što su, pored loža, vrste formacijskogorganizovanjau OTO-u) širom sveta, štampaju publikacije, časopisa, a „Knjiga zakona" je u rangu bestelera,preplavila svetsko tržište. Inače, sedište OTO-a je u Njujorku.



141Prikaz stepena masonske piramide142Prikaz stepena masonske piramide143Komparativni prikaz stepena144Autentični komentar prethodnih tabela, prikazanih u časopisu OTO „Atena"Unutrašnjost manastira na Ćefalu145Alister Krouli, duhovni otac OTO-aNaslovna strana časopisa „Vitriol Deo iz „Knjige zakona"146Naslovna strana časopisa „Atena"U Jugoslaviji, osamdesetih godina, osnivaju se kampovi i oaze uMariboru, Ljubljani, Zagrebu, Rijeci, Splitu, Osijeku, Sarajevu, Beogradu, NovomSadu, Subotici,Vršcu, Trsteniku i Skoplju. Prvi prevodi publikacija OTO-a objavljeni su na slovenačkom jeziku,a početkom devedesetih godina beogradska izdavačka kuća „Ezoterija", objavila je prevodKroulijevih dela i na srpski jezik. Danas kampove OTO-a imamo u Beogradu, NovomSadu, Subotici,Zrenjaninu, Nišu, Vršcu, Trsteniku i na Ubu. Pored toga, u Vršcu imamo i višu organizacono-

formacijsku celinu, oazu. Osim izdanja „Ezoterije" telemitska religija propagira se i krozinterne časopise „Atena" i „Vitriol".147Naravno, neophodno je reći koju reč više o duhovnom vođi reda, Alisteru Krouliju. Rođen1875. uJorkširu, u Engleskoj. Porodica mu je pripadala sekti „Plimutska braća". Kako savremenicigovore, vaspitanje malog Alistera ličilo je na dresuru. Majka ga je još kao dečaka zvala „velikazver". Pošto je to bila imućna porodica, Krouliju je bilo omogućeno da studira, piše peme,putuje, mašta... Od studentskih dana pokazuje visok smisao za uobrazilju. Postaje čl

an Zlatne zore1898, a ubrzo osniva svoj red „Ordo Astrum Argentum" („Red srebrne zvezde"). Putujepo Evropi,Bliskom istoku, Indiji, Kini... Na jednom od putovanja po Egiptu ukazao mu se duh kosmičkeinteligencije, Ajvaz, i rekao mu da će biti na čelu vere čiji će kosmički šef biti Ajvavaz ćemu nešto kasnije,1904, izdiktirati „Knjigu zakona" „Telemu". Posle toga Krouli razvija svoju hermetičkudoktrinu.Putuje i dalje po Istoku i usavršava se. Kao što je rečeno, tadašnji poglavar OTO, Teodr Rojs,impresioniran Kroulijem, inicira ovog u OTO i u okviru reda ga proglašava „kraljem E

ngleske iIrske". Krouli uzima magijsko ime Bafomet i usavršava OTO-inicijacije. Od 1920. do1923. delujeu Ćefalu. seksualno-magijskom samostanu slobodne volje, na Siciliji. U tom intervalu, tačnije1922. godine, biva postavljen za poglavara OTO-a, a 1924. uzdiže se do najvišeg, jedanaestog,stepena inicijacije u OTO. Potom nastavlja da propoveda i piše, ali urođeni smisao za uobrazilju,te sve češća upotreba droga uvode ga sve više u duševno oboljenje, u tom stanju umire 1



. godine.Učenje OTO-aSledbenici OTO-a smatraju da novom čoveku (čoveku novog vremena „Novog eona", iliti ereVodolije) nude najvišu istinu. Naime. po njima, sve dosadašnje religije, religije Starog eona ereRiba bazirale su svoja učenja na ciklusu izlaska i zalaska Sunca, propovedajući takosmrt ivaskrsenje ili reinkarnaciju. Međutim, napretkom nauke, saznalo se da Sunce u stvari stoji, a da seZemlja okreće, te se tako sama izlaže svetlosti, tj. svojom senkom stvara mrak. Viša istina, krozpropovedi i rituale OTO-a, stavlja čoveka u položajSunca. U primanju solarne svesti je tajna primanja više istine. Duh kosmičke inteligencije,Ajvaz, priziva se magijskim ritualima, čime spoznajemo i svoju suštinsku zvezdanu prirodu. Tako idolazimo do pentagrama kao jednog od simbola OTO-a, a takoće u skladu sa tim objašnjavamo irituale pentagrama (terajućeg i prizivajućeg, o kojima će kasnije biti reči) kojima se rizivaAjvaz.Pripadnici OTO-a sebe smatraju družinom snažnih i obaveštenih izabranika -spasilacačovečanstva u „Novom Eonu". Oni sebe neskriveno smatraju gnosticima i to okultnim gnos

ticima.Oni veruju da je novi planetarni zakon onaj što ga je Ajvaz izdiktirao Krouliju. Tako sledbeniciovladavanjem kosmičkom inteligencijom spoznaju i Božju promisao. Da bi smo, pak, stekli takvusolarnu svest odnosno stopili se sa Ajvazom potrebni su nam okultno-magijski rituali.Inače, pripadnici OTO-a magiju smatraju istorijskim izvorištem iz koga se vremenom razvijanauka (tumače je kao sposobnost analize pojava) i umetnost (sinteza i sposobnost prilagoćavanjaspoljnih faktora čoveku). Magija, po OTO-u, i danas objedinjuje umetnost i nauku,jer objedinjuje

objektivni naučni i subjektivni umetnički način sticanja znanja, uz pomoć svojih mističvišihstanja svesti. Još da kažem da je era „Novog Eona", era Vodolije, počela 8, 9. i 10. apila kadje Ajvaz Krouliju izdiktirao „Knjigu zakona".Rituali OTO -aOsnovni cilj rituala OTO jeste postizanje nivoa svesti koji omogućuje korespondenciju i stapanjesa kosmičkom inteligencijom, kako sami sledbenici kažu stapanje mikrokosmosa samakrokosmosom. Služeći se uputstvima datim svom članstvu u internim časopisima OTO reda„Atena" i „Vitriol", kao i grafičkim prikazima, dobijenim od bivših članova, pokušaćemošto je moguće razumljivije predstavimo često magijskim rečnikom maskirane i običnomčoveku nerazumljive rituale OTO-a koji su po cilju podudarni, a po pojavnom obliku

neujednačeni,prilagoćeni prilikama, cilju rituala i voći konkretne grupe. Najpre ću reći da svaki OTritualima svoju pripremnu fazu, zatim fazu čišćenja ili teranja, ritual zaveta, ritual priziva, misu ipričešće, moguće inicijacije, ritual stapanja sa Ajvazom kao kulminaciju i na kraju, kazavršnafaza, praktikuje se „dozvola za odlazak". Skoro obavezno u istoriji, a ne retko idanas, rituali sezavršavaju orgijanjem.



148Ovako opširan prikaz OTO rituala dajem zbog toga što po svojim karakteristikama ikompleksnosti predstavlja gotovo savršenu sintezu gnostičkog okultizma 20. veka kojise ipraktikuje u gnostičkim sektama i danas; inserte rituala OTO prihvatiće i praktikovaćeiotvoreno satanistički deklarisani pokreti i grupe poslednjih decenija.Priprema rituala„Pre nego što je bila uravnoteženost, lice nije opažalo lice." Tako se govori u KabaliJedno liceo kojem je reč je mikrokosmos, a drugo je makrokosmos. Dakle, pre uravnoteženja, mikrokosmos(čovek) nije u stanju da vidi makrokosmos (Boga). Cilj svakog magijskog rituala jesjedinjenjemikrokosmosa sa makrokosmosom, a preduslov za to je uravnoteženje. To uravnoteženjemagičnogpostiže se najpre uređenjem hrama. Ništa ne sme biti jednostrano. Ako se ima nešto naseveru, (neki pribor za obred), potrebno je nešto adekvatno staviti i na jug. Samtaj pribor ili(kako to sledbenici OTO kažu, oružje, prim. Z. L.) mač, oltar, krug i mag treba da buduproporcionalni. Uz to mag (magičar) treba da ima jednako u desnoj i levoj ruci, patako, akoima štap u desnoj, nek nosi prsten na levoj ruci. Treba da nosi i zvono, kojim bi

se kontrolisalaodmerenost i kontrolisanost pokreta.Mag u mislima mora da koriguje i svaku ideju uključujući i protivrečnost sadržanu u njo. Akoobredom priziva, recimo, strogost, neka objavi da je strogost instrument milosti; ako objavistabilnost, neka pokaže da je osnova te stabilnosti kontrolisana promena... Na tajnačin svakaideja napreduje kao trougao na bazi dveju suprotnosti, obrazujući vrh koji transcendira njihovukontradiktornost višom harmonijom. Dakle, tako otprilikefunkcionišu misaone aktivnosti praktikanata.Takoće, sve što magičar koristi mora biti „devičansko", dakle, nekorišćeno od druge oso

zaneku drugu svrhu. Najbolje je da magičar sam sebi napravi mač ili nož; čak je preporučlo da sampretopi rudu i napravi metal od kojeg će stvoriti mač.Najzad, jedno od generalnih pravila jeste da magika ne trpi kompromise. Sve što seobezbećuje ičini, čini se „iz sve snage", odmah. Štap se recimo, odseca jednim udarcem noža, a sve eneophodno kupuje se bez cenkanja.Svetilište ili Visoki oltar nalazi se na istoku. Njegove dimenzije treba da budu 7stopa udužinu, 3 stope u širinu, 44 inča u visinu. Sa svake njegove strane treba da bude jedna crni i jedan

beli stup ili obelisk.Sa poda vode tri stepenice. Pod je u crnim i belim kvadratima. Tu se nalazi glavni oltar na čijemje vrhu reprodukcija „Zvezde Otkrovenja". sa četiri sveće na svakoj njenoj strani. Ispod je mesto za„Knjigu zakona", sa šest sveća na svakoj njenoj strani. Pod tim je, nadalje. „Sveti gra" sa ružama nasvakoj strani. Ispred pehara je prostor za putir. Na svakoj strani, pokraj ruža susve velike sveće.Sve to je zagrnuto bogatim velom. Vrh jednakostraničnog trougla, čija je osnovica li



nija povučenaod stuba do stuba, jeste mali crni kvadratni oltar od dve kocke, jedna na drugoj. Uzimajući taj oltarkao sredinu osnovice sličnog jednakostraničnog trougla, na vrhu sličnog drugog trouglaje malakružna fontana. Slično, na vrhu trećeg trougla je uspravna grobnica.SVEŠTENIK: nosi „Sveto Koplje", i odeven je prvo u jednostavnu belu odoru.SVEŠTENICA: treba da bude virgo intacta ili posebno posvećena službi Velikom Redu. Onajeodevena u belo, plavo i zlatno. Ona nosi mač o crvenom opasaču, putir i kolačiće za prit.SASLUŽITELJ: On je obučen u belo i žuto i nosi „Knjigu zakona".DVOJE DECE: Ona su odevena u belo i crno. Jedno nosi bokal vode i posudicu sa solju, a drugokadionicu i kutijicu sa mirisima.Za uzdizanje sebe do božanstva potrebno je proći kroz fazu čišćenja, posvećenja i inicie.Posle inicijacije (krštenja), sledbenici kasnije ritualno vrše samo čišćenje i posvećeno jestmeditativno utapanje u makrokosmos. No, kao što magičar čisti sebe (što ću opisati kasn) ipribor, tako revnosno priprema i hram. Hram mora sav biti u crvenom sa crnim zavesama na svakomprozoru, a da se na svakoj

149Objašnjenje kabalističkog krsta i pentagrama150Grafički prikaz i uputstvo za izvoćenje rituala terajućeg pentagramaGrafički prikaz i uputstvo za izvoćenje rituala prizivajućeg pentagrama151„Povelja o krštenju" u OTOzavesi nalazi Jedanaestokraka zvezda, sadržana od heksagrama zveri i ruže sa pet listova, i satačkom u sredini. Zvezda je srebrne boje. Znamo zašto zbog "Ordo Astrum Argentum" izprethodnogizlaganja. Oltar stoji na severu, prekriven je crnim čaršavom i sa izvezenim zlatnimSuncem, koje

na sebi ima dvanaest izvezenih krakova. Na oltaru stoje pehar, nož, štap, žezlo i kruna. Velikisveštenik je na jugu, a sveštenica na istoku. Na zapadu je mali oltar sa pričesnom hostijom. Danassu tu obično kolačići čiji je fil prilikom pravljenja pomešan sa svežom krvlju mačke, pa,petla i slično. Sveštenik je u crvenoj, a sveštenica u beloj mantiji. Oboje nose štap szlatnom zvezdom petokrakom na vrhu. Sveštenik takoće ima zvezdu na grudima, a u drugoj ruci nosimač. Saslužitelj, muškarac, u beloj je mantiji. sa vencem od cveća na glavi, a žena saseljicaje u crnoj tunici. Ostali prisutni, kako inicirani članovi, tako i aspiranti, zauzimaju mesta

okolo. Hram inače može biti svaka zatvorena prostorija, svaki stan, soba, podrum, tavan,adaptirani i uz obavezno prigušeno svetlo.152Pre nego što se prizove Ajvaz, kosmička inteligencija, vrši se ritual teranja, pročišćevakogod prisutnih, počev od magova, a potom se pročišćava hram. Cilj je postizanje mentalne toćeradi primanja Ajvaza. U to ime najpre se vrši čin ritualnog kupanja, zatim oblačenja čite odežde,



a potom čin mentalnog čišćenja ritualom teranja. kojim se odstranjuje sve strano iz svoih misli ucilju primanja Ajvaza. Ritual teranja podrazumeva ritualno izvoćenje kabalističkog krsta i ritualaterajućeg pentagrama.Tekstovi koji su prikazani na neki način su ilustracija prethodno rečenog, a potiču izinternogmaterijala članova OTO-a; to su uputstva aspirantima i nižim inicijantima reda, kakoza grupnoizvoćenje u hramu, tako i za samostalno i samoinicijativno, bez obzira na mesto.Tako pročišćen magičar uzima svoje pročišćene i posvećene instrumente, te pročišćava iobeležava krug oko sebe, a zatim ceremonijalno pročišćava i ceo hram. Drugi sveštenici,saslužitelji i ostali prisutni takođe su se pročistili terajućim pentagramom i sad prisupajuritualu priziva.Potom kreće zajednička hramovna meditacija, a onda „misa" sa polaganjem pričesnih darov(žrtvi)na oltar hrama.Treći čin svake magične ceremonije jeste zavet ili objava, a sastoji se od reči OTO „sila vere".Kako izgleda scenario biće prikazano na dramaturški način.Počinje ceremonijom ulaženja, kako sledi:SASLUŽITELJ se primiče i nakloni se pred otvorenim svetilištem, gde se nalazi Gral. Onda tri

puta ljubi „Knjigu zakona", otvara je i stavlja na glavni oltar. Okreće se prema zapadu.SASLUŽITELJ: Čini što ti volja i to neka bude sav tvoj zakon. Proglašavam zakon Svetla,Života, Ljubavi i Slobode:SKUP: Ljubav je zakon, Ljubav pod voljom.SASLUŽITELJ odlazi na svoje mesto izmeću oltara sa mirisima i fontane, okreće se premaistoku, čini korak i daje znak čoveka i brata. Svi ga oponašaju.SASLUŽITELJ I SKUP: Verujem u jednog tajnog i neizrecivog gospoda i u jednu ZvezduuZajednici zvezda, iz čijeg ognja smo stvoreni, i kome ćemo se vratiti, i u jednog Oca Života, Tajnunad Tajnama, u Njegovo ime Haos, jedinog namesnika Sunca na Zemlji i u jedan Vazduh hranitelja

svega što diše.• I verujem u jednu Zemlju, Majku svih nas, i u jednu utrobu u kojoj su svi ljudizačeti i u kojoj ćepočivati, Tajnu nad Tajnama, u Njeno ime BABALON.• I Verujem u Zemlju i Lava, Tajna nad Tajnama, u Njegovo ime BAFOMET:• I verujem u jednu Gnostičku Katoličku Crkvu Svetla, Života, Ljubavi i Slobode, čija rkonaje Telema.• I verujem u zajednicu Svetaca.I kao što se hrana i piće svakodnevno u nama pretvaraju u duhovnu suštinu, verujem u čuo Mise,• I priznajem jedno Krštenje Mudrošću kojom postižemo čudo inkarnacije,• I priznajem svoj život jednim, individualnim i večnim koji je bio jeste i biće.

AMEN, AMEN, AMEN.Sada svira muzika. Ulazi dete sa vrčem i solju. Ulazi Devica sa mačem i putirom. Ulazi dete sakadionicom i mirisom. Oni su okrenuti prema zakonu, porećavši se u liniji na prostoru izmećudva oltara.DEVICA: Pozdrav Zemlje i Neba!Magičar, spreman, čist, stojeći u središtu kruga, ceremonijalno udara jednom u zvono daprivučepažnju celog Univerzuma. On tada dramatičnim tonom u polumraku hrama izjavljuje ko j



e on dakleveliki mag. Potom objavljuje svrhu ceremonije i neophodnost njenog izvoćenja. Ondase čitaju citatiiz „Knjige zakona".153Slede neke ilustracije karakteristične za OTO koje odslikavaju različite faze rituala.Sledi ilustracija kompletnog molitvenog rituala priziva kosmičke energije. Kao što ćebitiopisano. radi se molitveni deo priziva kosmičke energije uz ritual prizivnog pentagrama. Ovajritual je često koristio Krouli pre nekog svog propovedanja.Alister Krouli u toku rituala Ocrtavanje magičnog krugaHram pripremljen za početak rituala154„Izrailjeva knjiga" iz OTO-;i(prvi deo)155„Izrailjeva knjiga" iz OTO-a (drugi deo)Sam tekst, takođe, potiče iz autentičnog materijala OTO-a, štampanog doduše u bivšojJugoslaviji, ali se ritual nepromenjen koristi i danas.Osim rituala pentagrama postoji i prizivni i terajući ritual heksagrama.Zatim počinje zajednička hramovna meditacija uzdizanja uma do nivoa korespondencijei stapanja saAjvazom. Um se mora uzdići do gubitka svesnosti o sebi (kao u hinduizmu), a mag i

sledbenicimoraju biti poneseni silom koja je daleko iznad normalnog svakodnevnog elana. Iza ovu fazurituala postoje interne publikacije i crteži za koje smatramo da treba da buduprikazani. Naznačimo ovde da se kosmička inteligencija zove LAM i da je prikazanana donjem crtežu, koji je ovde dosta umanjen. U toku rituala meditira se upravo naovu sliku156Grafički prikaz za ritual heksagramaMaterijal za upoznavanje sa LAM-om i slika LAM-a157Takoće se pri hramovnoj meditaciji obredno izvodi himna pod vođstvom sveštenika:SVEŠTENIK: Ti koji si Ja onaj svega

što Ja jesamkoji ni prirode ni imena nemakoji jesi kada sve osim tebe nestaneTi, središte i tajno SuncaTi, skriveno vrelo svega znanogi neznanog, Ti usamljeni, jediniTi, istinski ognju unutar semenakoji se množiš i rađaš, izvoru isemenu,života, ljubavi slobode i svetla,Ti koji si izvan Govora i izvan vida,tebe ja prizivam, moj tinjajući svežiognju,

Koji se potpaljuješ kako moje težnjestrastvenijim postajuTebe prizivam koji si večanTebe središte i tajno SuncaI tu najsvetiju tajnučiji sam nosilac ja,Pojavi se, najstrahotniji i najmilijikao što je zakonito, u tvome detetu!HOR: Jer Ocu i Sinupravilo je Sveti duh;



Muško-žensko, suštinsko, jednoMuško biće odeveno ženskim oblikomSlava i obožavanje u visinamaTebi golube, koji čoveka do božanstvadiže!Da bi on kraljem bioU prolećnom suncu posle zimske olujeSlava i obožavanja Tebi,Životni soku pepela sveta, čudesnodrvo!PRVI POLUHOR (MUŠKARCI):Slava tebi iz Pozlaćene grobnice.DRUGI POLUHOR (ŽENE): Slava psebi iz iščekujuće materice.MUŠKARCI: Slava tebi sa zemlje neorane.ŽENE: Slava tebi iz device zavetovane.MUŠKARCI: Slava tebi, istinsko jedinstvo Večnog Trojstva.ŽENE: Slava tebi ti oče i majko, sopstvo od Ja koji jesam!MUŠKARCI: Slava tebi koji si izvan svakog pojma, brizgu sperme, semenu i zametku.ŽENE: Slava tebi večno sunce, Ti jedino u Trojstvu, Ti Trojstvo u Jedinstvu!HOR: Slava i obožavanje tebi, životni soku pepela sveta, čudesno drvo!(Te reči oblikuju bit himne, no za sve ili za jedan deo treba komponovati uzvišenu umetničku muziku. Čak iako druge himne budu odobrene od crkvenih otaca, ovo treba zadržati kao glavnu i izvor svih ostalih.)

Posle stapanja sa kosmičkom inteligencijom kao vrhunac rituala pripadnici OTO-a, češće158oni viših inicijacija, preduzimaju neretko astralna putovanja, uzdižući svoje astralnotelo nanivo božanstva koje odaberu ili, pak, preuzimaju svojim astralnim telom oblik Boga,transmutacijom svog astralnog tela u njegov oblik. Ovo je svakako tačka vrhunca rituala. Posle togavrhovni mag „spušta" sledbenike u svakidašnji svet i otpušta ih rečima: „I sada, ja ti idi s mirom u svoja prebivališta i staništa i neka je blagoslov Najvišeg s tobom u ime." Tada, barkako priča bivši član OTO-a, nastaje pričešhe, te opuštanje uz korišćenje droga ili druopijata, kako je to činio i sam Alister Krouli, i neretko uz orgije u skladu sa pr

vim članom zakona:„Čini što ti je volja, i neka je to sav tvoj zakon."Naravno, ovaj ritual može sadržati i čin inicijacije (ili, kako oni kažu, krštenja)aspiranata reda.Naime, posle aspirantske faze, kandidat se podvrgava inicijaciji, odnosno krštenju. Ujednako opremljenom hramu, zavezanih očiju i nogu, u ležećem položaju, u toku gore opisnogrituala, kao jedan njegov deo on prima „simbole vere" Gnostičke katoličke crkve, odnosno OTO, odstrane vrhovnog maga, i biva iniciran. Morao bih objasniti zašto se spominje Gnostička katoličkacrkva. Pripadnici OTO, naime, smatraju jedinom, autentičnom crkvom Gnostičku katoličku

crkvu, a za jedino autentično učenje o univerzumu smatraju gnostiku. Hrišćanstvo je, ponjima, jeresgnostike, a ne obratno kako zvanične crkve tvrde, dok Rimokatoličku hrišćansku crkvu naivajunjenom neveštom kopijom. OTO izvodi misu, poznatu u svetu kao „crna misa", kao izopačenje iismejavanje rimokatoličke hrišćanske mise. Tako rade i neke satanističke grupe. Mećutimpripadnici OTO-a „misu" Gnostičke katoličke crkve izvode sa punom verom da čine pravi rtual,da čine izvorni obred, bez ikakve parodije.



Pošto su opisani hram, odežde, relikvije, zatim delovi službe u kojima se izgovara zavetmaga i čita „Knjiga zakona", pošto smo uz pomoć „Povelje o krštenju" upoznali „simbole a nasamom početku i deo „Knjige zakona" i statut reda, upravo je preostalo da se opiše sama misa, samčin pričešća kod OTO-a. To je, uostalom, samo jedna faza rituala, ali je, kao i u hrišću,finalna i suštinska. Zato je i ostavljena za kraj. Ovde ću navesti jedan zbog svojeopskurnosti vrločesto eksploatisan deo iz „Knjige zakona" koji je karakterističan više za pričešće sledOTO-a sa početka veka, mada nije isključeno da važi i danas.1. Ovo je tajna Svetog Grala, kojije sveta posuda naše Dame, Babilon Majke Gnusoba, NevesteHaosa, koja jaše na našem Gospodu Zveri.2. Iscediće svoju krv koja je tvoj život u zlatni pehar njenog bluda.3. Pomešaće ceoj život sa sveopštim životom. Nećeš zadržati ni kap.4. Tada će ti mozak onemeti, i srce prestati da kuca i cav će te život. napustiti; ibićeš odbačen na đubrište, i ptice nebeske će se Gostiti tvojim mesom i kosti će tiizbledeti na suncu.5. Tada he se vetrovi sastati i podići te kao malu hrpu praha na planeti sa četiri kraja ipredaće je čuvaru Bezdana.6. I pošto tu nema života, čuvari Bezdana će pozvati anđele vetrova da prođu. I anđeli

položiti tvoj prah u Gradu Piramida, i više ni ime neće ostati.7. Sada, dakle da bi mogao izvesti ovaj ritual Svetog Graala, trebaš se odreći svihsvojihdobara.8. Poseduješ bogatstvo; daj Ga onima koji Ga trebaju, ali ne žudi za tim.9. Poseduješ zdravlje; ubij sebe u žaru samopredaje Našoj Dami. Neka ti meso visi labavo nakostima, a tvoje oči Gore nesavladivom žudnjom prema Beskonačnom strašću premaNepoznatoj, prema njoj koja je iznad znanja prokletog.10. Poseduješ ljubav; iščupaj majku iz svog srca i pljuni u lice svoga oca. Neka tvojanoga zgazistomak tvoje žene, i neka beba na njenim Grudima postane plen pasa i lešinara.11. Jer ako to ne uradiš ti svojom voljom tada ćemo to učiniti Mi, uprkos tvojoj volji

. Takoćeš steći Sakrament Graala u Kapeli Gnusoba.12. I pazi! Ako krišom sačuvaš i jednu svoju misao, tada ćeš biti zauvek odbačen u bezdbićeš usamljen, jedući životinjski izmet, ožalošćen u Danu Budi-S-Nama.13. Da! Zaista je ovo Istina, ovo je Istina, ovo je Istina. Biće ti podareni radost izdravlje i bogatstvo i mudrost kada ti više ne budeš ti...159Da razjasnim:U svojoj ranoj fazi, krajem prošlog i početkom ovog veka, u jeku svog elitističkogposvećeničkog zanosa, pripadnici OTO-a su zaista žrtvovali živu krštenu decu na oltaruGnostičke katoličke crkve, slepo verujući da je ona autentična spasonosna crkva, nisu žli

žrtve za umilostivljenje Ajvaza, te sopstveno stapanje sa njim. Kasnije su se žrtvovale lutke uljudskom obliku, ali prethodno krštene (zaista krštene) u Rimokatoličkoj hrišćanskoj cr.Poslednjih godina, pak, stradaju mačke, zečevi, petlovi, takoće prethodno „kršteni"u rimokatoličkoj hrišćanskoj crkvi, pa potom pogubljeni na oltaru Katoličke gnostičke ceili OTO. Naime, jedna od ključnih dogmi OTO-a jeste da je lakše prirodne supstance,meso i krv,pretvoriti u telo i krv božju, kojom se posle pričešćuje, nego to učiniti od mrtvih stv



kao štosu žito i vino. Tako se u poslednje vreme, izbegavajući opskurne rituale pribegava pravljenjukolačića u čiji je fil prethodno umešana sveža mačja, pseća, zečja krv ili krv nekog odka.Na kraju rituala, tj. meditacije, ili čak astralnih putovanja, sledbenici se pričešćujuupravo timkolačićima koji se inače u krugovima OTO-a zovu „kolačići luči".Kao jedan od vidova pričesti koriste se i droge i druge psihoaktivne supstance(medikamenti, naprimer . Posle pričesti, a pod načelom a 'ljubav je jedini zakon i čini sve što ti je vlja', nastajuorgije sa starešinskim pravom prvenstva. Da bi se sve prethodno argumentovalo, prilažemuputstvo za pričest dato u časopisu „Vitriol".Cilj mise OTO-a jeste umilostivljenje Ajvaza, ali u svakoj konkretnoj grupi ovogredaobredi mogu biti različiti u nekim detaljima.Ovde će biti predstavljena Feniksova misa, takoćepronaćena u internim publikacijama OTO-a.Umesto zaključka prvo konstatujmo da se članovi OTO pozivaju na slavnu prošlostistorijskih templara. Poslednjih sto godina dodeljuju sebi svetsku misionarsku ipolitičku ulogu.Pri tome izvode psihodelične rituale prema uputstvima svog duhovnog voće, Alistera K

roulija, ito uz korišćenje opojnih droga i uz orgijanje. Primenjuju duboke meditacije pokušavajućda sestope sa Ajvazom, a praktikuju i astralna putovanja. Uz to se pričešćuju svežom krvlju ačaka,ili pasa. Članovi OTO-a zaista moraju imati nadljudski raspon psihe, podoban da podnese sve ovepsihosenzacije. Zato je vrlo ilustrativno upozorenje koje oni međusobno upućuju. opet pronaćeno uoriginalnim internim materijalima jednog člana OTO-a, prikazanim pored „Feniksove mise".160)

O pričesti u OTO-u, iz časopisa „Vitriol"161O pričesti u OTO-u, iz časopisa „Vitriol"162„Tekst Feniksove mise"163Upozorenje nervno labilnim osobama164Bela gnostička crkvaEcclesia Gnostica Alba (EGA)Kao i u dosadašnjem izlaganju i na ovom mestu najviše prostora biće datopraktikantima/članovima Bele gnostičke crkve, koji he svojim rečima najviše reći o tojorganizaciji. Biće korišćena jedna objava ove organizacije skinuta sa Interneta, a i m

anifest oveorganizacije koji je dao njen vođa, Živorad Mihajlović Slavinski, inače ustoličeni „pathBele gnostičke crkve za prostor Jugoslavije i slovenskih zemalja".Ipak, biće dat i jedan uvodni tekst vezan za genezu i istorijat ove verske zajednice. Znamo dagnostika potiče iz ranohrišćanskih vremena, da je u većoj ili manjoj meri prisutna u poedinimistorijskim razdobljima, a da je u 18. i 19. veku oživela, organizovano delujući kroz više



pseudoreligijskih ili okultističkih društava. Tako je, između ostalog, 1888. osnovanaGnostička katolička crkva pod vođstvom Valentina II. To nailazi na oštar otpor VatikanaNedopustivo je bilo, sa gledišta rimokatolika, dozvoliti delovanje ove verske grupe koja je najpreintegrisala brojne gnostičke pravce, a zatim ih veštački uklopila u navode iz Biblije.Unemogućnosti omasovljenja, Gnostička katolička crkva inkorporira se u OTO ali zatoinicira osnivanje mnogih neognostičkih grupa i društava, pa čak i jedne „crkve gnostičkPogađate: reč jeo Beloj gnostičkoj crkvi, koja mnogo ambicioznije i sistematičnije kreće u svoju misiju. Nema tusamo gnostičkih doktrina, preuzetih kako od strane starih gnostika, tako i od teozofa iantropozofa, već su tu i učenja i rituali Zlatne zore, OTO, učenja Alistera Kroulija, ČrlsaBernara i drugih. Takoće se neskriveno koriste hindu-tehnike, meditacija, zen, što svepretenduje da učenje crkve učini kompleksnijim i autoritativnijim. Baš sa svim tim ciljevima ipretenzijama 1960. osniva se Bela gnostička crkva pod vođstvom Čarlsa Bernara. Simboljoj je zmijanad kojom leti golub, a što je preuzeto iz hrišćanske tradicije gde je zmija simbol mudrosti, agolub simbol Svetog duha. Članovi ove crkve, naime, posećuju tradicionalne crkve, al

i neučestvuju u službama. Molitveno se obraćaju Bogu, ali ne pod voćstvom sveštenika negosamostalno izgovarajući svoje magijske reči, te se van svih prisutnih spajaju sa Ajvazom, kosmičkominteligencijom.Dakle, oni prihvataju crkve kao svetilišta, koriste ih za svoje rituale, a svešteneradnjesmatraju prevaziđenim. Upravo u svom sinkretizmu vide sebe kao najprimereniju versku zajednicuna Zemlji, univerzalnu, savremenu, savršenu, jer je samo kroz njene rituale i nijedne više, mogućedosegnuti punu istinu i suštinu.Ovi molitveno-meditativni rituali pre svega su savremeniji, prilagoćeni savremenom

čoveku,čoveku na pragu 21. veka, čoveku postindustrijskog doba, čoveku brzih telekomunikacijaikompjutera. Zar takav čovek da provede ceo život na mukotrpnom putu vrline ka bogopoznanju i to saneizvesnim rezultatom? Umesto „mučeničkog" života u vrlini, „bogotragačima" se daje reca zanekoliko dana, najviše dve nedelje, spoznaju vrhovnu kosmičku inteligenciju, Ajvaza,i tako stupena stazu istine. Koji su to rituali?Intenziv ritual prosvetljenja meditativno-inicijacijska tehnika koja se obavljau parovima.Održava se više puta dnevno, obično u nekom praznom stanu. Prisutno je 20 30 aspiranat

a. Posleusvajanja tehnike meditacije vrši se inicijacija, a potom uz, uputstva učitelja, parovi meditirajuna različite teme ili objekte, što posle toga prepričavaju. U poznoj praksi, kao telepatskodostignuće, pokušavaju da prepoznaju i pogode kako je ovaj drugi meditirao, to jest šta mu je padalona pamet.Intenziv ritual preporođenja to je vrlo bitan, tobože isceliteljski, ali i uopšte temeljni



ritual koji rezultira duhovnim napretkom praktikanta, sve do definitivnog preporođenja kada sepraktikant oglašava duhovno zdravim ili sposobnim i spremnim i za više duhovne sadržaje.Intenziv ritual osvećenja svetim duhom na putu istine i božanskih tajni sledbenik Belegnostičke crkve udostajava se i primanjem i ovladavanjem svetim duhom iz kojih serazloga često iposećuju crkve.Ekskalibur 1 i 2 to je duhovna nadgradnja prethodnog. Ovde se pored posete crkvama i meditacijeuvežbavaju: treninzi kreativne vizualizacije, vežbe izmene realnosti, vežbe izmene sopstvenog i165identiteta 3. lica, potom vežbe spiritualne transformacije, a pribegava se i astralnimputovanjima. Tada se, dakle, prema uputstvima i iskustvima pripadnika Bele gnostičke crkveastralno telo izdvaja od fizičko-materijalnog i dislocira na drugo mesto, tako dapraktikant možesamog sebe da posmatra, ali može biti i daleko udaljeno od fizičkog. To je onda dokaz da seovladalo tehnikom ekskalibur ili mač istine. Učitelji ove crkve su, prema sopstvenimizjavama, u

mogućnosti da astralnim telom obiću planetu.Sada će biti predstavljen tekst Bele gnostičke crkve preuzet sa Interneta. Tako se može saznatišta oni sami kažu o sebi, svojoj misiji i misionarima.„Ecclesia Gnostica Alba"Bela gnostička crkva ili bela crkva Ajvaza ili Ecclesia Gnostica Alba jeste crkvaistine.Bela gnostička crkva (E. G. A.) nije bazirana na veri, nego na direktnom pristupuistini(Direktnom dosluhu sa istinom, uvidu u istinu). Mi vidimo naš put spasenja kroz Direktno znanje(gnosis). Samo gnosis može osloboditi čoveka i vratiti ga njemu samom.Upravo ovde leži pravo istinsko značenje reči „religija". Ona potiče od latinske reči r

re ilireligare što u stvari znači ponovo povezati. Značenje je jasno: ponovo povezati čoveka a njegovomistinskom prirodom koja je Bog ili Istina.Ukoliko želimo da jasno razumemo postojanje i rad E. G. A. moramo poznavati neke činjenice. E. G.A. je, kao i mnoge druge gnostičke zajednice, postojala bezbroj puta tokom istorije čovečanstva, atakoće je mnogo puta iščezavala. Prvenstveno je to bila posledica fizičkog uništavanja nihčlanova. Nakon izvesnog vremena, E. G. A. bi se pojavila ponovo, kao reka ponornica koja izbije napovršinu. To je zato što je moguće ubiti ljudsko fizičko telo, ali ne i istinsko biće i

dušučovekova duša nije ništa drugo do Bog u čoveku.Duša ili Atman je božanska iskra (varnica) koja se odvojila od Boga pre bezbroj eona. Nakonputovanja kroz beskrajnu vasionu i života provedenog na mnogim planetama ona je konačno pala naZemlju, gde je nastavila da živi u ljudskim telima. Prema našoj veri, jedina prava ivaljanaambicija ljudskog bića je da proputuje istim putem ka svom domu istini ili Bogu. Sva naša



učenja, tehnike i rituali (obredi) imaju za svoj konačni cilj.Ponovno izranjanje na površinu Bele gnostičke crkve u ovom specifičnom istorijskom vremenu,dogodilo se na sledeći način: sredinom sedamdesetih godina voća Eklezije Gnostike Katolike,Mišel Berto, koga su mnogi savremenici smatrali glavnim medijem kosmičke magije na Zemljiuspostavio je kontakt u stanju transa sa višim duhovnim inteligencijama. Glavna inteligencija jebio Ajvaz. Mišel Berto je primio niz komunikacija preko ovog božjeg prenosioca poruka. Nalazilisu zadovoljstvo u okultnim metodama najdublje gnostičke inicijacije (prijema, uvoćenja, krštenja)kroz koju je Berto trebalo da obuči (pripremi) nekoliko stručnjaka za širenje nove gnostičkesvesti.Jedan od njih bio je Živorad Mihajlović-Slavinski; psiholog i okultni pisac iz Jugoslavije.Berto je doznao za njega kroz „čitanje Akaše" i zvao ga da doće u Čikago. Živorad je otSADpočetkom 1978. i mesec dana je bio podvrgnut inicijacijama u cilju postajanja nosioca gnostičkeporuke za područje slovenskih naroda. Po završetku inicijacija, Živoradu je dodeljen orden

patrijarha Bele gnostičke crkve (patrijarh Majkl /Mihajlo, prim. Z. L./).Nakon dve godine, Živorad je doživeo svoje prvo prosvetljenje (gnosis) u Kaliforniji. Odmahzatim, on je doneo metod grupne inicijacije (snaga inicijacije) u Jugoslaviju. On je uveo velikibroj ljudi, a onda je obučio izvestan broj majstora, koji su nastavili da šire gnosis po Jugoslavijii Italiji. Gnostici okupljeni oko Živorada su doživljavali sve dublje i dublje nivoeGnosisa ipred njima je počeo da se otvara novi svet. Pojavila su im se davno zaboravljena sećanja, na njihovzajednički život na drugim planetama, sećali su se svojih kosmičkih imena i prastarih ikustava

(doživljaja). Sve dublji nivoi mistične svesti doveli su ih do toga da požele da žive ugnostičkoj zajednici i tada je osnovana Bela gnostička crkva i otpočela postojanje nafizičkomplanu.166Evo naše poruke:Nas vodi istina koja govori iz dubina našeg bića kao auma ili unutrašnji glas. Auma nam govori današ put nije jedini, već da ima mnogo načina (puteva) koji vode do jedne istine, jer istina jepočetak i kraj. Iz tog razloga, svaki čovek treba da izabere put koji je najdraži njegovom srcu. Mikoji živimo u telu Bele gnostičke crkve, koja isijava svoju nevidljivu svetlost kao

srebrna zvezdaAjvaza, mi vas zovemo, brate, sestro, da nam se pridružite. Ako vam vaš unutrašnji glas, auma, kažeda je došao trenutak da se to učini, dođite kod nas. Biće teških momenata borbe sa zlomvama,mučnih doživljaja i mnogo patnje. Međutim, nagrada je neprocenjiva to je Istina koja oslobađazauvek.Arleana večna ljubav. Bela gnostička crkva.Manifest Bele gnostičke crkve, objavljen u jednoj od knjiga Živorada Mihajlovića Slavi



nskogBudući da sam poslednjih godina dobio od svojih čitalaca mnoga pisma prožeta radoznalošoprirodi naše Crkve, o tome ko može da postane Sledbenik i tome slično, odlučio sam da ucelininavedem naš Manifest.Manifest Bele gnostičke crkveBela Gnostička Crkva ili Ajvazova Bela Crkva ili Ecclesia Gnostica Alba je CRKVA ISTINE.Naš Spiritualni zavičaj iz kojeg smo davno potekli, jeste Istina. Naša Staza koja nastokombezbrojnih eona vodi kroz svet obmana i privida jeste Istina.Naš cilj jeste Istina.Mi ne verujemo ni u šta što nismo direktno spoznali.Mi verujemo u sve što jesmo direktno spoznali.Naše učenje nije zasnovano na veri, već na Direktnom Iskustvu Istine.Na Gnostičku Stazu Istine doveo nas je unutrašnji glas Auma ili intuicija. Duž Staze nasvode iskustva do kojih dolazimo Direktnom Spoznajom.Pripadnik naše Crkve može biti svaka punoletna osoba bez obzira na versku, rasnu ilinacionalnupripadnost, ako priznaje drugim bićima ista prava kao sebi samoj i poštuje zakone zemlje ukojoj živi.

Pripadnost našoj Crkvi, kroz bratsku podršku i istinsku ljubav, olakšava spiritualnosamostvaranje svakom pojedincu. BELA GNOSTIČKA CRKVA je na fizičkom planu instrumentProvićenja i viših Inteligencija. Ona služi svojim Sledbenicima i drugima koji to žele a krozDirektnu Samospoznaju steknu istinsko znanje o sebi, svetu. drugim ljudskim bićimai Bogu, da krozDirektno Iskustvo Istine dokuče svoje mesto u kosmosu i smisao svog postojanja.U ovom vremenu, naši vrhunski metodi i rituali su Intenziv Gnose ili Direktnog IskustvaIstine, i Ekskalibur. Tim ritualima mi kroz podršku i ljubav drugog ljudskog bića dolazimo dospoznaje Istine, a drugo ljudsko biće do istovetne Direktne Spoznaje kroz našu ljubav i uz našu

pomoć. Ako te privlači odgovor na večita ljudska pitanja kroz Direktnu Spoznaju Istine, mesto tije u našoj Crkvi.Ukoliko želiš nešto drugo, potraži drugu Stazu.Mi smo otvoreni za neograničene mogućnosti i nebrojene puteve Spiritualne evolucije.Miusvajamo sve što vodi Istini, svaki postupak, metod i ritual. Sve što ne vodi istinimiodbacujemo. Mi poštujemo matična gnostička učenja koja su izdržala probu stoleća, aliiz njih prihvatamo samo ono što sami proživimo. Unutrašnji glas. Auma, kaže nam da su oaIstinita, ali će nam samo Direktno iskustvo Istine reći da li odista jesu.Unutrašnji glas nam kaže da smo živeli mnogo puta, da smo imali mnoga tela, imena i

identiteta; da smo se služili mnogim jezicima i sredstvima opštenja; kaže nam da smo bili namnogim planetama i mnogim univerzumima izgubljenim u bezmerju vremena. I da nismo slučajno167ovde i sada.Unutrašnji glas nam je davno kazivao da postoji put iz ovog kaveza od mesa koji nazivamotelom, iz ovog privida koji nazivamo materijalnim svetom i da postoje viši oblicisvesti koji su



stepenice na tom putu. Naši rituali Direktnog iskustva Istine to su nam potvrdili.Takoće, tajglas nam govori da postoje sve dublji nivoi spoznaje Apsolutne Istine i da su svi oni otvorenisvakom ljudskom biću spremnom da krene Stazom Istine.Drevna učenja nas uče, a unutrašnji glas potvrđuje, da postoje Inteligencije koje su uspiritualnom pogledu iznad čoveka kakav je u ovom trenutku na ovoj planeti; da teInteligencijestupaju u kontakt sa ljudskim bićima ukazujući im na Stazu koja vodi do najviše Apsolutne Svestikoju nazivamo Provićenjem, Bogom ili Istinom. I da ta Staza jeste najdublja Srž našegbića.Provićenje nam šalje svoje izaslanike, koji su oblici više svesti, da nas probude izspiritualne obamrlosti. U ovom razdoblju, glasnik Proviđenja koji je vodič na našoj Stazi, kojunazivamo Gnostičkom Stazom Direktne Spoznaje, jeste AJVAZ. Stoga mi obznanjujemo svetu:Nas vodi AjvazNaša reče je ARLENA Ljubav zauvekNaše SVE je ISTINA.Kroz ljubav večitu, kroz Arlenu, mi koji živimo u telu Svete Gnostičke Crkve, Bele CrkveAjvazove, koja zrači svoju svetlost kao Srebrna Ajvazova Zvezda, mi zovemo i tebe,Brate i Sestro, da

nam se svesno pridružiš. Ako ti unutrašnji glas kaže da je kucnuo čas, pristupi nam. Akstinane progovori u tebi u ovom trenu, srešćemo se u nekom drugom vremenu, na nekoj drugoj planeti, unekom drugom svetu. Jer i do sada smo se mnogo puta sretali, ali se nismo uvek prepoznali.Inače, ubeđeni i ushićeni da su posle rituala intenziva i ekskalibura u mogućnosti dakorespondiraju sa Bogom, te da su načelno spoznali Ajvaza, kosmičku inteligenciju, sledbeniciBele gnostičke crkve zaista smatraju da su misionari budućnosti, i u to iskreno veruju.Bela gnostička crkva je u Jugoslaviji nastala tako što je najpre nastalo „Udruženjepsihotroničara", udruženje građana koje se bavilo

graničnim oblastima nauke, alternativnim disciplinama, okultnim tehnikama, ezoterijom,hermetizmom.Postavlja se pitanje slično kao kod ekstrasensa i okultizma uopšte ko sledbenike Bele gnostičkecrkve dovodi u stanje izmenjene svesti? Ž. M. Slavinski jeste psiholog, ali ko suostali. Zbog čegaupozorenje da pristup ne mogu imati duševno oboleli? Srpska pravoslavna crkva, kaoi svakatradicionalna verska zajednica, ne pravi selekciju prema zdravstvenom biltenu vernika i nudispasenje svima. Baš zato postavljamo pitanje otkud toliki broj duševno obolelih posle boravka u

Beloj gnostičkoj crkvi (koje lično poznajemo), ako primaju samo zdrave. Upitajmo se,dakle, nije lireč o još jednoj masovnoj psiholaboratoriji, a ne verskoj zajednici. Tim pre što je sedište iste od1991. u Beogradu i što se ne oglašavaju pod pravim imenom nego pozivaju klijente narelaksacionitrening, vežbe opuštanja, vežbe protiv stresa i slično.Sajentologija„Ako čovek zaista želi da zaradi milion dolara najbolji način za to je da osnuje svoju eligiju."



(L. R. Habard, osnivač SajentologijejJedna od trenutno najprisutnijih i medijski najzastupljenijih verskih organizacija u svetu jeste„Sajentološka crkva" (u daljem tekstu: Sajentologija). Osnovana je 1950. godine u Los Anćelesu gdejoj je i danassedište. Njen osnivač, ideolog, dogmata i apologeta je Lafajet Ronald Habard (1911-1985). Pisacnaučnofantastične proze, on još od mladih dana pokazuje sklonosti ka onostranom itranscendentalnom. Često sa ocem, pomorskim oficirom američke vojske, obilazi Indijui Dalekiistok, gde mu do ruku dolazi obilje materijala iz oblasti hinduizma, budizma, kao i ezoterije i168okultizma. Studira na više univerziteta, ali iako mu studije idu od ruke, ni jedannezavršava. Učestvuje u Drugom svetskom ratu, gde nije teško ranjen (kako je sam izjavljivao), nego mupuca čir na dvanaestopalačnom crevu. Potom dolazi do komplikacija kojom prilikom jeproveo 8minuta u kliničkoj smrti. Verujući ipak u njegove ratne zasluge, zaposleni u „dijanetičimcentrima" obučeni su u mornaričke uniforme. Suočenje sa smrću je, kako je sam Habardizjavio, dosta uticalo na njegov misionarski rad. Pred kraj rata 1945. upoznaće Džek

a Parsonsa,velikog maga i učenika Alistera Kroulija, te člana OTO-a. I sam Habard postaće član togreda, aParsons će izvršiti jak uticaj na Habarda, te će se mnoge ideje samog Kroulija prepoznati iu Sajentologiji. Habard biva ubećen da je provićenje na njegova pleća spustilo teret odgovornostiza dalju duhovnu evoluciju čoveka. Tako i osniva Sajentološku crkvu 1954.Habard je preminuo 1986, ali sajentologija deluje i dalje šireći se po celom svetu.Premaprocenama koje daje sama organizacija, imaju oko 3.200 objekata u celom svetu, tačnije u 120 zemaljaLafajet Ronald Habard (1911-1986)

i preko deset miliona vernika. Takoće, iza Habarda je ostalo 556 pisanih dela, skoro 3.000 satisnimljenih predavanja i više od 100 filmova. Na čelu sajentologije danas je DejvidMisijevič. Što se tiče odjeka u javnosti, sa jedne strane imamo rastući broj ushićenih nika,dakle preko deset miliona, a na drugoj ljute kritičare i progonitelje sajentologa.Prilikom analiziranja, sajenotlogija se mora posmatrati sa dva aspekta:• dogmatsko-doktrinarnog i• komercijalno-ekspanzionističog.Biće reči o oba ova aspekta.Sajentologija, u prevodu „nauka o znanju", u suštini je neognostički,psihookulistički sistem čiju osnovu čini ideja sticanja istinskog, iskonskog znanja, uz

prolaženje kroz niz stepena duhovnog samouzdizanja kojeg sajentolozi zovu „most ka bezgraničnojslobodi". Danas se taj most sastoji iz 27 stepena. Kako izgleda put duhovnog samouzdizanja?Veruje se da u svakom čoveku postoji zarobljeno duhovno biće „tetan". Čovek je u svompredcivilizacijskom periodu bio tetan, odnosno duhovno oslobođeno biće. Tehnologijomduhovnogoslobođenja, što nudi Sajentologija, čovek može da oslobodi tog tetana i dovede ga u stnje„operativnog tetana" ili kako Sajentolozi šifrovano kažu stanje OT. Time praktično svak



pojedinac, postaje operativno sposobniji, uspešniji u životu, frustracije se gube, nezadovoljstvoiščezava, a na makro planu dolazi do pada kriminala, ekonomskog blagostanja i opšteg progresačovečanstva. Osnovni preduslov da se kod pojedinca postigne stanje OT jeste brisanjeengrama.Engrami su događaji, iskustva, sećanja, utisci iz prošlosti koji nepotrebno opterećuju vest, kojise, naime, mogu reaktivirati posle svake slične situacije u sadašnjosti i eventualnoporemetititrenutnu duševnu harmoniju kod čoveka, i povratiti. stare frustracije i komplekse. Sajentologija169je upravo razvila doktrinu kojom se postaje „clear" (na engleskom = „čist"), dakle, čisod engramaprošlosti i postaje OT.U svojoj knjizi „Dijanetika" iz 1950. Habard je upravo promovisao učenje o izbavljenju od kompleksai prethodnih loših navika, te stvorio doktrinu svoje religije, novu nauku o duhovnom zdravlju. Naposebnim kursevima uz duge razgovore sa „duhovnicima" engrami se postupno razobličavaju donivoa ismejavanja, čime se i smatraju izbrisanim, a čovek postaje čist.Stoga su i česte masovne demonstracije sajentologa protiv psihijatara, „koje treba u

kinuti". Tako,nakon serije masovnih zločina u SAD od strane maloletnika, tokom 1999, krivi su opet označenipsihijatri. Na stotine hiljada sajentologa burno je protestovalo ulicama SAD tražećiosudupsihijatara. Možda oni u budućnosti, sebe vide u njihovim ordinacijama. A u „sajentološimordinacijama dešava se sledeće.Posebnim hipnotičkim metodom zvanim „dijanetičko sanjarenje", kandidat za OTO priseća sčakdogađaja iz prednatalnog perioda. Svi događaji brišu se i čovek postaje čist. Prema učesajentologa, duša međutim nije sputana samo sopstvenim engramima nego i materijom, energijom,

prostorom i vremenom, te se daljim učenjem duša mora osloboditi da bi postala OT. Postavši OT,čovek biva u stanju da bude uzrok sva četiri kosmička elementa materije, prostora, energije ivremena a ne njihova posledica. Tako „Dijanetika" ili „put razuma", kako je sajentolozi zovu,postaje„sveta knjiga" sajentologije, barem u početku. Kasnije dolazi dogradnja. Dok u početkuHabardpredviđa osmostepenost stanja OT, gde je stepen koji doseže do božanskih promisli najviši stepen,kasnije se „put samouzdizanja" produžava do 27. stepena. Takođe, uvodi „emocionalni mer(„E-

metar") koji služi za to da „duhovnik" meri sagovornikove emocije i zone konflikta,te da ubrzapsihoanalizu. „E-metar" je u stvari galvanometar koji se inače koristi kod detektoralaži, a merielektričnu provodljivost kože. Samim tim i kursevi pročišćenja postaju brži. Čovek se čopterećujućih naslaga sećanja, ali u isto vreme uspeva da iz zaborava istrgne suštinu. abard kaže:„Ljudi su bogovi koji su izmislili svet kao igru, spustili se na Zemlju, zaigralise i u tojigri postali žrtve tog zaborava."



U sklopu učenja sajentolozi posebo apostrofiraju psihologe i psihijatre nazivajući ih „crnomsilom sveta" i optužujući ih da su prouzrokovali neposredno Prvi svetski rat, a posredno Drugisvetski rat, podržavajući Hitlera. Čak u poslednje vreme kao dokaz svoje teze navode isrpskepsihijatre kao uzročnike rata na prostorima bivše Jugoslavije. Usput da kažem da je sve što ještampano i objavljivano iz okrilja sajentologije u vezi sa ovim ratom bilo antisrpskiorijentisano. „Belu svetsku silu" čine naravno sajentolozi koji se bore za oslobođenječoveka.Da kažem i to da „sveštenstvo" sajentologije upravo čine instruktori kurseva. U okviru veorganizacije postoje obredi, službe, svete tajne, molitve i relikvije. Eshatološki gledano,sajentolozi su zagovornici reinkarnacije. U svakom slučaju, dovođenje pojedinca u stanje OTgarancija je večnosti.Kada se govori o učenju Rona Habarda, period od 1966-1986. svakako je poseban. Habard je, naime,počeo da stvara materijal za koji je želeo da ostane pod velom tajne, a što se odnosilo i na njegovenajviše saradnike. Reč je, kako Habard navodi, o incidentu koji se dogodio pre 75 mi

liona godina.Tada je Ksenu, vladalac 76 planeta, okupio većinu stanovnika svoje imperije, u proseku 178milijardi sa svake planete, i preselio ih na Zemlju. Tamo ih je digao u vazduh uvulkanima, a tetanisu potpuno dezorjentisani posle krvave bitke, lišeni svojih tela, bili podvrgnuti36-dnevnoj„hipnotičkoj implantaciji" i vezani. U tim implantatima, 75 miliona godina pre Hrista, bili susadržani planovi razvoja budućih civilizacija, među kojima i hrišćanskog učenja. Ova saa seopet implantiraju polaznicima specijalnog kursa „OT 3", a ovi bi morali biti posebno

pripremljeni za ovo tajno učenje. Ako bi nepripremljeni čovek saznao za ovaj sadržaj,umro bi za dvadana. Kontradiktorni Habard, ponosan na svoje učenje, međutim, sam piše scenario za film„Pobuna na zvezdama", koji u glavnim crtama predstavlja sadržaj kursa „OT 3". Niko odonih koji sugledali film nije umro niti se razboleo. Sadržinu kursa „OT 3" Habard je smatrao svojomdefinitivnom objavom.Ako je verovati podatku da deluju u 120 država sveta, te da imaju preko deset miliona vernika, i sveto za samo pedesetak godina od osnivanja, onda se mora zaključiti da je sajentologija svakako,

slortskim rečnikom rečeno, „rekorder u brzini" širenja svoje misije. Najveći broj sledbka170ushićen je činjenicom da je pronašao sebe, postao duhovno jači, smeliji, sposobniji. Onsmatrajuda je najveći dogaćaj u istoriji ljudske civilizacije pojava „Dijanetike". Mnogi godine računajuod 1950, tako da sada nisu u 2001. nego u 51. godini. Svetskoj ekspanziji sajentologije doprinele sumnoge činjenice: da je deklarativno anacionalna doktrina, koja je upućena svim narod



ima. Uposlednje vreme pojedine zvezde Holivuda takoće doprinose propagandi sajentologije, a nesumnjivznačaj ima i podrška koju sajentologija u svim konfliktnim situacijama u poslednje vreme dobijaiz Bele kuće.Da vidimo sada šta kaže druga strana. Koji su to razlozi za kritiku (navodni „progon idiskreditaciju") Sajentologije?• Sve hrišćanske crkve protestovale su i suprotstavile se učenju sajentologa.Sam naziv Crkva, kao što je već objašnjeno, podrazumeva jednu vaseljensku, apostolskuCrkvu,nastalu od strane Gospoda Isusa Hrista. Dakle, Ron Habard je svoju versku organizacijuneadekvatno nazvao crkvom. Takoće, ni njegovi „duhovnici/sveštenici" ne mogu se tako zvati, jernemaju veze sa hirotonijom („rukopoloženjem") niti apostolskim prejemstvom.• Hrišćanski teolozi, zatim, upozoravaju na elemente satanizma kod sajentologa, a kojiseočituju kako u nepoštovanju Boga, tako i Isusa Hrista, a posebno u satanskoj doktrini, kojom seposebnim hipnotičkim i psihokultnim tehnikama (kursevima) „postaje kao bog, to jestdolazi dosaznanja o božjoj promisli", stiče sposobnost ovladavanja svešću drugih ljudi, na načinkoji oni

to ne žele ili kojeg nisu svesni, a sve to pod parolom duhovnog oslobađanja čoveka. Uzto, i samHabard kaže da ne postoje greh i vrlina, dobro i zlo, te da su to samo dva gledišta.• Potom, na takozvanom putu samouzdizanja ka osvajanju i razobličavanju božje promisli, čovekprolazi 27 stepena. Hristu je, tobože, uspelo da stigne do 21, a Habardu do 24. Sledi da je Habard uosvajanju božje, univerzalne mudrosti stigao dalje od Hrista. Tu tezu hrićšanski teolozi nisu nirazmatrali ozbiljno, kao ni sledeću:• „Hristos je falsifikat, implantirana hipnotička sugestija. Hrišćanstvo je uspelo, jerpretvorilo ljude u žrtve. Mi možemo uspeti ako pretvorimo žrtve u ljude."• Bum koji je u svetu izazvala sajentologija isprovocirao je mnoge naučnike da se iz

jasne.Sintetišući mišljenja više njih dolazimo do zaključka da je sa naučne tačke gledištasajentologija „hibrid okultnih rituala i psihoterapije". Veliki broj naučnika nije ni želeo da seizjasni.• Najjači protivargumenti upućeni sajentolozima vezani su za njenu suštinu. Sajentologia,po mnogima, nije verska,nego komercijalno-profitabilna organizacija. Sam Habardkaže: „Akočovek stvarno želi da zaradi milion dolara, najbolji način za to je da osnuje svoju religiju. Takoće,naš cilj nije da budemo dobra dečica. Naš cilj je povećavati moć i slobodu naše firme. Sajentologija daje punu slobodu, ali mora biti i nosilac totalne vlasti i autori

teta, radipostizanja totalne discipline, inače neće opstati."Cena osnovnog početnog kursa je 2.000 $, a cena kompletnog kursa je 350.000 $ (!!!) Poznato je daverske organizacije imaju svoje donatore (sponzore), ali da su prilozi na službamai prilikomispovedi na dobrovoljnoj osnovi. Prema tome, sajentologija svoj rad zasniva ne samo na svojojdoktrini nego i na zakonu ponude i potražnje, te naplaćuje svoje uslužne delatnosti. Samim tim, u



pitanju je profitabilna organizacija, a svaka takva organizacija podleže zakonu oporezima. Upravotu nastaju problemi sajentologa sa vlastima, najpre u SAD i Engleskoj, a potom uEvropi, posebno uFrancuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Kritičari još tvrde da je i sama sajentologija smišna iosnovana da bi „dijanetički centri" bili osloboćeni poreza. Takoće je otkriveno da osimmisionarskog rada sajentologija od početka ulaže akcije u nepokretnosti i brodogradnju, donosi sasobom socijalne i naučno-prosvetne programe, registruju se u mnogim državama kao firmenajrazličitijih profila, pažljivo odabira ljude i infiltrira ih u strukture odlučivanjau pojedinim državama.Tako uz istoriju sajentologije beležimo i istoriju sudskih procesa i sukoba sajentologije savladama mnogih država. U SAD je svakako najupečatljiviji proces iz sredine sedamdesetih, kada jeosućeno 11 članova sajentologije. Oni su se, naime, infiltrirali u Službu prihoda, pratili suračun sajentologije kod poreske uprave i smanjivali poreske obaveze. Takođe je došlo ido kraćenekoliko hiljada strana poverljivih dokumenata.171

Posle toga sućeno im je i zato što su pokušali da doću do relevantnih podataka o carinsomposlovanju, armiji i floti SAD. Situacija sa sajentolozima smirila se tek u poslednje vreme, jeruživaju podršku Bele kuće od kada je na njenom čelu Bil Klinton, a razlog je što su sajolozifinansijski i medijskiparticipirali u njegovoj predizbornoj kampanji.• U Engleskoj od 1950. do danas je nepromenjeno stanovište vlade da je u pitanju jednaklasična korporacija koja, da bi delovala u Engleskoj, mora ispuniti inače stroge propise. Tako seEnglezi, osim u početku pedesetih, nisu žalili na sajentologe.

• U Francuskoj je stav vlade takoće jasan. Odbija da ih registruje pod obrazloženjem da se neradi o neprofitabilnoj organizaciji.• U Italiji se 75 sajentologa našlo iza brave pod optužnicom da su počinili krivično deugrožavanja imovine. Optužnicu je podnela grupa roditelja zavrbovane dece koja su imnemiliceodvlačila novac za razne potrebe, a u stvari su taj novac davala sajentolozima.• U Grčkoj se nije na vreme reagovalo. Mećutim, jedan čovek bio je vrlo upućen u tok sti istalno upozoravao na opasnost. Bio je to sveštenik, otac Antonois Alevizopulos, koji je u jekusvoje kampanje protiv sajentologa izgubio život na nerazjašnjen način. Tek tada se angažovala i

grčka policija. Posle istražnih radnji policija je provalila u sajentološki centar u Atini ipronašla kartoteku od oko 10.000 građana Atine, sa svim relevantnim podacima, kako biografskim,poslovnim, finansijskim, tako i statusnm, pa i kompromitujućim.• Pogotovo oštar kurs prema sajentolozima zauzeli su Nemci. Čak je i kancelar Kol otvorenoupozorio naciju na opasnost. Naime. primećeno je da sajentologija diskretno nastoji da osvojiodrećene pozicije u strukturi vlasti. Takoće je konstatovano da su organizovani po p



rincipu tajneorganizacije.Sajentolozi u Nemačkoj nemaju pravo da otvarju račune u bankama, jer ih pre svega smatrajufinansijskom organizacijom, a imaju loša iskustva po pitanju plaćanja poreza. Nepodeljenonegativan stav prema sajentolozima u Nemačkoj imaju i Protestantska i Rimokatoličkacrkva. Vrloje ilustrativna izjava za štampu Stalne konferencije pokrajinskih ministaraunutrašnjih poslova, broj 19/94 od 06. 05. 1994.„Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrajine Berlin-Brandenburg, PotsdamPregled delatnosti organizacije sajentologaU sadašnje vreme organima unutrašnje bezbednosti koji su opunomoćeni da vode istragekriminalnih radnji, kao i da štite društvo, Sajentologija izgleda kao organizacija koja podmaskom religioznog udruženja u sebi sjedinjuje elemente privrednog kriminala i psihoterora,prema njenim članovima koji su u državnoj službi i imaju sektaške sklonosti. Osnova njeedelatnosti je privredni kriminal.S tim u vezi državne mere treba primeniti upravo u toj oblasti."• U Rusiji sajentolozi doživljavaju pravu ekspanziju. Tek pojedinci reaguju. Takomećunarodno poznati i priznati teolog i sektolog Aleksandar Dvorkin na osnovu svogistraživanja

upozorava: „Ko napusti Hare Krišnu oporavlja se 11 meseci, Unifikacionu crkvu 15 meseci, aSajentologiju 22 meseca." Reč je o oporavku od psihičkih trauma. Tome doprinose i psihookultnirituali u sajentološkim centrima, tako i strah od smrti, jer je svakom polazniku strogo naglašenoda he onaj ko napusti sajentologiju oboleti od neizlečive bolesti, kao što je rak, ada će (poštosajentologija propoveda reinkarnaciju) budući život živeti u telu insekta ili neke drugeživotinje. Takođe, sin Rona Habarda, Ronald Habardmlaći, kaže: „Moj otac je bolovao od shizofrenije i paranoje. Mnoge besede, poruke i tekstove

sačinjavao je pod narkoticima."• Albanija, tačnije Tirana, smatra se jezgrom sajentologa na Balkanu. Tu su pustilinajdubljekorene i proširili se i na Grčku. Podatke o delovanju sajentologije u Albaniji dajeprevod napisaiz nemačkog časopisa „Berlinski dijalog" (br. 1/95) koji se specijalizovano bavi pitanjima sekti.U jednom dokumentu koji su Sajentolozi objavili u Engleskoj, tvrdi se: „Sada imamoministre uAlbanskoj vladi koji hoće da se upoznaju sa administrativnom tehnologijom L. RonaHabarda."172Dokument zatim citira jedan izveštaj albanske vlade, sledećim rečima: „Mislimo da će po

uteteme biti prvi konkretni koraci ka uvoćenju tehnologija L. R. X. u upravi, privredi i poboljšanjunašeg društva. Ministarsta na čijem smo mi čelu zainteresovana su za povećanjeupotrebe administrativne tehnologije L. R. X. u našem društvu, kao i za profitiranjeodprednosti njegove teorije i njegove prakse." Dokument dalje iznosi zahtev da Sajentološka crkvapodeli 30.000 primeraka sajentološkog testa ličnosti. Da li će Albanci i njihoveistočnoevropske kolege moći da se odupru jakoj kampanji sajentologa, ostaje da se vi



di. Mećutim, posvemu sudeći sajentologija je posle dve godine infiltriranja postala jača u istočnoj nego u zapadnojEvropi. Sajentološka crkva optužena je u jednom procesu u Kanadi za infiltraciju u ustanovevlasti i policije, kao i za kraću desetina hiljada dokumenata. Osućivani su i u SAD,Danskoji Italiji. Uprkos tome, zastrašujući je zaključak da i pored odluke Evropskog saveta iz februarameseca 1992. godine, da sve države članice treba da pomažu u borbi protiv kultne informacionegrupe, ni jedna od država članica nije uradila ništa da to sprovede u delo niti je posavetovalaistočnoevropske zemlje s tim u vezi." Prema zvaničnim podacima, sajentolozi ne deluju u SRJugoslaviji, ali su prisutni kroz registraciju svojih robno-uslužnih žigova, kao što se vidi uGlasniku intelektualne svojine Savezne republike Jugoslavije. Dakle, iako kažemoda Sajentologija zvanično nije registrovana u Jugoslaviji, ona moždaza to priprema teren. Meću ovim znakovima jesu i dva krsta koja potiču sa starih spisa i relikvijaSPC. Zato je Sveti arhijerejski sinod SPC pred Privrednim sudom u Beogradu podneo tužbuprotiv Sajentologije, tačnije, protiv njenog „Centra za religijsku tehnologiju" iz L

os Anćelesa,koji je podnosilac zahteva za zaštitu i vlasnik zaštićenih prava po osnovu robno-uslužnhžigova). Takoće je uočljiva i karakteristična petokraka sa lovorovim grančicama, što jeistovetno oznaci čina general-majora u bivšoj JNA, a vrlo slično i sadašnjoj oznaci istg čina uVJ. To ne znači da VJ ima sajentološke oznake, već upravo obratno: da će Sajentologija,kao nosilacprava na robno-uslužni žig moći da ospori VJ pravo korišćenja ove oznake! Sajentolozi tuštampi povremeno oglašavaju dela Rona Habarda.Faksimil prevoda iz časopisa „Berlinski dijalog"173

Faksimili iz „Glasnika intelektualne svojine" (5/1995) Saveznog zavoda za intelektualnu svojiiu SRJ ukojem su objavljeni robno-uslužni žigovi koje je Sajentologija zaštitila u SRJ174Faksimili iz „Glasnika intelektualne svojine" (5/1995) Saveznog zavoda za intelektualnu, svojinu SRJ u kojem suobjavljeni robno-uslužni žigovi koje je Sajentologija zaštitila u SRJ175Faksimili iz „Glasnika intelektualne svojine" (5/1995) Saveznog zavoda za intelektualnu, svojinu SRJ u kojem suobjavljeni robno-uslužni žigovi koje je Sajentologija zaštitila u SRJKao što se vidi, sajentolozi spremaju za naše tržište elektronske instrumente za merenjmentalnog stanja ljudi, savetodavne usluge za povećanje spiritualne svesti, menadžme

nt za religioznefilozofske i obrazovne organizacije, savetodavne usluge za povećanje ličnih sposobnosti, nakit,štampane stvari, „E-metar", kompjutersku opremu dakle, oni nude ponešto za skoro sve oblastiživota i rada!Na kraju, baš da ne bih ovaj tekst završio notornom kritikom Sajentologije, navešću intrvju sašefom moskovskog „dijanetičkog centra", Fainom Kaganovič, opet da pripadnici dotične grnešto kažu sami o sebi.



Razgovor sa Fainom Aleksandrovnom Kaganovič, šefom odeljenja za kontakte s javnošću„Moskovskog dijanetičkog centra":176• Faina Aleksandrovna, šta su dijanetika i Sajentologija?• Dijanetika je tehnologija u Sajentologiji. Sajentologija je zvanično registrovanakaoodgovarajuća religiozna filozofija. Sajentologija radi s čovekovom dušom, a Habard jedokazao daje čovek duhovno biće, bez poklonjenja bogovima. Čovek u svom savršenstvu može dostići ivokoji predstavlja bogove. On sam to može da bude. Pošto se religijom naziva svaka oblast koja jepovezana sa dušom čovekovom, i Sajentologja je nazvana religijom.• Verujete li u postojanje duše? Da li je to sporno pitanje ima li duše ili je nema?• Čovek je duhovno biće, što je Habard već dokazao.• A život posle smrti? Verujete li Vi u besmrtnost?• Na kraju krajeva, da. Čovek, kao duhovno biće, dugo, dugo živi, ne umire. Mi imamopredavanja na temu „Da li ste živeli pre ovog života?• A šta je dijanetika?• Dijanetika znači „posredstvom razuma". Ona radi s čovekovim razumom. Razum je mehanizmpomoćukoga čovek kao duhovno biće rešava probleme, upravlja svojim telom.• A može li naučiti da leti?

• Kad počnete time da se bavite, sami ćete na to pitanje odgovoriti. Da, tetan može da apuštasvoje telo, gleda na sebe i na svoje telo odozgo. To je vrlo lako i Vi to možete učiniti. Postojiprocedura, tehnologija u dijanetici. Sve je to, prijatelji, prosto. I uopšte nijestrašno.• A kako se odnosite prema ideji reinkarnacije?• Znate, treba malo da poradite po toj proceduri, i sami možete da dođete, možete da zairiteu svoje prethodne živote i saznaćete odakle, šta i kako.• I do koga se to, da tako kažemo kolena, može pratiti?• Mogu reći da „vremenska staza" života traje preko šezdeset triliona godina.• A mogu li se videti dinosaurusi?

• Naravno. Možda ste Vi bili prva ćelija na Zemlji. Sve možete da pratite.• Jeste li ih Vi sami videli?• Ja imam samo 182 sata auditinga [„auditing" = sajentološki postupak brisanja engrama, kojise sastoji od psihookultnih vežbi, prim. Z. L.], nisam još stigla do tog stanja. Ali, videla sam sebeu drugom svetu, bila sam u drugoj galaksiji. Videla sam tamo sebe i mnogo toga ponela odatle.• A kakvom ste sebi tamo videli?• Prijatelji, o tome ne treba da se priča. Bila sam, da tako kažemo, vladarka jedne maleplanete u toj galaksiji. I u toj galaksiji uzajamni odnosi bili su graćani prema onom

administrativnom sistemu koji je postavio Habard. On je vrlo delatan i univerzalan. I mi svojuorganizaciju gradimo upravo na toj tehnologiji.• A Bog? Ima li tamo nekakvih bogova?• To je Vasiona i u njoj traje borba, i mi na Zemlji na izvestan način učestvujemo u toj borbi, iviše od toga njene smo žrtve. Izgubili smo u tom boju sila dobra i sila zla i zato smo se našliovde na Zemlji, to jest u zatvoru.• Ljudi su izgubili?



• Da, tetani.• A od koga, ako nije tajna?• Od drugih sila.• Kakve su to sile? Đavo?• Znate, kod nas takav naziv nije prihvaćen, to nije ćavo, to su bića koja imaju vrlo svršenuelektroniku, to jest elektroniku takvog nivoa kakvog na Zemlji još nema i dugo ganeće ni biti.• To su vanzemaljci?• Zemlju naseljavaju tetani i ima ih mnogo. Oni mogu da imaju telo, a mogu i da ganemaju. Njih177ima i meću nama. Ali, prijatelji, nećemo još o tome. To je za vas nepojmljivo. Treba početi oddijanetike. • A kako je to povezano sa dijanetikom?• Direktno je povezano. Dijanetika je tehnologija u Sajentologiji.• Šta mislite o Hristu?• Ne, to nije Bog. To je čovek koji je živeo na Zemlji, ali je imao sposobnosti koje čoek stičekada proće kroz tehnologiju dijanetike.• U čemu vidite smisao života?• Smisao života je preživeti.• Kakav je to smisao života ako ćemo svejedno umreti?• Da bi se umrlo, treba proživeti život a kako proživeti?

• Ali ako je smisao samo u preživljavanju, čime se čovek razlikuje od životinje?• Prisustvom svog racionalnog mišljenja. U tome je smisao života: to nije borba negopreživljavanje. To jest, tačnije rečeno: to je borba za opstanak; ali borba čiji je cilda se donesemaksimalna korist sebi i bližnjima.• Recite nam da li je Bog jedan ili ih je mnogo?• A šta će vam takvo biće?• Čime se razlijuje „Sajentološka crkva" od Pravoslavne?• Ako je to religija, znači to je i crkva, kao i kod svake religije. I mi imamo obrede prilikomroćenja, sklapanje braka jako su lepi.• A imate li sveštenike?• Da, imamo sveštenike. Oni takoće pomažu ljudima u rešavanju njihovih problema.

• Hrišćanski sveštenici se rukopolažu, a vaši?• Mi se obučavamo. Sveštenik može biti svako. Prijatelji, ja sam takoće radnik te crkvelijoš nisam dobila „svešteničku kapu", kako mi kažemo.• To je u pravom smislu reči kapa?• Ne, Habard je bio veliki šaljivdžija, on je sve govorio kroz šalu. Delokrug obaveza sakogpoložaja on naziva kapom. Na primer „kapa registratora", „kapa konsultanta", „kapa prodvcaknjiga", „kapa sveštenika", i tako dalje.• Poslednje pitanje: kako se prema Sajentologiji odnose u inostranstvu?Dobro. Tamo postoje ogromni centri.•A pravoslavci se takoće dobro odnose prema vama?

• I pravoslavni takoće. Kod nas je učio poslušnik Pskovskoga manastira, i dalje, kao i re,nosibradu.• To jest, imate li normalne odnose sa tradicionalnim crkvama?• Vrlo dobre. Mi sve to priznajemo. I više od toga, ljudi koji su prošli kroz auditing, našekurseve, stekli životna znanja, lakše se snalaze u svojoj religiji. Oni postaju istinski vernici, toje zdravo. Oni već vide smisao, a ne samo -„Veruj!"



• A ko vam uglavnom dolazi?• Svi koji žele, ko hoće: i profesori univerziteta i medicinari iinženjeri i biznismeni i domaćice, bilo koji čovek. Sajentologija je nauka 21. veka. Čoekusu prvi put otkrili mehanizam rada njegovog razuma, pomogli mu da shvati prve urzoke njegovihproblema i neuspeha u životu.(Informativni centar Sektor pri univerzitetskoj crkvi Svete mučenice Tatjane, Moskva)178Unifikaciona crkvaO Unifikacionoj crkvi najviše se saznalo posle srećnog okončanja drame porodice Andrejević izBeograda, nastale povodom izbavljenja njihovog člana, starijeg sina Vuka, iz kanciove crkve.Značajan deo materijala kojim se raspolaže o Unifikacionoj crkvi nastao je iz razgovora sa ovomporodicom. Ovde će uglavnom biti navoćene one činjenice koje nisu previše eksploatisaneili većobjavljivane putem sredstava javnog informisanja.Jedan od grbova unifikacione crkvePuno, izvorno ime Unifikacione crkve ili Crkve ujedinjenja jeste „Zajednica svetogduha zaujedinjenje svetskog hrišćanstva". Osnovana je 1954. u Severnoj Koreji, u Pjongjangu

, gde je bilo iprvo sedište. Potom se seli u Južnu Koreju, a danas je sedište ove organizacije u Njujorku.Unifikaciona crkva od svog osnivanja, shodno svim svojim propovedima i javnim nastupima,nedvosmisleno želi sebi pripisati hrišćanski identitet sa univerzalističkom strategijomPrema učenju crkve, svakih 2.000 godina bog šalje na Zemlju mesiju. Bili su to Adam,Avram,Mojsije, Hrist, a sada je to Sun Mjung Mun. Svi prethodnici su ostali nedorečeni,nisu završiliu potpunosti svoju zemaljsku misiju. Isusov promašaj je što nije produžio potomstvo. Udirektnomkontaktu na Uskrs 1936. Isus se požalio upravo Munu, rekavši mu da nije izvršio sve sv

ojezemaljske zadatke, da nije ostavio potomstvo, a takoće je propustio da postane vrhovni vojnipoglavar. Zatim je Isus Munu, stavivši mu ruku na rame, sugerisao da osnuje crkvu,naloživši mupri tome da na sebe preuzme odgovornost za uspostavljanje carstva Božjeg na Zemlji. Tako je SunMjung Mun odlučio da ostvari ono što Isus Hristos nije uspeo. Zato i pripadniciUnifikacione crkve Muna smatraju najvećim mesijom u istoriji.Kontakte, po sopstvenoj izjavi, Mun nema samo sa Isusom Hristom. Zahvaljujući znanju i veštinikorejskog šamanizma, on kontaktira i sa Budom, Mojsijem, Mohamedom i drugim osnivačima

religija. Mun je, da razjasnim, od mladih dana opsednut ezoterijom, okultnim disciplinama anajviše metodima kontrole mozga. Još nešto: u prevodu sa korejskog jezika njegovo imeznači„sijajući mesečev zmaj". To ime je sam izabrao promenivši prethodno Jong Mjong Mun „mlamesec". Recimo i to da je kao dečak pripadao budizmu do 10. godine, a onda je prešaou hrišćanstvo.Napisao je knjigu „Božanski principi" koja predstavlja „bibliju" Unifikacione crkve.Kako Mun svoje ciljeve ostvaruje u praksi? Svoju spasiteljsku misiju on je upravo usmerio ka onim



„zemaljskim zadacima" koje Isus Hrist nije ostvario.179Sun Mjung Mun i njegova supruga Han hak Ja MunKao božja inkarnacija, Mun i njegova supruga, gospoća Han-Hak Ja Mun, sve svoje sledbenikesmatraju svojom, a samim tim i božanskom, nebeskom decom. Biti Munov sledbenik značiodvojitise od „palog sveta, ogrehovljenog i obezduhovljenog, postati božje dete i obezbeditispasenje i sebii svojoj deci, ali ne i roditeljima. Moliti se treba ne više u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, već uime istinskih roditelja.Biti Munov sledbenik ne znači, samo smatrati ga božjom inkarnacijom, već živeti i raditponjegovim uputstvima. Sam Mun kaže: „Kraljevstvo nebesko, nije nešto što samo po sebi slduje. Toje nešto što moramo sopstvenim rukama izgraćivati. Da bismo postigli carstvo nebesko na Zemlji,moramo povećati materijalnu bazu." Pretpostavka za to jeste vredan rad sledbenika,kojeg oniobavljaju dosledno i revnosno do granica izdržljivosti. Radi se, naime, izmeću 12 i16 sati dnevno.Ustaje se ujutru u 04 časa i uz oskudnu ishranu radi se do iznemoglosti, najčešće prodaući razne

predmete na ulici, a zaraćeni novac daje se „crkvi". Sebi se ostavlja nužni deo. To važi zapojedince i za porodice u celini. Jedina satisfakcija jeste obećano spasenje kroz činjenicu da sudecanajvećeg mesije. Samo retki stižu do centra odlučivanja, do vrhuške koja živi u blagostu. Jednaod delatnosti koja se najviše ceni jeste uspešnost u pridobijanju novog članstva. Vrbovanja novihčlanova vrši se shodno podneblju, državi, naciji, političkoj ili ekonomskoj situaciji, ao i uskladu sa ličnim aspiracijama kandidata.Mun je takoće shvatio da vrhovni vojni vladar ne može postati dok ne postane politički

vladar. Dabi uspeo u politici treba da ima novac, koji će da zaraćuje verujući narod. Što više veka toviše eksploatisanih radnika, a samim tim i više ekstra-profita. Da bi imao dovoljnoradnika-vernika potrebno ih je pridobiti. Na odrećeni pridobijeni procenat može se računati uličnompropagandom, vrbovanjem putnika, studenata iz raznih krajeva, bez obzira na to odakle su. Mećutim,Mun procenjuje da najvažniju ulogu na lokalnom nivou mogu odigrati inteligencija imedijskieksponirane ličnosti. Kako ih pridobiti? Najlakše pothranjivanjem taštine, obećanjem naih

projekata, seminara, specijalizacija u inostranstvu ili šta već kome treba. Time sei samaUnifikaciona crkva intelektualno ojačava. Zato se intelektualci pažljivo odabiraju ipojedinačno vrbuju, a u tu svrhu služe razni upitnici, i pristupnice za razne humanitarneorganizacije kojima rukovodi Mun. Jedan takav upitnik upravo je predstavljen ovde kao ilustracija.180Upitnik Porodične federacije za mir u svetuTako, Unifikaciona crkva stoji iza Federacije žena za mir u svetu, Profesorske aka



demije za miru svetu, i drugih maskirnih organizacija. Ove tri navedene imaju svoje ogranke iu Jugoslaviji, anjihovi članovi su ugledni profesori i akademici. U okviru ovih organizacija organizuju sekongresi, predavanja, koncerti, kao i „bogosluženja". Za uglednim građanima,intelektualcima, povedu se lako i obični građani, pa se tako obezbeđuju skoro svi profilipotrebni strukturi i ciljevima zajednice.Sve rečeno, dakako, dešava se i u Jugoslaviji, pa još i više od toga.Recimo, Unifikaciona crkva oglašava u našoj štampi tečajeve stranog jezika pod povoljniuslovima. U pitanju su letnji tečajevi. Svaki zainteresovani građanin bez razmišljanjabiprihvatio jer su cene izuzetno niske, pošto se nudi rad uz boravak. Samo oštro oko iupućenostSlavenke Andrejević, majke Vuka Andrejevića, bivšeg munovca, moglo je da pronikne u too čemuje reč. Naime, hotel u kojem je trebalo da se smeste kursisti engleskog jezika u vlasništvu je SunMjunga Muna. Naravno, vodi se računa i o mladoj inteligenciji.Kao i u ranijim poglavljima, a u težnji da objektivizujem izlaganje, opet ću pribeći jednomautentičnom citatu S. M. Muna, pošto taj citat smatram vrlo ilustrativnim.„Učenje ne sme da odvoji politiku od religije, jer to je cilj Satane. Ako se uspe u

manipulaciji sasedam država, može se zagospodariti svetom. Ključnih sedam država jesu: SAD, Italija, Egleska,Francuska, Nemačka, Japan i Koreja. U tom smislu treba unificirati Ujedinjene nacije." Upozadini ove nove politike treba da stoje profesori. Za osvajanje sveta potrebnisu ljudi od nauke ito kako na ovom istraživačkom polju, tako i stručnjaci na političkom, ekonomskom i kultrnompolju. Iz tih motiva i nastaje, recimo, „Profesorska akademija za mir u svetu", prekokoje Unifikaciona crkva dobija na raspolaganje stručnjake iz svih nauč nih struktura. Posle toga

treba otvoriti univerzitete navedenih sedam zemalja, a onda se može uticati i na njihovu politiku.Paralelno sa ovom strategijom osvajanja vlasti Mun instruira svoje sledbenike mećuprofesorimada na javnim mestima ne koriste političku terminologiju, te da sve projekte koje rade preduzimajuza progres, dobrobit i humanost čovečanstva.Osim kao mesija, Sun Mjung Mun snalazi se izvanredno i u biznisu. Ogroman broj članova isimpatizera (4-5 miliona) svake godine donosi „crkvi" ogromne iznose. Po izjavi VukaAndrejevića, on je sam za dve godine zaradio i ostavio crkvi 110.000 $. Taj ogromni novac

Mun (diskretno) ulaže u akcije, ali ne kupuje velike pakete akcija, jer tako može daprivuče pažnju,181a i porezi su manji. Kao i sajentolozi, i munovci imaju problema sa poreskim obavezama, ali ihposlednjih petnaestak godina uredno plaćaju. Kako i ne bi, kad je sam Mun prvi put1982. kažnjen sašest meseci zatvora, a 1984. je odležao 11 meseci zatvora zbog „nekih 25.000 $ neplaćeng poreza".Potom, da bi se izbegla dalja kompromitacija i problemi sa poreskim vlastima,



Unifikaciona crkva osniva preko 50 karitativnih organizacija u Americi i Engleskoj. To su, naprimer, CAUSA („Asocijacija koledža SAD"), CARP („Asocijacija koledža zaistraživanje principa"), kao i pomenute akademije i federacije koje postoje i u Jugoslaviji. Izaista, taj potez uzpodršku predizbornm kampanjama Regana 1984, Buša 1988. i Klintona 1992. donose rezultate iMunu, kako sam kaže, „skidaju te krpelje sa vrata". S obzirom na to da sa višim ili nižmprocentom deonica stoji iza više fabrika u mašinogradnji, te vojnoj, farmaceutskoj ikozmetičkojindustriji, smatra se da je Unifikaciona crkva finansijski najmoćnija verska organizacija novijegdatuma. Mada u principu diskretan, Mun s vremena na vreme demonstrira moć, bilo versko-harizmatsku, bilo finansijsku. U izbornim kampanjama Ronalda Regana, Džorca Buša i BilaKlintona, koje su se uspešno okončale, značajno je sa svojim kapitalom učestvovao upravSunMjung Mun.Kao mesija i versko-harizmatski voća svake godine organizuje masovna venčanja svojihpristalicaširom sveta i to na stadionima. Po dogmi Unifikacione crkve, bračni drugovi sreću se p

rvi putna dan venčanja.Munova kuća u LondonuDetalj sa jednog masovnog venčanja182Naime, kandidat za venčanje dužan je najpre da živi sedam godina u celibatu. Od toga tri i pogodine mora da radi kao „faundrajver" „sakupljač fondova (to jest, novca)", da, recimo, prodajerazne predmete na ulici. Potom mu se kompjuterski odrećuje bračni drug, a ekskluzivno pravoizbora ima mesija Mun. Često se dešava da se partneri uopšte nisu ni videli, da ne govore

iste jezike i slično. Brakom oni postaju deca nebeskih roditelja Sun Mjunga Muna iHan-Hak JaMun. Inače, rekord je zabeležen 1994: istog dana je na stadionu u Seulu venčano 36.000parova, uRusiji 29.000, u Japanu 21.000, na Bliskom istoku 20.000, u Jučnoj Americi 11.000,a u Severnoj8.000, dok je u Africi venčano 198.000 ljudi. Tako je Mun ušao u Ginisovu knjigu rekorda.Ukupno je, dakle venčano 320.000 ljudi! Time je verovatno postao „matičar broj 1" u svetu.Inače, Unifikaciona crkva dejstvuje na svim kontinentima. Računa se da ima izmeću četiripet miliona sledbenika. U Jugoslaviji je takoće prisutna, kroz Federaciu žena za mir

u svetu,Profesorsku akademiju za mir u svetu i Porodičnu federaciju za mir u svetu. Po novinskimizveštajima, uoči zaključenja ove knjige, Porodična federacija počela je da u poštanskeučićeubacuje bombonice sa svojim letkićem. Smatra se da broj pripadnika Unifikacione crkve u SRJ neprelazi 1.000, ali bi taj broj mogao da bude trostruko veći ukoliko bi se u obziruzeli zaposleni uMunovim firmama (odnosno firmama u kojima on prema stranim izvorima, ima akcije)



kao štosu „Am Vej", „Herba-lajf", i slične. Što se tiče ovih firmi, zaposlenima se plaća po učmesto u hijerarhiji organizacije određuje se takođe po učinku.Ovi materijali govore da Munove „federacije" deluju i u našoj zemlji183OM ŠinrikjoOvaj tekst je dobrim delom proistekao iz referata ruskog teologa i sektologa AleksandraDvorkina, iznetog oktobra 1996. u Domu Vojske Jugoslavije u Beogradu.U Japanskoj provinciji Kumamoto, u gradu Jacuhiro, rođen je 1955. Čizuo Macumoto. Roćen je slepna jedno oko i oštećenog vida na drugom. Prvi posao koji je radio jeste akupunktura.Kaospecijalista za akupunkturu radio je do ženidbe, kad prelazi da radi u jednu kinesku apoteku ugradu Funabaši. Falsifikovao je račune u iznosu od 6,7 miliona jena, te mu je tada prvi put bilosuđeno. Godine 1981. osniva sopstvenu apoteku i naveliko organizuje trgovinu nadrilekovima zastarije od 60 godina. Zbog toga opet biva hapšen i prinuđen da plati kaznu od 200.000 jena. Pretoga, 1977. Čizuo Macumoto počinje da upražnjava jogu i da stvara sopstveno učenje. Već1985. Macumoto objavljuje da ima moć levitacije i predviđa da će za jednu godinu leteti kao ptica.

Tada u Tokiju osniva kompaniju za trgovinu religijskim predmetima. Naredne godine on svojojkompaniji pridodaje religiozni karakter, a 1987. na Himalajima stiče „konačno prosvetljenje" i toje i ujedno godina osnivanja sekte OM Šinkrikjo, ili „vrhovna istina". Novo ime ŠokoAsahara, znači u prevodu „duh istine". Počinje ekspanzija, sekta se širi, osnivaju se oranciširom Japana, a osnivaju se i centri po svetu u Moskvi, Bonu, Njujorku, Bombaju, ŠriLanki. Nijeprošlo mnogo, pa je Šoko Asahara opet pred sudom, zbog zloupotrebe novca dobijenog od donatora,kao i zbog neplaćanja poreza ovoga puta plaća kaznu od dvadeset miliona jena.Sekta je organizovana po strogo određenim principima. Svaki novi član zavodi se komp

juterski ukatalog, dobija lični broj, a posle posvećenja i novo ime. Obavezan je da ispuni obiman upitnik:tačan minut rođenja, krvna grupa, način na koji može biti koristan organizaciji, dotadaazaposlenja, ume li da vozi, profesionalne sposobnosti, poznavanje stranih jezika, način na koji sesa njim može hitno stupiti u kontakt, može li, i kako, da uplati doprinos. Takođe se sve novo štose dešava sa članom pomno beleži: promena stavova, finansijski doprinosi, kontakti,poseta seminarima i seansama, meditacije. Onaj ko postane Asaharin sledbenik i dobije članskukartu, može da krene ka duhovnom usavršavanju.

Sekta ima tajnovit ezoteričan karakter. Najvažnije istine drže se u tajnosti od neposvećenihčlanova. Odrećeno je 20 stadijuma posvećenja. Za revnost član može dobiti pohvalu, tj. n. Koskupi na primer 20 poena u prvom stadijumu može se kandidovati za drugi stadijum.Za svaki višistadijum potrebno je više poena. Poeni se zaslužuju kroz duge vežbe joge, učešćem u semma imeditacijama koje traju satima, kao i distribucijom Saharinih plakata i knjiga.Za



svakog novopridobijenog člana dobija se 5 poena. Ko dovede dva čoveka dobija učiteljevufotografiju srednje veličine, a za deset novih članova sleduje fotografija velikog formata. Za 20i više sledbenika dobija se energija „časnog Učitelja" uz pomoć „duhovno punjenih slatkSledbenici mogu nastaviti svoj život u svom okruženju, a mogu i voditi (posle posvećenja)odvojen monaški (šamanski) život i predati dušu i telo Asahari. Šamani, po Asaharinom u,religijski brže napreduju. Ceremonija posvećenja zove se šaktipat.Tu je pristup dozvoljen samo posvećenima. Suština je u tome što Asahara prenosi sopstvenuenergiju svojim učenicima i to tako što dodiruje njihovo čelo kažiprstom. Ovo omogućavanjelatentne duhovne energije zarobljene u čovekovoj kičmi. Istovremeno Asahara preuzimana sebegrešnu karmu svojih učenika kako iz ovog života, tako i u prethodnim inkarnacijama.Ukoliko se neko posvetio kao šaman očekuje ga brz religijski napredak, ali i zaistatežakasketski život. Uz sve ono što je morao činiti u pretposvećeničkom periodu, sada su hraispavanje svedeni na minimum (2-4 sata dnevno), uz poneki tanjir pirinča. Za svu turevnost, "časniUčitelj" će mu brže otkriti tajne. Po proceni samog Asahare, za dostizanje najviših niv

aposvećenosti dovoljne su dve godine.Ljudi koji se nisu opredelili za šamane treba ili dugo da čekaju i dobro da plate. Ko je platio100.000 $ mogao je dobiti kasetu sa tajnim mantrama, pa čak i titulu imaoca velikih donatorskihzasluga. Posebno iskušenje za one koji ne vode odvojen život, a koje, po Asaharinojpreporuci, trebaprevazići, jeste napuštanje kuće. „Morate napustiti domove, odbaciti porodicu i roditele, moratepostati beskućnici. Privrženost porodici je prepreka na putu ka osloboćenju. Svako ko žli danapreduje, mora da bude bezrezervno odan guruu. Zato ću i ja biti odan." Od ljudi

koji su takonapustili porodicu, kao i od onih koji su se spremali za šamane, Asahara je zahtevao da mu predajusvu imovinu. Kada je to činio, Asahara se pozivao na Bibliju i na Hrista koji savetuje bogatog184mladića da bogatstvo dodeli sirotinji i sledi njega kako bi doživeo savršenstvo; Asahara tvrdikako on propoveda istu stvar: „Daj sve što imaš meni i sledi me!"Učenje kulta navodno „sadrži suštinu svih religija". Sam Asahara u svojim radovima kažesamduh Istine. Ja sam jedini koji je u stanju da otkrije pravo značenje Isusa. OM sadrži suštinu svih

religijskih sistema koji su ikada postojali na Zemlji. On je jedina religijska organizacija kojanudi iscrpno objašnjenje istine". Cilj organizacije bio bi da omogući spoznaju sopstvenenematerijalnosti, sopstvene pripadnosti višim svetovima, krugu izabranih, da garantujezdravlje, nadljudske osobine i mogućnosti, da omogući iskustvo smrti i spoznaju iskustva drugihživota.U stvarnosti, međutim, učenje OM Šinrikjoa ima eklektički karakter i skrpljeno je od fr



gmenataraznih religijskih učenja: elemenata severnog budizma (mahajane), tibetanskog ezoteričnog budizma,indijske joge, taoizma, tantrizma, itd. Treba reći da su ruski budisti zauzeli dosta kritičan stav uodnosu na Asaharu, verujući da je on „skrenuo sa istinskog Budinog učenja". „Učitelj" ssto takorado okreće i hrišćanskim izvorima. Na primer, u njegovoj interpretaciji Otkrovenja Sv. JovanaBogoslova, Asahara kaže da će se katastrofa Armagedona (Treći svetski rat) odigrati 01. 08. 1997.Tako smo došli do eshatologije OM Šinrikjoa. Asahara definiše OM kao kreaciju, postojanje iuništenje univerzuma zbog čega je neophodno pripremiti se za dolazak „spasitelja na kraju ovogveka".„Satana, đavo, gospodar je Zemlje", kaže Asahara. Zato Zemlja mora biti uništena. Napiso jetakođe: „Pošto se učenje OM Šinrikjoa široko rasprostrani svetom, izbiće veliki rat /.oni skriveni u planinama biće spaseni /.../ Ova Zemlja je svet zmija punih smrtonosnog otrova /.../mi ćemo pokušati da napustimo ovaj svet, a to je početak naše duhovne vežbe."U drugoj publikaciji Asahara kaže: „Želim da pretvorim Japan i celu Zemlju u mesto priprema za

dolazeće carstvo božje."Kao što smo videli, te reči nisu bile samo prazna obećanja. Marta 1995. od trovanja sarinom utokijskom metrou umrlo je 12, a povređeno 5.500 ljudi. Vinovnici, Asahara i njegovi sledbenici,kasnije su uhapšeni.Ova sekta nije delovala u Jugoslaviji, ali je privukla ogromnu pažnju, pa je zatoi dat jedan kraćiprikaz učenja i delovanja. Opis delovanja ove sekte može se smatrati i jednom vrstomuvoda zasledeće poglavlje prikaz satanističkih sekti. Neki poseban zaključak ovde je suvišan, oim da jeovu sektu, po rezultatu njene misije, trebalo možda svrstati u satanističke. Međutim,

na početku jerečeno da će glavni kriterijum za svrstavanje sekti biti to kako one same sebe vide.Zato su i ovinosioci „vrhovne istine" svrstani u sinkretističke sekte. Njihov ubilački čin oni smatrjuprotivsatanskim, jer je cilj bio uništenje Satane koji je „obuzeo Zemlju".9.SATANISTIČKE SEKTE„On jedini u prostoru svjetlom, u crnu je obučen porfiru zla svakoga najljućekrajnosti pod jednom su u nju krunom sabrane, on katedru mračnu sočinjava pozorištasvakog užasnoga ad se zove, car mu je satana, mračna duša, neba nezavisnik; zlo jenjemu jedina uteha, on se sa zlom vječno obručio, zlu je žertvu prinio veliku."(P P Njegoš)

Pojam Satana susreće se u učenjima svih religija, s tim što se, shodno razlikama u religijama,razlikuju i doktrine o Satani. O Satani se takoće pisalo u filozofskim spisima. Zanjega senajčešće vezuje greh i zlo u svetu. Inače, u literaturi, a i u običnom govoru, susrećemviše sinonimnih imena Satane: demon, Mamon, đavo, vrag. Velzevul/Belzebub. Jevreji ćerećiHasatin ili Velijar, a muslimani Šejtan.Držeći se učenja hrišćanstva, treba najpre reći da pored vidljivog sveta postoji i svetutnih,



ali nevidljivih, bogougodnih duhovnih bića, i to su: serafimi, heruvimi, prestoli,gospodstva,sile, vlasti, načela, arhanćeli, anćeli. Satana je jedan od angela koji je umislio daje on pravi Bog,te da poseduje prava božanska svojstva i moći. Ta umišljenost i gordost uzrokujuvekovnu bogobornost Satane. Zbog svoje gordosti on biva srušen sa neba od185strane Boga, ali se mećusobna borba nastavlja. Znamo da u Edenskom vrtu (raju) Bogsavetuje Adama iEvu da ne okuse plodove sa drveta poznanja, koju zabranu oni krše, aJedna od uobičajenih predstava đavolaposle toga bivaju izbačeni iz raja. Kontinuitet prisustva Satane nastavlja se preko Kaina injegovog bratoubistva, graditelja Vavilonske kule, fariseja inače savremenika Isusa Hrista, nekihpseudohrišćanskih jeresi, kao i današnjih sinkretističkih verskih grupa koje u svojim ujimaimaju elemente satanizma, a naravno i verskih grupa o kojima je ovde reč i koje sebe neskrivenosmatraju sledbenicima Satane.Korene učenja satanista savremenog doba nalazimo u učenjima nekih ranohrišćanskih sektipresvega gnostičkih. Ponovimo to opet: gnostici iz ranohrišćanskog perioda shvatali suhrišćanstvo kao filozofsko-spiritualnu veštinu čijim se ovladavanjem sam čovek približa

Bogu, stičući Božja svojstva. Dakle, put bogopoznanja nije prevashodno put vrline, kako učiCrkva, nego usvajanje znanja i tehnika po pravilu „probaj ono što bog radi i bićeš kao og". Nemože se tvrditi da su gnostici, manihejci ili albižani bili satanisti, ali su nesvesno udarilitemelje novovekovnog satanizma. U 17. veku beležimo ekspanziju satanizma u Zapadnoj Evropi.Analitičari beleže da je postojala prava potraga za bebama za potrebe crne mise. Razna gnostička, azatim teozofska i antropozofska društva takođe reafirmišu ideje satanizma, te se one šie poceloj Evropi, ali i po Americi. Ocem savremenog satanizma, smatra se Alister Kro

uli.Karakteristike satanizma kao savremenog pokreta obožavanja Satane biće objašnjene u nekolikotačaka:1. Satanističke doktrine predstavljaju se danas otvoreno i to kao doktrine za oslobađanje čoveka odreligijskih normi, stega i ograničenja. Niko satanizmu nije pristupio bez želje da timesebi pomogne. Satana je, kako kažu, zapravo „istinsko božanstvo", sinonim životne energjenagona i želje, te prema tome, ljudi treba da se bez osećaja krivice prihvate telesnih imaterijalnih dobara.

2. Podrazumeva se takođe da sledbenici, radi lepšeg života posle smrti, treba da veruju uSatanu kao palog anđela, gospodara tame, vladara podzemlja.3. Gordo i nadmoćno, satanizam sebe predstavlja kao nadnaučno i nadreligijsko učenje koje jeCrkva (takođe bilo koja zvanična religija) vekovima ljubomorno krila od ljudi.4. Na terenu hrišćanskih naroda satanisti odbacuju Isusa Hrista kao mesiju, te služe Satani,očekujući od njega nagradu i, kako rekosmo, ugodniji život posle smrti. Uslov za nagradu jesu



bogobornost i smrt. Dakle, ako je bogougodno živeti u vrlini i zadobiti carstvo nebesko ispasenje, onda je „satanougodno" biti bogoboran, ne živeti u vrlini, već u grehu i razvratu, biti186protiv svih božjih zapovesti, protivsvetih tajni, Crkve, sveštenstva i verujućih ljudi. Kao „os lobodioci naroda od Crkve"satanisti sebe smatraju svojevrsnim revolucionarima.5. Okultizam i magija neizbežni su elementi satanskih rituala, koji se mogu nazvati i„satanosluženjima".Simboli su takođe karakteristični pratioci satanosluženja. Postoje simboli koji parodirajucrkvena znamenja, relikvije i sveštenike krst okrenut naopako, sveće zapaljene fitiljem okrenutimnadole, svešteničke odežde u vidu maskiranog đavola. Postoje i tipično satanistički simkao što su:• mrtvačka glava koja simbolizuje prihvatanje smrti kao ulaska u carstvo podzemlja imraka, ucarstvo Satane;• heksagram koji predstavlja simbol borbe i pobede Satane nad Bogom, pri čemu krug predstavljavečnost. Naime, heksagram u stvari predstavlja dva ukrštena trougla, pri čemu je trougao sa vrhom

nagore grafički prikaz tripostasnog Boga (Bog Otac, Sin i Sveti Duh). Satana, palianđeo, jezamislio da je on jedini istiniti bog i spasitelj tako da se i on predstavlja trouglom, ali savrhom nadole, što simbolizuje njegovu večitu borbu sa Bogom, a takođe i činjenicu da jepao saneba. Božji trougao nekad se boji u crno, jer je to, po satanistima, „bog zla". Satanin trougao bojise u belo, jer je to,opet prema satanističkom učenju, „bog dobra". „Ja sam alfa i omega, početak i kraj, prvposlednji, kaže se u Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova. Tako na vrhu crnog trougla stoji simbolgrčko slovo „alfa", a na vrhu belog slova „omega". To treba da simbolizuje krajnju pob

edu Satane.Simbol „tri šestice 666" jeste broj Velike zveri Antihrista, što je zabeleženo i u OtkrvenjuSvetog Jovana Bogoslova.Ilustracije heksagrama187Terajući pentagram, ako se praktikant okrene ka istokuPrizivajući pentagram, ako se praktikant okrene ka istoku. Ako se okrene na neku drugu stranu sveta, praktikant nanosipentagram u drugom smeruKao grafička predstava zvezde, pentagram simboliše posedovanje kosmičke inteligencijekojarezultira posedovanjem svemoći i apsolutne vlasti. To je takođe i zvezda maga i simb

ol ovaploćenja,ali ne Boga, već Satane i satanskog. Prilikom rituala imamo dva različita pentagrama„terajući",kojim se tera Sveti Duh, i „prizivajući", kojim se priziva kosmička inteligencija. Radi se opokretima ruke poput onih koje činimo kad se krstimo, s tom razlikom što ovde ne činimo pokreteu vidu krsta nego u vidu pentagrama,dodirujući glavu, oba ramena i oba kuka.Osnova satanističke simbolike jeste i u skvrnavljenju simbola hrišćanstva. Otuda se na



jčešćekoristi obrnuti krst, krst u obliku mača kao sredstva za nanošenje povreda, krst u krvi ili krst načijim su gornjim krakovima na krajevima tri šestice. Krst istetoviran na tabanu značida jenosilac te tetovaže od trenutka oslikavanja pa nadalje sve vreme gazio po krstu itime ga direktnonegirao. Isto je skvrnavljenje krsta koji je istetoviran na leđima ili na zadnjici.Satanosluženja mogu biti različita, od grupe do grupe. Najčešće se podrumima, tavanima,nekad ina otvorenom (prethodno dogovorenom i pripremljenom) prostoru. Najčešće se Satani služiparodirajući (i tako skvrnaveći) hrišćanska bogosluženja, dakle, najviše su zastupljene„crnemise". Uz parodirajuće inserte iz službe dodaju se molitve, obično autorizovane od strane vođegrupe (sekte), u kojima se veliča Satana. Takođe se prinose i žrtve radi umilostivljenja Satane, aone su po pravilu u krvi. Tako su od satanista nekad stradala deca, a danas najčešće mačke, psi,zečevi, petlovi, te se prinose na oltar, a prisutni vernici pričešćuju se tako što jednavnopiju tu krv i uz molitvu primaju Satanin dar. Neki put se sami verniciraskrvare samopovređivanjem, pa tako svoju krv revnosno prinose na oltar, te se nj

om pričešćuju.188Tetovaž pripadnika „Crne ruže"Karakteristični tetovaž satanista189• Potom, ukoliko postoje uslovi, slede orgije. Posebno je značajno da se polno opšti sapraktikantkinjom koja je nevina. Razlog za to nalazi se u rečima A. Š. Laveja: „Energija osloboćenaseksualnom aktivnošću esencijalna je za sve aspekte magijskih aktivnosti."• Dramaturške sklonosti voća satanističkih sekti pokazuju se prilikom inicijacija. Inicjacijese odvijaju u posebnim prostorijama, sa mnoštvom satanističkih znakova, u specijalni

m odeždama,sa puno magijskih radnji i reči, dramatičnih zapovesti; prostorije su u polumraku, kandidat jevezan, i tako dalje. U svakom slučaju, ne postoje obredna pravila satanista. Jedino nepisanopravilo je da se čini sve što je antihrišćanski. Rezultat tog načela jeste i skvrnavljehrišćanskih relikvija, hramova, grobalja, spomenika, a što nam je sve, nažalost, poznatizsvakodnevne prakse i novinskih izveštaja.Počev od prihvatanja satanističkog učenja, preko inicijacije i napredovanja u hijerarhiji, testalnog učešća u ovim opskurnim ritualima, neretko se dešava da se poljulja psiha nekogana

satanističke grupe. Tako meću njima ima priličan broj onih koji su se obratili stručnjaima izpsihijatrije za pomoć. Takoće ima popriličan broj samoubistava meću satanistima. Samoubstvo jesvojevrstan vid zaštite190Tetovaž simbolizuje „sahranu krstaFotografija satanosluženja191programa učenja satanista. Namenjeno je za „otpadnike", za one koji se predomisle, a



takoće i za onekoji više ne mogu psihički da izdrže na tom teškom „misionarskom putu". Da ne bi „pali vrlinu", samoubistvom se tako „junački" i na granicama psihičke izdržljivosti ostaje booboran isatanougodan, jer se tako baš satanskim činom i okončava život, te ostaje pod okriljem atane.Takoće, satanougodno je ubiti ili navoditi na samoubistvo bilo koga iz grupe ko „zastranjuje". Zbogtoga je mogući otpadnik u stalnom strahu od osvete, a sa druge strane u tenziji odrituala ponašanjaljudi iz grupe. Zato, i ako se sve okonča srećno, recimo, grupa se rasformira, boravak mećusatanistima uvek ostavlja posledice na bivše članove.Satanistički simboliRitual inicijacijeVeliki je broj satanističkih sekti u svetu, ali im je, po pravilu, vek kratak i članstvo manjegobima. To su najčešće autohtone sekte priklonjene Satani, ali bez neke rukovodeće ilikoordinirajuće centrale. Tako (u organizacionom smislu) kada govorimo o satanizmuprevashodno192mislimo na pogled na svet i pokret koji inicira stvaranje mnogih, ali decentralizovanih sekti.Svakako da je La Vejeva „Satanina crkva" dogmatsko-doktrinarni i idejni model. Pon

ašanje,ustrojstvo, disciplina, učenje, doktrina, oblačenje, uopšte način života, po pravilu suzani zaličnost lidera. Isto važi i za službe, propovedi, inicijacije unaprećenja i sve druge rdnje.Često se trajanje satanističkih sekti završi nekom nesrećom, ubistvom, ili samoubistvompojedinačnim ili masovnim. Neki put su to organizacije sa po hiljadu i više ljudi, aneki putgrupice od po 1020 članova. Negde postoje satanističke sekte, sa mećunarodnim aspiracijama, anegde su usko lokalnog karaktera. Dakle, ovde je bitno upoznati doktrinu, ustrojstvo i ikonografijusatanističkih sekti (koje veomo liče jedna na drugu), da bi pravovremeno bile identi

fikovane i dabi se tako predupredile eventualne nesreće. Ovde će biti dat kraći prikaz najpoznatijihsatanističkih sekti.Satanina crkvaPosebno mesto meću satanistima svakako zauzima zvanično prva satanistička crkva u svetu„Satanina crkva (Kalifornije)" osnovanaSatanističko venčanje. Sa mačem i rogovima u sredini upravo je Anton Šandor La Vej1966, a čiji je osnivač Anton Šandor La Vej, Amerikanac mađarskog porekla. La Vej kažesusve nesreće u svetu božja volja, onda je to dokaz da je bog zao. Pravi i istinski bog je Satana." La Vej

je autor „Satanske biblije". Broj pristalica „Satanine crkve" procenjuje se na oko 10.000 u SAD, aoko 30.000 u svetu. S obzirom na to da je ovo jedna od retkih satanističkih organizacija koja sedeklarisala kao takva, pitanje je koliko su ljudi koji satanizmu nisu baš radikalnije okrenuti (alijesu simpatizeri) odvažni da otvoreno pristupe La Veju. Pitanje proizlazi iz činjenice da postojemnoge satanističke grupe, ogranci i sekte koji se pozivaju na La Veja. Na našim prostorima poznate



su sekte „Crna ruža", „Loša vera", „Satanini sledbenici", i slično.Osim zbog tridesetak hiljada registrovanih pristalica mnogo veći značaj La Vej ima kao duhovnivođa i inspirator mnogih satanističkih grupa širom sveta, tako da je i broj pristalicasatanizmaveći.Kao i svaka crkva, tako i „Satanina crkva" ima svoju molitvu i ona glasi:„Na nebesi iže jesi, oče naš,klanjaju ti se tvoja decapovedi nas svojim putemputem zla;učini da svi naši bližnji budutvoja deca;193da u našim srcima vlada haos,a ti budeš gospodar nadnama i našim dušama.U nama postojiš samo tinaše telo i tvoja vatra.Žrtvujemo se tebi Sotonopokaži nam put,daj nam ono što ti imašdaj nam nadljudsku moć."Po vokaciji cirkuski artist, a potom policijski fotograf, Anton Šandor La Vej najp

re je od svojekuće napravio satanski hram. Bila je okrečena u crno, sa oltarom montiranim na sredini kuće,pentagrami su bili nacrtani kako na podu, tako i na zidovima, svuda crne sveće, tamjan, mač, magovazvezda i drugi pribor. Zatim se proglasio visokim satanskim sveštenikom, počeo da seoblači ucrno, obrijao glavu. Zatim se registrovao (!?), napisao „Satansku bibliju", a ondasedamdesetih iosamdesetih godina počeo sa propovedima, i prokrstario Severnu Ameriku i Evropu,animirajući priličan broj učenika i studenata. „Satanska biblija" prihvaćena je kao stardniizvor praktičnih i teoloških referenci svim satanistima sveta. Postoje samo varijant

e koje vođepojedinih grupa propovedaju i praktikuju, ali koje dogmatski ne odstupaju od navoda „Satanskebiblije".Osim pribora, prostora i pravila rituala i molitava Satani, u toj se knjizi slavi čovekova bazičnapriroda i anarhizam, te suprotstavljenost političkom i svakom drugom establišmentu.Takođe,zagovara se nasilje, korišćenje opijata, sveto grđe, seksualna razvratnost i perverzije. Orgije su,već smo rekli, i deo rituala, a oslobođena seksualna energija jeste esencija magijskih rituala.Šandor La Vej umire 1997. godine.

Slobodni spiritistiSekta je osnovana u Italiji, u Rimu 1983. Osnivač i duhovni vođa je Magdalena Stradivari.Deklarisana je satanistkinja i to pod punim La Vejevim uticajem. Službe sa svojimsledbenicimaodržava po stanovima, kao i u pećinama u okolini Rima. Seksualni aspekt La Vejovog učenja ovde jenajprisutniji, pored ostalih elemenata. S obzirom na to da su više puta praktikantibili maloletnici, te da se i ovde koriste razni narkotici, grupa je pod stalnom



prismotrompolicije. Računa se da u Italiji ima preko 20.000 satanista.Satanina crkva EngleskeDžon Kajlminster, lokalni stolar, majstor za nameštaj iz predgrađa Londona, sledeći La eja, imaoje plan da osnuje „Sataninu crkvu Engleske". Sledbenike je regrutovao putem novina, a prvi hramnapravio je po La Vejevim uputstvima, adaptirajući svoju radionicu. Kao i u prethodnom slučaju,od svih rituala najviše se upražnjavao seks, uz korišćenje droga. Takođe, Kajlminster jsvetusatanista poznat po ritualu „smrt, stapanje sa Satanomi buđenje". Ritual se izvodi plesom do besvesti, uz stalno prizivanje Satane, a sve to pod dejstvomdroge. Padanje u delirijum jeste ritualna smrt i stapanje sa Satanom, a samo prirodno buđenje jetreći čin. Uhapšen je 1995. zbog posedovanja droge i prostitucije koja se upražnjavala njegovojradionici (hramu). Računa se da je širom Engleske imao oko pet hiljada pristalica, možda najprezbog toga što su mu pristupili „Darkeri".194Međunarodno udruženje veštica (WICCA)Međunarodno udruženje veštaca i veštica

Veštice i vešci postoje u tradicijama mnogih naroda sveta. Potiču od plemenskih vračevaivračara. Međutim i danas su proricanje sudbine, isceljenja, bacanje čini itekako uspešan biznis.Jedno odudruženja jeste Udruženje belih veštica. Organizovano je na mećunarodnom nivou, okupljau sejednom godišnje, usavršavajući tehnike, praksu. Računa se da ih je oko 100.000 u svetuDa ne budezabune pošto se već pisalo o isceliteljskim i proročkim veštinama na ovom mestu nalaze e izdva razloga. Najpre jer je u pitanju udruženje koje se u načelu bavi demonskim radnjama. Osim toga,

na jednom od poslednjih kongresa uvedena je i mogućnost bavljenja crnom magijom, te prizivanjademona. Autoritativno i po subordinaciji pretpostavljeno prethodnom udruženjujeste Mećunarodno udruženje veštica WICCA sa svojom hijerarhijskom organizacijom. Na čeuudruženja je „Velika božica", zatim postoje državno razgranate WICCA organizacije, a untardržave podeljene su na grupe i podgrupe. Osnovna zajednica je Koven, sastavljen od13 veštica iveštaca, a na čelu se nalazi kraljica veštica.Imaju svoju „svetu knjigu", „Knjigu senki", a skupove održavaju prilikom obe ravnodnevice,dugodnevice i kratkodnevice, zatim u Valpurgijskoj noći (30. aprila), povodom Helo

vina Noćiveštica (31. oktobra), Svećnjaka (9. februara), i Lamasa (2. avgusta). Skupovi kojise nazivaju„sabat" takoće se održavaju i na grobljima, sredom, petkom i subotom od ponoći do šest iujutru. Rituali se sastoje od čitanja delova „Knjige senki", besede kraljice veštica,prizivanja iumilostivljenja sila podzemlja a zatim ritualnog pričešća hlebom i vinom. I ovde obredzavršavaorgijanjem. Inicijacija se obavlja tako što se koriste sadistička mučenja, jer mučenje



i duh itelo" kandidata.WICCA deluje i kod nas. Smatra se da ima između 500 i 1.000 iniciranih članova i mnogo višesimpatizera.195Sekte čiji opis sledi šira javnost je već prilično upoznala. To su sekte koje posle svoih masovnihsamoubilačkih činova više ne postoje. Zato će biti data samo jednaČarls MensonDetalj sa uvićaja u kući Romana Polanskogkraća hronika tih organizacija. Na početku ću podsetiti na prvi zločin koji je uzbudio vetskujavnost, a to je četvorostruko ubistvo koje je počinio Čarls Menson.Ovaj zločin desio se 08. 08. 1969, u predgraću Los Anćelesa, u kući Romana Polanskog. Blo je višeod petnaest prisutnih. Istraga će pokazati da su svi bili pristalice spiritizma, crne magije isatanizma, i to baš članovi La Vejove „Satanine crkve". Vreme je prošlo u zabavi, uz muiku,alkohol i drogu. U zoru jedan pripadnik „Satanine crkve" pokušao je da flertuje sa jednom ženom196koja je bila u drugom stanju. Najpre je došlo do manjeg incidenta, a onda je nastu

pio Čarls Menson,ubivši i ovu ženu koja jebila u drugom stanju, suprugu Romana Polanskog, Šaron Tejt, i još dvoje ljudi.Hram narodaHram naroda je sekta na čijem je čelu bio bivši protestantski pastor Džim Džouns. Mešajhrišćanstvo sa politikom, a vrlo harizmatičan, najpre je pridobio tadašnji političkiestablišment SAD i medije. O njemu se često pisalo, pa se polako povećavao broj sledbenika. Usvojim inspirativnim besedama ubedio ih je da je upravo on reinkarnacija Hrista,Bude i Lenjina.Odvodi ih zatim u prašume Gvajane. Tu ih sve ograćuje bodljikavom žicom, da ne bi mogli da seudalje.

To sve pravda činjenicom da mu stižu glasovi sa drugih galaksija, te da moraju bitistrogo sa njim,jer se sprema velika nesreća. Nesreću im je jednog dana priredio sam Džouns, naredivši m dapopiju sok koji je bio pomešan sa otrovom. Umrlo je 913 ljudi. Kasnije je utvrćeno da su ti ljudiprethodno bili mučeni. Ženama su, na primer, zaživotno odsecane bradavice.Belo bratstvoRuska sekta pod vođstvom Marine Cvigun i Jurija Krivonogova, zagovarajući skori smaksveta,jurišalaDžim Džouns197

Detalj sa uviđaja u Gvajanije novembra 1993. na pravoslavne hramove u Kijevu i okolini i pripremala se za kolektivnosamoubistvo. Zašto? Zato što im se 01. 06. 1990. obratio prorok Ilija i rekao da hestrašni sudnastati 24. 11. 1993. g. Da bi se ljudi spasili i da se hrišćani ne bi pomešali sa antihrišćanima,njih dvoje su određeni da privedu hrišćane slavi drugog dolaska Isusa Hrista, ali kojićese obaviti na nebesima. Tako pravoverne hrišćane treba pripremiti za taj dan, tj. pr



ivesti ihnebesima. Tako se stvarno i pripremalo kolektivno samoubistvo. Srećom, policija jeto na vremesaznala i sprečila.Loza DavidovaVođa Vernon Hauel svojevremeno je promenio ime u David Koreš i osnovao sektu koja će biti„spasena". Proročki je, naime, predviđao Armagedon, skorašnji smak sveta, ali njegova skta, njegovaloza, biće spasena. Šta je u tom cilju uradio? Koncentrisao je sve svoje sledbenikena MauntKarmel (Karmelitsku goru) i od naseobine napravio pravu tvrćavu sa naoružanom gardom.Sledbenici, njih nekoliko stotina, bili su u delirijumu, svakodnevno očekujući smaksveta, u štaje fascinantno-harizmatični Koreš uspeo da ih ubedi. Takođe ih je ubedio da svi morajuda sesrode, jer samo će loza Davidova biti spasena. On može sve da ih spasi, ali samo kaonjihov suprugili otac. Tako je sve brakove razveo, te postao suprug svim zatečenim ženama, dajući tako sebipravo da seksualno opšti sa kojom hoće. Muškarcima i deci bio je otac.Saznavši za sve to, te znajući da Koreš ima veliko skladište municije, reagovala je polcija.

Došlo je do obračuna u kojem je poginulo 80 članova sekte. To se desilo u SAD, na Maunt Karmelu, udržavi Teksas.Vrata rajaReč je o sekti koja je delovala u kalifornijskom predgrađu Ranko, u Santa Feu. Vođa jebio HerbEplvajt, koji je svoje sledbenike pripremao za život u nebeskom kraljevstvu, među kosmičkimcivilizacijama. Kada je priprema zavrešena, Eplvajt je objavio da su na nebeskom kraljevstvuspremni da prime 21 ženu i 18 muškaraca. Sa velikim ushićenjem odabrani su pripremililičnipribor, rezervnu garderobu i ostavili poruke ostalima: „Radujmo se odlasku. Uzdign

imo se kakosmičkim zracima", a zatim su konzumirali dovoljnu količinu narkotika i navukli kese na glave.Tako je u jesen 1996. skončalo njih trideset devetoro.198Red solarnog hramaU jesen 1994. pripadnici sekte Red solarnog hrama izvršili su kolektivno samoubistvo i to uKanadi i Švajcarskoj. Tom prilikom skončala su 74 člana. Sektu su vodili Lik Žire i ŽozdiMambro. Opet je bila predviđena skora apokalipsaDetalj sa uvifaja u Kanadi posle masovnog samoubistva sekte „Red solarnog hrama"i opet je spasenje bilo moguće odlaskom, ovaj put na planetu/zvezdu Sirijus, zajed

no sa vođom.Kao što je već rečeno, za mnoge satanističke sekte saznalo se kad je već bilo kasno,. Uje tu ipropratno pitanje kako je to moglo da se desi. Satanizam se, to je očigledno, ne tretira samo saaspekata vere. Subkulture i mediji, u večitoj težnji ka nečem novom i u svojoj nekontrolisanojkomercijalnoj jurnjavi, nepromišljeno predočavaju javnosti i neke satanističke poruke,znakove,stil. Moderna umetnost koja, po pravilu, nosi elemente bunta i antitradicionaliz



ma takoće dodajeulje na vatru. Buran razvoj tehnologije i jurnjava za novcem i statusom ne ostavljaju vremenapojedincima za analize. Tako satanističke i uopšte pseudoreligijske poruke (iako suspretno ipragmatično date) ulaze neosetno u podsvest konzumenata, pa tako oni eventualnu potonjupripadnost nekoj sekti,199Faksimili satanističkih strana na Internetubila ona i satanistička, ne doživljavaju kao nešto strano, nepoznato i opasno. Na ilustracijama semože videti kako se satanisti oglašavaju preko Interneta.10.KOMERCIJALNI KULTOVIVeć je rečeno da je krajnji cilj vrhovnog voćstva svake sekte prevlast kako na duhovnom, tako, često,i na političkom, ali obavezno na finansijskom planu. Kao što znamo, religijsko učenje,naravnopreoblikovano, ili kombinacija više religijskih pravaca sa okultno-magijskim elementima,samoproglašava se za jedino autentično i nudi se kao mamac za pridobijanje što većeg brja ljudi.Na poseban način „moli" se „bogu", svetkuje, oblači, radi, „podvizava", zaraćuje. Taj n

ustanovio je „vrhovni i jedini" „prorok", guru ili „božiji izaslanik na Zemlji", u svakmslučaju osnivač ili poglavar sekte. Na neosetan, vešt način postiže se prevashodni ciljto je,izmeću ostalog, da se od svakog novopridošlog člana napravi fanatični vernik. Za nagrad, on će senaći meću onim retkim koji će se „sjediniti sa bogom", biti „spasen", „prosvetljen" i sUslovje da nepokolebivo ostanu na zadatom putu. Ako neko zaluta, odustane ili se suprotstavi, nudi mu sešansa za povratak, ali ako odbije nju , biva odbačen i demonizovan.U sekti u početku sve izgleda lepo. Poštovanje, hvaljenje, razumevanje iuzdizanje raspaljuju u novopridošlom strasnu želju da se što pre uključi i sudeluje u m

siji sekte.Sve više i više, a pod geslom „učini nešto za sebe", član se obavezuje da buba lekcije ja200sekte, sprovodi rituale (klanja se, mantra, meditira), da održava, čisti „hram", da deli letke,brošure, prodaje časopise, literaturu, kasete, slike, uopšte da obavlja zaduženja, pa ifizičkeposlove, bez obzira na to da li je redovno zaposlen ili nije. Pod stalnim prekorom „što nezavršiš to" članu sekte se predočava da nije dovoljno dobar i revnostan, a on, u fanatij željida zadovolji starešinu i zasluži „blagoslov", daje maksimum u svim tim aktivnostima. P

omenimoovde i čuvenu sektašku rečenicu „ja te jedini razumem", vrlo bitnu za odvajanje kandidaaod ustaljenih moralnih normi, načela, sistema vrednosti, a posebno od njegovog okruženja,porodičnih i uopšte kulturnih i nacionalnih korena. Sekta je nova porodica, a ona stara, akohoće, može se priključiti. Kandidatu se ostavlja vreme da je pridobije, a ako u tome ne uspe, staraporodica dobija oznaku „satanska". Kao što stoji na početku, krajnji cilj vrhovnih pog



lavara sektijeste novac. Dok se članstvu sugeriše poslušnost i skromnost, te dok ono rastura propagandnimaterijal, prodaje knjige, muzičke i video kasete, preparate ili deli časopise za oskudne nadnice,zarada se sliva u džepove vođa. Tome valja dodati i često nemale priloge redovno zaposlenog članstvaod ličnih zarada iz firmi gde rade. Takođe je potrebno ubrojati i novac izmamljen kako od članstvatako i uopšte od građanstva za razne „kurseve meditacije, isceljenja, prosvetljenja" isličnih mentalnih razonoda.Daljom analizom nalazimo da su neki od faktora uglavnom stalni. Pre svega, robakoja se proizvodiili kojom se trguje ne sme biti pod zakonskom zabranom proizvodnje ili stavljanja u promet.Podrazumeva se da vlasnik ima nameru da proizvodi ili distribuira robu za koju postojiinteresovanje. Pretpostavlja se da postoje ulaganja kojima će se, radi dobrog kvalitetaproizvoda, nabaviti najbolje moguće mašine, alati i sl. i obezbediti optimalni uslovi rada.Takođe, cena rada kako fizičkih radnika, tako i stručnog osoblja u Zapadnim zemljama uglavnom jestabilna. Tu uključujemo i predviđena i ukalkulisana povećanja plate za one koji predn

jače, bilo darade prekovremeno ili inoviraju, patentiraju, modernizuju... Uporednom analizomfirmi kojeposluju sa istom vrstom proizvoda, zaključujemo da sve one imaju ukalkulisane pomenute troškove ida će, proporcionalno obimu firme,oni u grupi istih / sličnih preduzeća biti približni, jer približne su i cene poslovnogprostora, mašine i alati za rad su istog ili sličnog porekla i kvaliteta, a samim tim i njihovecene, a to, kao što je već rečeno, važi i za cenu rada.Prema tome, osim navedenih konstanti, postoje i varijabile od kojih najviše i zavisi prođa robena tržištu, a to su:

* dobar kvalitet finalnog proizvoda robe, za čije je postizanje odgovorno stručno osoblje;* dobro organizovan marketing, koji podrazumeva sveobuhvatno obaveštavanje tržišta odobrom kvalitetu i ostalim svojstvima robe;* dobro organizovana prodaja koja obezbeđuje da roba bude stalno prisutna na tržištu;* pristupačna cena i povoljni uslovi prodaje robe.Zadatak čelnika firme bi se, stoga, sastojao u obezbeđivanju uslova za pospešivanje istraživačkograda stručnog tima koji bi, pretpostavimo, za rezultat imao podizanje kvaliteta robe. Takođe,potrebno je postići uigranost i homogenost stručnjaka, a pogotovo raditi na razvijanju osećanjapripadnosti firmi, te na neki način obezbediti dugogodišnju vernost i odanost, pa ta

ko izbećikadrovske potrese i odliv poslovnih informacija. Poželjno je napraviti pomak u odnosu naustaljene hladne međuljudske odnose, zasnovane na subordinaciji.Nešto novo bi posebno trebalo da se učini i na polju marketinga, pored ustaljenih obrazaca kojesva preduzeća praktikuju, kao na primer, prezentacije putem medija, plakata, prospekata, brošuraili drugog propagandnog materijala.Prodajna mreža bi trebalo da sadrži još nešto osim prodavnica i predstavništava.



Kako to sve inovirati, praviti profit, a učiniti da i cena bude pogodna? Na Zapaduse čitavitimovi stručnjaka bave ispitivanjem tržišne klime, mentaliteta i navika potrošača,organizacionim modelima marketinških i prodajnih službi. O tome se pišu naučni radovi idisertacije. Koriste se saznanja iz svih oblasti ljudskog bitisanja. Profit je osnov i uslovopstanka.Podsetili smo se na početku, u kraćem prikazu, kako vrhovni poglavari sekti zgrću bogatstvo. Po201dogmatski zadatoj revnosti, poslušnosti, skromnosti, članstvo u okviru svojih zadataka ostvarujenemale prihode koji se slivaju u džepove vođa sekti, a sve pod starim sektaškim geslom„ODRELIGIJE DO IMPERIJE", ili, što bi rekao osnivač sajentološke organizacije, Ron Habard:„NAJLAKŠI NAČIN DA ČOVEK ZARADI MILION DOLARA JESTE DA OSNUJE RELIGIJU".Mnoge firme u svoje programe rada uključuju iskustva različitih sekti. Zašto uključuju skustvabaš ovih novih religijskih pokreta, a ne tradicionalnih religija? Zatošto je u ovim prvim filigranski planiran i beprekorno organizovan marketing najefikasnijesredstvo širenja „novog, ali definitivno i jedinog autentičnog i jedino spasonosnog učeja". U

konkurenciji tradicionalnim religijama, novim religijskim pokretima uspelo je daizgrade svojeorganizacije. Osim izvanredno osmišljenog marketinga, oni imaju i fanatično članstvo(„vernike"), skromno i revnosno, vešto i neosetno izmanipulisano i to do krajnjihgranica. Zaslugom ovakve jeftine svojevrsne radne snage lideri sekti uspeli su da sakupe ogromnobogatstvo.Neki su u tome imali više, a neki manje uspeha, ali svakako da se, praveći analizu sa gledištamarketinga i organizacije rada, mogu izvući mnoge korisne pouke, primenjive i u drugim oblastima,a pogotovo u ekonomiji.Firme koje tekovine ovakvih religijskih instant-pokreta koriste radi podizanja p

roizvodnog, aposebno komercijalnog efekta svog poslovanja, ne postaju time religijske organizacije, već ostajuekonomske, koje zbog navedenih specifičnosti nazivamo „komercijalni kultovi".Koja je strategija komercijalnih kultova u vezi s personalom?Najpre je, pri samom zaposlenju, kandidat „bombardovan" neočekivanom i neosnovanom ljubaznošćui predusretljivošću. Nudi mu se pomoć svake vrste, druženje, saveti... Predočava mu se ućnostvisoke zarade iprenose mu se lična iskustva drugih članova. Stvara se utisak pobedničke klime, sveopštgblagostanja i optimističkog raspoloženja. Pokazuju se slike i filmovi iz celog sveta

, saslužbenih i studijskih putovanja, slike sa priredbi, koktela, slike sa poznatim ličnostimaiz javnog i kulturnog života. Pokazuju se prospekti sa prezentacija gde neki od menadžera nadmoćnostoji za govornicom, a nedorasli smrtnici, članovi, netremice gledaju i slušaju. Tako senovopridošlom članu predočava da je izabran u ekskluzivno društvo, da je nešto posebno,ratkorazvija mu se osećaj elitizma.



Komercijalni kultovi imaju svoje svetkovine, praznike, slavlja, jubileje koji pojačavaju osećanjezajedništva među zaposlenima.Novom radniku se od trenutka zaposlenja sugeriše odnos ne kurtoaznog poštovanja, već obožavanjavlasnika preduzeća (kompanije). On je osnivač („otac") kompanije („porodice"), a samim im i srećei blagostanja zaposlenih („dece").Kandidatu se neizostavno ugraćuje specifično osećanje o „mi", osećanje pripadnosti firmaosvojevrsnoj porodici.Tako posledično dolazi do glorifikovanja neposrednog starešine, tačnije menadžera („kum, kojije kandidata uključio u mrežu zaposlenih („porodicu"). Pretpostavljeni menadžer, koji unekimfirmama zaista slovi kao kum, ima beskonačno mnogo vremena, strpljenja, saveta i uputstava. On nefigurira kao neka vlast, već postaje uzor ili, može se reći, idol novajliji. Cilj je da se uspostaviodnos prema firmi kao prema porodici, prema osnivaču/vlasniku kao prema božanstvu, gdemenadžer/kum ima rang idola. Ovde imamo slične emocionalne naboje i posledičnu angažovaost kaoi fanatičnih vernika u sektama, s tom razlikom što ovde cilj nije „oboženje", već „obog

.Novom članu se pored svega lepog. predočava i ono najvažnije, a to je mogućnost visoke arade bezikakvih ličnih novčanih, ali ne i bez ikakvih ličnih psihofizičkih ulaganja. Naravno, zradazavisi od angažovanosti radnika, kome je ostavljeno da samostalno i slobodno odredi vreme rada iodmora. U zavisnosti od efikasnosti u poslu, pored porasta ili sniženja u zaradi,svaki sepojedinac uzdiže ili spušta u hijerarhiji. Dostizanje visokih stepena u hijerarhijimože donetivisoka primanja, ali i promovisati zaposlenog u novog menadžera, osnivača sopstvenemreže,

nižeg ili višeg funkcionera kompanije.Navedena obeležja prepoznatljiva su i nalazimo ih, naravno u nešto drugačijem ruhu, usektama.202„MultiLevel Marketing" (MLM) marketing na više nivoa jeste bitno obeležje komercijalnih kultovai, može se reći, njihova zajednička karakteristika. To je već razraćeni sistem poslovanfirmi saZapada.Nije svaka firma MLM komercijalni kult, ali svaki komercijalni kult podrazumevasistem MLMposlovne organizacije i subordinacije. Ovaj sistem izvorno je zamišljen tako da izbriše

uravnilovku, a podigne motivisanost meću zaposlenima u jednom istom sektoru preduzeća. Tako onajkoji je uspešniji, bilo u proizvodnji, preradi, dizajniranju, marketingu, prodaji,stiče viši rang,titulu, zvanje... Stoga mu se automatski podiže i iznos plate (zarade). Ovede bi bilo opravdano ipitanje u čemu je razlika izmeću klasične firme MLM i funkcionisanje komercijalnih kultova?U klasičnim firmama MLM normiranje je umereno, uravnoteženo, u realnim okvirimapojedinačnih mogućnosti zaposlenih i prilagoćeno tržišnoj ceni rada u dotičnoj državi.



Zaposleni ne mora prednjačiti i prebacivati normu, niti mu od toga zavisi opstanaknaposlu. Norma je dovoljno odmerena da ispuni radno vreme. Ako neko misli da može višeili boljeda radi i zaradi, pruža mu se šansa da proba.Sistem MLM u komercijalnim kultovima mnogo je ambicioznije projetkovan. Raspon plata zarazličito ostvarene norme je veći. Samim tim, na prvi pogled, posao izgleda primamljivije, jer navišim nivoima nudi zaista visoke zarade.Ono što je ideja vodilja komercijalnih kultova jesu titule odnosno zvanja zaposlenih, ostvarene poosnovu uspešnosti u poslu. „Činovi" su najčešće vrlo zanimljivih, čakegzotičnih imena, kao što su, na primer „nosilac srebrnog smokvinog lista", „osvajač zleškoljke", „dobitnik bronzane maslinove grančice". Možda ova zvanja zvuče neobično, mećuaovde igraju i te kakvu ulogu u valorizaciji rada!Sve ukupno što je do sada rečeno sažeto je iz stranih izvora (i vezano je isključivo zastranefirme), jer u nas uopšte nema analiza ovakvih firmi, iako su se ovde pojavile još pre petnaestakgodina. Dalje izlaganje predstavlja zbirni prikaz više opštih i pojedinačnihiskustava zaposlenih u komercijalnim kultovima, u nas i inostranstvu. Nadamo se

da ćemo uspetida objektivno predočimo poslovnu realnost i mogućnost prosperiteta pojedinca u komercijalnimkultovima, da ukažemo (rukovodeći se pri tome iskustvima bivših i sadašnjih radnika) nato ko iu kojoj meri ovde zaista može računati na zaradu, ali i kako se može zalutati i propasti ifinansijski i psihički i emocionalno, pa čak i fizički. Sve to navodićemo taksativno, podrednicama.• U nas komercijalni kultovi posluju kroz marketing, plasman i prodaju robe. Sve firme suporeklom iz inostranstva, a nude najrazličitije proizvode, od sredstava za dezinfekciju,

dezinsekciju i deratizaciju preko predmeta pokućstva do makrobiotičke hrane, preparata protivgojaznosti, ćelavosti, celulita i kozmetike.• U javnosti se proizvoljno smatra da su ti proizvodi štetni. Možese postaviti pitanje stepena njihove delotvornosti u meri u kojoj se reklamiraju, ali verovatnoje (mada ne i 100% sigurno) da komercijalni kultovi ne bi sebi dozvolili takvu vrstukompromitacije. Za sada nema podataka o štetnom delovanju i neželjenim posledicama preparatakoje komercijalni kultovi prodaju, što, opet, ne znači da takvih posledica zaista nema ili da ihneće biti.

• Nastup na nekom novom tržištu ne odvija se bez prethodnog ispitivanja tog tržišta.Odabranim licima u odrećenoj zemlji daju se izvesne količine proizvoda da ih prodaju, uzodrećeni procenat dobiti za prodavce. Objavljuju se oglasi, radio i TV reklame, dele prospekti iprati prodaja. Ukoliko tržište pokaže interesovanje, preduzima se sledeći korak.• Zakupljuje se prostor i osniva predstavništvo sa stalno zaposlenima. Ukoliko tržišni slovipotom dozvole, ukoliko se posao dobro razgrana, predstavništva se osnivaju u više gradova, a u



tom slučaju formira se i upravno i koordinaciono telo direkcija. Bitno je reći da suvodećiljudi iz direkcije i predstavništava redovno:- visokog čina u hijerarhiji dotične firme,- stalno zaposleni,- uglavnom domaći ljudi,203- malobrojni u odnosu na stotine i nekad hiljade zaposlenih koji rade po učinku odprodaje. • Upravo je masa zaposlenih prodavaca (distributera) jedno od suštinskih obeležja komercijalnihkultova. To su oni ljudi kojima se prave do farse svečani prijemi na posao, nudefantastične šanse, obećava blagostanje..., a obavezno pohađaju i tečajeve gde se upoznasakvalitetom robe, načinom njene prezentacije, te marketinškim manirima i veštinama. Gdeje tuinteres firme i kako pretežno prolaze ovi ljudi koje bi nekada nazvali trgovačkim putnicima, akoji sada imaju gromopucatelno i važno ime „agenti prodaje"?• Tačno je da je sistem zarada ambiciozno projektovan i da su na višim nivoima zaradevisoke. To jeu isto vreme mamac za prijavljivanje velikog broja kandidata. U firmama gde prodavciuzimaju robu na revers platni sistem je, mećutim, tako podešen da se do viših nivoa plata može

stići samo ispunjenjem gotovo nedostižnih normi, što na prvi pogled nije uočljivo. Na pimer,potrebno je prodati 1.000 nekakvih insekticida mesečno, odnosno 35 dnevno, za platu koja je uvisini 1.000 nemačkih maraka. Mnogi tada rezonuju da bi za takvu platu prodali i duplu količinu,ali ne znaju da tako razmišlja i, recimo, 2.000 prethodno zaposlenih. No, svako ima familiju,kumove, prijatelje, komšije... i može se desiti da u početku počne odlično da zarađujejajućitako još jači stimulans za posao, dok vremenomsve više zasićeno tržište ne sroza uspeh prodaje na prizemni nivo od, recimo 200 prodath

preparata za 100 nemačkih maraka.• Uočava se na primeru (koji je namerno smišljen da funkcioniše baš tako) kako plata nemo daje nominalno opala, nego je i indeks zarade po prodatom proizvodu smanjen. U situaciji kada seproda 1.000 proizvoda za svaki se zaradi po jedna nemačka marka, a kada se proda 200 zaradi se po0,5 maraka. Mećutim, kada novopridošli prihvati posao on sa druge strane rezonuje daćeefikasnijim radom i boljom prodajom zarada rasti geometrijskom progresijom. Upravo je to, makoliko delovalo neodoljivo, još jedna zamka za zaposlene. Baš ta privlačnost na prvi pogled

i lakoća zarade privuku ogroman broj zainteresovanih. Interes poslodavaca je upravo umnogobrojnosti prodavaca. Evo i zašto:• Logično je da firmama koje već prodaju robu svojim distributerima, doduše bez trgovačmarže,mnogobrojnost tih distributera još više odgovara.• Sa što većim brojem prodavaca maksimalno se pokriva teritorija i savršeno se obezbeđudistribucija robe do ruke svakog potrošača, a što, objektivno, ne bi bilo mogućno sa majimbrojem prodavaca.



• Samim tim sveprisutan je i marketing robe.Više ljudi ima više radne kondicije da postigne i održi prethodno navedene ciljeve.• Sistem plaćanja je takav da ukupni prodajni učinak košta firmu utolio manje ukoliko gjeostvario veći broj ljudi. Prema gornjem primeru, u firmama koje svoje proizvode daju na reversprodavcima situaciji izgleda ovako: Ako 100.000 proizvoda proda 100 ljudi (svakipo 1.000),izdaci za plate iznosiće (protivvrednosti) 100.000 nemačkih maraka, a ako to isto postigne 500ljudi (svaki po 2) isplatiće im se ukupno 50.000 maraka.• U firmama koje robu prodaju samim distributerima, njihova što je moguće veća brojnostgarantuje veću neposrednu prodaju. To znači da se, ako opet baratamo količinom od 100.000proizvoda, može očekivati da će ih pre 500 ljudi kupiti po 200, ili 1.000 po 100, nego100 ljudipo 1.000 proizvoda.• Veći broj ljudi na terenu faktički jedan drugom oduzima mogućnost za napredovanje, štamopo sebi osigurava finansijsku samozaštitu firme.• Svi ti ljudi na takvom nivou zarade i hijerarhije ostaju i dalje bez stalnog zaposlenja, štoposledično obezbećuje uštedu poslodavaca na račun neplaćanja penzijskog i socijalnog osranja.

• Firma je sa takvim radnicima uštedela i zato što nema troškove oko distribucije robe• Sa dovoljno velikim brojem ljudi na terenu obezbećen je i savršen besplatan marketing.• Takoće, sa toliko prodavaca pešaka nema potrebe da se plaća prodajni prostor, zakupnia islično.• Sistem nagraćivanja u komercijalnim kultovima pomalo podseća na piramidalnu štednju, avisokom kamatom, koju dobro poznajemo, gde samo vrhuška, to jest bankari-osnivači iprvi krugovi204štediša, mogu ostvariti enormne zarade. Oni koji se u kolo uhvate kasnije, već rizikuju, a

mnoštvo potonjih propada.U komercijalnim kultovima profitiraju:• osnivači prodajnih mreža u gradovima;• ljudi od profesija kojima se obraćamo obično povodom nekog problema (lekaru ili farmaceutu dau okviru posla proda dnevno pacijentima dvadesetak nekakvih multivitaminskih preparata);• poneki prodavac pešak, ali to zaista vrlo retko;• ljudi koji ovaj posao nisu shvatili preambiciozno, te ga bez velikih pretenzijaskromno odrađujuu širem krugu svojih poznanika, i to najčešće kao dodatnu delatnost, čisto kao način pojaživotnog standarda, što im najčešće i polazi za rukom.

Najveći broj prodavaca ne ostvaruje snove o bogatstvu, već iscrpljeni, iskorišćeni, razraniodlaze. Celo ustrojstvo ovakvih firmi podešeno je tako da crpi i maksimalno eksploatiše, a dastvarno najvećem broju zaposlenih ne omogućava adekvatnu zaradu. O zaradi se, u stvari, od trenutkasvečanog čina zaposlenja samo priča i njome mami do te mere da radnici neumorno i u zanosu dajusve od sebe. Sporadični periodi poslovnog uzleta samo još jače razraćuju ovu strategijui javljaju



se u podsvesti zaposlenog kao zla kob, održavajući iluzije da se ponovo može dobro zaraćivati. Zatotek potpuno skrhani i frustrirani, potrošivši i zadnju iluziju, napuštaju „porodicu", oričućise i „kuma".„Porodica" i „kum" ne gube ništa, jer stižu nova „kumčad". Maksimalno su iskorišćene ami vrednoća bivšeg štićenika, kao i drugih koji su uvedeni (zavedeni) u mrežu. Marketingbiozaista originalan, sveprisutan i prepoznatljiv, roba pod rukom kupaca i to sa vrlo povoljnomcenom koju su postigle mnoge uštede (neplaćanje penzijskog i socijalnog osiguranja,marketinga,distribucije, prodajnog prostora...). Profit se samo sabira i umnožava.Zbog svega ovoga, sa ovakvim ponudama i uopšte kod ovakvih vidova zaposlenja morapostojatiposeban oprez. Potrebno je znati šta se hoće i koliko se može. Pogubno bi bilo po svaku cenunasesti ponudama i bezglavo krenuti na obećanu zaradu, jer za nju, objektivno, nema osnova, barem zavećinu populacije.11.SEKTE I BEZBEDNOSTKada neka negativna pojava počne da se širi svetom često neoprezno smatramo da će baš nzaobići. Mećutim, u toku svoje evropske misije osnivač „Satanine crkve", Šandor La Vej,

jesredinom osamdesetih osnovao u Segedinu ogranak svoje organizacije, pod nazivom „Sotona". Misijase proširila u Jugoslaviju gde nastaje nekoliko mećusobno gotovo identičnih ogranaka „Staninecrkve". Jedan od njih, „Crna ruža", možda je najbrojniji, jer prema nezvaničnim podacimokupljau Vojvodini i Beogradu izmeću dve i tri hiljade sledbenika, rasporećenih u preko pedeset grupa. Iz„Crne ruže" nastali su „Loša vera", „Vatra pakla", „Crna škorpija", „Satanini sledbenic„Satanina braća". U autohtone sataniste svrstavamo „Satanine vitezove", „Darkere", „Satnudecu" i „Satanske vojvode". Ni za jednu od ovih sekti ne bismo znali da, nažalost, n

isu ostavileneki kriminalni trag iza sebe.Vratimo se „Crnoj ruži". Pripadnici ove sekte okupljaju se najčešće na grobljima. Peđe vada uredno vrše obred crne mise, molitve Satani ili da čitaju delove „Satanske biblije". Najčešćesu to bukvalno žurke na grobljima, uz konzumaciju narkotika ili alkohola, uz skaredno raskopavanjesvežih grobova, razbacivanje venaca, lomljenje krstova i iscrtavanje pentagrama nanadgrobnimpločama.„Crnoj ruži" pripadao je vojnik Nandor Kiš iz Subotice koji je u junu 1993. u Šapcu, u asarni

„Mika Mitrović", dvojicu vojnika ubio i nekolicinu ranio, a zatim se ubio.Nekoliko dana ranije Jožef Meneder, pripadnik „Loše vere", satanističke sekte koja je poizašlaiz „Crne ruže", vojnik u kasarni „Južnomoravske brigade", ubio je šest vojnika i jednogstavnika.Ponovićemo: satanističko doktrinarno objašnjenje je da se smrću, to jest žrtvovanjem Sai,205uvećava njegova moć, te postiže umilostivljenje Satane, cara, a tame i podzemlja, za bolji život



sledbnika posle smrti.Dodajem da devojke pripadnice „Crne ruže" imaju posebno ime i to „Crna škorpija".Tako se probudila i jugoslovenska javnost. Tako smo i mi dobili „Hram naroda" i svoj Redsolarnog hrama. Shvatili smo da smo, kao i Istočna Evropa, preplavljeni sektama raznih imena idoktrina. Da li smo shvatili kakva nam opasnost preti od njih? Da li smo preduzeli neštoadekvatno? Da li su stradali samo vojnici u Vranju i Šapcu? Ko je još stradao? Ko jenajvišeugrožen?Neka mi bude dozvoljeno da otvorim diskusiju o pitanju bezbednosti, odnosno ugrožavanjabezbednosti od strane verskih sekti i kultova. Pri analizi sekti imamo u vidu tri aspekta,odnosno opasnosti od verskih grupa ove vrste:Opasnost od sekti preti pojedincu, porodici, društvu/državi. Analiziraću ukratko vidoveopasnosti po sva tri objekta ugrožavanja.Opasnost od delovanja sekti po pojedincaNaravno da sve zavisi od toga u kojoj se sekti pojedinac našao. U svakom slučaju, istrgnut izprethodnog miljea tradicije, pre svega porodice, te bombardovan ljubavlju od strane svoje nove

sabraće, on dobija nove identifikacione modele, modele iz zajednice gde se našao. Vremenom, onnapreduje u verskom učenju. S obzirom na to da mu se stalno usaćuje to da je okolina„demonizovana"(ili da su to sve „niža bića") novog člana može najpre snaći problem nemogućnosti projevojeličnosti u realnom svetu i to mu može doneti nove frustracije. Na primer, njega koji„zna istinu"i koji hoće drugima da pomogne često ismevaju i njemu nekad drage i bliske osobe, umesto da njimebudu fascinirani. Često takve frustaracije dovode do kolebanja pojedinca. Kada toprimetistarešina sekte, na člana se vrši novi pritisak. Dosta članova izgubi duševno zdravlje

avoboravkom u sekti.Kod nekih sinkretističkih sekti postoji upozorenje da određene tehnike ne bi trebalodapraktikuju oni koji boluju od nekog duševnog oboljenja. Takođe, neke pseudohinduističke sekteprimenjuju tehnike koje izazivaju stanja izmenjene svesti kod praktikanata, a zakoje ne znamo kakvoće dejstvo imati kod njega, te da li sam kandidat ima prirodno veći ili manji stepenuobrazilje. Dali bi onda svako ko želi da praktikuje te postupke i proće kroz ta učenja trebalo prethodno da odepsihijatru?

Svedoci smo takođe tragičnih pokušaja isceljenja pojedinaca odlaskom kod raznih iscelitelja iekstrasensa, koji su neadekvatnom terapijom pogoršali stanje pacijenata, tako da su ovi na krajupreminuli. Osim toga, duševno zdravlje bilo je ugroženo i nekim praktikantima spiritizma i svihdrugih magijskih tehnika.Opasnost od delovanja sekti po porodicuViše puta je ponovljeno da je jedino od opštih obeležja sekti da sebe smatraju autentičim, jedino



spasonosnim, pravovernim i tako dalje. Svi drugi pripadaju svetu Satane. Prilikom vrbovanja,sektaški misionari posebno usmeravaju svoje delatnosti ka porodici. Ako se nadvlada ključnaprepreka, a to je porodica sa svim svojim atributima ljubavlju, razumevanjem, pomoći, sigurnošću iako se kandidat privoli sekti i pristupi joj, onda je cilj postignut. Šta se potomdešava saostatkom porodice? Ostatak porodice potpada pod dogmu da su svi osim nas (članovasekte) demoni.Tako se novopridošlom sektašu ukazuje da bi, ukoliko nije u stanju da ubedi još nekogizporodice da pristupi sekti, čitavu porodicu trebalo da ignoriše. Naravno, tu dolazido teškihunutrašnjih sukoba u novopridošlim članovima. Ukoliko sektaška doktrina preovlada, novalijapočinje da misionari u porodici. Ne uspe li mu to, dolazi do lakših, a neki put iteških fizičkih obračuna novog člana sekte sa ukućanima. Sve ovo što je rečeno odnosi smlaće članove porodice. Slično važi i za roditelje, s tim što oni retko imaju sukobe satalimčlanovima porodice. Oni jednostavno postaju nezainteresovani, odvojeni od svih zbivanja u kući,posvećeni isključivo „svojoj novoj porodici".206

Opasnost od delovanja sekti po društvo / državuReligija po definiciji predstavlja dogmatsko-doktrinarni sistem koji podrazumevaveru utranscendentno biće Boga, sistem obrednih pravila i uputstava za život.Religija je pratilac civilizacije od najranijih dana do danas. Shodno podnebljui životnimuslovima formirala su se i običajna pravila kao neka vrsta religijsko-verskog specifikumakonkretnog naroda. Srbi su hrišćanstvo primili hiljadu godina pre nego što su nastalenekepseudohrišćanske denominacije. Od svetog Save naovamo, dakle sedam i po vekova, Srbiimajusvoju autokefalnu pravoslavnu crkvu. Srpska pravoslavna crkva sačuvala je narodno

sećanje, jezik,pismo, istoriju, književnost, arhitekturu, freskoslikarstvo, duhovnu muziku, praznike, običajedakle, identitet naroda. Vera pravoslavna, a pridev srpska. Koliko je snažna kampanja odrećeneverske denominacije da prevari jednog Srbina, ili pak, ako je bio ateista, da gaučini pobožnimvernikom neke pseudohrišćanske verske denominacije, recimo Jehovinih svedoka? Kolikojeradikalna promena da on više niti je ateista, iako je to bio celog života, niti pripada svojojtradiciji, pa se odriče Mileševe i Belog Anđela, Ostroga, Bogorodice Ljeviške, Mokranjc,

Njegoša? Upravo onoliko koliko je snažna i uspešna kampanja da se pojedinac odvoji odsvojihkorena, toliko je posle lakše manipulisati njime. Što se tiče ove prve tačke, ovako se ubigraćanin sa atributima srpske nacionalnosti, ovako se gubi Srbin. On to možda ostajesamonominalno ili poreklom. I to sve usred Srbije! Posebno je sad pitanje gde je on,u čijim je rukama.Da li neko njime manipuliše i ko? Šta on kao član sekte eksploatiše od izvornih kulturn-



umetničkih sadržaja, a kojim nam svojim sadržajima obogaćuje svakodnevicu i nas nesvesnnavikava na poruke i pouke iz svog verskog okruženja? Naravno, bitno je da li je dotični zaposlen, iako jeste gde, i ko mu je publika van sekte. Šta ako je prosvetni radnik, šta ako radi u nekojmedijskoj firmi, TV, na radiju, u štampi, da li mu se neko suprotstavlja? Ako je nezaposlen ilistudent on ima idealne uslove da celu svoju veronauku, odnosno tehniku koju upražnjava dovede dosavršenstva i da kao kompletan veroučitelj sutra misionari na radnom mestu gde god to bilo.Verske sekte neminovno znaju profesionalne prilike i planove svog zaposlenog člana, a tako ifirme u kojoj radi. Pripadnik sekte po prirodi stvari u svom „demonskom" okruženju jedinu oazumira, ljubavi i razumevanja, te jedino duhovno utočište nalazi u sekti. Tako on probleme ili bilokakve promene deli sa sabraćom iz sekte. Teme mogu biti trivijalne da li je primiotopli obrok imarkicu, ali može se razgovarati i o kadrovskoj politici novog direktora, posetamanekih stranihdelegacija, poslovnim planovima, problemima sa repromaterijalom, sve zavisi od toga gde dotičniradi i na kojoj je funkciji. Upitajmo se: o čemu svojoj sabraći može da priča i na šta

dase požali čovek zaposlen u nekoj strateškoj firmi, instituciji od posebnog interesa, nauniverzitetu ili čak u Vojsci Jugoslavije, MUP-u ili bilo kom drugom ministarstvu?Trebanaglasiti da ljudi iz sekte uopšte ne moraju pokazivati znatiželju. Dovoljno je što suoni jediniuspeli da razumeju svog člana kada mu je bilo teško i što su sada oni jedini sa kojimaondeli dobro i zlo. Oni će jedino moći da ga posavetuju šta da radi.Iste rezultate dobijamo ako su članovi sekte deca gore pomenutih, pa se preko deceu roditeljskimrazgovorima dobijaju isti podaci.

Starešine sekti su dakle, ušavši u naše porodice, te profesionalne i privatne poslove iprobleme, izvanredni poznavaoci naših navika, mentaliteta uopšte, i vrlo su upućeni uprilikekoje kod nas vladaju.Dakle, zaključimo: ne mora neko biti otvoreno destruktivan da bi bio opasan. Naprotiv, sektaši setrude da se dopadnu, da bi stekli veći broj sledbenika. Nije valjda uzalud neki, recimo, baptista usvom zavičaju 3.000 km udaljenom od Beograda pune tri godine mukotrpno učio srpski jezik, da bionda počinio neki srdačan čin i bio zabranjen. Tavrsta sektaša ne vrši kompromitujuća krivična dela.U sledećem odeljku ćemo pokušati da prikažemo kako sinhronizovano, na globalnom, svetsk

mplanudeluju sekte, rastačući nacije, nacionalne religije, kulture, da bi svetskim moćnicimaprekoduhovne obezbedila i ekonomsku i političku okupaciju.207Neokortički rat i verske sekte kao njegovo oruđeAleksandar SenićU najnovijim vojnim doktrinarnim dokumentima SAD razrađen je koncept neokortičkog rata kao



načina za pobeđivanje protivnika bez upotrebe fizičke sile. Dejstva tog konceptaratovanja usmerena su ne samo na fiziološku stranu (hardver hardware) mozga kao komandnog centra,već više na svest (softver softvvare). Jedan od oblika delovanja na svest jeste i koncept„novog doba", koje bi trebalo da uvede novu, jedinstvenu i svetski važeću religiju, koja biomogućila da se ljudima lakše manipuliše, kako bi oni mogli raditi u korist američkih iteresa,a zapravo sopstvene štete. Najznačajniji pojavni oblik prve faze „novog doba" jesu njegove„religije", to jest (verske) sekte. Iako se na prvi pogled međusobno razlikuju, sveone imaju nekezajedničke osobine u delovanju i slične posledice. Glavne posledice jesu brisanje nacionalnesvesti i stvaranje defetističke svesti koja ubija svaki motiv za pružanjem otpora, kako nasilnimtako i nenasilnim oblicima potčinjavanja i nadmoći. Delovanje (verskih) sekti kao oruđa „novogsvetskog poretka" obuhvata sve dimenzije života, te je reč o svedimenzionalnoj agresiji, to jest osvedimenzionalnom ratu, budući da se, prema savremenim viđenjima u teoriji ratovanja, ratomsmatra svako dejstvo kojim se drugoj (protivničkoj) strani

nanose neki gubici. Dokazano je da delovanje (verskih) sekti izaziva različite vrste gubitaka,najčešće zdravstvene i kulturološke gubitke. Svaka agresija podrazumeva i odgovarajuću ranu,te autori na kraju teksta predlažu da i odbrana bude primerena agresiji, dakle svedimenzionalna.Polazeći od činjenice da je rat, odbrambeni ili osvajački, posledica izbora ljudi, odnosnoljudske volje. američki autori zaključuju da je rat potčinjavanje volje neprijatelja radi ostvarivanjaratnih ciljeva. U dosadašnjoj praksi to se postizalo upotrebom raznih sredstava, ali pretežnorazarajućih oružja. Međutim, načelo uništavanja fizičkom silom ima najmanje tri nedosta

a)uništavanje materijalnih sredstava je uvek i skupo; b) u odsustvu svake jasne i prisutne opasnostipo nacionalni opstanak posedovanje razarajućih sredstava doći će u pitanje, a građani iadministracija planiraće drugačiji utrošak budžeta, i v) intelektualna energija utrošenastvaranje novih i boljih načina za ubijanje odvaja američku vojnu moć od stvarnogratnog cilja potčinjavanja neprijateljeve volje. Autori američke doktrine ovde navode reči SunaCu-Vua: „Potčiniti neprijatelja bez borbe je vrhunac ratne veštine". Konačno, neprijatejeva voljanapadnuta fizičkom silom u jednom ratu često se kasnije javlja kao pojačano neprijateljstvo u novom

ratu. Uostalom, najveći teoretičari ratne veštine kroz istoriju naglašavaju značaj morag,mentalnog i voljnog u oružanim sukobima. Autori, dalje, svoju pažnju usmeravaju na osobineljudskog mozga, konsultujući se sa raznim stručnjacima za oblasti psihološkog, mentalnog i voljnogkod čoveka, i zaključuju da je „rat jedini koji istovremeno dozvoljava i zahteva angažoanjesvih ljudskih sposobnosti, najviših kao i onih najnižih". To znači da je ljudski mozaku stanju da



organizuje snage i sredstva radi ubijanja i uništavanja, ali on, isto tako, dozvoljava i ograničavanjeupotrebe surove sile. Ako se neprijatelj posmatra kao sistem kojim rukovode organski, neokortičkimozak1, onda se pravac napada usmerava na centar težišta sistema, a to je taj mozak.Mećutim,neokortičko ratovanje teži da kontroliše i oblikuje ponašanje tog neprijateljevog organ, ali beznjegovog uništavanja. To se postiže uticajem, do tačke regulisanja, na svest, poimanjeivolju protivničkog rukovodstva, to jest neprijateljevog neokortičkog sistema. Jednostavnije rečeno,neokortičko ratovanje pokušava da prodre u neprijateljev ciklus „posmatranja, orijentacije,odlučivanja i delovanja". U stvari, ono teži da kolektivno mišljenje rukovodstva neprijateljadovede do kontrolisanih i suženih proračuna i procena, zbog čega će njegove odluke i reultatidelovanja odgovarati američkim željama. Vrhunac svega je da se protivničko rukovodstvoi stanovništvo dovedu do toga da ne žele da se bore. Dakle, neokortičko ratovanje utičenaprotivnikovu percepciju, njegovo zaključivanje i njegovu vizualizaciju, ali bez fizičkog nasilja.Potčinjavanje neprijatelja bez borbe zahteva značajne napore, resurse i veštinu vrhuna

c je ratneveštine ali cilj nije puko izbegavanje borbe. Cilj je da se neprijatelj navede dase ne boriupotrebom povratnog uticaja, skoro parasimpatičke kontrole, kao proizvoda neprijateljevogneokorteksa.Nadmetanje, sukobi i njihovo rešavanje stalne su odrednice ljudskog postojanja, ameta svihljudskih sukoba je ljudski um. U preispitivanju svih sukoba, neokoritičko ratovanje odbija ideju daje ratovanje zastranjivanje. Ono prihvata da sukobi nikada neće prestati i da Amerika mora ulagatiu resurse kojima će pobeđivati u svom beskonačnom angažovanju. Amerikanci najveći deo n

ra iresursa moraju posvetiti208promišljenom i neprekidnom uticaju na svoje protivnike, bez nasilja, kako bi ih udovoljnojmeri shvatili, i kako bi mogli uslovljavati ili odrećivati odluke koje protivnik donosi.Korišćenje protivničkih leksikona, sintakse, te misaonih i vrednosnih sistema, omogućića seprotivnik provede kroz ciklus posmatranja, orijentacije, odlučivanja i akcije. Neokortički ratima svoj kratkoročni i dugoročni cilj. Kratkoročni cilj jeste uništavanje spremnosti grna

ciljnog područja da se na bilo koji način, nasilno ili nenasilno, odupiru američkom prisustvuna sopstvenom tlu. Dugoročni cilj jeste da se kod neprijatelja izazove gubitak sposobnosti da vodisamostalnu spoljnu i unutrašnju politiku, odnosno da se omogući priklanjanje američkimzahtevima.2Operacionalizacija neokortičkog rata razmatra se kroz nekoliko aspekata. Najvažnijisu sledeći:1) Suština je u stvaranju sveobuhvatnog obaveštajnog sistema za prikupljanje i raspodelu



informacija širom sveta. U neokortičkom ratovanju razumevanje je moć. Moraju se poznavati, naprimer, sistemi vrednosti Srba ili Iračana, razlike izmeću Šiptara i Makedonaca itd. Zato tajobaveštajni sistem mora biti mreža agencija koje će povezivati CIA, DIA (Vojnu obaveštanuslužbu) i NSA (Agenciju za nacionalnu bezbednost) na nižim nivoima nego do sada. Tamrežamora obuhvatiti i američke službe spoljnih poslova, kao i privatni sektor. Za to će biti potrebnomnogo više agenata na terenu i mnogo bolje tehničke mogućnosti za prikupljanje podataka i njihovuanalizu. 2) Neokortičko ratovanje zahteva bolje spregnutu zajedničku civilnu i vojnusnaguoružanih i nenaoružanih elemenata. Ona mora biti sposobna za dugotrajno i neoružano prisustvou svakom području na svetu u kojem SAD imaju interes. Neubojiti elementi te snage šire„demokratske vrednosti" i ponašanje u okruženju lokalne kulture; održavaju mreže komunianja,zemlje na meti. Pored neokortičkog rata postoji i metod po kojem Amerikanci od sada samiplaniraju promene, odnosno stvaraju okolnosti u kojima će važiti predvićeni kvaliteti.Može se

reći da je to suština „novog svetskog poretka", jer nastoje da na svetskom nivou stvore uslove ukojima će u budućnosti važiti načela doktrine i strategije koja su oni predvideli. To jproverennačin za uterivanje sveta u kalup SAD, to jest „novog svetskog poretka", sa Amerikomna čelu.Sve osnovne postavke neokortičkog rata objavljene su juna 1993. godine u „Doktrinarnompravilu KoV SAD FM 100-5", a razraćene su u dokumentu „RAM 525-5" u izdanju TRADOCa(Training and Doctrine Command Komande za obuku i doktrinu). Poznavaoci američke metodologijerazvoja strategijske misli i njegove povezanosti sa nastupom na svetskoj sceni,podsetiće se da

Amerikanci nikada nisu objavili nijedno doktrinarno pravilo, a da prethodno veliki deo njegovihnačela nisu proverila kroz vežbe na poligonima, ali i praktično, na nekoj od žrtava svoe spoljnepolitike.3Jedno od sredstava u okviru neokortičkog rata jeste i korišćenje mirovnjačkih pokreta isekti/kultova, a naročito pokreta „novo doba", odnosno „religija" tog pokreta. Stvaraoci „novogsvetskog poretka" stvorili su ovaj pokret radi brisanja razlika izmeću osnovnih, tradicionalnihreligija. Pokret „novo doba" jeste nova religija, bez crkve, hijerarhije i autoriteta, koja se zasnivana shvatanju da duh, telo, materija, Zemlja i kosmos sačinjavaju jedan ujedinjeni,

sveprisutni isvemoćni entitet. Shvatanje po kojem su čovek, svet i Bog celina zahteva i jedinstvosvih religijai teži jedinstvenoj svetskoj religiji. Posledica ovoga jeste sinkretizam tradicionalne religijevade se iz svojih okruženja i istovremeno se kombinuju na nov i vrlo proizvoljan način. „Religije'novog doba'", utičući na sve oblasti života, izazivaju odgovarajuće promene koje su, pak, unapred isplanirane. Bez obzira na spoljašnje razlike u učenjima ipojavnim



oblicima delovanja, „religije 'novog doba'" ipak imaju isti cilj ujednačavanje svesti i brisanje svihrazlika kao pripremu za „novi svetski poredak". Uvoćenje, ostvarivanje i održavanje tog poretkazavisi isključivo od mogućnosti da se svest ljudi kontroliše i da se njome manipuliše. osioci„novog svetskog poretka" prave programe za izmenu svesti ljudi, primenjuju te programepreko „religija 'novog doba'", i stvaraju novu svest sa planiranim i poznatim osobinama. Tada jemanipulacija ljudima prava dečija igra. Istorijsko iskustvo opominje da su najveće isudbonosnepromene u istoriji ljudskih zajednica počinjale najpre u oblasti religije.„Novo doba, kao što smo već rekli, poznato je i pod svojim engleskim nazivom „The New Ae"(„nju ejdž"). „Religije 'novog doba'" počinju da se javljaju od druge polovine 19. vekaSama zamisao o„novom dobu" i njegovim „religijama" utvrćena je 1893. godine u Čikagu, kada je bio sazan „svetskiverski parlament".„Novo doba" jeste mešavina istočnjačke mudrosti i zapadnjačkog racionalizma, nauke imagije, dogme i tehnologije, rada i dokolice, obrazovanja i misticizma... Zbog ovakvih sadržajateško je odrediti granice pokreta. Ovaj pokret lakše je shvatiti preko njegovog pogl

eda na svet i209pojavnih oblika delovanja u različitim oblastima života.Spajajući razne naučne i vannaučne koncepte, pokret „novo doba" pokušava, dakle, da stvnovuparadigmu sliku sveta koja je primerena jedinstvu čoveka i sveta. Promena paradigme sastoji se ubrisanju postojećih obrazaca u svim oblastima života i u prihvatanju obrazaca koje nudi „novodoba". Umesto jasno razgraničenih stavova, koji su tokom dugog niza generacija postali i sastavnideo genetskog koda4, potrebno je prihvatiti nerazgraničene, izmešane stavove. Papazjanija ovakvih

stavova napraviće pravi vašar u ljudskim umovima, te je promena paradigme zapravodamnatio memoriae, to jest raspamećivanje i sluđivanje ljudi.Pretpostavka za postizanje pomenutog jedinstva čoveka i sveta jeste proširivanje svesti. To jeujedno i pravi put ka „novom dobu". Novi androgini čovek „novog doba" treba da se odlikujesamoostvarenjem, spiritualitetom i novom, planetarnom (globalnom) svešću. Takvi ljudi bićepovezani u samoorganizovane mreže, a praktičan cilj jeste transformacija, to jest korenitopreobraćanje pojedinca i sveta ka spiritualizaciji čitavoga čovečanstva.Pokret „novo doba" vidi sadašnjost kao kosmičku prekretnicu i kao doba određeno za konabitku

između svetlosti i tame. Problemi kao što su uništavanje životne sredine, atomsko naoruja iprirodne katastrofe smatraju se neophodnima za osvešćivanje čovečanstva. To je preduslozaulazak u kolektivno proširenje svesti i zlatno doba svetskog mira, kada će doći i do pomirenjačoveka sa prirodom i do preobraćanja čovečanstva, što će biti ostvareno u svetskomdobu humanosti i ljubavi.Zamisli pokreta „novo doba" nalaze se u svim grupama koje prihvataju predstojećuspiritualizaciju kosmosa i koje, istovremeno, to (pseudo)oboženje čoveka shvataju ka



o svestan iiskustven proces. Osnovna ljudska negativna kategorija nije, prema učenju „novog doba", greh, većnepoznavanje našeg pravog identiteta. Otuđenje što ga čovek doživljava nije otuđenje od,već od svojega Ja. Čoveku, stoga, nije potrebno oproštenje grehova, već prosvetljenje ponalaženjesamoga sebe. Pošto su ljudska bića, navodno, bogovi, u njima se, smatraju sledbenici„novog doba",kriju neograničene mogućnosti za lično preobražavanje. U okviru pokreta to preobražavanneodnosi se na moral i ponašanje, već na svest. Ona mora postati jednoobrazna i osposobljena zaprihvatanje jednog sveta, jedne religije, jednog vođe, jednog gospodara čiji se dolazak očekuje narazmeđi milenijuma. Tada doba Ribe, znaka pod kojim se razvijalo hrišćanstvo, treba dabudezamenjeno dobom Vodolije,znaka „novog doba" i „novog svetskog poretka". Najavljena promena na razmeđi milenijuma biće,kažu pristalice pokreta „novo doba", radikalnija od promena koje su se dogaćale u dobareformacije, na primer. Preokrenuće se sve tradicionalne misli o životu, prirodi i budućnostiZemlje. Kritike usmerene prema „novom dobu" upozoravaju na dolazak totalitarizma k

ao osnove„novog svetskog porekta".Zamisao o pokretu „novo doba" jeste ozvaničena 1893, ali obuhvata i ideje nastale pre te godine kaoi one koje nastaju od tada do današnjih dana, a koje se uklapaju u obrazac osobinapokreta. Nagloubrzanje razvoja „novo doba" doživljava od početka 70-ih godina ovoga veka. Pokret jeu Americi iEvropi prihvatio onaj društveni sloj koji predstavlja nosioca duhovnog i materijalnog razvojazapadnog društva univerziteti, naučne ustanove, uticajne ličnosti ekonomskih i političkh(pseudo)elita. U njihovoj svesti ugnjezdila se misao o „novom svetskom poretku", čij

e se ostvarenjesprovodi kroz sadržaje globalizacije reformu OUN, nove oblike delovanja Svetske banke i MMF-a,Svetske trgovinske organizacije, Evropske unije, NATO... Iz ovog vladajućeg društvenog sloja ideja„novog doba" preneta je do širokih slojeva koji su metodično već pripremljeni za dolaza„mesije"ili voće koji svetu treba da odredi i da novi, drugačiji smisao. Pokret „novo doba" neprikosnovenose nametnuo u svim oblastima u kojima se oblikuju pogledi, svest i ponašanje ljudi.„Religije 'novog doba'" (verske sekte/verski kultovi) jesu zbog toga odlično oruće zapripremanje

ljudu na dolazak „novog svetskog poretka", u kojem će onda vladati jedna, nerazgraničena iraznobojna „religija 'novog doba'".Prvi je o „novom dobu" pisao P. Le Kur u svojoj knjizi „Doba Vodolije", koja je objavljena1926. godine u Francuskoj. Le Kurove slutnje preoblikovanje društvenih ustanova, nužnostmećusobnog komuniciranja, ukidanje državnih granica, uspostavljanje planetarne svesti iustanovljavanje jedne svetske vlade vidno se podudaraju sa sadašnjim shvatanjima „no



vog doba".„Osnovna institucija u stvaranju 'novog svetskog poretka' i osnova sadašnjeg američkogestablišmenta jeste 'savet za inostrane odnose' iz Njujorka, koju je 1921. godinestvorio Džej PiMorgan, sa namerom da ubedi Amerikance da prihvate globalnu alternativu 'kao poželjnusoluciju koja će rešiti sve svetske probleme.'"5210Pokret „novo doba" jeste popularna religioznost koju je nužno raširiti zarad gušenjasamosvojnih verskih tradicija u oblastima koje treba pridobiti za uključenje u globalno selo. Ta jereligioznost sinkretistička, bezbojna, zasnovana pre svega na dalekoistočnim učenjima(budizmu ihinduizmu). Takva religioznost ima zadatak da u konačnom ishodu integriše i socijalizuje građaneprema želji SAD. Ona iz sebe iznedrava pokrete kao što su: hipi-pokret, seksualnarevolucija, mirovni pokreti, feminizam, homoseksualizam, a na religijskom planunebrojenesekte/kultove. Ti pokreti najpre se organizuju u male zajednice. To je proba zaorganizacijski modelkoji je potrebno proveriti pre nego što se krene ka onima koji nisu zainteresovaniza „novisvetski poredak", kao ni za njegovu religiju. U akciju se kreće obično od tzv. marginalnih

društvenih grupa, koje, potom, probijaju led u rušenju stare paradigme. Da se prihvati navedenakultura pomažu i određene tehnike. Najprisutnija je tzv. tehnika opuštanja, proboja blokada učoveku, što omogućava izlazak iz sebe u stanje ekstaze. Pored te tehnike, za postizanje ekstazepredlažu se upotreba droga i meditacija. Najjednostavniji putevi do ekstaze jesu muzika iples. Jasno je da „novo doba" suprotstavlja svoj model društva staroj paradigmi. Toteološkiobjašnjavaju željom da se od uravnoteženja srca čemu teži hrišćanstvo krene ka uravnote.Time naglašavaju da svetu žele da podare novu paradigmu, a u okviru nje naznačavaju se

određenepotrebne reorganizacije, odbacivanja itd., na primer, vojske i rata. „Novi svetskiporedak" želinenaoružanog i vojno neobučenog graćanina. Otuda sekte koje propagiraju odbijanje oružji imajuza cilj da ukažu na drugačije modele ponašanja građana a antiratni centri koji pozivajui deluju kakapitulaciji (pred „novim svetskim poretkom"), nudeći građanima neotpor i prihvatanjestanja uvremenu kada bi otporom očuvali svoj identitet i integritet, ali i ugrozili vlastitu bezbednost.Sve to trenutno i može biti povoljnije po samog građanina, ali je izuzetno nepovoljno za identitet

zajednice i njene interese, kao i za samog građanina. Svoju aktivnost pokret „novo doba" sprovodikroz sve oblasti ljudske delatnosti, odnosno kroz sva ljudska interesovanja: nauku, kulturu,umetnost (film, pozorište, književnost, stripove, čime se promoviše misaonost tog pokreana svim nivoima ljudskog uzrasta, a naročito se posvećuje pažnja deci i omladini), religiju,okultizam, magiju, medicini, zdravu ishranu, istočnjački pristup seksu. Autori pokreta „novo



doba" nude novu paradigmu. Ako želimo da preživimo moramo načiniti skok u novo, rizikovatiradikalnu transformaciju svesti. Sa promenama pojedinačne svesti moći će odozdo ka gore da sepromeni društvo (primer odbijanja služenja vojske), prevladale bi se postojeće protivurečnosti konflikti, počeli bismo da živimo u mirnom životu, prožetom ljubavlju. Delovanjem na judskusvest (sa ciljem da se ona izmeni) u korist nove paradigme („novog svetskog poretka") novaplanetarna religija predstavlja, u suštini, vezivni malter u učvršćivanju hijerarhije svorene„novim svetskim poretkom". Bog se, teološki posmatrano, shvata po uzoru Indije. Tamoje Bramabezličan uzrok, izvor i osnova bivanja. Tako pokret „novo doba" govori o Bogu kao obožanskojtački sveta, koja je jedna tačka u vasioni i koja nam je zajednička. Smatra se, takoće,da ideologijanove planetarne religije odbacuje teret ljudskog zrenja i lične odgovornosti, a nudi nerazumski iregresivni model iskustva Boga u smislu nekakve univerzalne simbioze. Takva (teološka)dogmatika odgovara željama tvoraca „novog svetskog poretka", koji teže da ta religijaopravdava nastojanje da čovek postane deo sistema kojem će prilagoditi i svoju slobo

du kako binastala globalna simbioza čovečanstva.6Pored uticaja mnogobrojnih činilaca, na moral kako pojedinca, tako i nacije, kojije veomabitan za izvođenje bilo kojeg oblika odbrane, posebno utiče stanje moralno-psihološkesvesti, kojatreba da poseduje potrebnu kritičnost, samokontrolu i otpornost na uticaje koji jeslabe. Pojedinac (ličnost) to postiže jačanjem ličnog identiteta, kroz neposredno učenjiskustvoi tradiciju. Tada se stvara zdrav moral društva kao sinteza morala pojedinca, madane kao prostzbir, već kao osobeno, to jest novo kvalitativno svojstvo. Postoje, mećutim, i usmereni oblici

svesti pojedinaca, pa i većih socijalnih grupa, koji su pojedincima i grupama, čak inacijama,zadati ili nametnuti radi kontrolisanja i ostvarivanja uticaja raznih interesnihgrupa. Utakve interesne grupe spadaju, bez ikakve sumnje, i sekte/kultovi. Takvi usmereni oblici svestisadrže i patološke segmente, oličene u sektaškom identitetu, koji je nastao kao poslediapsihomutacije7 koja se odvija u sektama/kultovima. Naime, zbog psihičkog razvitkapojedinca injegove svesti stvara se mogućnost da on svoje potvrćivanje potraži kroz sektaški identtet, kojegnije u stanju da sagleda kritički, već ga prihvata kao svoj novi identitet8.

Patološki oblici individualne svesti raznih socijalnih grupa, ne samo u istoriji već i danas,imaju za cilj uništenje individualne svesti, odnosno njeno izobličavanje. To je najčešćaposledicu imalo, i ima, slabljenje odrećenog društva ili naroda. Nema sumnje da to posebno utiče211na slabljenje odbrambene moći čitave nacije.9 Sekta, u principu, svojih članova ne gajinikakav odnos prema otadžbini, njenoj slobodi, narodima, niti prema zastavi, grbu



i drugimdržavnim znamenjima. Time ona u svojim sledbenicima ne razvija ni pozitivnu svestprema ovimvrednostima, a samim tim ni obavezu poštovanja odrećenih zakonskih normi koje se nanjih odnose.Sektaš ne želi da sasluša himnu, odbija da pozdravi zastavu, skrnavi nacionalne svetinje i druganacionalna obeležja. Time ne samo što ne ispoljava svoja, već vreća i patriotska osećandrugih.Dakle, da bi postali kosmopolitski stanovnici eksteritorijalne apstraktne transcendentalnedržave, sledbenici sekte moraju izgubiti i patriotska osećanja prema svojoj otadžbinii njenimvrednostima. U Munovoj sekti, na primer, svake nedelje, svakog prvog u mesecu ina svaki praznikobavlja se obred na kojem se polažu zaveti. Članovi sekte tom prilikom načine tri velikapoklonjenja (licem do zemlje)pred oltarom na kojem se nalazi portret korejskog preduzetnika i ponavljaju zakletvu vernosti ipokornosti bogu svome istinitome, ocu Munu, i svojooj istinskoj otadžbini, Koreji.Vojni analitičari procenjuju da i samo postojanje tako zaslepljenih i isprogramiranihfanatika, za koje ništa nije nemogućno i koji su spremni da do kraja slede zahteve s

vojih voća,predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost jednog društva. Raspoloživi podaci pouzdanoukazuju na to da stratezima „novog svetskog poretka" verske sekte/ verski kultovisluže kaoizuzetno povoljo sredstvo za ostvarivanje njihovih ciljeva. Naime, bez obzira navrstu i poreklo10 ,one su pod delimičnom ili potpunom kontrolom obaveštajnih službi jedne ili više državaNajveći broj sekti nastao je u Americi i pod pokroviteljstvom je vojnih i civilnihbezbednosnihorgana SAD. Posredstvom njih ostvaruju se raznovrsni ciljevi i interesi hegemonističke politikeSAD. Postoje podaci da pri Ministarstvu odbrane SAD postoji odeljenje koje usmer

ava rad sekti.Poznato je, na primer, da je Mun iznajmljivao svoje sledbenikeza rat u Panami, pošto su američki vojnici odbili da izvršavaju određene zločine, a izvekriminalne radnje za potrebe svojih naručilaca obavljaju i danas u miru. Ta veza postaje sveotvorenija u novije vreme kada su otkrivene mnogobrojne podrivačke i kriminalnedelatnosti verskih sekti u pojedinim državama (Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj, Rusiji),zbog čega sute organizacije stavljene pod poseban nadzor, što nailazi na otvoreno protivljenjeSAD. Najvećideo sekti, „proroka", okultista, „čudotvoraca", pa čak i istočnjačkih „gurua" uvezen jeada.

Sve „religije" sekte iz svih krajeva sveta, u poslednje dve decenije deluju zajedno u okvirujedinstvenog pokreta „nove svetske duhovnosti" nazvanog „novo doba", koji ima za cilj razaranjeistorijskih hrišćanskih (u našem slučaju pravoslavnih) i civilizacijskih vrednosti, kakbi sestvorili uslovi za nastanak i razvoj (nazovi) vrednosti „novog svetskog poretka".Verske sekte/verski kultovi jesu protivnici nacija, jer denacionalizuju svoje sledbenike.Sektašu sa našeg podneblja je bliži Kinez, Indus ili Japanac njihove „vere" nego pripad



ik svojenacije koji je druge vere. Naravno da posebni sektaški programi postoje i za Kinu,Indiju, Japan,Rusiju... Ali prilagođeni miljeu tih država i cilju koji se želi postići. Podsetimo se ekte OMŠinrikjo (izazvala trovanje u tokijskom metrou) kao i sekte Falung Gong koja deluje u Kini i sačlanstvom (procenjuje se da ih je između 70-100 miliona), predstavlja jednu od najbrojnih usvetu. Inače, istomišljenike okuplja po osnovu religijske pripadnosti budizmu, ali napreoblikovan način od strane vođe sekte Li Hon Cija, u neku ruku američkog đaka. FalungGongispoljava neskrivene političke težnje. Da dodamo, ličnost je u sekti izložena psiho-fizimi kulturološkim deformacijama i time se sve više otuđuje od svoje nacije. Bez obzira na to što sustrana tela na biću srpske duhovnosti, dokazano je da sekte/kultovi mogu uticati na gubljenjenacionalnog identiteta. Zahtevi da se zaboravi prošlost i da se pokidaju veze sa svojom tradicijomzapravo su potuljena i do pojedinosti razrađena duhovna pantomima odveravanja/preveravanja iodnarođivanja, čiji je cilj razaranje moralne tačke oslonca i spasonosne snage tradici

je u duhovnojorijentaciji ličnosti, kako bi se potom lakše učvrstila pod kišobranom najraznovrsnijihobmanasamozvanih izbavitelja i mesija.Sekte/kultovi predstavljaju strano telo i imaju za cilj delovanje usmereno na razaranjenajznačajnijih državnih struktura, naročito vojske, policije i prosvete, čime smanjuju kupnepotencijale društva, a posebno njegovu odbrambenu sposobnost. Pošto je reč o veoma složnojpojavi sa medicinskim, pravnim, bezbednosnim, prosvetnim, kulturološkim, ekonomskim iinformatičkim dimenzijama, i na čije nastajanje i razvijanje utiču mnogi činioci, odbra

a odsekti mora biti primerena svedimenzionalnosti sektaškog napadanja. Ona nužno mora sadržavatisve značajne aspekte koji su uticali na njen nastanak. Potpuno isti pristup odbrani odneokortičkog rata koncept svedimenzionalne odbrane zastupa se i u Školi nacionalne odbrane i212Generalštabnoj školi Vojske Jugoslavije.11 Ako se, mećutim, dozvoli da se proces razvojaneokortičkog ratovanja i delovanja sekti/ kultova nastavi bez pružanja bilo kakvog otpora, oružjemna kraju ne bi imao ko da rukuje. Bili bismo poraženi isključivo na duhovnom planu.

Ne puštajneprijatelja da uđe kod tebe, a da te ne nađe unutra.Iste rezultate dobijamo ako su članovi sekte deca gore pomenutih, pa se preko deceuroditeljskim razgovorima dobijaju isti podaci.Starešine sekti su dakle, ušavši u naše porodice, te profesionalne i privatne poslove iprobleme, izvanredni poznavaoci naših navika, mentaliteta uopšte, i vrlo su upućeni uprilikekoje kod nas vladaju.Dakle, zaključimo: ne mora neko biti otvoreno destruktivan da bi bio opasan. Napro



tiv,sektaši se trude da se dopadnu, da bi stekliveći broj sledbenika. Nije valjda uzalud neki, recimo, baptista u svom zavičaju 3.000 km udaljenomod Beograda pune tri godine mukotrpno učio srpski jezik, da bi onda počinio neki skaradan čin ibio zabranjen. Ta vrsta sektaša ne vrši kompromitujuća krivična dela.1 Neokorteks (neocortex) kora velikog mozga čini 80% ukupne moždane mase, te pojam neokortičkog ratovanja (Neocortical Warfare)podrazumeva sve mere, aktivnosti i dejstva koji utiču na mozak protivnika radi savladavanja bez upotrebe fizičke sile.2 Više o tome: Kostić, Petar: NASTAVLJANJE POLITIKE DRUGIM SREDSTVIMA. „Psihološke novie". Godina XXII. Broj 218-219. Beograd, novembar 1998. Str. 12-13.3Lukić, Živko: INFORMATIČKE OPERACIJE DALJA RAZRADA DOKTRINE KoB-a SJEDINJENIH AMERIČKIDRŽAVA. U: „Vojnodelo". Opštevojni teorijski časopis. Izdaje generalštab Vojske Jugoslavije. Broj 45/1995. Godina XLVII. Jul oktobar 1995. Str. 210-236, posebno str. 215-227.4 Istraživanja američkih naučnika pokazuju da je prenošenje arhetipova mogućno i preko . Više o tome: Kvals, Džin (u prevoduSvetlane Spaić): DNK I NESVESNO, „Književna reč". Broj 498-499. Oktobar 1997. Str. 37-3.5 Više o tome: Despotović, Jovan O.: GLOBALNOM ZAVEROM DO ANTIUTOPIJE, „Vojno delo". O

pštevojni teorijski časopis.Izdaje Generalštab Vojske Jugoslavije. Broj 3-4/1993. Godina XLV. Maj avgust 1993.Str. 259-269.6 Više o tome: Milošević, Mr Zoran: „NOVO DOBA" RELIGIJA „NOVOG SVETSKOGPORETKA". U: „Vojno delo". Opštevojni teorijski časopis. Izdaje Generalštab Vojske Jugolavije. Broj 3-4/1993. Godina XLV. Majavgust 1993. Str. 220-222.7 Psihomutacija započinje odmah po prvom razgovoru sa predstavnikom sekte, koji umogućnog člana treba da izazove zanimanje, i odvijase kroz tri faze: 1) Ostavljanje utiska, izazivanje zadivljenosti predloženim programom organizacije, razaranje lične sigurnosti iodvajanje od dotadašnjeg okruženja. 2) Menjanje postojećeg identiteta i izgradnja novog. 3) Stabilizovanje i učvršćivanje novog. U ovim

trima fazama koriste se metode kontrole kontrola ponašanja, mišljenja, osećanja, informacija i okruženja koje treba da omogućesigurno izvoćenje ovih faza.8 Promena identiteta obuhvata četiri oblika identiteta: identitet pre sekte, međuidentitet (u vreme prelaska odpresektaškog identiteta ka identitetu sekte, što je period tzv. preumljivanja"), identitet sekte i identitet posle sekte.9 Više o tome u: Gligorić, pukovnik prof. Jovan: VERSKE SEKTE I MORAL VOJSKE, „Novi glasnik". Vojnostručni intervidovskičasopis Vojske Jugoslavije. Godina VI. Broj 1. Januar februar98\ Str. 5-12.Sekte/kultovi dele se prema sadržaju svojih učenja na verske, psiho(terapeutske), komercijalne i poliiščke. Po svojemunutrašnjem ustrojstvu i unutrašnjim odnosima sve su ffloŠalitarne, a po posledicama s

vojega delovalja sve su destruktivne.Odrećenja totalitarno i destruktivno ulaze u obim i sadržaj pojma sekta/kult, a uspoljavaju se u različitoj meri, od grupe do grupe.11 Više o tome u: radišić, Svetozar: ODBRAMBENE DOKTRINE. Koncept svedimenzionalne odbrane. Beograd: Centar visokihvojnih škola Vojske Jugoslavije. 1997. Posebno str. 31-46.Iskustva organa MUP-a SrbijeNadovezujući se na prethodno, neophodno je, smatramo, upozonati se i sa slučajevimaSlužbekriminalističke policije koji potvrćuju prethodno rečeno. Svi dogaćaji su istiniti,



dokumentovani, ali se iz obzira prema akterima i članovima njihovih porodica koristedruga, izmišljena imena.Slučajevi samoranjavanja i samoubistavaU leto 1987. Dežurna služba Sekretarijata u Beogradu pozvana je da izaće na lice mestau jednomod novobeogradskih blokova. Na pločniku ispred jedne višespratnice ležalo je beživotno elojedne devojke. Ono što je bilo karakteristično to je da je bila naga, a na telu su joj bili iscrtanikrstovi, ali naopačke. Smrt je konstatovana od strane službe Hitne pomoći. U stanu gdeje živelanije zatečen niko. Kasnije smo razgovarali sa roditeljima. U nepovezanom razgovorusaznali smo daje pokojna bila student farmacije, tačnije apsolvent, da je dugo imala mladića sa kojim je raskinulaosam meseci pre tog nesrećnog događaja, te da se posle toga nije zabavljala ni sa kim, ali da su je s213vremena na vreme posećivali neki mladići. Pošto su insistirali da im se poveri i kaže geto izlazi, postoji li neka nova ljubav, odrično je odgovarala, rekavši samo da su ioni studenti,nešto mlaći, i da su nešto novo u njenom životu. Na primedbu roditelja da im se ne svić

jihovoponašanje, da su često alkoholisani, odgovarala je da joj se sviđa baš ta njihova sloboa iponašanje bez predrasuda i kompleksa, da se dobro provode, da se bave muzikom i dasu pankeri ito ne samo jer slušaju i sviraju pankrok-muziku, nego i što žive tim životom, nekonvenconalno isvojevoljno. Tvrdila je da je to pravi izbor, da joj se njihovo hrabro i slobodno držanje svića.Takođe je prihvatila i njihovu sklonost ka satanizmu. Već su se bili i nazvali „Sataninimsledbenicima" i planirali da osnuju grupu sa tim imenom. Pokojna je više puta održala

roditeljima predavanje o ovom „naopakom ustrojstvu sveta i sistema vrednosti", teda je pravi put„put slobode, strasti, požude", dakle put Satane. Kriminalistički analizirano, slučaj jčist ipodvodi se pod ono „u stanju nervnog rastrojstva izvršila je samoubistvo, skočivši sa omogsprata". Potrebe da se identifikuju „Satanini sledbenici" nijeni bilo. Bilo je to jedno od 150 samoubistava te godine u Beogradu, ali ovog sesećamo posebno ovihdana kad se problematika sekti aktuelizuje.* * *Jesen 1991. dobro će pamtiti svi, a pogotovo radnici MUP-a Srbije. Počeo je rat, politička

situacija bila je napeta, počela je mobilizacija, serija ubistava i drugih vidovanasilja. Poslapreko glave. Pominjanje „Crne ruže", moram priznati, ništa nam nije značilo. Išli smo svićajana uviđaj. Tih dana u svojoj kući obesio se jedan mladić. Ništa na licu mesta nije ukazvalo da jeeventualno neko treći umešao prste. Nismo se dugo ni zadržali na mestu nesreće. Ipak, uneizbrisivom sećanju ostaju reči pokojnikovog mlađeg brata, daleko, prisebnijeg odroditelja. Pokušavao je da objasni da su neki drugovi pokojnog brata Igora već na frontu, a da su i



on i preostali drugovi očekivali poziv, te da su potpuno otkačili, da se ne trezne ida samoponavljaju jedno isto da je, navodno, „Đavo sve uzeo pod svoje, da treba ubijati ilise ubiti".Posećivali su se od kuće do kuće, a išli su i na groblja i u crkve i to sve onako u grui. Rekao namje da je više puta hteo da pođe sa njima, ali da su ga izbegavali. Pominjali su takođe, a on nije znaozašto, „Crnu ružu". Nije uspeo da razluči da li su oni pripadnici te grupe ili organizaije, ilisu tražili njenečlanove. „Svi su nosili nekakve zvezde na lancima. Zamišljali su sebe, šta će i kako ćefrontu. Pokojni Igor je često tražio od majke da ne isprži meso do kraja, već da ostanekrvi, jer muje sveža krv potrebna radi snage. Nosio je neku zvezdu na lancu i ljubio ju je svaki put pre ručkaizgovarajući neke nerazumljive reči." Ne znam ni kako smo uspeli da utešimo ovog dečakaSkorosmo posetili kuću pokojnog i doznali od komšija da su mu se roditelji opet posle toga odlučili nadete i 1993. dobili sina. Takoće, 1994. prodali su kuću i emigrirali za Kanadu.* * *Sukob generacija postoji od kako je sveta i veka. Roditelji i deca sučeljavaju sepo raznim

pitanjima. U konkretnom slučaju radilo se o sukobu koji je više ličio na dijalog. Otac, profesorsociologije i sin, student fizike. Otac, kivan na sina jer ne daje ispite, dolazi iz svog mesta daukori sina ili da prosto vidi o čemu se radi. Kriminal buja, droge je svuda, šta svemože dapomisli čovek iz unutrašnjosti. Tim pre što je sin bio odličan ćak i prve dve godine daroku, aovu treću ni da započne. Posle uvodnih pitanja prešli su na temu. Ispostavilo se da jesin u mnogovažnijim poslovima nego što su studije. Naime, pristupio je baptističkoj crkvi, gde ima mnogoobaveza, te da za sada nema vremena za „svakodnevne

tričarije". Otac, začudo sjajno potkovan, počeo je da kontrira sinu i njegovom vrednosnom sistemu.Diskusija se rasplamsala. Počela je i svaća. Sin nije imao argumente, već je, iznerviran, izvadiopištolj, za kojeg otac nije ni znao, rekao „oživeću ponovo" i pucao sebi u glavu. I to e dešava.Bilo je to u zimu 1992, u jednom gradu u istočnoj Srbiji.Ne znam uopšte pod šta da podvedem svesno odbijanje transfuzije krvi od strane pripadnikasekte Jehovinih svedoka, posle čega isti taj pripadnik umire. (Da podsetim: po učenju Jehovnihsvedoka, čovekova duša je u krvi, te je bolje umreti bogugodan i imati predujam za spasenje, nego

primiti ko zna čiju krv i živeti grešan. Čemu život u grehu, Armagedon je ionako blizu aljaostati neogrehovljen zarad spasenja. Ovo svojevrsno samoubistvo desilo se takoće 1992.* * *214Postoje članovi sekti koji uživaju posebno ugodan tretman. Ne moraju rano ustajati,misionaritisatima po ulicama, bubati učenje sekte, mantrati i slično. Starešine sekti sjajno umeju da



prepoznaju kvalitetne, pametne i dominantne članove. Takvi obično samo otaljavaju zadatke u sektii jedino što moraju jeste da prisustvuju službama i da onoliko koliko je to neophodno tumačejevanćelje, meditiraju, mantraju. Njihovo je da budu što uspešniji u svojoj profesiji,te dashodno tome zauzmu što je moguće istureniju poziciju.* * *Branka je već pet godina bila član Jehovinih svedoka. U tom periodu završila je srednju školu, abila je uspešna i na fakultetu. Kao apsolvent birana je u uži krug kandidata za asistenta. Bila jesuperiorna i u sekti. Mnogi su tražili njeno prisustvo u društvu, njeno mišljenje po nekompitanju. Bila je, prosto rečeno, voća meću mlaćim članovima. Ono što je karakterističnoda sujoj starešine zabranjivale da o svom članstvu u sekti priča porodici. „Ne bi te tamo raumeli",govorili su joj. Nisu tako ni tražili da se suprotstavi bilo kom iz familije, nitida bilokoga vrbuje. A u porodici bukvalno niko ništa nije znao. Uostalom, kad je neko odličan ćak, posletoga i student, kandidat za asistenta, a pri tome se uljudno ponaša, onda roditelji nemaju razloga za

primedbu niti da se mešaju u njene male tajne. Bila je nedelja, vreme ručka. Na poziv da ruča, Brankaje krenula u kupatilo da opere ruke, mećutim, to je potrajalo. Roditelji i brat dugo su čekali dadoće za sto. Najzad, brat je krenuo po nju u kupatilo da vidi zašto je nema. Zatekaoju je obešenukanapom koji je bio zavezan za cev od kanalizacije. Branka nikad nije imala problema sa duševnimzdravljem. Roditelji su se stalno pitali zašto se ubila. Konsultovali su teologe ilekare.Sve ukupno kad se zbroji i analizira, uzrok Brankinog samoubistva prema psihijatrima moglo bi dabude teško duševno stanje u koje je zapala, a koje je nastalo, smatra se, pojavom je

dnog mladića usekti. Njegovom pojavom i mećusobnim poznanstvom probudila se u njoj devojka, razbuktala se ljubav,a to je u koliziji sa programom sekte koji briše emocije. Došlo je do sukoba u njojsamoj kojeg onanije bila sposobna da reši. Superiorna i nadmoćna na svim poljima i u sekti i u porodici i nafakultetu, a odjednom tako slaba i sama. Do juče je bilo sve na svom mestu, sve poprogramu, odjednomse našala u bespuću, gde nije imala rešenje osim tog poslednjeg čina. Dijagnoza tog nesećnogdogaćaja jeste psihijatrijska, hipotetična i kompatibilna sa brojnim slučajevima drugih

pripadnika sekti koje su obuzimala slična stanja i nagoni u krizama koje njihovi oslabljenipsihoodbramebeni mehanizmi nisu uspevali da razreše.* * *Te iste 1995. godine u iznajmljenom stanu na Zvezdari skončao je samoubistvom vešanjem mladić od23 godine, izbeglica, sa pentagramom na vratu i ostavljenom porukom na kojoj jepisalo „Vraćam sekući". Sigurno su pogibija oca i brata na ratištu uticali na njegovo duševno zdravlje,ali



pentagram i tekst poruke ukazuju na pripadnost bilosatanističkoj sekti „Crna ruža", bilo nekom od njenih ogranaka što bi to mogli biti „Sainisledbenici", „Vrata pakla" ili neka neidentifikovana satanistička sekta.* * *Dejan je živeo u Dalmaciji. Kada je imao 3 godine ostao je bez majke, te je svu brigu o njemu i starijojsestri preuzeo otac. Posle ratne golgote i uz puno trauma 1995. prelazi u Srbiju, u jedno beogradskopredgrađe. Pre polaska odlučili su da se razdvoje, da ne stradaju svi ako dođe do najgoreg. Sestra jezato ostala kod familije pokojne majke u Dalmaciji. Dejan u Beogradu nastavlja školovanje, a otac setakođe zapošljava. Više puta pokušavaju da sa sestrom indirektno stupe u kontakt preko judi kojisu imali kontakte sa nekim u Dalmaciji. Slali su pisma, pakete, ali nije išlo. Odgovori nisustizali. Dejan je, po priči oca, u svakom pismu pozivao sestru da dođe kod njih jersu onijedna porodica. Van svega toga, Dejan opet ima dobre ocene, snalazi se u novom društvu, bavi sesportom. Pred ocem nema tajni, priča mu i o nekim devojkama, komentarišu političku situaciju,idu na utakmice, u bioskope, često razgovaraju o najrazličitijim temama, ali, po pra

vilu, uvek sevraćaju problemu kako da stupe u kotakt sa sestrom i kako da je dovedu. Posle nekog vremena Dejan jeupitao oca da li veruje u duhove i da li zna da se duhovi moguprizvati. Šta misli o tome da on, dakle Dejan, prizove duhove sestre i majke? Otacga, kako samkaže, nije ozbiljno shvatio, odgovorio mu je da su to samo vradžbine. Razgovori na istu temuponavljali su se. Posle izvesnog vremena Dejan je rekao ocu da je uspeo da stupiu vezu i sa sestrom isa majkom, da u mestu postoji žena koja može da prizove njihove duhove. Otac je, opet neverujući, samo odmahnuo rukom i rekao mu da se ne zamajava time. Međutim, Dejan je n

astavio215kontakte. Uopšte, promenio se, povukao u sebe, ćutao, prestao da izlazi sa društvom. Kakve porukeje Dejan dobijao, šta se poslednjih meseci dešavalo, to otac više nije znao. Uglavnom,sve sezavršilo tako što je Dejan pucnjem u slepoočnicu iz očevog pištolja izvršio samoubistvoTačnije, to je bio pokušaj samoubistva, ali je na žalost, posle nekoliko dana preminuo. Nekolikodana posle, ocu će se javiti nepoznati ženski glas i pitati: „Da li je Dejan umro?" Posle dobijenogodgovora, nepoznata je ostala anonimna, spustila je slušalicu. Takođe, otac je odDejanovih školskih drugova, nekoliko dana posle sahrane, saznao da im je ovaj poruči

vao da zanekoliko dana odlazi kod sestre. Tako se jedno iživljavanje na spiritistički način završilotragično. Dejan je imao tek 13 godina. Bilo je to u jesen 1996.* * *Te iste godine, opet posle serije spritističkih seansi, ubija se četrinaestogodišnja devojka izBeograda, takođe iz očevog pištolja. Kako smo saznali, pokojna Vesna imala je loše ocenu školi, avrlo stroge roditelje u kući. Na seansama se prizivao duh dotičnih nastavnika da se



odobrovolje ipitaju je lakša pitanja. Međutim, narednih dana niko od njih nije tražio od Vesne očekianogradivo, već nešto što ona nije znala. Tako se školska godina završila serijom zaključejedinica, što je značilo da Vesna gubi godinu. Izgubila je godinu, a sama odlučila daizgubii život. Doduše u ovom slučaju kao i u prethodnom možemo da se upitamo nije li već psiho dvojemladih bila poljuljana? Da li bi se možda to sve isto desilo i da nije bilo prizivanja duhova?O spritizmu je već pisano i upozoreno na opasnosti koje može da nosi sa sobom, stvarajući svojomsugestivnošću sistem paralelnih svetova kod praktikanata, jer prividno daje šansu onomunevolji, tačnije služi kao poslednja šansa. Ako se ne iskoristi i ta poslednja prilikaonda je tapoljuljana psiha još uzdrmanija, razočaranje još veće, dakle, nastaje opšta beznadežnosa kodpraktikanta može da stvori ideju o samoubistvu.* * *Nada je bila ponos roditelja. Najbolji đak u školi, primerna drugarica koja je svakome pomagala.U kući je sve više odmenjivala majku.Sve ju je interesovalo. Na studijama sve same desetke. Student generacije. Nekom

ko je svestranotalentovan, skučenost, pasivnost i nemogućnost bilo kakvog rada više smeta nego nekomprosečnom.Tako nastaju problemi. Jedna perfektna devojka, sa završenim fakultetom i prosekom9,78 ne možeda naće posao. Radi se o 1991.Todini, godini kada počinje raspad zemlje, rat, besparica. Napušta jei dečko, sa kojim je mislila da se venča posle zaposlenja. Naravno, polako pada u depresiju,ali prihvatajući se svakog ponućenog posla, uz postdiplomske studije i razumevanje roditelja, teprijatelja psihijatra, vraća joj se optimizam, počinje da se zabavlja sa mladićima i posle nekoliko

kraćih veza 1995. upoznaje novog dečka, svakako novokomponovanog i nazovi vernika. Često joj pričao borbi demona i anđela, te da sve bolje uspeva da prepozna „demonizovanu" sredinu. „Banjica nakojoj ti živiš sva je nezdrava i demonizovana, jer tu je bio logor. Banjica leži na kostima mrtvihčiji duhovi obuzimaju ljude koji žive tu. I tvoju bolest su prouzrokovali banjički demoni."Neverovatno je koliko je Nada njemu verovala. Verovala mu je do te mere da su joj se vratilisimptomi depresije i pojavili simptomi shizofrenije. On je radosno u svemu tomevideo potvrdusvoje produhovljenosti. Roditelji su reagovali na vreme i opet odveli Nadu kod p

sihijatra koji jepreuzeo adekvatnu terapiju. Međutim, Nada je dobila još jednog terapeuta, jednu ženu„isceliteljku" koja ima sposobnost isterivanja zlih duhova, a koju joj je preporučiodečko. Takođe,dečko ju je nagovarao da što pre napuste Banjicu. Napustivši psihijatra, Nada se, kakoje poslepričao otac, odlučuje da je leči ova isceliteljka, jer ona to može brže da razreši, a djei neke lekove od nje. Upravo se razrešenje brzo i desilo, nekoliko dana kasnije ito samoubilačkim



skokom sa petog sprata. I ovo se desilo 1996.* * *„Darko, probudi se, ovi ljudi žele da popričaju sa tobom", zvala je medicinska sestramladića sakružnim zavojem iznad leve šake. „Izgubio je dosta krvi, iscrpljen je", dodala je sestra dok smo mistrpljivo čekali da se on probudi. „Da niste vi možda iz skupštine?", unezvereno i dostglasnopitao je Darko. Bili smo zbunjeni. „Ne, mi smo iz policije, samo bismo da nakratkoporazgovaramo",odgovorismo, sve misleći da je mladić, koji je presecanjem vena pokušao samoubistvo, potpunoduševno oboleo. Mećutim, on je naglo ustao, tražio da pokažemo službene legitimacije, ada216tiho počeo da priča:„Moram ukratko da vam ispričam. Morao sam ovo da uradim, tako mi je došlo, ali nisam baš dubokozasekao. Umemo mi iz Bosne sa „ćakijom". Prošle godine ostao sam bez prava na dom. Kuda ću, gde ćunaletim na Jehovine svedoke. Svi ih nešto ogovaraju, a ja ko velim da se ovajdim od njihove brige.Uđem sa njima u razgovor, zapitkujem, sve me interesuje, ne stižu da mi odgovore koliko ja pitam.

Zato me i pozvaše u skupštinu, kako oni zovu svoju crkvu. Kad sam ušao svi su ustali,aplaudiralii pohrlili ka meni. Okrenuo sam se, misleći da je iza mene ušao Zdravko Čolić ili neko ećpoznat. Sjajno je počelo. Dve nedelje sam stanovao kod nekih roćaka, i u skupštinu samredovnoodlazio. Požalim se onda da nemam stan i obećaše mi bespaltan smeštaj za desetak dana kd nekogod braće. 'Oho-ho', radovao sam se u sebi. Tih desetak dana sam počeo i nešto da im pomažem. Neštosu krečili. Zatim sam dobio i neke časopise da podelim na zemunskoj pijaci. 'Bože, dame ne vidineko od kolega sa fakulteta', razmišljao sam. No, to prođe i ja se smestih kod jedno

g Nebojše u kuću.Cela mu je porodica bila u jehovistima. Tako je počela moja katastrofa, ali ne mogu to ni dapričam, samo ću da nabrajam: najpre su me krstili, zatim su me proglasili pionirom,to im je nekozvanje za početnika. Onda me obavezali da se zavetujem da ću kao pionir 100 sati mesečno damisionarim, da ću redovno na sastancima u skupštini pripremati tumačenje odrećenog delaBiblije, da ću po potrebi raznositi časopise i drugi propagandni materijal, da ću ispunjavati sveobaveze koje mi se nalože u vezi sa održavanjem zgrade skupštine, da ću se u slobodnovreme družiti samo sa braćom i sestrama jehovistima, da neću piti alkohol niti uzimatibilo

koje druge opijate, da ću pomagati Nebojši i njegovim roditeljima u kući, da ću ovo, daono..'Hajde da probam', mislio sam, 'najvažnije je da sam stan obezbedio, a ove ću obaveze da otaljavam,biće vremena i za ispite, snaći ću se, proći će'. Šta se u stvari dešavalo? U proseku 4nevnosam misionario, 2 sata raznosio časopise, 3 sata bubao Bibliju, spremajući referat za skupštinu,zatim završavao tekuće stvari za starešine, pomagao Nebojšinim roditeljima u kući i teko 9



uveče počinjao da učim. Ni sa kim iz starog društva nisam mogao da se vidim, nisam mogada imse javljam telefonom, nisam mogao da se javim svojima u Brčko, niko nije mogao dami doće u posetu,nisam imao pravo na devojku osim iz redova jehovista. Doduše, sve je to moglo, alisamo kao vidmisionarenja, jer svi oni koji nisu meću Jeho-vinim svedocima jesu 'demoni' i nemaim mesta udruštvu jehovista. Trebalo je, znači, da vrbujem roditelje, devojku, staro društvo, daihsve 'usrećim' i nametnem ovu robiju. Kakav promašaj! Zar sam to ja? Za šta sam se prodao? Stideosam se sve više samog sebe. Ovi ljudi imaju pravo da veruju u šta god hoće. Ali, zašto eni to da sedesi? Uostalom, bio sam neiskren prema njima. Odlučih zato da posle tri meseca napustim ovudružinu. Tek je onda nastala presija.'Dobro, svako na putu bogopoznanja pada u krizu! Put istine prepun je iskušenja! Razmisli jošjednom! Kako možemo da ti pomognemo?', pitali su. 'Da me ostavite na miru', rekaosam. 'Površno sisavladavao lekcije! Hajde da razgovaramo za sedam dana. Evo, ne moraš u misiju tridana! Idi daobićeš roditelje.'

Tako su me obuzdavali i odvraćali još dva meseca dok nisam pobesneo i žestoko se posvaćo.Pocepao sam časopise koji su mi bili pri ruci. Prekorevajućim glasom upozoren sam naponašanje,a onda opet laganim glasom: 'Da li smo mi to zaslužili? Je li to hvala za pomoć? Jeli to ponašanjeza carstvo nebesko?''Koliko je predvićeno da traje ova robija kod vas, da znam kada ćete me pustiti na slobodu?', pitaosam. Na kraju sam pobegao kod roćaka, ali su me našli. Pronalazili su me i u studenjaku. Nisu meostavljali na miru ni na fakultetu. Gde god krenem eto i njih. Kinjili su mene ione oko mene.

Odlučio sam da im se vratim da stisnem zube, da sam svoju muku mučim, da razmišljam ostudijama,apsolviram, pa da nestanem iz Beograda. Od bruke kući nisam išao, plašim se tek će tamodoći. Nekako sam pložio 4 ispita i imam još 1, pa da apsolviram. Idem onda kod tetke uDoboj,valjda im neće pasti na pamet tamo da doću. A ovo na ruci... padam u depresiju s vremena na vreme, pami svašta pada na pamet. Drugo znači mi mir, normalni likovi, pa taman i u bolnici.Ako tretman ovde potraje možda stignem i ovaj ispit da spremim, pa onda da bežim." Tako je Darkozavršio priču. Bilo je proleće 1996.* * *Poznato je da prilikom svojih rituala satanisti prinose krvnu žrtvu. Neki put je u

pitanjuzaklana mačka, neki put pas, neki put petao, a takoće i krv nekog od prisutnih. Krvkoja potečepošto se zaseče prst prinosi se na „oltar". Jednom prilikom, verovatno radi jačeg efekt, 17-217godišnji Vladimir sa Novog Beograda poneo je očev pištolj. Predložio je svojim darkerimda on„časti" to veče. Sakupili su se na starom mestu, a to je jedna zarasla i zapuštena rušea



na Kalemegdanu. Posle nekoliko sati zagrevanja bensi-pivom (pivo sa „bensedinom"),Vladimir seupucao u nogu, uz ovacije prisutnih. Podigao je tu nogu na jednu stenu koja je predstavljalažrtvenik i prelivao ju je svojom krvlju. Nzegova krv prelivala je i gomilu žu-žu peciva, koja je tustajala i kojom je trebalo da se „pričeste" prisutni. Mećutim, većg posle dvadesetak miutaVladimir je počeo da gubi svest. Nastala je panika. Nekolicina iole treznijih prosto ga je odvuklado taksi stanice, a onda do Urgentnog centra, gde su mu jedva spasli život. Bilo je to 1994. godine.U zimu 1999. godine skokom sa devetog sprata jedne novobeogradske višespratnice život jeizgubila Tanja, studentkinja prava. Tanja je inače bila iz okoline Šapca. Studentskidžeparacpovećavala je radom u jednoj agenciji za poslovnu pratnju. Sa gazdom je imala, akose uopšte takomože reći korektan odnos. Baš te zime agenciju je preuzeo Saša, novi čovek, inače pristOšoa Radžiša. U prvi mah, kako pričaju zaposlene, nije im smetalo to što je meditirao, h jesvojim „poukama" oslobaćao izvesne griže savesti. „Seks, to vam je, u stvari, najsavršeameditacija". Uskoro je, mećutim, gazda počeo da na „najsavršeniji način meditira" sa sv

štićenicama. Neke su zbog toga napustile agenciju, ali ne i Tanja. Kritične večeri Tanjje trebaloda inicira novog člana sekte. Misleći da se radi o redovnom poslu, po pozivu gazde došla je nanaznačenu adresu. Kadje shvatila o čemu se radi usprotivila se. Gazda i njegov sabrat, vidnoalkoholisani, počeli su najpre da je ubećuju, a zatim i da joj prete. Tanja je pokušala da izaćeiz stana, ali su je na silu zadržali, a onda počeli da tuku i cepaju odeću. Ne mogavši a izdržinasilje, izjavila je da pristaje. Mećutim, čim su ova dvojica prestala sa batinama,ona se pridigla,zatrčala do prozora i skočila.

Slavica i Ilija venčali su se kao adventisti. Zajedno su držali cvećaru, preko dana vrednoradili, a uveče su tumačili Bibliju ili su se družili sa svojim istomišljenicima. Decu isuimali. U svoj hram išli su, naravno, redovno. Subotom su praznovali. Problem je nastao kad suisporuku cveća preuzeli neki novi ljudi. Naime, prethodni su uredno, po dogovoru,cveće isporučivali petkom, a ovi nisu mogli nikako drugačije osim subotom ili nedeljom, „Onda,molim vas, neka bude nedelja", insistirao je Ilija. „U redu, mada može da se desi daneki put bude isubota", odgovori jedan od dostavljača, koji su se zaista i trudili da poštuju želju svojih

mušterija. Ipak, s vremena na vreme naišli bi i subotom. Ilija je tada uvek odbijaoda primipošiljku. „Ali, gospodine, mi ćemo uneti cveće. Vi samo potpišite dostavnicu." „Ne dolaobzir", odgovarao je domaćin. Vremenom je Slavica popustila i prilikom jedne dostave nedeljompredložila je da se ovi najave ako dolaze u subotu. Ona bi se pobrinula da Ilija tada ne bude kodkuće. Tako je i bilo, ali muž je zato saznao i došlo je prvi put do teške svaće. Slavice nastavilapo svome i tako posle nekog vremena zaradila i batine od muža. Ni to nije pomoglo.



Videvši daženu ne može da „prevaspita", Ilija se obesio. „Bolje da ne živim ovakvim životom...", o jeizmeću ostalog u oproštajnom pismu. To se desilo 1995. u Pančevu.* * *„Život je tamnica. Ja izlazim." To je još jedna oproštajna poruka, ovoga puta od mladićoji seubio tako što se otrovao u roditeljskoj kući u Kragujevcu, 1997. godine. Zvao se Branko, studirao jemedicinu, imao 24 godine i obožavao Alistera Kroulija. Cela soba bila je oblepljena citatima izKroulijevih knjiga, kao i njegovim slikama i predstavama „kosmičke inteligencije Ajvaza". Slučajje još šokantniji ako se uzme u obzir da je reč o redovnom studentu sa visokim prosekom, kojije živeo u skladnoj porodici, te da nikad nije imao bilo kakve simptome duševnog oboljenja.Slučajevi ugrožavanja javnog reda i miraSuštinsko pitanje u oblasti zaštite javnog reda i mira, kada je reč o verskim sektama,jestepitanje zakonske regulative u ovoj oblasti. Novi zakon o verskim zajednicama, kao i o udruženjimagraćana, obezbediće, nadamo se, polje dejstva organa MUP-a, ali ne u smuslu progonapripadnika

verskih sekti, već ispunjenja njihovih zakonskih obaveza koje postoje i poštuju se iod stranetradicionalnih verskih zajednica: srpske pravoslavne crkve, primokatolika, Jevreja, protestanata,muslimanske verske zajednice. Cakle, objekat dotične verske zajednice mora biti obeležen pravimimenom, a ne da se neka verska zajednica krije iza neodrećenog imena koje ukazujena neko udruženjeili organizaciju. Moraju biti uključeni u registar verskih zajednica, moraju javnoistaći vreme218bogosluženja, moraju se znati starešine istih i njihove kvalifikacije. Shodno prethodnim

iskustvima koje imamo mi, ali i drugi narodi, sa konkretnom verskom zajednicom,trebalobi normirati njihovo delovanje, u smislu zabrane zloupotreba verskih sloboda i prava. Sve to setraži i podrazumeva od verskih zajednica svuda u svetu, a i kod nas važi za sve tradicionalnekonfesije.Dakle, s obzirom na nepreciznost pozitivnog zakona za sada se ne može govoriti o povredamajavnog reda i mira u smislu lažnog predstavljanja, ali se to kao (modus orerandi)verskih sektiubuduće mora imati u vidu.Bilo je dosta povreda javnog reda i mira od pripadnika sekti, uglavnom satanističk

ih. Kaoprimer mogu se taksativno navesti neki slučajevi:• Uvredljivim i satanističkim natpisima po zidovima naružene su mnoge crkve u Beogradu, mećukojima je i rimokatolička na Neimaru, a od pravoslavnih, Saborna, Sv. Marka i kapela Sv. Petke.Autori ovih natpisa su „Crne škorpije", „Satanske vojvode", „Satanina deca" i „Braća Sa,barem sudeći po tome kako su se potpisivali. • Neke crkve i manastiri demolirani suporta manastira Ljubostinje, manastir Sv. Petke kod



Trstenika i Zaječarska crkva. Opet su u pitanju satanisti, i to „Regruti Satane", kako su sepotpisali.• „Sataninoj deci" i sekti „Vatra pakla" stavlja se na dušu skrnavljenje nekih grobova a Lešćui Bežaniji, a skoro je stradalo i groblje u Smederevskoj Palanci.• „Darkeri" su se pročuli najviše po uličnim bahanalijama i glasnoj muzici po stanovimajepolicija više puta morala da interveniše.Slučajevi nasiljaTragom krivične prijave protiv nepoznatog izvršioca za krivično delo ubistvo u pokušajuobrelismo se u Kliničkom centru Srbije, gde je ležao oštećeni. Imao je prelom baze lobanje. Nje biospreman za razgovor. Na adresi nismo našli nikoga, a u komšiluku smo čuli samo da se prethodnevečeri iz stana Ilićevih čula neka galama, ali nismo doznali ništa preciznije. Isto namseponovilo i naredna dva dana. Oštećeni nije spreman da priča, a u stanu nema nikog. Trećjutroispred kancelarije nas je sačekala žena pedesetih godina, sa punom torbom u ruci, izamolilaza razgovor. Rekla nam je da je došla da se sama prijavi. Zamolivši nas za tajnost,rekla je da je njen

sinopasan, da pripada opasnoj tajanstvenoj organizaciji koja se zove Ordo Templi Orientis, da jepravi tiranin u kući i da redovno maltretira oca i nju. Da joj je nekoliko puta pritiskao jastuk naglavu, gušeći je, a onda bi ga podizao i kroz smeh govorio da se šalio. Rekla nam je da su mu idrugovi isti, da je to opasna organizacija i da pazimo šta radimo. Kritične večeri bila im jeslava, Aranćelovdan, koju godinama slave i dolaze im gosti. Najednom, negde oko sedam uveče, u stanje ušao njen sin Pera i viknuo na oca. Jesam li ja zabranio slavu? Tako je počela svaća, a onda je

Pera divljački stegao oca za vrat i počeo da ga davi. „Videvši da se moj Milan guši, dotila samprvo što mi je bilo pod rukom, a to je bio onaj starinski mlin za kafu, i udarilaPeru iz sve snageu glavu. Zato vas molim da me odmah smestite na sigurno mesto u zatvor. Evo ponela sam i stvari."Posle nekoliko dana razgovarali smo sa Perom koji je ispričao identičnu priču, posavetovavšinas da OTO nije nikakva stranka i da bi i mi kao policajci trebalo da se ovenčamotitulom viteza,te pristupimo redu OTO.Najvažnije je da se sve završilo u krugu porodice, da niko nije dospeo u zatvoru i da sukoba više

nije bilo. Peru danas, inače, možete videti svake nedelje na liturgiji u jednoj beogradskoj crkvi,oženio se i ima dvoje dece.* * *Dragan nam je sve ispričao, otvoreno, uz neskriveno kajanje. Sa ženom se godinama nije dobro slagao,mrzeo je kuću, jer se non-stop svaćao te je tražio način da se spase tog pakla. Tako jepočeo dapraktikuje transcendentalnu meditaciju. Posle nekoliko godina, kad mu je sin porastao, uveo je i



njega u TM. Mećutim, praktikovanje TM odrazilo se negativno na duševno zdravlje njegovog sina.219Umesto da se tada bave detetom, Dragan i njegova supruga konstantno su se svaćalioko toga ko jekriv. Svaća je prerasla u tuču u kojoj je supruga zadobila teške telesne povrede opasne po životprelom tri rebra, prelom vilice, naprsnuće lobanje i više hematoma po telu.* * *Slaviša je po mnogo čemu poseban primer. Adventistima je pristupio sa 22 godine takoda je te1994. kad smo se upoznali imao sedam godina članstva. Takoće je 10 godina bio zaposlen kaotehničar u jednoj firmi. Služio je vojsku i, kako kaže, bio u potrazi za devojkama. Svesrdno jeposećivao službe u adventističkoj crkvi, čitao Sveto pismo, i bio, barem on tako kaže,zadovoljan sobom. Imao je kakav-takav posao. društvo u crkvi, sa njima se vićao i uslobodno vreme.Oni su bili jednako skromni kao on. Sve se, dakle, uklapalo, te je u miru i dubokoj veri očekivaodrugi dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista. Jedne noći, u snu mu se, kako kaže Slaviša, jvio IsusHristos i rekao mu da do petka mora biti na brdu Golgoti u Jerusalimu, a da podhitno ode na

Avalu i da se moli za mir. Sav zanesen, Slaviša se odmah obratio jednom od adventističkihstarešina, mećutim ovaj mu je odbrusio kako je Slaviša slučaj ili za policiju ili za bonicu.Kako je znao i umeo, Slaviša je u toku noći stigao do Avale i popeo sa na spomenik Neznanomjunaku. Počeo je pljusak, a Slaviša se, ne zna ni sam zašto, skinuo i počeo da se moli a mir,a potom i da igra svoj zamišljeni ritual protiv sila zla, Lucifera. Zatim se okliznuo istrmoglavio sa spomenika. U nesvesti su ga, kad se razdanilo, pronašli posetioci.Slaviša je imaoprelom ruke i ključne kosti i težak potres mozga. Sve te ozlede Slaviša će kasnije sani

ati, alinervi slom koji je doživeo te noći ostaviće trajne posledice. Slaviša sepodvrgava neuropsihijatrijskoj terapiji, te se stanje smiruje. No, posle nekoliko meseci Slavišadonosi odluku da pristupi pentekostalnoj crkvi. Posećuje službe, čita Sveto pismo, citira izvodeiz jevanćelja. Kada je njegov otac, vojni penzioner, koji je poslednjih godina preživeo pravu dramubrinući o zdravlju sina, ponovo video Jevanćelje u sinovljevim rukama, zgrabio je knjigu, besnoje iscepao i bacio kroz prozor. Slaviša je, kada je to video, dohvatio kuhinjski nož i ubo oca ugrudi tik pored srca. Otac je preživeo ubod,

a ceo slučaj nije ni prijavljen policiji. Skoro smo zajedno razgovarali. Slaviša jeopet podterapijom, otac planira da tuži adventističku crkvu zato što je, po njemu. dovela Slavišu doludila. On je bio vojnik, 10 godina radio u firmi, zdrav ušao među njih, a izašao kaoteškiduševni bolesnik, opasan po okolinu, koji mora imati stalnog pratioca.* * *Živka je radila kao medicinska sestra u jednom domu zdravlja u Beogradu. Imala jeoko 40 godina,



udata, majka dvoje dece. Živela je u skladnom braku, vodila uredan život. Na radnommestu bila jeomiljena. Kao radnik bila je vredna i savesna, u stručnom smislu pažljiva, oprezna,ali uvek punaoptimizma i pozitivne energije koju je prenosila i na koleginice i na pacijente,koji su uvek, a tosu bez ljubomore priznavale i koleginice, priželjkivali da doću u Živkine ruke i prostose nameštali da dođu kod nje, bilo na previjanje, bilo na injekciju. Radilo se u dvesmene, od 06-13časova i do 13-20. Jedne večeri, prilikom povratka kući (a Živka je blizu stanovala, paje uvek išlapešice), sačekala ju je grupa od pet-šest mladića i napala je. Uz nekoliko početnih udaa,rvačkim zahvatom oborili su je na zemlju. Ona je, naravno, počela da vrišti i zapomažeNapadači,su začudo, osim što su je držali kao prikovanu zapločnik, prestali da je udaraju, a nisu pokušavali ni da je razodenu radi eventualnog silovanja,što joj je prvo palo na pamet. Šta se u stvari dešavalo? Dok su je dvojica držala prikoanu zabeton, druga dvojica su prišla sa nekom kantom i počela da je polivaju benzinom. Peti je već držaoupaljen zipo-upaljač. Hteli su da je zapale. Njeno neprestano zapomaganje privuklo

je pažnju mladićai devojke koji su sedeli na klupi nedaleko od mesta dogaćaja. Takoće su i stanari koji su izašli nabalkone povikali na napadače. Ipak, požar je buknuo, a napadači su se razbežali. Mećutitada semladić sa klupe bacio na živu buktinju, gaseći je svojim kaputom kojeg je držao u rukam. Živka jesrećno prošla sa lakim opekotinama. Mećutim, ko su monstrumi koji su pokušali da zapaleživu ženu. I zašto?Istraga je dala rezultate. Izvršioci su identifikovani. Bili su to „Vitezovi Satane". To je jednaautohtona grupa mladića, darkerskosatanistički orijentisana, kojih je bilo izmeću 15 i20, sa

unutrašnjom organizacijom, voćom glavnim vitezom, i članovima koji su imali činove: vitz prvog,vitez drugog i vitez trećeg reda, a imali su i svoje rituale na Novom groblju, svoje lozinke i svoje220obaveze-misije. U jednoj masovnoj tuči protiv običnih darkera rokera, jedan od vitezova uboden jenekim oštrim predmetom u butinu. Da se stvar ne bi proširila i da policija ne bi moždasaznala,vitez se sam lečio i doveo do toga da rana zagnoji. Onda je sa izmišljenom pričim otišalekaru, aovaj je propisao injekcije i redovno previjanje. Baš kad ga je Živka previjala, natečena rana je

pukla, gnoj se izlio, a pacijent vrisnuo od bola. Ipak, uz dosta muke, rana je opet očišćena,dezinfikovana i previjanje je završeno.Pravila članova Vitezova Satane nalagala su da se svake večeri u dogovoreno vreme okupljaju ujednom parku u centru Beograda. U centru grada je i taj dom zdravlja i mesto dogaćaja. Glavnomvitezu svi potčinjeni polagali su račune o tome šta su radili, gde su bili tog dana, da li im seneko zamerio, i tako dalje. Onda su se pravili planovi za sutradan. Vitez-pacije



nt ispričao je štamu se desilo u previjalištu. Savet vitezova prvog reda, na čelu sa glavnim vitezom,proglasioje sestra-Živku vešticom, i uz zakletvu Satani odlučili su da je zapale. Tako je došlo o tognemilog dogaćaja u rano proleće 1989. godine. Vitezove Satane više nismo imali prilikudasrećemo, a nije bilo ni povoda za to. Ne zna se ni da li više postoje kao organizacija.* * *Jedna od karakteristika pripadnika svih malih verskih zajednica jeste samoljublje isamopoštovanje do samoobožavanja. Jednom prilikom, na primer, desila se teškaprovalna kraća u jednoj kući u predgraću Beograda. Tako su radnici MUP-a posle uvićaja ozvaliljude iz komšiluka da kažu da li su nešto čuli i videli i da li znaju nešto u vezi sa k. Ljudisu to primili sasvim normalno, svi osim jednog. Na naše pitanje zbog čega je nervozan, on jeodgovorio: „Dobro, znam, radite svoj posao, ali kako ste mogli mene da pozovete? Izvinite, alipozvali smo ceo komšiluk, odgovorili smo. Da, a da li vi uopšte znate ko sam ja?" Miodgovorismoda znamo ime i prezime i ništa više. „Ja sam Jehovin svedok ja ne mogu nikad biti krim

inalac."Baš skoro sam se setio ove pričice i konstatovao da sekte imaju svoja pravila, ali da ikriminalistika ima svoje pravilo da nema šablona. U poslednje vreme, kad kriminalbuja, posebnutežinu zadaje priličan broj najtežih krivičnih dela kao što su ubistva i razbojništva. nomesto kod razbojništava i sve značajniju ulogu dobija takozvani „tiper", onaj učesnik udelukoji pronaće mesto ili ljude kod kojih se može uraditi dobar „ulov", bilo u novcu, bilo uplemenitim metalima, bilo u skupocenoj robi.Evo šta se desilo: mladići, dugogodišnji članovi adventističke crkve, odlučili su da i

svog pravovernog učenja, obezgrehovljenog života i besprekornog poznavanja Svetog pisma, izvršeprovalnu kraću kod svoje sabraće iz iste crkve.To su, doduše, bili stariji i, znalo se, bogati muž i žena. Za vreme izvršenja izabranoje vremevečernje službe, kad su ovo dvoje obavezno u crkvi. Dvojica izvršilaca su, uostalom, četo dolaziliu tu kuću i znali čega sve ima. Mećutim, žena je dobila grip i morala je ostati u kreveu. To njenoprisustvo u neku ruku je iznenadilo izvršioce. Ipak, jedan je sa sobom imao nož i odmah ga jeupotrebio nanevši domaćici nekoliko ubodnih rana u predelu stomaka i grudi od čega jeova umrla.

Ono što je planirano da se ukrade odneseno je, dakle, posle ubistva. Ubrzo posle zločinaizvršioci su uhapšeni. To se sve desilo u okolini Beograda 1997. godine.* * *S obzirom na to da je dogaćaj koji ću sada navesti medijski već dobro eksploatisan i da su podacipoznati javnosti, budući da je slučaj završio na sudu, ovde će biti dati potpuni podacioizvršiocima i dogaćaju.Krajem leta 1994. u jednom selu u okolini Čačka desilo se ritualno ubistvo. Stradala



je staricaDragojla Đokanović, tako što je bila spaljena na lomači u dvorištu kuće u kojoj je živestvosu počinili njena .unuka Gordana, ćerka Mila i zet Ljubiša.Geneza ovog ubistva stara je dvadesetak godina.Rovići su kao četvrto dete po redu dobili sina Zorana, koga su, na žalost, izgubili. Posle njegaodlučuju se na još jedno dete i dobijaju ćerku Gordanu. Celo detinjstvo i mladost Gordana provodizapostavljena, stalno slušajući priče o pokojnom Zoranu. Tako je bilo sve dok vremenomkako jerasla nije sebi dodelila ulogu da obraduje roditelje. Tako postavlja sebi dva zadatka:2211. Da pronaće vešticu koja je otela Zorana;2. Da oživi Zorana.Baveći se dugo uporedo magijom i veronaukom, Gordana identifikuje vešticu koja je otela Zorana isaopštava roditeljima: Baba Dragojla je veštica. Ona je otela Zorana. Roditelji, u dugogodišnjojdepresiji zbog smrti sina koga su toliko želeli, a već i u godinama (58 i 51), počinjubezgraničnoda veruju Gordani. Dozvoljavaju da ova pokuša da istera ćavola iz baba-Dragojle. Tako Gordana

staricu često maltretira raznim ritualima. Šiša je do glave, vezuje, pušta joj krv višeta, pa jestarica bila puna uboda, no, kako je Gordana konstatovala, to nije davalo rezultate. Veštica jemorala biti spaljena.Kritičnog dana pokojnoj Dragojli najpre je data poslednja šansa. Gordana i njoj slepo pokorni otaci majka uvijaju staricuu ćilim, donose je do potoka, te, držeći je u potoku, pokušavajuda isperuDragojlu od zlih duhova. Ni to ne uspeva.Gordana je onda donela konačnu odluku o spaljivanju. U dvorištu kuće ocrtala je krug,a sa ocem imajkom počela je da iznosi stvari i pokućstvo, te su tako unutar kruga napravili tri

lomače. Ujednoj od njih, ugurana u rasečeno bure, nalazila se baba-Dragojla. Gordana, kojaje sebe proglasilabogom, naredila je da ritual počne.Otac i majka, skroz nagi, sa crnim povezima oko glave, plesali su u krug, a Gordana je zapalila vatrui mahala iznad glave nekim velikim nožem. Nekoliko puta, u samrtnom ropcu, Dragojla je pokušalada ustane, ali ju je Gordana tada udarala po glavi tim velikim nožem. Vatra je nakraju pretvorilastaricu u veliku buktinju. Tako je završeno ovo ritualno ubistvo. Imaće posle toga štada kažu ikriminalistički inspektori u MUP-u i veštaci neuropsihijatri na sudu.

Može se zaključiti da je Gordana, i pored toga što su je otac i majka smatrali anćelom bogom, svevreme u svojim shizofrenim predstavama izvodila upravo magijsko veštičarenje. Babu je za životašišala, puštala joj krv i slično. Samo ubistvo takoće je bilo magijsko. Nazovi božanskajaodvija se samo imenom i rečju, pre i za vreme ubistva.Dr Boško Jovičić u svojoj knjizi „Bog i Sotona u Vučkovici" kaže: „Naime, upražnjavaju gestovi, radnje i koriste se mnogi predmeti koji se ne mogu dovesti uvezu sa božanskim funkcijama. Primenjen repertoar više odgovara magijskom ritualu ko



jisvakodnevno izvode novopečeni vidovnjaci, proroci, iscelitelji i njima slični, čiji sebroj nanašem prostoru stalno uvećava u poslednje vreme.U svom dvorištu, Gordana je ocrtala i ogradila površinu koja predstavlja neki vid svetogbožanskog kruga, kosmos u malom, na zemlji; unutar njega ona je suverena i nepobediva. Po okultnojpraksi, u njemu je svako zaštićen i može biti siguran da njegove misli i ideje ne mogubitiugrožene i dovedene u pitanje. Krug se u našoj civilizaciji smatra univerazalnim simbolom,odvajkada je u upotrebi i veruje se da deluje zaštitno u sferi psihičkog. U to njenosvetilište sviodreda se, pre nego što uću, moraju izuti. Gde se to posvećenici izuvaju kada ulaze? Gordana zasebe reče da je hrišćanka, pravoslavne vere, a za hramove te religije takvo pravilo nevaži.U Gordaninim rukama je i nož, glavni magijski instrument koji simbolizuje volju maga. Onanjime vitla oko glava prisutnih, neke njime udara, druge povrećuje.Svlačenje do gole kože, paljenje vatri, spaljivanje svega sumnjivog na lomačama, plesoko ognjišta,vriska i mnogo toga činjenog i vićenog spadaju u delokrug jednog prastarog verovanja

o načinimaisterivanja zlih duhova, vidovi su drevnih gestova izrazito magijskog učinka inemaju nikakve veze sa religijskim verskim obredima. Takvo je i značenje crnih traka koje su vićeneoko glava njenih roditelja, kada ih je milicija zatekla po završenom činu spaljivanja Sotone.Gordana (bog), izvodila je pojedine seanse kruženjem ruku oko glava posvećenika, punila se ipraznila energijom, delovala kao bioenergetičar, a tamne naočare koje je nosila rekvizit sumagijskog rituala.U okultnoj praksi sve te radnje i instrumenti imaju svrhu da u delokrug aktivnosti dovedu veću i

snažniju količinu psihičke energije".222Toliko od neuropsihijatra, dr Jovičića. Na kraju hoću reći da ovo ubistvo nije rezultatagresijeneke organizovane grupe ili sekte, ali je sam čin okultističko-magijski i samim timsatanističkiritual ubistva, te se kao takav našao u ovom tekstu.* * *Pred sam kraj 1994. u samom centru Beograda ubijena je maloletna devojka od strane, kasnije će seispostaviti, svog mladića. Ubistvo je izvršeno tako što je izvršilac naneo pokojnoj neklikoubodnih rana u predelu grudi i vrata. To se dogodilo u stanu izvršioca.

Roditelji pokojne nisu poznavali izvršioca. U slučaju pokojne Sanje nije bilo nikakve verskenastranosti niti pripadnosti nekoj verskoj sekti.U razgovoru sa Vladanom, izvršiocem, saznali smo da je on obuzet Satanom, te da gaje ovaj odavnouzeo pod svoje. Na pitanje ima li društvo sa kojim se druži, odgovorio je da se uglavnom druži sademonima. Takoće je izjavio da je njegov put, put u pakao, u carstvo podzemlja u carstvo Satane. Zatoje i ubio Sanju, jer mu je to javio Nekrofon, demon sa kojim je u poslednje vrem



e uglavnom u društvu.Posle toga pakao mu ne gine; Satana će biti umilostivljen. Biće mu lepo.S obzirom na kratkoću vremena, nismo uspeli doznati da li se radi o članu neke satanističke grupeili sekte, ili o pojedincu koji je satanista po ličnom opredeljenju. Psihijatrijska veštačenja,koliko se zna, pokazala su da se radi o uračunljivoj osobi.* * *Pred sudom je još otvoren slučaj dveju devojaka kojima je, za sada u prvom stepenu,sućeno zbogosnovane sumnje da su na brutalan način sa 133 uboda nožem ubile jednu staricu, inačeroćenu babujedne od njih. Obe ove devojke, što pokazuju ove lutke na ilustraciji, a i drugi materijali,praktikovale su vudu-magiju. Podsećam da se vudu magijom pokušava delovati na nekogko je udaljeni u te svrhe koriste se slike ili lutke osobe na koju se želi uticati. Koriste setakođe ikonac, platno, vunica i obavezno igla ili sečivo kojim se bockaju lutka ili slikaosobe na koju sebaca magija, ili se, pak, lutka ili slika vezuje ili prekriva. Ovaj slučaj navodimsamo kao još jedanprimer za to kakvoj su vrsti ubistava skloni praktikanti magije, ovog puta vudu-magije.

Ljubinka već dvadesetak godina radi kao konobarica u jednom restoranu na Ibarskojmagistrali. Njen posao nije lak. Cpehe se i radi sa svakojakim svetom, ostaje naposlu do duboko unoć. Ipak, zarada nije loša. Ima porodicu, muža i dvoje dece. Za sve ove godine uspevala je da seizvuče iz najrazličitijih incidenata koji se po restoranima događaju s vremena navreme. Provokacije upućene lično njoj oštro je odbijala. Ukratko verzirana je za taj posao.U leto 1998. godine, pred samo zatvaranje restorana, kada je pošla ka ženskom toaletu, napala suje dvojica gostiju. Oni su ušli u restoran neposredno pre toga i naručili su samo pojedno pićepred sam „fajront". Kada su je napali, prišli su joj s leća, uvukli je u toalet koji j

e bio prazan.Ljubinka je počela da vrišti. Napadači su svojim pokretima pokazivali nameru da polnoopšte sanjom. Najpre su joj pocepali haljinu, a potom su počeli da vrše bludne radnje. Jedanod napadačastegao je Ljubinku za vrat da ne bi više vrištala. Utom su dotrčali prisutni konobari,uspelida razvale prethodno zaključana vrata, a onda su se uhvatili u koštac sa napadačima. Posle kraćetuče napadači su pobegli, ali su uspeli da otmu Ljubinkin novčanih sa pazarom od oko 15.000dinara. Prebijena, sva u ranama, pocepane odeće, ponižena i utučena, Ljubinka je prevezena u

Urgentni centar. U bolnici je zadržana nekolio dana. Zakonski gledano, bilo je toklasično razbojništvo sa teškim posledicama u vidu seksualnog zlostavljanja.Posle nekoliko dana pronađen je jedan od nasilnika. Priznao je sve što se dogodilo.Mećutim,naročito su bile zanimljive tetovaže po njegovom telu. Ruža, zmija, krst među mrtvačkimavama(to jest, sahranjen krst), ali i Sv. Petka i Sv. Nikola. Čudan spoj. Kada smo od njega zatražili daobjasni tetovaže rekao nam je ovo:223



Vudu-lutke iz slučaja ubistva sa 133 uboda nožem.* * *224„Celo društvo ima slične tetovaže. Za vreme rata u Krajini i Bosni ceo svet je nas, Srb, zvaosatanistima. Tako smo i mi u kraju proglasili sebe „srpskim satanistima". Hteli smo da kažemo dasmo nadmoćni. Pokupili smo koje gde i kako ko, satanističke simbole, a uz njih smo istetoviralisrpske svetitelje kako bi naš satanizam imao srpska obeležja. Pa, onaj Iranac, Salman Ruždi,napisao je „Satanske stihove", mi nismo arapski, već srpski satanisti."Na naše pitanje zašto vrši krivična dela, odgovorio je:„Pijemo alkohol zajedno sa tabletama, prepuni smo energije. Dok nas ne uhvati sanradimo svašta.Tučemo se, napadamo žene, otimamo pare... U ovo vreme i nemamo da radimo nešto pametnije."Ovo je priča o „junaku" iz okoline Beograda. Ova priča upravo potvrćuje tezu o autohtonsti idecentralizovanosti satanista i prosatanističkih grupa u nas. Mali broj naših satanista poznajekanone crne mise. Najveći broj naših satanista izmišlja sam svoja pravila, rituale, simbole. Onošto je zajedničko i za sataniste povezane u međunarodne stanističke mreže i za autohton

atanistejeste da je njihova aktivnost uvredljiva za moral i destruktivna, kako po pojedinca tako i podruštvo.* * *U leto 1999. godine u jednom beogradskom predgraću desio se još jedan zločin čiji su akeri,govoreći u užem smislu, praktikanti crne magije, a u širem smislu satanisti. Naime, negde okoponoći prvo je došlo do svađe, a potom i do tuče između oca i sina, i tom prilikom otacizvukaodeblji kraj. Tuča je zakratko prestala. Otac je onda izbezumljeno dohvatio kuhinjski nož i njime ubo

najpre sina, a potom više puta i snaju koja je bila u drugom stanju! Sin je preživeo, a snaja jepodlegla povredama. Posle svega, otac je počeo da bode i samog sebe. Ovaj slučaj jejoš na sudu. Onoštomožemo reći jeste da je cela porodica otac, majka, sin i snaja živela od crne magije,toznači bacanja ili skidanja čini, bajanja, proricanja sudbine, prizivanja duhova... Kolika je ulogasvega toga u stvaranju devijantne svesti, zaključimo sami iz prethodna dva slučaja.* * *225Neophodno bi bilo izneti činjenicu da se mnogim novinarima, uopšte ljudima koji ogol

javajusuštinu delovanja sekti, preti bilo na ulici, bilo pred kućom gde stanuju, na radnommestu ili,pak, telefonom od strane, verovatno, ljudi koji su u sektama zaduženi za bezbednost.Sigurno je drastičan primer Stevana, koji je na 6. Svetskom kongresu o rehabilitaciji upsihijatriji, održanom 1998. u Beogradu u cenru „Sava", kao žrtva izneo svoje iskustvoi iskustvosvoje porodice sa transcendentalnom meditacijom, koja ih je dovela do duševnog obo



ljenja. poslenekoliko dana, neočekivano, na sred ulice napao ga je i slomljenom flašom u liceudario (verovatno u nameri da ga unakazi) nepoznat čovek, koji je rekao: „Nećeš ti višepričašo meditaciji, majku ti..."Slučajevi nestanka licaSlučajevi nestanka lica, te tajnog odlaska u verske sekte, pojava su toliko česta, rekao bihodomaćena.Naime, ako u toku vrbovanja kandidat uveri starešinu sekte da je zainteresovan dapristupi, alida mu to ne bi dozvolili roditelji, kandidat se šalje u drugi grad, pa se otud javlja roditeljima. Udrugom gradu u okviru zajednice dobija posao i smeštaj. Što se tiče maloletnika, takvih slučajevaje bilo, ali se u poslednje vreme ne dešavaju. Nijednoj sekti ne isplati se da sekompromituje.Drastičan slučaj desio se sa sektom „Božja deca". Naime, misionari te organizacije deloali su od1984. i u Jugoslaviji. Cilj im je bio da pridobiju nove članove, kako među našim građanma, biložiteljima Beograda, bilo izbeglicama, tako i meću izbeglicama iz Albanije i Rumunije, koji subili smešteni u kampu u Košutnjaku. Oba puta misija je uspela. Pored Albanaca i Rumu

na bilo jezavrbovano i više desetina naših građana koji su bili odvedeni u prihvatilište u Mađars.Među njima je bilo nekoliko maloletnih devojaka od kojih se neke više nisu ni vratile kućama. Sveje to ova sekta radila i drugde u svetu, ali su mnoge države ocenile da njena delatnost predstavljakršenje i zloupotrebu slobodne veroispovesti, tako da je ova organizacija danas zabranjena u višedržava SAD, kao i državama Evrope.Tražeći sagovornika upravo iz redova „Božje dece" izgubio sam najviše vremena, jer osimkaniko od bivših članova nije mogao da

razgovara na tu temu. Na kraju sam ipak uspeo.„Svetlana danas živi u Štutgartu, u Nemačkoj. Udata je i zaposlena i ima dvoje dece. Prbajte saSvetlanom", predlagale su bivše članice „Božje dece" samo odbijajući razgovor. „Ona je napolju, njoj je lakše da priča." Tako sam preko jednog njenog rođaka bio u toku i onih dana kada jebila u Beogradu na odmoru, ispričao sam se sa njom. Uz početno uzdržavanje, pristala je. I što jeinteresantno, najpre je kod kuće spremala jedan koncept priče, da bi sutradan insistirala da jeto sve što želi da kaže i zamolila me da ne bude potpitanja. Ja sam takoće hvatao beleši uzpomoć njih pokušaću da prezentiram Svetlanine putešestvije baš onako kako je ona to isp

a:„Tog leta očekivala sam tri stvari. Da maturiram, postanem punoletna, i da upišem Arhitektonskifakultet u Beogradu. Pošto sam prvu stvar završila besprekorno, došla sam kod brata odstrica uBeograd. Već sam dolazila i ranije u Beograd i stekla društvo. Ovaj put je uz druženjetrebalo daproćem i prijemni na arhitekturi. Preko dana sam spremala ispit, a uveče izlazila. Biće fraza, alistvarno sam bila tužna, što moje matursko i studentsko vreme treba da prođe u ovom vre



menu krize,depresije i pesimizma. Čak i dolazak iz Zaječara u Beograd, nije promenio bitno tajutisak. Hvatalame je apatija i bezvoljnost.I kako to obično biva, baš tih dana iznenada sam upoznala jednog Amerikanca, i to upo bela danau Tašmajdanskom parku. Bila sam na pauzi u toku polaganja prijemnog. Mislila sam da jeUNPROFOR-ac. Svideo mi se tako da sam briljantno obrtala mojih 300 engleskih reči.Susret sanjim mi je kao neka injekcija povratio optimizam. Nije više bitno, ali usput, položilasam prijemni.„Ali Rodžer". Najpre sam mislila da je oficir OUN-a, ali mi se posle predstavio kaosveštenikMeđunarodne hrišćanske zajednice, koja se zove „Familija ljubavi". Ta organizacija, kakmi je onobjasnio, se bavi pored verskog i dobrotvornim poslovima svih vrsta. Pomažu svim kategorijamaugroženih: i deci bez roditelja, i hendikepiranim licima, starcima i sirotinji.226Visok, plav, produhovljen, svetski čovek, dasa i po. Bila sam ushićena kada je počeo da mi se udvara.Naravno nisam se mnogo opirala. Bila su to dva nezaboravna meseca. Lagala sam ro

ditelje da sam kodbrata, a u stvari živela sam kod Rodžera u njegovom iznajmljenom stanu. Bila sam svedok mnogihsusreta, poseta mnogih stranaca, mnogih žurki, upoznala sam neke naše ljude koji suvećpristupili „Porodici ljubavi", imponovalo mi je što sam bila devojka glavnog sveštenika.Uopšte se nisam pitala gde je svešteniku mantija, mitra, panagija, krst, otkud sveštenik da seudvara nekom, koje molitve očitava. Doduše, čitao je neke papire koje je vadio iz fascikle,uglavnom se tu pričalo o ljubavi, sreći, uzajamnoj pomoći i opštoj harmoniji. Sam Rodžei

je rekao da familija ima svoje centre po celom svetu a da im je sedište u Los Anđelesu u SAD, a daje voća „Mister MO". Tačnije Dejvid Mozes, ali od milja i ljubavi bilo je dovoljno rećiisterMO".Sredinom avgusta, u danima kada sam očekivala punoletstvo, Rožer mi je rekao da mu je preporučenoda ide za Italiju, da je završio misiju u Jugoslaviji. Kako mi je rekao, zahvaljujući njemu skoro 50ljudi u Jugoslaviji je pristupilo „Familiji" ali pošto je SR Jugoslavija pod sankcijama upućenisu u Mađarsku. Zatim mi je rekao da me mnogo voli i da bi trebalo, ako isto osećam,da krenem sa

njim. Da ponesem novca što je moguće više, jer nikad se ne zna kako će gde da krene misja. Tako smokrenuli za Italiju, tačnije u gradić Mofalkone blizu Trsta. Prethodno sam se na dvadana vratilau Zaječar, da objasnim roditeljima da mi se pruža šansa da studiram u Milanu. Uz najkreativnijelaži u životu i suze omekšali su i dali mi 2000 DEM da mi se naće. Naime, rekla sam da e upitanju Institut mladih talenata, i da se tu proizvode budući studenti Arhitektonskog fakulteta



u Evropi, a koji je u Milanu. Boravak na „Institutu" traje šest meseci, košta 1400 DEM, uzintenzivan tečaj italijanskog jezika. Pored tih 2000 DEMdobila sam još 1500 DEM, od tetke i stričeva. U Monfalkoneu smo se obreli u jednoj velikoj kući ukojoj je već živelo oko tridesetak ljudi. Rodžer mi je rekao da su to sve članovi Familje i da ništane brinem.U Monfalkoneu u stvari, počinje moja golgota. Rodžer je bio prvih mesec dana sa mnom. Znao je dasam ponela 3500 DEM i verovatno mu je trebalo tridesetak dana da mi ih uzme. Najpre je tražio zasmeštaj 400 DEM za tri meseca unapred i prilog od 300 DEM za „Familiju". To sam odmah dala.Potom sam platila školu italijanskog jezika 500 DEM. Zatzim sam potpisala „revolucionarniugovor". Tako se zove pristupnica za „Familiju ljubavi". Tom prilikom sam platilataksu 100 DEMi kao „prilog" što je red kod njih. Zatim sam finansirala žurku, „častila" u čast mog ppanja„Familiji". To me je koštalo novih 70 DEM. Usput da kažem da je bilo prisutno preko 250 ljudito veče. Moram reći da je Rodžer sve vreme pokazivao puno nežnosti i ljubavi prema menia da sam ja

bila u oblacima. No, posle mesec dana, saopštio mi je da mora u SAD, da ima šansu dabudeunapređen u starešinu „Familije" za južnu Evropu te mora po instrukcije u sedište u Losleskod Mister Mozesa. Zamolio me je da mu pozajmim 1000 DEM da mu se nađe za put. Ponudio mi jemogućnost i da se venčamo, čim dobije „raspored". Iako stariji od mene celih dvadeset gdina,zajapurena i uzbuđena ostala sam bez teksta i samo sam potvrdno klimatala glavom.Po njegovomodlasku preporučio mi je da budem pod „patronatom" „Oca Marka" Italijana i da slušam njgovepropovedi i izvršavam zadatke koje mi on daje.

Tek tada ja u stvari počinjem da spoznajem suštinu ove zajednice. Rodžera više nikada nsamvidela. Ni jedno pismo nisam dobila, iako sam poslala preko deset. Ostala sam bez novca, a pasošmi se nalazio kod „oca Marka". Potpuno izbezumljena, shvatila sam da sam totalno promašila. Alini po jada. Marko mi nije davao pasoš da se vratim, jer pobogu, ja sam odgovorna,ja sam posvećenica,ja treba da radim i proširujem misiju, i da he biti vremena za Jugoslaviju i za roditelje. Do tadasam, da tako kažem, bila poštećena, valjda ni ovi ovde nisu znali dokle smo „stigli" Ror i ja.Samo sam spremala po kući, vežbala italijanski i nekako se zbližila sa ukućanima. Bili

utu uglavnom Italijani sa juga zemlje i nekoliko Ukrajinaca i Rusa. Polako sam počela od promašajasa Rodžerom da pravim šalu. Tada su me zgrabile neke dve iz južne Italije, i povele sasobom udruštvo. Našle su mi posao u nekoj prodavnici, a uveče smo izlazile zajedno. Neki putse nismozajedno vraćale. Tada su me strašno prekoravale. U smislu: stan imaš, uslove imaš, što taš.Nastavila sam po svom. Sve je to bilo neko moje pražnjenje i neka moja avantura. A



li onda meje Marko ozbiljno upozorio i konačnoposle šest meseci upoznao sa programom „Familije": „Mi smo svetska Familija, Familijaljubavi, ljubav je cilj i ljubav je sredstvo. Ljubavlju proširujemo zajednicu, seks je esencija ljubavi,227ne smemo izbegavati seks, jer misija naše zajednice očekuje od nas da se sami u imeFamilije, u imeljubavi, u ime Hristovo, nudimo i ljubavlju privlačimo druge."Bila sam potpuno mentalno, psihički i emotivno razbijena. Jedno vreme uopšte nisam imalasnage. Prepustila sam se stihiji, da bi nekako u hodu našla rešenje. Konkretno rečeno,prostituisala sam se. Ipak vremenom, setila sam se rešenja. Pošto je uvek neko bio samnom rešilasam da u pogodnom trenutku dok moja pratilja bude flertovala na jednom kraju bara, da ja požurim sanekim drugim, zatim odem u neki smeštaj, napravim frku i izazovem dolazak i hapšenjeod stranepolicije. Tako bi dovela sebe u situaciju da budem deportovana. Tako nešto sam i učinila. Nijebitno kako, ali posle pet meseci prostitucije i jedanaest meseci provedenih u „Familiji ljubavi"bila sam deportovana u Jugoslaviju.Šta da kažem, za tih pet meseci, važila sam za srednje uspešnu misionarku sa četrnaest

edenihmomaka. One bolje su toliko uspevale za mesec dana. Faktički svaki treći sa kojim suspavale bio jezavrbovan. Za muškarce isto važi. Ali, učinak im je deset puta manji odnašeg. Mećutim, pošto je homoseksualizam dozvoljen kao i biseksualnost, pojedinci su takokombinujući „postigli rezultate". Ne bi možda sve izgledalo tako prljavo i skaradno, da nije biloi dovoćenja dece, te odnosa meću nama samima u samoj kući. Da ne pričam o tome. Inače, nezaboravim, sve nas su „sveštenici" „Familije ljubavi" ucenili prokletstvom, ako bilo štizFamilije ispričamo napolju. Tako je kažu, naredio „Mister MO". Inače, unutar kuće bilo

i droge i alkohola, ma svega do ludila. Kolektiv ludaka, što narkomana, što alkoholičara, štonimfomana, homoseksualaca, lezbijki, pedofila, i u najboljem slučaju raznorodnih perveznjaka.Po ceo dan rade negde, rmbaju, onda ostave pare Marku, i skaču jedni na druge, i tako... Nadam se da jeovo dovoljno.Ja sam se skrasila nekako u Zaječaru, i na talasu mog avanturizma se udala za jednog tipa sa kojim isad živim „Jugo-Švaba". Živimo u Nemačkoj, imamo dvoje dece. Rekla bih da je sve u redua, sve jeu redu. Jedino što ne mogu više, to je da gledam filmove, uglavnom su američki."* * *

U dosijeima Organa MUP-a Srbije bilo je zabeleženo nebrojeno slučajeva nestanaka. Sekte su jedanod pravaca dejstva, radnika koji rade slučajeve nestalih lica upravo zbogbrojnosti onih koji su kao članovi raznih verskih grupa neznao napustili svoje mesto boravka.Ishod nekad može da bude kao u Svetlaninom slučaju, ali je najčešće sasvim drugačiji saposledicama o kojima smo već pričali pojedinačno prikazujući sekte.* * *Rade je praktikovao transcendentalnu meditaciju. Osim toga, dosta je čitao i uopšteproučavao



Indiju. Poznavao je i indijsku muziku. Vodio je i neke svoje beleške. To nam je ibio jedini putokazza kakvo-takvo objašnjenje onoga što se dogodilo. U jednom od tekstova napisanih nasanskritupisalo je u prevodu: „Preko vode do Sunca i slobode." Očito da je kroz meditacije onstvorio nekusvoju viziju univerzuma, slobode, kosmosa, beskonačnosti, te da je trasirao neki svoj zamišljeniput.U leto 1998, pred zalazak Sunca koje je na horizontu skoro dodirivalo Dunav, kako su nam objasnilisvedo| ci, njegovi drugari, Rade je iz samo njemu znanih razloga naglo skrenuo auto niz obalu iuplovio njime u vodu u pravcu Sunca. Da li mu se ukazala slika iz njegovih meditacija i izazvalareakciju da krene svojimRade se i dalje vodi kao nestalo* * *U poslednje vreme, kako se javnost uzburkala, sve sekte i verske zajednice voderačuna o imidžu, takoda poslednjih godina i ne beležimo drastične slučajeve seksualnog iskorišćavanja, što zse nešto slično neće opet dogaćati.228Slučajevi iz oblasti seksualnih delikata

Sedamdesetih i osamdesetih godina, dok još nije bilo agencija za poslovnu pratnju,delovale suagencije za relaksaciju i opuštanje i to pod imenima Joga za svakog, Jogom do mirai ljubavi,Biharska škola joge, centar za tantričku meditaciju, Ošo Radžniš centar. Reč je, ipak,o zloupotrebi ovih tehnika. Današnji, a i načelno gledano, joga-centri uopšte ne liče ntadašnje. Isto važi i za sektu hare Krišna dok se u to vreme okupljala na staroj adresi. Zaista,priče iz svakog od ovih centara toliko su slične da im se samo adrese razlikuju. Zato ću datijedinstven prikaz misionarenja ovih grupa. Naime, ašrami 70-ih i 80-ih bili su obično uvelikim stanovima. U njima je živeo i vodio vežbe guru, eventualno sa nekim pomoćnikom

.Praktikante, a češće praktikantkinje, birao je lično guru. Kandidatkinje su bile fascinranegurovim poznavanjem duhovnih znanja, ubedljivim rečnikom i nevićenim tehnikama, a nakrajusu bile opsenjene guruom. Tehnikovanje je podrazumevalo i mogućnost kompletnog aranžmana saspavanje i mogućnost dnevnog boravka, dakJ pun pansion. Uz pomoć jedne ljubs morne praktikantkinjei nekolik roditelja krenulo se u opštu ps tragu za ovim ašramima i na kraj je utvrćenošta se svetamo radils doduše na dobrovoljnoj osnovi. Mi slim da će najslikovitiji prime{ bitiisečak iz

dnevnika jedne jogis tkinje:7.00 bućenje7.30 meditacija, koja je uvekuključivala i voćenjeljubavi 9.00 doručak 9.30 dnevne obaveze spremanjeašrama, čišćenje, odlazaku prodavnicu12.00 14.00 lične obaveze rešavanje ličnih i tekućih pitanja15.00 ručak15.30 17.00 odmor slobodne aktivnosti



17.00 hata joga18.00 karma joga19.00 guruovo predavanje20.00 „meditacija"21.30 večera22.00 23.00 slobodne aktivnostPonoviću još jednom da današnji joga-centri nemaju ništa slično sa prethodnim i svode sanajčešće tronedeljno tehnikovanje po jedan sat dnevno. Dodajem da je i tada biloistih centara koji su, kao i danas, jogu, zen, meditacije i slične tehnike obavljali nekoliko putanedeljno, obično u nekim sportskim centrima, i na način koji je odgovarao pravilimatih tehnika.* * *Poštara Žarka znali su skoro svi. Stari Banovci su malo mesto, a on već tridesetak godina donosipisma, uplatnice, pakete, plate... Osim toga, vrlo je komunikativan, ume sa ljudima, nađe uvek lepureč i za decu i za stare. Zvali su ga, više od milja „Novoverac", jer je pripadao Jehovinimsvedocima, ali to narodu nije bila nikakva prepreka za druženje sa njim. Dešavalo seda uđe u kuću,sedne, popriča, upita za dobro zdravlje, poigra se sa decom, malo misionari, ali to nije

izazivalo netrpeljivost kod meštana.Sve njih jednoga dana iznenadila je vest da je Žarko Novoverac u bolnici, zbog toga što je pretučen.Najpre se pomislilo da je neko pokušao da mu otme novac kojeg je nosio penzionerima. Ko bi, inače,tukao tog dobroćudnog čoveka od 50 godina? „Siledžija" se sam prijavio. Bio je to u stvri Slaćan,dečak iz komšiluka, učenik osmog razreda, ali prilično razvijen za svoje godine. Upitanzašto je229to učinio, odgovorio je kao iz topa: „Šta drugo da radim sa matorim manijakom?" Kad semalosabrao, objasnio je ceo sled događaja.

„Sa Majom se znam dugo, ali malo bolje od pre tri meseca, kada smo počeli da se zabavljamo. Poštojoj je tek dvanaest godina iznenadio sam se kada sam čuo da joj nisam prvi dečko, jer se, barem ovde uBanovcima sve brzo sazna, a ja je nisam video ni sa jednim. O svojim prethodnimiskustvima uopštenije htela da priča. Prekjuče smo gubili čas i rešio sam da svratim do nje. Kod kuće sae izatekao, ali uz nju i poštara Žarka, koji mi se obratio strogim rečima: 'Maja mi je sve ispričala.Da si je ostavio na miru!!!' 'Ali, čika Žarko, zašto je branite od mene, ja sam njen dečko'. 'Njen dečkosam ja, i to 5 godina, i ne dozvoljavam da joj iko priđe, ona je odrasla uz mene!!

', odgovorio je poštar.Zbunjen, ne verujući mu, upitao sam Maju da li je to istina. Žarko, deformisanog izraza lica,neuobičajeno nervozan, opet je viknuo 'Evo kaži mu sad sama!!!'. Ona je, plačući, potvrnoodgovorila i zamolila da nikom ne pričam, da je sve počelo kada je krenula u školu, uzpričice ibombonice i blago maženje. Posle toga je Žarko tražio da ga Maja mazi, a vremenom su počeli to darade nagi. Maja je tek posle nekoliko godina bila u stanju da shvati šta joj se deša



va, ali tada joj jebilo jasno da od bruke i sramote ne sme to nikome da ispriča. Jednostavno se po nekoj inercijii dalje viđala sa Žarkom bez snage i načina da mu se suprotstavi. Naravno, to se radilo kadaroditelji nisu bili kod kuće. Za ostale meštane sam ulaženje Žarka u nečiju kućunije bilo ništa neobično. 'Kako ste mogli, dete od sedam godina, a vi 45, možete dedada jojbudete?!', viknuo sam sad ja na Žarka, a on me uhvatio u nameri da me izbaci iz kuće, što sa mu idozvolio. Međutim, strpljivo sam ga čekao i sačekao iza ćoška, i bilo je šta je bilo".To se dogodilo sredinom 1998. godine. Bio je to jedan od najtežih slučajeva seksualnogiskorišćavanja (obljube) nad licem mlađim od 14 godina. Ne kažemo da Jehovini svedoci tpropovedaju, ali je činjenica da nije tačno da ih njihovo versko opredeljenje automatski, samo posebi, i pripadnost ovoj zajednici, uz besomučno bubanje njihove verzije i njihovihcitata izBiblije, čini bogougodnim, autentičnim i odabranim da budu „spaseni", a što oni, punisamoljublja, tvrde, ne potvrđujući to uvek i na delu. Tim pre što ovo nije jedini slučapočinjenogkrivičnog dela i uopšte ispoljene devijantnosti kod jehovista. To, uostalom, ilustruju i neki odprethodno navedenih primera iz kriminalističke i sudske prakse.

* * *Kada su sekte u pitanju ne kažemo da je potrebno stalno biti u nekom paranoičnom strahu, aliodređena doza opreza mora uvek biti prisutna, pa čak i ako vam dete peva u crkvenomhoru.Sestre Jovana (17), Jelena (15) i Ivana (13) već su dve godine pevale u horu jednecrkve u Beogradu.Stanovale su blizu, pa su roditelji najstarijoj Jovani poverili dužnost da pazi nabezbedan odlazaki povratak. Ponekad im je bilo dozvoljeno da se duže zadrže u gradu, ili kod kuće nekog iz školeili hora. Ta zadržavanja vremenom su postali sve češći, ali roditelji, shvativši uzrastce, nisu

intervenisali, tim pre što su se kući vraćale u pristojno vreme. Međutim, jedne večeri tri suuletele u kuću prestrašene i izbezumljene.Istu priču ispričale su i roditeljima i policiji. Jedan učtivi, vrlo ljubazni gospodinčetrdesetih godina, dugogodišnji član hora, već duže vreme razgovara sa njima o svemu: uzici,načinu pevanja, koncertima kojima je prisustvovao širom sveta, religiji, životu... Zadivljenimdevojkama bivalo je sve interesantnije sa njim, pa su oberučke prihvatile poziv dapođu kod njega.Gotovo redovno posle večernje službe išlo se kod Ace kući. On je živeo sam u jednosobnotanu,prepunom knjiga, ploča, kaseta, albuma sa fotografijama. Jedne večeri počeo je najpre

da priča osvojoj usamljenosti, zatim koliko mu znači društvo njih tri, da bi na kraju neočekivano nasrnuo naJovanu na očigled sestara. Ove dve pokušale su da ga odvoje od nje. Nastalo je teško rvanje, stezanje,cepanje odeće, vrištanje... Jovana je već bila polugola. Nekako su uspele da se izvuku,da usput podele garderobu i stignu kući, a potom i u policiju. Delo je kvalifikovano kao silovanjeu pokušaju.



Aca je sutradan priznao sve. Uvidom u evedinciju, utvrdili smo da mu ovo nije prvi slučaj izoblasti seksualnih delikata. On je objasnio da to sve potiče iz usmerenja tantre leve tantre čiji jeon bio praktikant, te da je to, u stvari, bila jedna vrsta meditacije koju odrećene žene nisushvatile, pa su ga zato prijavile. Takođe, na pitanje odakle mu kod kuće toliko knjiga Šri Činmoja,otkrio je da je od pre nekoliko godina njegov sledbenik i da njegovo pevanje u crkvenom horu nije u230suprotnosti sa učenjem Šri Činmoja.Ovo se dogodilo u jesen 1997.Još jedan savetČuvajmo se, čuvajmo decu, ali čuvajmo i naše stare roditelje. Ako ih čuva sekta to radisledećihrazloga:Bankovni računi: Bankovni računi, depozitne potvrde, ili pojedinačni penzijski računi mgu sedati Zajednici, kao deponovani ili se mogu učiniti naplatvim u slučaju smrti u skladu s lokalnimbankovnim zahtevima. Zajednica treba da bude obaveštena o svakoj takvoj pripremi.Vrednosni papiri i obveznice: Vrednosni papiri i obveznice mogu se dati Zajednici, bilo kao

direktan dar ili uz sporazum da dohodak nastavi da se plaća darovaocu.Nekretnine: Nekretnine koje se mogu prodati, mogu se dati Zajednici, bilo kao direktan dar ilikao doživotno vlasništvo donatora koji može do kraja života ostati da živi u njima.Testamenti i zadužbine: Imovina ili novac može se zaveštati Zajednici putem zakonskisastavljenog testamenta, ili Zajednica može biti imenovana kao korisnik zadužbine. Testament ukorist religiozne organizacije može omogućiti odrećene poreske olakšice. Kopiju testameta ilizadužbine treba poslati Zajednici.Oni koji su zainteresovani za bilo koji od ovih sporazuma o planiranom davanju,treba da stupe uvezu s kancelarijom Zajednice na sledećoj adresi: Jehovini svedoci hrišćanska verska

zajednica, P. fah 173, 11080 Beograd, telefon (011) 196224 i 197-109, ili da stupe u vezu skancelarijom Zajednice ili podružnicom koja opslužuje njihovu zemlju.Kula stražara 1. novembar 1997.12.PROBLEMI SA SEKTAMA: MEĐUNARODNA REŠENJAAnalizom normativnog, strateškog i principijelnog odnosa, te praktičnih aktivnostipetnaestak evropskih država, SAD, Kanade i Japana, mogu se zbirno izvući sledeći zaključci:• Verska prava i slobode zagarantovana su u svim državama.• Lično je pravo svakog graćanina da pripada religiji koju želi i da je ispoveda.• Pravo je i obaveza verskih zajednica da prijave svoje objekte, svoje veroispovednike, te statut

i osnovne dogme. U skladu sa tim zajednica pokazuje i dokazuje da je verska.• Organizacije ili udruženja koja proističu iz neke verske zajednice posebno se prijavljuju.Opet, prijavljuje se priroda delatnosti, statut, dogmatska povezanost sa matičnomverskomzajednicom.• Ne postoje nikakva ograničenja niti uslovljavanja od strane države u vezi sa obavljanjembogoslužbenih, veroispovednih i obrednih radnji.• Jednostavno rečeno, široko date i garantovane verske slobode jesu parametar demokrat



ije vlastikonkretnih država, te se na tu slobodu mnogo polaže.Mećutim, postoji i stručan, diskretan sistem zaštite od destruktivnih, kriminalnih,totalitarnih i svih drugih opasnih organizacija svih profila, pa i onih verskih,a koji serealizuju trojako:231Prvo:• Strogo se insistira na prijavljivanju verskih zajednica i njihovom delovanju u okviru statuta kojise, kako smo rekli, prikazuje pri registraciji. Predviđene su velike kazne, čak i zabrane imedijska kompromitacija za one koji izlaze iz tih okvira, što nije jednoj verskojorganizaciji neide u prilog. Takoće se vodi računa o obeležavanju objekata, stručnosti sveštenstva odgrajućeorganizacije, pa se i na tom polju svaki prekršaj kažnjava.• Propratne delatnosti te verske zajednice koncerti, duhovneFaksimil letka organizacije CANakademije, poklonička putovanja takođe ne mogu izaći iz zakonskog okvira.• Način (samo)finansiranja te verske zajednice, odnosno ostvarenje prihoda, uredno se prate odstrane državnog mehanizma, čega su tradicionalne verske zajednice svesne i to najčešće ju.

Pri tome, načini ostvarivanja prihoda mogu biti različiti prilozi vernika, prodaja relikvija,232publikacija, obrednog materijala, ili neki drugi profitabilni način koji podrazumeva poreskeobaveze.Drugo:• U gotovo svim zemljama predviđeno je versko obrazovanje za učenike obavezno ili fakultativno, aza odrećene profesije prosvetne radnike, zdravstvene radnike, istoričare, studenteumetničkih akademija obavezno.• Što se policije i vojske tiče vodi se računa da postoje adekvatno obučeni ljudi koji u da

prepoznaju i rasvetle bezbednosna, krivična i svaka druga društveno-opasna dela proistekla izdelatnosti sekti.Treće:• Kako od vladinih, tako i od nevladinih institucija, inicira se stvaranje stručnihmultidisciplinarnih organizacija, najčešće ustrojenih po principu: • Jedan psihijatar,• jedan psiholog,• jedan socijalni radnik,• jedan novinar,• jedan policajac i• više bivših članova sekti i kultova.Naravno, takav tim ne mora imati samo po jednog iz dotične struke. Takođe, pored obaveznih,

primaju se i svi drugi ljudi raspoloženi da rade i pomognu.• Delatnost ovih timova ne ograničava se na jedan grad ili jednu oblast, već se sekcije tihorganizacija osnivaju širom države. One održavaju predavanja po školama, u medijima, izoseiskustva, štampaju publikacije, letke. Od tih antisektaških organizacija pomenuću AFF(„American Family Foundation" „Američku porodičnu fondaciju") i CAN („Cult AwarenessNetvvork" „Mrežu za obaveštavanje o kultovima") koje deluju u SAD. U Engleskoj delujuCentar zainformisanje o kultovima CIC i FAIR, u Holandiji SOS, u Španiji AIS CROAS, u Franc



uskojADFI, u Italiji FPUC.Kao primerenu ilustraciju činjenice da je svet ozbiljno shvatio problem destruktivnih idruštveno-opasnih organizacija sa verskim predznakom izneću integralan tekst RezolucijeEvropskog parlamenta od 29. 02. 1996, a posvećenu problematici kojom se bavi ovajtekst.Evropski parlamentRezolucija od 29. 02. 1996.Štampani materijal Bundesrata 106/96 14. 03. 96.Dostavljeno od strane Evropskog parlamentaRezolucija o sektama u EvropiProsleđeno uz dopis generalnog sekretara Evropskog parlamenta 008129 od 12. 03. 1996.Evropski parlament usvojio je Rezoluciju na cvojoj sednici od 29. 02. 1996.Rezolucija o sektama u Evropi Evropski parlament• Ukazujući na Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, od 4.11. 1950.• Ukazujući na Povelju o EU, naročito na članove F, st. 2 K. 1, str. 2, 5, 6,7, i 9 kaoi K. 3,• Ukazujući na svoju Rezoluciju o Evropskoj povelji o pravima deteta (fusnota: A, Bi C 241 od 21.233

09. 1992.) Evropskog saveta o sektama i novim religioznim pokretima.A. Potvrđujući ceoje čvrsto pridržavanje temeljnih principa demokratske pravne države,kao što su tolerancija, sloboda savesti i verska sloboda, sloboda mišljenja, kao i slobodaokupljanja i udruživanja.B. Smatrajući da su sa najnovijim događajima u Francuskoj, naročito sa smrću 16 ljudi, d toga3 dece, 23. 12. 1995. u Verkoru, postale očigledne opasne aktivnosti određenih udruženja,označenih kao sekte.V. Smatrajući da aktivnosti grupa, sekti ili udruženja sličnih sektama, predstavljajupojavu koja se stalno dalje širi i koja se u cve različitijoj formi može uočiti u celomsvetu.

Faksimil naslovne strane knjige „Satanizam i nasilje povezano sa okultizmom. Šta bitrebalo da znate o tome", u izdanju„Američke porodične fondacije"G. Smatrajući da su mnoge religijske i druge sekte, aktivne u EU, legalizovane, teda zbog togazahtevaju da njihove organizacije i aktivnosti budu zaštićene Garancijom o individualnoj iverskoj slobodi, što je utemeljeno u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.D. Smatrajući da, nasuprot tome, određene sekte, koje kao delovi jedne međunarodne mrežoperišu u EU, vrše ilegalne i kriminalne aktivnosti i stalno krše ljudska prava i bavesezlostavljanjima, seksualnim zloupotrebama, oduzimanjem sloboda, trgovinom ljudima,

podsticanjem na agresivno ponašanje, širenjem rasističkog mišljenja, poreskim prevaramailegalnim prometom kapitala, trgovinom naoružanjem i drogom, povredama prava na rad iilegalnom lekarskom praksom.1. Podržava insistiranje na slobodi mišljenja, savesti i verskoj slobodi, kao i slobodiudruživanja, koje su utvrđene obavezom poštovanja slobode i privatnosti pojedinca, kaoizaštitom od postupaka, kao što su mučenje, neljudsko i ponižavajuće ophođenje, ropstvo 2. Traži od država članica da vode brigu o tome da sudovi i policijski organi delotvor



noprimenjuju pravne odredbe i instrumente, koji već postoje na nacionalnom nivou, teda aktivno itešnjesarađuju, naročito u okviru Europola, da bi sprečavali povrede osnovnih prava koje234počinjavaju sekte.3. Traži od država članica da ispitaju da li su njihovi pravosudni poreski i kaznenipropisi dovoljni da bi se sprečilo da aktivnosti takvih Grupa budu povezane saprotivzakonitim postupcima.4. Traži od država članica da ne dodeljuju automatski status verske zajednice, te da uslučaju sekti koje su umešane u ilegalne i kriminalne aktivnosti ispitaju mogućnostoduzimanja statusa verske zajednice koji sobom nosi poreske olakšice i određenu pravnuzaštitu.5. Traži u tom smislu od država članica da pojačaju međusobnu razmenu informacija da bise sakupljale informacije o fenomenu sekti.6. Moli Savet da proveri, predloži i uvede sve mere koje proizlaze iz delotvorne primeneinstrumentarijuma predviđenog u okviru Glave 6. Povelje o EU i iz postojeće pravne regulative uzajednici, da bi se sprečilo ilegalno delovanje sekti u EUi da bi se protiv njih borilo; tražiod Saveta da pojačava saradnju između zemalja članica i trećih zemalja, s ciljem da se

nestale osobe pronađu i da se olakša njihovo ponovno uključivanje u društvo.7. Traži od Komisije i država članica najveću meru budnosti, da bi se sprečilo da ilegasekte koriste novčanu pomoć zajednice.8. Ovlašćuje ceoje Veće za osnovne slobode i unutrašnje poslove da predloži nadležnim vnacionalnih parlamenata da svoju sledeću zajedničku sednicu posvete temi sekti; na taj načinbi mogle da se razmene informacije o organizacijama, metodama rada i ponašanju sekti upojedinimdržavama članicama i da se iznađu najbolje metode za ograničavanje i zaustavljanje neženihaktivnosti ovih sekti, kao i strategije za prosvećivanje stanovništva o njima; zaključci tog

zasedanja trebalo bi da u obliku jednog izveštaja budu predstavljeni Plenumu.9. Ovlašćuje svog predstavnika da ovu rezoluciju prosledi Savetu, komisiji, vladamaiparlamentima država članica, kao i Evropskom savetu.ZaključakTrudio sam se da prilikom završetka svakog poglavlja dam neki skromni sud, preporuku ili primer.Ipak, nešto se mora reći i na samom kraju.Pre svega, treba reagovati sad i odmah. Ne treba se pitati ko je za šta kriv, već setreba pitati košta treba da uradi. S tim u vezi, mogu dati sledeće zaključke:• Dok Crkva, vlada i razna ministarstva debatuju o potrebi ili izlišnosti veronauke,načinima

njenog eventualnog uključivanja u sistem obrazovanja, sprovodimo što hitnije i prekosvihmogućih sredstava komunikacije veroupućivanje, pogotovu strateških profesija vojske, policije,prosvetara, zdravstvenih radnika i novinara, a zatim i ostalih. Čekajući sistematskorešenjepitanja veronauke, započnimo svojevrsne skraćene kurseve putem predavanja, medijskeprezentacije, dokumentarnih filmova, publikacija da ne bi bilo kasno!• Nacrt novog zakona o verskim zajednicama aktuelizovan i prilagoćen problematici analiziranoj



u ovoj knjizi trebalo bi da ugleda svetlost dana, kao i novi zakon o udruženjima graćana, sa dalekopreciznijim formulacijama. Mislim da svakoj verskoj zajednici odgovara da u jasnim zakonskimokvirima u uslovima slobode veroispovesti i jednakosti građana svih verskih opredeljenja, uokviru pozitivnog zakonodavstva, propoveda svoju veru, bez opasnosti da se kompromituje.• Zakonodavac će, izvesno, posle analize svih aspekata i stavova, precizirati šta se smatraverskom zajednicom, a šta udruženjem graćana. Nadamo se da će se normirati i neophodnoobrazovanje verskih službenika, dakle njihove kvalifikacije za obavljanje delatnosti verskogpropovednika.• Bilo bi neophodno da se Ministarstvo zdravlja konačno izjasni o odrećenim istočnjačkitehnikama koje se naveliko primenjuju kod nas, bilo autohtono, bilo odvojeno, posredstvomcentara za relaksaciju, guru-pokreta, odnosno, pseudohinduističkih sekti ili, pak,ekstrasens-235centara.• Što se tiče policije, prethodno ispunjeni edukativno-zakonski preduslovi zaista bi otvoriličisto i jasno polje dejstva, kontrole i zaštite građanstva od verskih sekti. Ne bi to

bio progon,već otvaranje mogućnosti prodora i afirmacije čiste i originalne vere koja bi nesmetano, bezkompleksa krivice, širila svoje duhovne pouke. To je naročito važno pošto tako ispovedaa verane bi ugrožavala zdravlje ljudi, niti kršila zakonske ili moralne norme. Zalažem se zapunuslobodu veroispovesti, ali uz dva ograničenja granice slobode jednog čoveka zasnivaju se naslobodi drugih ljudi i niko ispovedanjem svoje vere ne sme ugrožavati zdravlje i slobodu drugihljudi ili zakonske i moralne norme.Načelno se postavlja pitanje naše pozicije u celoj ovoj problematici. U svim, kako

tradicionalnim, tako i današnjim društvima, globalno. kulturološki, etnički, politički,verski, umetnički i naučno prisutna je svest o centru i poreklu. U Srbiji je vekovima, nevezano zapojedinačnu pobožnost, stub, centar i ishodište srpska pravoslavna baština i njen utemejitelj igarant Srpska pravoslavna crkva, sa svom svojom istorijski potvrćenom tolerancijomi mogućnošćukoegzistiranja sa drugim verskim pravcima i konfesijama. U društvu u kojem nema centra, svepostaje periferija, gube se reperi (orijentiri) i sistem vrednosti. Tada kod običnih građana, ali ikod velikih društvenih i državnih institucija postoji opasnost od gubit ka orijentacije, što

nijedan istinski patriota ne bi smeo da dozvoli.Literatura1.Andrejević Slavenka: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.2. Armstrong Karen: ISTORIJA BOGA, „Narodna knjiga", Beograd, 1985.3. ATENA časopis OTO reda.4. Bakoč dr Danilo MAGIJA I ZDRAVLJE, „Stručna knjiga", Beograd, 1996.5. BEOGRADSKI DIJALOG broj 1, Pravoslavna misionarska škola pri Hramu Svetog Aleksandra Nevskog, Beograd, 1997.6. BEOGRADSKI DIJALOG broj 2, Pravoslavna misionarska škola pri Hramu Svetog Aleksandra Nevskog, Beograd,



1998.7. BEOGRADSKI DIJALOG broj 3-4, Pravoslavna misionarska škola pri Hramu Svetog Aleksandra Nevskog, Beograd,1998.8. Bernar, Čarls: UMIRANJE, Olja Ivanovski, Beograd, 1990.9. BHAGAVAT GITA, „Baktivedanti buk trast", Zagreb 1983.10. Blud, Lind i Lenton, Majkl: SATANIZAM I OKULTNE RADNJE, Američka porodična fondacija, Klivlend, 1992.11. Bojić, Mirko: ZEMLJO INDIJO, „Politika", feljton 1998.12. Vasilev, L. S. ISTORIJA I RELIGIJA ISTOKA, „Novo delo", Beograd, 1987.Veljačić, Čedomil: BUDIZAM, Beograd, 1984.14. Veljačić, Čedomil: FILOZOFIJA ISTOČNIH NARODA; Matica Hrvatska, Zagreb, 1979. 15. Vrnet, Žan: SEKTE, Plato, Beograd, 1997.16. VERONAUKA U KUĆI, Arhiepiskopija Beogradsko-Kralovačka, Beograd, 1996.17. VITRIOL, časopis OTO reda, Beograd, 1997.18. Vladika, Nikolaj Velimirović: PRAVOSLAVLJE I POLITIKA; BIG štampa, Beograd, 1997.19. Vladika, Porfirije: NEOBJAVLJENE BESEDE.20. Danvič, Čerina: KRATAK LEKSIKON OKULTIZMA, Mone, Beograd, 1995.21. Delijez, Loran: TEMPLARI, Kultura, Beograd, 1993.22. Delindžer, V. Robert: KULTOVI I DECA, članak.23.Denda, Milorad: SEKTE U KINI, članci, Politika, 1999.24. Dimitrijević, Vladimir: PRAVOSLAVLJE I SEKTE, 1 7, Zbornik, „Svetigora", Cetinje, 1997.

25. Đurćević, dr Ratibor: MASONERIJA; IHTUS, Beograd, 1995.26. Đurćević-Stojković, Biljana: LOVCI NA DUŠE, Biljana Đurćević, Kruševac, 1997.27. Đurćević-Stojković, Biljaka: ISPOVESTI ŽRTAVA SEKTI, Biljana Đurćević-Stojković, Be.28. Đorćević, dr Dragoljub: SEKTE, Junir Niš, 1998.29. Đorćević, dr Dragoljub: PRAVOSLAVLJE IZMEĐU NEBA I ZEMLJE, Gradina, Niš, 1991.30. ENCIKLOPEDIJA ŽIVIH RELIGIJA, Nolit, Beograd, 1982.31. Elijade, Mirčea: VODIČ KROZ SVETSKE RELIGIJE, Narodna knjiga Beograd, 1996.I23632. Elijade, Mirčea: ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA, 1 3, Prosveta, Beogra, 1991.33. Elijade, Mirčea: OKULTIZAM, MAGIJA I POMODNE KULTURE, Grafički zavod Hrvatske, Z

agreb, 1981.34. Elijade, Mirčea: HINDUIZAM, Prosveta, Beograd, 1996.35. Erčić Milenko: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.36. Žolt, Lazar: OKULTIZAM DANAS, autor, Novi Sad, 1990.37. Ilić, Dragan: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.38. Iljin, Ivan: PUT DUHOVNE OBNOVE, Logos ANT, Beograd, 1999.39. Janković, Milord Trale: ZAMKE, samostalno izdanje, 2001.40. Jedan, Hubert: VELIKA POVIJEST CRKVE, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1971.41. Jerotić dr Vladeta: DUHOVNOST I TOLERANCIJA, Kultura, Beograd, 1993.42. Jerotić, dr Vladeta: VERA I NACIJA, Beograd, 1995.43. Jerotić, dr Vladeta: UČENJE SVETOG JOVANA LESTVIČNIKA I NAŠE VREME, Ars Libri 199644. Jerotić, dr Vladeta: INDIVIDUACIJA I(ILI) OBOŽENJE, Ars Libri Beograd, 1998.45. Jović, Vajo: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.

46. Jovičić, dr Boško: BOG I SOTONA U VUČKOVICI, Čačak, 1992.47. Jugoslovenski komitet za koherenciju i nepobedivost: STVARANJE PRIRODNOG ODBRAMBENOG ŠTITA 3AJUGOSLAVIJU, proglas, Beograd, 1999.48. Junod, dr Marsel: BORAC BEZ ORUŽJA, Beograd, 1993.49. K. M. Sen: HINDUIZAM, Dečja knjiga, Beograd, 1990.50. Kalezić, protojerej, stavrofor dr Dimitrije: UPOZNAJMO RELIGIJU, Dimitrije Kalezić, Beograd, 1972.51. Karadžić, Vuk i Daničić, Đura: SVETO PISMO, prevod.52. Karlson, Kris: ŠTA SADA UPUTSTVA RODITELJIMA BIVŠIH ČLANOVA SEKTI, članak.



53. Kevendiš, Ričard i Trevor, Ling: MITOLOGIJA, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1989.54. Kešetović, dr Želimir: SOCIOLOGIJA, IZBOR TEKSTOVA ZA RADNIKE OUP-A, Viša školaunutrašnjih poslova, Beograd-Zemun, 1999.55. Korić-Grujić, Tatjana: SOCIOLOŠKO-PRAVNI PRISTUP RAZVITKU SEKTAŠKE SVESTI, referat a6. Svetskog kongresa o rehabilitaciji i psihijatriji Okruglog stola o rehabilitaciji žrtava guru-pokreta ipsihoorganzacija.56. KRIVIČNI ZAKON REPUBLIKE SRBIJE. Savremena administracija, Beograd, 1991.57. Krouli, Alister: KNJIGA ZAKONA, Ezoterija, Beograd, 1989.58. Krstić, M. Nebojša: SRBSKI ODGOVOR, Zbilja, Beograd, 1999.59. Krstić, M. Nebojša: RASKRŠĆA ILI BEZPUĆA SRBSKE GEOPOLITIKE, članak, časopis Zbiljaad 1999.60. Krstić, M. Nebojša: NE POBEĐUJE BROJ VEĆ SOJ, članak, časopis „Oko", Frankfurt, 1961. Krstić, M. Nebojša: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.62. Levi, Elifas: MISTERIJA KABALE, Dereta, Beograd, 1987.63. Luković, D. Zoran: RAZGOVORI SA ČLANOVIMA SEKTI I NJIHOVIM PORODICAMA, BELEŠKE.64. Luković, D. Zoran, SLUŽBENE BELEŠKE.65. Malicki, Peter: ISTORIJA HRIŠĆANSKE CRKVE, Knjižarnica Radomira Ćukovića, Beograd, 3.66. Mandić, mr Ranko: KANIBAL U SRPSKOJ KUĆI, Beograd 1995.67. Mandić Slavko: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.68. Mahariši, Ajurveda Produkti: ZNANJEM DO ZDRAVLJA, Katalog proizvoda, Beograd-Zemun 1996.

69. MAHARIŠI AJUR-VEDA U SOVJETSKOM SAVEZU, PROGRAM RADA,Moskva 1989.70. Maharišijev vedski univerzitet: TREĆA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA O NEPOBEDIVOJ ODBRANI,Flodrop, Holandija 1995.71. Maharišijev Evropski Istraživački Univerzitet: MEĐUNARODNA KONFERENCIJA-PROGRAM RAD, Silzberg,1977.72. Maharišijev Evropski Istraživački Univerzitet: MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM PROGRAM RADA,Barselona,1980.MAHARIŠI U BEOGRADU, IZVODI IZ PROTOKOLA POSETE, Beograd, 1984.74. Mekdauel, Džoš, Stjuart, Don: KAKO RAZUMETI SEKTE, LDI Veternik, 1997.

75. Mekenzi, Norman: TAJNA DRUŠTVA, Nova knjiga, Beograd, 1990.76. Meherbaba: BESEDE, Kultura, Beograd, 1990.77. Miz, Roman: OD BOGA DO SOTONE, Katolički institut za kulturu, povijest i duhovnost, Subotica, 1999.78. Mijaljević, Slaćan: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.79. Milaš dr Nikodim: SLAVENSKI APOSTOLI KIRIL I METODIJE I ISTINA PRAVOSLAVLJA,237Sveti Arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve, Beograd, 1985.80. Milan dr Lazar: NAUČNO OPRAVDANJE RELIGIJE, 1-6, Beograd, 19771986.81.Milošević, mr Zoran: OKULTIZAM, Beli Anđeo, Šabac, 1997.82. Milošević, mr Zoran: VERSKE SEKTE I KULTOVI, Beli Anđeo, Šabac, 1997.83. Mićković, Petar: FALUNG GONG, članci, Politika 1999.84. Neveljeva, S N.: STAROINDIJSKA MITOLOGIJA, Dečja knjiga, Beograd, 1990.

85. Nenezić, Zoran: MASONI U JUGOSLAVIJI 1764-1989. Narodna knjiga, Beograd, 1982.86. Ostojić, Vesna: Neobjavljene beleške.87. Ošo, Radžniš: MOJ PUT, PUT BELIH OBLAKA, Ezoterija, Beograd, 1990.88. Parnov, Jermej: LUCIFEROV PRESTO, Novo delo, Beograd, 1988.89. Pajin, Dušan: FILOZOFIJA UPANIŠADA, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1990.90. Pajin, Dušan: MEDITADCIJE ISTOKA I ZAPADA, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1990.91. Panović, Vlajko: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.92. Perišić, Snežana: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.93. Petrović, dr Bratislav: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.94. Petrović, Hadži Ljubodrag: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.



95. Petrogradski, Rodion: LJUDI I DEMONI, Svetigora, Cetinje, 1995.96. Poznanović, I. Željko: SRPSKA IDEJA, Slobodna knjiga, izdanja Vladimira Maksimovića, Beograd, 1999.97. Popović, Zoran: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.98. Popović, dr Radomir: ODBRANA DOKUMENTA VASELJENSKIH SABORA, Svetosavska književna zadruga, 1993.99. Popovski, Mihajlo: TAJANSTVENI SVET MASONA, Mihajlo Popovski, Skoplje, 1988.100. POSLEDNJA VREMENA DANAS, zbornik, Svetigora, Cetinje, 1996.101. Princ, S. E. A. Duijano: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.Prirodni zakon: časopis PRIRODNI ZAKON-SPECIJALNO ZDANJE, Beograd, 1997.103. Puljo, Jasmna: JOGA, Kultura, Beograd, 1995.104. Radmanović, Nikola: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.105. Radišić, dr Svetozar: NEOKORTIKALNI RAT, VIZ 1999.106. Rasel, Petar: TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA ZA SKEPTIKE, Beograd, 1986.107. Revenskroft, Trevor: KOPLJE SUDBINE.108. Regardije, Izrael: „GOLDEN DAWN", St. Paul, 1982.109. RELIGIJA I DUŠEVNI ŽIVOT ČOVEKA, grupa izdavača, Beograd, 1994.110. RELIGŠE SVIJETA, enciklopedija, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1982.111. Republička stručna komisija za duševno zdravlje i poremećaje: STAV O TM, Niš, 1998112. Republička stručna komisija za neurologiju: IZVEŠTAJ POVODOM TM, Beograd, 1984.113. Ribnikar, Jara: KNJIGA O TM, Verzalpres, Beograd, 1997.114. Rotarević, Živko: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.115. Rouz, jeromonah Serafim: PRAVOSLAVLJE I RELIGIJA BUDUĆNOSTI, Banatski vesnik,Vršac, 1990.

116. Savez društava psihologa Srbije: STAV O TM, Beograd, 1984.117. Savez društava psihologa Srbije: IZVEŠTAJ O EFEKTIMA TM, Beograd, 1989.118. Savezni Ustavni sud Nemačke: PRESUDA TM, 1989.119. Savez za TM Srbije: STATUT, Beograd, 1990. 120. Svami Satjananda: SANJASA TANTRA, Milošević Nevena Anita, Beograd, 1989.121. Sen K. M.: HINDUIZAM, Dečja knjiga, Beograd, 1990.122. Senić Aleksandar: SAJENTOLOGIJA, referat sa 6. Svetskog kongresa o rehabilitaciji i pshijatriji-Okruglog stolao rehabilitaciji žrtava gurupokreta i psiho-organizacija Beograd, 1997.123. Senić Aleksandar: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.124. Simić, Mihailo: RIMOKATOLIČKA CRKVA I SRBI; SIMEKS, Beograd, 1991.125. Slalvinski Živorad Mihajlović: PSIHONAUTI UNUTRAŠNJIH SVETOVA, Ž. M. S. Beograd, 176.

Slavinski Živorad Mihajlović: SIMBOLI HERMETIZMA, Ž. M. S. Beograd, 1977.127. Slavinski Živorad Mihajlović: TALISMANSKA MAGIJA, Ž. M. S. Beograd, 1984.128. Slavinski Živorad Mihajlović: REČNIK GNOSTIČKOG OKULTIZMA, Ž. M. S. Beograd, 1991129. Slavinski Živorad Mihajlović: EKSKALIBUR; Ž. M. S. Beograd, 1992.130. Smiljanih Ana: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.131. Smiljanić Žarko: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.238132. Srpsko lekarsko društvo, Psihijatrijska sekcija: MIŠLJENJE O TM, Beograd, 1984.133. Srpsko lekarsko društvo, Psihoterapeutska sekcija: MIŠLJENJE O TM, Beograd 1984.134. Stajić, dr Ljubomir: OSNOVI BEZBEDNOSTI, Policijska akademija, Beograd, 1999.135. TALMUD, BIGZ, Beograd 1990.136. TEOLOŠKI POGLEDI, versko-naučni časopis 3-4, Pravoslavlje, Beograd, 1989.

137. Tetcel Loran: KBALA, „Novo delo", Beograd 1987.Š.Todorov Bogdan: SAJENTOLOGIJA, referat sa 6. Svetskog kongresa o rehabilitacijiu psihijatriji Okruglog stola orehabilizaciji žrtava guru pokreta i psiho orgnaizacija Beograd, 1997.139. Todorov Bogdan: SEKTE NA INTERNETU, referat isto.140. Todorov Bogdan: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.141. Todorović Janja: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.142. Trifunović Drako: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.143. Univerzalni život: BESEDA NA GORI, Kultura, Beograd, 1993.144. Forčun, Dioi: KOSMIČKA DOKTRINA, Olja Ivanovski, Beograd, 1990.



145.FORUM, časopis, Srpsko kulturno udruženje, Frankfurt, 1992.146. From Erih i Dajsek, Suzuku: ZEN-BUDIZAM I PSIHOANALIZA, Nolit, Beograd, 1964.147. Haak Frindrih Vilhelm: TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA, Minhen, 1993.148. Holtorf Jirgen: ĆUTLJIVO BRATSTVO, Prosveta, Beograd, 1996.Houp Muri: PRAKTIČNE TEHNIKE PSIHIČKE SAMOODBRANE, Tornpres, Beograd, 1993.150. Hopko Tomas: PRAVOSLAVNE VERE, Kalenić 1992.151. HRIŠĆANSKI PREGLED, brojevi 1997-1998, Hram svete Trojice, Beograd.152. Cvetanović dr Vukadin: NEOBJAVLJENE BELEŠKE.153. Čedvik Oven: ISTORIJA REFORMACIJE, Dobra Vest Novi Sad, 1986. 154. ČOVEK I UNIVERZUM. brojevi 1997 -1998, Prirodni zakon.155. Džems E. O.: UPOREDNA RELIGIJA, Matica srpska, Novi Sad, 1985.156. Džomić Velibor: SEKTE; SATANIZAM I LAŽNI PROROCI, Kraljevo, 1994.157. Džordan Majkl: KULTOVI. Britanska biblioteka, London, 1996.158. Šakti Gavan: KREATIVNA VIZUELIZACIJA, Kretiva Knjaževac, 1995.159. Šire Eduard: VELIKI POSVEĆENICI, „Novo delo", Beograd, 1989.160. Šri Činmoj: AVATARI I UČITELJI, Jutro, Beograd, 1996.161. Šri Činmoj: JOGA I DUHOVNI ŽIVOT, Jugro, Beograd, 1996.162. Šri Činmoj: KROZ 100 GODINA. Jutro, Beograd, 1996.163. Šri Činmoj: PLES KOSMIČKIH BOGOVA, Jutro, Beogrd, 1996.164. Šri Činmoj: INTERVJU RADIO NJUJORKU, 1993.165. Šri Šrimad Baktivedanta Svami Prabupada: NAUKA O SAMOSPOZNAJI, Baktivedanta buktrast, Zagreb, 1997.166. Šri Šrimad Baktivedanta Svami Prabupada: ŠRI IZOPANIŠADA, Baktivedanta buktrast, Z

greb, 1980.167. Štajner Rudolf: ANTROPOZOFIJA I SOCIOLOGIJA, Antropozofska biblioteka Beograd, 1937.168. Štajner Rudolf: KAKO SE STIČU ZNANJA VIŠIH SVETOVA, Jugoslovensko Antropozofsko Društvo, Beograd,1927.169. Štajner Rudolf: TAJNA NAUKA U OSNOVAMA, Antropozofska biblioteka Beograd, 1936.SadržajPredgovor trećem izdanju .......................................................................................................................... 2Uvod ...........................................................................................................................................................

... 3Plan izlaganja..................................................................

............................................................................41. POJMOVI ŠTA JE CRKVA,ŠTA JE SEKTA, A ŠTA KULT? ...............................................................................................................5Pojam crkve ..................................................................................................................................................5Pojam sekte...................................................................................................................................................6Pojam kulta ..................................................................................................................................................7239

2. PODELA ..................................................................................................................................................73. DELOVANJE VERSKIH SEKTI .........................................................................................................8Opšti društveni odnosi i sistem vrednosti kao dobri preduslovi uspeha sektaškog delovanja ...8Verska neobrazovanost...............................................................................................................................8Kriza porodice ............................................................................................................................................9



Traženje pripadnosti ...............................................................................................................................9Traženje odgovora.......................................................................................................................................9Traženje identiteta................................................................................................................................10Potreba da se bude „nešto posebno"........................................................................................................10Spoljni, opšti ili javni načini predstavljanja i uticanja verskih sekti na građanstvo …Mehanizmi delovanja unutar samih sekti; odnosi među članstvom, i između vođa i članova…Oči u oči sa misionarom sekte kako postupiti……………………………………………………………19Kako da se ponašate ako vam se neko od članova porodice nalazi u sekti………………………………25Kako prihvatiti i kako se ponašati sa svojim detetom, tek izašlim iz sekte………………………….24 PSEUDOHRIŠĆANSKE SEKTE ...…………………………………………………………………….28Pseudohrišćanske sekte kroz istoriju……………………………………………………………………..29Evionati.......................................................................................................................................................29Gnostici.......................................................................................................................................................29Montanisti ..................................................................................................................................................29Apokrifi .......................................................................

..............................................................................30Arijci..........................................................................

................................................................................

.30Nestorijanci................................................................................................................................................30Monofiziti .................................................................................................................................................30Ikonoborci..................................................................................................................................................30Bogumili neomanihejci..............................................................................................................................31Katari .........................................................................

..................................................................................31Staroverci ...................................................................................................................................................32Reformacija kao idejni izvor savremenog sektaštva……………………………………………………..33Baptisti .......................................................................................................................................................33Nazareni .......................................................................................................................................................35Adventisti subotari...................................................................................................................................35

Jehovini svedoci.........................................................................................................................................37Mormoni.......................................................................................................................................................40Pentekostalci .............................................................................................................................................43Kreacionisti...............................................................................................................................................44Crkva božija................................................................................................................................................45



„Božja deca/Familija ljubavi"...................................................................................................................45Slobodna crkva............................................................................................................................................47Hristova crkva ............................................................................................................................................47Novoapostolska crkva.................................................................................................................................47Hristova crkva malokrštenja....................................................................................................................48Hristova crkva jevanđeljske braće. ... …………………………………………………………………….48Zapadnopravoslavna crkva..........................................................................................................................48Reč života....................................................................................................................................................48Univerzalni život .....................................................................................................................................485. OKULTIZAM I MAGIJA ....................................................................................................................51Magija i mistika .........................................................................................................................................51Magija i religija.........................................................................................................................................52Osvrt ne istorijat okultizma i magije……………………………………………………………….....53

Elementi okultizam i magije ......................................................................................................................53Okultističke pseudonauke, teorije i pravci…………………………………………………………….53Teozofija i antropozofija ........................................................................................................................54Hermetizam..................................................................................................................................................55Alhemija........................................................................................................................................................55Kabala...........................................................................................................................................................56

240Astrologija..................................................................................................................................................56Ekstrasens pravci ......................................................................................................................................58Numerologija talismanska magija . . ………………………………………………………………………………..59Narodna verovanja i običaji .......................................................................................................................61Spiritizam..................................................................................................................................................61Okultistički fenomeni, tehnike i veštine……………………………………………………………....62Parapsihički fenomeni, tehnike i veštine………………………………………………………………62Parafizički fenomeni, tehnike i veštine ............................................

................................................63Proročki fenomeni, tehnike i veštine................................................

...................................................64Razni vidovi proricanja ..............................................................................................................................64Okultno-magijski rituali ..........................................................................................................................65Bela i crna magija .......................................................................................................................................67Okultizam, magija i sekte danas..…………………………………………………………………………....67



6. ..............................................................JOGA I MEDITACIJA…………………………………….....68Joga ................................................................................................................................................................68Kratak istorijat i poreklo joge. ……………………………………………………………………………….....69Elementi i suština joge ............................................................................................................................70Jantre i mandales………………………………………………………………………………………………………74Vrste joge.....................................................................................................................................................75Meditacija ...................................................................................................................................................757.PSEUDOHINDUISTIČKE I DALEKOISTOČNE SEKTE........................................................78Uvod ..............................................................................................................................................................78Joga-centri……………………………….………………...………………………………………………..80Transcedentalna meditacija ...................................................................................................................... 80Karma-centar................................................................................................................................................106

Šri Činmoj .................................................................................................................................................106Sai Baba i Sai-centri................................................................................................................................110Ošo Bagvan Radžniš ....................................................................................................................................111Čandrasvami.................................................................................................................................................114Dzođken .........................................................................................................................................................114Meher Baba ...................................................................................................................................................11

4Vaišnavska verska zajednica Hare Krišna..............................................................................................115DžuŠen ..........................................................................................................................................................123Falun Gong ...................................................................................................................................................1248. SINKRETISTIČKE SEKTE..............................................................................................................126Uvod ..............................................................................................................................................................126

Rozenkrojceri ..............................................................................................................................................127Zlatna zora ...................................................................................................................................................131Masoni..........................................................................................................................................................132Svedenborgijanci........................................................................................................................................134



Iluminati....................................................................................................................................................135Teozofska i antroiozofska društva .........................................................................................................135Novo doba (New age)....................................................................................................................................138OTO Ordo Templi Orientis ............................................................................................................................139Bela gnostička crkva...................................................................................................................................164Sajentologija ...............................................................................................................................................167Unifikaciona crkva...................................................................................................................................178OM Šinrikjo ..............................................................................................................................................1839. SATANISTIČKE SEKTE ...................................................................................................................184Satanina crkva ...........................................................................................................................................192Slobodni spiritisti.................................................................................................................................193Satanina crkva Engleske ............................................................................................................................193

Međunarodno udruženje veštica (WICC) .................................................................................................194241Hram naroda .................................................................................................................................................196Belo bratstvo .............................................................................................................................................196Loza Davidova..............................................................................................................................................197Vrata raja....................................................................................................................................................197Red solarnog hrama..............................................................

........................................................................19810. KOMERCIJALNI KULTOVI .....………………………………………………………………….19911. SEKTE I BEZBEDNOST .....................................................................................................................204Opasnost od delovanja sekti po pojedinca ................................................................................................205Opasnost od delovanja sekti po porodicu .................................................................................................205Opasnost od delovanja sekti za društvo / državu ....................................................................................206Neokortički rat i verske sekte kao njegovo oruđe....................................................................................207Iskustva organa MUP-a Srbije ..…………………………………………………………………………212

Slučajevi samoranjavanja i samoubistava.................................................................................................212Slučajevi ugrožavanja javnog reda i mira ................................................................................................217Slučajevi nasilja .........................................................................................................................................218Slučajevi nestanka lica.............................................................................................................................225Slučajevi iz oblasti seksualnih delikata ...............................................................................................228



Još jedan savet ...........................................................................................................................................23012. PROBLEMI SA SEKTAMA MEĐUNARODNA REŠENJA.........................................................230Zaključak .......................................................................................................................................................234Literatura .................................................................................................................................................235Zoran D. Luković VERSKE SEKTEPRIRUČNIK ZA SAMOODBRANUIzdavačiIzdavačka kuća „Draganić"Gradski park 2, ZemunPravoslavna misionarska školapri hramu Sv. Aleksandra NevskogBeograd, Cara Dušana 63Za izdavačaMiodrag DraganićProtonamesnik Vajo JovićUrednik Jovan ZavlakLikovno-grafički urednik Milena MijailovićLektura i korektura Vesna KapuranKompjuterska priprema sloga Daliborka Mijailović

Štampa JANUS, BeogradŠtampano u 3000 primerakaISBN 86-441-0306-7242Telefoni plasmana knjige: 1778-566 i 157-159Adresa: 11070 Novi Beograd, Dušana Vukasovića 76www.draganic. so.ui, e-mail:[email protected] u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd284/289LUKOVIĆ, Zoran D.Verske sekte : priručnik za samoodbranu / Zoran D. Luković. 3. izmenjeno i dopunjenoizd. Beograd : Draganić : Pravoslavnamisionarska škola pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog, 2000 (Beograd : Janus). 349 st

r. : ilustr. ; 24 cm. (Biblioteka Posebnaizdanja/[Draganić])Tiraž 3000. Str. 5-6: Predgovor trećem izdanju / Vajo Jović. Bibliografija: str. 341-345.a) Verske sekte b) Okultizam c) Magija ID= 84516364Zoran D. LukovićVERSKE SEKTEPRIRUČNIK ZA SAMOODBRANU.. .Reč je o kompetentnom autoru koji se, kako kroz službu, tako i privatno petnaestgodina baviovom pojavom.Kvalitet rada ogleda se u mnoštvu informacija koje autor nudi o genezi, pojavnim oblicima i

mehanizmima delovanja verskih sekti i pokreta na teritoriji SR Jugoslavije. Opasnost od istihjasno predstavlja, bez težnji za senzaciuonalizmom, autentičnim primerima i ilustracijama.Čitajući ovaj pristupačan tekst možemo se bez napora upoznati sa suštinom, delatnosti iopasnosti od verskih sekti na našim prostorima što pruža mogućnost da se na pravi načinprivatno i profesionalno postavimo u cilju odbrane nacionalne tradicije kulturei društva ucelini.Načelnik UKP, pravnik MUP Srbije Milenko Erčić



.. .Veliko je zadovoljstvo isčitavanje stranica ove knjige jer ona u isto vreme sadrži potrebnonaučno-objektivno prikazivanje činjenica u vezi sa sektama, i pisana je popularnim,lakim stilomkoji nosi čoveka da je pročita od korice do korice u jednom dahu, kao kakvo štivo iz oblastibeletristike. Uz to, upečatljivost daju i kriminalistički prikazi iskustva žrtava sa kojima jepisac imao lični kontakt i opit. Knjiga kao malo koja te vrste obiluje autentičnim podacima,koji sekte, jednu po jednu, razotkrivaju kao grupe vrše duhovni teror i nasilje. Kao takva može sestaviti rame uz rame sa sličnim delima najvećih svetskih stručnjaka sektologa.Posebnu pažnju ova knjiga zavrećuje svojim iznenaćujuće visokim teološkim nivoom, s obz

verske sekte

Documents