vesna elez - pitanje inteligencije i gluposti u buvaru i pekišeu g. flobera

7/30/2019 Vesna Elez - Pitanje inteligencije i gluposti u Buvaru i Pekieu G. Flobera

1/9

1

Vesna ElezTA JE PISAC HTEO DA KAE?

PITANJE INTELIGENCIJE I GLUPOSTI U BUVARU I PEKIEUGISTAVAFLOBERA

Nedovreni roman Gistava FloberaBuvar i Pekiejedno je od najzanimljivijih dela svetskeknjievnosti koje i u dvadeset i prvom veku deluje avangardno. Urnebesna satira u kojoj dvainovnika, Buvar i Pekie, odluuju da napuste Pariz i posvete se poljoprivredi, hemiji,medicini, biologiji, geologiji, arheologiji, istoriji, knjievnosti, gimnastici, filozofiji, teologiji ipedagokom radu, itaocu jasno pokazuje Floberov prezir prema francuskom buroaskomdrutvu devetnaestog veka. itajui o njihovim katastrofalnim pokuajima da ovladajunaukom i silnom naunom literaturom u ovoj karikaturi filozofskog romana italac, iakouiva u Floberovom majstorskom postupku, ne moe a da ne oseti i neku vrstu nelagode,neku vrstu zebnje. Ovaj roman je poslednje Floberovo delo, posthumno objavljeno 1881.godine, nakon pieve iznenadne smrti 8. maja 1880. godine. Nelagoda koju italac oseauprkos nezadrivom smehu i humoru svakako je vezana za gorinu poslednjih pievih

godina. Tuna groteska koju je Flober eleo da prikae osvetljava dvostrukost satirikeotrice: ismevajui buroaske konvencije i stereotipe, Flober znalaki dozira i vrline glavnih

junaka, preko kojih italac shvata i traginu komponentu ovekovog poloaja u celini i kritikuljudske ohole tenje ka izvesnosti i sigurnosti. Stapajui glasove u pripovedanju, Floberitaoca dovodi u jo sloeniju situaciju. Iako je svestan velikih intelektua lnih nedostatakaglavnih junaka, italac, upravo zbog narativnog postupka u kojem Flober ne dozvoljava

jasnu identifikaciju glasova, ostaje zbunjen: iako mu se na prvi pogled ini da su Buvar iPekie glupi i naivni, pita se da li je to stvarno tako.

Inteligencija subjektaFlober, da bi proizveo njemu tako drage efekte iz Kandida, opredeljuje se za ironijskiobrazac, vrlo drevan, koji su koristili Petronije, Rable, Servantes, Volter. Ovaj knjievni

postupak suoava naivnog junaka, bez praktinog ivotnog iskustva, sa realnou: burlesknisusret junakovih ubeenja sa stvarnou uvek obezbeuje izrazito komine efekte.Osnovno obeleje kojim ova metoda ostvaruje sve prednosti jenaivnost protagoniste. Ustvari, glavni lik se nalazio van ivotnog vrtloga zbog svog privilegovanog poloaja, svogobrazovanja ili usled sticaja okolnosti. Zatim se njegov veliki polet kosi sa pravilima kojavae u stvarnosti. Junaci poslednjeg Floberovog dela dele ovu vrstu naivnosti i opinjeni suknjigama. Knjige su njihova stvarnost.Buvar i Pekie su zaokupljeni svojim zanimanjem prepisivaa. Povlaenje i uranjanje u svetknjiga podvlai njihovu naivnost. Ovu neiskvarenost potvruje i potpuna Pekieova ednost,koji je u pedeset drugoj godini, i pored boravka u prestonici, jo uvek bio nevin.1Pitanje koje se odmah postavlja, nakon susreta Buvara i Pekiea, i sve dok traju njihoviueni podvizi, odavno je poznato: jesu li oni inteligentni? Iako je pieva namera da napiefarsu kritike enciklopedije dovoljan ironijski indikator, italac je zbunjen mentalnim

kvalitetima koje ispoljavaju Buvar i Pekie. Floberova ambivalentna fascinacija glupou nijedovoljna da bi se potpuno odgonetnuo njegov ifrovani plan. Inteligenciju i glupost nije takolako razluiti, podvlai Flober upismu od prvog avgusta 1855: Glupost nije s jedne, a Duh sdruge strane. To je kao Porok i Vrlina. Zaista je bistar onaj ko ih razlikuje.2Izgleda da je pitanje teko, bez zadovoljavajueg odgovora. Miljenje da bi dvojicainteligentnih prepisivaa napisala Renik otrcanih misliu drugom tomu, a da bi ga dvaglupana prepisivala,3ne daje uputstvo za razumevanje onog to itamo. Emil Fage smatrada pitanje inteligencije pre osvetljava pisca nego likove:

Flober je bio takav eret da nije mogao da odoli zadovoljstvu iznalaenja zrnca gluposti kod


2/9

2

pametnog oveka, to je uostalom uvek mogue. Ovako uBuvaru i Pekieuraskrinkavapogrenu elju da junaci uvek budu glupi, ak i kad imaju delimino tane ideje, te je takoonda pisac taj koji ne ispoljava sasvim pouzdano zdrav razum; a injenica da misli da su sveideje koje razmatraju njegovi zaprepaeni junaci pomalo smene ini da smatramo da i nijetoliko inteligentan kao to misli. OvoBuvaru i Pekieudaje izgled koji vara i dvostruki aspektkoji u naem duhu budi stalnu neizvesnost.4

Preteno se prihvata miljenje da protagonisti nisu ni pametni ni glupi ili da su i pametni iglupi.5 Stefani Dor-Krule ispravno primeuje da su ova dva lika ipak obdarena izvesnominteligencijom, budui da je njihova osnovnamotivacija elja da izau iz neznanja.6Ova funkcionalna osrednjost rezultat je stapanja burlesknog, gorine i kominog. Onapokazuje recept koji je Flober ve ranije primenjivao na arla Bovarija: pomeati karakternecrte koje nisu izrazito protivrene, na primer glupost i vernost, odgovornost i naivnost.Kao to se esto istie, Buvar i Pekie su stekli odreeno obrazovanje i donekle napredovali.Iako njihovi empirijski poduhvati ne uspevaju, pisac stapa glasove u pripovedanju i to takoda ne znamo kome da ih pripiemo. Kada itamo uputstva za zdrav i uredan ivot, naprimer, iako jasno uoavamo namerno preuzete stereotipe, ne znamo tano ko govori:

aa vode ujutru je opasna. Svako pie ili jestivo bilo je propraeno slinom opomenom ilireima: ravo! uvajte se preteranosti! ne odgovara svima!. Zato ravo? Gde jepreteranost? Kako znati da li vam ta i ta stvar odgovara?7

Bilo kako bilo, Buvar i Pekie napreduju iz radoznalosti: Obavetavali su se o otkriima,itali prospekte, i zahvaljujui ovolikoj radoznalosti inteligencija im se razvi.8Jo nekiznakovi inteligencije se javljaju pre nego to e napustiti Pariz, shvatili su da im se gadinjihov kancelarijski posao: Jednolinost kancelarije postajala im je mrska (...) Nekada subili skoro sreni; ali otkako su se meusobno vie cenili njihov ih je posao uniavao, i oni supojaavali tu odvratnost jedan kod drugog, uzajamno ushiivali, kvarili se.9 Osetljivi su naideju o smaku sveta i ak sposobni za pesimizam. Ponovo im pisac priskae u pomostapanjem glasova. Najpre Buvar eli da istakne da svet ne mora odmah propasti:

Jo nismo do toga doli ree Buvar. Nadajmo se odvrati Pekie.Kako bilo! Tek taj svretak sveta, ma kako dalek bio, oneraspoloi ih i, jedan kraj drugog,hodali su u tiini po ljunku.10

Veliki dogaaj, veliki preokret nastaje u trenutku njihovog prosvetljenja, kada spoznajusvoju nadmo u osmom poglavlju: Onda se u njihovom duhu razvi jedno alosno svojstvo,svojstvo da vide glupost i da je vie ne podnose. Beznaajne stvari su ih alostile: reklame unovinama, profil nekog graanina, neko glupo razmiljanje koje su sluajno uli.11 Floberse poigrava hermetinom simbolikom broja osam, koji oznaava promenu, okultno, dubokipsiholoki preokret i smrt. Tada junaci dele autorovo miljenje, dele odvratnost premagluposti, kao i u drugom poglavlju: Zgaeni na svet, odluie da vie nikog ne viaju, daive iskljuivo u svojoj kui, za same sebe.12Ovaj kljuni preokret otvara novi problem: ovakav osvrt na glupost ne potvrujerudimentarnu inteligenciju Buvara i Pekiea, ve pokazuje neverovatan stepen oiglednostigluposti ak i dva pisara uspevaju da je primete! Primer iz etvrtog poglavlja, o tekoamapisanja istorije, to potvruje:

Kad bismo napisali ivot vojvode od Angulema?

Pa to je bio glupak! odgovori Buvar.13Moemo ak rei da je dvostrukost intelektualnog statusa Buvara i Pekiea osovinaFloberove metode. Takav problematian status omoguava mu da od nauke koja eli dapostane religija naini burleskni teatar, a da je ne izvrgne ruglu u potpunosti, jer se uvekmoe tvrditi da Buvaru i Pekieu, likovima sumnjive inteligencije, zapravo nedostaje metoda.Ambivalentna inteligencija je, izmeu ostalog, i paravan za napad na naune zilote, na isti iuzroni empirizam koji eli da zauzme mesto religije. U ovom smislu, slaemo se sakonstatacijom Emila Fagea da razoaranja Buvara i Pekiea nita ne dokazuju.14 Iako jeovaj zakljuak sasvim opravdan, pogledajmo neke od vanih postupaka pomou kojih Flober


3/9

3

nijansira osobine svojih junaka, naroito njihovu inteligenciju.

PrepisivanjeNe treba izgubiti iz vida da ovo priznavanje opte gluposti predstavlja neposredan motiv zapisanje drugog toma Buvara i Pekiea. Rene Dimenil je ve pokazao da Kopija nije bilazamiljena kao puka mehanika delatnost, niti kao isto prepisivanje; naprotiv, ona je

trebalo da podrazumeva svestan izbor.15Dimenil potkrepljuje svoje miljenje Floberovomnamerom da ubaci dijaloge i razgovore prepisivaa da bi ublaio automatizam i suvoparnostteksta.16Druga hipoteza podrazumeva da junaci sluajnonalazeZbirku gluposti, ali postaje

jasno da je oniprave u svakom sluaju, ova opcija pretpostavlja da je vreme u kojem suglavni junaci iveli toliko buroasko i groteskno daoni ni ne mogu da naiu na neto lepo iplemenito, izuzev knjiga.17Drugi nezaobilazni moment: u scenarijima koje je Flober ostavio, nalazimo sledee: meustarim hartijama koje su prikupili nalazi se poverljivi izvetaj doktora Vokorbeja upuenprefektu, na njegov zahtev da proveri da li su dva inovnika opasni ludaci:

HII = zakljuak

Jednog dana nalaze (u starim hartijama iz fabrike) koncept Vokorbejevog pisma gospodinu

prefektu.Prefekt ga je pitao da li su Buvar i Pekie opasni ludaci. Doktorovo pi smo je poverljiviizvetaj koji objanjava da su to dve bezazlene budale. Poto rezimira sve njihove radnje imisli, ono mora predstavljati kritiku romana za itaoca.ta da radimo s ovim? Nema razmiljanja! Prepisujmo! Treba ispuniti stranicu, dovriti

spomenik. Jednakost svega, dobrog i loeg, Lepog i runog, beznaajnog i osobenog.Samo su pojave stvarne. Zavriti prizorom dvojice oveuljaka nadnesenih nad radnim stolom, kako prepisuju.18Ovde se ne radi samo o odluci o prepisivanju, uprkos svemu, kao to pokazuje Dimenil. Ovo

je prvorazredni intertekstualni pokazatelj: povratak Don Kihotu. Seamo se kako skonavaServantesov junak: bolestan i iscrpljen svojim dugim juriom, treba da sastavi testament ida se odrekne svojih preanjih ideja, da prizna svoje ludosti. Alonso Kihano to ini, lien

svog vitekog dvojnika. Ovo je moda jedan od retkih pravih pretea tune groteske.Meutim, Buvar i Pekie, uprkos velikim preispitivanjima savesti, odluuju da prepisuju.Gaenje prema gluposti u prvom tomu je dakle razlog za postojanje drugog: moemo lismatrati da se inteligentno dranje javlja kada postaju pisci, kada odluuju da to postanu?Radi li se i o farsi romana o umetniku? Buvar i Pekieje sve ovo odjednom. Promenaprvobitne namere, gde ih je pisac zamiljao kao groteskne likove, kao otelotvorenje vekaburoaske gluposti, zavrava se tako to im daruje milost pisanja, gde su, kao to tvrdemnogi kritiari, nosioci autorovih ideja. Za promenu prvobitne namere postoji vie razloga,od kojih je jedan neporecivo roditeljstvo koje povezuje Flobera sa njegovim junacima. Kao usvakoj zajednici koja traje dovoljno dugo da bi postala redovna, osobine lanova se prepliu.Ovo nije samo prosta konstatacija napora koji je Flober uloio da bi primenio svoj plan, ve

je to i dokaz kako je izuzetno teko povinovati se dogmi o bezlinosti u pisanju. Moda bipoloaj pisara u drugom tomu predstavljao taj eljeni ideal sastaviti Zbirku gluposti, biti

prisutan, a nevidljiv, ostvariti stari Floberov san. Tako pisanje Buvara i Pekiea, u stvari,obiluje promenama i prelazima ostaje da otkrijemo jesu li te promene i prelazi namerni ilispontani. Za Dimenila je nesporno da su protagonisti postali simpatini autoru ovasimpatija ga podstie na karikaturu sopstvenog karaktera.19Fage, jedan od retkih kritiara koji istiu da jeBuvar i Pekienedovreno delo ne trebadakle uriti sa zakljucima ne proputa, meutim, da omalovai, iz ko zna kojih razloga,Floberov poduhvat. Tvrdi da je Flober eleo sveda razume, ne da bi shvatio, ve da saznakako se treba ponaati ako hoemo da nita ne razumemo, i dodaje, opominjui: Primetiteigru koja ne samo da je detinjasta, niska, nedostojna oveka, ve i vrlo opasna. 20 Fage je


4/9

4

shvatio opasnost ovog strunog ispitivanja gluposti koje, prerueno u priu o dva inovnika-prepisivaa, krije filozofsku vrednost, i, to je jo opasnije, istinu. Trebalo je da proemnogo godina da bismo razumeli da Floberov projekt ima estetiki i skeptiki znaaj, da jepria o dva prepisivaa lano jednostavna.21 Postoje i drugi simptomi u prvom tomu kojiih pribliavaju inteligenciji i osetljivosti.

Melanholija, misao o smrtiBuvar i Pekie stiu svest o smrti. Ovaj vaan dogaaj oznaava otvorenost duha.Inteligencija je neophodan preduslov za melanholiju. Meutim, pre melanholije stupa nascenu metafiziki strah. Dijalektika ivota i smrti vidljiva je u procesu ubrenja:

U njegovo su dvorite donosili leine ivotinja kojima je ubrio svoju zemlju. Raskomadanestrvine razasute su bile po poljima. Buvar se osmehivao usred toga kunog smrada. Jednapumpa nametena na kolicima pljuvala je teno ubre na useve. Onima koji su se gadili, on

je odgovarao:Ali to je zlato, to je zlato!22Ples smrti u Buvaru i Pekieupoinje vrlo rano. Njegovi vesnici, kao to je buanje konzervi,propadanje i pustoenje polja sa usevima, zapoinju uenje o sveprisutnosti smrti. Joeksplicitniji nagovetaji nalaze se u drugom poglavlju, nakon oduevljenja medicinom, nakonispitivanja kostura koji su videli kod gospodina Vokorbeja i njihove odluke da nabave jedan

kostur za sebe:Kostur ih iznenadi isturenou vilice, rupama oiju, uasnom duinom ruku. Nedostajalo imje neko delo koje bi to objasnilo; odoe ponovo do gospodina Vokorbeja, i, zahvaljujuipriruniku Aleksandra Lota, nauie delove kostura, u udu ostajui pred kimenim stubom,koji je, kau, esnaest puta jai nego da ga je Tvorac nainio pravim.Zato ba esnaest puta?23Melanholija dostie svoj vrhunac s idejom o samoubistvu. Primetimo da je ideja osamoubistvu esto jedno od avolovih lica, ideja o nitavilu. Buvar i Pekie, do kojih dopirepomisao o nitavilu, razmiljaju o problemu samoubistva:

I pretresoe pitanje samoubistva.U emu lei zlo ako se odbaci teret koji vas pritiska? I poini delo koje ne kodi nikome? Akobi ono vrealo boga, zar bi mi imali tu mo? To nije kukaviluk, ma ta se govorilo, i lepa je

bezonost izrugati se, makar i na svoju tetu, onome to ljudi najvie cene.24Flober, kao u mnogim drugim situacijama gde je re o nekoj vanoj temi, posee zapolifonijskim principom. Neodreenost govorne situacije ne dozvoljava nam da pronaemovrstu taku oslonca. Ko govori? Situacija je jo sloenija kada se slobodni indirektni ilislobodni direktni govor ne pripisuje ni jednom ni drugom junaku, ili kada iskaz podsea nasolilokvij gde se mi odnosi na ljudski rod. Pitanje samoubistva spada u neutralne iskazekoji se odlikuju odsustvom oigledne ironije. Rei emo da Flober ovde ne eli da prikaeistu grotesku odsustvo odgovora nadoknauje prisustvovanje pononoj misi 24.decembra, jednom od retkih datuma u romanu ona govori o iskustvu samog Flobera kojipremeta svoje junake u crkvu gde ih osvaja blaenstvo:

Svetenik pokaza hostiju na kraju svojih ispruenih ruku, podignutih to je mogue vie.Onda izbi vesela pesma koja je pozivala svet da se pokloni Kralju anela. Buvar i Pekie,nehotino, pridruie se i oseali su kao da se neka zora raa u njihovoj dui. 25

Stvarno suoavanje sa oiglednom ogranienou fizikog ivota zbilo se u osmom poglavlju,kada nailaze na pseu leinu. Ovaj tuni prizor raspadanja ganuo je Buvara i Pekiea: Bilaih je obuzela misao o smrti. Razgovarahu o njoj na povratku.26 Ponovo pripovedanje stapaglasove i ne znamo kome da pripiemo nastavak razmiljanja o smrti:

Na kraju krajeva ona ne postoji. Pretvaramo se u rosu, u povetarac, u zvezde. Postajemodeo soka drvea, sjaja dragog kamenja, perja ptica. Vraamo Prirodi ono to nam jepozajmila, i Nitavilo pred nama ne sadri nieg to bi bilo stranije od Nitavila koje senalazi iza nas.Pokuavali su da ga zamisle pod vidom guste noi, jame bez dna, neprekidne nesvesti; sve


5/9

5

je drugo vie vredelo od ovog jednolikog, apsurdnog i beznadenog ivota.27Od presudne je vanosti odreivanje nivoa u ovom kratkom pasusu. Nemogue je utvrditikome pripadaju ove ideje. Da li su ovo preuzete fraze, citirani panteistiki govor ili linoautorovo ubeenje? Lirski ton zbunjuje; ovo mi upuuje na protagoniste kao i nasveznajui glas. Vidimo, i to je neobino vano, da Buvar i Pekie pokuavaju da zamislesmrt, da pronau njenu predstavu. U svakom sluaju, zakljuak da ovaj jednoliki, apsurdni

i beznadeni ivot predstvalja jasan simptom melanholije, koja je, premaReniku otrcanihmisliznak uzdizanja duha i plemenitosti srca.28Kao i u mnogim drugim vanimsituacijama, Flober ini narativnu situaciju dvosmislenom i nejasnom, tako da italac imautisak da Buvar i Pekie postaju mudriji.

Dva epistemoloka ugovora kako prihvatamo ideje?Moda je dobar trag za odgonetanje enigme inteligencije dvojice pisara razmatranjeromaneskonog okvira, odnosno formalnih kalupa koje je Flober primenjivao.Problem stereotipa i kliea se namee. Meutim, treba jasno razdvojitiRenik otrcanihmisliod stereotipa na koje nailazimo u Buvaru i Pekieu. U Renikuse radi o dvostrukompreuzimanju: prvo se odnosi na buroaske stereotipe i kliee iz devetnaestog veka, a drugovri Flober. Buvar i Pekie se jo uvek nalaze u prvoj fazi.Don Grin ispituje epistemoloku vrednost otrcane misli iz Renikai istie njene osobine:

ona je negativna formira se u odnosu na stereotip, predrasudu i unitava je; dijalektinaje, jer eli da bude sveobuhvatna da obuhvati negaciju i afirmaciju.29 Ova dijalektika nedopire do Buvara i Pekiea. Ova vrsta ideja nije namenjena protagonistima Floberovogromana na poetku njihovog poduhvata. Grin ima na umu opta mesta, odnosno kliee kadagovori o romanu: Na prvim stranicama romana vidi se da su stereotipi neophodni zapravilno funkcionisanje drutva; oni predstavljaju jedinu dodirnu taku meu glavnim

junacima. Oni obezbeuju komunikaciju, garantujui ista mentalna stremljenja pojedinaca tako se socijalna kohezija zasniva na optoj gluposti.30Ono tonam se ini vanijim jeste konstatacija o mentalnom sklopu Buvara i Pekiea: Duh,kod Buvara i Pekiea, nikako nije prazan list hartije na kojem bi trebalo upisivati saznanja,ve jedno konkretno mesto, ve popunjeno, gde nove ideje nalaze svoje mesto samo ukolikopremetaju ili menjaju ve postojee ideje.31U ovom smislu, klie predstavlja pravu

epistemoloku prepreku.Odreena razluivanja mogla bi da rasvetle gnoseoloku problematiku junaka. Prvo trebarazlikovati parodijski okvir filozofskog romana, koji je eo ipso epistemoloki, budui da uvekgovori o znanju junak filozofskog romana je nosilac filozofskih ideja. Druga nit je nitobrazovnog romana ovde je obrazovni proces pravo empirijsko iskustvo, jer ga naukazahteva. Komino, burleskno i tragino poivaju na razlici izmeu ova dva formalna ugovoradvojica prepisivaa obuhvaeni su naunim okvirom dok prolaze kroz enciklopedijskikurikulum.Repertoar epistemologije, kao nauke o saznanju, pokazuje se korisnim. Primetiemo da jepriljenostprepisivaa uglavnom empirijska. Empirizam tvrdi da je znanje rezultatovekovog iskustva. Ono to Buvar i Pekie primenjuju nalik je naivnom empirizmu, kojismatra da nai pojmovi i ideje moraju da se ispitaju u stvarnosti i nakon toga prihvate iliodbace, u zavisnosti od stepena njihovog poklapanja, odnosno njihovog saobraavanja sa

posmatranim injenicama. Empirizam je po definiciji proces uenja i pripada nauci.Burleskno u Buvaru i Pekieupotie od ovih provera u stvarnosti koje oni ne sprovode kakotreba. Teoriji saglasja ovde se zadaje teak udarac, jer farsa i satira ele da ukau nainjenicu da stvarnost nikada ne odgovara naim predstavama.Da je Flober eleo da pokae propuste u temeljima svakog znanja je bez sumnje tano, alida li je eleo da pokae i autistinu usamljenost naih saznajnih moi? Buvar i Pekie surtve knjikog znanja, koje karakterie odgovarajui odnos izmeu oznaitelja i oznaenog,kao u jeziku,32ali ini se da su Buvar i Pekie posrednici preko kojih Flober eli da potkopasvaku vrstu pogrene kritike znanja. Po miljenju Lea Bersanija, Flober je eleo da


6/9

6

diskredituje kritiku: Drugim reima, prelazak [na Stvarno], kao i roman u celini ne govoreo manjkavostima saznajnih moi Buvara i Pekiea ni o stanju ljudskog znanja u nekojposebnoj oblasti; pre e biti da Flober potire svaku vrstu ontologije koja bi dozvolila takvukritiku nameru. Ljudsko znanje je istovremeno odvojeno od svog izvora i od svojerecepcije.33

Greka u metodi ili nedostatak inteligencije?Uprkos funkcionalnoj osrednjosti protagonista, svakom itaocu je jasno da Buvar i Pekieimaju neki veliki nedostatak. Od samog poetka, satira i farsa namerno karikiraju pogrenumetodu prepisivaa, a da bi roman opravdao ovakvu burlesknu potku, sigurno je da junacinee pronai valjanu metodu. Kao to smo ve mogli da primetimo, njihova inteligencija jeproblematina, ali ih ipak ne doivljavamo kao glupane upravo zbog njihove elje da izau izneznanja. injenica da nisu u stanju da uoe veliki jaz izmeu svoj ih verovanja i stvarnosti,kao i njihova nesposobnost da utvrde uzroke pojava, ugroava im opstanak. Meutim, oni sena udesan nain odravaju. italac zatim vidi da ele da se dokopaju znanja,vulgarizovanog ili ne, koje nalaze u udbenicima i prirunicima. Potom im nedostaje umee,praktina primena, koja predstavlja neophodni prelaz ka uspenom izvrenju svakogpoduhvata.Takoe zapaamo da Buvar i Pekie ne povezuju steena znanja. Svaki put poinju od nule,

kao da im ve nauene lekcije niemu ne slue. Njihov osnovni nedostatak je nesposobnostapstrakcije. il Grane smatra da je njihov osnovni problemnemogunostprosuivanja.34Ova sposobnost primene apstraktnog znanja na pojedinanesluajeve osnovni je pokazatelj inteligencije i, po Graneovom miljenju, njegovo odsustvoukazuje na glupost. Naa primedba tie se onog to Grane podrazumeva, a to je da jenedostatak glavnih junaka odsustvo moi povezivanja. Poto je saznanje sintetike prirode,Buvar i Pekie, zbog ve pomenute mane, nikako da dou do njega. Meutim, miljenje da

je njihov glavni problem iskljuivo metodoloke prirode, injenica da nisu mogli da naueumee uenja35, staje u odbranu protagonista.

Knjige su krive za sveFloberov skepticizam ne ukazuje samo na nedostatke glavnih likova. Oni nisu jedini nosioci

tekoe u razumevanju amalgam pogrenog epistemolokog truda sainjen je odneraskidive veze glavnih junaka sa knjigama, ija je odgovornost takoe znaajna. Najvaniji problem u vezi sa mentalnim sposobnostima Buvara i Pekiea lei u odgovoru napitanje da li su oni glupi ili su samo neznalice.36italac se zatim pita da li prepisivainapreduju tokom svog enciklopedijskog poduhvata. Nijedan siguran signal koji bi ovopotvrdio ne nalazi se u tekstu. Ovo je zadatak kojije Flober preutno namenio itaocu: dokse pita o intelektualnom statusu glavnih junaka, italac i sam prolazi kroz epistemolokiproces koji mu knjievni postupak namee, postaje svestan vanosti ovog pitanja i usvajakritiko polazite. Ovo polazite implicira da glupost nije glavna osobina Buvara i Pekiea37,ve da odnos izmeu stvarnosti i onog to itaju tu igra odluujuu ulogu. Kao to jenemogue pouzdano rei da li autor preko junaka izraava neke od sopstvenih ideja ili im sepodsmeva, jednako je teko izdvojiti polove tetnih uticaja oni potiu od glavnih junaka,od njihove okoline kao i od knjiga koje itaju nepredvidljivo sadejstvo ovih inilaca stvara

tekoe u saznavanju. Problem epistemolokih posledica itanja je oigledan uGospoiBovarii u Sentimentalnom vaspitanju, ali u Buvaru i Pekieudobija svoj pravi znaaj.Vrednost knjige je znalaki istaknuta, jer je knjiki diskurs kljuni element samog knjievnogpostupka. Sam status knjige dovodi se u pitanje.38Kao to je to Ekhard Hefner lepo sroio,ono to Flober eli da pokae jeste opta nemogunost iznalaenja puta za valjanu primenuknjikog znanja i za odgovarajuu predstavu o svetu preko mase knjiga iz univerzalnebiblioteke.39U ovome se oituje Floberov skepticizam. Preko satirine dimenzije iponaanja dva pisara pokazuje se nemogunost zvaninog mnjenja devetnaestog veka dastvori sliku koherentnog znanja: Osnovna i najvanija strukturaBuvara i Pekiea,odnosno


7/9

7

neuspeha junaka, ne proizlazi iskljuivo iz naivnog i nedovoljno ozbiljnog ponaanja glavnihlikova; ovaj neuspeh takoe proistie, u velikom broju sluajeva, iz injenice da samaepistema tog vremena ne predstavlja vie koherentan i zatvoren sistem razliitih granaznanja, ve se raspala u mnotvo nauka i autonomn ih/heteronomnih metodologija koje semeusobno takmie.40Flober je uspeo da otkrije, preko tune groteske i poloaja svojih likova, ponor nad koji se

nadnelo samo nekoliko smelih duhova: ljudsko znanje je podlono grekama, izgraeno jena krhkim temeljima, izvesnost ne postoji. Jasno je da je Flober pokazao da se ne moepotpuno verovati udbenicima i da postoje protivrenosti meu najstrunijimnaunicima41, ali pitanje koje se postavlja u vezi sa skepticizmom u Buvaru iPekieuodnosi se na njegove dimenzije. Da li je to radikalni skepticizam, pesimistiki, ili jeipak mogue doi bar do nekog saznanja? Moda odgovor lei u iskazu koji ne podlee ironijiu tekstu: Izvesnost da nita ne postoji (ma kako bila alosna) ipak je izvesnost. Malo jeljudi sposobnih da je imaju.42 Flober ostavlja prostora za valjano saznanje.Kao Montenjev sledbenik, Flober naglaava ogranienost ljudskih saznajnih moi, ali takoeeli da pokae da ispravna metoda i valjano obrazovanje mogu oveku da osvetle putsaznanja: nesaznatljivo je to u manjoj meri ukoliko ga na duh prepozna i prizna. Autornigde eksplicitno ne ukazuje na ovakav stav, ve ga italac iitava. Ovo postaje jo jasnije ukoliko se uoi dvostruki status greke u Floberovom romanu. Flober

je eleo da pokae da je greka priroena svakom ljudskom poduhvatu, jer su naesaznajne moi ograniene. S druge strane, najveu greku ini ovek Napretka: u urbi dato pre osvoji sve discipline univerzalnog znanja, on nema vremena da uoi vane veze i dazaista vidi. Put koji prelaze Buvar i Pekie pokazuje ono to ak Nef naziva racionalnougreke.43Takoe se moemo pitati, kao Klodin Goto-Mer, o mogunosti zavretka ovako koncipiranogdela. Da li je stvarno bilo nemogue privesti kraju ovakav projekt, bez obzira na udeosluaja koji je hteo da Flober umre pre nego to je ispunio svoj plan? 44Jo jedan fenomenmoe biti znaajan za razumevanje kasne Floberove knjievne produkcije. To je prosede koji

je Flober primenjivao kako bi odstranio svako mogue nametanje finalnosti, kretanje kazakljuku. Pokuao je da amputira tkivo teksta koje bi ukazivalo nakonkluzivnost.45 Medicinski termini pogoduju opisu prave disekcije koju Flober sprovodi u

tekstu. Ova operacija prethodi utisku eliptinosti koji italac stie. Pjer-Mark de Biazipokazuje genetike etape formiranja konanog teksta, ukljuuje scenarija, zatim detaljnoponovno pisanje, balzakovsko proirivanje, koje je kasnije znaajno osakaeno posleFloberove intervencije koja eli da izbrie svaki trag finalnosti: Na ovaj nain floberovskitekst se stvarno zavrava tek kad pisac postaje siguran da je u sredite svog dela postavioono o emu je nemogue odluiti, kako bi rizik konkluzivnosti bio potpuno otklonjen.Floberovski rukopis nastoji da na svakom stratekom mestu prie odredi zone nedovrenostikoje su smiljene da bi delimino uestvovale u prostoru stvaranja znaenja koditaoca.46italac, polazei od ovih oiljaka koji su ve zacelili u tekstu, ipak bolje razume

jaz izmeu dokumenata i teksta, izmeu teksta i stvarnosti.Tako na kraju shvatamo da je Rolan Bart bio u pravu ono to je najvanije mora bitidrugde. Iako odmah uoava otrinu Floberove satire, italac polako shvata da njena glavnameta nisu iskljuivo Buvar i Pekie i da problem njihove inteligencije nije puko funkcionalno

reenje. Ovaj problem ukazuje na dvostruku perspektivu koja see dalje od samihprotagonista, a italac shvata da ne moe da odredi njen domet, ma koliko pokuavao.Ponovo se pitamo o svetu i ludosti, kao i o njenom poreklu, sve nam to zvui poznato.


8/9

8

..1 Gistav Flober, Buvar i Pekie, prev. Dobrila Stoi, Beograd, Novo pokolenje, 1953, str. 61.

..2Correspondance, t. II, str. 585586.

..3 Antoine Compagnon,Comme si le coeur de lhumanit entiere..., u Bouvard et Pcuchet centenaires, textes runis parDominique-Gilbert Laporte, Paris, ditions du Seuil, 1981, str. 22...4 mile Faguet, Flaubert, Paris, Hachette, 1906, str. 134...5 Antoine Compagnon, op. cit, str. 23. Videti i studiju Stphanie Dord-Crousl,Bouvard et Pcuchet de Flaubert, une

encyclopdie critique en farce, Paris, Belin, 2000, str. 37: Izgleda da je najbolje rei da su Buvar i Pekie obdarenifunkcionalnom osrednjou, koja je zamiljena u skladu sa unutranjom koherencijom dela i sa uslovima za ostvarenjenjegovog plana (odnosno njegove poetike)...6 Stphanie Dord-Crousl, op. cit, str. 39...7Buvar i Pekie, str. 70...8Ibid, str. 15...9Ibid, str. 1516.10Ibid, str. 82.11Buvar i Pekie, str. 211.12Ibid, str. 52.13Ibid, str. 113.14 mile Faguet, op. cit, str. 135.15 Ren Dumesnil, Introduction pour Bouvard et Pcuchet, Paris, Socit les Belles Lettres, 1945, str. CXVII: Njihov radnije automatski kao rad prepisivaa rauna. Inteligencija tu nalazi svoje mesto. Oni su objektivni poput Flobera. (...) Uposlednjim scenarijima nalazimo nekoliko sutinskih pokazatelja.Renik otrcanih mislidobija svoje mesto u prepisivanjuBuvara i Pekiea jo jedan dokaz da re prepisivanje treba shvatiti u irem smislu od pukog doslovnog prepisivanjadokumenata, rukopisa ili tampanog materijala, jer je, po svemu sudei, re o originalnom pisanju, o l inom radu.16Ibid, str.17Pogledati predgovor kritikom izdanjuBuvara i Pekiea, Gustave Flaubert, Bouvard et Pcuchet, dition critique par

Alberto Cento, Napoli, Istituto Universitario Orientale et Paris, Nizet, 1964, str. XXV. ento istie Floberovu beleku u kojojpisac iskljuuje prepisivanje knjiga zbog oskudice u novcu svojih junaka, jer nikada ne bi imali dovoljno novca da nabavesve te silne knjige. Ova beleka kasnije nestaje, ento smatra iz drugih razloga: kako bi Flober uopte mogao da ukljuiekspirove ili Servantesove tekstove u apsurdno groteskni buroaski svet?18Scnarios, d. Claudine Gothot-Mersch, str. 443.19 Ren Dumesnil, op. cit, str. CX.20 Citirano u Ren Dumesnil, Introduction, Bouvard et Pcuchet, str. CLXXXII.21Jorge Luis Borges, Vindicacin deBouvard et Pcuchet,Discusin, Madrid, Alianza Editorial, 1999, str. 192 i 176.Borhes pokazuje da je Flober, (koji, naposletku, nije radio na strogoj demonstraciji, naDestructio Philosophorum, ve nasatiri), bez problema mogao da se ogradi tako to e svoje poslednje sumnje i strahove poveriti dvema neodgovornimosobama, str. 177.22Buvar i Pekie, str. 36.23Ibid, str. 5758.24Buvar i Pekie, str. 213.25Ibid, str. 215.26Ibid, str. 213.27Ibid.

28Le Dictionnaire des ides reues, str. 540.29John Greene, Structure et pistmologie dansBouvard et Pcuchet, uFlaubert et le comble de lart. Nouvellesrecherches sur Bouvard et Pcuchet,Paris, SEDES-CDU, 1981, str. 111. Ovde se daje posebno znaenje ovoj rei: Reepistemologija ovde nema svoje usko znaenje prouavanja metoda u nekoj nauci, ve se uzima u znaenju filozofije nauke(gde se i re nauka shvata u irem znaenju).30Ibid.31Ibid, str. 115.32Videti Charles Bernheimer, Linguistic Realism in FlaubertsBouvard et Pcuchet,Novel, VII, 1974, str. 143.33Leo Bersani, Flauberts Encyclopedism,Novel, XXI, 19871988, str. 141.34Gilles G. Granger, Savoir scientifique et dfaut de jugement dansBouvard et Pcuchet,Littrature, n 82, mai 1991,str. 93: Ono to im je oduvek nedostajalo, ak i kad su sticali itavu enciklopediju znanja, to jeprosuivanje. Bie namdoputeno da ovde ovoj rei damo njen pun smisao, jednostavan i dubok koji filozofi koriste jo od Kanta. (...)Jednostavnije reeno, treba primeniti apstraktno znanje na uvek pojedinane sluajeve ili prepoznati koje opte znanjetreba primeniti na te posebne sluajeve.35 Ren Dumesnil, op. cit, str. CX. Dimenil brani intelekt glavnih junaka istiui njihovu nemo pred metodom, jer nisuimali uitelja koji bi ih vodio, koji bi ih savetovao.36 Claudine Gothot-Mersch, Bouvard et Pcuchet: sur la genese des personnages, u Flaubert a loeuvre, Paris,

Flammarion, Textes et manuscrits, 1980, str. 141. Autorka iznosi ovaj problem i govori o protivrenostima izmeuscenarija za roman i Floberove prepiske: Treba, meutim, rei daPrepiska, s druge strane, prikazuje dvojicu naivina nekao budale, ve kao neznalice to je neto sasvim drugo.37U vezi s ovim videti Roland Barthes, La crise de la vrit, uLe Grain de la voix, Entretiens 1962-1980, ditions duSeuil, 1981, str. 234: Ovo podsea na glupost, ali ne treba dozvoliti da nas ta re opini. Meni se to desilo dok samprouavao glupost kod Flobera, a onda sam shvatio da je ono to je vano moda negde drugde. 38Videti Norman Lalonde, La somme et le rcit: l exemple deBouvard et Pcuchet,Littratures, n 29, automne 1993,str. 73. Lalond smatra da je upravo ovo pitanje koje Buvar i Pekiepostavlja knjievnosti: Buvar i Pekiecelokupnojknjievnosti postavlja sutinsko pitanje: ta predstavljaju knjige i koliko vrede?39Eckard Hfner, Bouvard et Pcuchetet la science livresque. Remarques pistmologiques et potologiques sur laderniere oeuvre de Flaubert, uGustave Flaubert. Procds narratifs et Fondements pistmologiques, Tbingen, GunterNarr Verlag, 1987, str. 151.


9/9

9

40Ibid, str. 157.41Ren Jasinski, Le theme de lchec dansLducation sentimentaleet Bouvard et Pcuchet, uA travers le XIXe siecle,Paris, Minard, 1975, str. 316.42Buvar i Pekie, str. 209.43Jacques Neefs, Bouvard et Pcuchet, la prose des savoirs,Thorie-Littrature-Enseignement, n 10, 1992, str. 132 :

Flober nas ui da itamo bolje od njegovih likova, on prati jednu vrstu racionalnosti greke.44 Claudine Gothot-Mersch, Le roman interminable: un aspect de la structure deBouvard et Pcuchet, uFlaubert et lecomble de lart. Nouvelles recherches sur Bouvard et Pcuchet, Paris, SEDES-CDU, 1981, str. 22. Ovde se ispituje krunakompozicija Buvara i Pekieai, imajui u vidu celokupan Floberov plan romana, koji je podrazumevao i drugi tom, sledi da

je, prema reima autorke lanka, roman sutinski nemogue dovriti. Meutim, u predgovoru svom izdanju Buvara iPekiea, Gustave Flaubert, Bouvard et Pcuchet, avec des fragments du second volume, dont le Dictionnaire des idesreues, chronologie, prsentation, notes, dossier, bibliographie par Stphanie Dord-Crousl, Paris, Flammarion, GF, 1999,str. 28, Stefani Dor-Krule iznosi suprotno miljenje: Floberov poduhvat je kolosalan i zastraujui, ali ne i bez zavretka,kao to se ponekad smatralo.45 Videti Pierre-Marc de Biasi, Flaubert et la potique dunon-finito, uLe Manuscrit inachev. criture, cration,communication, Paris, ditions du CNRS, 1986, str. 55, gde genetiki pristup daje dragocene argumente za razumevanjeFloberovog eliptinog postupka.46Ibid, str. 56.

vesna elez - pitanje inteligencije i gluposti u buvaru i pekišeu g. flobera

Documents