VEŠTICJI CASTekst i crtež : LUKA ENOH

IZGUBLJENA DEVOJČICA

Postoji samo jedna budućnost za ljudsku rasu, budućnost istrebljenja. Osuđeni na teskoban život duboko ispod tla, nijedan od Adamovih sinova ne može da se popne na površinu a da se ne suoči sa besom Trnovca.

Milenijumima su ljudska bića bila nesvesni nosioci ovog stranog parazita znanog pod hiljadama imena: trijakant, spiroblik, tri-fida, tridakna, trotrn... Trnovac. Bujao jeunutar nas, šireći se na skrivene i nejasne načine, neznan svima sve do Velikog kli-janja. Od njega, čovek je prestao da bude gospodar sveta, privilegovano stvorenje koje je evolucija postavila iznad svih ostalih – i prepustio je to mesto novom, agresivnom i moćnom vladaru.

Ova budućnost može biti promenjena putovanjem u prošlost. Jednom hronoagentu, mladoj ženi koja je odmalena vaspitavana u tom cilju, poverena je misija da spase čovečanstvo od tužne sudbine koja ga čeka. Njeno ime je Lika, „izgubljena devojčica“ koju je opevao pesnik vizionar Vili-jam Blejk.

Ona mora da se spušta i uzdiže u vremensko-prostornom sledu, bez pauze, i da pronađe prve nosioce Trnovca, kako bi ga iskorenila pre nego što se nezaustavljivo raširi. Da bi to postigla, moraće suštinski da se promeni, da ostavi po strani sažaljenje i skrupule... Lika, izgubljena devojčica, postaće Lilit, grabljivica.

004 VEŠTICJI CAS

severozapadna itali-ja, druga polovina xvi veka.

hoćemoli uskoro

stići, mateuča? umorna

sam.

stigle smo... vidiš li drvo

oraha?

Veštičj i čas 005

ovo je to mesto? jesi li

sigurna?

da, ovde beše sahranjen

sveti hrt...

nakon što je spasao jedno

dete od zmije, nepra-vedno beše ubijen, ali

iako je mrtav, na-stavlja da štiti

decu.

j-jesi li sigurna, mate-

uča? jesi li sigurna da će mi ga vratiti,

mog pravog sina?

veruj, katerina. u pitanju je drevna magija... ovo sam već uradila sa sinom jadne marga- rote, filipove žene, i sve je bilo kako valja.

Veštičj i čas006

evo, položiću ga ovde, na grob

svetog hrta... oh, sve-ta mati, kako loše

izgleda!

z-znam... kad se rodio, bio je tako lep, roze i bucmast... a pogledaj ga sada! to n-ne može biti isto dete... za-menili su ga!

prizivam životinjske stanovnike ovog mesta,

neka uzmu nazad ovo detei neka vrate majci debelo

i veliko, živo i zdravo dete koje su od

nje uzeli.

u ime božje ljubavi i ljubavi

device marije, prekli-njemo vas, šumska

bića, da uslišite naše molitve.

Veštičj i čas 007

šta je ovo

neee!

Veštičj i čas008

aaah!

š-šta je... da li... da li je to đavo?!

ne... ne bih rekla...

gledaj!

Veštičj i čas 009

vidiš li?to su šumski

duhovi, došli su po svoje stvo-

renje!

moramo ga ostaviti ovde, u njihovom na-ručju... a oni će ti vratiti tvog sina.

evo, ostavi-ćemo ga na čistini celu noć... i sutra ćeš dobiti nazad

svog sina.

Veštičj i čas010

dođi, sada ne možemo više

ništa da ura- dimo...

„...sada je sve u rukama duhova.”

Veštičj i čas 011

gde li si, mrki? stonoga

je odradila svoj posao, sad je red na tebe da mi ka-

žeš gde se nalazim...

mrki, ti si?

ne, nije on... šta se to dešava?

Veštičj i čas012

taj konjanik... poznajem ga... već

sam ga srela, u drugo doba.

Veštičj i čas 013

ama... zar me ne vide?

Veštičj i čas014

stanite!stanite! ne mogu ni da ih

dotaknem... oni su samo sablasti,

nematerijalne duše.

ovaj peša-dinac... i njega

znam...

matize?

ti si?

Veštičj i čas 015

video me je... prepoznao me

je i pucao pra-vo u mene!

Veštičj i čas016

Veštičj i čas 017

videli su me... sigurna sam u to, pogledali su me pravo

u oči!

ali... onaj dole... izgleda

kao...

...lejfr?

Veštičj i čas018

lejfre ko me doziva? pa to si ti, moja cronokosa ledena

veštice...

ne idi!

ostani sa mnom!

Veštičj i čas 019

...ostani sa mnom.

mrki...

Veštičj i čas020

„...gde si?”

eto je... mora da je neki

jazavac pokušao da je odvuče u svoju jazbinu dok je bila

u nesvesti.

jesi li se zagla-vila?

aha... i nešto ovde pokušava

da mi pojede lice.

izvadiću te. zatvori usta da se ne bi napunila ze- mljom.

Veštičj i čas 021

pljuc...

pljuc...

provela sam dva dana u društvu ove šarmantne beštije!

imaš li neke vesti o našoj meti?

pljuc! o, imam... biće nam baš

zabavno!

loše vesti?

šut tako je... nosilac je nepo-

znat, a trnovac utih-nut. to znači da u ovom

trenutku ne znamo ni ko je ni gde

se nalazi.

Veštičj i čas022

nemaš baš nikakvih do-brih vesti? na primer da se nalazimo u perio-du mira i da se ljudi ne kasape međusobno kô što to uobi- čajeno biva!

tja, ovaj... nalazimo se na jugu

evrope, rekao bih krajem xvi veka... dakle, ratovi,

siromaštvo, kuga, verski progoni... ne bih to baš

nazvao „periodom mira”.

a ima li u blizini nekih kuća u kojima bih mogla da uzmem neku krpicu i malo

se pokrijem?

ovde blizu se nalazi jedno veoma

naseljeno selo, gde će se naš nosilac pojavi-ti u bliskoj budućnosti, to znamo... samo još da

ga pronađemo. šta je to za nas?

ma da... kao što si rekao,

biće nam super-zabavno!

Veštičj i čas 023

pogledaj tamo: vatra i

ljudi oko nje... možda mi mogu

pomoći.

svakako, samo se ti pojavi

u pastirskom bivku tako gola i prvo što će im pasti na pamet biće:

„dajmo sirotici ne- što da obuče”!

znaš šta? ajde da se malo

igramo igre ćutanja.

sumnjiv mi je nešto ovaj pastir- ski bivak...

i meni...

Veštičj i čas024

„...pre će biti da je ovo veštičji sabat!”

letim... ja letim! iznad planina, sve

do mora...i ja letim...

oooh! kako jelepo! kakvo za-dovoljstvo!

„masti-zamasti u benevento, kraj oraha

me premesti nad vodom i nad vetrom – bilo kuda nasu-

prot svakoj nepo-godi...”

Veštičj i čas 025

ali „prave” veštice nisu nikad postojale, je l’

tako?

hej, ja sam tvoj duhovni guru, a ne

antropo-log!

ja sam prelepi crni labud! ruke su mi se pretvorile u veličan-

stvena krila!

kako je uku-sno! predivnahrana u ovoj lepoj kući!

mmm... kako dobar ukus!

„gospa” je dare- žljiva, pogledajte... poklanja nam zlat-

ne i srebrne novčiće!

Veštičj i čas026

umorna sam...ha-ha-ha! pre-

više sam uži-vala...

ja još uvek letim... hi-hi-hi! la-

gana sam kao oblak...

ma, šta to rade? kô da je

nešto ušlo u njih...

trljale su ove drške od metle iz-

među nogu... bljak! ovo je masno!

namaza- le su drške

nekom crnom i lepljivom

mašću...

odvrat-no je... je l’ tebi nešto

jasno?

Veštičj i čas 027

da vidim... njuš! njuš! rekao bih da je mast neka mešavi-

na svinjske masti i krvi...

liz! liz! da, kaošto sam i mislio...veoma mala koli-čina atropa be-ladone – biljkebogate psiho-aktivnim alka- loidima...

verovatno svinjska krv i mast imaju ulogu aktiv-nih supstanci za biljni halu-cinogen...

to je odvratno, mrki... a ti si ga još

i polizao!

halucinogena supstanca se verovatno apsorbuje putem

trljanja, preko mukoza.eto zašto...

ne želim da znam više ništa,

hvala!

eh, pa... ako neko pita, uljudno je

odgovoriti.

polizao si ga... fuuujjj!

Veštičj i čas028

hej, lilit! gle

tamo...

šta?

samo su nam oni falili... ko-

rovi!

ovde su ručno rađe-ni talismani. misliš li da su za ove žene korovi

predmet obo-žavanja?

uzmi odeću i idemo odavde

pre nego što se veštičare pro-

bude.

Veštičj i čas 029

device... device sa istoka?

kô što rekoh...

jesi li to ti? gospa

dobre igre, zar ne?

ajde! opauči je

po glavi, uzmi te krpe koje

ima na sebi i odlazimo.

ma, pre-kini...

probudite se! devica sa istoka je došla kod nas sa svojim ogromnim

crnim psom!

unh... šta?

ova ovde te vidi,

džukče...

to nije dobro... to uopšte nije

dobro.

Veštičj i čas030

oooh! gospa dobre igre...

potpuno naga.

kako je lepa!

kako ima belu kožu...

glatku i hladnu.

device sa istoka, moli-

mo ti se.

tvoj veliki pas nas gle- da ljutito, device sa istoka...

pomalo me plaši tim urokljivim

pogle- dom...

nema nikakvog psa ovde... on je

samo iluzija ,vi još uvek

sanjate.

hoćeš li više otići? ove mogu

da te vide!

„urok-ljiv pogled”? misliš li da imam

urokljiveoči?

Veštičj i čas 031

ma kakvi, imaš divne i ponosne

mačje oči... a sad briši odavde!

idem, idem...

evo, device sa istoka... pokrij se

ovim.uzmi moju obuću...

još uvek ste kon-fuzne zbog svog „le-

ta”, prijateljice moje...nisam ja devica sa istoka,već samo jedna siroma-šna hodočasnica ko-

ju su opljačkali lopovi...

ti si oličenje boginje, device, prepoznali smo te...

ali ne boj se, sve smo se zaklele da ćemo čuvati

tajnu o „dobrojigri”!

vratite se sada kući... pre nego

što vam se muževi ili sinovi pro-

bude.

da, mateuča... kako ti kažeš. device sa isto-ka, klanjamo

ti se.

Veštičj i čas032

„i dobro zapamtite... ni reči o ovome, nikome!”

kuda to idemo, mateuča?

vodim te do menokiovog mli-na, moja gospo...

potreban ti je uda-ljen i skroman

smeštaj...

on je malo čudan, ali nikome ne odbija smeštaj.

mlin mu je malo van sela, dale-ko od radoznalih pogleda...

baš ono što ti je po-trebno, device...

opet ti? probaj da te

ne vide...moram

da proverim jednu svoju teoriju...

Veštičj i čas 033

nije te ni vide-la ni čula.

kao što sam i mislio...

mislim da je u pita- nju bila droga koju su žene konzumirale... ona je na neki način pro-

širila njihova „vrata percepcije”. taj efe- kat je sada, kao što

si mogla da vidiš, nestao.

veoma čest fenomenu nekim šamanskim kul-turama, gde ekstaza koja se postiže pomo-ću droga može dove-sti „medijuma” u kon- takt sa svetom mrtvih.

Veštičj i čas034

mateuča, reci mi... kad namastiš štap i počneš da „letiš”, jesi li nekad vide-

la... mrtve?

misliš li na mrtve duše?

videla sam ih, da...

ne često, a i moja sećanja na to su veoma konfuzna...ali prisećam se da je bilo bezbroj mrtvih i da su bili tihi... jesu li ti

se nekad... obratili?

ne, nikada. kad ih pozo-vem, ponekad pogledaju u mene, ali onda ćutke pređu

na drugu stranu.

„dobro ih se sećam... svi su bili veoma tužni. lutali su bez cilja, kao da nisu znali na koju stranu treba da pođu.”

hmmm... kao da je njihovo lutanje bez

cilja i namere... izgublje- ne duše čije je postoja-

nje ostalo bez sva- kog smisla...

Veštičj i čas 035

da, to su duše iz čistili-

šta , device sa isto-ka... moraju da okaju

grehe ne bi li zatim bile prihvaćene

u raj.

ipak, ne bih rekao da je njihovo postojanje ostalo

bez svakog smisla...

što? koji smisao ima reka tih ljudi koji

lutaju bez cilja?

tja, zahvaljujući energiji te „reke”, ti si u stanju da se kre-ćeš kroz vreme i prostor i pronalaziš nosioce trnovca , zar ne?

evo meno-kiovog mlina...

stigle smo.

Veštičj i čas036

mateuča, stara ve-

štice!

već si vredan, me-

nokio? još malo pa će

zora!

opet si išla u „zabavu” sa svojim drugaricama? oči su ti umorne...

menokio, ovo je moja prijateljica. hodočasnica koju su pokrali lopovi... potreban joj je sme- štaj na neko vreme.

iz ovih krajeva nije sigurno, jer

bi mi takva lepota svakako zapala

za oko!

kako ste ga-

lantni, me- nokio...

Veštičj i čas 037

menokio nije običan seljak, gospo... on zna da čita i da priča

o „bitnim stva-rima”...

učeni mlinar?

ima i knjige koje su mu dali na zajam... i sve ih je proči- tao, čak i one zabranjene.

dakle, ti i menokio nemate nikakvih tajni, zar ne?

ha-ha-ha! upravo tako!

raskomotite se, izvolite... do-neću vam nešto

za jelo.

podgrejaću vam malo pšenične čor-be... možete uz nju probati ovaj divni

hleb iz đerolamo- ve pekare...

Veštičj i čas038

napravljen je od raže-nog brašna iz mog mli-na... oj! veoma ukusno,

bez „rogova”... ha-ha-ha!

ono „rogato”brašno ostavljam tebi da koristiš,

mateuča!oh, naravno...

ja često koristim „majčino raženo” da bih porodilja- ma ublažila bo-

love.

kad smo kod toga,moram da se setim da odem do franče-skove ćerke, tre-balo bi da se po-rodi ovih dana.

ti si i babica?

da, gospo... pomažem deci da

dođu na svet, bri-nem se o njima, po-

znajem imena lekovi-tog bilja, znam da ublažim bolove i

da nameštam kosti...

moja majka me je odve- la na „dobru igru” da bih naučila zanat kad sam bilaveoma mala, a to je isto njena majka uradila s njom. u porodici smo

sve „žene bilja”.

Veštičj i čas 039

žena bilja koja nagi-nje ka veštičarenju, koja organizuje „za-bave” s drugim žena-ma iz istog miljea... budi oprezna, mateuča!

oh, pa to nije „vešti-čarenje”, znaš

i sam...

još od mladosti svakog četvrtka noću idem s de-vicom sa istoka i njenom „zajednicom”. odamo joj poštovanje i letimo po kućama, posebno po kućama bogataša.

tamo jedemo i pijemo i lepo provodimo vreme. kad naiđe-mo na lepo sređene i uredne

kuće, devica sa istoka se obraduje i blagoslovi ih.

gospa nas uči dobrim svoj-stvima bilja, kojim lekovima da lečimo bolesti, kako dapronađemo izgubljene stva- ri i da skinemo zle čini. ali

o svemu tome ne sme- mo nikome da

govorimo.

sada moram da idem, moja gospo... nadam se da će se ovaj veliki medved ponašati pri-stojno prema tebi i da će voditi ra- čuna.

idi, mateuča, bavi se svo-

jom magijom... idi i ništa ne

brini.

Veštičj i čas040

he-he-he! nije ni trep-

nula...

kao što rekoh... bila je pod utica-

jem droge.aha, ali

si precepio ovog jadnog

mišića!

veoma je ukusna ova tvoja čorba,menokio. zahva-

ljujem ti nanjoj.

hvala, gospođo... gostoprimstvo je za mene sveta

dužnost.

Veštičj i čas 041

ima nešto što sam pročitaou jednoj knjizi... „kad sud-njeg dana stanemo ispred

isusa hrista i pitamo ga: ’kada si ti, gospode, bio gladan, a mi ti dali da jedeš, kada si bio ranjen, a mi te lečili?’”

„’kada si bio nag, a mi ti odeću dali?’, isus će odgovoriti, mi-ran u licu: ’onaj siromah koji dođe na vaša vrata mrtav od

gladi i koji ne beše oteran, već mu vi dadoste da jede i pije...’”

„’...vi koji ste davali u ime božje ljubavi, znajte

da sam taj siromah bio ja.’”

kada dođe sudnji dan, jedino što će nas pitati jeste da li smo nahranili gladne, napojili žedne,

obukli nage, izlečili bolesne, ugosti-

li skitnice...

zato što su to, moja gospođo,

temelji milo-srđa.

sudnji dan, kažeš...

Veštičj i čas042

ti veruješ u sudnjidan, menokio? veru-ješ da će mrtvi va-skrsnuti, i dušom i telom?

ne verujem da možemo vaskrsnuti sudnjeg dana telom. čini mi se nemoguće, jer kad bi sva tela vaskrsnula, preplavila bi celo nebo i zemlju.

božje veličanstvo će videti naša tela inte- lektom, kao kad za-

tvorimo oči i zamislimo neku stvar... eto, u

to ja verujem.

ti si pobožančovek... pa ipak go-

stiš i mateuču, koju nazi-vaš „starom vešticom” i za koju znaš da se „zabavlja” s drugim ženama. kako je to moguće? zbog hri-

šćanskog milo-srđa?

ho-ho! ali ja ne verujem u veštičarenje! poznajem

žene koje ponekad odlaze na „dobru igru” ispod velikog

oraha i one su mi ispričale šta tamo rade. ali po meni ništa od toga nije istinito, ni letenje,

ni preobražaj u životinje. to su samo fantazije...

iluzije u snu.

Veštičj i čas 043

ali mnogi drugi ne misle kao ja i mateu-ča bi morala da bude opreznija. njena baba i njena majka su bile spaljene na trgu, a i ona je prošla kroz suđenje kad je bila mala.

misli da je od tada prošlo dovoljno vremena i da je vlast zaboravila na to, ali pravda ima dobro pamćenje!

ali ako ti misliš da je u pitanju samo fanta-zija, zašto se bojiš za njenu sigurnost? ona

samo vida rane, na kraju krajeva...

poslušajte me, lepa devoj-ko... ja sam samo mlinar, ali imam oštar um! žene iz vešti-čjeg reda bivaju kažnjene zbog onoga što rade sa

đavolom, je li tako?

ali da bi ih osudili, potrebno im je njihovo

priznanje; niko ih nije video da lete ili da se pretvaraju u životinje i to što rade

je samo njihova stra-na priče...

...znači, te žene ne spaljuju zbog

toga što su uradile, već zbog toga što

govore da su uradile.

Veštičj i čas044

a da bi te nate-rali da kažeš ono

što je njima potrebno da čuju, vlasti se kori-ste raznim sredstvi-

ma i imaju sve vreme ovog sveta.

malo uvijeno raz-mišljanje, ali ima smisla. mlinar ima mozga, nema šta...

sada ću vam pripremiti krevet, moja gospođo, i unapred vam se izvinjavam što je tako skroman...

jasno je da ste vi navikli na potpuno drugačiju

vrstu smeštaja.

zamenio sam čaršave i slamari-

cu. slama je čista, bez insekata... moći ćete

lepo da spavate, moja gospo.

odlično je, menokio...

hvala.

Veštičj i čas 045

i šta ćemo sada, mrki? kako ću pronaći nosi- oca? moram li da po- setim svaku kuću u okolini? već smo bili

u ovakvoj situaciji... sećaš li se nankinga, koji

su okupirale japanske tru-pe? ni tada nismo imali pred-

stavu da je pukovnik širo nosilac...*

ako si uspela da pronađeš nosioca

trnovca u gradu s mnogo hiljada ljudi, od kineskih civila preko japanskih vojnika, mislim da nećeš imati problema da ura-diš isto to u jednom srednjo-

vekovnom selu s neko- liko stotina duša.

pa, tada sam, ako se dobro sećaš, prevrnula

grad više puta maskirana u „kra-lja majmuna”, čije je postojanje

uspelo da privuče skoro sve stanovnike na jedno mesto

ne bi li prisustvovali mom smaknuću.

* videti lilit #6: „kralj majmuna”

Veštičj i čas046

mislim da je mno- go jednostavnije

da isto izvedeši ovde.

šta imašna umu?

mlinareva priča mi je poslužila kao

inspiracija. ovo je vreme lova na veštice... svuda se

organizuju suđenja, s narod-nim ili inkvizitorskim sudovi-ma, i svuda su javna spalji-

vanja na lomači, koja privlače mnogo

ljudi...

treba da dopu-stim da me osude za veštičarenje?

a kako to misliš? da bacim zle čini na nekog se-

ljaka?

mnogo je lakšenego što misliš... za

ovdašnje stanovnike čak i banalne situacije, kao na primer kad lisica pojede

kokošku, mogu biti shvaćene kao

„mađija”...

Veštičj i čas 047

„...na ovakvim mestima dovoljna je i anonimna dojava pa da dođe do regularnog procesa.”

dakle... vi, katerina, žena antonija libre, po-tvrđujete sve što ste

napisali u tužbi?

da, gospodine podesta...

šmrc!

uverila me je da će moj sin ozdraviti

ako ga ostavim daprenoći ispod ve- likog oraha...

međutim...

...međutim, kao što moguovde da pročitam, „nasta-vio je da vene sve dok nijepreminuo”. ova „žena bilja”kojoj ste se obratili... zove se mateuča, je li tako?

Veštičj i čas048

u pitanju je mate- uča, udovica anto-nija braje... čitava ženska strana ima duboke korene u veštičarenju,

gospodine podesta.

vidim... majka i baba po maj-ci osuđene su na spaljivanje kao bezbožnice... i ona samaje bila osuđena kad je imala dvanaest godina, ali puštena je uz kaznu zbog mladosti.

„možete sada da idete. verujte da će pravda biti zadovoljena – zbog vašeg jadnog sina i zbog svih drugih nedaća koje je uzrokovala ’vračka’.”

ova tužba stiže u pra-vo vreme. nečuveno si-romaštvo koje je za-

hvatilo ceo region uzrokuje nezado-

voljstvo među narodom...

suđenje zbog veštičarenja i jed-no javno spaljiva-nje mogu da reše mnoge naše pro-

bleme.

hmmm...

Veštičj i čas 049

ne gledajte me tako, notare... nisam glup, znam kakva je

situacija...

znam da se pšenica i druge žitarice sakrivaju

u tajnim magacinima ne bi li im se tako podigla cena i ne bili se ugovarali poslovi na

tržištu drugih grado-va, nisam rođen

juče...

ali ako optužimo vešti-ce, preusmerićemo pažnju naroda na njih i dobićemo sjajno žrtveno jagnje.

je li to jasno?

jeste, gospodine.

„a sada idemo da obiđemo taj čudesni orah.”

Veštičj i čas050

svih mu sve- taca...

...k-kakva je ovo gro-

zota?!

unutra je prazno, go-

spodine... kao neko šuplje

stablo...

ovo je đavo-lje delo!

Veštičj i čas 051

šta se ovde dogo-dilo? jeste li vi videli nešto?

j-ja... jesam, gospodine...te iste noći. izraslo je iz stabla, velikom brzinom... a onda je odjednom stalo.

prisustvovali ste de-monskoj pojavi i niste to prijavili istog tre-

nutka? zašto?!

moja žena je bila pod dej-stvom mađija, gospodine... i mislila je samo na život našeg sina, ne možete je zbog toga osuditi!

želim da se ovaj orah obori, koliko danas... i neka se ta grozota odnese na trg, u selo.

razumem, gospodi-

ne...

moramoda pozovemo

inkvizitore bisku-pa iz albenge... i to što pre!

Veštičj i čas052

postarajte se da drvoseče dobro

obave posao. želim da sta-blo oraha stigne do sela

u jednom komadu!svi moraju da

ga vide!

i hoću da se ta vračara, ta mate-uča, odmah uhapsi!

požurite!

lov na veštice je počeo...

Veštičj i čas 053

„...i vrlo brzo će se raširi-ti, kao masna fleka, zahva-tajući sve pred sobom.”

hvala ti, mateuča... dečakje zdrav i moja ćerkica se oseća bolje. nadam

se da je dovoljno ono što smo

ti dali.

naravno da jeste, franče-

sko, hvala.

želiš li da te odvezemo kući zaprežnim koli-

ma? dugačak je put do

sela.

ne, preprečiću kroz šumu. moram da naberem malo biljaka za tvoju ćerku, ako joj se vrate bo-

lovi.

tata... pogle-daj! to su stra-

žari iz đenove!

Veštičj i čas054

nismo ovde zbog tebe, frančesko... došli smo zbog

mateuče.

zašto?šta hoćete od mene, svi vi... šta sam

uradila?

ne znam, mateuča... ali podesta me je lično zamolio da te odvedem kod njega. ako se ne budeš bunila, možeš da jašeš mog konja.

„šta će mi uraditi?”

„ti si ćerka i unuka veštica... trebalo bi da znaš.”

Veštičj i čas 055

ovo je baš lepo naselje-

no mesto...

tako je, triora se nalazi

na samoj raskrsnici trgovačkih puteva između pijemonta,

francuske i obale.

pod vlašću đenove je – i zbog

toga je ovde stacio-niran jedan garnizon

vojske repu-blike.

Veštičj i čas056

lilit! ovo moraš

da vidiš...

ah, eto... pronašli su

korove.

loša stvar, ovo

ovde... veoma loša!

to je samo parče drveta,

menokio.

Veštičj i čas 057

ako vlasti kažu da je ovo đavoljih ruku

delo, zbog tog „par-četa drveta” mnogi ljudi će završiti u

zatvoru...

...a ako odluče da

pokrenu suđenje zbog veštičarenja, stvari će postati

još gore...

...i to stablo neće biti jedino što će goreti na trgu!

pogledajte! pogledajte pa-

žljivo, dobri ljudi!

Veštičj i čas058

neko iz našezajednice je bacio

veliku, groznu mađiju! pogledajte

svi!

neko je prizvao đavola! demon je uzeo

telo i oblik i prikazao se kroz grozotu koja je

pred vašim očima!

i to je to... đavo se ponovo vratio u trioru. sada ne pre-ostaje ništa drugo nego da se prona-

đu veštice!

pronaći ćemo one koji su odgovorni za ovo užasno zlodelo protiv boga i kaznićemo ih za pri- mer svima!

Veštičj i čas 059

korovi su nam olakšali stvar,

hvala im... evo našeg prvog javnog

spaljivanja na trgu.

sada ćemo zapaliti demonsko oličenje... gledajte svi!

a tako će goreti i veštice i vešci koji

su ga stvorili!

Veštičj i čas060

gori, demone! gori!

Veštičj i čas 061

vidim da ste već počeli da čistite zemlju

od đavolje prljavštine, gospodine podesta...

i to mi se veomadopada.

ko ste vi, gospodine? predstavi-

te se.

ja sam komesar đulio skribani, već pretor u

san romolu, poslat iz đenove da vam

služim...

očekivali smo inkvizitore bi-

skupa iz albenge, gospodine... vi ste narodni

sudija.

iako je ovde očito prisustvo crnih sila , ipak se dogodilai smrt jednog deteta, drža-vljanina ove zemlje, tako da to spada pod nadležnost

narodnog suda...

Veštičj i čas062

„...sada me odvedite do veštice koju ste uhapsili.”

gospodine skribani, ovo je „majstor pravde”

koji će vam pomoći u istrazi.

vama na usluzi, go-

spodine.

da li još uvek opremate

sobu za mučenje, majstore?

molim vas da mi oprosti-

te, gospodine... „konjić” će biti

spreman za sutra.

ostavite se ovih izuma... za

jedno „delotvor-no” ispitivanje do-voljan je i običan

konopac.

Veštičj i čas 063

dakle, mateuča... vi

znate zašto ste ovde, zar ne?

d-da. zato što su me klevetnici

pogrešno optužili, kao kad me je sud

uzeo dok sam bila mala...

tada ste imali dvanaest godina i priznali ste da ste išli na „zabave” sa svojom

bakom i majkom.

to nije istina... nate-rali su me da to kažem

zato što sam bila mala. pogrešno su me optužili!

ne lažite. imam zapise s vašeg

prvog suđenja... sve je zapisano ovde!

Veštičj i čas064

ja te se sećam, mateuča... nemoj da napraviš istu grešku kao tvoja majka i baba. reci nam istinu...

je li istina da ste prizvali đavola kod oraha na livadi kvazoljo? odgovorite!

n-ne... kunem se! išla sam do oraha samo da bih izleči- la katerininog sina, koga je neka teška bolest polako izjedala...

a umesto pomoći, dete je umrlo posle nekoliko dana... jer ste ga vi žrtvovali

đavolu!

ne! nikada se nisam obratila đavolu. gospodin vikar to zna... ja pomažem ljudima da ozdrave, nisam

nikad ništa loše uradila.

Veštičj i čas 065

da li je majstor pravde našao beleg vradžbina

na telu optužene?

da, gospodine... našao sam ga, nisam

morao ni da je brijem i depiliram. sada ću vam

ga pokazati.

oh...

evo ga ovde... vidite? veoma se ja-

sno vidi.

a vi tvrdite da je to beleg

koji satana utisne na telo žene koja

je u njegovoj službi?

da, gospodine... sigurno. iz iskustva govorim da je

ovo beleg koji đavo ostavlja na svojim

sledbenicama.

Veštičj i čas066

dobro. smatram da sa

običnog ispitivanja možemo preći na ono s mučenjem. majstore

pravde, možete nastaviti.

počnimo takošto ćemo podići

užetom optuženu, zasad bez tegova

oko članaka. da, go-spodine.

Veštičj i čas 067