Veba 8Kvalitativne karakteristikeCilj vebe: da se studenti upoznaju sa nekim kvalitativnim osobinama oveka i nainom njihovog odreivanja

Kvalitativna svojstva imaju dve ili vie fenotipskih varijanti, a vie osoba meusobno se razlikuju po ispoljenom obliku svojstva, npr. osoba moe imati krvnu grupu A ili B, ravnu ivicu kose na elu ili konveksnu, prisustvo ili odsustvo rupice na bradi, sposobnost ili nesposobnost uvrtanja jezika idr. Ove karakteristike oveka su najee pod kontrolom jednog ili nekoliko pari alela. Faktori spoljanje sredine imaju manji uticaj na njihovo formiranje nego u sluaju formiranja kvantitativnih osobina. Poslednjih godina dosta se istrauju varijacije morfofiziolokih karakteristika, koje su genetski determinisane kao homozigotno recesivne karakteristike. Ove karakteristike, mada se najee ne nasleuju monogenski, mogu se koristiti kao dobri parametri za utvrivanje populaciono-genetskih varijacija u odreenim uzorcima populacija. U tu svrhu najee koriene homozigotno recesivne karakteristike su:Homozigotno recesivne karakteristikeRavan skalpSpojeni uni privezakTanke usnePrava kosaOdsustvo Darvinove krviceNesposobnost uvrtanja jezikaMeka kosa Asimetrija licaGrleno rSvetla kosaSitni zubiSmetnje u govoruPlave oiuti zubiNesposobnost oseaja PTCRazrokostMali nosKokoije grudiDaltonizamUske nozdrveHiperekstenzibilnost ramenaPreklapanje desnog palcaOdsustvo dlaka na drugom segmentu prstiju rukeHiperekstenzibilnost distalnog segmenta palcaHiperekstenzibilnost proksimalnog segmenta palcaIzuzetno dugaki ili kratki prstiAbnormalnosti noktijuLevorukostKompleksijeKompleksijama se procenjuje izgled jedinke, a najee se koriste boja koe, kose i oiju. Boja koe, kose i oiju zavise od koliine i rasporeda pigmenta melanina. Ukoliko ovaj pigment nedostaje dolazi do albinizma, poremeaja gde su koa i dlaka sasvim svetli, a duica oka crvena, poto pigment ne maskira krvne sudove mranjae oka. Tokom ivota pigmentacija se moe menjati. Uoene su promene od detinjstva do odraslog doba, kao i promene koje se deavaju pod uticajem spoljanjih (sunce, slana voda, vetar) i unutranjih inilaca (masnoa kose, hormoni u trudnoi, zdravstveno stanje). Varijacije u boji kose verovatno da zavise od nekoliko gena koji kontroliu koliinu i raspored pigmenta, koji se nalazi u keratiniziranim kortikalnim elijama vlasi kose. Razlike u boji kose su uglavnom kvantitativne prirode, mada se ne moe iskljuiti mogunost razlika i u hemijskoj strukturi pigmenta. Smatra se da eumelanin odreuje tamne nijanse (crnu i braon) a feomelanin rie nijanse kose. Plava kosa je siromana ovim pigmentima. Ukoliko u plavoj kosi ima vie eumelanina, ona e biti pepeljasta, a ako ima vie feomelanina, onda e biti zlatna. Svetla kosa sadri manji broj sitnih zrnaca koja se nalaze na periferiji elije, a tamna kosa ima vie pigmenta i on se nalazi rasporeen do centra elije. Kada se prekine produkcija melanina, dlaka poinje da sedi. Tamna boja kose kao i crvena su dominantne u odnosu na svetlu. Smatra se da su geni odgovorni za crnu i smeu boju kose, epistatiki prema onima koji determiniu crvenu boju kose.Skala za odreivanje boje koseNajee se koristi skala Fier Salera, koja se sastoji od 30 prirodnih pramenova kose koji su oznaeni slovima od A do Z i rimskim brojevima od I do VI. Boje su: A potpuno svetla ili pepeljasto plavaB E svetloplavaF L plavaM O tamnoplavaP T smeaU Z tamnosmeaRimskim brojevima oznaeni su crveni tonovi: I IV crvena, V i VI crvenoplavaUtvrivanje boje kose vri se na dnevnoj svetlosti. Skala se prislanja uz kosu ispitanika. Uzme se pramen kose iznad uha u donjem sloju kose ispitanika i gleda se kojoj boji najvie odgovara izdvojeni pramen. Odreuje se samo prirodna boja kose. Boja koeIntenzitet boje zavisi od vie faktora: koliine melanina u epidermisu, hrapavosti i vlanosti koe, prisustva krvi u sitnim sudovima derme i od granula karotina. Osnovnu boju odreuje melanin, a karotin i hemoglobin uslovljavaju finije varijacije u nijansama boje koe. Melanin se nalazi u elijama melanocitama koje se nalaze u bazalnom sloju epidermisa. Broj melanocita po jedinici povrine koe varira u razliitim delovima tela. S obzirom da boja koe varira u raznim populacionim grupama, ona je vaan parametar u populacionoj genetici. Odreuje se po skalama pri dnevnoj svetlosti, a najee se sa bojom na skali poredi unutranja strana nadlaktice, koja je najmanje izloena promenama usled sunevog zraenja. Najee se koristi Luanova skala.Boja oijuBoja oiju moe biti: crvenkasta, smea, zelenkasta, siva ili plava, a zavisi od razliitog sadraja melanina.Kod tamnih oiju, u prednjem sloju tkiva duice nalazi se obilje pigmentiranih elija. Kod svetlijih tipova, koliina pigmenta je smanjena. Progresivno smanjenje koliine pigmenta uslovljava irok spektar boja oiju od crnih, smeih, do zelenih, plavih i sivih. Iris nije svuda jednako obojen. Kod svetlijih tipova, tkivo prednjeg sloja je tanje u nekim delovima nego u drugim, uslovlavajui karakteristian zrakast izgled, a pigment melanin nije ravnomerno rasporeen, pa ponekad formira intenzivnije obojene regione. Miljenje je da tamnu boju oiju uslovljava dominantni gen, to se moe potvrditi ukoliko se zanemare manje varijacije a boje se grupiu u vee kategorije kao to su braon, zelene i plave. Verovatno deluje nekoliko gena, neki od njih imaju vei ili manji efekat, na koliinu pigmenta.Neka novoroenad imaju po roenju plave oi, koje vremenom postepeno tamne. Smatra se da se izlaganjem svetlosti nakon roenja pokree produkcija melanina u duici oka. U toku prve godine ivota oi su produkovale dovoljnu koliinu melanina da odrede svoju prirodnu nijansu. Najbrojnije su oi braon boje, a u nekim populacijama to je i jedina boja oiju. Zelene oi ima mali deo svetske populacije, svega 1-2%. Skala za odreivanje boje oijuKoristi se Martin salerova kolekcija staklenih oiju. Ona se sastoji od 20 modela staklenih oiju, ije su boje oznaene arapskim brojevima. Od 1 do 10 su razliite nijanse plave boje, 11 je zelena boja, 12 do 20 su nijanse smee boje oiju.Odreivanje boje oiju vri se na dnevnoj svetlosti. Ispitanik stane licem okrenut prema prozoru, a skala se postavlja pored lica u nivou oiju. Gleda se kojoj boji najvie odgovara boja oiju ispitanika, a ako se boja oiju nalazi izmeu dve nijanse na skali, upisuje se ifra svetlije nijanse.DaltonizamVienje boja je uslovljeno sintezom mnogobrojnih boja koje se opaaju pomou receptora. Nedostatak receptora i fotohemijskih posrednika u ulu vida dovodi do razliitih poremeaja u vienju boja tzv. dishromatopsija, koje su veinom nasledne. Postoji vie tipova poremeaja u razlikovanju boja totalnih i parcijalnih. Kod totalnog slepila za boje ahromatopsija, ne zapaa se nijedna boja, vidi se samo crno i belo u razliitim intenzitetima. Parcijalno nerazlikovanje boja ne uoava se jedna boja, moe biti: deuteranopija ne zapaa se zelena boja protanopija ne zapaa se crvena boja tritanopija nemogunost vienja plave boje. Kod nekih osoba javlja se delimino nerazlikovanje jedne boje koje moe biti deuteranomalija delimino nerazlikovanje zelene boje i protanomalija delimino nerazlikovanje crvene boje. Iiharine tablice za odreivanje daltonizmaZa otkrivanje nemogunosti vienja boje koriste se testovi konfuzije (Iiharine tablice, anomaloskop) i testovi klasiranja (Farenswort). Testovi konfuzije se zasnivaju na Iiharinim tablicama, sastavljenim od crtea na kojima su brojevi i pozadina oznaeni obojenim kruiima. Pozadina i brojevi imaju jasno razliite boje za osobu sa normalnim vidom, ali za osobu sa anomalnim kolornim poremeajem one izgledaju vrlo sline. Testiranje ispitanika Iiharinim tablicama izvodi se pri dnevnoj svetlosti. Treba izbegavati testiranje pri vetakom ili direktnom sunevom svetlu, zbog menjanja nijansiboja. U sluajevima kada je potrebno korienje elektrinog svetla, ono treba da je to dalje, kako bi to vie liilo na dnevnu svetlost. Tabele sa crteima se postavljaju na udaljenost od oko 75 cm od ispitanika, pod pravim uglom na liniju pogleda. Brojevi koji se vide na stranama su jasni i svi odgovori treba da se daju za ne vie od 3 sekunde. Tablica br. 1 se uvek prvo pokazuje jer uvodi ispitanika u test. Ostale su zamka za daltoniste. Oitavanjem stranica od 1 do 11 razdvajaju se oni koji normalno razlikuju boje od onih koji to ne mogu. Smatra se da osoba normalno razlikuje boje, ako korektno proita 10 ili ie listova. Ako se samo 7 ili manje od 7 listova proita normalno, vienje boja nije nomalno. Stranice 12 i 13 namenjene su za diferencijalnu dijagnozu ispitanika koji ne raspoznaju boje tipa protan i deutan. Samo oni koji na strani 9 proitaju br 2 i proitaju ga lake nego na strani broj 8 su abnormalno slepi za boje. Zadatak vebe: Odrediti neke kvalitativne karakteristike (tip kose na elu, tip unog priveska, sposobnost savijanja lateralnih rubova jezika, prisustvo rupice na bradi, prisustvo Darvinove kvrice, digitalni indeks, prisustvo ili odsustvo dlaka na drugoj distalnoj falangi prsta, boju kose, boju oiju i sposobost razlikovanja boja).