Svi ivi organizmi su podeljeni u pet carstava: Carstvo monera u koje spadaju bakterije. Ovi organizmi imaju prokariotsku organizaciju prokariotske elije Ostala etiri carstva imaju eukariotske elije i to su: Carstvo jednoelijskih organizama sa organizovanim jedrom Carstvo gljiva Carstvo biljaka Carstvo ivotinjaIspitivanjem ribozomske RNK kod carstva bakterija dovelo do podele ovog carstva na dve grupe koje se meusobno razlikuju onoliko koliko se celo carstvo razlikuje od eukariotskih organizama. Zato se kae da postoje tri domena organizama: Eukariotski organizmi Bakterije ArheeVIRUSIU pomenuta carstva i domene nisu svrstani virusi. Virusi se sastoje od nuklenske kiseline: DNK ili RNK i od proteinskog omotaa. Mada imaju nasledni genetiki materijal o virusima se ne govori kao o ivim organizmima jer: Nemaju osobinu da rastu Ne sintetiu svoje proteine Ne obavljaju metabolike procese koji dovode do udvajanja naslednog materijala i deobeDa bi obavljali ove procese virusima su potrebni domaini (prokariotska ili eukariotska elija).U ovim elijama se virusi razgrauju na nukleinske kiseline i na proteine.elija domain tada proizvodi veliki broj molekula nukleinske kiseline i proteina koji se udruuju, stvarajui i do 1000 novih virusaAko se virus sastoji od DNK onda je to DNK virus, a ako se sastoji od RNK onda je to RNK virus.Lanci nukleinske kiseline mogu biti jednostruki, dvostruki ili kruni.Neki virusi poseduju i enzime da bi mogli da napadnu eliju domaina ili enzime koji su potrebni za udvajanje svoje nukleinske kiseline.Udvajanje RNK virusa vri se u citoplazmi domaina, a DNK virusa u jedru elije domaina.Proteinski omota sastoji se od veeg broja istovetnih jedinica i naziva se KAPSID. Kapsid moe imati zavojiastu ili polihedrinu simetriju ili biti kombinacija oba tipa. Pomou omotaa virus se vezuje zaeliju domaina.Virusi koji napadaju iskljuivo bakterije zovu se BAKTERIOFAGI ili samo FAGI. Ovi virusi imaju dva dela: glavu i rep. Glava ima kubiast izgled i u njoj je nuklenska kiselina, a rep je spiralno simetrian i u sredini upalj. Na kraju repa je bazna ploa od koje polazi 6 FILAMENATA i KUKICA.Ovi virusi imaju dva cikljusa: LITIKI i LIZOGENI ciklusLitiki ciklus poinje privrivanjem faga za bakterijski zid i razlaganje bakterijskog zida uz pomo enzima koji se nalaze u fagama. Virus ubrizgava svoj DNK u eliju domaina. Zatim se udvaja DNK i prepisuje informacioni RNK sa virusne DNK. Zatim se stvaraju hiljade virusnih DNK i proteina omotaa virusa koji se udruuju i stvaraju hiljade bakteriofaga. Tako nastali virusi izlaze iz elije domaina razlaganjem njegovog omotaa uz pomo enzima.Lizogeni ciklus podrazumeva spajanje virusnog DNK i bakterijskog DNK i njihovo zajedniko udvajanje ime se postie da i naredne generacije bakterija poseduju u sebi viruse.. Litiki ciklus se ostvaruje uz pomo spoljanjih signala i to dovodi do formiranja novog virusa i njegovog oslobaanja u okolinu elije.Virusi mogu inficirati samo odreene tipove elijai dovesti do poremeaja u njegovom metabolizmuNajpoznatiji DNK virus je hepatitis koji napada najee usnu duplju, sistem za disanje ili varenje. Moe izazvati i rak.Najpoznatiji RNK virus je HIV koji izaziva bolest sidu (AIDS). To je retrovirus koji dovodi do prepisivanja RNK u DNK. Ta DNK moe se ugraditi u DNK nekog hromozoma inficirane elije i u uspavanom stanju moe biti godinama. Kada se probudi, bolesnik ne moe da se izbori sa nekim infekcijama koje izazivaju drugi virusi ili bakterije. Jo uvek ne postoji lek za ovu bolest, jedino to moemo da uinimo jeste da se obrazujemo i da znamo kako se ova bolest prenosi.

BAKTERIJECarstvo bakterija se zove i carstvo monera.Karakteristike bakterija su: Mala dimenzija (nekoliko mikrometara i mogu se videti samo pod mikroskopom, mada ima i dinovskih bakterija) Prokariotska graa Brz rast Prisustvo u najrazliitijim sredinama Najstariji organizmi (bakterije su se pojavile 2,000,000 godina pre jednoelijskih organizama sa organizovanim jedrom) Imaju veliki znaaj za ivi svet Bakterije su najbrojnija grupa organizamaPrema svojstvima dele se na prave bakterije i arhebakterije.Najvei broj bakterija sastoji se od jedne elije koja moe biti loptastog, tapolikog ili spiralnog oblikaPostoje i bakterije koje se sastoje od velikog broja elija koje stvaraju konasti ili grozdasti oblik - kolonijeGRAA BAKTERIJABakterije imaju prokariotsku grauNa povrini je kapsula, ispod nje bakterijski zid i plazmina membrana koja ograniava unutranjost elije.U unutranjosti se nalazi citoplazma i u njoj nasledni materijal kruni molekul DNK kao i ribozomiKAPSULA je elatinasti sloj na povrini bakterije sastavljen od ugljenih hidrata ili polipeptida ili i od jednog i drugog.BAKTERIJSKI ZID od njegovog sastava zavisi oblik i vrstina bakterije. Kod pravih bakterija u ovom zidu se nalazi molekul peptidoglikan. Kod GRAM-POZITIVNIH pravih bakterija u zidu se nalaze peptidoglikani i jedan kiseli ugljeni hidrat TEIHOINI UGLJENI HIDRAT.Kod GRAM-NEGATIVNIH pravih bakterija pored peptidoglikana postoji i spoljanja membrana koja se sastoji od ugljenih hidrata, lipida i proteina.Kod nekih ARHEOBAKTERIJA ovaj zid je izgraen od molekula koji su slini peptidoglikanima dok kod drugih ARHEOBAKTERIJA ovaj zid je izgraen od ugljenih hidrata, glikoproteina ili proteina.Na povrini bakterija nalaze se due ili krae konaste strukture koje su izgraene od proteina. One plaze od plazmine membrane i prolaze kroz bakterijski zid i kapsulu, a slue za kretanje ili privravanje. Za kretanje slue bievi koji su duge konaste strukture, a za privrivanje vlati ili rese koje su krae konaste strukture.U citoplazmi se nalaze ribozomi i molekuli DNK kao i strukture koje zovemo inkluzije. INKLUZIJE se sastoje od polisaharida ili lipida a mogu imati i sumpor u sebi. INKLUZIJE su rezerve molekula bogate energijom.Bakterije koje ive u vodi imaju gasne vakuole koje im slue da bi mogle da plutaju. Neke bakterije imaju u citoplazmi membrane koje su izgraene od pigmenata.Neke GRAM-POZITIVNE bakterije kada se nalaze u nepovoljnim sredinama formiraju ENDOSPORE. ENDOSPORE se formira u unutranjosti bakterije i predstavljaju dehidrirane elije sa debelim zidom i dodstnim omotaem. ENDOSPORE podnose nedostatak vode, visoke temperature itd. dugo vremena (ak i 1000 godina). Kada se uslovi promene ENDOSPORE se transformiu u bakterijsku eliju koja nastavlja svoj ivotni ciklus.U citoplazmi se mogu nai i PLAZMIDI. PLAZMIDI su mali kruni delovi vanhromozomske DNK. DNK inae predstavlja hromozom elije.PLAZMIDI se udvajaju nezavisno od hromozomske DNK.RAZMNOAVANJE BAKTERIJA Bakterije se razmnoavaju fisionom deobom. Ta deoba se moe odvijati i na svakih pola sata ako su povoljni uslovi. U laboratorijama bakterije se gaje na hranljivim podlogama. U toku dana u ovim uslovima dobija se bakterijska kolonija od jedne ili nekoliko bakterija. Kolonije se mogu videti i bez svetlosnog mikroskopa. Veliina, oblik i boja zavisi od vrste bakterija i hranljive podloge. Neke bakterije se razmnoavaju PUPLJENJE. Na eliji roditelju formiraju se pupoljci mlade elije, koji se od nje otkidaju i nastavljaju samostalan ivot.METABOLIZAM BAKTERIJAU odnosu na kiseonik bakterije se dele na: Aerobne potreban im je kiseonik za ivot Anaerobne nije im potreban kiseonik Fakultativno anaerobne prilagoavaju se uslovima ivota sa kiseonikom i bez njegaPrema stvaranju hranjivih materija dele se na : Autotrofne bakterije sintezu hranljivih materija vre pomou neorganskih molekula. Meu njima su: one koje koriste sunevu energiju za stvaranje hrane i njih zovemo fotoautotrofne bakterije. hemoautotrofne bakterije koje potrebnu energiju dobijaju iz hemijskih reakcija neorganskih jedinjenja (energija dobijena pri oksidaciji amonijaka i litijuma). Azotofiksatori izdvajaju azot iz vazduha i ugrauju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline. Ovaj azot koriste i druge biljke za svoje proteine i nukleinske kiseline Heterotrofne bakterije koriste organska jedinjenja kao izvor ugljenika i energije. Neke mogu da apsorbuju male molekle uginulih organizama, a neke koriste molekule iz ivih organizama.Znaaj bakterija: Bez bakterija ne bi imali dovoljno azota za druge ive organizme pa bi neke vrste nestale. Obezbeuju kruenje mineralnih materija Slue za istraivanjaSISTEMATIKA BAKTERIJA Bakterije se dele na eubakterije ili prave bakterije i arhebakterije.EUBAKTERIJE (PRAVE BAKTERIJE)Dele se na: Gram-pozitivne bakterije. Neke su izazivai opasnih bolesti (tetanus, gangrena, crevne infekcije). Neke se koriste za proizvodnju sira, jogurta itd. neke nemaju bakterijski zid. One su najsitniji organizmzzi zi zszzpzazdaju u parazitske organizme. Neke su sline gljivama. Neke slue za proizvodnju antibiotika. Spiroheta baktzerije moguz biti aerobne i anaerobne. Tzelo im je tzanko i izdueno. Imajuz unutranji bi koji se nalazi izmeu plazmine membrane i bakterijskog zida. On omoguava plivanje. U ovu grupu spada bakterija izaziva Lajmske bolesti Proteobakterija. Imaju gram-negativan bakterijski zid. Mogu biti heterotrofne ili fotoautotrofne. U ovu grupu spadaju crevni paraziti (eerihija), izazivai zapaljenja plua. Izdvajaju azot iz vazduha i ugrauju ga u svoje proteine i nukleinske kiseline. Modrozelene bakterije cijano bakterije.nekada se islilo da su to alge. Poto im genetski materijal nije izdvojen svrstane su u ovu grupu bakterija prave bakterije. Najvei broj je aeroban i moe da sprovodi fotosintezu. Neke su i heterotrofne. Imaju unutarelijske membranske strukture. Prave konaste ili grozdaste kolonije. Obavljaju fotosintezu i imaju gasnu vakuolu. Izdvajaju azot iz vazduha i ugrauju ga u amino- kiseline. ive na vlanim podruijima. Namnoavanje ovih bakterija dovodi do cvetanja vode dovodi do pomora ribe.ARHEBAKTERIJE Razlikuju se od pravih bakterija po molekularnom sastavu bakterijskog zida, po lipidima koji grade plazminu membranu i u pogledu ribozoske RNK. Dele se na: Metanogene arebakterije proizvode metan u toku hemijskih reakcija kojima obezbeuju energiju. Mogu da ive samo tamo gde nema kiseonika (dno movare, barutina, jezera...) Ekstremno halofilne bakterije ive na obalama okeana, u Mrtvom moru, solanama. Halo znai so na grkom. Heterotrofne su. Imaju jedan crveni pigment koji im koristi da koriste sunevu energiju Termoacidofilne arhebakterije ive u toplim kiselim izvorima (t=90C) sa puno kiseonika.razlika u kiselosti izmeu okoline i elije slui im za transport kroz elijsku membranu i kao izvor energije. Mogu biti heterotrofni i autotrofni (ive u termalnim izvorima koji su puni gvoa.5