Visoka poljoprivredna škola strukovnih studija Šabac

Zaštita životne sredine

KOKE NOSILJE

Student: Mentor:

Urošević Natalija 20/5 Miroljub Milić

UVOD

• Prema pravilniku o metodama organske stočarske proizvodnje Republike Srbije (2002) koji je u saglasnosti sa zakonom EU u organskoj proizvodnji živine ,moraju se obezbediti odgovarajući objekti,otvoreni ispusti tokom najmanje jedne trećine života,koji su prekriveni vegetacijom i sa odgovarajućim brojem hranilica i pojilica do kojih živina ima lak pristup.

• Živina koja u svom odgoju koristi vodene površine,mora imati pristup potoku,jezeru ili nekoj vodenoj površini kad god to vremenski i higijenski uslovi dozvoljavaju.

• Pored izbora grla za organsku proizvodnju živinskog mesa i jaja,dobrobiti živine, ishrane životinja i principa zdravstvene zaštite, u organskoj živinarskoj proizvodnji posebna pažnja se pridaje sistemima gajenja živine i genetičkim resursima za dotični vid proizvodnje.

Sistemi gajenja živine-držanja živine• U svetu se celokupno držanje živine obavlja kroz tri osnovna

sistema:

1. Ekstenzivni,

2. Poluintenzivni i

3. Intenzivni.• Međutim, u zemljama sa razvijenim živinarstvom,prisutna je i nova podela,kao posledica zahteva potrošača. Ona se deli na konvencionalno(intenzivno) i alternativno živinarstvo gde spada i organska proizvodnja živinskog mesa i jaja. • Potrošači EU sve više zahtevaju primenu održivih slobodnih sistema gajenja živine u skladu sa njihovim potrebama. Zbog toga i Srbija treba da jasno definiše sistem držanja živine koji bi zadovoljio potrebe živine sa aspekta njihove dobrobiti,a sa druge strane obezbediti sigurnu,jeftinu i ekonomičnu proizvodnju.

• Jedna od osnovnih karakteristika organske proizvodnje je postojanje ispusta, jer on omogućava da se prirodno ponašanje živine u potpunosti ispolji.

• Živina može da se kreće, da bude na svežem vazduhu i suncu i da se gaji dovoljno dugo što daje poseban kvalitet njenim proizvodima. • Sa druge strane, postojanje ispusta je tehnološki zahtevnije u odnosu na odgoj živine unutar objekata, prvenstveno zbog gubitaka usled bolesti i predatora. • Takođe, proizvodnja na ispustu je sezonskog karaktera jer vremenske prilike značajno utiču na prinos i kvalitet proizvoda. • Gajenje živine na ispustu može se organizovati na više načina, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekata i ispusta. • Generalno, ovi sistemi mogu se podeliti na:• Sistemi sa fiksnim objektom na ispustu,• Pokretni objekti (objekti na točkovima) na ispustu.

Fiksni objekti- Ovaj sistem držanja primenjuje se najčešće kod velikih proizvođača, odnosno za organizovanje proizvodnje većeg obima. On podrazumeva objekat čvrste gradnje oko koga se nalazi ispust. Prednosti su u tome što se može izgraditi solidan objekat sa vodom i strujom, tako da se može obezbediti i grejanje u toku odgoja pilića. Živina ima pristup ispustu koji se nalazi oko objekta, a noć provodi unutra.

Nedostatak je u tome što živina oštećuje i uništava vegetaciju na ispustu, pa se on vrlo brzo uništava ukoliko se ne obezbedi rotacija, odnosno premeštanje živine sa jednog dela pašnjaka na drugi.

Ukoliko se ne obezbedi pregonski sistem, podloga se vrlo brzo pretvara u blato, posebno na mestu neposredno oko objekta, pa se povećava pojava prljavih jaja i povećava se rizik od bolesti.

Hranilice moraju biti zaštićene sa gornje strane, tako da do njih ne mogu da dopru divlje ptice, niti ptice koje lete. Pokrivanjem hranilica one se štite i od kiše. Voda uvek mora biti čista i sveža. Hranilice i pojilice moraju biti pokretne, tako da se mogu pomerati po ispustu.

Pokretni objekti- Osnovni cilj sistema gajenja sa pokretnim kućicama je da se one pomeraju po ispustu, čime se omogućava ravnomerno korišćenje cele travnate površine i očuvanje pašnjaka. Pokretne kućice su uvek manjeg kapaciteta jer se moraju redovno pomerati. One mogu biti sasvim jednostavne – u vidu nadstrešnica sa drvenom konstrukcijom ili sasvim solidne zatvorene kućice.

Uglavnom su na točkovima, tako da se mogu pomerati uz pomoć traktora ili nekog terenskog vozila. Pomeranje se vrši na svakih nekoliko dana u zavisnosti od plana korišćenja pašnjaka. Kućice se moraju pomerati najmanje jednom nedeljno jer posle toga biljke mogu trajno da se unište. Procena je da je potrebno oko mesec dana da se pašnjak oporavi, ali to prvenstveno zavisi od klimatskih uslova.Važno je da se napravi dobar plan pomeranja kako bi se jedan deo pašnjaka koristio, a ostali delovi odmarali i obnavljali.

Ishrana koka nosilja• Proizvodnja jaja je jedna od najintenzivnijih proizvodnji, jer nosilja u toku godine snese 10 puta više jajne mase nego što je njena telesna masa. Ishranom kokoši moraju se zadovoljiti njihove potrebe za energijom, proteinima, mineralima, vitaminima i još nekim neophodnim materijama, kako bi kokoši održale svoje telo, obezbedilo njegov porast i što je za proizvođača najvažnije nosile jaja.

• Da bi organizam koke to podneo, potrebno je da se hrani smešom koja obezbeđuje sve hranljive materije u optimalnom nivou i odnosu. Vrstu smeše za nosilje ne treba često menjati. Vrlo je bitan kvalitet proteina, jer 80-85% unetih aminokiselina obrokom se koristi za proizvodnju jaja, te deficit bilo koje aminokiseline dovodi do pada nosivosti i usitnjavanja jaja.

• U periodu nosivosti nosilje se hrane zdravim i kvalitetnim smešama koje omogućavaju prirast telesne mase i optimalnu nosivost. Posebno je važno da smeše sadrže preporučenu količinu proteina, da su propisne kalorične vrednosti i da imaju dovoljno kalcijuma za stvaranje ljuske jaja. Voda za napajanje je takođe važna za dobru nosivost. Ako se nosilje ne napajaju dovoljno, jaja postaju sitnija, a u slučaju nestanka vode vrlo brzo prestaje nošenje.

Organska proizvodnja jaja

• Za ovu proizvodnju koriste se koke koje se drže u poluintenzivnom i ekstenzivnom sistemu sa ispustom. • Neophodan je specijalni režim ishrane,kao i držanje na pašnjacima i dr. Pri ovoj proizvodnji proizvođači se moraju pridržavati • Zakona o organskom stočarstvu (2002) po kojoj i hrana mora da potiče iz organske proizvodnje,uz zabranu upotrebe aditiva,boja i lekova. U organskoj živinarskoj proizvodnji nosilje ostaju u proizvodnji i druge godine posle mitarenja.• Proizvodnja obično počinje pri starosti jata između 12 i 14 nedelja starosti. Do tog uzrasta ,jato je odgajeno pod sličnim uslovima kao i u intenzivnoj proizvodnji. • Od 14 do 20 nedelja je pripremni period i sa starosti od 20 nedelja počinju sa produkcijom jaja.

• Maksimalna nosivost je u 28 nedelji starosti, dok se intenzitet nosivosti na kraju proizvedenog ciklusa( 72 nedelje starosti) odnosno 52 nedelje proizvodnje jaja kreće između 60% i 65%. • Maksimalnu veličinu jaja postiže između 36 i 40 nedelje starosti. Jato se može koristiti i posle 72 nedelje kada se uradi mitarenje ( restrikcija hrane i skraćenje svetlosti na 6 do 8 sati). o Pri proizvodnji jaja sa ispustom treba 1000 nosilja po hektaru ,odnosno

minimum 10m² po nosilji. Isplativost proizvodnje jaja za potrošnju.• Mnogi, ako ne svi čitaoci ove publikacije, svakako će se upitati: da li se isplati proizvoditi jaja za potrošnju? Moze li se od nje očekivati neka, i kolika ekonomska korist?• Ovo je, nažalost, pitanje na koje u našim uslovima nije nimalo lako dati pravi odgovor. • Ekonomičnost neke proizodnje u vreme kada se cene menjaju bez određene pravilnosti i zakonomernosti, mora da se posveti posebna pažnja. U svakom slučaju, proizvođač sa manjim jatom kokoši (nekoliko desetina do koje stotine) ne može mnogo da reskira ako se odluči za proizvodnju jaja za potrošnju i sa uspehom je ostvari po izloženim uputstvima.

• Isto tako, proizvođač može računati da će dobro finansijski proći, ukoliko sa 3, 5 do 4 jajeta (po maloprodajnoj ceni) može da kupi 1 kg krmne smeše za nosilje. Ovo „pravilo”, međutim, bilo je povezano i sa odnosom maloprodajne vrednosti 40 jaja za nabavku jedne 16. do. 18. nedeljne – kokice: Pomenuti odnos je trenutno znatno nepovoljnij.o Kvalitet jaja za potrošnju .

Kvalitet jaja se određuje na osnovu njihovih spoljašnjih i unutrašnjih osobina. One osobine koje može da oceni potrošač čine tzv. konzumni kvalitet. • Od spoljašnjih osobina najvažnije su veličina (masa) , oblik jajeta, boja, čistoća i građa ljuske.

Klasifikacija jaja po masi, koja se kod nas još uvek primenjuje:

1. Super velika 73g i vise,

2. velika 63-75g,

3. srednja 53-63g,

4. mala ispod 53g.

• Naši potrošači vole jaja pravilnog oblika (bez deformacija) , tamno smeđe boje ljuske, koja je, takođe, čista, cela i pravilne građe.

• Od unutrašnjih osobina najviše se ceni svežina jajeta, koja se određuje merenjem veličine vazdušne komore i gustinom belanca. Jaje koje nije starije od 3 dana ima vazdušnu komoru nepokretnu i manju od 4 mm (što se utvrđuje prosvetljavanjem).

• Veličina vazdušne komore se povećava, kako voda isparava kroz ljusku, a brzina ovog procesa zavisi od temperature i relativne vlažnosti vazduha u kojem se jaje čuva, kao i od strukture ljuske.

• Da bi se u proizvodnji obezbedio dobar unutrašnji kvalitet jaja, treba ih skupljati često i što pre nositi na čuvanje u prostoriju sa nižom temperaturom (10°C) i višom relativnom vlažnošću vazduha (85%).

Sistem proizvodnje mesa

Domaće,odnosno autohtone rase i sojevi živine, kao i njihovi produkti ukrštanjem zauzimaju značajno mesto u organskoj proizvodnji kvalitetnog mesa i jaja. Ovo se dešava zato što je najveća vrednost genetičkih resursa( rasa,sojevi,melezi) leži u genima.Zato treba obratiti posebnu pažnju pri izboru najpogodnije rase,odnosno hibrida. Koji će dati najbolje proizvodne rezultate u organskoj proizvodnji živinskog mesa i jaja.U proizvodnji pilećeg mesa koriste se 3 sistema: 1. Podni,2. Baterijski i 3. Ekstenzivni.o Industrijski (intenzivni) sistem- podrazumeva proizvodnju brojlera u podnom ili baterijskom

sistemu, pri čemu je gustina naseljenosti preko 30kg žive mase po 1m² , uz korišćenje linijskih hibrida brzog porasta i traje 6 nedelja, uz koriščenje potpunih smeša izbalansiranih komponenti. Ovo meso ima nedovoljni izražaj ukusa i aromu, vodnjikavo je i ima veći procenat masti u trupu i potkožnom tkivu.

o Neindustrijski (ekstenzivni) sistemi- U proizvodnju pilećeg mesa spadaju ekstenzivni u živinarniku,slobodni ispust,tradicionalno slobodan ispust,neogranicen slobodan ispust, i organska proizvodnja. Pri organskoj proizvodnji živinskog mesa pilići se do 28 dana uzrasta drže u zatvorenom objektu ,na podu sa prostirkom. Hrane se standardnom smešama sa 21,5 do 23,0% sirovih proteina. Posle toga do kraja tova treba im obezbediti travni ispust , a kao osnova hrane mogu poslužiti razne žitarice.

Rase koka nosilja

• Danas u svetu postoji preko 100 rasa kokoši,različitog genetskog porekla,eksterijera i produktivne sposobnosti.• Prema nekim izvorima,evropski standardi imaju registrovano vise od 180 rasa kokošaka , a prema nekima oko 400 pa čak i 600 rasa. • Kriterijum za razvrstavanje rasa kokošaka je različit,ali se najčešće dele na osnovu eksterijernih i produktivnih osobina u sledeće grupe:

1. Rase za proizvodnju jaja – laki tip (leghnor,minorka,jarebičasta,andaluzijska, i španska rasa)

2. Rase za proizvodnju mesa- teški tip (košinšina,brama i langšan)

3. Rase kombinovanih proizvodnih osobina- kombinovani tip (štajerska,golovrata,plimutrok,rodajland,vijandol,australop,delaver,amrok, itd..) i posebna podgrupa tzv. Astalske rase (dorking,faverol i hudan).

4. Rase za borbu – tip borca ( malajski borac i korniš) oni su se najpre i odomaćili.

5. Ukrasni tip ( ukrasne rase,bantami i abnormalne rase).

• Domaća kokoš.Domaća kokoš u RS vodi poreklo od srednjoevropske odnosno balkanske kokoši. Ona se danas teško može naći i to samo u ruralnim predelima. Ona je sinonim za mnoge populacije različitog stepena razvijenosti,vrlo heterogenog fenotipa i genotipa, tako da ih je teško definisati kao rasu poznatih morfoloških i fizioloskih svojstava.

Izvorni oblik domaće kokoši ( porgmuše ili živičarke) gotovo i da ne postoji. Vrlo je sitna i skromnih proizvodnih sposobnosti. Dosta je bila ukrštana sa uvnoznim kokoškama,ali je i dalje bila sitna i slabih proizvodnih osobina. Po boji perja je različita ,prvobitno je bila jarebičaste i crne boje,a danas se sreću i druge kombinacije.

Danas u RS postoji nekoliko rasa koje se definišu kao autohtone rase domaće proizvodnje. Pored porgmuše (živičarke) vrlo slične su joj svrljiška,zaječarska i dečanska kokoš , kao i somborska kaporka i banatksi gološijan. Sve ove rase pripadaju kombinovanom tipu( za prozvodnju mesa i jaja).

• Svrljiška kokoš

Nastala početkom 20 veka na području jugoistočne Srbije nekontrolisanim ukrštanjem različitih rasa koje su uvežene ,a najzaslužnije za njene eksterijerne i produktivne karakteristike su rase australop i langšan.

Populacija ove kokoši je relativno mala i uglavnom je rasprostranjena na obroncima Svrljiških planina. Koža bele boje,perje uglavnom crno, a ima i crvenih jedinki. Nosivost je 100 do 200 jaja ,mase 55gr.

Veoma su otporne. Petao ima telesnu masu oko 2,0kg ,a koke 1,5 kg.

• Somborska kokoš

Nastala je u okolini Sombora,ukrštanjem domaće kokoši, hudana i sulmtanske štajerske kokoši. Rasna karakteristika joj je ćuba srednje veličine. Boja perja joj je bela, crvena, plava ili žutocrvenkasta. • Pronosi sa 6 do 7 meseci ,godišnje snese od 160 do 200 jaja ,prosečne težine 55 do 60 kg. Veoma dobro podnosi loše uslove , ima odlično razvijen instikt ležanja. Petao ima 3,5 do 4,0 kg, a kokoška od 2,5 do 3,0kg. Od Ministarstva poljoprivrede zaštićena kao autohtona rasa.

• Banatski gološijan• Poreklo ovog neobičnog tipa kokošaka nije u potpunosti definisano. Postoji mišljenje da ovaj tip kokoši vodi poreklo od azijskih boraca kod kojih je došlo do mutacija gena. • U Bangladešu postoji autohtona populacija golovrate kokoške vrlo slična transilvanijskoj kokoški, a na Madagaskaru se gaje rase boraca sa golim vratom. Golovrata kokoš je ustaljena kao rasa na prostoru Transilvanije (Rumunija). Rasa se izvorno gajila u Transilvaniji, ali i šire po celom Banatu. U Evropi se u nekoliko zemalja golovrata kokoš smatra kao autohtona rasa.

Glava je duguljasta i srednje veličine sa malo perja po potiljku dok su ostali delovi glave i vrata bez perja,crvene boje. Na vrhu iznad voljke ima malu ćubu perja koja je u boji ostalog perja na telu (rasna karakteristika). To je srednja rasa,pronese se 5 do 6 meseci ,nosivost 120 do 160 jaja, prosečne mase oko 60 kg. Telesna masa petla je 2,5 do 3,0 kg a kokoski 2,0 do 2,5 kg. Kao autohtona rasa zaštićen od Ministarstva poljoprivrede ,šumarstva i vodoprivrede RS.

PREVENTIVA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

• U organskoj stočarskoj proizvodnji prevencija bolesti životinja se zasniva na izboru odgovarajućih rasa i sojeva, odgovarajućim postupcima uzgoja, ishrani visokokvalitetnom hranom za životinje, telesnom aktivnošću, odgovarajućem broju životinja po jedinici površine i držanjem životinja u higijenskim uslovima.• U preventivne svrhe, u organskoj stočarskoj proizvodnji ne mogu se koristiti hemijski sintetizovani alopatski veterinarski medicinski proizvodi, antibiotici i hormoni i slične supstance koje se koriste za kontrolu reprodukcije ili u druge svrhe (npr. za indukciju i sinhronizaciju estrusa), osim u slučajevima koji se odnose na veterinarsko lečenje u skladu sa ovim pravilnikom, kao i supstance kojima se pospešuje rast ili proizvodnja (uključujući antibiotike, kokcidiostatike i druga veštačka pomoćna sredstva za podsticanje rasta).

• Zgrade, objekti za smeštaj životinja, oprema i pribor koji se koriste u organskoj stočarskoj proizvodnji treba redovno čistiti i dezinfikovati na propisan način, kako bi se sprečilo širenje zaraze i razmnožavanje organizama koji prenose bolest, a izmet, urin i nepojedena ili prosuta hrana treba da se redovno uklanjaju, kako bi se neprijatni mirisi, kao i prisustvo insekata i glodara sveli na najmanju moguću meru.• Objekte i ispuste za uzgoj živine, osim ako se živina ne gaji u turnusima ili se ne drži u ispustima, kao i ako može slobodno da se kreće tokom dana, treba po završetku svakog proizvodnog ciklusa isprazniti, kako bi se objekti mogli očistiti i dezinfikovati,a u ispustima mogla obnoviti vegetacija.• Objekti i ispusti treba da budu prazni u periodu od najmanje četiri nedelje, a kao dokaz o poštovanju ovog perioda čuvaju se evidentirani podaci i dokumentacija.

• HVALA NA PAŽNJI