visoka poslovna škola strukovnih studija novi sad · 3 bodovanje seminarski rad (nije obavezan) 10...

PrimenaInformacionih tehnologija

Visoka poslovna škola strukovnih studija

Novi Sad

2

• Opšte informacije• Nastavni predmet: Primena informacionih tehnologija• Školska godina : 2008/2009.• Smer: Svi smerovi• Godina studija: druga

Semestar: IV Broj časova: 3+3 (45+45)

• ECTS: 7Profesor: Doc. dr Željko MarčićevićAsistent: Japundžić Miloš, Savin Milica, Pavkov Ivan

• Elektronska pošta: [email protected]

Fond časova

3

Bodovanje

10Seminarski rad (nije obavezan)

10Zadaci na vežbama (deset zad.)

usmeni ispit40 (min. 20 poena)Kolokvijumi (dva kolokvijuma)35

pismeni ispit5Prisustvo na predavanjima i vežbama

35 poena(50% tj. 17,5 poena za formiranje konačne ocene)

Završni ispit65 poena(min. 50% tj. 32,5 poena, preduslov za izlazak na završni ispit)

Predispitne obaveze

Ocena znanja (maksimalni broj pioena 100)

4

Formiranje ocene

ocena 10 (ESPB 7)90-100 poena






5

1. Osnove primene informacionih tehnologijaCilj poglavljaRezime1.1 Informaciona tehnologija (IT)1.1.1 Šta je informaciona tehnologija ?1.1.2 Značaj informacione tehnologije1.1.3 Različiti stavovi prema IT1.2 Trendovi razvoja IT1.3 Pokazatelji performansi IT1.3.1 Funkcionalne sposobnosti i ograničenja1.3.2 Jednostavnost korišćenja1.3.3 Kompatibilnost1.3.4 Održavanje1.4 Istorijat ra čunara1.4.1 Izvorni elementi računarstva1.4.2 Četiri generacije razvoja računaraPitanja za proveru znanja

Nastavni sadržaj predmeta

6

2. Centralna jedinica

Cilj poglavljaRezime2.1 Arhitektura ra čunarskog sistema2.2 Prikaz centralne jedinice2.2.1 Kućište sa napajanjem2.2.2 Mikroprocesorski čip2.2.3 Memorija2.2.4 Portovi i kablovi2.2.5 Slotovi (slots)2.2.6 Kartice za proširenjePitanja za proveru znanja

Plan i program predmeta

7

3. Ulazne jediniceCilj poglavljaRezime3.1 Tastatura3.1.1 Standardna tastatura3.1.2 Specijalne tastature3.2 Ureñaji za kotrolu kursora3.2.1 Miš3.2.2 Trekbol (Trackball)3.2.3 Tačped (Touchpad)3.3 Ekran osetljiv na dodir3.4 Elektronska olovka3.5 Grafički skener ( graphics scanner)3.6 Bar kôd čitači3.7 Ureñaji za prepoznavanje znakova3.7.1 Prepoznavanje znakova ispisanih namagnetisanim mastilom (MICR - Magnetic Ink Character

Recognition)3.7.2 Optičko prepoznavanje znakova (OCR - Optical Character Recognition)3.7.3 Optičko prepoznavanje oznaka (OMR - Optical Mark Recognition)


8

3.8 Audio ulazni ure ñaji3.9 Veb kamera3.10 Digitalni foto aparati3.11 Ureñaj za prepoznavanje glasa3.12 Senzori3.13 Ureñaj za identifikaciju radio frekvencija3.14 Ureñaji zasnovani na biološkim osobinama ljudi3.14.1 Sistemi zasnovani na biometrici3.14.2 Sistemi zasnovani na liniji pogleda3.15 Budu ćnost ulaznih ure ñaja3.15.1 3D skeneri3.15.2 Nova generacija bar kôd ureñaja3.16 Kriterijumi za izbor ulaznih jedinicaPitanja za proveru znanja


9

4. Izlazne jediniceCilj poglavljaRezime4.1 Monitori4.1.1 Karakteristike monitora4.1.2 Vrste monitora4.2 Štampači4.2.1 Karakteristike štampača4.2.2 Vrste štampača4.3 Ploteri4.4 Audio izlazni ure ñaji4.4.1 Zvučni izlaz4.4.2 Sintetizator glasa4.5 Video izlazni ure ñaji4.6 Budu ćnost izlaznih ure ñaja4.7 Kriterijumi za izbor izlaznih ure ñajaPitanja za proveru znanja


10

5. Eksterna memorijaCilj poglavljaRezime5.1 Diskete5.1.1 Savremene diskete5.1.2 Varijante standardne savremene diskete5.2 Magnetne trake5.3 Magnetni diskovi5.4 Opti čki mediji5.4.1 Jedinice za optičke medije (optical drives)5.4.2 Optički diskovi5.5 Kartice5.5.1 Magnetne kartice5.5.2 Smart (smart - pametne) kartice5.5.3 Optičke kartice5.6 Kartice sa fleš memorijom ( flash memory cards)5.7 Budu ćnost eksterne memorije5.7.1 Hologrami5.7.2 Molekularni magneti5.7.3 Bakterije5.8 Kriterijumi za izbor eksterne memorije


11

6. Komunikacioni ure ñajiCilj poglavljaRezime6.1 Komunikacioni hardver - modem6.1.1 Telefonski modem6.1.2 ISDN modemi6.1.3 DSL modemi6.1.4 T1 modemi6.1.5 Kablovski modem6.1.6 Satelitski modem6.2 Komunikacioni kanali (mediji)6.2.1 Dvožilni bakarni kabel6.2.2 Koaksijalni kabel6.2.3 Optički kabel6.2.4 Infracrveni zraci6.2.5 Radio emitovanje6.2.6 Radio mikrotalasi6.2.7 Komunikacioni sateliti


12

6.3 Vrste beži čnih komunikacija na veliku razdaljinu6.3.1 Sistem za globalno pozicioniranje (GPS - Global Positioning System)6.3.2 Pejdžeri (pagers)6.3.3 Mobilna telefonija6.4 Vrste beži čnih komunikacija na malu razdaljinu6.4.1 Blutut (Bluetooth)6.4.2 Vajfaj (WiFi)6.5 Kriterijumi za izbor komunikacionih ure ñajaPitanja za proveru znanja


13

7. Tipovi ra čunaraCilj poglavljaRezime7.1 Kibernetsko okruženje7.2 Podela ra čunara7.2.1 Superkompjuteri7.2.2 Mejnfrejm (mainframe) računari7.2.3 Radne stanice (workstations)7.2.4 Personalni računari7.2.5 Mrežni računari (network computers)7.2.6 Mikrokontroleri (microcontrollers)Pitanja za proveru znanja


14

8. Bezbednost ra čunarskih sistemaCilj poglavljaRezime8.1 Pretnje ra čunarskim sistemima8.1.1 Greške u radu8.1.2 Prirodne opasnosti i drugi oblici više sile8.1.3 Krañe i destrukcije8.1.4 Kriminal izveden uz pomoć računara8.1.5 Izvršioci napada8.2 Mere obezbe ñenja računarskih sistema8.2.1 Identifikacija i pristup8.2.2 Kriptografija8.2.3 Zaštita softvera i podatakaPitanja za proveru znanja


15

9. Tipovi ra čunarskih mrežaCilj poglavljaRezime9.1 Računarske mreže9.1.1 Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži, mreže se dele na:9.1.2 Topologija mreže9.1.3 Logička organizacija mreže9.1.4 Prema odnosu meñu čvorovima u mreži, mreže se dele na:9.2 Koriš ćenje Wireless-WiFi-WLAN tehnologije9.2.1 Prednosti Wireless tehnologije9.2.2 Sigurnost bežične (Wireless) tehnologije9.2.3 WLAN tehnologija9.2.4 WLAN arhitektura9.2.5 Ureñaji za bežično umrežavanje9.2.6 Ostala oprema za WLAN mreže9.2.7 Bezbednost bežičnih mrežaPitanja za proveru znanja


16

10. InternetCilj poglavljaRezime10.1 Telekomunikaciona infrastruktura interneta10.1.1 Hronološki nastanak Interneta10.1.2 Adrese i protokoli na Internetu10.1.3 Načini pristupa Internetu10.1.4 Servisi Interneta

Pitanja za proveru znanja


17

11. Sistemski softverCilj poglavljaRezime11.1 Klasifikacija softvera11.1.1 Operativni sistemi11.1.2 Uslužni programi i programski paketi11.1.3 Drajveri11.1.4 Programski prevodioci11.2 Programski jeziciPitanja za proveru znanja


18

12. Aplikativni softverCilj poglavljaRezime12.1 Podela aplikativnog softvera12.2 Aplikacija MS Word 200312.2.1 Pokretanje programa12.2.2 Radni prozor12.2.3 Naslovna linija12.2.4 Meni linija12.2.5 Trake sa alatima12.2.6 Statusna linija12.3 Aplikacija MS Excel 200312.3.1 Izgled radnog okruženja Excel 200312.3.2 Radna tabela12.3.3 Kretanje u radnoj tabeli12.3.4 Unos podataka12.3.5 Korišćenje ugrañenih funkcija12.3.6 Grafikoni


19

12.4 Aplikacija MS Power Point 200312.4.1 Korisnički interfejs12.4.2 Meni linija (Menu bar)12.4.3 Linija sa standardnim alatima (Standard toolbar)12.4.4 Formating toolbar12.4.5 Drawing toolbar12.4.6 Statusna linija (Status line)12.5 Aplikacija MS Front Page 200312.5.1 Palete FrontPage-a12.5.2 Paleta DHTML Effects12.5.3 Paleta Drawing12.5.4 Paleta Navigation12.5.5 Paleta Pictures12.5.6 Paleta Positioning12.5.7 Paleta Reporting12.5.8 Paleta Tables12.5.9 Paleta Word ArtPitanja za proveru znanja


20

13. Informacioni sistemiCilj poglavljaRezime13.1 Pojam i vrste informacionih sistema13.2 Metodološke osnove razvoja informacionih sistem a13.2.1 Model životnog ciklusa razvoja IS (Waterflow)Pitanja za proveru znanja


21

14. Razvoj informacionih sistemaCilj poglavljaRezime14.1 Strukturna sistemska analiza i modelovanje poda taka - SSA14.1.1 Tehnika dekompozicije DTP-a14.1.2 Dijagram konteksta – definisanje granica sistema14.1.3 SSA - sintaksna i metodološka pravila14.1.4 Definisanje logike primitivnih funkcija14.2 Model podataka14.3 CASE alati14.3.1 Podela CASE alataPitanja za proveru znanja


22

15. Uloga informacionog sistema u preduze ćuCilj poglavljaRezime15.1 Arhitektura informacionih sistema15.1.1 Distribuirano računarsko okruženje Distributed Computer Environment (DCE)15.1.2 Klijent-Server model15.2 Analiti čka obrada informacionih sistema za podršku odlu čivanju15.2.1 OLTP sistem i izveštavanje15.2.2 Sistem za podršku odlučivanju DSS – Decision Support Systems15.2.3 Grupni DSS (GDSS)15.2.4 Izvršni IS (Executive Information Systems - EIS)15.3 Standardi za podršku modeliranju15.4 Implementacija informacionih sistema15.4.1 Upravljanje informacionim sistemima15.4.2 Modeli organizacije informacione službePitanja za proveru znanja


23

1.1. Šta je informaciona tehnologija ?

1. Oksfordski rečnik pod informacionom tehnologijom posmatra tehnologiju koja se koristi radi skladištenja , obrade i raspodele informacija naročito uz korišćenje računara.

2. James O´Brien smatra da informacionu tehnologiju čini hardver, softver, telekomunikacija, upravljanje bazama podataka i druge tehnologije za obradu informacija koje se koriste u automatizovanim informacionim sistemima.

3. Drugi smatraju da informaciona tehnologija predstavlja spoj ra čunarske i komunikacione tehnologije sa ciljem prenosa podataka, zvučnih i video signala.

4. Postoje i drugi pogledi koji informacionu tehnologiju vide kao svaki ra čunarski alat koji koriste ljudi da bi radili sa informacijom kako bi podržali potrebe organizacije za informacijom i njenom obradom.

1. Primena informacionih tehnologija

24

Očigledno je da se informaciona tehnologija može sa p ravom posmatrati sa razli čitih aspekata:

1. u užem smislu, kao tehnološki aspekt informacionog sistema i

2. u širem smislu, gde se informaciona tehnologija izjednačava sa pojmom informacionog sistema U praksi se termin "informaciona tehnologija" mnogo više koristi u širem smislu.


MoMožže se zakljue se zaklju ččiti, iz prethodnih definicija, iti, iz prethodnih definicija, da je informaciona tehnologija skup rada je informaciona tehnologija skup ra ččunarskog i unarskog i komunikacionog hardvera i softvera komunikacionog hardvera i softvera koji se koriste kako bi se zadovoljile potrebe koji se koriste kako bi se zadovoljile potrebe

pribavljanja, procesiranja i distribucije informaci ja.pribavljanja, procesiranja i distribucije informaci ja.

25

1.2. Značaj informacione tehnologije

Današnje okruženje vrši veliki pritisak na preduze će što se uglavnom ogleda kroz slede će elemente :

1. globalna borba za tržište i radnu snagu,2. potreba izvoñenja operacija u realnom vremenu,

3. promenljivost radne snage,

4. operacije orijentisane ka potrošačima,5. tehnološke inovacije,

6. zatrpanost informacijama,

7. socijalna odgovornost preduzeća,

8. vladina regulativa,9. pitanje etike itd...


26


Slika - Pritisci na poslovanje i odgovori organizacije

Globalna borbaza tržište i radnu snagu

Potreba

izvoñenja operacija

u realnom vremenu

Pro

men

ljivo

stra

dne

snag

e

Operacije

orijentisane

ka potrošačim

a

Tehnološkeinovacije

Zat

rpan

ost

info

rmac

ijam

a

Socijalna

odgovornost

preduzećaVladina

regulativa

Pitanja

etike

Elek

trons

ka

trgov

ina

Ciljevi

podreñeni

korisnicima

Izgradnja

strateških

sistema

Rei

nžen

jerin

g

posl

ovni

h

proc

esa

Struktura

zasnovanana radnimtim

ovima

Poslovnisavezi

JIT

TQM

Pritisak na poslovanje

Odgovori organizacije

27

U ovakvom okruženju preduze će je prinu ñeno da koristi sve mogu će resurse kako bi uspelo da ostvari svoje ciljeve što, izme ñu ostalog, podrazumeva i slede će:

1. izgradnju strateških sistema;

2. ciljevi podreñeni korisnicima (potrošačima);

3. stalno usavršavanje poslovanja, kao što su primena sistema JIT (Just-in-time), što podrazumeva nabavku materijala neposredno pre njegove upotrebe i sistema TQM (Total Quality Management) odnosno uvoñenja kvaliteta na sve nivoe i u sve faze poslovanja;

4. reinženjering poslovnih procesa;

5. struktura zasnovana na radnim timovima;6. poslovni savezi;

7. elektronska trgovina itd...


28

1.3. Različiti stavovi prema IT

Primena informacionih tehnologija nije podjednako p rihva ćena niti od strane pojedinaca niti od strane preduze ća.

Istraživanje sprovedeno u SAD pokazuje da je 100 mi liona doma ćinstava, u zavisnosti od njihovog stava prema novim tehnologij ama, podeljeno na sledeće grupe:

1. 0,5 miliona su inovatori, u stalnoj potrazi za novim tehnologijama,

2. 5 miliona pripada grupi onih koji rano prihvataju novu tehnologiju,3. 30 do 35 miliona predstavlja ranu ve ćinu domaćinstava,

4. 40 do 45 miliona pripada kasnoj ve ćini5. 10 do 15 miliona su protivnici novih tehnologija .


29


Protivnici

Inovatori

Rani prihvatioci

Rana većina

Kasna većina

Slika - Grafički prikaz rasporeda domaćinstava u odnosu na njihov stav prema novim tehnologijama

30

Grafi čki prikaz (u vidu krive) napred navedenih brojki, p o mišljenju Barbare Maknurlin ( Barbare McNurlin) u mnogome podse ća na dvogrbu "tehnološku kamilu“


Inovatori

Raniprihvatioci

Ranavećina

Kasnavećina

Protivnici

Slika "Tehnološka kamila"

31

1.4. Trendovi razvoja IT

Povoljniji odnos performanse/troškovi

• Koristi � Računari će stalno imati rastuće komparativne prednosti u odnosu na ljude.Eksterna memorija

• Koristi � Veliki memorijski kapaciteti će podržati primenu multimedije i drugih nadirućih računarskih tehnologija.

Grafički i drugi korisnički bliski interfejsi

• Koristi � Grafički korisnički interfejs unapreñuje korisničku bliskost čineći interfejs čovek-mašina što jednostavniji.

Klijent-server arhitektura

• Koristi � Omogućava meñusobne veze izmeñu različitih tipova hardvera i softvera kao i racionalnije korišćenje (deobu) računarskih resursa.


32

Mrežni računari (tanki klijenti)

• Koristi �� Ističe prednosti desktop računarstva naročito kroz činjenicu da se izostavljanjem standardnih personalnih računara smanjuju troškovi.

Intranet i ekstranet

• Koristi �� Intranet pospešuje organizacionu komunikaciju a ekstranet stvara snažan interorganizacioni komunikacioni i kolaboracioni sistem

Skladišta podataka (DW - Data Warehouse)

• Koristi �� Skladišta podataka organizuju podatke za lak pristup od strane krajnjihkorisnika podataka. Integrisani sa Internetom omogućavaju da se podacima pristupi sa bilo kog mesta i bilo kada.

Dejta majning (data mining)

• Koristi �� Omogućava menadžerima da vide veze i dinamiku izmeñu podataka koje nisu predvideli.

Elektronska trgovina

• Koristi �� Može doneti konkurentnost i mogla bi promeniti organizacionu strukturu, procese, kulturu i menadžment.


33

Multimedija i virtuelna realnost

• Koristi �� Pruža interesantne grafičke slike koje mogu da se iskoriste u obrazovanju, obuci, reklami, komunikaciji i donošenju odluke.

Integrisano kućno računarstvo

• Koristi �� Olakšaće korišćenje Interneta i telekomjuting (telecommuting), tj. udaljeni rad iz svoje kuće ili na putu, uz pomoć telekomunikacionih sredstava.

Ekspanzija Interneta

• Koristi �� Završetak informacionog "super-autoputa" (super-highway) će omogućiti Internetu da doñe do svake, u mrežu povezane kuće, škole, bolnice ili druge organizacije i promeniće način našeg života, učenja i rada.

Inteligentni agenti

• Koristi �� Povećavaju produktivnost i olakšavaju izvršavanje komplikovanih zadataka. Inteligentni agenti pomažu korisnicima da navigiraju Internetom, pristupaju bazama podataka i vode elektronsku trgovinu.

Objektno-orijentisano okruženje

• Koristi �� Mogu značajno smanjiti troškove izgradnje i održavanja automatizovanih informacionih sistema.


34

1.3. Pokazatelji performansi IT

Alter predlaže da se ovi parametri podele u sledeće četiri grupe:

1. funkcionalne sposobnosti i ograničenja,2. jednostavnost korišćenja,

3. kompatibilnost i

4. održavanje.

Funkcionalne sposobnosti i ograni čenja• kapacitet • brzina

• pouzdanost

• operativni uslovi


35

Jednostavnost koriš ćenja

Jednostavnost korišćenja informacione tehnologije se može ispitati kroz razmatranje sledećih elemenata:

• kvalitet korisničkog interfejsa,

• da li je lako postati vešt, • prenosivost

Kompatibilnost

• usaglašenost sa standardima,

• interoperatibilnost


36

Održavanje

• modularnost, odnosno da li je tehnologija podeljena na delove (module) koji se mogu lako sastaviti prilikom izgradnje sistema i da li se ti moduli mogu, ako je potrebno, lako zameniti ekvivalentnim modulima;

• proprocionalnost, koja odražava mogućnost značajnog smanjenja ili povećanja kapaciteta bez većih smetnji na funkcionisanje sistema;

• fleksibilnost, odnosno da li je moguće menjati važne aspekte funkcionisanja sistema bez većih smetnji na funkcionisanje sistema.


37

Četiri generacije razvoja ra čunara


38


39


visoka poslovna škola strukovnih studija novi sad · 3 bodovanje seminarski rad (nije obavezan) 10...

Documents