Visoka poslovna kolastrukovnih studijaNovi Sad

EsejNEZAPOSLENOST

Mentor:Tomi dr RadovanStudent:Anita Brankov, 48/13FR

Novi Sad, 2014.

Uvod

Nezaposlenost, u ekonomskim terminima, pojavljuje se ako postoje kvalifikovani radnici koji su voljni raditi, ali ne mogu nai posao. Dakle, nezaposlene osobe su starije od 16 godina, sposobne i voljne raditi i aktivno trae posao, ali su bez posla.

Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen sa ukupnim brojem stanovnitva sposobnog za rad (odnosno osobe izmeu 16 i 65 godina).

Podela

Ekonomisti identifikuju 3 razliite vrste nezaposlenosti:

Frikcijska nezaposlenost Strukturna nezaposlenost Ciklina nezaposlenost

Frikcijska nezaposlenost nastaje zbog neprekidnog kretanja ljudi izmeu regija i radnih mesta ili kroz razliite faze ivotnog ciklusa.

Frikciona nezaposlenost korespondira sa nepopunjenim radnim mestima u istim zanimanjima i istim mestima. Potie iz stalnog kretanja ljudi izmeu zaposlenja i ulaska i izlaska iz kontigenta radne snage. Taan broj nezapslenih po ovom osnovu zavisi od cirkulacije, brzine, efikasnosti onih koji trae zaposlenje i onih koji nude slobodna radna mesta.

Osnovne karakteristike frikcione nezaposlenosti:

1) Pogaa relativno veliki broj ljudi, 2) Tei da bude kratkog roka, 3) Nemogue je ostvariti nultu stopu nezaposlenosti.

Dobra strana frikcione nezaposlenosti jeste injenica da period potrage za poslom prua mogunosta otkrivanja koji se sve poslovi nude, koje sposobnosti se zahtevaju i na koji nain su plaene.Strukturna nezaposlenost

Strukturna nezaposlenost oznaava raskorak izmeu ponude i potranje za radnicima. Raskoraci mogu nastati zato to potranja za jednom vrstom raste, dok se potranja za nekom drugom vrstom smanjuje, a ponuda se ne prilagoava brzo.Ciklina nezaposlenostCiklina nezaposlenost se javlja onda kad je ukupna potranja za radom niska usled periodinih loih ekonomskih, drutvenih ili socijalnih ciklusa. Kako ukupna potronja pada, nezaposlenost raste praktino svuda. Ovakva vrsta nezaposlenosti pogaa vie radnika na dui period nego druge vrste nezaposlenosti (sezonska, strukturalna, profesionalna i dr.). Posmatrajui volju radnika da radi pri odreenoj visini plate, razlikujemo:

Dobrovoljnu nezaposlenost Prisilnu nezaposlenost

Dobrovoljna nezaposlenost nastaje onda kada radnici ne ele raditi po trenutnim trinim platama.Prisilna nezaposlenost

Za radnike kaemo da su prisilno nezaposleni kada ele raditi za plate kakve prevladavaju na tritu, ali ne mogu nai posao.

Nezaposlenost u Srbiji

U Srbiji, sluba za zapoljavanje neformalno postoji od 19. veka[footnoteRef:2], od kad je u Kruevcu postojalo sklonite (bearhan) za radnike "vandrokae", momke iz mesta ili sa strane, koji ne bi mogli na vreme i sami da nau sebi slubu. Sklonite su zajedniki izdravali svi kruevaki esnafi i u njemu se uvek nalazio po jedan "nadziratelj", ija je dunost bila da po ariji trai mesto kalfama i drugim radnicima koji su bili zbrinuti u bearhani. Ovo sklonite se moe uzeti kao zaetak slube posredovanja u Srbiji. [2: http://www.nsz.gov.rs/live/o-nama/istorijat]

1847. je doneta Uredba o esnafima kojom je regulisano pitanje uenika na izuavanju zanata (egrta), kalfi i esnafskih majstora. Prema toj uredbi esnafi i policijske vlasti su brinuli o evidenciji pri izuavanju zanata i posredovanju pri zapoljavanju. Tako su esnafske organizacije, prvi put organizovano, zaele ulogu buduih berzi rada.

1850. dravni organi Kneevine Srbije obavezuju se da se staraju o nezaposlenim radnicima, koji su "po nudi i bez svoje volje osiromaili", odnosno ostali bez imovine, koji su morali da se izdvoje iz porodinih zadruga ili napuste zemlju koju su obraivali, jer nije bila plodna, i presele se u drugo mesto.

Najvei pomak, s druge strane, deava se godine 1921. kada Narodna Skuptina Kraljevine SHS usvaja Zakon o zatiti radenika koji je bio zasnovan na savremenim principima delovanja trita rada. Ovaj Zakon je detaljno regulisao osnivanje i delovanje Berze rada. U cilju ureivanja trita rada ("radne pijace") je osnovana Sredina berza rada za itavu Kraljevinu sa seditem u Beogradu i mesne berze rada u svim privredno jae razvijenim mestima. Pored rada na organizaciji "radne pijace", zadatak Berze rada bio je i suzbijanje nezaposlenosti ("besposlice"), staranje o upoljavanju radnika (posredovanje) i briga o njihovoj ishrani, smetaju i davanju poputnine (putni trokovi). Sve dravne berze rada bile su dune da svoje poslove obavljaju besplatno i nepristrasno.

Od 1948., zapoljavanje prelazi u nadlenost drave. Do tada, neposredno posle rata, Sredinja uprava za posredovanje rada bila je organizovana kao klasina berza rada i delovala je u okviru Sindikata.

A sve ovo kulminira 2003. kada je Narodna skuptina Republike Srbije donela Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti, kojim je osnovana Nacionalna sluba za zapoljavanje.[footnoteRef:3] [3: Pavlovi, dr Momilo, "Zapoljavanje u Srbiji od javne berze do trita rada 1945 - 2000.", knjiga II, Beograd, 2002.]

Treba napomenuti da trenutna Vlada svojski radi na smanjenju stope nezaposlenosti, imajui u vidu da se samo u 2014. odrava oko 40 sajmova za zapoljavanje.[footnoteRef:4] [4: http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao/sajmovi_zapo_ljavanja.cid287]

Dravni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, u intervjuu za B92[footnoteRef:5], rekao je da je u Srbiji trenutno bez posla gotovo milion lica. Ove godine zabeleeno je 792.344 nezaposlenih, ali radi se samo o onima koji su na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje (NSZ), dok je stvarni broj nezaposlenih preao milion, upozorio je on. Napominjujui da je Srbija dostigla "rekord kada je u pitanju stopa nezaposlenosti", on je primetio "da je injenica da graani u svojoj zemlji ne mogu da ive od svog rada, alarmantna". Stopa registrovane nezaposlenosti raste iz meseca u mesec i jo je u februaru iznosila rekordnih 29,53 odsto. [5: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=04&dd=09&nav_id=703457]

Nita bolja situacija nije ni na Kosovu i Metohiji, gde se, prema evidenciji NZS-a, nalazi ak 70.000 nezaposlenih srpskih graana[footnoteRef:6]. Predsednik Samostalnog sindikata Kosova i Metohije Blao Milosavljevi, je upozorio da u 21. veku Srbi nemaju slobodu kretanja i da im je uskraeno pravo na rad na Kosovu i Metohiji. [6: http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/399941/Oko-70000-nezaposlenih-na-Kosovu-i-Metohiji]

Sa druge strane, profesor Univerziteta Kolumbija, Defri Saks, je preporuio srpskim vlastima da treba da se usredsredi na zapoljavanje mladih.[footnoteRef:7] On smatra da se svet menja jako brzo, a svaka zemlja koja eli da napreduje - nee moi da ignorie promene, jer nema povratka nazad, i zato je vano da bude fleksibilna. [7: http://www.vesti-online.com/Vesti/Ekonomija/357690/Saks-savetuje-Vladu-Zaposlite-mlade]

U Srbiji, polovina nezaposlenih je u starosnoj dobi izmeu 30 i 50 godina, to je krajnje alarmantan podatak, imajui u vidu da je to starosna dob u kojoj je individua najproduktivnija.

Strategija drave po pitanju nezaposlenosti[footnoteRef:8] [8: Podaci preuzeti iz prezentacije sa stranice http://danica.popovic.ekof.bg.ac.rs]

Strategija drave tokom poslednjih godina bila je kombinacija sledeih elemenata: 1. relativno liberalan zakon o radu, koji je poveao fleksibilnost trita radne snage, 2. relativno velikoduni socijalni programi za one koji izgube radno mesto (prema Zakonu o zapoljavanju, iz Tranzicionog fonda i iz sredstava kupaca privatizovanih preduzea), 3. smanjenje optereenja zarada dabinama i 4. aktivne mere zapoljavanja. 5. Ideja je da se kroz 1. i 3. omogui dugoroan rast zaposlenosti, a kroz 2. i 4. amortizuju tekui, kratkoroni problemi.

Zakljuak

Na samom kraju, treba rei da nezaposlenost u Srbiji konstantno raste. Od 2000., kada je stopa iznosila oko 10%, za nepunih 15 godina, ta je brojka porasla dvaput vie. Imajui u vidu da je nezaposlenost i pojeftinjenje radne snage dovodilo do socijalnih nemira jo od razbijanja parnih maina u Engleskoj s poetka 19. veka[footnoteRef:9], pa preko komunistikih i socijalistikih pobuna, kako u svetu - tako i na teritoriji Jugoslavije. Pravo na rad je roenjem zagarantovano svakom ljudskom biu, kao i ona koja mu garantuju ravnopravnost, i nezadovoljstvo koje nastaje guenjem tog prava, unutar svakog pojedinca se akumulira, dok ne kulminira optim ispoljavanjem besa, u kom sluaju stradaju i carevine i republike, kao to je bio sluaj u Francuskoj revoluciji. [9: http://www.luddites200.org.uk/theLuddites.html]

Kako je predloio profesor Saks sa Kolumbija Univerziteta, Vlada treba da poradi na zapoljavanju mladih, dok su jo u jednoj od najproduktivnijih dobi. U najgorem sluaju, sticanje radnog iskustva kao posledica nije na odmet. U suprotnom, u sluaju promene socijalne i ekonomske situacije, moemo smatrati da je jedna (ili vie) generacija radno sposobnih ljudi izgubljena.

Sa sve veom privatizacijom firmi, i u eventualnom stvaranju povoljnih ekonomskih uslova za zapoljavanje, ta e generacija radno sposobnih izgubiti primat u odnosu na one sa radnim iskustvom, odnosno, mlae i snanije (u zavisnosti od struke, bilo fizike ili kadrovske slube).

Uopte, i sa napretkom tehnologije, gde maine neretko mogu da urade posao i preciznije, i kvalitetnije od oveka, a na stranu to to maine ne iziskuju nikakve nadoknade u vidu socijalnog i zdravstvenog osiguranja, pitanje je da li se za oveka nazire mesto u fabrikim krugovima, u kancelarijskim, pa i fizikim poslovima.

Razvojem kapitalizma, kako kau Marks[footnoteRef:10] i Engels, u svom komunistikom manifestu, dolazi do razbijanja srednjeg buroaskog sloja, i razvijanja iskljuivo dvaju klasa - preterano bogatih i preterano siromanih. [10: http://www.gutenberg.org/ebooks/61]

A nezaposlenost je samo jedan od koraka koji vodi ka takvom socijalnom raslojavanju koja bi oveanstvo vratila u pretprometejsko doba, kada su vlast imali oni koji su imali vatru potrebnu za ivot.

Literatura

Jednak, J., Tomi, R., 2011, Osnovi ekonomije, Alfa - graf NS, Novi Sad.

Marks K., Engels, F. 1848. Komunistiki manifest, pristupljeno na web-stranici gutenberg.org

Pavlovi, dr Momilo, "Zapoljavanje u Srbiji od javne berze do trita rada 1945 - 2000.", knjiga II, Beograd, 2002.

http://www.luddites200.org.uk/ pristupljeno 03.06.2014

http://www.vesti-online.com/ pristupljeno 03.06.2014.

http://www.b92.net/ pristupljeno 03.06.2014.

http://www.nsz.gov.rs/ pristupljeno 03.06.2014.

6