vitamin d daje telu snagu - ivanticvitamin d daje telu snagu svi znamo da su nam neophodni vitamini,...

Vitamin D daje telu snagu

Svi znamo da su nam neophodni vitamini, ali ono što su naučnici do sada otkrili o vitaminu Dnaprosto je neverovatno. Od svih vitamina on nam pruža najbolju zaštitu - od glave do pete.Nažalost, 90 odsto žena ga nema dovoljno u krvi. Jesenja depresija često je samo posledicanedostatka ovog vitamina koji nije teško ustanoviti.

Popravlja nam raspoloženjeNajviše vitamina D se stvara u koži, pod dejstvom UV zračenja iz sunčeve svetlosti. Što viševitamina D koža proizvodi, to ćemo bolje biti raspoloženi. Razlog: ova supstanca od životnogznačaja podstiče proizvodnju hormona sreće, kao što je serotonin. Prema tome, reč je o prirodnomsredstvu protiv promena raspoloženja.Daje snaguBez vitamina D ne bismo mogli da se krećemo. Našim mišićima je potreban da bi mogli da sekontrahuju i razvijaju snagu. Bez ovog supervitamina mišići ne bi mogli da se razvijaju. Našemorganizmu je neophodan da bi mogao da proizvodi belančevine od kojih nastaju mišićne ćelije.Daje vitkostNovo američko istraživanje pokazuje da se uz dovoljnu količinu vitamina D efikasnije gubekilogrami. Naučnici pretpostavljaju da vitamin D omogućava optimalnu razmenu šećera i masti.Učesnici studije su sagorevali utoliko više kalorija ukoliko su više vitamina D imali u krvi. Ovajvitamin, pre svega, doprinosi topljenju nezdravog sala na stomaku.Jača nerveVitamin D reguliše koncentraciju kalcijuma u krvi, čime ne doprinosi samo jačanju kostiju. Inervima je neophodan kalcijum za prenošenje signala. Ako ima dovoljno vitamina D, i nerviodlično funkcionišu. Krećemo se gipkije, lakše se koncentrišemo i izlazimo na kraj sa stresom.Štiti od mnogih bolestiRAK: Vitamin D sprečava nekontrolisanu deobu ćelija i usporava rast zloćudnih ćelija. Ukoliko jetumor već nastao, sprečava stvaranje krvnih sudova koji snabdevaju tumor krvlju. Osim toga,vitamin D otežava širenje tumora (metastaze). Efikasna zaštita je dokazana u slučajevima rakadojke, štitne žlezde, grlića materice, želuca i creva.DIJABETES: Zahvaljujući vitaminu D, ćelije bolje apsorbuju šećer kao izvor energije. Na taj način,on reguliše nivo šećera u krvi i snižava rizik od dijabetesa za 80 odsto.INFARKT: I krvni sudovi reaguju na vitamin D. On im daje elastičnost i štiti unutrašnje zidove odupala. Osim toga, može da poboljša cirkulaciju krvi. Na taj način se sprečava zakrečenje krvnihsudova i visok krvni pritisak, a samim tim i smanjuje rizik od infarkta.Odličan saveznik protiv gripaVitamin D je od esencijalne važnosti za normalno funkcionisanje imuniteta.Iz tog razloga većina lekara preporučuje uzimanje vitamina D, a preporučena dnevna doza uzimskim mesecima je za odrasle osobe oko 5000 IU.

Koliko vitamina D nam je potrebno?IZ KOŽE:Naučnici ga nazivaju i „sunčevim vitaminom“, jer se 90 odsto ovog vitamina stvara u koži, čimizađemo na dnevnu svetlost. Pri tom odlučujući značaj imaju UV sunčevi zraci, koji prodiru i krozguste oblake. Konkretno: da bismo bili optimalno snabdeveni vitaminom D, u jesenjem i zimskomperiodu trebalo bi da provedemo najmanje pola sata na dnevnoj svetlosti.

IZ HRANE:Najbolji izvori vitamina D su losos, haringa, skuša, pečurke, avokado, mleko, sir, jaja.Ukoliko ne volite ove namirnice i ne provodite dovoljno vremena na dnevnoj svetlosti, lekaripreporučuju kapsule vitamina D ili riblje ulje.Starije osobe bi svakako trebalo da uzimaju preparate vitamina D, ali je bitno da se pridržavajuuputstva za doziranje, kako se u telu ne bi stvarao višak naslaga kalcijuma.

Najimpresivniji dokaz koji favorizuje biljnu ishranu je na~in na kojije veliki broj faktora iz hrane i biolo{kih doga|aja povezan radi pobolj -{anja zdravlja i smanjenja rizika od bolesti. Iako su biolo{ki procesiizuzetno sloèni, ovi faktori i dalje deluju zajedno kao lepo koreog -rafisana, samo-ispravljuju}a mreà. Sve to je veoma impresivno, naro -~ito koordinacija i kontrola ove mreè.

Mo`da bi nekoliko pore|enja moglo da pomogne ilustraciji takvogprocesa. Jata ptica ili riba koja se brzo kre}u uokolo u stanju su dau mikrosekundi menjaju smer kretanja, a da se me|usobno ne suda -ra ju. Izgleda kao da imaju kolektivnu svest koja zna gde su se uputilii kada }e odmarati. Kolonije mrava i rojevi p~ela tako|e uskla|ujurazli~ite poslove sa velikom efikasno{}u. Ali koliko god da su zadiv -ljuju}e ove aktivnosti ìvotinja, da li ste se ikada zapitali kako su nji-hova pona{anja tako precizno koordinisana? Ja vidim te iste karak-teristike, i jo{ vi{e, u na~inu na koji bezbrojni ~inioci biljne hrane delu-ju kako bi doveli do zdravlja na svim nivoima unutar na{eg tela, me|una{im organima i izme|u }elija i izme|u enzima i drugih subcelularnihstruktura unutar na{ih }elija.

Za one koji nisu upoznati sa biomedicinskim istraìva~kim labora-torijama, zidovi ovih laboratorija su ~esto prekriveni velikim posterimakoji prikazuju na hiljade biohemijskih reakcija koje se odigravajuunutar na{ih tela. To su reakcije koje su poznate; daleko ve}i broj tektreba da bude otkriven. Me|uzavisnost ovih reakcija je naro~ito infor-mativna, ~ak zadivljuju}a po svojim posledicama.

Primer veoma malog dela ove ogromne mreè reakcija predstavljaefekat vitamina D i njegovih metabolita na nekoliko oboljenja o koji-ma se govorilo u ovoj knjizi. Ova mreà prikazuje sloènu vezanostizme|u unutra{njih mehanizama }elije, hrane koju jedemo i okruènjau kome ìvimo (grafikon C.1). Iako izvesna koli~ina vitamina D koji jeprisutan u na{im telima moè da poti~e iz hrane, obi~no moèmo dadobijemo svu koli~inu koja nam je potrebna uz nekoliko sati sun~anjasvake sedmice. U stvari, na{a sposobnost da proizvodimo vitamin Dje ono {to nas navodi na ideju da on nije vitamin; to je hormon (tj,proizvodi se u jednom delu na{eg tela, ali funkcioni{e u drugom).

Ultraljubi~asti zraci sunca proizvode vitamin D od prekursorskih hemi -kalija koje se nalaze u koì. Pod uslovom da se dovoljno sun~amo,to je sva koli~ina vitamina D koja nam je potrebna.1 Moèmo, narav -no, da dobijamo vitamin D i iz oboga}enog mleka, odre|enih ribljihulja i nekih vitaminskih dodataka.

Vitamin D koji se proizvodi u na{oj koì putuje zatim do na{e jetre,gde se uz pomo} enzima preobraàva u metabolit vitamina D. Glavnafunkcija ovog metabolita je da sluì kao skladi{ni oblik vitamina D(ostaju}i uglavnom u jetri ali tako|e i u telesnim mastima).

Slede}i korak je presudan. Kada je potrebno, deo skladi{nog obli-ka vitamina D se prenosi do bubrega, gde ga drugi enzim preobraàvau aktivirani vitamin D metabolit, koji se naziva 1,25 D. Stopa kojomse skladi{ni oblik vitamina D preobraàva u aktivirani 1,25 D pred-stavlja presudnu reakciju u ovoj mreì. Ovaj 1,25 D metabolit vr{inajve}i deo zna~ajnog posla za koji je vitamin D zaduèn u na{imtelima.

Aktivirani 1,25 D je oko 1.000 puta aktivniji od skladi{nog oblikavitamina D. Kad se proizvede aktivirani 1,25 D preìvljava samo {estdo osam sati. Nasuprot tome, na{ skladi{ni vitamin D preìvljavadvadeset dana ili vi{e.2,3 Ovo prikazuje zna~ajan princip koji se tipi~nonalazi u ovakvim mreàma: daleko ve}a aktivnost, daleko kra}i ìvot-ni vek i daleko manje koli~ine 1,25 D krajnjeg proizvoda obezbe|ujusistem brze reakcije gde 1,25 D moè brzo da podesi svoju aktivnostminut po minut i mikrosekundu po mikrosekundu sve dok imadovoljno skladi{nog vitamina D koji moè da se koristi. Male pro -mene, koje stvaraju veliku razliku, mogu da se ostvare brzo.

344 345

Dodatak C

Veza sa “vitaminom” D

Grafikon C.1: Mreà vitamina D

Odnos izme|u skladi{nog oblika vitamina D i aktiviranog 1,25 Dje kao da imamo veliki rezervoar prirodnog gasa pod na{im dvori{tem(skladi{ni vitamin D), ali pa`ljivo koristimo samo veoma male koli~inegasa za gorionik na na{oj pe}i. Presudno je da koli~ina gasa i vremedolaska gasa (1,25 D) do na{e pe}i budu pa`ljivo regulisani, bez obzi-ra koliko gasa ima u rezervoaru, bez obzira da li je prazan ili pun.Me|utim, tako|e je korisno odràvati odgovaraju}u zalihu u na{emskladi{nom rezervoaru. Na isti na~in, neophodno je da bubre`ni enzimu ovoj reakciji bude osetljiv kako bi proizvodio pravu koli~inu aktivira-nog 1,25D u pravo vreme radi svog veoma zna~ajnog posla.

Jedna od najzna~ajnijih stvari koju vitamin D vr{i, uglavnom prekopretvaranja u aktivirani 1,25 D, je kontrola razvoja niza ozbiljnih boles -ti. Radi jednostavnosti, ovo je {ematski prikazano predstavljanjeminhi bi cije (aktiviranim 1,25 D) pretvaranja zdravog tkiva u obolelotkivo.4-12

Do sada smo videli kako odgovaraju}e izlaganje suncu, prekoobezbe|ivanja dovoljne koli~ine skladi{nog oblika vitamina D, pomaèu spre~avanju da }elije obole. Ovo ukazuje da bi odre|ene bolestimogle da budu ~e{}e u oblastima sveta gde ima manje sun~eve svet-losti, u zemljama koje su bliè Severnom i Ju`nom polu. Zaista pos-toje takvi dokazi. Da budemo odre|eniji: u severnoj hemisferi, zajed-nice koje su severnije imaju ve}i broj slu~ajeva dijabetesa tipa I, mul-tiple skleroze, reumatoidnog artritisa, osteoporoze, raka dojke, rakaprostate i raka debelog creva, pored ostalih bolesti.

Istraìva~i su ve} osamdeset godina znali da je multipla skleroza,na primer, povezana sa pove}anjem geografske {irine.13 Kao {to mo -è te da vidite na grafikonu C.2, postoji velika razlika u broju slu~ajevaMS-e sa udaljavanjem od ekvatora, pri ~emu je vi{e od 100 putau~estalija na dalekom severu nego na ekvatoru.14 Sli~no tome, uAustraliji ima manje sun~eve svetlosti i vi{e slu~ajeva MS-e sa kre-tanjem ka jugu (r =91%).15 MS je oko sedam puta u~estalija na jugu(43oS) nego na severu Australije (19oS).16

Me|utim, nedostatak sun~eve svetlosti nije jedini faktor koji jepovezan sa ovim bolestima. Postoji {iri odnos. Prva stvar koju trebazapaziti je kontrola i koordinacija ovih rekacija vezanih sa vitaminomD. Kontrola se odigrava na nekoliko mesta u ovoj mreì, ali, kao {tosam ve} napomenuo, pretvaranje skladi{nog vitamina D u aktivirani1,25 D u bubrezima je presudno. Ova kontrola se u zna~ajnoj meriostvaruje drugom sloènom mreòm reakcija koje uklju~uju “uprav -lja~ki” tip hormona koji proizvodi paratiroidna `lezda koja se nalazi una{em vratu (grafikon C.3).

Kada nam je, na primer, potrebno vi{e aktiviranog 1,25 D, para -tiroidni hormon podsti~e enzimsku aktivnost u bubrezima na proizvod-

nju jo{ aktiviranog 1,25 D. Kada ima dovoljno aktiviranog 1,25 D,paratiroidni hormon usporava enzimsku aktivnost bubrega. U roku odnekoliko sekundi, paratiroidni hormon odre|uje koliko }e se aktivira-nog 1,25 D nalaziti u svakom trenutku. Paratiroidni hormon deluje ikao dirigent na nekoliko drugih mesta u ovoj mreì, kao {to jeprikazano uz pomo} nekoliko strelica. Paze}i na ulogu svakog ~lanasvog “orkestra”, on koordini{e, kontroli{e i fino pode{ava ove reak-cije kao {to dirigent koordini{e simfonijskim orkestrom.

Pod optimalnim uslovima, izlaganje sun~evoj svetlosti moè samopo sebi da obezbedi svu koli~inu vitamina D koja nam je potrebna zaproizvodnju izuzetno zna~ajnog aktiviranog 1,25 D u pravo vreme. âki starije osobe, koje ne mogu da proizvode toliku koli~inu vitamina Duz sun~evu svetlost, nemaju ~ega da se brinu ako ima dovoljno

346 347

Grafikon C.2: Raspodela MS-e u svetu za 120 zemalja

sun~eve svetlosti.17 Koliko je “dovoljno”? Ako znate koje trajanje sun -~a nja izaziva blago crvenilo va{e koè, onda je jedna ~etvrtina tog vre-mena, dva do tri puta sedmi~no, vi{e nego dovoljna da zadovolji va{epotrebe za vitaminom D i da uskladi{ti odre|enu koli~inu u jetri itelesnim mastima.17 Ako va{a koà postaje neznatno crvena nakonoko trideset minuta na suncu, onda je deset minuta, tri putasedmi~no dovoljno za obilje vitamina D.

Kada i ako ne dobijamo dovoljno sun~eve svetlosti, uno{enje vita -mina D hranom moè pomo}i. Skoro celokupna koli~ina vitamina Dkoji se nalazi u na{oj ishrani je ve{ta~ki dodata namirnicama kao {tosu mleko i ìtne pahuljice. Zajedno sa vitaminskim dodacima, ovakoli~ina vitamina D moè da bude prili~no zna~ajna i, pod odre|enimokolnostima, postoje dokazi da ova praksa moè da bude od koris -ti.18-21

Na ovoj {emi, sun~eva svetlost i paratiroidni hormon deluju zajed-no na izuzetno koordinisan na~in kako bi odràli pravilan rad sistema,kako u punjenju na{eg rezervoara vitamina D tako i u proizvodnji iztrenutka u trenutak odgovaraju}e koli~ine aktiviranog 1,25 D koja namje potrebna. Kada se bira izme|u dovoljne koli~ine sun~eve svetlostii uzimanja vitamina D hranom, izlaganje sun~evoj svetlosti ima dalekovi{e smisla.

Kvar sistemaPostoji nekoliko istraìvanja koja pokazuju da se, ako je nivo aktivi-

ranog 1,25 D duè vreme nizak, rizik od nekoliko bolesti pove}ava.Onda je pitanje: {ta dovodi do niskog nivoa 1,25 D? Namirnice koje

sadrè ìvotinjske proteine izazivaju zna~ajno smanjenje koli~ine aktivi-ranog 1,25 D.22 Ovi proteini stvaraju kiselu sredinu u krvi koja bloki-ra rad bubre`nog enzima u proizvodnji ovog veoma zna~ajnog metabo -lita.23

Drugi faktor koji uti~e na ovaj proces je kalcijum. Kalcijum u na{ojkrvi je presudan za optimalno funkcionisanje mi{i}a i nerava, i njegovnivo se mora odràvati u relativno uskom opsegu. Aktivirani 1,25 Dodràva nivo kalcijuma u krvi unutar ovog uskog opsega nadgledaju}ii reguli{u}i koliko se kalcijuma unesenog hranom koja se razlaè ucrevu apsorbuje, koliko se kalcijuma izlu~uje mokra}om i izmetom ikoliko se razmenjuje sa kostima, velikim rezervoarom telesnog kalci-juma. Na primer, ako ima previ{e kalcijuma u krvi, 1,25 D postajemanje aktivan, manje kalcijuma se apsorbuje, a vi{e se izlu~uje. Topredstavlja veoma osetljiv ~in odràvanja ravnoteè u na{im telima.Pri porastu koli~ine kalcijuma u krvi, 1,25 D opada, a kada nivo kalci-juma u krvi opadne, 1,25 D raste.10,24 Ovde je problem: ako je unoskalcijuma nepotrebno visok, dolazi do smanjenja aktivnosti enzimabubrega, a time i smanjenja nivoa 1,25 D.1,25 Drugim re~ima, rutin-ska ishrana sa puno kalcijuma nije najbolja za nas.

Nivo aktiviranog 1,25 D se prema tome smanjuje i unosom preve -like koli~ine ìvotinjskih proteina i previ{e kalcijuma. Namirnice ìvo -tinj skog porekla, sa svojim proteinima, smanjuju nivo 1,25 D.Me|utim, kravlje mleko je bogato i proteinima i kalcijumom. U stvari,u jednom od obimnijih istraìvanja MS-e koja je povezana sa niìmnivoima aktiviranog 1,25 D, utvr|eno je da je kravlje mleko podjed-nako zna~ajan faktor kao i ranije spomenuta geografska {irina.26 Naprimer, veza MS-e sa geografskom {irinom i koli~inom sun~eve svet-losti prikazana na grafikonu C.2 moè se videti i sa ìvotinjskimnamirnicama {to je prikazano na grafikonu C.4.14

Moè se izneti hipoteza da bolesti kao {to su MS nastaju, bardelom, usled nedostatka sun~eve svetlosti i nièg nivoa vitamina D.Ovu hipotezu podupire opaànje da se kod severnjaka koji ìve duòbala (npr, u Norve{koj i Japanu)26 i koji unose puno ribe bogate vita -minom D javlja manji broj slu~ajeva MS-e nego kod ljudi koji ìve uunutra{njosti. Me|utim, ove zajednice sa niòm stopom bolesti kojese hrane ribom, unose daleko manje kravljeg mleka. Pokazano je daje uno{enje kravljeg mleka povezano sa MS-om26 kao i dijabetesomtipa I27 nezavisno od unosa ribe.

Pri drugoj reakciji povezanoj sa ovom mreòm, pove}an unos ìvo -tinjskih proteina pove}ava i proizvodnju faktora rasta nalik insulinu(IGF-1, prvi put spomenut u poglavlju osam), a ovo poja~ava rast }elijaraka.5 U stvari, postoji puno reakcija koje deluju koordinisano i naobostrano dosledan na~in kako bi izazvale bolest kada je ishrana

348 349

Grafikon C.3: Uloga paratiroidnog hormona u regulaciji aktiviranog 1,25 D

bogata ìvotinjskim proteinima. Kada se nivo aktiviranog 1,25 D u krvismanji, IGF-1 istovremeno postaje aktivniji. Ovi faktori zajedno pove -}avaju proizvodnju novih }elija istovremeno spre~avaju}i uklanjanjestarih }elija, {to favorizuje razvoj raka (nekoliko istraìvanja to navo-di28). Na primer, pokazano je da su ljudi sa vi{im nivoom IGF-1 u krviod normalog izloèni 5,1 puta ve}em riziku od uznapredovalog stadi-juma raka prostate.28 Ako se kombinuju sa visokim nivoom proteinau krvi koji aktivira IGF-129, javlja se 9,5 puta pove}an rizik od uzna -predovalog stadijuma raka prostate.28 Ovaj nivo rizika od bolesti jealarmantan. Su{tina je u ~injenici da namirnica ìvotinjskog porekla

kao {to su meso i mle~ni proizvodi30-32 dovode do ve}e koli~ine IGF-1 i manje 1,25D, {to pove}ava rizik od raka.

Ovo predstavlja samo nekoliko faktora i doga|aja povezanih samreòm vitamina D. Uz pravu hranu i okruènje, ovi doga|aji i reak-cije sara|uju na integrisan na~in ostvaruju}i koristi po zdravlje.Nasuprot tome, kada se unosi pogre{na hrana, njeni {tetni efekti seostvaruju ne jednom, ve} preko velikog broja reakcija unutar ovemreè. Tako|e, mnogi faktori u takvim namirnicama, pored proteina ikalcijuma, u~estvuju u izazivanju problema. I, kona~no, ~esto sepove}ava verovatno}a pojave ne samo jedne ve} ve}eg broja bolesti.

Ono {to mene zadivljuje u vezi sa ovom i drugim mreàma je spa-janje tako velikog broja faktora koji izazivaju bolesti i koji deluju prekotako velikog broja razli~itih reakcija kako bi proizveli zajedni~ki rezul-tat. Kada taj zajedni~ki rezultat predstavlja vi{e od jedne bolesti, ondaje to jo{ impresivnije. Kada se ovi razli~iti faktori nalaze u jednomtipu hrane, a ta hrana je epidemiolo{ki povezana sa jednom ili vi{eovih bolesti, veze postaju jo{ impresivnije. Ovaj primer po~inje daobja{njava za{to se o~ekuje da mle~ni proizvodi pove}avaju rizik odovih bolesti. Nemogu}e je da tako puno sloènih mehanizama, kojideluju tako sinhronizovano kako bi proizveli isti rezultat, predstavljajusamo nasumi~an bezna~ajan splet. Priroda ne bi bila toliko nemarnada proizvede tako beskoristan lavirint suprotstavljenih reakcija. Mreèkao {to su ove postoje {irom tela i unutar }elija. Ali {to je jo{zna~ajnije, one su ~vrsto integrisane u daleko ve}i dinami~an sistemzvan “ìvot”.

350 351

Grafikon C.4: Raspodela koli~ine unesenih kalorija iz ìvotinjskih namirnica za 120 zemalja14

23. Baird P. "Getting it right: industry sponsorship and medical research." Can. Med. Assoc.Joum.168 (2003): 1267-1269.24. Smith R. "Medical journals and pharmaceutical companies: uneasy bedfellows." Brit. Med.Journ. 326 (2003): 1202-1205.25. Chopra SS. "Industry funding of clinical trials: benefit or bias?" JAMA 290 (2003): 113-114.26. Healy D. "In the grip of the python: conficts at the university-industry interface." Sci. Engine -ering Ethics 9 (2003): 59-71.27. Olivieri NE "Patients' health or company profits? The commericalization of academic research."Sci. Engineering Ethics 9 (2003): 29-41.28. Johnson L. "Schools report research interest conflicts." The Ithacajoumal October 24, 2002:3A.29. Agovino T. "Prescription use by children multiplving, study says." The Ithaca Journal Sept. 19,2002: 1A.30. Associated Press. "Survey: many guidelines written by doctors with ties to companies." TheIthacajoumal Feb. 12, 200231. Weiss R. "Correctly prescribed drugs take heavy toli; millions affected by toxic reactions." TheWashington Post Apr. 15, 1998: AOL32. Lasser KE, Allen PD, Woolhandler SJ, et al. "Timing of new black box warnings and with-drawalsfor prescription medications." JAMA 287 (2002): 2215-2220.33. Lazarou J, Pomeranz B, and Corey PN. "Incidence of adverse drug reactions in hospitalizedpatients." JAMA 279 (1998): 1200-1205.

18. Poglavlje1. Macilwain G. The General Nature and Treatment of Tumors. London, UK: John Churchill, 1845.2. Williams H. The Ethics ofDiet. A Catena of Authorities Deprecatoij ofthe Practice of Flesh-Eat-ing. London: E Pitman, 1883.3. U.S. Census Bureau. "U.S. Popclock Projection." March, 2004. Accessed at http:// www.cen-sus.gov/cgi-bin/popclock4. Centers for Disease Control. "Prevalence of adults with no known risk factors for coronary heartdisease-behavioral risk factor surveillance system, 1992." Morbidity and mortality weekly report 43(February 4, 1994): 61-63,69.5. Kaufman DW, Kelly JP, Rosenberg L, et al. "Recent patterns of medication use in the ambula-tory adult population of the United States: the Slone survev." J. Am. Med. Assoc. 287 (2002): 337-344.6. Flegal KM, Carroll MD, Ogden CL, et al. "Prevalence and trends in obesity among U.S. adults,1999-2000." JAMA 288 (2002): 1723-1727.7. American Heart Association. "High blood cholesterol and other lipids-statistics." March, 2004.Accessed at http://www.americanheart.org/presenter.jhtml?identiner=20168. Wolz M, Cutler J, Roccella EJ, et al. "Statement from the National High Blood Pressure EducationProgram: prevalence of hvpertension." Am.J. Hypertens. 13 (2000): 103-104.9. Lucas JW, Schiller JS, and Benson V. "Summary health statistics for U.S. Adults: National HealthInterview Survev, 2001." National Center for Health Statistics. Vital Health Stat. 10(218). 200410. RobbinsJ. The Food Revolution. Berkelev, Califomia: Conari Press, 2001.11. Preporu~ujem ~itanje D`on Robinsove knjige “The Food Revolution”, koja uverljivo iznosi deta -lje o vezi ime|u ishrane i okru ̀enja.12. World Health Organization. "The World Health Report 1997: Press Release. Human and socialcosts of chronic diseases will rise unless confronted now, WHO Director-General says." Geneva,Switzerland: World Health Organization, 1997. Accessed at http://www.who.int/ whr2001/2001/archives/l 997/presse.htm13. Ornish, D., Brown, S. E., Schenvitz, L. W., BillingsJ. H., Armstrong, W. T., Ports, T. A., McLa-nahan, S. M., Kirkeeide, R. L., Brand, R. J., and Gould, K. L. "Can lifestyle changes reverse coro-nary heart disease?" Lancet, 336: 129-133, 1990.Esselstvn, C. B., Ellis, S. G., Medendorp, S. V, and Crowe, T. D. "A strategy to arrest and reversecoronary anery disease: a 5-year longitudinal study of a single physician's practice." J. FamilyPractice, 41: 560-568, 1995.14. Vegetarian Resource Group. "How Many Vegetarians Are There?" March, 2004. Accessed athttp://www.vrg.org/journal/vj2003issue3/vj2003issue3poll.htm15. Herman-Cohen V "Vegan revolution." Hhacajournal (reprintedfrom LA Times) Aug 11, 2003:12A.

16. Sabate J, Duk A, and Lee CL. "Publication trends of vegetarian nutrition articles in biomedi-cal literature, 1966-1995." Am.J. Clin. Nutr. 70(Suppl) (1999): 601S-607S.

Dodatak A1. BoydJN, Misslbeck N, Parker RS, et al. "Sucrose enhanced emergence of aflatoxin Bl (AFBj)-induced GGt positive rat hepatic cell foci." Fed. Proc. 41 (1982): 356 Abst.2. Tannenbaum A, and Silverstone H. "Nutrition in relation to cancer." Adv. Cancer Res. 1 (1953):451-501.3. Youngman LD. The growth and development of aflatoxin Bl-induced preneoplastk lesions, tu-mors,metastasis, and spontaneous tumors as they are influenced by dietaij protein level, type, and inter-vention. Ithaca, NY: Cornell Universitv, Ph.D. Thesis, 1990.4. Youngman LD, and Campbell TC. "Inhibition of aflatoxin Bl-induced gamma-glutamyl transpepti-dase positive (GGT+) hepatic preneoplastk foci and tumors by low protein diets: evidence thataltered GGT+ foci indicate neoplastic potential." Carcinogenesis 13 (1992): 1607-1613.5. Horio F, Youngman LD, Bell RC, et al. "Thermogenesis, low-protein diets, and decreased deve -lopment of AFBl-induced preneoplastic foci in rat liver." Nutr. Cancer 16 (1991): 31-41.6. Bell RC, Levitsky DA, and Campbell TC. "Enhanced thermogenesis and reduced growth rates donot inhibit GGT+ hepatic preneoplastic foci development." FASEB J. 6 (1992): 1395 Abs.7. Miller DS, and Payne PR. "Weight maintenance and food intake."J. Nutr. 78 (1962): 255-262.8. Stirling JL, and Stock MJ. "Metabolic origins of thermogenesis by diet." Nature 220 (1968):801-801.9. Donald P, Pitts GC, and Pohl SL. "Body weight and composition in laboratory rats: effects ofdiets with high or low protein concentrations." Science 211 (1981): 185-186.10. Rothwell NJ, Stock MJ, and Tyzbir RS. "Mechanisms of thermogenesis induced by low proteindiets." Metabolism 32 (1983): 257-261.11. Rothwell NJ, and Stock MJ. "Influence of carbohydrate and fat intake on diet-induced thermo-genesis and brown fat activity in rats fed low protein diets." J Nutr 117 (1987): 1721-1726.12. Krieger E, Youngman LD, and Campbell TC. "The modulation of aflatoxin(AFBl) induced pre-neoplastic lesions by dietary protein and voluntary exercise in Fischer 344 rats." FASEBJ. 2 (1988):3304 Abs.

Dodatak B1. Chen J, Campbell TC, Lij, et al. Diet, life-style and mortality in China. A study ofthe character-istics of65 Chinese counties. Oxford, UK; Ithaca, NY; Beijing, PRC: Oxford University Press; ComellUniversity Press; People's Medical Publishing House, 1990.2. Navedene su 82 stope smrtnosti, ali oko tre}ine ovih stopa predstavlja duplikate za iste bolestiza ljude razli~ite starosti.3. To tako|e zna~i da se veoma malo ili nimalo korisnih informacija dobija uklju~ivanjem vrednos-ti za sve pojedince u okrugu. Postoji samo jedna stopa bolesti za svaki okrug, pa je neophodnoimati samo jedan broj za svaku od promenljivih koje se porede sa stopama bolesti.4. Piazza A. Food consumption and nutritiona] status in the People's Republic of China. London:Westview Press, 1986.5. Messina M, and Messina V. The Dietitian's Guide to Vegetarian Diets. Issues and Applications.Gaithersburg, MD: Aspen Publishers, Inc., 1996.

Dodatak C1. Holick ME in: M. E. Shils, J. A. Olson, M. Shike and e. al (eds.), Modem nutrition in health anddisease, 9th ed., pp. 329-345. Baltimore, MD: Williams and Wilkins, 1999.2. Barger-Lux MJ, Heaney R, Dowell S, et al. "Vitamin D and its major metabolites: serum levelsafter graded oral dosing in healthy men." Osteoporosis Int. 8 (1998): 222-230.3. Biolo{ko vreme polu`ivota skladi{nog oblika vitamina D iznosi 10-19 dana, vreme koje je potreb-no da se polovina koli~ine ovog oblika razgradi.4. Colston KW, Berger U, and Coombes RC. "Possible role for vitamin D in controlling breast can-cer cell proliferation." Lancet 1 (1989): 188-191.5. Nieves J, Cosman F, Herbert J, et al. "High prevalence of vitamin D deficiency and reduced bonemass in multiple sclerosis." Neurology 44 (1994): 1687-1692.6. Al-Qadreh A, Voskaki I, Kassiou C, et al. "Treatment of osteopenia in children with insulin-depend-ent diabetes mellitus: the effect of 1-alpha hydroxyvitamin D3." Eur. f. Vedia.tr. 155 (1996): 15-17.

378 379

7. Cantorna MT, Hayes CE, and DeLuca HF "1,25-Dihydroxyvitamin D3 reversibly blocks the pro-gression of relapsing encephalomyelitis, a model of multiple sclerosis." Proc. National Acad. Sci93 (1996): 7861-7864.8. Rozen F, Yang X-F, Huynh H, et al. "Antiproliferative action of vitamin D-related compounds andinsulin-like growth factor-binding protein 5 accumulation." J. Nat. Cancer Inst. 89 (1997): 652-656.9. Cosman F, Nieves J, Komar L, et al. "Fracture history and bone loss in patients with MS."Neurology 51 (1998): 1161-1165.10. Giovannucci E, Rimm E, Wolk A, et al. "Calcium and fructose intake in relation to risk ofprostate cancer." Cancer Res. 58 (1998): 442-447.11. Peehl DM, Krishnan AV, and Feldman D. "Pathways mediating the growth-inhibitory action ofvitamin D in prostate cancer." J. Nutr. 133(Suppl) (2003): 2461S-2469S.12. Zella JB, McCary LC, and DeLuca HE "Oral administration of l,25-dihydroxyvitamin D3 completelyprotects NOD mi?e from insulin-dependent diabetes mellitus." Arch. Biochem Biophys. 417 (2003):77-80.13. Davenport CB. "Multiple sclerosis from the standpoint of geographic distribution and race."Arch. Neurol. Pschiatry 8 (1922): 51-58.14. Alter M, Yamoor M, and Harshe M. "Multiple sclerosis and nutrition." Arch. Neurol. 31 (1974):267-272.15. Van der Mei IA, Ponsonby AL, Blizzard L, et al. "Regional variation in multiple sclerosis preva-lence in Australia and its association with ambivalent ultraviolet radiaion." Neuroepide-miology 20(2001): 168-174.16. McLeodJG, Hammond SR, and HallpikeJE "Epidemiology of multiple sclerosis in Australia. WithNSW and SA survey results." Med.J. Austr 160 (1994): 117-122.17. Holick ME "Vitamin D: a millenium perspective." J. Cei!. Biochem. 88 (2003): 296-307.18. MacLaughlin JA, Gange W, Taylor D, et al. "Cultured psoriatic fibroblasts from involved anduninvolved sites have a partial, but not absolute resistance to the proliferation-inhibtion ac-tivity ofl,25-dihydroxyvitamin Ds." Proc. National Acad. Sci 52 (1985): 5409-5412.19. Goldberg P, Fleming MC, and Picard EH. "Multiple sclerosis: decreased relapse rate throughdietarv supplementation with calcium, magnesium and vitamin D." Med. Hypoth. 21 (1986): 193-200.20. Andjelkovic Z, Vojinovic J, Pejnovic N, et al. "Disease modifving and immunomodulatory effectsof high dose la(OH)D3 in rheumatoid arthritis patients." Clin. Exp. Rheumatol 17 (1999): 453-456.21. Hypponen E, Laara E, Reunanen A, et al. "Intake of vitamin D and risk of Type 1 diabetes: abirth-cohort study." Lancet 358 (2001): 1500-1503.22. Breslau NA, Brinklev L, Hill KD, et al. "Relationship of animal protein-rich diet to kidnev stbneformation and calcium metabolism." ]. Clin. Endocrinol. Metab. 66 (1988): 140-146.23. Langman CB. "Calcitriol metabolism during chronic metabolic acidosis." Semin. Nephrol. 9(1989): 65-71. o24. Chan JM, Giovannucci EL, Andersson S-O, et al. "Dairy products, calcium, phosphorus, vitaminD, and risk of prostate cancer (Sweden)." Cancer Causes and Control 9 (1998): 559-566.25. Byrne PM, Freanev R, and McKenna MJ. "Vitamin D supplementation in the elderlv: review ofsafety and effectiveness of different regimes." Cakified Tissue Int. 56 (1995): 518-520.26. Agranoff BW, and Goldberg D. "Diet and the geographical distribution of multiple sclerosis."Lancet 2(7888) (November 2 1974): 1061-1066.27. Akerblom HK, Vaarala O, Hyoty H, et al. "Environmental factors in the etiology of Type 1 dia-betes." Am.J. Med. Genet. (Semin. Med. Genet.) 115 (2002): 18-29.28. Chan JM, Stampfer MJ, Maj, et al. "Insulin-like growth factor-I (1GF-I) and IGF binding protein-3 as predictors of advanced-stage prostate cancer." ] Natl Cancer Inst 94 (2002): 1099-1109.29. Cohen P, Peehl DM, and Rosenfeld RG. "The IGF axis in the prostate." Horm. Metab. res. 26(1994): 81-84.30. Doi SQ, Rasaiah S, Tack I, et al. "Low-protein diet suppresses serum insulin-like growth fac-tor-1 and decelerates the progresseion of growth hormone-induced glomerulosclerosis." Am. J.Nephrol. 21 (2001): 331-339.31. Heaney RP, McCarron DA, Dawson-Hughes B, et al. "Dietary changes favorably affect bondremodeling in older adults."J. Am. Diet. Assoc. 99 (1999): 1228-1233.32. Allen NE, Appleby PN, Davey GK, et al. "Hormones and diet: low insulin-like growth factor-I butnormal bioavailable androgens in vegan men." Brit.J. Cancer 83 (2000): 95-97.

Preporu~ujemo:

- Unapredite vid - odbacite nao~are, Dr Lorin Dej- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej- Kondomi ne rade, Dr Lorin Dej- Mo} zdravlja, Dr Hans Dil, najsveobuhvatnija knji-ga o zdravlju- Kako unaprediti mozak, Dr Elden âlmers- Seme uni{tenja - {okantne informacije o genetskimodifikovanoj hrani, Dr Dèfri Smit- Zakoni zdravlja, Dr Pol Volk- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Rodèr- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre{- Smrt iz tanjira, Dr Rober Elez- Le~enje raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi- Tehnologija samouni{tenja - kakve su poslediceproizvodnje genetski modifikovane hrane, Dr MarijanJo{t- Zakoni zdravlja i izle~enja, Dr Nil Nidli- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli

Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

380 381

vitamin d daje telu snagu - ivanticvitamin d daje telu snagu svi znamo da su nam neophodni vitamini,...

Documents