vještice streghe

8/9/2019 Vještice Streghe

1/22

2

Naslov ori ginala:

Tersilla Gatto Chanu

Streghe

Storie e segreti

© 2001 Newton & Compton editori s.r.l.

a g o r a

Urednik Zoran Hamović

Likovni urednik Dragana Atanasović


2/22

3

Ispovesti „Sotoninih sluškinja“ u snažnom i potresnom zapisnikuo potkazivanjima, mučenjima, suđenjima i pogubljenjima

Prevela sa italijanskog

Alenka Zdešar-Ć

irilović

Ispovesti i tajne

Tersila Gato Kanu

VEŠTICE

2008


3/22

270

Gotovo sve kulture ima ju neki oblik magijskog verovanja iprakse, u skoro svim društvima posto je verovanja u veštice, aliposto je izvesne razlike u značenjima ko ja su magijskoj praksi iveštičarenju pridavana u različitim kulturnim interpretaci jama.Magi ja se, zahvalju jući antropološkim istraživanjima, više ne po-smatra kao puko su jever je „primitivnih“ plemena i „neprosveće-nog“ naroda, niti kao marginalna kulturna i društvena po java.Ona je kompleksan fenomen ko ji se tumači u društvenom, reli-

gijskom, ekonomskom, pa i u politič

kom, kontekstu određ

enekulture. U mnogim kulturama se životne nedaće, bolest i smrtob jašnjava ju zlim činima ili magi jom, uz razvi jen sistem postu-paka za pronalaženje i kažnjavanje počinioca i uz mehanizmeko jima se prida je moralno značenje i regulišu odnosi u za jednici.Etnoteori je o vračanju u tumačenju rane smrti i bede pokazalesu se prihvatljivi jim od religijskih ob jašnjenja ko ja se poziva ju na

bož ju volju.1 Međutim, samo je u Evropi i nekim delovima Sever-ne i Južne Amerike, čak i na dalekom Islandu, tač ni je u zemljamau ko jima je hrišćanstvo steklo primat, za beležen „lov na veštice“,uz surova mučenja i spaljivanje. U zemljama Zapadne Evropeprocesi su vođeni na osnovu teološkog i inkvizitorskog ključa,iako bi se moglo govoriti o specifič nostima lokalnih verovanjau veštice, različitom tempu i intenzitetu progona. Procesi protivveštica u Engleskoj imali su, u odnosu na Kontinent na primer,svo jih specifič nosti. Pre svega, počeli su šezdesetih godina XVI

1 Douglas, M., „Sorcery Accusations Unleashed: The Lele Revisi-ted“, 1987, Africa, Vol. 69, Issue 2, 1999, 177–194.

Zašto su veštice žene ili zašto su žene veštice?

Tumač enja u svetlu različ itih perspektiva


4/22

271

veka i nisu dostigli takve razmere, budući da je veštičarstvo treti-rano kao antidruštveni prestup a ne kao jeres. Progoni nisu bilipod kompetici jom crkvenih vlasti, već su bili organizovani višekao narodni pokret. U celini gledano, progoni su tra jali do XVIII

veka, ali – dok su u Francuskoj, Nemač koj i Itali ji postepeno je-njavali u XVII veku – u nekim zemljama, kao što su Hrvatska iŠkotska, tek su započinjali. Istina, antropolozi nude i primerekultura u ko jima su hrišćanski misionari i sveštenici u bor bi sanarodnim i plemenskim religi jama u Africi improvizovali inkvi-zitorske metode otkrivanja i kažnjavanja, čak i u XX veku.2

Progon veštica u Evropi tre balo bi posmatrati u kontekstuhristi janizaci je kao dugotrajnog procesa, tj. bor be hrišćanskih cr-

kava protiv nehrišćanskih religi ja, paganskih i narodnih ko je su bile du boko ukorenjene. U periodu od XV do XVIII veka – usred

krize hrišćanstva, procvata reformaci je i mesi janskih pokreta,ekonomske krize, velikih epidemi ja kuge – revitalizu ju se pagan-ska verovanja i narodne religi je. Hrišćanstvo je načelno imalo ve-oma oštar stav prema čarobnjaštvu još od Starog i Novog zaveta.Međutim, crkveno pravo i predstave samih teologa menjale suse tokom istori je u više navrata. U X veku se, na primer, svakočarobnjaštvo smatralo otpadništvom, odnosno odricanjem od

hrišćanske vere. Volšebne, magijske moći čarobnjaka razvi jane unarodnim predstavama, kao što su uticaj na atmosferske prilike,

2 Ibid. Na primer, sedamdesetih godina XX veka, katolič ki misio-nari su podsticali otvorenu bor bu protiv vračanja, iako je vračanje bilosastavni deo tradici je Lela, pretvorivši plemenskog Boga u đavola hri-šćanske tradici je. Stara plemenska verovanja, čak i znanja o lekovitom bilju, proglašavana su zlom i prokletstvom. Najradikalni ji među misi-

onarima bio je mladi sveštenik ko ji je 1978. godine pokrenuo proceseslič ne inkvizitorskim procesima u Evropi. Navodno, posedovao je nat-prirodne moći, kao i moć da prepozna vračare. Lečio je dodirom posleko jeg su bolesni padali u trans, a optužene je spaljivao javno na loma-čama. U vreme prvih istraživanja (1946) Meri Daglas, vračanje je bilou domenu stari jih muškaraca i prenošeno je kao tajno znanje. Daglaszaključu je da je Katolič ka crkva svo jom umešanošću u optužbe pro-tiv vračanja produ bila jaz ko ji je posto jao između starih i pokatoličeneomladine ko ja je masovno odlazila u gradove, jaz ko ji je u soci jalnom

smislu posta jao sve du blji usled teške ekonomske situaci je. Mladi u gra-dovima izricali su optužbe na račun starih rođaka sa sela, veru jući dasu njihove nesreće proizveli vračanjem.


5/22

272

čarobnjač ke metamorfoze i noć no letenje veštica, proglašavani suopsenarskim trikovima ko ji nema ju potvrde u realnosti. Crkva jeovakve predstave osuđivala i smatrala pukim praznover jem neo- brazovanog naroda. Nasto jala je da ih suzbi je, između ostalog,

donošenjem Episkopskog kanona, da bi od sredine XV veka potpu-no promenila stanovište i optuživala sve one ko ji u to ne veru ju.Iako su Crkva i država bile u tesnoj sprezi, u gotovo svim zapad-nim zemljama posto jala je razlika u stavovima između crkvenihi svetovnih sudova sve do XV veka. Naime, crkveni sudovi, tj.inkvizici ja formirana, pre svega, za bor bu protiv jeretika, vreme-nom je i čarobnjaštvo proglasila za jeres zbog od bacivanja Bogai poštovanja đavola. Ugovor s đavolom donosio je čarobnjaku

moć da

čini razna nedela, me

đutim, sama šteta i nesre

ća ko ju sunanosili čarobnjaci retko je uzimana u obzir tokom procesuiranja

– važni ja je bila religiozna pozadina, savez s đavolom, seksual-ni odnosi i tajno udruživanje na sa batima.3 Za svetovne sudove je, na drugoj strani, važni ji maleficij, tj. šteta ko ju su nanosileveštice oduzimanjem letine, navođenjem gradonosnih oblaka,pomorom stoke, oduzimanjem mleč nosti kravama, ubi janjemnovorođenčadi.4 Međutim, sredinom XV veka i svetovni sudoviusva ja ju teološki po jam čarobnjaštva, ko ji je sama inkvizici ja obo-

gatila neraskidivom vezom između elemenata što su se u rani jimvekovima po javljivali sporadič no ili su važili samo za jeretike:udruživanje članova ko ji sklapa ju savez s đavolom, tajni sastancipogrdno nazivani sa bat, seksualni odnosi s đavolom pretvarani uorgi je, moguć nost da letenjem na metli prelaze neverovatne raz-daljine,5 nanošenje štete stoci, usevima, izazivanje bolesti i smrti,

3 Guiley, R. E., The Encyclopedia of Witches and Witchcraft, Facts On

File, Inc., Nju jork, 1989, s.v. Devil’ s pact.4 U XVII veku lov na veštice je počeo da jenjava, tako da se u ar-hivskim dokumentima mogu naći i sluča jevi u ko jima teolozi savetu jusvetovne sudove da postupe u skladu sa zakonom na osnovu ko jeg sekažnjava ju samo počinioci dokazanih zločina kao što su: trovanje lju-di ili životinja, materi jalne štete nanete uništavanjem do bara. Takavdokument je, na primer, memoar o načinu suđenja vešcima ko ji je teo-log, otac Lalman napisao na zahtev predsednika parlamenta u Ruanu.Mandru, R., Opsednutost đ avolom i vradžbine u XVII veku, Novi Sad: Knji-

ževna za jednica Novog Sada, 1988, 166–174.5 Jahanje na metli je najčešći stereotip ali je, u tom smislu, narod-na tradici ja zapadnih kultura mnogo bogati ja. Veštice su mogle jahati


6/22

273

naročito male dece. Veoma važni elementi teoloških predstavao veštičarenju bili su neraskidivo povezani: ukoliko se ustanoviu procesu bar jedan od njih, implicitno su podrazumevani i sviostali.6 Za razliku od prethodnog perioda, kada se veštičarenje

smatralo sporadič nom, individualnom po javom, od XV veka, podutica jem inkvizici je, ono do bi ja razmere epidemi je sa osnovnomnotom da je reč o udruženim gupama nevernika ko je su sklopilepakt s đavolom. To upravo ob jašnjava broj optuženih ko ji je rastaoneverovatnom progresi jom. Imena članova navodno organizova-nih gupa otkrivali su tokom procesuiranja na taj način što je svakiosuđeni morao da pod najtežim mukama otkri je i ostale članove„zločinač ke“ organizaci je ko ja se smatrala tajnom sektom. Uobiča-

jeni način iznu

đivanja priznanja mu

čenjem i drugim metodamazastrašivanja inkvizici ja je, uz dozvolu pape Aleksandra IV, uvela

još u XIII veku u procesima protiv jeretika, najpre katara, a zatim,drugih jeretič kih sekti, protiv ko jih je povela i krstaški rat.7

Onog trenutka kada je crkvena vlast obič ne vračare, čarobni-ce i gatare proglasila za veštice, a njihovo čarobnjaštvo za realnodelatno i protivno dogmama hrišćanstva, inkvizici ja je do biladozvolu da postupke torture primeni i u procesima protiv op-tuženih za veštičarenje. Posto je izvesna nagađanja o preciznom

bro ju spaljenih ljudi do XVIII veka: procenju je se da je na lomači

i na vratilu, vretenu (kao i drugim alatkama ko je koriste u tkanju ipredenju, na primer, rašak – za premetanje pređe), na ralu, bačvi. Ko-rišćene alatke iz imanentno ženske proizvodne sfere tkanja u mitolo-gi jama figurira ju kao atri buti boginja, na primer boginja sud bine ko jeispreda ju niti sud bine. Položaj ko ji veštica zauzima prilikom jahanjaasocira na položaj u seksualnom činu, te se često tumači kao femininaerotska poza, budući da je crkva ovakvu pozu osuđivala kao perverznu

i jedinom ispravnom, s ciljem da rađa decu, smatrala je pozu u ko joj ježena odozdo.

6 Bayer, V., Ugovor s đ avolom, procesi protiv čarobnjaka u Evropi anapose u Hrvatskoj, Zagreb, Informator 1982, 133.

7 Jedan od malo brojnih kritičara lova na veštice, Johan Mateus Maj-fart, opisao je mučenja na toč ku, stolicama sa šiljcima ko je su odozdozagrevane, cipelama s bodljama iznutra, usi janim gvožđem, zavo jems iglama, usi janim štipaljkama, strapadom (oso ba okačena da visi na-glavač ke dodatno je opterećivana tegovima). Egzekutori su delove tela

lomili kleštima, palili sumporom, pržili bakljama i zalivali uljem. Ha-ris, M., Krave, svinje, ratovi i veštice: za gonetke kulture, Svetovi, Novi Sad,1995, 154.


7/22

274

spaljeno od pola miliona do milion ljudi. Od tog bro ja veliku ve-ćinu (u Nemač koj, na primer, 82 %) činile su žene.8

I pored prakse da se prilikom spaljivanja veštica spali i čitavadokumentaci ja vođena za vreme sudskog procesa, širom Evrope

sačuvana je arhivska građa, teološka i demonološka literatura ofenomenu veštičarenja. Nakon čitanja knjiga o vešticama, kao što je knjiga Tersile Gato Kanu, svaki čitalac će ostati u nedoumicikako je moguće da su svedočenja optuženih bila tako ujednače-na, odnosno, da su sve žene pričale slič ne ili iste priče. Relevant-no je pitanje ujednačenosti svedočenja širom Evrope, kad se znada autohtone, narodne predstave po svom sadrža ju u različitimkulturama nisu bile u tolikoj meri jednoobrazne. Novi ja istra-

živanja potvrđ

u ju da su inkvizitorski procesi najpre započeti uSevernoj Itali ji, u alpskim kra jevima, gde se i formirao po jam

veštičarenja s nama poznatim sadrža jem.9 Inkvizici ja je taj po jamproširila širom Evrope, precizno formulišući pitanja ko ja bi tre ba-lo postavljati u toku procesa. Nakon što je papa Inokenti je 1484.izdao bulu ko jom se naređu je iskorenjivanje veštičarstva i ovla-stio dominikance Hajnriha Inštitora i Jako ba Šprengera, njihovaknjiga Malj veštica ( Malleus male ficarum) posta je glavni priruč nikcrkvenim i svetovnim vlastima u procesuiranju optuženih. Knji-

ga sadrži detaljna uputstva za identifikaci ju, optuživanje, hva-tanje, mučenje i osuđivanje veštica, ali i uputstva sudi jama kakoda se zaštite od eventualnih magijskih utica ja i čini optuženihveštica. Jednoobrazni model veštičarenja u celoj Evropi nastao je verovatno kao kom binaci ja narodnih predstava, filtriranih idopunjenih teološkim tumačenjima ko ja su do naroda dopiralapreko propovedi sveštenika. Pretpostavlja se da su neki od prvihprocesa započeti uobiča jenim optužbama da je neka žena činima

nanela zlo ili štetu prvom komši ji. Ženi bi sudi je postavljale una-pred pripremljena pitanja, nastala na osnovu pomenutog pojmaveštičarenja, na ko ja bi nakon svirepih mučenja bila prisiljenada odgovori potvrdno.10 Otuda utisak jednoobraznosti verovanjaširom Evrope kao da je reč o milionskoj sekti ko ja je na isti način

8 Ibid., 173.9 Henningsen, G., Ankarloo, B., Introduction; in: Eary Moder Euro-

pean Witchcraft. Centres and Peripheries. (eds) Bengt Ankarloo & GustavHenningsen, Oxford University Press, Nju jork, 1993, 2.10 Bayer, V., op. cit., 158.


8/22

275

činila ista zlodela. Otuda i utisak da se radi o verodostojnim op-tužbama, što je doprinelo i neverovatnom povećanju bro ja ženaoptuženih za veštičarenje. Pitanje ko je su neki istraživači, kao što je, između ostalih, Marvin Haris, postavili glasilo bi – ne zašto

su inkvizitori uložili toliki napor da unište veštice već – zašto su bili opsednuti naporom da ih stvore.11

Različiti aspekti pro blema

Celokupan sistem progona veštica tra jao je više vekova, za-hvatio je veliki deo Evrope i Amerike i bitno uticao na sve sfereživota. To znači da je, nesumnjivo, reč o fenomenu dugog tra janjako ji je morao biti veoma do bro osmišljen, planiran, realizovan inadasve surov. Kao takav zaokuplja pažnju istraživača različitihnauč nih disciplina i teorijskih ori jentaci ja ko ji su pokušavali daga ob jasne i protumače. Međutim, ne čudi činjenica da je posledva veka i niza tumačenja iz različitih uglova gledanja ostao i

dalje neraz jašnjen.Nekoliko desetina godina pošto su se ugasile i poslednje lo-

mače u Evropi, istoričar Mišle, promišlja jući daleko ispred svogvremena, ob javio je knjigu Veštica (La sorcière, 1862).12 Vlasti su jeodmah za branile, ali će njene osnovne postavke reha bilitovatikao važeće istoričar Mandru u knjizi Opsednutost đ avolom i vradžbi-ne u XVII veku (Possession et sorcellerie au XVII-e siècle, 1979). Mišle jezačeo, a da to ni je ni slutio, em brion rodne istori je ( gender history),

povezu jući uloge žene u seoskoj sredini sa do bro organizovanompravosudnom represi jom ko jom se štitila muška prevlast.Neki od vodećih istoričara religi je, kao što je Eli jade, smatrali

su da su pomama za vešticama i mitsko-ritualni scenario vešti-čarenja zapravo izmišljotine inkvizitora i teologa.13 Hrišćanskecrkve, naročito u trenutku sla bljenja svog utica ja, suprotstavile

11 Haris, M., Krave, svinje..., 172.12

Mišle, Ž., Veštica, Vuk Karadžić, Beograd, 1986.13 Eli jade, M., Istori ja verovanja i reli gijskih ide ja III, Prosveta, Beo-grad, 1991, 195.


9/22

276

su se nehrišćanskim verovanjima, bilo da su se ogledala u de-lovanju jeretič kih pokreta ili prethrišćanskih i paganskih vero-vanja. Eli jade razmatra evropsku magi ju i njenu povezanost saprethrišćanskim verovanjima i obredima posvećenim agrarnim

kultovima plodnosti i zdravlja kakvi se mogu sresti u narodnimkulturama Evrope. Međutim, ekstatič ki i orgi jastič ki kultovi ni-su retkost u istori ji religi ja te bi tre balo ostaviti otvorenom i tumoguć nost, kada je o kultovima veštičarenja reč. U tom smislu,kako Eli jade smatra, bu janje nehrišćanskih kultova implicitnopodrazumeva otpor i kritiku hrišćanske crkve ko ja ni je uspela dazadovolji potre be vernika.14 Ukazivanje na prethrišćanske kultovesrećemo mnogo rani je u radovima s kra ja XIX i početka XX veka.

Najviše interesovanja u nauč

nim krugovima, dvadesetih godinaXX veka, izazvala je knjiga Margaret Marej. Istovremeno, njenaknjiga je bitno uticala na Geralda Gardnera ko ji je osnovao pokretVika (Wicca), kao i na oživljavanje neopaganizma šezdesetih.15 Teza Margaret Marej, po mišljenju mnogih veoma pro blematič-na i nedokaziva, naglašava realnost veštič jeg kulta kao prežitka jedne strukturirane stare religi je ko ja je slavila Rogatog boga, uzrazvi jene rituale inici jaci je, gozbe, plesove i orgi je.16 Viševekovnapomama oko veštica ukazu je na posto janost stare religi je ko ju je

hrišćanstvo potiskivalo, namerno krivotvoreći činjenice time što je kult Rogatog boga preinačilo u poštovanje sotone.

Romansiranom istoriografi jom Žila Mišlea Veštice, već u XIXveku napravljen je pionirski korak ko ji će u XX veku nastavitiprotagonisti škole Anala (1929), a od šezdesetih godina i novogpravca u istoriografi ji ko ji se bavi istraživanjem mentaliteta. U ra-dovima Fevra, Mandrua i Di bi ja pažnja je posvećena mentalitetuobrazovanih slo jeva ko ji su za so bom ostavili pisane tragove. Zna-č

ajno je, međ

utim, što kasni je generaci je nauč

nika proširu ju svo ja14 Eli jade, M., Okulti zam, ma gi ja i pomodne kulture, Grafič ki zavod Hr-

vatske, Zagreb, 1981, 125.15 The Encyclopedia of Modern Witchcraft and Neo-Pa ganism, Ra bino-

vitch, S., Lewis, J., Citadel Press, Kensington Pu blishing Corp., 2002,s.v. Gardner, Gerald Brosseau; Enciklopedi ja novih reli gi ja, Nove religi je,sekte i alternativni pokreti, Naklada Ljevak, Zagreb, 2005, s.v. wicca.

16 Murray, M., The Cod of the Witches, London, Oxford, New York:

Oxford University Press, 1970, 79. Navedeno prema: Čiča, Z., Vilenica ivilenjak , Sud bina jednog pretkršćanskog kulta u do ba progona vještica,Institut za etnologi ju i folkloristiku, Zagreb, 2002, 22–24.


10/22

277

interesovanja i na do tada „nemušte“, nepismene i „praznover-ne“ pripadnike nižih staleža, baveći se veoma širokim krugompro blema kao što su smrt, strah, mit, seksualnost, svetkovine ipraznici.17 Pozivanjem na mentalitet i nesvesne kolektivne pred-

stave kao fenomen dugog tra janja u kontekstu duhovne klimetoga vremena, uzdrmanog reformaci jom i verskim ratovima,ponuđen je drugači ji pristup za razumevanje velike pomame istraha od veštica i đavola. Mandru se bavio analizom dokume-nata iz XVII veka u Francuskoj, nasto jeći da rekonstruiše idejnepromene unutar obrazovanih slo jeva ko je su dovele do velikihpolemika i drugači jeg shvatanja veštica i, na kra ju, do konač nogukidanja prakse progona kraljevskim ediktom iz 1682. godine.

Ovako značajne promene inicirane su slu

ča jevima opsednutostikaluđerica u Eksu, Ludenu i Luvi jeu ko je su izazvale veliki skan-

dal optužu jući sveštenike kao đavolove učenike ko ji su dozvolilida đavo uđe u redovnice. Spaljivanje veštica na lomači zamenje-no je javnim spektaklima isterivanja đavola ko ji su pod jednakoulivali strah okupljenoj masi. Međutim, za intelektualnu elitusvakako ni je imalo istu težinu optuživanje i spaljivanje neukihseljanki i činjenica da se nasto jalo pokazati da je „đavo došao posvo je“ i u građanske i plemić ke slo jeve, koristeći kao saučesnike

poznate teologe. Teolozi, lekari, sudi je preispitivali su utemelje-nost optužbi i verodostojnost opsednutosti, ali morali su istovre-meno da razmotre i sluča jeve optužbi za veštičarenje. Zaključilisu da se radi o izmišljotinama i plodovima bujne mašte: „Stogareligi ja i zdrav razum zastupa ju isto gledište u datim okolnosti-ma: nerazumno je pre bacivanje odgovornosti u suočavanju sanevoljama jer su ove bož je delo, kazna za ljudske grehe; jedinivaljani lekovi su oni ko je pruža crkva.“18 U ediktu iz 1682. čak se i

ne pominju veštice već

prevaranti, vrač

are ko je koriste lakovernegrađane i jedina kazna ko ja je mogla biti izrečena izricala se zasvetovne zločine trovanja i prevare. Mosova konstataci ja da javnomnjenje stvara čarobnjaka19 potvrđena je, na primer, u izvešta ji-ma inkvizitora Salazara s početka XVII veka u Špani ji. Naime,Salazar je u toku istražnog postupka vršio i ekperimente ko jima

17 Mandru, R., op. cit., 8.18

Ibid., 167.19 Mos, M., Sociolo gi ja i antropolo gi ja 1, Prosveta, bi blioteka XX vek,Beograd, 1982, 91.


11/22

278

je proveravao neke od tvrdnji optuženih veštica. Ispostavilo seda su sve bile lažne: pronađene masti nisu imale efekat ko ji im

je pripisivan,20 niti su veštice viđene na mestu na ko jem su tvrdi-le da će se održati sa bat. Priče o vešticama raspirivale su opštu

paniku i strah, a veštice su nestale onda kada je prestalo da seo njima govori. U tom smislu, Salazar je u izvešta ju preporučio„nametanje ćutnje“.21

Procesi protiv veštica ulivali su strah jer je zahvalju jući me-todama torture i potkazivanja svako mogao da bude optužen a,istovremeno, podsticanjem priča o zlodelima veštičarenja svako je mogao da bude žrtva crne magi je. Sistem je bio tako osmiš-ljen da unosi nesigurnost u bez bednost života, imovine, nameće

zastraživanje, sumnjičenje i huškanje me

đu susedima. Kako jeMarvin Haris zaključio, „naj bolji način da se shvati uzrok poma-

me oko veštica jeste da se, umesto ne beskih namera, ispita ju ovo-zemaljske posledice“.22 Narod je poverovao da su za sve njihoveživotne nedaće – kugu, ratove, glad, visoke poreze, nemaštinu– krivi „imaginarni demoni u ljudskom oblič ju“, a na taj načincrkva i država su ne samo skinule odgovornost za krizu kasno-srednjovekovnog društva sa se be već su se i „preporučile“ kaoneophodne i jedini kompetentni zaštitnici.23 Soci jalna pozadina

verovanja u zle čini i veštičarstvo mogu biti konflikti u za jedniciko ja ni je uspela da formira institucionalne mehanizme za njiho-vo rešavanje ili, pak, ovi mehanizmi nisu funkcionisali u vremeekonomsko-politič kih promena.24

20 Neki od savremenih istraživača proveravali su eksperimentalnorazličite sastojke u mastima ko je su navodno koristile veštice. Harnersmatra da je halucinogeno sredstvo atropin ko ji sadrže biljke kao što

su mandragora, bunika, pomoć nica, izazivao stanja dvadesetčetvo-ročasovnog du bokog sna u ko jem se po javlju ju slike letenja, jahanja,seksualnih fantazi ja. Videti: Haris M., op. Cit. , 161; Petersdorff E. von,Demoni, vještice, spiritisti: sve o posto janju i djelovanju mrač nih sila, Split:Ver bum, 2001. 162.

21 Henningsen, G., The Papers of Alonso de Salazar Frias. A Spa-nish Witchcraft Polemic 1610–1614, Temenos 5, 1969, 85–106. Navedenoprema: Čiča Z., op. cit. 36.

22 Haris, M,. op. cit., 172.23

Ibid., 173–174.24 Thomas, K., Reli gion and the decline of ma gic. Studies in popular be-liefs in sixteenth and seventeenth century England, London, 1971, 561.


12/22

279

Odnos srednjovekovnih evropskih društava prema ženi mo-že se okarakterisati kao „demonomani ja ženskog“, pothranjiva-na hrišćanskom bor bom protiv paganskih verovanja i narodnihreligi ja, kao i tradicionalnim patri jarhalnim obrascima života.

U feministič kim istraživanjima posebno se ističe veštičarstvokao alternativna ženska tradici ja ko ja je ženama pružala nefor-malnu moć od ko je je strepela i sama Crkva.25 Više autora veli-ke progone žena optuženih za veštičarenje dovodi u vezu sasnažnim utica jem ko ji su do XIII veka žene imale u religijskojsferi, preko ženskog monasticizma, ulogom proročica i značaj-nom funkci jom u jeretič kim pokretima. Paganska verovanja imagijska praksa dovodile su žene u vezu sa neukrotivim sila-

ma prirode. Veza ko ja je oduvek bila misteriozna za muškarcei na osnovu ko je su ženama pripisivane različite moći, od onihreproduktivnih do posebnih moći ko je ima menstruaci ja.26 Hriš-ćanska teologi ja je vračanje i čaranje smatrala đavoljim poslom,a u paganskim obredima videla je ne samo pogrešno verovanjeu obogotvoravanje prirode već, u kultu ženske plodnosti, ni-malo bezazlen kult.27 Srednji vek obič no nosi epitet „mrač ni“,ali najveća „pošast“ desila se upravo na njegovom izmaku, uvreme renesanse. U tom smislu, lov na veštice prati velike druš-

tvene promene kao mehanizam soci jalne kontrole nad ženamako jim se održavala asimetri ja i prevlast muškaraca. U mnogimistraživanjima istaknuta je veza između lova na veštice i patri- jarhatskih odnosa u društvu. Međutim, iako se većina slaže utome da ta veza ni je slučajna, i dalje se vode rasprave o njenomznača ju i značenju. Pro blem je u tome što oni ko ji su smatralida je lov na veštice izmišljen kako bi muškarci održali domina-ci ju ne mogu da ob jasne čime je tre balo zameniti tu strategi ju

kada je progon veštica ukinut. Ako je patri jarhat bio uspešan i25 Reč nik osnovnih feministič kih pojmova, Beograd: IP „Žarko Alnulj“,

1999, s.v. veštice.26 Videti: Radulović, L., Nečista i neformalno moć na: sakralni

aspekti am bivalentnog odnosa prema ženi u tradicijskoj kulturi Sr ba“,u zborniku Mapiranje mi zo gini je u Srbi ji: diskursi i praksa, priredila MarinaBlago jević, Asoci jaci ja za žensku inici jativu, Beograd, 2000, 169–191.

27 Dimitri jević, V., Čovek i ranjeni eros, od sveštene lju bavi do saj-

ber seksa, u: Muškarac i žena pred tajnom tela: pravoslavlje i polnost, Pravo-slavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog, Beo-grad, 2005, 466–486.


13/22

280

sta bilan sistem, kako se obič no smatra, lov na veštice mu i ni je bio potre ban.28

Dakle, pravo pitanje tre balo bi postaviti obrnutim redom: nezašto su veštice žene, već zašto su žene veštice.29 Demonizovane

su žene ko je se po različitim osnovama ne uklapa ju u idealnekoncepte ženskog. To su pre svega stari je žene, mlade i lepe alineudate, „usedelice“, prostituke ili žene či je je ponašanje ocenje-no kao nemoralno, žene ko je su se bavile vračanjem, gatanjem ilečenjem.30 U kontekstu mizoginih učenja hrišćanstva, tj. hrišćan-skih teologa u srednjem veku, to ukazu je na svo jevrstan pro blemrodnog konflikta ko ji bi mogao biti ob jašnjen i nereligijskim razlo-zima. Razvo jem društva u konceptualizaci ji seksualnosti presud-

nu ulogu imala su medicinska znanja, po pravilu ideologizovanareligi jom i nedostupna ženama, budući da su one uglavnom bilenepismene. Prenošena su im samo nužna znanja u vezi s repro-dukci jom, pre svega, do bi janjem zdravog potomstva. Međutim,žene su razvi jale alternativna znanja zasnovana na iskustvu iopservaci ji, ali znatno opterećena religijsko-magijskim predsta-vama, kako bi se zaštitile od polnih bolesti i po bača ja ili kako bivršile tajne abortuse u sluča ju neželjene trudnoće.31 U vreme kadase po javlju ju formalno obrazovani lekari – po pravilu, muškarci

– praktič ni razlog ovakvog odnosa prema vračarama i vešticamaleži u nasto janju da se potisnu žene ko je su se tradicionalno bavi-le narodnom medicinom, kao prve negovateljice i lekari, i svo jeznanje prenosile po ženskoj lini ji.32 U tom smislu, progon veštica

28 Goodare, J., Women and the witch-hunt in Scotland, Social Hi-story, oct 1998, Vol. 23, Issue 3, 303–304.

29 Clark S., Thinking with Demons. The Idea of Witchcraft in Early,

Moder Europe, Oxford, 1997, 109–120.30 Progonjene su isključivo žene iz nižih, potlačenih društvenihslo jeva. Pretežnu većinu svih spaljenih veštica čine seljanke, a zatim, ugradovima – služavke i žene iz siromašnih slo jeva, tako da se pri bega-vanje magi ji može tumačiti i kao kompenzaci ja za njihov stvarni polo-žaj u društvu. Bayer, V., op. cit., 180.

31 Crawford, P., Sexual knowledge in England: 1500–1750, u: Por-ter, R., Teich M.,(eds.) Sexual knowled ge, sexual science: the history ot attitu-des of sexuality. Cam bridge University Press, Kem bridž, 1994, 82–106.

32

Sklevicky, L., „Vještice još gore“, u Konji, žene, ratovi, oda brala ipriredila radove Lydie Sklavicky, Dunja Rihtman-Auguštin, Ženska in-foteka, Zagreb, 1996, 278.


14/22

281

tumači se kao represi ja nad ženama ko je su vladale nelegitimnimznanjem, poznavale kontraceptivna sredstva, vršile abortuse i nataj način omogućavale ženama da rađanje dece usklade sa svo jiminteresima i željama.33 U interesu crkve i društva je, na drugoj stra-

ni, da iskoristi reproduktivne moguć nosti žena u zavisnosti odpotre ba društva a ne od potre ba samih žena. Na taj način, mudre,vešte žene, bile su stvarna pretnja patri jarhalnim instituci jamako je su imale kontrolu nad moći i znanjem.34 Ovakva i slič na tuma-čenja obič no se mogu sresti u radovima ko ji tumače fenomen pro-gona veštica sa aspekta teori je roda. Na primer, Hajnzon, Štajgeri Nonsan smatra ju da izvor demonske mitologizaci je ženskog telaleži u masovnoj seksualnoj depriviranosti stanovništva u korist

hrišćanske askeze i bogobojažljivosti.

35

Procesi protiv veštica usrednjem veku su, po mišljenju ovih autorki, zapravo, poslužililegitimizaci ji državne i crkvene kontrole nad reprodukci jom ipraksama seksualnosti. Većina slič nih istraživanja bazira se nasociokulturnim modelima rodnih odnosa, konceptima seksualno-sti i ideologi ji ženske podređenosti i muške dominaci je.

Naglasila sam da se do XVI veka konceptualizaci ja seksualno-sti u Evropi zasnivala na religijskim, odnosno teološkim shvata-njima ko ja su manipulisala pitanjima dužnosti i greha, naročito

kada je posredi bila ženska seksualnost.36 Osuda ženske seksual-nosti kod srednjovekovnih propovednika temeljila se na neuskla-đenosti između mnogo brojnih orgazama ko je je teorijski mogla

33 Ibid., videti: Ehrenreich, B. / English, D. Witches, Midwives, andNurses: A History of Women Healers. Feminist Press, Nju jork, 1973; Wo-men in Medieval Society (ed.) Susan M. Stuard, University of Pennsylva-nia Press, Filadelfi ja, 1997; Sklavicky, L., op. cit., 278.

34 Rountree, K., Nova vještica Zapada: feministkinje prisva ja ju sta-ru vješticu, u: Treć a, Časopis Centra za ženske studi je, br. 2, Vol 1, Za-greb, 1999, 81. Tekst „The Witch of the West: Feminists Reclaim the Cro-ne“ preuzet je i preveden iz časopisa Journal of Popular Culture, Vol. 30,No 4, Popular Press, Bowling Green State University, Bowling GreenSpring, 1997, 211–229.

35 Navedeno prema: Су ко ва тая, А. В., Женщина с религиозной ис-тории и феминистс кая теология, u: Женщины с истории: возможность бы ть увиденными: Сб. на уч. ст. Вы пуск 2/ Гл. ред. И. Р. Чикалова. –Мн.:

БГПЗ, 2002, 30.36 Pikić, A., Ženska seksualnost i znanja o seksu do XIX stoleća, u:Kruh i ru že, br. 19, 2003.


15/22

282

da doživi žena i njenih reproduktivnih moguć nosti, za razlikuod muške fiziologi je, odnosno direktne proporci jalnosti izmeđuseksualne aktivnosti i reproduktivnih aktivnosti. Inkvizici ja je,sudeći na osnovu velikog bro ja sudskih izvešta ja u fazi najinten-

zivni jih progona, rukovođena navodima u pomenutom Malju zaveštice, kao glavni argument za spaljivanje veštica javnosti ponudi-la savez sa sotonom, naglašava jući da se ta veza zasniva na seksu-alnim odnosima. To što sotona više privlači žene katolič ki teoloziob jašnjavali su znatno izraženi jom seksualnom požudom kodžena ko je, inače, zavode muškarce na polni akt ali usled čulne,neza jažljive požude bludniče i sađavolom.37 Na taj način, istaknu-ta je „prirodna nemoralnost“ žena i sklonost ka bludu ko ja mora

biti kontrolisana, upućena je poruka o potre bi da se kontrolišeženska seksualnost i svede na granice ko je propisu je hrišćanski

moral i vrline.38 Teološki stereotipi i visoki standardi seksualnogmorala nesumnjivo su važna komponenta u razumevanju lovana veštice. Do značajnih promena dolazi ne kada su pronađenealternativne metode kontrole već kada je država prestala da zah-teva visok nivo seksualnog morala od svo jih građana.39

Veštica je danas, za veliki broj žena u savremenim zapad-nim društvima ko je se uključu ju u različite politič ke, religijske

i kulturne pokrete, veoma moćan sim bol ko jim izražava ju buntprotiv patri jarhalnih instituci ja ko je sada na suptilni je načineobezvređu ju žensko znanje i moć. U feministič kim interpretaci-

37 Bayer, V., op. cit., 164; videti: citat iz Malja za veštice, „Sva grešnostovoga sveta samo je kap prema grešnosti žene... Šta je žena drugo dodušmanin pri jateljstvu, neiz bežna kazna, nužno zlo, prirodno iskuše-nje, žuđena propast, kuć na opasnost, slatka šteta...“ u: Rjenkur, A. de,

Žena i moć kroz istori ju 2, Verzalpress, Beograd, 1998, 73–75.38 Žensko telo je bilo enigma i u anatomskom i u fiziološkom smi-slu za srednjovekovne sudi je ili, čak uopšteno, za muškarce. U Va gini-nim monoli zima citiran je odlomak iz Ženske enciklopedi je mitova i tajni uko jem se navodi da je na suđenju jednoj ženi optuženoj za veštičarenje1593, sudi ja po prvi put otkrio klitoris identifiku jući ga kao „đavolju bradavicu, siguran dokaz da je vještica kriva... Nitko od promatračanikada ni je vidio takvo što. Vještica je bila osuđena.“ Ensler E., Va gi-nini monolo zi, V. B. Z. Zagreb, 2000, 47. Navedeno prema: Mar janić, S.,

Astralna metla i levitacijski performanski vještiči jeg tjela, u: Treć a,Časo-pis centra za ženske studi je, br. 1, Vol. IV, Zagreb, 2002, 228.39 Goodare, J., op.cit., 304.


16/22

283

jama preovlađu je mišljenje da je strah od veštica zapravo latentnistrah od samosvesne, nezavisne i moć ne žene. Ovo stanovište sepotvrđu je u, na primer, savremenim neopaganskim pokretimakao što je Vika (Wicca), u ko jima, revitalizu jući lik veštice, sa-

vremena žena pronalazi načine da pomoću magi ja i paganskihrituala istražu je sopstvene spiritualne moći.40 Popularnost femi-nistič kog čarobnjaštva i feministič ke teologi je predmet je novihistraživanja u društvenim naukama i humanistič kim disciplina-ma. Takvih je pokreta najviše u Sjedinjenim Državama, ali serazvi ja ju i u velikom bro ju drugih zemalja, a njihovu povezanosti popularnost omogućava ju i podstiču moderni elektronski me-di ji, pre svega Internet.41 Interesovanja su im veoma raznolika

– od preispitivanja likova veštica i boginja u istori ji, istraživanjaalternativnih religi ja, mirovnih i ekoloških pokreta, alternativnihmetoda lečenja i ishrane, do preispitivanja iskustava i uloge ženeu Crkvi, predstava o Bogu, roda boga, značenja greha, Bi bli je i bi blijskih interpretaci ja…42 Mnogo je žena ko je se identifiku ju svešticama, prida jući nova značenja i vrednosti ovom terminu, idanas opterećenom mizoginim konotaci jama ko je potiču ne sa-mo iz srednjovekovnog lova na veštice već i savremenih gledištahrišćanskih crkava.

40 Gordon R., Earthstar magic: A feminist theoretical perspective

on the way of the witches and the path to the Goddess, Social Alternati-ves, Vol. 14, Issue 4, 1995, 9.

41 Lista sajtova je zaista nepregledna i raznolika na svim jezici-ma. Na primer, sajtovi ko ji popularizu ju: http://www.spiritual.com.au/witchceaft.html ; http://www.hedgewytchery.com/indexb.html; sa-sta jalište na http://witches.meetup.com; katolič ki sajt na http://www.newadvent.org/cathen/15674a.htm; enciklopedi je: http://en.wikipedia.org/wiki/Witchcraft#searchInput; http://www.witchvox.com/ ; obim-na bi bliografi ja na sajtu: http://personalwebs.oakland.edu/~dow/cour-

ses/an271/bswmr.html; forumi: http://www.mysticwicks.com/forum-display.php?f=242 Rountree, K., op. cit., 77.


17/22

295

Pred govor (5) Optuženica (7)

U č e snice sabata (9) Veštica ko ja se plašila raskrinkavanja (12) Izgu bljena veštica (16) Veštica ko ju su ohra brivali da prizna (18)

Irodi jadina sled benica (22) Veštica ko ja je štitila slepog putnika (26)

Sotonine sluškinje (29) Veštica ko ja je umela da prepozna demona (32) Neustrašiva devojčica (35) Veštica ko ja se užasavala đavola (37) Veštica ko ja je želela da raskine pakt (40)

Veštica ko ja je navedena na ispovest (42) Veštica ko ju je progonio nečastivi (44) Kraljica crnih anđela (47) Veštica s mandragorom (50)

Žene na lo šem gla su (53) Zduhača (58) Vaskrsla (62)

Maštovita (65) Veštica ko ja je prisustvovala učenoj raspravi (68)

Sadržaj


18/22

296

Veštica ko ja je želela porodicu (71) Veštica ko ja se družila s vukovima (75) Gospodarica ključeva (77) Veštica muva (80) Napadnuta veštica (82)

Evine na slednice (84) Požudna veštica (87) Veštica ko ja je bacala lju bavne čini (88) Za bludela veštica (92) Obožavateljka bro jeva (94)

Domaćica svetkovina (96) Vikareva sluškinja (100)

Devica ko ja je žudela za demonom (102) Veštica ko ja je uživala s đavolom (103) Veštica sa tri optužnice (106) Devojka ko ju je kupio demon (109) Veštica uhvaćena na delu (111) Senatorova domaćica (113)

Zlokobnice (115) Prizivačica olu ja (118) Mlekarka (121) Kuvarica (123) Vampirica (125) Veštica ko ja je pokorila muža (126) Veštica ko ja je htela da nadmudri sudi je (128)

Veštica ko ja je izgu bila komšiničinu košulju (133) Praktič na veštica (136) Veštica ko ja je lečila impotenci ju (139) Obeščašćena (141) Veštica ko ja je poznavala „rimske zapovesti“ (143)

Č arobnice (145) Rašljareva žena (148) Iza branica vrhovnog đavola (149) Veštica nastradala zbog knjiga (152)


19/22

297

Žena ko ja je prizivala duhove (156) Veštica sa starinskom puškom (159) Posmatračica (160) Proročica s magič nim ogledalom (162) Savetnica za lju bav (165) Mudrica (166) Veštica ko ja je lečila „seneginu bolest“ (168) Veštica ko ja se snalazila na razne načine (169) Veštica ko ja je pronašla knjigu zapovesti (171)

Vešte žene (174)

Isceliteljka (179) Smenjena vračara (181) Kro jačica (183) Povratnica (185) Ba bica (190) Decou bica (192)

Stro go is pitivane veštice (195)

Otpadnica (200) Oslo bođena zlih duhova (202) Učiteljica (206) Obmanuta (209) Majka br bljivice (212) Veštica ko ju su ispitivali privatno (216) Svo jeglava (220) Poznavateljka sprava za mučenje (221)

Oteta (224) Veštica ko ja je smišljala recepte (228) Imuć na (229) Začarana (232) Raz barušena (234)

Pro gonjene (236) Neodluč na (239) Nesklona saradnji (242) Veštica u svakom pogledu (244)


20/22

298

Nepopustljiva (246) Veštica bez suza (248) Veštica u očekivanju lomače (250) Veštica po ko joj je nazvan jedan brežuljak (253) Pokroviteljica (256) Majka nestalog deteta (258) Obožavateljka svetog krsta (260) Mučenica (263) Pokajnica (264)

Biblio gra fi ja (268)

Lidija Radulović : Zašto su veštice žene ili zašto su žene veštice?

Tumač enja u svetlu različ itih perspektiva (270)


21/22

299

CLIO

Gospodar Jovanova 44Beograd

za izdavač aZoran Hamović

recenzentdr Lidija Radulović

prevod citata s latinskog prof. dr Ranko Kozić

lekturaSonja Šoć

korekturaSonja Šoć

Mira Savić

dizajn knjigeDragana Atanasović

likovno rešenje koricaSvetlana Volic

tehnič ki urednik Dejan Tasić

štampaDMD, Beograd

infoªclio.co.yuwww.clio.co.yu

Tersila Gato Kanu

VešticeIspovesti i tajne


22/22

301

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.131.1-32133.4(091)2-545(091)

GATO Kanu, Tersila Veštice : ispovesti i tajne / Tersila GatoKanu ; prevela sa italijanskog AlenkaZdešar-Ćirilović. – Beograd : Clio, 2008

(Beograd : DMD). – 299 str. : ilustr. ; 21 cm.– (Agora)

Prevod dela: Steghe / Tersilla Gatto Chanu.– Str. 270–294: Zašto su veštice žene ilizašto su žene veštice? : tumačenja u svetlurazličitih perspektiva / Lidija Radulović.

ISBN 978–86–7102–299–6

a) Ve{ticeCOBISS.SR–ID 149137676

vještice streghe

Documents