vladan virijevi} kraqevo, grad u srbiji...

Vladan Virijevi}KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 1918–1941

Vladan Virijevi}KRAQEVO, GRAD U SRBIJI 1918–1941

Izdava~i:Narodni muzej KraqevoIstorijski arhiv Kraqevo

Za izdava~e:Dragan Dra{kovi}Radomir Risti}

Recenzenti:Prof. dr Veqko \uri}, Filozofski fakultet Kosovska MitrovicaProf. dr Zdravko Deleti}, Filozofski fakultet Kosovska MitrovicaProf. dr Qubodrag Dimi}, Filozofski fakultet Beograd

Lektura i korektura:Ana Avi}

Slog i prelom:Milojko Mili}evi}

Dizajn korica:Dragan Pe{i}

[tampa:INTERKLIMA-GRAFIKAVrwa~ka Bawa

ISBN 86-85179-09-2

Tira`: 500

Kwiga Kraqevo, grad u Srbiji 1918–1941{tampana je uz podr{ku Ministarstva kulture Republike Srbije,

op{tine Kraqevo i Centra za kulturu „Gradac“ Ra{ka

Vladan Virijevi}

KRAQEVOGRAD U SRBIJI

1918–1941

Kraqevo2006

supruzi Tatjani i sinovima Aleksandru i Jovanu

SADR@AJ

Predgovor (9)

Uvod (29)

Urbane osnove (51)Ulice, vodosnabdevawe, kanalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Elektrika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Privredne prilike (67)Saobra}aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Zanatstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Trgovina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Ugostiteqstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Nov~ani zavodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

Fabrika aviona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Fabrika vagona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134

Izborne borbe (139)

Prosvetne prilike (169)Osnovna {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171Gimnazija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182Poqoprivredna {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195@enska zanatska {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202Trgova~ka {kola „Kraqevske trgova~ke omladine“ . . . . . . . . . . . . . 208Zanatsko-trgova~ka {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212Dr`avna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca . . 215

Kulturne prilike (221)[tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

„Kraqevski glasnik“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223„Narodna samouprava“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228„Pregled crkve eparhije @i~ke“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Bioskopi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Sportska kultura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238

Sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238Sokolstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250

7

Kulturno-prosvetna i humanitarna dru{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Kraqevska ènska podruìna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Pododbor Dru{tva „Knegiwa Qubica“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260Humano dru{tvo ubogih i sirotih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262@enski hri{}anski pokret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

Crkvene prilike (271)Srpska pravoslavna crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273Rimokatoli~ka crkva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

Ustanove (285)Bolnica i apoteke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Pravosu|e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

Stranci u gradu (305)Rusi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307Francuzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313

Svakodnevica i novotarije (319)Moda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Plaè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325Vatrogasno dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328Kriminalna i crna hronika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333

Portreti znamenitih Kraqev~ana (339)Savatije Boì} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 341Jovica Stojkovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346Stamenko Joksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 348Vladislav Marìk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351Miqko Petrovi} Rià . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 356

Kraljevo, a Town in Serbia, 1918–1941 (abstract) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361

Izvori i literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367

Registar li~nih imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 379

8

PREDGOVOR

Istraìva~ki usmerena na podru~ja globalnih doga|aja ipreokupirana takozvanim vi{im temama, doma}a istoriografijase, do unazad nekoliko godina, retko bavila temama koje obuhvata-ju i sagledavaju istorijske procese i pojave na mikroplanu. Ipak,lokalna istorija je najzad po~ela lagano da zauzima one pozicijekoje joj, u {irokom korpusu istorijskih tema, s punim pravom pri-padaju. Naime, iako dugo smatrana za bezna~ajna i „neva`na“,prou~avawa na mikroplanu koja, usled {iroke, vrlo razu|ene istoga te{ko savladive heuristi~ke osnove i relevantne litera-ture, ~esto mogu biti daleko sloènija i dugotrajnija nego {to jeto slu~aj sa nekim temama op{tijeg karaktera, sve vi{e postajunezaobilazna karika u lancu krupnijih istorijskih sinteza. Upra-vo tu, na primeru lokalnih dru{tvenih zajednica, „malih qudi“ i„obi~ne istorije“, li{ene velikih istorijskih lomova i doga|ajakoji su svojom spektakularno{}u ~esto preokretali tokove isto-rije, mogu}e je dopuwavati op{ta saznawa.

Jedna od skrajnutih tema dru{tvene istorije koja svojom slo-èno{}u, ~e{}e nego ranije, pleni pa`wu na{ih istori~ara, je-ste grad kao „svojevrsni rukavac istorije“. Grad kao sredi{te dru-{tvenog ìvota, indikator civilizacijskog hoda i pokazateq na-~ina ìvqewa, javqa se kao tema koja ima svoju nau~nu teìnu iopravdawe, a koja kompleksno{}u i obimnim metodolo{kim za-hvatom nadma{uje mnoge uskoproblemske teme, naro~ito iz poli-ti~ke istorije, koje su zbog svojih ideolo{kih premisa dugo vre-mena bile dominantne u istoriografiji u vremenu socijalisti~keJugoslavije. Ova mawkavost doma}e istoriografske literaturejo{ vi{e dobija na teìni ako se u vidu ima ~iwenica da gradpredstavqa veliku temu i izazov za brojne nau~ne discipline – so-ciologiju, geografiju, psihologiju, ekologiju... Grad je ~esto bio iscena radwi romana.

Do po~etka pro{le decenije svega nekoliko istori~ara bavi-lo se istorijom grada, dok je, pogotovu 70-ih i 80-ih godina XX vekau trendu bilo pisawe monografija o gradovima u redakciji grupeautora me|u kojima su istori~ari bili prava retkost. Hronolo{ki

11

raspon wihovog istraìva~kog zahvata protezao se naj~e{}e „od ka-menog doba do NOB-a“. Karakteristika ovih monografija bila je izaokupqenost pisaca izlagawem o radni~kom pokretu i aktivnosti-ma Komunisti~ke partije Jugoslavije i Saveza komunisti~ke omla-dine Jugoslavije, dok su drugi dru{tveni tokovi mawe-vi{e zanema-rivani, odnosno, kako isti~e uvaèni istori~ar, profesor BrankoPetranovi}, postojala je „ideolo{ka selekcija u literaturi, nes-razmera tzv. gra|anske i komunisti~ke materije, gotovo totalnanegacija monarhisti~ko-gra|anskog dru{tva“. Ipak, ako se ima naumu vreme wihovog nastanka, razumqivo je {to se autori, po{tuju}iideolo{ku matricu, nisu opredeqivali za druga~iji metodolo{kipristup i izbor istraìva~kih uzoraka. Iluzorno je o~ekivati da jevi{e prostora bilo posve}eno gra|anstvu i wegovom kulturnom na-sle|u, privatnoj privrednoj inicijativi ili pak ulozi verskih or-ganizacija u dru{tvenom ìvotu i formirawu kolektivne svesti,ako se zna za odnos nosilaca dru{tvenog sistema koji je nakon Dru-gog svetskog rata zaìveo na prostoru Srbije i Jugoslavije prema„truloj kapitalisti~koj Kraqevini“ i wenim vrednostima, koja jepredstavqana kao „dràva u kojoj su ’xandari jeli qude’, iako seradilo o velikoj integraciji, okrenutosti Jugoslavije Evropi,~iwenici da je u Kraqevini prvih deset godina postojala parlamen-tarna vladavina, da se radilo o pravnoj dràvi, o dràvi – kako veliQ. Dimi} – koja uop{te nije bila duhovna provincija Evrope“.

Pravo osveèwe izraèno kroz uvo|ewe zna~ajnih novina uistraìva~kom zahvatu i samom pristupu tematskoj problemati-ci, kada je re~ o istoriji grada na na{im prostorima i zna~ajaniskorak iz osredwosti literature koja se bavi lokalnom istori-jom, predstavqa kwiga Miroslava Peri{i}a „Vaqevo, grad u Sr-biji krajem 19. i po~etkom 20. veka“, koja otvara niz novih horizo-nata i deluje jako inspirativno na onog ko se poduhvatio zadatkada izgradi celovitu istorijsku predstavu o jednom gradu, tj. poku-{a da stvori sliku wegove pro{le stvarnosti u totalitetu, re-konstrui{u}i i obra|uju}i sve oblasti ìvota – privredu, poli-tiku, demografiju, kulturu, obrazovawe, navike i mentalitet, sta-we duha itd. Ona u sebi nosi i mnogo elemenata pionirskog, jer de-fini{e zna~aj grada kao parametra dostignutog stepena razvitkajedne dràve i dru{tva („lice i nali~je“) i, prvi put, poseè zaopservacijom kategorije pojedinca – gra|anina kao posebne podte-me u okviru {ireg istorijskog razmatrawa. Kako u doma}oj isto-riografskoj produkciji nismo prona{li prikladniji metodolo-{ki model, odlu~ili smo se da je koristimo kao putokaz koji bidavao neophodne istraìva~ke smernice i u neku ruku utemeqivaoosnovne obrise sinteze o pro{losti grada u Srbiji izme|u dvasvetska rata, naravno ne kao kruti „kroja~ki {nit“.

12

Otkuda opredeqewe da istraìva~ki uzorak bude ba{ Kra-qevo? Odre|enu ulogu odigrala je ~iwenica zvana zavi~ajna sen-timentalnost, ali ona primarna bila je ta da se radi o gradu kojije u hronolo{kom periodu izme|u dva svetska rata bio po mnogo~emu specifi~an i na neki na~in prepoznatqiv i osoben u odnosuna ve}inu gradova Srbije. U ovom razdobqu, koje predstavqa pe-riod kada se jugoslovensko dru{tvo na{lo na vododelnici tradi-cionalnog i modernog sveta, ono je pro{lo civilizacijski evolu-tivni hod od tipi~ne trgova~ko-zanatlijske varo{ice, sa te{kimbremenom nasle|enim tokom balkanskih ratova i austrougarskeokupacije, do industrijskog grada ~iji dinami~ni uspon je preki-nut novim ratnim vihorom u kome se srpsko dru{tvo na{lo nakonsvega ne{to vi{e od dve mirnodopske decenije. Malo je gradovakoji su poput Kraqeva u ovako, relativno kratkom vremenskom do-bu, doìveli tako sna`nu demografsku promenu da je broj wihovogstanovni{tva za dve decenije uve}an za oko 200%, mewaju}i pritom svoju fizionomiju, mentalitet, moralne nazore i jo{ mnogotoga {to daje kolorit jednom gradu. Ono je postalo steci{te broj-nih ekonomskih imigranata iz drugih delova jugoslovenske drà-ve i inostranstva koji su ga pretvorili u konglomerat razli~itihnacija, konfesija, jezika, kulturnih afiniteta, tradicija i sl.Upravo zato, pomalo zbuwuje zapostavqenost Kraqeva u srpskojistoriografiji, naro~ito kada je re~ o periodu izme|u dva svet-ska rata, jednom od najplodnijih segmenata wegove znamenite pro-{losti. Drugog racionalnog obja{wewa, osim ve} pomenutog ide-olo{kog uticaja i ~iwenice da su se wegovim istorijatom baviliponajvi{e pojedinci koji po profesiji i vokaciji nisu bili isto-ri~ari, ali ih je izvesna „podobnost” ili prosto èqa za li~nomafirmacijom, kvalifikovala i motivisala za bavqewe zavi~aj-nom istorijom, nema. Otuda je istoriografski opus sa odrednicom„Kraqevo“ prili~no oskudan. Osim desetak ~lanaka i priloga ob-javqenih 60-ih godina XX veka u lokalnoj periodici („Oktobar“,„Na{a pro{lost“), 1966. godine objavqena je, iz pera grupe auto-ra, monografija „Kraqevo i okolina“. Ambiciozno koncipirana,sa kvalitetnim stru~nim prilozima iz pera dr Milutina Gara{a-nina („Praistorija i antika“), dr Sime ]irkovi}a („Sredwivek“), dr Hazima [abanovi}a („Period turske vladavine“), dr Re-qe Novakovi}a („Prilog istorijskoj geografiji“), dr Petra Vla-hovi}a („Etni~ki pregled stanovni{tva u Kraqevu i okolini“) idrugih koji u nau~noj oblasti kojom se bave uìvaju autoritet, ovamonografija je prvi put u sintetizovanom obliku ponudila javno-sti saznawa o geomorfologiji, istoriji, etnologiji, urbanizmu,prosvetno-kulturnom razvoju Kraqeva i wegove okoline kroz ve-kove. Poglavqe koje se periodizacijski poklapa sa odrednicama

13

na{eg rada napisao je dr Nikola Jon~i} Ko~a i naslovqeno je„Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kog pokreta doDrugog svetskog rata“. Od 52 stranice ovog poglavqa, autor je na47 izlagawe posvetio razvoju Radni~kog pokreta, stvarawu mesneorganizacije Komunisti~ke partije Jugoslavije, borbi zanatlij-skih radnika za boqe radne uslove, delatnosti sindikata, stvara-wu Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije i wegovom uticajuna omladinu, „uspe{noj delatnosti protiv reakcije za pro{iriva-we politi~kih sloboda i ja~awa uticaja u naj{irim radnim masa-ma“ i sli~nom, dok je o ostalim dru{tvenim pojavama i kretawi-ma pisao na, vi{e nego skromnih, pet stranica.

Nekoliko istoriografskih belina o pro{losti Kraqevapoku{ao je da popuni svojim radovima dr Milan Matijevi}, eko-nomista po obrazovawu. Pored nekoliko ~lanaka objavqenih ustru~noj periodici, koristili smo i wegove kwige: „Kraqeva~kekafane“ i „Nov~ani zavodi u Kraqevu“, koje su nam, iako pripada-ju korpusu publicisti~ke literature, zna~ajno koristile, naro~i-to u prou~avawu ugostiteqstva. Od koristi je bila i monografi-ja „Kraqevski avioni“, autora Miroslava Filipovi}a, u kojoj jena dopadqiv na~in i uz bogatu ilustrativnu komponentu, prikazannajzna~ajniji industrijski objekat Kraqeva – Fabrika aviona, ko-ja je svojom, kao i delatno{}u zaposlenih, udarila sna`an pe~atgradu i wegovim dru{tvenim tokovima. Obiluje ~iwenicama cr-penim iz arhivske gra|e i onovremene {tampe, pa je stoga bila za-hvalna za upotrebu.

Za upoznavawe sa istorijatom {kolstva upotrebqavali smomonografije: „100 godina Poqoprivredne {kole u Kraqevu“ i pravibiser u literaturi o prosvetnim institucijama, „Gimnazija u Kraqe-vu 1909–1999“. ^vrsto izvorno utemeqena, bogata riznica podataka,sa modernim ekspozicionim pristupom i rafiniranim stilom izla-gawa, ova monografija predstavqala nam je ogromnu pomo} kod pisa-wa poglavqa o najzna~ajnijoj {kolskoj instituciji grada na Ibru.

Zna~ajne naznake i faktografske podatke dali su i stru~ni~lanci i prilozi kraqeva~kih istori~ara: Dragana Dra{kovi}a,Radomira Risti}a i Blagomira Bi{evca.

[to se ti~e memoarske literature, puno nam je zna~ilo deloMihaila M. Simi}a „Kraqevo 1941. – svedo~ewa i se}awa“, te ro-man Miodraga B. Proti}a „Nojeva barka“ i rukopisna se}awa poje-dinih komunisti~kih revolucionara i predratnih radnika koja senalaze u Istorijskom arhivu u Kraqevu. Posebno dragocen izvorpredstavqalo je Proti}evo delo, draguq u memoarskom opusu oKraqevu. Sa stanovi{ta slojevitosti analize i nepristrasnosti ipreciznosti iskaza, ono predstavqa nezamenqivo {tivo, {tivokoje, kako prime}uje napred pomenuti profesor Petranovi}, pri-

14

pada „odli~noj istoriografskoj (memoarskoj) literaturi koja za-nosi magijom re~i, ose}awa i misli“.

Mno{tvo detaqa i ~iwenica preuzeto je od preminulog kra-qeva~kog novinara i hroni~ara, Dobrivoja Obradovi}a Kondisa,koji nam je svojim feqtonom „Istrgnuto iz pro{losti starogKraqeva“, objavqenom u lokalnim „Ibarskim novostima“, zna~aj-no olak{ao polazi{ta za istraìvawe mnogih tematskih celinaovoga rada, pruàju}i ujedno i dragocene podatke.

S obzirom na oskudnu istoriografsku literaturu bili smoprinu|eni da akcenat stavimo na arhivsku gra|u, onda{wu perio-diku i {tampu i objavqene izvore i literaturu nastalu do 1941.godine. Najobimnija istraìvawa arhivske gra|e obavqena su uArhivu Jugoslavije ~iji su fondovi, a pregledali smo ih deset, iz-nedrili pregr{t va`nih dokumenata bez kojih ne bi bilo mogu}esastaviti ni elementarne konture ove kwige. Upravo ona predsta-vqa wenu izvornu osnovu i umnogome je odredila postignute dome-te. Posebno iscrpni bili su fondovi Ministarstva prosvete, Mi-nistarstva unutra{wih poslova i Milana Stojadinovi}a. Ovagra|a je sadràjna, a ~ini je, uglavnom, zvani~na prepiska cen-tralnih upravnih organa iz Beograda sa lokalnim organima iustanovama u Kraqevu i â~ku (sudovima, prosvetnim instituci-jama, op{tinskom upravom, slu`bama Na~elstva sreza Studeni~-kog i sl.) i zvani~na i privatna pisma pojedinaca iz Kraqeva upu-}ivana Milanu Stojadinovi}u, predsedniku vlade Kraqevine Ju-goslavije u periodu od juna 1935. do februara 1939. godine. Od po-sebne va`nosti bili su statisti~ki izve{taji (o kretawu brojau~enika u kraqeva~kim {kolama itd.), izve{taji {kolskih nad-zornika i izaslanika Ministarstva prosvete, izve{taji policij-sko-upravnih organa o kriminalitetu, dopisi i referati o stawuprivrede i pojedinih privrednih ustanova i odgovori lokalnihsubjekata na raspise upu}ivane sa vi{ih instanci (o zdravstvenimprilikama, kulturno-prosvetnim aktivnostima i sli~no).

Veliki zna~aj pripada i arhivskoj gra|i pohrawenoj u Isto-rijskom arhivu u Kraqevu, u kojem smo koristili ~etiri fonda,dve zbirke i dva li~na fonda. Radi se o prili~no {turoj dokumen-taciji op{tinske uprave za period od 1918. do 1941. godine, mate-rijalima udruèwa zanatlija i trgovaca (prepiska sa ~lanstvom,zapisnici sa sednica uprava, izve{taji nadle`nim organima, re-zolucije o pojedinim problemima koji su optere}ivali rad ovihprivrednih grana, statisti~ki pregledi i sl.), upisnicama i zapi-snicima sa sednica Nastavni~kog ve}a Poqoprivredne {kole,li~noj dokumentaciji nekada{weg predsednika op{tinske upraveJovice Stojkovi}a i ruskog emigranta Dimitrija Nesterenka, ko-ji se u Kraqevu bavio trgovinom, dok su pojedina~na dokumenta ve-

15

zana za ovu temu pronalaèna u zbirci VARIA i Zbirci o Radni~-kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi.

U depoima Arhiva grada Beograda, u fondu Trgova~ka komo-ra Beograd prona{li smo godi{we izve{taje Upravnog odbora„Udruèwa trgovaca za srez ì~ki“ upu}ivane nadle`noj Trgo-va~koj komori, koji su pruìli dosta podataka o stawu, problemi-ma i perspektivama razvoja trgovine kao privredne delatnosti.

U Narodnom muzeju u Kraqevu koristili smo dva arhivskafonda i jednu zbirku. U fondovima @enske zanatske {kole i@enske podruìne u Kraqevu nalaze se zapisnici sa sednica wi-hovih upravnih organa, razna obave{tewa, obrasci i prepiska saraznim dru{tvenim ustanovama i administrativno-upravnim or-ganima. Zbirka fotografija obiluje snimcima onda{wih kraqe-va~kih ulica, zgrada, li~nosti, sportskih i drugih manifestacijai posluìla nam je za ilustraciju pojedinih delova teksta. Kori-ste}i ove fotografije poku{ali smo da savremenom ~itaocu do~a-ramo deli}e atmosfere koja je vladala u Kraqevu u periodu izme-|u dva svetska rata.

Naàlost, arhivska gra|a Kraqevske banske uprave Morav-ske banovine, ~ije sedi{te se nalazilo u Ni{u, uni{tena je tokomi nakon Drugog svetskog rata, tako da su istraìvawa u ni{komistorijskom arhivu ostala bez rezultata. Prema o~ekivawima,trebalo je da upravo ona iznedri mno{tvo saznawa o najva`nijimdru{tvenim i privrednim segmentima Kraqeva u periodu od 1929.do 1941. godine, tj. razdobqu u kojem se ono, u administrativno--upravnom smislu, nalazilo u sklopu ove banovine. Dodu{e, ne{topodataka iz ovog perioda moglo se prona}i u izve{tajima slu`biove banske uprave resornim ministarstvima u Beogradu, ali do-datni problem u wihovom kori{}ewu predstavqa ~iwenica daoni ~esto prezentiraju podatke na nivou Banovine, pa smo biliprinu|eni da iz celine izvla~imo ono {to nam je bilo potrebno,a ponekad i izvodimo zakqu~ke na osnovu indirektnih podataka.

Tako|e, arhiva Op{tinske uprave Kraqeva, nastala u peri-odu od tridesetih godina XIX veka do ulaska okupacionih trupa ugrad 1915. godine, tokom austrougarske okupacije bila je zakopanau jednoj ba{ti i tom prilikom potpuno istrulila, {to predsta-vqa nenadoknadiv gubitak. Zasigurno je da bi na osnovu we bilomogu}e pouzdano rekonstruisati stawe grada do 1915. godine.

Imaju}i na umu zna~aj {tampe kao nezamenqivog i ~esto jedi-nog izvora informacija, naro~ito vrednog za izu~avawe sloèneprirode ~ovekovog doìvqaja epohe u kojoj ìvi, u Narodnoj bi-blioteci u Beogradu i{~itavali smo onovremenu dnevnu {tampu,strana~ka glasila i druge periodi~ne publikacije. Ova faza is-traìvawa oduzela nam je znatno vi{e vremena od rada u arhivima,

16

jer prona}i u moru ~lanaka, dopisa i reportaà neku vest iz Kra-qeva, predstavqa vi{e nego mukotrpan posao. Oteàvaju}u okol-nost predstavqa ~iwenica da su prve lokalne nedeqne novine uKraqevu po~ele da izlaze septembra 1933. godine, a ve} nakon iz-laska devetnaestog broja su uga{ene, da bi se novi kraqeva~kilist, tj. lokalno strana~ko glasilo, „Narodna samouprava“, poja-vio tek dve godine docnije. Ipak, wihovo kori{}ewe bacilo je vi-{e svetla na dru{tveni ìvot grada i wegovih stanovnika i upot-punilo nam mnoga saznawa. Od prestoni~kih dnevnih listova,najvi{e podataka za ovu temu daju „Politika“, „Pravda“ i, u mawojmeri, „Vreme“, koji su imali dopisnike iz Kraqeva. Od koristi zapra}ewe dru{tvene i ekonomske problematike, naro~ito za pe-riod po~etkom 20-ih godina XX veka, bile su i „Radni~ke novine“.

Nedovoqnost arhivske gra|e za pojedine teme poku{avalismo da nadomestimo kori{}ewem objavqenih izvora. Tako smo ko-ristili brojne statisti~ke preglede, almanahe, dràvne kalenda-re, godi{wake i {tampane izve{taje pojedinih institucija iustanova, re~nike, pravilnike, {ematizme, telefonske imenike,stenografske bele{ke sa zasedawa parlamenta Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraqevine Jugoslavije i sli~no.

Hronolo{ke granice ovog rada odre|uju oslobo|ewe Kraqe-va od austrougarske vlasti 23. oktobra 1918. godine i formiraweprve zajedni~ke dràve Ju`nih Slovena, s jedne, i slom Kraqevi-ne Jugoslavije u kratkotrajnom Aprilskom ratu 1941. godine, od-nosno ulazak nema~kih trupa u Kraqevo 14. aprila, s druge strane.Pri usvajawu koncepta wegove strukture odlu~ili smo se, za te-matsko-hronolo{ki pristup, smatraju}i ga za, iako mo`da u meto-dolo{kom smislu, pomalo zastareo, pouzdan na~in ekspozicije ra-dova ovakvog tipa, mada, s obzirom na kompleksnost teme i ispre-pletanost razli~itih faktora, postoji mogu}nost i druga~ijeg po-stavqawa problematike i rasporeda gra|e.

*Ono {to je u prvi mah po otpo~iwawu istraìvawa o

pro{losti Kraqeva u periodu od 1918. do 1941. godine izazivalonedoumice, bila je wegova, u sociolo{ko-pravnom smislu, termi-nolo{ka odrednica. Da li se ono moè i mora kvalifikovati kaovaro{ica, varo{ ili grad, kako se moglo pro~itati u literaturii pojedinim arhivskim dokumentima? U formalno-pravnom smisluKraqevo je „Zakonom o mestima“ od 16. juna 1866. godine imalo sta-tus varo{ice, pod kojom se u to vreme podrazumevala „jedna sredi-na izme|u sela i varo{i“. „To je ili mala varo{ koja postoji od ra-nije ili selo koje je na putu da postane varo{. (...) Nezgoda je samou tome {to je re~ varo{, od koje je, kao deminutiv, postala re~ va-

17

ro{ica, maxarskog porekla. Srpski bi bilo grad. Me|utim po poj-movima u Srbiji, grad predstavqa samo utvr|eno ili zidovima op-koqeno mesto. (...) Ipak se kod nas, u zakonodavstvu i u pravnimaktima uop{te, ponekad javqa re~ ’grad’ mesto re~i varo{“ – pisaoje 1927. godine dobar poznavalac ove materije dr Lazo M. Kosti}.1

Otuda je jasno da upotreba bilo kog od pomenutih termina nije po-gre{na, ve} je va`no da se po{tuje terminolo{ka jednoobraznost.

Mi smo se odlu~ili za upotrebu termina „grad“, kao sinoni-ma za moderno, urbano naseqe sa raznovrsnim funkcijama i sadr-àjima, {to je Kraqevo u me|uratnom periodu uistinu i postajalo,s jedne, i kao na{em jezi~kom podru~ju prikladniji termin, s obzi-rom na to da je re~ o panslovenskoj i staroslovenskoj re~i, s drugestrane. Za pravo nam daje i savremena nauka o sociologiji naseqakoja grad defini{e na vi{e na~ina od kojih bismo izdvojili dva –kao „naseqeno mesto, dakle naseqe s ku}ama koje su tesno zbijene ipredstavqaju tako obimnu povezanu naseobinu da se stanovnici me-|usobno li~no ne poznaju, kao {to je to karakteristi~no za orga-nizovanu grupu suseda“ (Maks Veber), i kao „relativno veliku, gu-stu i stalnu naseobinu socijalno heterogenih individua“ ~iji kon-stitutivni elementi kao ekonomske jedinice su: karakter delatno-sti (prete`ni deo stanovni{tva obavqa nepoqoprivredne poslo-ve), stalnost naseqa, wegova trì{na funkcija i wen zna~aj ne sa-mo za gradsko stanovni{tvo ve} i za wegovu okolinu, a zna~ajan jei politi~ki aspekt u smislu upravqawa (Luis Virt). Ispravnostovakve terminolo{ke odrednice za Kraqevo potvr|uje i primenakriterijuma koji, po na{em uvaènom urbanisti, Branislavu Koji-}u, opredequju}e uti~u na kategorizaciju jednog gradskog naseqa, ato su: funkcija naseqa u sistemu, broj stanovnika, vrste zaposlewastanovni{tva, gustina izgra|enosti, gustina naseqenosti, pravneprivilegije i na~in ìvota stanovni{tva.

Da bi se na pravi na~in razumela sva sloènost grada kaodru{tvenog fenomena, mi{qewa smo da je neophodno ukazati naneke va`nije sociolo{ke uvide o wemu, sa posebnim osvrtom na ge-nezu i posebnosti grada u Srbiji. Interesovawe za temu grada kao„najve}eg dostignu}a ~ove~anstva“, tj. kako nagla{ava na{ uglednisociolog Sreten Vujovi}, „mesta iz kojeg zra~i civilizacija, me-sta istorijske inicijative, revolucije, proizvodwe znawa, slobo-de, razli~itosti, multikulturne i multietni~ke koegzistencije,mesta civilizovanosti, gra|anstva i urbaniteta, tj. dijaloga, tole-rancije, empatije i tome sli~no“, staro je, pribli`no, skoro koli-

18

_________________________

1 Primera radi, 1892. godine donet je „Zakon o ure|ewu uprave grada Ni{a“, a u„Finansiskom zakonu za 1928/29. godinu“ govori se o gradovima Prokupqu iKwaèvcu. – Dr Laza M. Kosti}, Zakon o mestima sa spiskovima svih varo{i ivaro{ica i komentarom, Beograd, 1928, 14.

ko i sam grad. Jo{ je Aristotel u svojoj „Politici“ zapisao da se„qudi okupqaju u gradu da bi ìveli, oni tamo ostaju da bi ìvelidobrim ìvotom“, a gradom, odnosno anti~kim polisom, bavio se iPlaton u svom ~uvenom delu „Republika“. Ipak, o za~ecima ozbiq-nijih nau~nih istraìvawa vezanih za ovu problematiku ne moèse govoriti pre kraja XIX veka, tj. pre pojave „edinbur{ke“ i „lon-donske“ {kole u Engleskoj, {kole „Le Pleja“ u Francuskoj i stu-pawa na nau~nu pozornicu Ferdinanda Teniesa, Georga Zimela iMaksa Vebera u Nema~koj. Istine radi, i tokom nekoliko prethod-nih vekova pojedinci, poput Tomasa Mora, Tomaza Kampanele,[arla Furijea i Roberta Ovena, razmi{qali su o izgradwi i ure-|ewu gradova, gradskom ìvotu, odnosu prostora i dru{tva i sl.Savremena sociolo{ka nauka wihovu delatnost tretira kao „meta-fizi~ke utopije o gradu“.2

Porast gradova i ubrzani razvoj urbanizacije tokom XIX ve-ka iznedrio je niz negativnih stavova o gradu izraènih u u~ewutzv. urbanih pesimista kojima pripadaju G. de Lapu`, O. Amon iOsvald [pengler. Oni su u razvoju gradova videli neposrednuopasnost za qudsku li~nost, a sam grad karakterisali kao „sredi-nu dehumanizacije i alijenacije“.3

Do pravog uspona sociolo{ke misli o gradu do{lo je po~et-kom XX veka u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Ubrzani porasti industrijalizacija tamo{wih gradova potakli su niz sociologada pristupe studioznom prou~avawu pojave i zna~aja urbanizacijei osobenosti pona{awa li~nosti i grupa u velikom gradu, gradukoji predstavqa svojevrsnu „sociolo{ku laboratoriju“. Pojavastudije „The city“ 1925. godine, zajedni~kog dela trojice autora – Ro-berta Ezre Parka, Ernesta Berxisa i Roderika D. Mak Kenzija –ozna~ava se kao pravi po~etak „îka{ke sociolo{ke {kole“, kojavaì za za~etnicu moderne sociologije grada. Ovaj, i wihovi doc-niji radovi, potakli su brojne autore {irom sveta da pri|u zama-{nim istraìvawima grada, otvaraju}i niz novih tema. Pod utica-jima „îka{ke {kole“, sfera wihovih interesovawa i istraì-va~kih napora usmerava se na nova poqa. Grad se doìvqava kao ne-{to vi{e od me{avine qudi i kolektivnih oprema (ulica, zgrada,elektri~nog osvetqewa, tramvaja, telefone itd.) i obi~nog skupaustanova i administrativnih tela ({kola, sudova, bolnica, organabezbednosti, raznih dràvnih slu`bi i sli~no). Naime, grad pred-stavqa stawe duha, zbir obi~aja i tradicije, utvr|enih stavova iose}awa koja su u neraskidivoj vezi sa ovim obi~ajima i prenose setradicijom. Kako je to definisao Robert Ezra Park, „grad nije sa-mo fizi~ki mehanizam i neka ve{ta~ka konstrukcija. On je ukqu-

19

_________________________

2 Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme – osnovi sociologije grada, Beograd, 1982, 60–61.3 Isto, 66.

~en u bitna zbivawa koja se de{avaju qudima koji u wemu ìve, onje proizvod prirode i to ponajvi{e qudske prirode“.4

Na prostorima Srbije i Crne Gore za~eci istraìvawa ogradu i gradskom ìvotu vezuju se za ime Jovana Cviji}a i wegoveantropogeografsko-etnolo{ke {kole, utemeqene 1893. godineosnivawem Geografskog zavoda na Velikoj {koli u Beogradu. Iakou teorijskom pogledu oblikovana pod uticajima nema~ke antropo-geografije (F. Racel) i narodne psihologije, s jedne, i francuskequdske geografije (@. Bri`), s druge strane, Cviji}eva {kola jeimala dovoqno originalnih elemenata teorijsko-metodolo{keprirode, {to joj je omogu}ilo sticawe evropskog i svetskog ugle-da.5 Osim „Balkanskog poluostrva“, Cviji}evog najboqeg i najpo-znatijeg dela, objavqenog 1918. godine u Francuskoj, u kome je sin-tetizovao sopstvena brojna istraìvawa i stvorio svojevrsnu „so-ciologiju Balkana“, od ogromnog zna~aja za razvoj sociologije na-seqa kod nas je i wegova studija „Antropogeografski problemiBalkanskog poluostrva“, objavqena 1902. godine kao teorijsko-me-todolo{ki uvod u prvu kwigu „Naseqa srpskih zemaqa“, koja sadr-ì najranije istraìva~ke radove wegovih saradnika J. Erdeqano-vi}a, P. Mrkowi}a i S. Tomi}a. Iz pera Cviji}a i ovih istraì-va~a nastao je obiman antropogeografski opus koji ~ine 24 kwigeu ediciji „Naseqa srpskih zemaqa“. One su nezaobilazno {tivo zaprou~avawe naseqa na prostorima Balkanskog poluostrva.6

Pojava prvih gradova ozna~ila je novi poredak u qudskomdru{tvu i taj doga|aj nauka je kvalifikovala kao „urbanu revolu-ciju“.7 Oni su se razlikovali od seoskih naseqa i po organizaci-ji prostora i po svojoj dru{tvenoj strukturi. îwenica da su pr-vobitni gradovi predstavqali neku vrstu utvr|ewa, pribeì{tau ratnim vremenima, odnosno prostor koji je bio ograni~en ne-kom vrstom zida ili palisade, sna`no je uticala na izmenu odno-

20

_________________________

4 Robert Ezra Park, „Grad: Predlozi za istraìvanje ljudskog pona{anja u gradskoj sredini“, u: Sreten Vu-jovi}, Sociologija grada – sociolo{ka hrestomatija, Beograd, 1988, 115.5 S. Vujovi}, Sociologija grada..., 58.6 Isto.7 Prema dosada{wim saznawima, najstariji grad na planeti je Jerihon, osnovan jo{ u neo-litu, oko 7.800 godina pre nove ere. Na osnovu ostataka ku}a i drugih delova materijal-ne kulture procewuje se da je ovo naseqe imalo oko 3.000 stanovnika, koji su imali iz-vesnu organizaciju u pogledu navodwavawa zemqe. Arheolo{ka istraìvawa potvr|ujupostojawe hrama i verskog kulta iz vremena oko 6.000 godina pre nove ere. Samo naseqeima vi{e slojeva kroz koje se vidi wegova promena, sve ve}e urbanizovawe, podela radai klasna podela stanovni{tva. Ku}e u Jerihonu bile su dosta ste{wene, posu|e je biloveoma jednostavno (kamene ~a{e), a prona|eni su i `rvwevi za mlevewe ìtarica i dru-ge primitivne sprave. Ne{to kasnije gradovi su se po~eli razvijati u Sumeru, oko toka Nila u Egiptu i u Indi-ji, dok su se prvi zna~ajniji gradovi u oblasti Mediterana pojavili na Kritu oko 2.400 go-dina pre nove ere. – C. Kosti}, Grad i vreme – osnovi..., 33–35.

sa izme|u qudi i wihovih institucija. Na tom ograni~enom pro-storu zao{trili su se odnosi kompetencije i dominacije, a po~e-li su da slabe odnosi kooperacije i rodovske krvne veze. Ujedno,u tom prostoru poja~ana je podela rada. Mada se najve}i broj sta-novnika bavio agrarnim zanimawima, neki su se po~eli bavitizanatima i trgovinom. Sve to dovelo je do promene stavova i shva-tawa, kao i oblika svojine. Tradicionalni oblici kolektivnogvlasni{tva nad zemqom sve vi{e i{~ezavaju, a novo merilo vred-nosti i usluga postajao je novac, ~iji zna~aj se stalno pove}avao.To je za sobom povla~ilo diferencijaciju kolektiva, izdvajawepojedinca i uticalo na formirawe wegove vlastite svesti. Vre-menom socijalna struktura dru{tva se uslo`wavala i ~inili suje seqa{tvo, ìteqi grada, dvor, administracija, vojska, sve-{tenstvo i robovi.8

Ve}ina sociologa kao doga|aj koji je umnogome usmerio raz-voj dru{tva po gradovima isti~u po~etak primene parne ma{inesa dvostrukim delovawem u proizvodwi, 1784. godine, tj. periodindustrijske revolucije u XVIII veku. Otuda i podela gradova nadve osnovne kategorije, preindustrijske i industrijske, mada seoni mogu preciznije podeliti, po vremenu postanka i drugim soci-olo{kim karakteristikama, na rane i industrijske. Kategorijaranih gradova obuhvata nekoliko vrsta koje su razli~ite, kako povremenu nastanka i organizaciji prostora, tako i po kulturi idru{tvenim odnosima. Te vrste su: prvi gradovi, anti~ki i feu-dalni gradovi.9

Sve do kraja XVIII veka manufakture, koje su se do tada is-kqu~ivo morale podizati na vodotocima, bile su vi{e deo seoskognego gradskog sistema. Primena parne ma{ine omogu}ila je wiho-vo grupisawe u gradovima, tako da se ona smatra za „mati indu-strijskih gradova“.10 Za~eta u Engleskoj, industrijska revolucijase {irila velikom brzinom, najpre po zemqama Zapadne Evrope, adocnije po ~itavom svetu, mewaju}i svuda dotada{we dru{tveneodnose. Prava ekspanzija raznovrsnih fabrika prouzrokovala jeneprestano gomilawe stanovni{tva u wihovoj okolini, {to je do-velo do formirawa novih naseqa raznovrsne socijalne strukture.Osim fabri~kih radnika, u wima se nastawuju i qudi drugih pro-fesija, poput zidara, kroja~a, pekara, stolara, obu}ara, trgovaca,ugostiteqa itd. Sve ovo rezultiralo je {irewem urbanizacije ko-ja je nejednako zahvatala razne delove sveta i, u skladu sa lokal-nim uslovima, razli~ito se izraàvala. Postoje}i gradovi feu-dalnog tipa doìvqavali su preobraàj u skladu sa zahtevima no-

21

_________________________

8 Isto, 31–32.9 Isto, 32.10 Isto, 42.

vog vremena, {to je dovelo do stvarawa novih urbanih aglomeraci-ja u wima i oko wih, a novoformirani su izgra|ivani na princi-pima savremenog urbanisti~kog koncepta.

Pod uticajem novih kapitalisti~kih snaga, vremenom su uovim gradovima izvr{ene duboke promene i u socijalnom i u pro-stornom okviru. One su obuhvatale prvenstveno porodicu i sused-stvo, tako da su ove primarne grupe doìvele u wima pravi preo-braàj. Po{to se gradsko stanovni{tvo ne stvara samo po sebi, ugrad su morali da se doseqavaju qudi iz drugih gradova, sa selaili pak iz drugih zemaqa. Ubrzani rast gradske populacije uslo-vio je slabqewe kohezionih odnosa u dru{tvu, tako da se ono svevi{e atomiziralo i mehaniziralo. Na ovo je pa`wu nau~ne javno-sti skrenuo nema~ki nau~nik Ferdinand Tenies u svom poznatomdelu „Gemeinschaft und Gesellschaft“, objavqenom 1887. godine. Po-smatraju}i dru{tvo Nema~ke krajem XIX veka, zahva}eno sna`nimtalasom industrijalizacije i uve}awem gradova, on je ukazao nadva osnovna na~ina ìvota zapadnoevropske civilizacije izra-div{i tipologiju koja je, u analiti~kom smislu, i danas aktuelna.Uvode}i pojmove „gemeinschaft“ (zajednica) i „gesellschaft“ (dru-{tvo), Tenies ukazuje na posledice ovakvog civilizacijskog hodapo qudski ìvot, odnose, moral i sli~no, isti~u}i da „ge-sellschaft“ predstavqa „dru{tveni odnos egoisti~nih pojedinaca,zainteresovanih za li~ni prosperitet, bez svesti o drugim qudi-ma. (...) Gesellschaft odnosi su ~esto prolazni, inpersonalni i po-vr{ni. Qudi ispoqavaju samo segmente svojih li~nosti u svako-dnevnim odnosima. Zbog toga {to qudi u urbanim dru{tvima do-laze u kontakt sa razli~itim kulturnim obrascima, razvijaju seizvesni oblici tolerancije, koji se ispoqavaju u manifestacija-ma zasi}enosti urbanog stanovnika“.11 Prema Teniesu, urbanu za-jednicu, „gesellschaft”, odlikuju velika i heterogena populacija,orijentacija ka progresu, konflikti i sukobi, konkurencija, po-tro{a~ka ekonomija, sekularizacija, legalni pisani zakoni pod-lo`ni promenama, dominacija postignutog statusa, formalno ispecijalizirano obrazovawe, dinamizam, asocijativni odnosi, se-kundarni odnosi u grupi, „~ovek kao funkcija za drugog“, pseudo-gemeinschaft, mnogobrojnost kontakata, kosmopolitizam, alijena-cija, legalni ugovori i birokratska organizacija i individuali-zam, dok tradicionalnu zajednicu – „gemeinschaft“ – karakteri{u:mala i homogena populacija, bezna~ajan koncept progresa, dubokiose}aj zajedni{tva, kooperacija i uzajamna pomo}, egzistencijal-na ekonomija, sakralizacija, nepisani zakoni, dominacija tradi-cionalnog statusa, znawa koja se sti~u imitacijom i praksom,

22

_________________________

11 \okica Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu – Politi~ka stvarnost jugoslovenskog dru{tva i stil ìvota,Ni{–Beograd, 1995, 30.

tradicionalizam, odnosi zajedni{tva, primarni odnosi u grupi,„~ove~nost“ u odnosima, istinita briga za druge, ograni~eni brojkontakata, velika koncentrisanost, spontanost, neformalni do-govori i solidarnost i zajedni{tvo.12

Pove}awe broja stanovnika zajednice iznad nekoliko stoti-na ograni~ava mogu}nost da se svi oni me|usobno li~no poznaju.Kako isti~e Maks Veber, „sa sociolo{kog stanovi{ta velikibroj stanovnika i gustina naseqa zna~e nestanak uobi~ajenih li~-nih me|usobnih poznanstava stanovnika i u susedstvu. Pove}awebroja stanovnika na taj na~in mewa i karakter dru{tvenih odno-sa“.13 Razvoj kapitalizma odvijao se u uzajamnoj vezi sa razvojemgradova koji je, osim niza ekonomskih i politi~kih preobraàja,zna~io i promenu stawa duha. Naime, kako je Veber pokazao, u gra-dovima je do{lo do rastakawa dru{tvenih grupa nastalih na krv-nom srodstvu i zajedni~kom lokalnom poreklu, tako da je grad po-stao „konfederacija pojedina~nih gra|ana ~iji je dru{tveni po-loàj zavisio od strukturalnih ~inilaca i li~nih osobina. Takosu stvoreni uslovi da se gradsko stanovni{tvo preobrazi u grupugra|ana zasnovanu na prete`no interesnoj osnovi“.14

Porast gradskog stanovni{tva svojim kvantitetom uti~e ka-ko na oblike dru{tvenih grupa, tako i na odnose u wima, pa takoneke dru{tvene organizacije sa ve}im uspehom ostvaruju svoje ci-qeve sa mawe ~lanova, a neke grupe sa porastom broja ~lanova pot-puno mewaju i svoje oblike i odnose u wima. „Grad je stvorio qud-ske mase, a one su radikalnije nego male grupe.“15

Rast broja stanovnika grada ima i veoma zna~ajne socijalneposledice. Jedan od oblika ove pojave je ne samo gubqewe veza sasredinom, ve} i dominacija grada nad okolinom, tzv. rural-urban con-tinuum-om, pod kojim sociolo{ka nauka podrazumeva „prostor okogradova u kome se me{aju uticaji sela i grada“.16 Posmatrano krozistorijsko-sociolo{ku prizmu, uporedo sa {irewem modernihdru{tvenih procesa, posebno urbanizacije i industrijalizacije,sela u gradskoj okolini su se sve vi{e i vi{e proìmala oblici-ma ìvota grada. Sem toga, ogromne seqa~ke mase napu{tale susvoju vekovnu izolovanost i na razne na~ine se ukqu~ivale u ì-vot gradova – jedan deo wih se potpuno preselio u gradove, a drugije na{ao izvore svoje egzistencije u delimi~nom ukqu~ivawu u

23

_________________________

12 Isto, 31.13 Luis Virt, „Urbanizam kao na~in ìvota“, u: Sreten Vujovi}, Sociologija grada – sociolo{ka hrestoma-tija, Beograd, 1988, 166.14 Sreten Vujovi}, Grad u senci rata – ogledi o gradu, siroma{tvu i sukobima, Novi Sad – Beograd,1997, 100.15 Isto, 72.16 Dr Cvetko Kosti}, Grad i vreme – osnovi…,111.

razne gradske delatnosti, ostav{i nastawen i daqe na selu. Oviprocesi izmenili su lik mnogih gradova koji se mewaju iznutra,gube}i tradicionalni gradski identitet, pa je zato nastala novanau~na kovanica – „ruralizacija“ ili „poseqa~ewe gradova“. Onane obuhvata samo pojavu me{awa stanovni{tva grada i sela, ve}ima i sociolo{ku primesu, jer ukazuje na pojavu me{awa i zame-wivawa raznih dru{tvenih i kulturnih obrazaca jednog drugim,pa tako grad postaje „lonac za topqewe“.17 „Pre se moè govoritio specifi~nom spoju gradske kulture, u nastajawu, i pod uticajemgradskog na~ina ìvota, na specifi~an na~in deriviranih tradi-cionalno – seqa~kih kulturnih obrazaca koje seqak ispoqava ugradu, a za koje pretpostavqa da su primereni gradskom ìvotu.“18

Iako se odvijala pod sna`nim uticajem zapadno i sredwo-evropskih iskustava, geneza grada na prostorima Srbije imala jedonekle druga~iji tok, prvenstveno usled razli~itih istorijskihokolnosti koje su joj prethodile i u kojima se odvijala. Naime, svedo nacionalne revolucije s po~etka XIX veka srpski gradovi bilisu nastaweni uglavnom islamskim ìvqem i, u mawoj meri, Cin-carima, Jevrejima i Grcima, dok se procenat srpskog ìvqa iska-zivao jednocifrenim brojem. Tek sa oslobo|ewem od vi{evekovneotomanske vlasti stekli su se uslovi za formirawe „srpskog gra-da“, tj. za demografski i kulturni preobraàj gradova na tlu Sr-bije severno od zapadnomoravske doline.19 Oni su postepeno mewa-li svoj identitet sve vi{e gube}i balkansko-orijentalne, a usva-jaju}i zapadnoevropske karakteristike. Prvobitna dvojnost kul-tura koja se o~itovala u urbanoj strukturi, arhitekturi, kulturistanovawa, odevawu, na~inu pona{awa i sli~no, po~ev od 60-ih go-dina XIX veka, tj. od vremena kada su i posledwi otomanski vojni-ci napustili utvr|ene gradove tada{we Kneèvine Srbije, gubi-la se u korist zapadnoevropskog kulturnog obrasca. U skladu satipologijom gradskih naseqa Balkanskog poluostrva koju jeustrojio Jovan Cviji}, ve}inu ovih gradova, me|u koje se svrstava

24

_________________________

17 Isto, 99.18 \. Jovanovi}, Sunovrat u zajednicu – Politi~ka stvarnost…, 147.19 „Do 1830. godine, kada je odlu~eno da muslimani moraju da se isele iz Srbije, postojaloje u Kneèvini Srbiji sedam vrsta naseqa, od kojih pet gradskih: gradovi, varo{i, varo-{ice, palanke i kasabe. Postojalo je {est gradova (Beograd, Vaqevo, Poàrevac, Smede-revo, Uìce i [abac), jedanaest varo{i (Aleksinac, Gurgusovac, Jagodina, Kragujevac,Kru{evac, Negotin, Para}in, Pore~, Soko Bawa, ]uprija i â~ak), dvadeset i tri varo-{ice (Bagrdan, Brusnica, Veliko Gradi{te, Golubac, Grocka, Derven, Zaje~ar, Kaona, Ka-ranovac, Kladovo, Krupaw, Loznica, Novi Han, Ostru`nica, Poèga, Prahovo, Raàw,Ra~a, Rudnik, Soko, Topola, Trstenik i Ub), dvanaest palanki (Bato~ina, Ba~evci, Bole~,Brza Palanka, Vraògrnci, Zabre`je, Jasika, Kolari, Lipnica, Ram, Tekija i Hasan-pa-{ina Palanka) i tri kasabe (Le{nica, Mitrovica i Pale`).“ – Bojana Miqkovi}-Kati},Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinom XIX veka, Beograd, 2002, 19–20.

i Kraqevo, mogu}e je podvesti pod odrednicu „varo{i patrijar-halnog reìma“, kakvih je mestimi~no bilo i na tlu Crne Gore,Bosne i Hercegovine i Bugarske. Kako Cviji} navodi „to su uglavnom male varo{i sa pravim i vrlo {irokim ulicama; ka{tosu ulice {iroke kao bulevari velikih varo{i. Ku}e su mahom ma-le, na jedan sprat, oko wih su ka{to vrlo prostrane ba{te u koji-ma se seje i kukuruz. Svaka ku}a ima vrt. Gotovo svaki varo{aninhrani dve ili tri sviwe za svoju ku}u, zatim ìvinu i ima kravuzbog belog smoka. [iroke ulice dopiru do pijace, koja je tako|eprostranija u nego u varo{ima starog balkanskog i mediteranskogtipa. Tu je centar trgovine; za vreme pija~nih dana, jedanput ne-deqno, dogoni se mnogo stoke, zemqoradni~kih, ba{tovanskih isto~arskih proizvoda. Na pijacama je promet mnogo ja~i nego okowih u du}anima, u kojima se prodaju strani espapi. Male du}anxi-je se ne mogu znatnije obogatiti i ne cene ih mnogo, ako ne proda-ju i zemaqske proizvode. Ovi trgovci izvoznici, sa pismenim se-qacima, obi~no su najboqi pioniri napretka. @ive komotnim,{irokim ìvotom, u lepim ku}ama sa velikim sobama, u kojima ka-{to ima dosta ugodnosti. Posledwih decenija su po~eli da podi-ù industrijska preduze}a koja su u vezi sa produktima zemqe; okoovih varo{i ima, dakle, mlinova, fabrika {e}era, pivara, predi-onica i tka~nica, strugara (ve}inom izvan varo{i) itd.“20

Iseqavawe islamskog stanovni{tva stvorilo je u gradovimaSrbije svojevrsne „demografske bre{e“, koje su popuwavane, u ne-znatnoj meri, prirodnim prira{tajem, intenzivnim naseqavawemsrpskog ìvqa sa seoskog podru~ja i useqavawem srpskog, ali istanovni{tva drugih nacionalnosti sa prostora Habzbur{kemonarhije. Ovakav proces rasta stanovni{tva urbanih naseqa –varo{ica i varo{i, koja su bila „vi{e sela nego gradovi, a nazi-ve su sticale samo po nekom od gradskih svojstava: kao sedi{te ne-ke dràvne ili vojne ustanove, kao upravno sredi{te, trgova~kicentar ili sli~no“, bio je skop~an sa brojnim dru{tvenim posle-dicama.21 Demografski i privredni uspon, u ~ijem miqeu su preo-vladavali trgovina i zanatstvo, izazivali su ubrzano dru{tveno iimovinsko raslojavawe gradske populacije, {to se manifestova-lo kroz oteàno privikavawe ve}ine novoprido{lih na gradskenorme ìvqewa, pona{awa, privre|ivawa i formirawe razli~i-tih stilova ìvota i potkultura koje nove stanovnike gradova

25

_________________________

20 Jovan Cviji}, Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe – osnove antropogeogra-fije, kwiga prva, Beograd, 1922, 316–317.21 Krajem XIX veka svega pet gradova (Beograd, Ni{, Leskovac, Poàrevac i Kragujevac)imalo je vi{e od 10.000 stanovnika, dok je najve}i broj gradova Srbije naseqavalo izme|upet i deset hiqada ìteqa. – êdomir Popov, „Privreda, dru{tvo i politika“, Istori-ja srpskog naroda, kw.VI–1, Beograd, 1994, 8.

udaqavaju od urbaniteta. Mali broj doseqenika prihvatao je upotpunosti vrednosti novog okruèwa, dok je ve}ina ostajala pri-vrèna kulturnoj tradiciji seoske sredine iz koje su poticali,usvajaju}i tek delimi~no urbane vrednosti. To je neminovno dovo-dilo do sukoba i kompromisa, otpora i diskriminacije, socijalnedezorganizacije i permanentnog otu|ewa u kojem je ponegde preva-gu odnosio jedan, a ponegde drugi kulturni obrazac.22

Nosioci urbanisti~kih preobraàja gradova Srbije tokomdruge polovine XIX veka bili su prvenstveno „pre~ani“, tj. dose-qenici iz ju`noslovenskih prostora zapadno od Drine i severnood Save i Dunava, stranci, doma}i trgovci, elitni sloj srpskoggra|anstva ovoga doba, koji su zbog svog posla ~esto putovali u dr-àve Sredwe i Zapadne Evrope i dràvni ~inovnici koji su me|uprvima prihvatali evropske uticaje, daju}i na taj na~in primerostalom stanovni{tvu.23

Razvoj gradova Srbije u drugoj polovini XIX i prvoj deceniji XXveka odvijao se neuravnoteèno. Na to je uticalo vi{e ~inioca poputbroja stanovnika, blizine dràvne granice, saobra}ajne povezanostisa ostalim delovima zemqe, klimatskih uslova, geografsko-istorij-skog nasle|a, udaqenosti od prestonice, izgra|enosti dràvnih ikulturno-prosvetnih institucija i sli~no. Neujedna~enost wihovograsta bila je i posledica regionalnih razlika, tako da su brì razvojbeleìli oni gradovi koji su izrastali u bogatom poqoprivrednomokruèwu, ~iji su ekonomski potencijali omogu}avali intenzivnijiuspon gradske privrede, zanatstva i trgovine pre svega. Oni su takoubrzano pove}avali broj stanovnika, fizi~ki se {irili i prilago|a-vali savremenim evropskim obrascima ìvqewa, mewaju}i svoj uspo-reni dru{tveni ritam i mentalni sklop tradicionalnog srpskog pa-trijarhalnog dru{tva. Grad u Srbiji se „pojavquje kao glavni kori-snik modernizacije u kojoj su se pored ekonomske proìmale politi~-ka i dru{tvena snaga zemqe“.24

Nastanak dràvne zajednice ju`noslovenskih naroda krajem1918. godine ozna~io je novu fazu u razvoju gradova na tlu Srbije.Shodno nacionalno-konfesionalnom {arenilu nove dràve, u raz-dobqu izme|u dva svetska rata izmewena je u velikoj meri i demo-grafska razglednica velikog broja gradova Srbije, posebno onihkoji su izrastali u zna~ajne industrijske centre (Beograd, Ni{,â~ak, Kragujevac, Kraqevo), ili su se u wima nalazile ve}e vojnejedinice. Naime, u wih se vremenom useqavao prili~an broj Hrva-ta, Slovenaca i pripadnika neslovenskih naroda podanika nove dr-

26

_________________________

22 Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija – prostor, dru{tvo, politika, Beograd, 1998, 74.23

Aleksandra Vuleti}, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka, Beograd, 2002, 109.24 Dimitrije \or|evi}, „U senci Austro-Ugarske“, Istorija srpskog naroda, kw. VI–1, Beo-grad, 1994, 97.

àve, bilo u potrazi za zaposlewem u nekom od industrijskih obje-kata bilo po slu`benoj du`nosti (oficiri, àndarmi, dràvni~inovnici, prosvetni radnici). Iako procenat ovih „do{qaka“nije bio preveliki i varirao je od grada do grada, ipak se za wih ve-zuje niz promena, pre svega na kulturnom planu, naro~ito poja~ava-we evropskog kulturnog modela ìvqewa. Prema rezultatima po-pisa stanovni{tva iz 1921. godine, u gradovima Srbije, ukqu~uju}ii Kosovo i Metohiju i Vojvodinu, ìvelo je ne{to vi{e od 13% po-pulacije, da bi se u narednih deset godina na prostorima tzv. uèSrbije broj gradskog stanovni{tva uve}ao za 3,5%.25

Na pove}awe broja gradske populacije u Srbiji u me|uratnomperiodu uticali su i ekonomski momenti koji su delovali podsticaj-no na stanovnike ruralnih podru~ja da mogu}nosti za obezbe|ivawesopstvene egzistencije potraè u nekom od gradova, naro~ito u onimu kojima je proces industrijalizacije uhvatio dubqe korene. Nerod-ne godine, nedovoqne koli~ine namirnica za ishranu mnogobrojnihseoskih porodica koje je obezbe|ivao mali zemqoposed, re|e i potre-ba za napu{tawem ustaqenog na~ina ìvota i odre|ena doza avantu-risti~kog duha, pokretali su seqa{tvo ka gradovima.26 Gradovi su naovaj na~in postali svojevrsni „ventili“ za vi{ak stanovni{tva sazaostalih seoskih podru~ja, igraju}i zna~ajnu ulogu u modernizacijii kulturnom preobraàju srpskog dru{tva u prvoj polovini XX veka.

*Kwiga koju stavqamo ~itala~koj javnosti na uvid, za osnovu

ima doktorsku disertaciju „Kraqevo, grad u Srbiji 1918–1941“,odbrawenu 10. juna 2004. godine, na Odseku za istoriju Filozof-skog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, pred komisijom u sastavu:prof. dr Veqko \. \uri}, prof. dr Zdravko Deleti}, prof. drQubodrag Dimi} i prof. dr \okica Jovanovi}. Wihove ideje, sug-estije i kritike izre~ene tom prilikom, a i ranije tokom izradedisertacije, posluìle su nam kao putokazi na poboq{awu teks-ta. Tako, ne moèmo a da ne pomenemo korisne trenutke provedeneu konsultacijama sa profesorom Jovanovi}em, koji su nam otk-lonili brojne nedoumice i pote{ko}e na koje smo nailazilikoriste}i sociolo{ku literaturu, kao i povremene susrete i raz-govore sa profesorom Dimi}em, kod koga smo uvek nailazili napodr{ku i razumevawe, ali i na nadasve konstruktivnu i dobro-namernu kritiku. Puno vremena proteklo je i u kolegijalnim raz-govorima sa profesorom Deleti}em, ~ije nam je zavidno metodo-

27

_________________________

25 Proizvodne snage NR Srbije, Beograd, 1953, 75, 82.26 Ilustracije radi, dohodak obi~nog gradskog radnika je 1938. godine bio ve}i nego doho-dak koji je ostvarivalo seosko doma}instvo sa posedom od dvadeset hektara. – I. Vinski, Kla-sna podela stanovni{tva i nacionalnog dohotka Jugoslavije u 1938. godini, Zagreb, 1970, 149.

lo{ko iskustvo pomoglo da otklonimo pojedine dileme i rad nataj na~in u~inimo celovitijim.

Posebnu zahvalnost dugujemo svom mentoru profesoru Veq-ku \. \uri}u koji nas je nesebi~nom spremno{}u da pomogne, tesugestijama, savetima i iskrenom podr{kom, strpqivo pratio to-kom ~etvorogodi{weg perioda izrade disertacije.

Imamo obavezu da ukaèmo i na to da smo tokom istraì-vawa, tj. vremena provedenog u arhivskim i muzejskim institucija-ma i bibliotekama, bili okruèni qudsko{}u i razumevawem,posebno u kraqeva~kom arhivu i muzeju i Arhivu Jugoslavije.Stoga koristimo ovu priliku da se svim zaposlenim u ovimustanovama kulture najsrda~nije zahvalimo. Ipak, posebno bismoizdvojili dvojicu kolega i prijateqa – Radomira Risti}a i Draga-na Dra{kovi}a – ~ija podr{ka nam je bila dragocena i bez kojihova kwiga jo{ uvek ne bi dospela u ruke ~italaca. Veliki trud zaweno grafi~ko uobli~avawe uloìo je Milojko Mili}evi} izra{~anskog Centra za kulturu „Gradac“, kome tako|e upu}ujemoizraze zahvalnosti.

Na kraju, du`ni smo ista}i da ovim radom nisu u potpunostiiscrpqene mogu}nosti za posebna istraìvawa o Kraqevu u peri-odu od 1918. do 1941. godine. Zasigurno da svako od poglavqa ovogarada zasluùje da bude samostalna istraìva~ka tema, a mogu}e jepostavqawe i novih pitawa koja nismo uspeli da dotaknemo (okonkretnijoj ulozi vojske i àndarmerije, pozori{nom ìvotu isl.). Ipak, fragmentarnost arhivske gra|e postavqa niz ograni-~ewa i to je ne{to sa ~ime }e budu}i istraìva~i ovog razdobqau pro{losti Kraqeva morati da ra~unaju.

Januara 2006.

28

Panorama Kraqeva, 30-ih godina XX veka

Kraqevo je sme{teno na spoju Ibarske klisure sa zapadnomo-ravskom dolinom, u isto~nom delu kraqeva~ke kotline, na levojobali Ibra, ispred wegovog uvira u Zapadnu Moravu. U wemu seukr{taju dva pravca kojima vode va`ne komunikacije: zapadnomo-ravska (pravcem severozapad-jugoistok) i ibarsko-gruànska (prav-cem jugozapad-jugoistok), i upravo ovakva komunikacijska otvore-nost prema drugim delovima zemqe predstavqala je opredequju}ifaktor wegovog razvoja – privrednog, demografskog, urbanog itd.Sredi{wi deo grada nastao je na temenu ibarske terase visoke 10-15 metara, na nadmorskoj visini od 203 do 208 metara, dok su „ivi~-ni krajevi na razli~itim elementima reqefa“.1 Wegovu panoramupo~etkom druge decenije XX veka mogu}e je sagledati o~ima onda-{weg savremenika: „Kad iz negda{weg Karanovca, a dana{weg Kra-qeva, po|emo drumom, {to prolazi pored crkve, skre}u}i odmah vi-{e we na levo, onda }emo posle male ravnine imati da idemo uz br-do. A kad se na ovo uspemo, onda ne treba da propustimo priliku, dajo{ jednom pogledamo niz drum. Pogled }e nam i nehotice pre}i sdruma na grad, koji se ponosno nadneo nad Ibrom oslawaju}i se dru-gom nogom na Moravu, ponosit svojim divotnim poloàjem. Mi smotada na Grdi~kom brdu, a pred nama je lepo Kraqevo.

Kraqevo je ve{ta~ki ukras zemqi{ta, koje su tako divno is-krivudali Ibar i Morava, a nad kojim se veli~anstveno uzdiùStolovi s jedne, a Crni Vrh s rudni~kim ograncima s druge stra-ne. Ozbiqni, ovi ve~ni straàri propu{taju izme|u sebe ove dvereke, kao dva niza bisera, da se na sat hoda ispod Kraqeva, maloniè Kamixore, sastanu, pa da odatle idu u ve~nom zagrqaju sve da-qe i daqe, ve~nome grobu – Crnome Moru. (...) Pod gorostasnimplaninama, i sa leve i sa desne nam strane, i preko Morave i pre-ko Ibra, vide se hramovi Bo`ji, svete crkve, a pod najlep{im de-lom Stolova, u krilu wihovom, blistaju se torwevi sedmovratne@i~e. (...) Sa Grdi~kog brda, na kome smo se zaustavili, pogledaj-

31

_________________________

1 Dr Dragoqub Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè gravitaciono podru~je, Beo-grad, 1973, 9.

mo jo{ jednom na grad pod sobom. Uza samu crkvu pada nam u o~i ve-liko i krasno zdawe, u kome je sme{tena Ratarska [kola. Malovi{e iznad we podiè se na studeni~kom drumu sreska ku}a s po-{tom i telegrafom, a sasvim pri dnu Kraqeva, na samim ogranci-ma prema Ibru i Pitomom Poqu, vidi se vojni~ka kasarna. Isto~-no je od grada prostrano i ravno Divqe Poqe.“2

Locirano „pod Grdi~kom kosom, ispred u{}a Ibra u Zapad-nu Moravu, a severno od u{}a Ribnice u Ibar“, Kraqevo odlikujeumerenokontinentalna klima sa godi{wom temperaturnom am-plitudom od 22,6 stepena Celzijusa i velikim brojem vetrovitihdana, posebno u jesen, zimu i prole}e, kada wegove ulice „bri{e“ko{ava koja duva iz pravca istoka.3

Uè gravitaciono podru~je Kraqeva karakteri{u kotlin-ske ravni i niski dolinski delovi pogodni za ratarsku, livadar-sko-sto~arsku i povrtarsku proizvodwu, dok su okolna pobr|a, pa-dine kosa i re~nih dolina bili dobar prirodni potencijal za raz-voj sto~arstva. Bogati listopadni i ~etinarski {umski pokriva~okolnih planinskih masiva Go~a, Stolova, @eqina, Rado~ela, ê-merna, Kotlenika i Gledi}kih planina, predstavqao je zna~ajnoprivredno bogatstvo, umnogome usmeravaju}i razvoj industrije, sa-obra}aja i trgovine.

Prema dosada{wim nau~nim saznawima, prvi pomen organi-zovane naseobine na terenu na kome se razvilo Kraqevo seè u1476. godinu, kada se u turskom katastarskom popisu Smederevskogsanxaka navodi naziv sela Rudo Poqe.4 U to vreme ono je bilonaseqeno stanovni{tvom koje je uìvalo tzv. vla{ke povlasticei bilo je deo kneìne [obata, Karanovog sina, koji je wime nepo-sredno upravqao. Pedantni turski popisiva~i evidentirali supri tom 26 doma}instava, 26 pridodatih ~lanova doma}instava ijednog tekli~a (kurira), {to je Rudo Poqe svrstavalo na prvo me-sto po veli~ini u kneìni koja je bila sastavni deo nahije Ostro-vica Brveni~kog kadiluka. Osim naziva Rudo Poqe, prilikom po-pisa iz 1540. godine prvi put se navodi i ime Karanovac, u kome jeubeleèno 17 ku}a, 10 ba{tina, ~etiri neoèwena mu{karca i je-dan za rad nesposoban stare{ina doma}instva koji je, uz primi}u-ra popa Radosava, bio oslobo|en pla}awa „ispenxe“, dok su ostalestare{ine doma}instva pla}ale 25 ak~i po glavi.5

32

_________________________

2 Milenko R. Vesni}, „Pogled s Grdi~kog Brda“, Jugoslavija u slici i re~i – Sr-bija, Beograd, 1927, 291–293.3 Isto, 22.4 O tragovima qudskog bitisawa u bliòj i daqoj okolini Rudog Poqa u starijim istorij-skim periodima vidi vi{e: Vera Bogosavqevi}-Petrovi}, „Starija naseqa na podru~judana{weg Kraqeva“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 9–33.5 Ema Miqkovi}-Bojani}, „Naseqe Rudo Poqe u Smederevskom sanxaku od 1476.do 1540. godine“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 58.

Naseqe Karanovac ucrtano je 1718. godine na geografskoj kar-ti austrijskog kapetana Eb{elvica izra|enoj nakon austrijsko-tur-skog rata, kao pribeì{te Turaka izbeglih iz â~ka, Kragujevca idrugih naseqa koja su pomenutim ugovorom pripala Austriji. U ti-pi~noj orijentalnoj palanci, sa kolibama od drveta, opasanoj drve-nom ogradom, koja je postala pograni~no mesto na tursko-austrijskojgranici, ìvelo je muslimansko stanovni{tvo, Turci, Arbanasi imawi broj pravoslavnih Srba i Cincara. Karanovac, u kome se u todoba nalazio |umruk (carinarnica), sa~iwavao je sa jo{ nekolikosusednih naseqa posebnu mukadu (podru~je podre|eno sultanu koje jeon davao u zakup), koja se ubrajala me|u najunosnije sultanove posedeu Srbiji. Stanovni{tvo se bavilo uglavnom zemqoradwom, a umawoj meri bili su zastupqeni i trgovina i zanatstvo. Nekolikogodina docnije on je postao najva`nije tursko upori{te na potezuizme|u Kru{evca (Alaxa Hisara), Uìca i Novog Pazara, u kome senalazio i karavan-saraj, koji je izgoreo prilikom borbi u austrij-sko-turskom ratu 1737. godine. Kao takav bio je ubeleèn u svimonda{wim zna~ajnijim austrijskim, mleta~kim i ruskim geograf-skim kartama. Krajem juna 1737. godine kragujeva~ki kapetan Stani-{a Markovi} Mlati{uma sa svojim jedinicama srpske milicije ko-ja se borila na strani Austrijanaca, u{ao je u Karanovac, ~ijiislamski ìvaq je prethodno pobegao u Uìce. Ve} po~etkom no-vembra iste godine austrijska vojska se, usled sna`nog turskog pro-dora dolinom Ni{ave, povukla iz Karanovca i on je ponovo pao podtursku vlast.6 Nakon austrijskog poraza kod Grocke, 27. jula 1739. go-dine, sklopqen je „Beogradski mirovni sporazum“, po ~ijim odred-bama se granica izme|u Austrije i Turske ponovo ustalila na Savii Dunavu. Sve ovo za posledicu je imalo nova demografska pomerawasrpskog ìvqa ka severu, tj. ka austrijskim teritorijama, poznatakao „Druga seoba Srba“. Na mawe-vi{e opustela podru~ja ZapadnogPomoravqa i [umadije naseqavao se muslimanski i arbana{kiìvaq, posebno u varo{i i palanke, me|u wima i u Karanovac, i srp-sko stanovni{tvo sa Kosova i Metohije.

Prema navodima austrijskog obave{tajnog oficira JozefaPaula Mitesera, koji je od avgusta do novembra 1784. godine, pre-ru{en u slugu kalu|era manastira Ravanice, prokrstario cen-tralnom Srbijom, u Karanovcu se nalazilo 11 hri{}anskih i 89muhamedanskih ku}a, dva hana, dve pekare i tri mehane. Karakteri-{u}i ga odrednicom „trgovi{te“, on je zapisao da u wemu postojijo{ i jedna xamija sagra|ena od kamena, dok su „sve ostale gra|evi-ne od drveta”.7 Tada{we ìteqe Karanovca on je okarakterisao

33

_________________________

6 Miroqub Spasojevi}, „Novi vek“, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 214.7 \or|e S. Kosti}, „Karanovac, slika jednog grada (1784–1878)“, Rudo Poqe – Ka-ranovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 157.

kao drumske razbojnike navode}i da „oduzimaju sve ne daruju}i nijednom ~oveku ìvot. To su tzv. Arnauti koji su oterani iz Ska-dra, Prizrena i Vu~itrna, a ovde su se svojevoqno nastanili ote-rav{i domoroce s wihovih ogwi{ta. Nijedan nov~ani transport,koji je unazad nekog vremena iz Carigrada krenuo za Novi Pazarnisu po{tedeli. Rastera{e i opqa~ka{e po{iqku. Ne{to boqeodeveni putnici u ovim krajevima treba da se dobro ~uvaju“.8

Turci su iz Karanovca bili ponovo proterani krajem novem-bra 1789. godine, u doba tzv. Ko~ine krajine, ali sklapawem Svi-{tovskog mira izme|u Austrije i Turske, po~etkom avgusta 1791.godine, Karanovac je opet dospeo pod wihovu vlast. Uprkos epide-miji kuge, koja je u intervalu od 1792. do 1798. godine harala Beo-gradskim pa{alukom, Karanovac se po broju svojih ìteqa ubrza-no razvijao, tako da je poznati istori~ar Milenko Vuki}evi} owegovom rastu u godinama neposredno pred Prvi srpski ustanak1804. godine zapisao: „Ovaj je grad imao oko 700 ku}a s lepim i pro-stranim gradinama punim raznog vo}a i cve}a. Na jednoj straniimao je veliko zemqano utvr|ewe opto~eno {irokim i dubokimrovom. Povrh rova udarene su bile palisade, kroz koje su bile ude-{ene pu{karnice (mazgale). Utvr|ewe je bilo tako ude{eno da semoglo protiviti i najja~im napadima, samo ako se brani uporno iako napada~ nema topove ve}eg kalibra.“9

U Prvom srpskom ustanku ovako utvr|eni Karanovac, koji jeu administrativno-upravnom smislu pripadao Poè{koj nahijiBeogradskog pa{aluka, postao je èstoko popri{te sukoba usta-nika i Turaka. Uprkos ìlavoj odbrani, ustanici su ga na Petrov-dan – 29. juna 1805. godine zauzeli: „Naseqe je bilo pusto, nigdeìve du{e, ostalo je samo nekoliko Cigana i dve hoxe. Oni su sta-jali pored velike karanova~ke kamene xamije i kada je Kara|or|etuda pro{ao, molili su ga da wihovu xamiju ne upali. Karanova~-ki Turci godinama su bili strah i trepet za sav kraj, pa nije nima-lo slu~ajno {to je me|u ustanicima postojala jednodu{nost da tajturski Karanovac treba spaliti, do temeqa uni{titi. Poznato jeda je Karanovac bio sav sagra|en od drvene gra|e. Za nekoliko ~a-sova od wega je ostalo samo zgari{te.“10 Nakon toga, kako navodiJoakim Vuji}, „nedaleko od staroga, malo vi{e, na~ini se druginovi Karanovac“, u formi velikog vojnog utvr|ewa koje je mogloda primi posadu od 600 vojnika. Sve do sloma ustanka Karanovac jebio sedi{te Poè{ke nahije i vojno sedi{te za nekoliko okol-nih nahija. Samim tim su{tinski je promewena i wegova funkci-ja. On vi{e nije bio naseqe koje se razvijalo kao trgovi{te, ve}

34

_________________________

8 M. Spasojevi}, „Novi vek“..., 222.9 M. Spasojevi}, „Novi vek“..., 228.10 Isto, 235.

je, s obzirom na to da se nalazio na jednoj od najva`nijih saobra-}ajnica centralne Srbije, imao dominantnu strate{ku i vojnuulogu. U wega se poja~ano useqavao srpski ìvaq iz bliè i daqeokoline, kao i sa prostora Starog Vlaha, Kosova i Metohije i Cr-ne Gore.11 U jesen 1813. godine i Karanovac je zadesila sudbinaostalih krajeva ustani~ke Srbije. Povratak Turaka pratili su te-ror i zulumi nad wegovim stanovni{tvom, a naseqe je i ovom pri-likom bilo „sve u plamen pretvoreno“.

Nepune dve godine docnije Karanovac je pred naletima rat-nika Drugog srpskog ustanka definitivno oslobo|en od turskevlasti. Opkoqena turska vojna posada, ja~ine oko 300 qudi, polo-vinom jula 1815. godine predala se knezu Milo{u Teodorovi}uObrenovi}u.12 Od tada po~iwe novo poglavqe u razvoju Karanovca.Demografski i privredni oporavak i prostorno {irewe naseqatekli su ubrzano, tako da je 1826. godine ono imalo oko 116 domova„izme`du koje ponajvi{e jesu du}ani“, zbog ~ega ga je pruski ofi-cir Oto Dubislav fon Pirh svrstao me|u 10 najzna~ajnijih nase-qa Milo{eve Srbije.13 Prema jednom aktu iz 1836. godine Karano-vac je imao „tri glavna sokaka“, ~ar{iju, tj. kru`ni trg i {anackoji je poticao iz ustani~kog vremena. O wemu je ~etiri godinekasnije francuski minerolog, geograf, poliglota i putopisacAmi Bue zabeleìo: „Varo{ica od 300 ku}a sa 1.200 do 1.500 sta-novnika, od kojih 260 pla}a porez“.14

Prerastawe Karanovca iz malene, tipi~no orijentalne ka-sabe u varo{icu po evropskim uzusim, tokom ~itavog XIX veka do-nelo mu je niz novih administrativno-upravnih, privrednih, urba-nisti~kih, prosvetno-kulturnih, verskih i zdravstvenih sadràja.U vreme ustavobraniteqskog reìma u Srbiji u Karanovac su izâ~ka preme{tena okru`na nadle{tva – na~elstvo i sud, a 1854.godine i sedi{te @i~ke eparhije. U privrednom miqeu dominira-li su trgovina i zanatstvo, a karanova~ki pana|ur odràvan svakegodine „o letwem Svetom Jovanu”, na kome su prodavani stoka i„ote~estveni proizvodi“, bio je poznat i van granica onda{we Sr-bije.15 Napredak Karanovca ostavio je povoqne impresije na puto-pisca Gustava Ra{a koji je po~etkom 70-ih godina XIX veka zapi-sao: „Onaj ko je pre pet godina putovao po Srbiji danas ne bi pre-poznao poneko mesto. Od bombardovawa Beograda gradovi su izme-nili svoje ruho u potpunosti. To se tako|e desilo i sa Karanov-cem.“ U to vreme on je imao „2.000 stanovnika, od kojih su 440 po-

35

_________________________

11 Isto, 236.12 Isto, 258.13 Isto, 261, 264.14 \. S. Kosti}, „Karanovac, slika jednog grada (1784–1878)“..., 160.15 M. Spasojevi}, „Novi vek“..., 275.

reske glave“ i „dve {kole, jednu osnovnu sa 120 u~enika, zatim jed-nu ènsku koja ima 40 pitomica“.16

Progla{ewe Srbije za kraqevinu 22. februara (6. marta)1882. godine na simboli~an na~in odrazilo se i na Karanovac. Na-ime, krunisawe kneza Milana Obrenovi}a za prvog srpskog kraqau novijoj istoriji i wegova poseta @i~i i Karanovcu 15/27. apri-la iste godine, bili su povod da mu delegacija ovda{we mesneuprave izrazi molbu da se, kao uspomena na taj doga|aj, varo{icapreimenuje („da Karanovac, zato {to mu je ime tursko, druga~ijenazove“).17 Ukazom kraqa Milana od 19. aprila (1. maja) 1882. godi-ne Karanovac je dobio novo ime – Kraqevo, {to je bio tre}i nazivza ovo naseqe u wegovoj istoriji.18

Privredne prilike Kraqeva na prelazu iz XIX u XX vek, presvega trgovina, znatno su unapre|ene prosecawem novog puta Kra-qevo–Ra{ka (1883–1886) i pu{tawem u saobra}aj pruge uzanog ko-loseka Stala}–â~ak 1910. godine.19 Iz tog vremena datiraju i za-~eci industrije: parni mlin Jovana Savi}a (osnovan 1881. godine),parni mlin Mihajla êbinca (osnovan 1890. godine), parni mlin„Kneèvi}–Radovanovi}“ podignut 1897. godine u susednoj Ribni-ci, koji je tada „bio najve}i i najmoderniji na Balkanu“, parnastrugara „Kneèvi}–Radovanovi}“ i „Fabrika poqoprivrednihsprava“ Sre}ka Vasi}a i Aksentija Bogdanovi}a.20 Krajem XIX ve-ka Kraqevo je predstavqalo razvijeni trgova~ki centar jugoza-padne Srbije u kome su poslovale 81 trgova~ka radwa i 17 {peku-lativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda, a radi po-spe{ivawa eksportne trgovine formiran je i „Esnaf trgovaca iz-voznika sreza ì~kog“.21 Snaàn privredni polet uticao je na br-

36

_________________________

16 \. S. Kosti}, „Karanovac, slika jednog grada (1784–1878)“..., 163.17 Qubodrag P. Risti}, „Kraqevi u Kraqevu (1882–1889–1904)“, Rudo Poqe –Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 237.18 M. Spasojevi}, „Novi vek“..., 281.19 Trasirawe pruge izvr{eno je u leto 1903. godine i to za {irinu koloseka 0,75 m.Me|utim, na insistirawe vojnih organa da se od Stala}a do Obili}eva kod Kru-{evca izgradi pruga normalnog koloseka, moralo je do}i do promene planova, ta-ko da je ova deonica od Stala}a do Kru{evca pu{tena u saobra}aj 15. juna 1909. go-dine. Gra|ewe ostatka pruge ka Uìcu povereno je doma}em preduze}u – Zadruzi zapodizawe zgrada iz Beograda i ono je taj posao obavqalo etapno: deonica Kru{e-vac – Vrwa~ka Bawa predata je na upotrebu 21. maja 1910, Vrwa~ka Bawa – Kraqevo21. novembra 1910, a Kraqevo–â~ak 20. marta 1911. godine. Kompletna trasa doUìca stavqena je u funkciju 20. avgusta 1912. godine. – Jezdimir S. Nikoli},Istorija èleznica Srbije, Vojvodine, Crne Gore i Kosova, Beograd, 1980, 155.20 Privredni ìvot u Kraqevu znatno je oìveo, „Politika“, 5. IX 1937, 10; Trgo-vinsko-zanatlijski {ematizam Kraqevine Srbije (po zvani~nim i slu`benim po-dacima), Beograd, 1900–1901, 20, 64; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè…, 66.21 Milan M. Matijevi}, Blagomir Bi{evac, „Karanovac – zna~ajan trgova~ki centarSrbije u XIX veku“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 116.

è dru{tveno raslojavawe i izdvajawe bogatijeg sloja trgovaca,zanatlija i zemqoposednika, koji su raspolagali, za to vreme, zna-~ajnom nov~anom akumulacijom, {to je stvorilo preduslove zaformirawe prvih nov~anih zavoda: „Kraqevske akcionarske {te-dionice“ (jula 1885. godine), „Kraqevskog akcionarskog zavoda“(1902. godine) i „Kraqevske privredne banke“ (1912. godine).22

Razglednicu Kraqeva u ovom wegovom ekspanzionisti~komrazdobqu do~arava bele{ka novosadskog kwiàra Arse Pajevi}aiz 1889. godine: „Spu{taju}i se preksino} sa puta trsteni~kog nalepi drveni most, koji preko Ibra vodi u Kraqevo, prijatno me jeiznenadio pogled na tu varo{, koja se na jednom uzvi{enom i pro-stranom visoravwu ovde uzdiè. Kraqevo (pre|e Karanovac) u ~a-~anskom okrugu, vrlo je lepa i ìva varo{ica sa preko 3000 sta-novnika, sa dosta razvijenom trgovinom i vrlo lepim, pravilnimulicama, da je sa svakoga kraja pregledati moèm.“23

Period dinami~nog dru{tveno-ekonomskog uspona Kraqevaobustavili su otpo~iwawe Prvog i Drugog balkanskog, a pogotovuPrvog svetskog rata. Austrougarska ofanziva na Srbiju s jeseni1915. godine i odstupawe srpskih trupa ka jugu, odredili su Kra-qevu sudbinu da nakratko bude neformalna srpska ratna presto-nica, u kojoj su sme{teni vlada, vrhovna komanda i diplomatskikor savezni~kih zemaqa.24 Istovremeno, u wega se slila i pravareka izbeglica, tako da se, uz oko 5.000 doma}eg stanovni{tva, pojavnim objektima, trgovinskim, zanatlijskim i ugostiteqskimradwama i na ulicama smestilo wih vi{e od 100.000. Deli} atmos-fere koja je tih dana vladala u Kraqevu prenosi nam i jedan o~e-vidac: „U tom vremenu u Kraqevu je bila sru~ena cela Srbija. Po-slanstva su palila arhive i poverqiva dokumenta. Sanduci i ku-feri, puni va`nih hartija, {ifara, stvari – sve je ogaw u pepeopretvarao. Qudi su se uz viku i psovku tiskali i s mukom provla-~ili kroz gomile sveta i vojnika, da se {to pre dograbe mosta iispadnu na put {to vodi klisuri (Ibarskoj – prim. V. Virijevi}).Kraqevo, mala i skladna i ~ista varo{, uàsno je izgledala: voj-nici sviju rodova oru`ja, rawenici, izbeglice, varo{ani iseqaci, mu{ko i ènsko, staro i mlado, zdravo i bolesno, iz svijukrajeva zemqe; porodice sa decom i poku}anstvom, ~inovnici, za-natlije, strane misije – sve to u haoti~nom vrtlogu i neredu, za-

37

_________________________

22 Milovan Sekuli}, „Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do 1915. godi-ne“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 120, 137, 141.23 Navedeno prema: Radmilo Stefanovi}, „Prilike od 1875. do 1918. godine“,Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 293.24 O ovom periodu istorije Kraqeva vidi vi{e: Borislava Lili}, „Kraqevo iokolina 1915. godine u bele{kama stranaca“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo,Beograd–Kraqevo, 2000, 247–264.

hva}eno strahom, grabi napred, da ne bi palo neprijatequ u ruke.Kroz ulice zakr~ene komorama, stokom, automobilima i raznovr-snim svetom, zaga|ene i prqave – jedva se moglo kretati. U vazdu-hu je lebdio strah i on se ocrtavao na licu svakog ìvog bi}a. (...)Stawe u Kraqevu o~ito je nagla{avalo slom politi~ki, kome mo-ra neminovno sledovati i vojni~ki slom. Haoti~nost u vojsci po-ja~avale su izbeglice, na stotine hiqada iskupqeno u ovom malommestu. Svet je s o~ajawem pogledao prema Kru{evcu: o~ekivali suvladu i Vrhovnu Komandu. Vladu su svi prokliwali {to je dovelazemqu do ovakvog rasula; {to se nije za ranije pripremila i {tonije uspela da izbegne ovaj slom; isto tako Vrh.(ovnu) Komanduzapquskivali su pogrdama i gra|ani i vojska.“25

Uprkos sna`nom otporu branilaca na prilazima Kraqevu sasevera i zapada, neprijateqska vojska je 24. oktobra u{la u grad.26

Bili su to pripadnici 85. brigade 43. divizije XXII austrougar-skog rezervnog korpusa.27 Radi za{tite stanovni{tva od eventual-nih represalija tada{wi predsednik op{tine Jovica Stojkovi}je, zajedno sa delegacijom op{tinskog odbora i dr \or|em Radi-}em, direktorom Poqoprivredne {kole, kao prevodiocem, sa~e-kao okupatorske trupe ispred grada, na pravcu od â~ka, i izvr-{io wegovu predaju.28

Austrougarska okupacija predstavqala je jedan od najmu~ni-jih perioda u dotada{woj istoriji Kraqeva. Neposredno po ula-sku u grad, okupatorska soldateska je „sve opqa~kala i raznela“,zavev{i kontribuciju u iznosu od 50.100 dinara. U nedostatku ar-hivske gra|e te{ko je opisati okolnosti u kojima su Kraqev~aniproìveli dane okupacije. Najve}i deo wih nije raspolagao neop-hodnim sredstvima za ìvot, dovoqnim koli~inama hrane, presvega. Celokupan dru{tveni ìvot i privredni tokovi nalazilisu se pod rigoroznom kontrolom okupacionih organa, a psiholo-

38

_________________________

25 M. Pavlovi}, Vojvoda Mi{i} – od Suvobora do Maribora, Beograd, 1922, 60.26 Datum je naveden prema starom kalendaru. – Istorijski arhiv Kraqevo (u daqemtekstu IAK), Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Zabele{ke o vremenu, dugovi-ma, imenima odbornika i datumu kada su Nemci 1915. g. u{li u Kraqevo i sl.27 Okupatorske jedinice su u Kraqevu zarobile 481 srpskog vojnika i zaplenile130 topova starijih modela, dosta municije i ostalog ratnog materijala, kao i ve-liki broj èlezni~kih vagona. – Bogumil Hrabak, „Kraqevo u danima povla~ewavojske pred Austro-Nema~kim osvaja~ima oktobra–novembra 1915. godine“, u: Na-{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 82.28 Tom prilikom Stojkovi} je odrào kra}i govor u kome je istakao: „Kao pred-sednik op{tine ovoga grada ~ast mi je u ime gra|anstva predati vam grad Kraqe-vo. Predaju}i vlast u va{e ruke uveravam vas da }emo se va{im naredbama i pro-pisima strogo pokoravati a i sam sam ~vrsto uveren da }ete vi {tedeti ìvote iimawa na{ih gra|ana kako bi se oni mogli na miru odati svome redovnom ìvo-tu i radu.“ – IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Govor Jovice Stojkovi-}a prilikom predaje Kraqeva 1915. godine, 24. X 1915.

{ko stawe „obi~nog“, „malog“ ~oveka karakterisali su „og-romnipatriotizam, vera i nada u pobedu, ali i strah od hap{ewa, inter-nacije, gladi i bolesti“, tako da je „ìvot svakog pojedinca za vre-me okupacije predstavqao mawu ili ve}u dramu“.29

Trogodi{wa agonija grada i wegovih ìteqa okon~ana je 23.oktobra 1918. godine kada su, nakon uspe{nog proboja Solunskogfronta i nezadrìvog naleta ka severu, jedinice srpske vojskeoslobodile Kraqevo, nastavqaju}i gowewe neprijateqa ka â~kui Kragujevcu.30 Posledice okupacije bile su tokom nekoliko po-ratnih godina uo~qive na svakom koraku, i grad i wegovi ìteqiod wih su se mukotrpno oporavqali.31

Prvog decembra 1918. godine, progla{ewem Kraqevstva Srba,Hrvata i Slovenaca, Kraqevo se na{lo u novom dràvnom okviru,odnosno dràvi koja je bila plod vi{e me|usobno isprepletanih ~i-nilaca.32 Bila je to balkanska, ali i sredwoevropska, podunavska,panonska, mediteranska i alpska zemqa i jedna od teritorijalnoprostranijih evropskih dràva povr{ine od 248.666 km2 (!!!) na kojojje ìvelo oko dvanaest miliona stanovnika.33

U demografskom pogledu ona je predstavqala nacionalnosloènu dràvu, konglomerat naroda i etni~kih grupa od kojih jeSrba bilo 39%, Hrvata 23,9%, Slovenaca 8,5%, stanovni{tva mu-slimanske vere sa izraènim ose}awem posebnosti ali bez kona~-

39

_________________________

29 Dr Boìca Mladenovi}, „Srpsko selo u Prvom svetskom ratu“, Srpsko selo –mogu}nosti i daqi pravci istraìvawa, Beograd, 2003, 112–113.30 Andrej Mitrovi}, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984, 547.31 O ukupnom obimu ratne {tete ne postoje precizni podaci, ali se sa sigurno{}umoè re}i da je ona bila velikih razmera. U jednom dokumentu se navodi: „Kakoje Kraqevo za svo vreme okupacije bilo vojni~ko mesto, gde su stalno otimaliili rekvirirali {to god na|u, to je gra|anstvo mnogo osiroma{ilo“, tako da senakon oslobo|ewa po stepenu razarawa svrstalo odmah iza [apca i Smedereva. –Arhiv Jugoslavije (u daqem tekstu AJ), 66, 1682–2742, Izve{taj Uprave „Kraqev-ske ènske podruìne“ Odeqewu za zanatstvo Ministarstva trgovine i indu-strije, 3. III 1920.32 Ona je bila obrazovana „uz saglasnost legitimnih predstavnika me|unarodnopriznate Kraqevine Srbije, ujediwene odlukama Velike narodne skup{tine Voj-vodine (25. novembar 1918.) i Velike narodne skup{tine Crne Gore (26. novem-bar 1918.) sa Vojvodinom i Crnom Gorom i me|unarodno nepriznate ’dràve’Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je bila rezultat prevrata u uslovima raspada Au-stro-Ugarske monarhije. U okvire granica nove dràve u{le su administrativ-ne teritorije Kraqevine Srbije, Kraqevine Crne Gore, Dalmacije i Slovenije,koje su bili austrijski carski posedi, Hrvatske, Slavonije, Vojvodine i Srema,koji su se vekovima nalazili pod ugarskom krunom i Bosne i Hercegovine, koja jenakon aneksije imala ststus austrougarskog dràvnog poseda“. – Branko Petranovi},Istorija Jugoslavije 1918–1978, Beograd, 1981, 26.33 O karakteristikama prostornog ambijenta novostvorene dràve vidi vi{e:Qubodrag Dimi}, Srbi i Jugoslavija – prostor, dru{tvo, politika, Beograd,1998, 39–62.

no izgra|enog nacionalnog identiteta 6,3%, stanovni{tva Make-donije sa {arenolikim nacionalnim ose}awem (makedonski, srp-ski, bugarski), Nemaca 4,3%, Arbanasa 4%, Ma|ara 3,9%, Rumuna1,6%, slovenskih mawina 1,6%, Turaka 1,2% i Italijana 0,1%.34

Nova dràva izmenila je i dotada{we okvire razvojaKraqeva. [irewem dràvnih granica, gradu sme{tenom na ju`nojperiferiji [umadije, ukazale su se nove razvojne mogu}nosti. Izpredela „s onu stranu“ Save, Dunava i Drine stizali su novi kul-turni i ekonomski obrasci, a „pre~anski krajevi“ postali su novatrì{ta za proizvode iz Kraqeva i wegovog ruralnog okruèwa(„seoskog okeana“).

U administrativno-teritorijalnom pogledu Kraqevo se, naosnovu „Uredbe o podeli zemqe na oblasti“ od 26. aprila 1922. go-dine, kojom je dràvna teritorija podeqena na 33 oblasti, na{lou sklopu Ra{ke oblasti, ~ije sredi{te se nalazilo u â~ku.35 Uovom administrativno-upravnom okviru ono je ostalo sve do krajatre}e decenije XX veka, ta~nije do obznawivawa „Zakona o nazivui podeli Kraqevine na upravna podru~ja“ 3. oktobra 1929. godine.Podelom dràvne teritorije na devet banovina, kojom su „prese-~ene granice“ ranijih pokrajina, Kraqevo je u{lo u sastav Morav-ske banovine, ~iji upravni centar se nalazio u Ni{u, i u kojoj jeostalo do Aprilskog rata 1941. godine.36

Stanovni{tvo

Vi{egodi{we ratovawe (1912–1918), ratovi za oslobo|ewei ujediwewe (1912–1918) izazvali su „demografski kolaps“ Srbi-je. Oko 1.250.000 poginulih (402.435 vojnika i 845.000 civila),500.000 invalida sa trajno smawenim radnim sposobnostima, demo-grafski gubitak (poginuli, nero|eni i radno onesposobqeni) „is-cedili“ su srpski narod, porodili „ratni umor“, „onemo}alost“ i

40

_________________________

34 Qubodrag Dimi}, Istorija srpske dràvnosti, kw. II, Novi Sad, 2001, 44.35 „Teritorija Srbije, Vojvodine, Kosova i Metohije i Sanxaka izdeqena je na 15oblasti (Ba~ka oblast sa sredi{tem u Novom Sadu, Beogradska oblast – Beograd,Podunavska oblast – Smederevo, Podriwska oblast – [abac, Vaqevska oblast –Vaqevo, [umadijska oblast – Kragujevac, Moravska oblast – ]uprija, Poàre-va~ka oblast – Poàrevac, Timo~ka oblast – Zaje~ar, Ni{ka oblast – Ni{,Vrawska oblast – Vrawe, Kosovska oblast – Pri{tina, Ra{ka oblast – â~ak,Kru{eva~ka oblast – Kru{evac i Uì~ka oblast – Uìce. Ostali delovi zemqesu, sa malim izmenama, ostali u okviru svojih ranijih ’istorijsko-administra-tivnih delova’.“ – Q. Dimi}, Srbi i Jugoslavija..., 116.36 „Administrativna podela na devet banovina bila je poku{aj da se brisawem gra-nica istorijskih oblasti spre~e daqi dezintegracioni procesi u jugoslovenskojdràvi, zaustavi inercija istorije, definitivno razbiju i razobli~e istorijskei nacionalne oblasti koje su pothrawivale separatizme, stvore politi~ki, eko-nomski i saobra}ajno stabilne i jake celine sposobne za ìvot.“ – Isto, 124.

„stagnaciju“.37 Osim pogibije u borbama i stradawima usled pogor-{anih ìvotnih uslova, do{lo je do smawewa broja sklopqenihbrakova i nataliteta.38 Posebno veliki bio je gubitak mla|ih, re-produktivno najsposobnijih a i sredove~nih mu{karaca, {to jeuslovilo smawewe broja novoro|en~adi, a ~esto je dovodilo i dosmawewa broja ~lanova porodica i ~ak do potpunog izumirawa po-jedinih porodica.39 Gubitak ~itavih generacija ostavio je neiz-brisiv oìqak na srpski biolo{ki korpus. U ovako sumornu sli-ku srpskog poratnog dru{tva krajem 1918. godine uklapalo se iKraqevo. Ono je bilo „grad crnih marama i barjaka, grad praznihgrobova, siro~adi i udovica, neudatih devojaka i neobra|enih wi-va u okolini“.40

Obim qudskih gubitaka Kraqeva, naàlost, nije mogu}e pre-cizno izraziti brojkama, jer je posledwi predratni popis stanov-ni{tva izvr{en 31. decembra 1910. godine, a prvi popis nakon ra-ta obavqen je posledweg dana januara 1921. godine. Prema rezulta-tima popisa s kraja 1910. godine, Kraqevo je imalo 835 doma}in-stava i 3.647 ìteqa („prisutno stanovni{tvo“), dok je jedanaestgodina kasnije u wemu ìvelo 3.570 stanovnika, odnosno 2,12% ma-we.41 Prema zvani~nim podacima austrougarskih okupacionih vla-

41

_________________________

37 Isto, 62.38 Prema oceni jednog savremenika „rat je jedno zlo koje spre~ava prirodni po-rast populacije; rat smawuje broj ven~awa i broj ro|enih, jer veliki deo onih,koji bi se ven~avali i parili, odvojeni su od ku}a i izvedeni na klanicu. Ne sa-mo duìnom svojom i pogibijom za plo|ewe najboqih snaga ve} i vrlo dugom od-vojeno{}u muèva od èna, osobito za vreme okupacije, on je pokazao potpuno pu-sto{no dejstvo“. – Dragi{a Lap~evi}, Okupacija, Beograd, 1919, 63–64.39 Kako navodi na{ poznati istori~ar Andrej Mitrovi}, „srpsko dru{tvo podokupacijom je predstavqalo u demografskom pogledu jedan te{ko rawen, upravoosaka}en organizam. I wegove vitalne funkcije i wegovo kolektivno-psiholo-{ko stawe bili su plod nedavnog i prebrzog is~ezavawa svakog petog, {tavi{emo`da i svakog ~etvrtog pripadnika zajednice. Bilo je to umnogome neprirodnodru{tvo. U wemu su tek malu grupu ~inili pripadnici generacija u najboqem sta-rosnom dobu, broj mu{karaca je bio veoma mali, dok su mu{karci u punoj snazipredstavqali maltene retkost. Svoje dru{tvene grupe i ustanove, po~ev od poro-dice, bile su osetno ili te{ko o{te}ene, pojedine razbijene ili uni{tene. Od-nosi izme|u mu{karaca i èna, bez kojih u mnogostrukom smislu i nema dru{tva,bili su i izvitopereni i krajwe ugroèni jer je neprirodno nastala velika broj-~ana nesrazmera u korist èna. Za privre|ivawe, makar i ograni~eno u okolno-stima okupacije i rata, nije bilo ni dovoqno radne snage ni dovoqno obrazovanihi umnih. Kolektivnu psihologiju je optere}ivalo i ono {to je nedavno preìvqe-no i ono {to je pod okupacijom doìvqavano, raspiwali su je tuga i briga.“ – An-drej Mitrovi}, Ustani~ke borbe u Srbiji 1916–1918, Beograd, 1987, 60.40 Miroslav Filipovi}, Kraljevski avioni – Fabrika aviona u Kraljevu 1927–1942, Kraljevo,1995, 25.41 Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kraqevini Sr-biji 31. dekembra 1910. godine, kwiga peta, Beograd, 1911, 70; Definitivni rezul-tati popisa stanovni{tva od 31. januara 1921. godine, Sarajevo 1932, 82–83.

sti iz 1916. godine, u Kraqevu je ìvelo oko „3.100 du{a“, s tim{to se ne moè pouzdano tvrditi koliko je od ovog broja bilopredratnih ìteqa, a koliko je novoprido{lih stanovnika.42

O tome sa koliko stanovnika je Kraqevo do~ekalo slobodupostoje procene koje se kre}u od „jedva oko 2.000“ do „oko 3.000“.43

Nije poznato koliko je Kraqev~ana ostalo na mnogim boji{tima,u vrletima Albanije i „Plavoj grobnici“, koliko ih je okon~alou austrougarskim logorima a koliko ih je ubijeno ili umrlo u gra-du tokom okupacije, iznureno oskudicom i bolestima.44

Po konfesionalnom sastavu svojih ìteqa, Kraqevo je, po-~etkom 1921. godine, bilo grad sa ubedqivom ve}inom pravoslav-nih Srba, {to se ogleda iz narednog tabelarnog prikaza:45

Prema materwem jezikubilo je 3.459 Srba i Hrvata, 13Slovenaca, 12 Rusa, osam êho-slovaka, pet Italijana, ~eti-ri Nemca, tri Tur~ina i po je-dan Englez i Poqak, dok je 63osobe uvr{teno u popisnu ru-briku „ostali i nepoznati“.46

Oìvqavawe privrednihaktivnosti tokom tre}e dece-nije XX veka, pogotovu izgrad-wa èlezni~ke pruge i puta od

Kraqeva ka Ra{ki, Fabrike aviona i Fabrike vagona, uzrokovalisu masovnu imigraciju iz raznih delova zemqe, kao i inostranstva, imawe-vi{e konstantan demografski rast. O wegovim razmeramailustrativno govore podaci da je 1924. godine u 823 doma}instva ì-veo 3.651 stanovnik, tri godine kasnije u 860 domova ìvelo je 5.000stanovnika, 1929. godine broj stanovnika opao je na 3.791, da bi dokraja marta 1931. godine varo{ narasla na 1.636 doma}instava sa

VEROISPOVESTUKUPAN

BROJ%

pravoslavni 3.437 96,28

rimokatolici 113 3,17

muslimani 16 0,45

izraeli}ani 3 0,08

evangelici 1 0,02

42

_________________________

42 Popis mjesta u Srbiji, „Beogradske novine“, 15. V 1917, 2.43 R. Stefanovi}, „Prilike od 1875. do 1918. godine“..., 287; Radojica ]iri}, „Izpro{losti Kraqeva“, u: Na{a pro{lost, 5, Kraqevo, 1992, 24; M. Filipovi}, Kra-ljevski..., 25.44 U periodu 1916–1918. godine okupacione vlasti streqale su na mesnom grobquve}i broj Kraqev~ana, me|u kojima i nekoliko dece. Svojom monstruozni{}uostala je upam}ena egzekucija trojice bra}e ~iji otac je bio prinu|en da prisu-stvuje tom ~inu. – Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu, „Politika“, 26.IX 1938, 11.45 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara 1921. godine...,82–83.46 Pri analizi podataka s popisa iz 1921. godine, treba imati na umu da su popi-siva~i evidentirali sve „gra|ansko i vojni~ko, trajno i prolazno prisutno sta-novni{tvo“.

Konfesionalni sastav stanovni-{tva Kraqeva, po~etkom 1921.

7.022 stanovnika.47 Upore|ivawem rezultata popisa stanovni{tvaod 31. marta 1931. godine sa rezultatima od pre deset godina, vidi seda se stanovni{tvo u ovom periodu bezmalo udvostru~ilo.

Iako ne raspolaèm podacima o prirodnom prira{taju, slo-bodan sam ustvrditi da je ovakav demografski skok posledica pr-venstveno mehani~kog priliva stanovni{tva. îwenice koje pot-krepquju ovu tvrdwu su statisti~ki pokazateqi o konfesionalnojstrukturi ìteqa Kraqeva 1931. godine prikazani u narednoj ta-beli, iz kojih se, u odnosu na 1921. godinu, o~ituje petostruko ve-}i broj rimokatolika i muslimana:48

U prilog tome govori idominacija mu{kog stanovni-{tva u odnosu na ènsko. Iz-raèno brojkama, odnos mu-{karaca i èna bio je 4.030prema 2.992, tj. na 100 mu{ka-raca bilo je 74 ène, {to, akose imaju na umu veliki gubicimu{ke populacije tokom rato-va 1912–1918. godine, upu}ujena zakqu~ak da je ovako velikazastupqenost mu{karaca re-zultat doseqavawa radne sna-ge, prevashodno samaca.49

Primetan je i zna~ajan porast neslovenskog ìvqa. Uz 6.387lica ~iji materwi jezik je bio „srpsko-hrvatsko-slovena~ki“ i318 „ostalih Slovena“ (uglavnom ruskih emigranata), evidentira-no je 68 onih koji su govorili nema~kim, 61 ma|arskim, 11 „arnaut-skim“ i 177 „ostalim“ jezicima za koje u popisnom izve{taju nijepostojala konkretna odrednica.50

Neprestani demografski rast Kraqevo beleì i u narednojdeceniji, tako da sredinom 1935. godine ono ima oko 9.000 stanovi-nika.51 Sa koliko stanovnika je do~ekalo Aprilski rat 1941. godi-

VEROISPOVESTUKUPAN

BROJ%

pravoslavna 6.238 88,23

rimokatoli~ka 655 9,32

islamska 82 1,16

evangeli~ka 8 0,11

ostale hri{}. 13 0,18

druge, bez konf. 30 0,37

43

_________________________

47 Re~nik mesta Kraqevine SHS, Beograd, 1925, 242; Almanah Kraljevine Srba, Hrva-ta i Slovenaca za 1927–28. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 587; Op{ta dràvna uprava – bano-vine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932, 330; Definitivni rezultati popisastanovni{tva od 31. marta 1931. godine, kw. I, Prisutno stanovni{tvo, broj ku-}a i doma}instava, Beograd, 1937, 71.48 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta 1931. godine, kw.II, Prisutno stanovni{tvo po veroispovesti, Beograd, 1938, 77.49 Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta 1931. godine, kw.I, 77.50 Stanovni{tvo po veroispovesti i materwem jeziku po popisu od 31. III 1931.godine – Srbija sa Vojvodinom i Kosovo-Metohijom (pregled po op{tinama),Demografska statistika, sv. 7, Beograd, 1945, 63.51 IAK, Op{tina kraqevska 1918–1941, Kwiga zapisnika ome|avawa varo{iKraqeva 1935. godine, 12. V 1935.

Konfesionalni sastav stanovni{tva Kraqeva, 1931.

ne, ne moè se pouzdano re}i. Prema jednom dokumentu iz avgusta1939. godine, u gradu je ìvelo preko 15.000 stanovnika,52 dok se upostoje}oj literaturi licitira ciframa od oko 13.00053 do15.600.54 O promenama u wegovoj etni~koj i konfesionalnoj struk-turi u periodu 1931–1941. godine nezahvalno je govoriti bez rele-vantnih podataka. Ipak, na osnovu saznawa o drugim dru{tveno-ekonomskim kretawima i procesima, moè se re}i da je demograf-ska razglednica grada na Ibru bila {arenolika, tj. odraàvalanacionalno i verski heterogenu sredinu u kojoj su se proìmalerazne nacije, jezici, kulture i tradicije.

Pouzdani podaci o starosnoj strukturi stanovni{tva kao io veli~ini i strukturi kraqeva~kih porodica nisu poznati.

Jedna od osnovnih karakteristika gradskih naseqa je sloje-vitost wihove socijalne strukture. Za razliku od ruralnih, grad-ska naseqa predstavqaju simbiozu stanovnika raznih nepoqopri-vrednih zanimawa, pa je stoga i dru{tvena raslojenost bila znat-no izraènija i ogledala se, kako u materijalnom i dru{tvenomstatusu, tako i u na~inu ìvota pojedinih slojeva. Naàlost, zame|uratni period ne postoje detaqnija istraìvawa strukturegradskog stanovni{tva Srbije, pa statistika zaposlenih licaprema glavnom zanimawu prezentirana u rezultatima popisa sta-novni{tva iz 1931. godine moè posluìti tek kao simboli~niorjentir za ovu problematiku.55 Limitirana upotrebqivost popi-sa jo{ vi{e dobija na teìni ako se ima na umu ~iwenica da poda-ci odraàvaju strukturu stanovni{tva na nivou srezova kao admi-nistrativno-upravnih celina, kao i mawkavost proistekla iztoga {to su grupe stanovnika odre|ene prema zanimawu, ali bezobzira na vlasni~ke odnose, pa su tako u istu grupu svrstani po-slodavci i radnici, vlasnici banaka i blagajnici i sl.56

Zahvaquju}i novijim nau~nim analizama koje se odnose nastrukturu gradskog stanovni{tva Srbije u XIX veku, mogu}e je da-ti okvirnu diferencijaciju ìteqa grada na ovim prostorima, sa-mim tim i Kraqeva.57 Osim {est dru{tvenih grupa formiranih i

44

_________________________

52 AJ, 65, 1054–1413, Molba op{tine kraqevske Odeqku za gra|anske {kole Mi-nistarstva prosvete, 22. VIII 1939.53 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè…, 54.54 Mihajlo Mitrovi}, Gradovi i naseqa u Srbiji – razvoj, urbanisti~ki planovii izgradwa 1946–1951, Beograd, 1953, 112.55 Prema ovim rezultatima, na podru~ju Srbije, bez Vojvodine i Kosmeta, poqo-privredom, {umarstvom i ribarstvom bavilo se 79,3% stanovni{tva, u industri-ji i zanatstvu bilo je upo{qeno 8,9%, u trgovini, kreditnim ustanovama i pro-metu bilo je 3,4% zaposlenih, u javnoj slu`bi, slobodnim zanimawima i vojscibilo je wih 4,5%, a u grupi „ostalih” nalazilo se wih 3,9%. – Mijo Mirkovi}, Eko-nomska historija Jugoslavije, Zagreb, 1968, 308.56 Mr Pe|a J. Markovi}, „Teorija modernizacije i njena primena na me|uratnu Jugoslaviju i Be-ograd“, Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1998, 439.57 O ovome vidi vi{e: Bojana Miqkovi}-Kati}, Struktura gradskog stanovni-{tva Srbije sredinom XIX veka, Beograd, 2002.

jasno izdiferenciranih u pomenutom razdobqu – trgovci, zana-tlije, ~inovnici, sve{tenici, radnici, zemqoradnici – u periodunakon Ujediwewa 1918. godine ona je umnogome usloèna, u smisluizdvajawa novih, koji su je obogatili daju}i joj donekle nove di-menzije. U okviru svakog od dru{tvenih slojeva postojala je tzv.unutra{wa raslojenost, vezana za imovinski status i poloàj nalestvici dru{tvene hijerarhije.

U socijalnoj lepezi stanovni{tva Kraqeva u periodu izme-|u dva svetska rata najstariju, najimu}niju i ujedno najraslojenijugrupaciju predstavqali su trgovci. Od vrste trgovine kojom su sebavili zavisilo je bogatstvo, veli~ina i struktura wihovog pose-da. S obzirom na to da se u trgova~kim poslovima moglo zaraditiulagawem relativno malog kapitala i da je dobit bila obi~no ve-}a nego u drugim delatnostima, u trgovinu se upu{talo mno{tvoqudi najrazli~itijih zanimawa i dru{tvenog porekla. Najve}ideo wih nije se mogao podi~iti duòm trgova~kom tradicijom svo-je porodice. Bili su to, uglavnom, nekada{we zanatlije ili poje-dinci pristigli sa seoskog podru~ja u nameri da se oprobaju u tr-gova~kim vodama.

Usled nedostatka kapitala za rentabilno poslovawe i radiukrupwavawa poslova, neki od wih stupali su u orta~ke odnose,kako u izvoznoj ili tzv. grosisti~koj, tako i u sitnoj du}anskoj tr-govini. Dok su trgovci sa malim obrtnim kapitalom jedva sasta-vqali kraj s krajem, oni imu}niji su poslove granali i na druge de-latnosti koje su im omogu}avale ve}u zaradu i porast dru{tvenogstatusa. Tako je Petar Bogavac, ro|en 1870. godine u Savovu (Stu-deni~ki srez), svoje trgova~ko preduze}e osnovao 1890. godine „ba-ve}i se istovremeno privredom, bankarstvom i politikom“.58 Go-dine 1894. izabran je za poslanika â~anskog okruga, a 1910. zapredsednika op{tine. Bio je ~lan Ustavotvorne skup{tine Kra-qevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 1930. godine postavqen je zabanskog ve}nika, a na parlamentarnim izborima 1935. izabran jeza narodnog poslanika sreza @i~kog. [estog februara 1938. godi-ne izabran je za senatora.59 Bogavac je bio dugogodi{wi predsed-nik Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke“, osniva~ ivlasnik lista „Narodna samouprava“, ~lan Uprave Akcionarskogdru{tva „Mataru{ka Bawa“ itd. Za doprinos u „dru{tvenim po-slovima“ 1938. godine odlikovan je od strane Kraqevskog name-sni{tva „Ordenom Belog orla V reda“.60 Lazar Kuzmanovi} bio jejedan od osniva~a „Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda“ i na-rodni poslanik sreza @i~kog biran u dva navrata – 1927. i 1931.

45

_________________________

58 Narodno Pretstavni{tvo – Senat, Narodna skup{tina, Beograd, 1939, 12.59 Isto.60 Odlikovawe g.g. Bogavca i Kneèvi}a, „Samopurava”, 29. IX 1938, 3.

godine, a Milan Jovi~i}, osim {to je bio jedan od najve}ih akcio-nara „Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda“, biran je za pred-sednika op{tine na izborima 1933. godine.

Trgovci su uzimali aktivno u~e{}e u delatnostima sport-skih i prosvetno-humanitarnih dru{tava, bili prilo`nici u ra-znim dobrotvornim akcijama, nov~ano i materijalno pomagalinajsiroma{nijim sugra|anima, organizovali brojne kulturneustanove i manifestacije i sl. Na taj na~in obezbe|ivali su sebimesto u dru{tvenoj eliti grada formiraju}i svojevrsni pluto-kratski sloj. Zahvaquju}i wima, tj. wihovim ~estim putovawima ivan dràvnih granica, u Kraqevo su stizale evropske poslovnenorme, stilovi odevawa i raznovrsni kulturni obrasci, a oni sa-mi su tako postajali zna~ajni ~inioci modernizacije.

Sve do sredine 20-ih godina XX veka zanatlije su, uz trgovce,bili dominantna dru{tvena grupacija u gradu na Ibru. Promenaprivrednog ambijenta izraèna u ovom razdobqu, najdubqeg tragaostavila je upravo na wima, tj. na wihovom dru{tveno-ekonomskompoloàju. Zapadaju}i u sve teù ekonomsku situaciju zanatlije supredstavqale tipi~an primer promenqivosti qudske sudbine, po-sebno oni koji su se bavili proizvodnim zanatstvom. Naime, za-natska manuelna produkcija neminovno je gubila trku sa jeftini-jim, kvalitetnijim i, nadasve, modernijim industrijskim proizvo-dima. U donekle povoqnijem poloàju nalazile su se wihove kole-ge iz grupe tzv. uslu`nih zanata, naro~ito oni iz gra|evinskihbran{i, za koje je u uslovima poja~ane investicione izgradwe udràvnoj reìji (Fabrika vagona, Fabrika aviona, „@elezni~kakolonija“, „Aerokolonija“) bilo posla.

Mada su ~inili veliku dru{tvenu grupu sa znatnim privred-nim potencijalom, ekonomska snaga zanatlija nije se mogla meri-ti sa snagom znatno bogatijih trgovaca. Wihov dru{tveni poloàjbio je jako nestabilan tako da ekonomski kolaps, ìvotarewe narubu egzistencije ili zatvarawe sopstvene radwe i potraga za ne-kim drugim poslom, u slu~aju zanatlija nisu bili retkost. Izlaziz privrednih poreme}aja kojima su bili izloèni zanatlije suvidele u esnafskoj organizaciji koja je omogu}avala prili~noujedna~enu, mada nisku zaradu i koliko-toliko olak{avala prav-nu poziciju pojedinca u odnosu prema nadle`nim vlastima. S dru-ge strane, ona je u sebi nosila dosta toga konzervativnog {to je, sobzirom na to da je bilo u suprotnosti sa modernim privrednimtendencijama, imalo negativan efekat na razvoj zanatstva iwegovu fleksibilnost (normirane cene, propisivawe broja upo-slenih radnika i sli~no). Sputana esnafskom organizacijom ionemogu}avana konkurencijom industrijske robe, ve}ina zanatli-ja uspevala je da zaradi tek za osnovne potrebe svojih porodica,

46

ali, posmatrano merilima ekonomije, nedovoqno da unaprediproizvodwu i pro{iri poslovawe. Sve ove te{ko}e unosile su uwihovu svest, porodi~na doma}instva i zanatlijske radwe, svoje-vrsno nespokojstvo i ozbiqnu zabrinutost za perspektivu za kojuse ne moè re}i da je izgledala ruì~asto.

îwenica da je Kraqevo bilo naseqe koje je objediwavaloniz dru{tvenih funkcija (administrativno-upravnu, privrednu,prosvetno-kulturnu, zdravstvenu, versku i vojnu), za posledicu jeimala formirawe dru{tvenog sloja koji je, zbog wegove heteroge-nosti, te{ko podvesti pod jedinstvenu definiciju. înili su gau~iteqi i profesori, lekari i apotekari, sudije i advokati, ~i-novnici u upravnim organima, sve{tenici i vojna lica. Po svomstepenu obrazovawa i dru{tvenim ulogama wegovi pripadnicipredstavqali su jezgro gradske elite, a svako od wih ostvarivao je,na sebi svojstven na~in, odre|eni uticaj na gradsku svakodnevicu.61

Dru{tvena uloga i status u~iteqa i profesora bili su od-re|eni prirodom posla, tj. obrazovno-vaspitnom ulogom {kole.Wihov poziv sa sobom je nosio veliki stepen odgovornosti i oba-veza. Prosvetne vlasti od wih su zahtevale i o~ekivale da, bez ob-zira na materijalne pote{ko}e li~ne prirode i te{ke uslove ra-da, nastavu izvode {to kvalitetnije, |a~ki roditeqi da im nara-{taj pravilno vaspitaju i {to svestranije obrazuju, a gradsko jav-no mwewe da uzmu {to aktivnije u~e{}e u javnom ìvotu. U skla-du sa dràvnom prosvetnom politikom i uobi~ajenom praksom, ve-}ina wih u Kraqevu je boravila tek po nekoliko godina, a onda je,rasporedima Ministarstva prosvete, upu}ivana na slu`bu u nekodrugo mesto, a wihova mesta popuwavali su novoprido{li pro-svetni radnici. Stoga je razumqivo {to je mali broj wih uspevaoda tokom slu`bovawa u gradu na Ibru stvori trajnija materijalnadobra, ku}u pre svega. Ipak, wihova uloga u kulturnom ìvotu gra-da, posebno gimnazijskih i profesora Poqoprivredne {kole, bi-la je jako zna~ajna. Visokoobrazovani, pojedini i na nekom odevropskih univerziteta, sa poznavawem stranih jezika i mawe-vi-{e usvojenim evropskim kulturnim obrascima, predstavqali suneizostavan ~inilac modernizacije i preobraàja sredine u kojojsu ìveli i radili. Svojom delatno{}u ostavili su neizbrisivtrag u muzi~kom, sportskom i pozori{nom ìvotu grada (Sokol-skom dru{tvu, Aeroklubu, peva~kom dru{tvu „Sveti Sava“ itd.) ibrojnim humanitarnim dru{tvima.

47

_________________________

61 Prema savremenim nau~nim tuma~ewima elita se formalno moè odrediti kao„mawina za koju se pretpostavqa da, ili najvi{e vredi, ili najvi{e doprinosidru{tvu i otuda polaè pravo na najvi{i uticaj ili najvi{i poloàj i mo}(vlast) u wemu“. – Navedeno prema: \or|e Stankovi}, Izazov nove istorije, Be-ograd, 1992, 116.

Veoma va`nu ulogu u domenu prosve}ivawa stanovni{tva imalisu lekari i apotekari, koji su predstavqali „zdravstvene uzore“. Wi-hovim angaòvawem savremena medicina i medikamenti lagano su nad-vladavali tradicionalno sujeverje i praznoverice, a nivo zdravstvenekulture znatno je unapre|en. Vera u lekara i wegovu stru~nost od stra-ne sugra|ana, koji su u wemu videli primer kako treba brinuti o svomzdravqu, iskazivana je sa osobitim po{tovawem i uvaàvawem. Na tajna~in „beli mantil“ postao je sinonim za vo|ewe ra~una o zdravqu kaonajve}em li~nom bogatstvu i za unapre|ewe nivoa higijene.

Bore}i se za dosledno sprovo|ewe zakona i drugih pravnihnormi kojima su udarani postulati gra|anskog dru{tva, sudije iadvokati bili su jako cewene osobe u svom okruèwu. Osim prili-kom sudskih sporova, wihova uloga posebno je dolazila do izraà-ja prilikom parlamentarnih izbora kada su, gotovo po pravilu, re-dovno predsedavali bira~kim odborima, vode}i ra~una o po{to-vawu zakonitosti izborne procedure. Uvek odeveni u kvalitetna{tofana odela sa neizostavnom kravatom i {e{irom na glavi,svojom pojavom na gradskim ulicama izazivali su uvaàvawe sugra-|ana koji su ih smatrali borcima za pravdu i uzdanicama kolektiv-nog duha zahvaquju}i kojima je, u vremenu izraène individualiza-cije, tradicionalni obrazac ìvota opstajao.

Sli~an dru{tveni status imali su i ~inovnici upo{qeni uslu`bama Sreskog na~elstva i op{tinskoj upravi. Budu}i da su bi-li nosioci izvr{ne vlasti koja im je omogu}avala gra|ewe karije-re, dobra nov~ana primawa, ugled i uticaj, ~inovni~ki poloàjpredstavqao je privla~an na~in za siguran uspeh na dru{tvenoj le-stvici. Otuda i izraèna navala na neko od ~inovni~kih mesta,{to je izazivalo opre~na reagovawa javnosti. Osim neizbe`ne par-tijske pripadnosti, put do ~inovni~ke du`nosti podrazumevao je,~esto, i odre|enu dozu korupcije, {to je na primeru beogradskog ~i-novni{tva, a {to se moè uzeti kao indikator za ~itav ~inovni~-ki sloj na nivou dràve, uspe{no prikazao jedan na{ istori~ar.62

Wihova dru{tvena mo} ogledala se u kreirawu raznih segmenatadru{tvenog, privrednog, kulturnog i politi~kog razvoja grada.

Izgradwom rimokatoli~ke crkve 1933. godine i seobom se-di{ta eparhije @i~ke i @i~kog crkvenog suda iz â~ka u manastir@i~u, odnosno Kraqevo, avgusta 1934. godine, uz ve} prisutno sve-{tenstvo hrama Silaska Svetoga duha, pove}an je i broj sve{tenika ugradu. Wihova uloga u ìvotu svakog pojedinca, iskazana kroz ~i-nodejstva prilikom kr{tewa, ven~awa, pogreba i drugih sve{teno-radwi, omogu}avala im je visoku kotiranost na dru{tvenoj skali. Ni-vo obrazovawa, posve}enost sluèwu veri i Bogu, na~in ̀ ivota, anga-òvawe u mnogim aktivnostima humanitarnog karaktera i briga zasiroma{ne i nemo}ne ~lanove dru{tvene zajednice, omogu}avali suim veliki uticaj i po{tovawe wihove re~i. Wihov ugled dodatno jepoja~avan i ugledom crkve koju su zastupali pred narodom.

48

_________________________

62 O ovome vidi vi{e: Pe|a J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918–1941 (Evropski uticaji naproces modernizacije Beograda), Beograd, 1992, 39–40.

Izrastawe Kraqeva u va`nu vojnu vazduhoplovnu bazu i pri-sustvo zna~ajnog vojnog kontigenta drugih rodova vojske (19. arti-qerijski puk, razne pozadinsko-tehni~ke slu`be) pove}alo je pro-cenat vojnih lica u gradskoj socijalnoj strukturi. Visoka nov~anaprimawa i negovawe kulta o oficirskom pozivu, koji je u dru{tvuSrbije imao zapaènu tradiciju i dru{tvenu ulogu, posebno sla-vom oven~ana herojstva srpske armije u ratovima od 1912. do 1918.godine, ~inili su vojna lica li~nostima visokog ugleda i, kada suu pitawu potencijalne udava~e, izuzetno poèqnom ciqnom gru-pom. Me|u vojnim licima koja su slu`bovala u jedinicama stacio-niranim u Kraqevu i wegovoj bliòj okolini, svojom delatno{}ume|u Kraqev~anima ostao je posebno upam}en dugogodi{wi koman-dant Vojno-vazduhoplovnog zavoda, pukovnik Pavle Filipovi}.

Industrijalizacija Kraqeva tokom druge polovine tre}e i u~etvrtoj deceniji XX veka, rekonstrukcija puta Kragujevac–Kra-qevo–Ra{ka i izgradwa èlezni~ke pruge na istoj relaciji, za po-sledicu su imale znatno pove}awe broja radni{tva kao socijalnegrupe i, posebno, pojavom kategorije industrijskog radni{tva, di-ferencijaciju unutar ovog dru{tvenog sloja.63

Do tada ve}ina radnika u Kraqevu bila je upo{qena u za-natskim i trgova~kim radwama (kalfe, sluge, nadni~ari, izu~enimajstori koji su radili pod najam u tu|im radionicama), a mawideo u poqoprivredi, uglavnom kao nadni~ari kod ba{tovana ugradskoj okolini (Sija}em poqu, Ribnici itd.).64 Oni su se, kakozbog niskih zarada, radnih i ìvotnih uslova, tako i zbog socijal-nog porekla, nalazili na dnu dru{tvene lestvice. Naime, ogromna

49

_________________________

63 O poloàju radnika na gradili{tima puta i èlezni~ke pruge Kraqevo–Ra-{ka, sekretar Beogradske radni~ke komore je zapisao: „Na gradwi puta i prugezaposleno je oko 5.500 radnika. Brojni odnos kvalifikovanih prema nekvalifi-kovanim nije se mogao ta~no utvrditi, ali se moè ra~unati sa 1 kvalifikova-nim prema 3 nekvalifikovana. (...) Interesantno je da se nadnice novoprimqen-im radnicima odre|uju tek po isteku meseca, a radnici za ceo mesec ne znaju po-{to rade. Radno vreme je normalno 10 sati. Ali se kod nekih preduzima~a radi i10 i po do 11 sati dnevno. Re|e i vi{e. (...) Ishrana radnika je mizerna. Hrane sesamo hlebom i posnim jelom sa malo masti bez mesa. Samo radnici sa boqim nad-nicama imaju 2-3 puta nedeqno i po komad mesa u jelu. (...) Radnici imaju neke svo-je, nazovi kujne. To su obi~ne kroviware, otvorene sa svih strana. (...) Stambeneprilike su upravo stra{ne. Baraka nema dovoqno, a negde i nikako. Radnici saboqim nadnicama spavaju po seoskim ku}ama, gde su sela u blizini radova, osta-li najve}im delom spavaju pod vedrim nebom. Skoro isto vaì i tamo gde ima ba-raka. One su teskobne te se radnici gu{e i pune su gada i ne~isto}e. (...) Otuda sarazloga r|ave ishrane i stambenih prilika, veliko je pobolevawe radnika od ma-larije i raznih zapalewa. A usled kr{evitih mesta ima mnogo slu~ajeva ujeda odzmija. Nesre}nih slu~ajeva i povreda na radu je vrlo mnogo.“ – Izve{taj Beograd-ske radni~ke komore o radu 1926–1931. godine, kw. I, Beograd, 1932, 241–245.64 Prema jednom novinskom ~lanku, u Kraqevu je krajem aprila 1925. godine bilo:30 opan~arskih, 25 obu}arskih, 10 abaxijskih, 10 stolarskih, {est pekarskih, petkroja~kih, sedam berberskih, 10 kelnerskih, tri kolarska, tri bravarska, tri li-marska, jedan uàrski, ~etiri vre}arska, dva sara~ka, ~etiri mesarska, dva vo-skarska, dva bojaxijska, 11 {e}erxijskih, 10 {oferskih, 20 „èlezni~kih stru~-nih“ i 60 nekvalifikovanih radnika, osam trgova~kih i tri apotekarska pomo}-nika. – Kraqevo – u o~i Prvog Maja!, „Organizovani radnik“, 10. V 1925, 3.

ve}ina wih poticala je sa seoskog podru~ja, a u grad su pristizaliuglavnom zbog ekonomske propasti doma}instva. Neuglednog pore-kla i siroma{nog stawa radnici, posebno najamni, iako teè}i dase sindikalnim organizovawem i zajedni~kim istupima na poli-ti~koj sceni nametnu kao ravnopravni faktor svojim poslodavci-ma i finansijsko-intelektualnoj eliti grada, imali su mali uti-caj na dru{tvene tokove.65 Wihove metode delovawa bili su {traj-kovi i tarifne akcije, a naj~e{}i zahtevi isticani u tim prili-kama bili su: ograni~eno radno vreme, odre|eni zagarantovani ni-vo zarada, zdravstveno i socijalno osigurawe, poboq{awe radnihi ìvotnih uslova, ukidawe poreza na radni~ke nadnice i sl.66 Ma-wi broj wih prihvatao je levi~arske ideologije, {to se kosilo sadràvnom politikom, pa su stoga bili izloèni odre|enim sank-cijama (otpu{tawe s posla, proterivawe iz grada, hap{ewa i sl.),~ime su dodatno komplikovali svoj poloàj.

Za razliku od najamnih, industrijski radnici uposleni uFabrici aviona ili Fabrici vagona, pogotovu oni kvalifikova-ni, metalske ili elektro struke, bili su srazmerno dobro pla}eni,i predstavqali su neku vrstu radni~ke elite. Wihovi radni i ì-votni uslovi bili su na zavidnom nivou, pa je otuda zaposlewe u ne-kom od ovih industrijskih pogona bilo svojevrsna privilegija.

Radnici su bili najpokretqiviji deo gradskog stanovni-{tva, {to je bilo uzrokovano wihovim poreklom. Veliki brojwih u Kraqevo je pristigao „trbuhom za kruhom“ iz drugih delovazemqe i inostranstva, donose}i sa sobom razli~ite, za sluh ve}i-ne Kraqev~ana, nepoznate jezike i dijalekte srpskohrvatskog je-zika, obi~aje, norme pona{awa i druge kulturne matrice.

50

_________________________

65 Najzastupqenije organizacione forme koje su okupqale radnike tokom 20-ihgodina XX veka bile su strukovne sindikalne podru`nice. Nekoliko wih sa~i-wavalo je „Mesno sindikalno ve}e“, koje je bilo ~lan sindikalne integrativneorganizacije na dràvnom nivou – „Centralnog radni~kog sindikalnog odboraJugoslavije“. – Osnivawe novih pododbora, „Organizovani radnik“, 5. XI 1925, 3;Sa puta Kraqevo–Ra{ka, „Organizovani radnik“, 7. III 1926, 3; Podizawe pokre-ta u Kraqevu, „Organizovani radnik”, 21. III 1926, 3; [iva~i – Kraqevo, „Orga-nizovani radnik“, 25. IV 1926, 4; Milica Milenkovi}, Sindikalni pokret u Sr-biji, na Kosovu i Makedoniji 1919–1929. godine, Beograd, 1972; Dr Nade`da Jova-novi}, Sindikalni pokret u Srbiji 1929–1934, Beograd, 1979.66 Pokret {iva~a u Kraqevu, „Organizovani radnik“, 6. VI 1926, 4; [trajk abaxij-skih radnika u Kraqevu, „Politika“, 25. VIII 1936, 14; [trajk abaxijskih radni-ka u Kraqevu zavr{en, „Politika“, 28. VIII 1936, 9; Obu}arski radnici u Kraqe-vu traè pove}awe nadnice, „Pravda“, 12. X 1936, 7; Berbersko-frizerski radni-ci u Kraqevu obustavili posao, „Politika“, 10. IV 1937, 10; Kroja~ki {trajk uKraqevu pri kraju, a gra|evinski traje i daqe, „Politika“, 10. VI 1937, 13;[trajk gra|evinskih radnika u Kraqevu nije uspeo, „Politika“, 15. VI 1937, 11;Abaxiski radnici u Kraqevu obustavili su posao, „Politika“, 14. IX 1937, 8;Kroja~ki radnici u Kraqevu su ju~e napustili posao, „Politika“, 27. X 1938, 8;Radni~ki pokret u Jugoslaviji, „Narodna samouprava“, 11. XI 1938, 4.

URBANE OSNOVE

Centralni trg u Kraqevu u vreme podizawa spomenika, 7. avgusta 1933.

ULICE, VODOSNABDEVAWE, KANALIZACIJA

Urbane osnove Kraqeva utemeqavane su tokom ~itavog XIXveka.1 Poput mnogih drugih srpskih naseqa i Kraqevo (u to vremeKaranovac) bilo je, usled ~estih ratnih sukoba, izloèno potpu-nom uni{tavawu. Tokom Prvog srpskog ustanka „varo{ je bila ’sa-svim popaqena i u plamen preobra}ena’ zbog ~ega se morala pre-me{tati i iznova osnivati“.2

Urbani razvoj Kraqeva moè se pratiti od 1832. godine. Ka-ko navodi Branko Maksimovi}, dobar poznavalac srpskog prostor-nog urbanizma, „plan Poège i Karanovca izradio je inìwer Zu-ban, a ideju za kru`ne trgove dao mu je knez Milo{: on je traìotepsiju peska i tu nacrtao kru`ni trg“.3 Sude}i prema najnovijimrezultatima istraìvawa urbanizma Kraqeva, prva ve}a i ozbiq-nija akcija u ostvarivawu ovog plana zapo~eta je 16. oktobra 1836.godine, kada su u Karanovcu obavqeni komisijski popis, premera-vawe i prodaja du}anskih placeva.4 Kraqevo je tako postalo gradkoji je na potpuno slobodnom zemqi{tu planski osnivan kao novaurbanisti~ka celina.5 Sedamdesetih godina XIX veka ono dobija sa-vremen urbanisti~ki izgled i prva arhitektonska zdawa koja su

53

_________________________

1 Prema Vojislavu \uri}u, urbanizacija se moè odrediti kao pojava koju ~inesloèni, me|usobno isprepletani, dinami~ki i diskontinuirani elementi u ~i-jim osnovama leì: 1) preobraàj postoje}ih obrazaca u pravcu urbanih oblika(„urbanizacija prostora“); 2) preobraàj strukture zanimawa u korist neagrar-nih („urbanizacija dru{tvene strukture“); 3) preobraàj prete`no agrarne eko-nomike u industrijsko-uslu`nu („urbanizacija proizvodwe“); 4) preobraàj kul-turnih obrazaca prema kulturnim obrascima grada („urbanizacija kulture“ ili„urbanizacija na~ina ìvota“) – Vojislav \uri}, „Urbanizacija kao proces {irenja grad-skih kulturnih obrazaca“, Zbornik za dru{tvene nauke, 54, Novi Sad, 1969, 555.2 Branko Maksimovi}, Urbanizam u Srbiji – osnovna ispitivanja i dokumentacija, Beograd,1938, 49.3 Isto, 135.4 Dragan Dra{kovi}, „Iz istorije urbanog razvoja Kraqeva“, Katalog izlo`be RudoPoqe – Karanovac – Kraqevo 1476–1915, Kraqevo, 1997, bez numerisanih stranica.5

B. Maksimovi}, Urbanizam u Srbiji..., 30.

ozna~ila kraj orijentalnih graditeqskih tradicija i balkanskeprofane arhitekture i po~etak novog sredwoevropskog izgledagrada. Osim zgrada javne namene (Okru`nog suda i Ratarske {ko-le), i imu}niji gra|ani po~iwu sa izgradwom modernih stambenihi poslovnih objekata, ukra{avaju}i ih plasti~nom i slikanom de-koracijom i opremaju}i ih umetni~ki obra|enim poku}stvom.6

Izrastaju}i izme|u dve reke, Ibra i Zapadne Morave, koje suodre|ivale i, u izvesnoj meri, ograni~avale wegov razvoj, Kraqe-vo je urbanisti~kim re{ewem ulica ostavqalo povoqan utisak namnoge koji su ga pohodili tokom druge polovine XIX veka. Ono seizgra|ivalo prema planimetrijskoj mreì koju ~ine pravougaoniblokovi izme|u paralelnih i naspramnih ulica koje se seku podpravim uglom. Sredi{te grada predstavqao je kru`ni trg povr-{ine 10.000 m2, na koji se s obe strane, na pravcu severozapad-jugo-istok, nastavqala prostrana „glavna“ ulica koja je ~inila ki~mukraqeva~ke trgova~ko-zanatske ~ar{ije.7

Finalizaciju vi{edecenijskog urbanog ure|ivawa Kraqeva,u koje su mnogi pojedinci uloìli zna~ajan trud i napor,8 predsta-vqa regulacioni plan iz 1901. godine u kojem se izdvajaju dve grad-ske celine: „Stara ~ar{ija“ sme{tena izme|u puteva za Ra{ku iGorwi Milanovac, bez nekog urbanisti~kog planirawa i predvi|a-wa, i deo grada sa ortogonalnom mreòm ulica i trgom, tzv. sistemro{tiqa. S mawe-vi{e ovakvom prostornom urbanisti~kom kompo-zicijom Kraqevo je do~ekalo i svr{etak Prvog svetskog rata.

Nakon oslobo|ewa 1918. godine urbanisti~ko ure|ewe Kra-qeva ulazi u novu fazu. îtav me|uratni period karakterisao jenagli privredni, demografski i urbanisti~ki razvoj grada, koji-ma je zamajac davala industrijalizacija iskazana kroz izgradwuFabrike aviona i @elezni~ke radionice (docnije Fabrike vago-na). Tako su uz severni i severoisto~ni deo gradskog jezgra podi-zani industrijski kompleks i stambeni blokovi za sme{taj zapo-slenih u ovim fabrikama. Na ovakav na~in do{lo je do stvarawa

54

_________________________

6 Milorad Mihailovi}, „Slikar Vladislav Marìk 1896–1981“, Vladislav Mar-ìk, Kraqevo, 1998, 3.7 Kru`ni trg je nastao usecawem u okolne blokove i predstavqa, u stvari, samopro{irenu raskrsnicu dveju ulica. U planskoj kompoziciji grada kru`nom lini-jom „prekinuta je strogost pravolinijskog sistema, wome je data samom trgu pra-vilna forma, krugom je oìvqena cela planska kompozicija, ali pri tom kru`nalinija nije mogla uticati na to da se odstupi od kanoni~kog ortogonalnog siste-ma koji je suvereno upravqao urbanizacijom u Srbiji u najzna~ajnijem perioduwegovog razvoja“. – Isto, 125.8 U tradiciji je ostalo upam}eno angaòvawe Jovana Sari}a, predsednika kraqe-va~ke op{tine s kraja XIX veka, koji je prilikom nivelisawa pojedinih ulica na-re|ivao ru{ewe i spaqivawe ~itavih mahala i „{tapom i kanapom“ obeleìo trg.Ovo posledwe je kao istorijsku zabludu razvejao svojim saznawima kraqeva~kiistori~ar Dragan Dra{kovi}. – D. Dra{kovi}, „Iz istorije urbanog razvoja...“.

sloènije urbane strukture, pa se po~etkom 30-ih godina XX vekau urbanisti~kom sklopu Kraqeva uo~avaju tri zone koje su i arhi-tektonski i funkcionalno i po socijalnoj strukturi svojih ìte-qa bile razli~ite („prostorna segregacija stanovni{tva“).

Najuè gradsko jezgro, koje je obuhvatalo jedanaest prostra-nih ulica i kru`ni trg, sa~iwavale su uglavnom privatne stambe-ne zgrade i brojne zanatske, trgova~ke i ugostiteqske radwe, ~ijaje najve}a koncentracija bila na trgu na kome se nalazila i pija-ca, mesto preplitawa raznih zvukova, glasova, mirisa, informa-cija i glasina, koje je ujedno odraàvalo i razli~ite ritmovegradskog ìvota. Centralni prostor trga krasio je spomenikpodignut kao odraz svojevrsne kulture se}awa na ìteqe @i~kogsreza poginule u balkanskim i Prvom svetskom ratu. S obe straneglavne kraqeva~ke ulice, koja se protezala od Artiqerijske ka-sarne do zgrade Gimnazije, ukqu~uju}i i trg, nalazilo se oko 140raznih lokala sme{tenih uglavnom u prizemqima jednospratnihili dvospratnih zgrada gusto zbijenih jedna do druge. Upravo naovom prostoru duìne oko 300 metara uo~avala se simbioza tradi-cionalnog i modernog, ruralnog i urbanog. Ilustracije radi, natrgu koji je predstavqao socijalno jezgro grada i poslovnu ìù~ar{ije, prostor okupqawa najve}eg broja qudi, nalazile su sejedna uz drugu: manufaktura „Luvr“, tekstilna radwa Boè Crv~a-nina, banka, kancelarija ìtarskog trgovca Qubisavqevi}a, pi-qara, ribarnica, hotel „Pariz“, taba~ka radwa, hotel „Central“,lon~arska radwa, limarska radwa, opan~arska radwa, prodavnicatekstila, parfimerija, apoteka, berbernica, kwiàra, poslasti-~ara itd.9 Bile su to radwe savremenog tipa ~ija ponuda je bila svevi{e okrenuta ka potrebama i potro{a~kim afinitetima grad-skog stanovni{tva nego ka nedeqnim posetiocima sa sela.10 Uovom delu grada stanovali su imu}niji gra|ani: bankari, ~inovni-ci, bogatiji trgovci, zanatlije i ugostiteqi.11 U ostatku ove zonekoji se pruào od trga ka Artiqerijskoj kasarni, po{tanskojzgradi i nekada{wem Pqakinom {ancu, a koji je u svom zale|u

55

_________________________

9 Vladimir Macura, âr{ija i gradski centar – razvoj sredi{ta varo{i i grada Srbije XIX i prvepolovine XX veka, Ni{ – Kragujevac, 1984, 125.10 Isto, 126.11 Sliku jedne od tipi~nih kraqeva~kih ku}a ove zone, eksterijer i enterijer, mo-gu}e je do~arati na primeru gra|evine trgovca kolonijalnom robom Zdravkovi-}a, sme{tene u glavnoj ulici, pedesetak metara udaqene od objekta osnovne {ko-le: „Ku}a na sprat, dole radwa, gore stambene odaje. Na{a soba – prostrana, zaga-sitoplavih zidova sa zlatnim i {arenim {arama paunovog perja. Na sredini, podopalskim lusterom sa staklenim resama, kvadratast sto i stolice; okolo trikreveta, polica za kwige i umivaonik. S druge strane hodnika – soba nekog sam-ca, inìwera; privla~i nas wegov pisa}i sto od ebonovine, sloène {areneolovke i gramofon sa velikom cvetolikom trubom.“ – Miodrag B. Proti}, Noje-va barka – Pogled s kraja veka (1900–1965), Beograd, 1992, 47.

imao sto~nu pijacu, negovani su trgovina i zanati bliski seoskojklijenteli, koja ima „sku~ene i jednostavne zahteve“ (lon~ari,abaxije, potkiva~i, kolari i sli~no).12 U danima pana|ura i pazar-nim danom upravo ona je predstavqala svojevrsnu zonu integrisa-nosti qudi, kada su se na ovom prostoru susretali, me{ali, poslo-vali i me|usobno komunicirali gra|ani i prido{lice sa seoskogpodru~ja, pri ~emu je dolazilo do ukr{tawa raznih mentaliteta,navika, iskustava, kulturnih obrazaca, jezi~kih osobenosti...

Ulica Milo{a Velikog, 1936.

Drugu urbanu zonu lociranu izme|u puteva koji vode premaRa{ki, â~ku i Gorwem Milanovcu, odnosno Beogradu, ~inila jetzv. Stara ~ar{ija, ~ija okosnica je bila duga~ka Kara|or|evaulica, od koje su se bo~no odvajali i me|usobno preplitali broj-ni sokaci i soka~i}i sa niskim prizemnim ku}ama sitnih trgova-ca, zanatlija i niìh ~inovnika.13

Industrijska zona i stambeni blokovi du` kragujeva~kogdruma („aerokolonija“) predstavqali su u arhitektonsko-urbani-sti~kom smislu najmoderniji deo grada. Stambeni objekti ra|enisu tipski, prema u to vreme vaè}im gra|evinskim standardima,sa elektro i vodoinstalacijama, svetlim i prostranim sobama iomawom oku}nicom sa zelenilom.14 Zgrade „@elezni~ke koloni-je“, sagra|ene kao dvospratne sa parterom krajem 30-ih godina XX

56

_________________________

12 Isto.13 Mihailo Simi}, Kraqevo 1941. – svedo~ewa i se}awa, Beograd, 1983, 11.14 M. Filipovi}, Kraljevski avioni…, 60.

veka, imale su kupatila, po dve prostrane sobe ~iji podovi su bi-li obloèni parketom, predsobqe, kuhiwu, ostavu, „sobu za mla-|e“ i sopstvenu kanalizaciju.15 @iteqi ovog dela grada bili suuglavnom oficiri, ~inovnici upo{qeni u industrijskim objekti-ma i, u mawoj meri, industrijsko radni{tvo.16

Po~etkom 1919. godine Kraqevo je imalo 29 ulica koje sunazive dobile uglavnom po znamenitim li~nostima iz srpskeistorije. Bile su to ulice: Kraqa Milana, Jevremova, ârapi}e-va, îka Qubina, Toplice Milana, Haxi Prodanova, Pqaki}eva,Kara|or|eva, Vladike Jawa, Kraqa Petra, Kneza Milo{a Veli-kog, Kneza Mihaila, Svetog Save, Kursulina, Vojvode Stepe, Ne-mawina, Kneza Lazara, Raji}eva, Hajduk Veqkova, Vojvode Putni-ka, Marka Trifkovi}a, Jug Bogdanova, Obili}eva, Haxi Melenti-jeva, Glava{eva, Cara Du{ana, Kwaza Aleksandra, Ratarska i Po-cerska, dok je kru`ni gradski trg dobio ime „Prestolonasledni-kov trg“.17 Wihovo imenovawe samo po sebi svedo~i o mentalitetui duhovnoj klimi tada{wih ìteqa Kraqeva, obuzetih nacional--romantizmom koji ih je nadahwivao i davao im snagu da u prote-klim sumornim godinama izdrè i prebrode sva isku{ewa, teretei patwe koje su sa sobom doneli minuli ratovi. Hodaju}i wima ve-lika ve}ina u svesti je imala napore i li~nu `rtvu koju su oveli~nosti priloìle za dobrobit potomaka.

57

_________________________

15 Prema gra|evinsko-urbanisti~kim planovima, u ovom delu grada planirana jei izgradwa „Radni~ke kolonije“ za naseqavawe radnika Fabrike vagona: „U prvovreme izgradi}e se 10 zgrada sa ukupno 40 stanova. Sve zgrade radni~ke kolonijebi}e jednog istog tipa i ima}e prizemqe i sprat, a predvi|eno je da u svakoj tojzgradi dva stana budu u prizemqu a dva na spratu i stanovi }e biti tako pode{e-ni da wihovi prozori ne gledaju u dvori{te i ba{tu tu|eg stana, ve} samo u svo-ju ba{tu i svoje dvori{te. Projektant zgrada za ovu koliniju arhitekta g. Manoj-lovi} uspeo je da da ne{to potpuno novo u gra|ewu kolonija. Prema wegovom pro-jektu kolonija }e biti izgra|ena u jednom potpuno novom stilu koji }e dati ta-kav izgled kakav nema do sada ni jedna kolonija kod nas. Kod ove kolonije novo jei to {to }e zgrade imati samo po 4 stana i svaki stan za sebe zaseban ulaz i za-sebnu ba{tu. Svaki stan raspolaga}e jednom sobom prostranom i predsobqem,kujnom, odeqewem za ostavu i drugo. Obrada samih zgrada je takva da }e wihovspoqni izgled davati vrlo prijatan i veseo izgled. Svaka zgrada bi}e postavqe-na u sredini placa ~ija }e kvadratura iznositi 600 m2, tako da }e po odbitku 140m2 koje zahvata zgrada, ostatak zemqi{ta od 460 m2 biti upotrebqen za podizaweba{te. Ova kolonija odlikova}e se od do sada izgra|enih kolonija koje su obi~-no podizane po engleskom sistemu, time {to }e zgrada biti u sredini a okolo weba{ta. Do sada u kolonijama koje su podizane zgrade su bile postavqane napred,pa tek pozadi wih ba{ta.“ – Pored ~inovni~ke kolonije, u Kraqevu se podiè iradni~ka kolonija, „Politika“, 4. X 1936, 16.16 Podizawe zgrada za koloniju ~inovnika èlezni~kih radionica u Kraqevu,„Politika“, 20. IX 1936, 15; M. Simi}, Kraqevo 1941…, 10–11.17 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Nazivi ulica u Kraqevu, 12. IV 1919.

[irewem grada, izgradwom novih stambenih i privrednihobjekata, pove}ao se i broj wegovih ulica. Prema podacima kata-starske slu`be u Kraqevu, sredinom 1936. godine on je porastao na38. U odnosu na wihov ve} navedeni imenik, ovom prilikom u popi-su nema evidentiranih ulica ârapi}eve, Haxi Prodanove, KwazaAleksandra i Vladike Jawa, {to navodi na zakqu~ak da su one bi-le preimenovane. Kao novoregistrovane javqaju se ulice: An|elkaSavi}a, \enerala Radisava Stanojlovi}a, Ba{tovanska, @i~ka i@elezni~ka. êtiri ulice nisu imale naziv ve} su obeleàvanenumeri~kim oznakama, a u planu grada ucrtana su i tri op{tinskaputa i „An|elkov sokak“.18 Naàlost, gradski plan iz 1919. godinenije sa~uvan, pa je nemogu}e preciznije utvrditi nastale promene.

Ulice su predstavqale svojevrsni okvir ìvota ne samo uekolo{kom, ve} i u socijalnom pogledu. One su bile mesta susre-tawa, op{tewa i prolaza na kojima su se doga|ale razne psiholo-{ke i socijalne situacije, na wima su se me{ali pripadnici ra-zli~itih primarnih grupa i klasa, tj. kako bi sociolozi umeli dakaù, „razne vrste gomile i mase“. Ulice su u~estvovale u ìvotusvakog pojedinca koji je hodio wima, bilo da je bio u ulozi proiz-vo|a~a ili potro{a~a. Wihov uticaj na vaspitawe mladih nara-{taja bio je veoma zna~ajan i bivao, uporedo sa opadawem uticaja{kole i porodice, sve sna`niji.19

Demografska ekspanzija, promena privrednih sadràja i in-tenzivni komunikacijski napredak nametali su neophodnost prome-na i u sferi prostorno-urbanisti~kog planirawa grada i wegovoguskla|ivawa sa uzorima evropske urbane kulture. Prve inicijati-ve u tom smeru javqaju se po~etkom ~etvrte decenije XX veka. „Akobacimo pogled na plan sada{weg Kraqeva, vidimo da je ono prite-{weno sa jedne strane industrijskim postrojewima u vezi sa èle-znicom i èlezni~kim zgradama a s druge rekom Ibrom. Jasno namje za sada gde treba da se Kraqevo {iri, i to u dva pravca: na isto-ku iza kasarne artiqerijskog diviziona i na zapadu. [irewe na za-

58

_________________________

18 Katastarska slu`ba Skup{tine op{tine Kraqevo, Katastarski listovi Kra-qeva snimani od 23. IV do 15. XI 1935. i od 14. VIII do 1. XI 1936. godine.19 Na negativnu ulogu ulice u formirawu karakternih osobina omladine ukazi-vano je i putem stranica lokalne {tampe. Tako je jedan od gra|ana, pobornik tra-dicionalnog duha, napisao: „Prolaze}i svakodnevno pored Ratarske ba{te gleda-ju}i okupqen veliki broj mladeì zainteresovao sam se ovim skupovima, te samse re{io da ih i sam posetim {to sam i u~inio. Pri|oh jednoj grupi i primetihkako wih nekoliko igraju karte, a ostali ih zaklawaju da se to ne bi primetilosa strane. Druga jedna ve}a grupa mladi}a i devoj~ica sede i pu{e duvan. Tre}i setuku oko neke lopte. Ova mlade` pripada {koli i to ve}inom gimnaziji. Tu suvam zastupqeni svi razredi, od I do VIII. Ove skupove trebalo bi ~e{}e da pose-te i |a~ki roditeqi, da se uvere o tome ~ime im se deca zanimaju u slobodnim ~a-sovima?“ – „Zanimqivo i va`no“, Narodna samouprava, 14. X 1938, 3.

padu moè se podeliti u dva smera i to u pravcu Mataru{ke Bawe iu pravcu prema futbalskom igrali{tu i ka grobqu. Ovaj pravaczahteva preme{tawe grobqa i sportskog igrali{ta jer je to ravni-ca. A mi znamo da nova zona varo{i zahteva samo ravnicu zbog sao-bra}ajnih sila. Sem toga ova dva posledwa pravca su u svakom pogle-du zdravstvenija pa zato i imaju prvenstvo. [irewe na istoku tre-ba ostaviti za izgradwu radni~ke i trgova~ke varo{i, po{to biona bila blià industrijskim dràvnim preduze}ima. Grobqe isportsko igrali{te treba premestiti s druge strane Ibra po{tooni ne bi smetali saobra}aju i prometu.“20 Od nadle`nih za pro-storno planirawe zahtevano je da se jasno defini{u urbane celinei, u skladu s tim, propi{u wihovi sadràji: „Odvojiti rejon varo-{i i periferije. Odrediti mesto za industrijski kraj. Naro~itupa`wu obratiti na izgradwu {kolskih gra|evina. One moraju bitiprostrane i svetle s velikim dvori{tima. Odrediti mesto gde }e sesamo podizati vile. Ograni~iti potrebne povr{ine za javne svrhei parcele za pojedinca.“21 Ukazivano je na {tetnost dotada{weprakse podizawa stambenih i poslovnih objekata u vidu slova P, Ti G, kao i zidawa „u za~eqe ve} samo s lica, tako da se parcele sa-~iwavaju praznim povr{inama, jer na taj na~in dobi}e se ba{te ko-je su potrebne i s estetskog i s higijenskog gledi{ta“ („tako izida-te gra|evine bez dovoqno vazduha i svetlosti predstavqaju leglotuberkuloze, trahome i raka“), kao i na nu`nost podizawa pet-{estparkova („varo{ treba plu}a, tj. parkove. (...) Varo{ u zelenilupredstavqa ìvu i veselu perspektivu. Ona je uvek za onog koji pr-vi put stupa u wu, jedna lepa i trajna za~aralost“) i parking prosto-ra za automobile, ~iji broj na ulicama Kraqeva je lagano rastao.22

Uprkos postojawu svesti o neophodnosti re{avawa problema ne-kontrolisane gradwe, poboq{awa na ovom planu nije bilo ni kra-jem ove decenije, tako da je dopisnik „Politike“ iz Kraqeva, poma-lo rezignirano, konstatovao: „Bez preterivawa moglo bi se re}i dase danas celo Kraqevo izgra|uje s brda i s dola. Nema u tom pogle-du nikakvog sistema, a to dolazi otuda {to ni Kraqevo, kao uosta-lom i najve}i broj na{ih varo{i nema generalnog plana bez koga sene moè ni zamisliti moderno ure|ewe jednog mesta, pa makar onoraspolagalo svim onim uslovima kojima raspolaè nekada{wi Ka-ranovac, da postane jedna od najlep{ih varo{i provincije.“23

Tokom ~itave tre}e i ~etvrte decenije XX veka op{tinskauprava ulagala je dosta napora na ure|ivawu ulica– kaldrmisawu,

59

_________________________

20 Urbanizam i problemi Kraqeva, „Kraqevski glasnik“, 7. XII 1933, 2. 21 Problem varo{i Kraqeva, „Kraqevski glasnik“, 16. XI 1933, 1.22 Isto.23 Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko800 operacija, „Politika“, 7. III 1940, 10.

izradi trotoara, osvetqavawu, odràvawu ~isto}e i sl. Ve}inaulica u najuèm gradskom jezgru i wegovoj blizini imala je kolo-voz poplo~an „turskom“ kaldrmom i betonske trotoare, a u ve~er-wim satima i tokom no}i osvetqavala ih je elektri~na rasveta sastubova ravnomerno raspore|enih du` trotoara.24 Nasuprot wima,periferijske ulice i soka~i}i ìveli su jo{ uvek kao u nekomdrugom, pre|a{wem veku, u jesewim i zimskim danima okovani ba-rama i blatom, a u letwim obavijeni oblacima pra{ine koju bipodizao neki automobil, kamion ili rabaxijska kola u prolazu.Po~etkom leta 1939. godine „posle dugih peripetija i odlagawa“pokrenuta je, u saradwi op{tinskih vlasti sa Ministarstvom gra-|evina, akcija na poplo~avawu glavnih kraqeva~kih ulica i onihkoje su bile najoptere}enije tranzitnim saobra}ajem (VojvodePutnika, Kara|or|eva, Kneza Mihaila) modernom „kockastom“kaldrmom.25

Poput ve}ine gradova u Srbiji u godinama izme|u dva svet-ska rata i Kraqevo je imalo svoje goru}e urbanisti~ke probleme– vodovod i kanalizaciju. Pija}om vodom Kraqev~ani, izuzev delaìteqa Aero i @elezni~ke kolonije, snabdevali su se iz pet ar-terijskih bunara iskopanih na levoj obali Ibra. Odatle je voda uraznim posudama (kantama, kofama, balonima i sl.) razno{ena poku}ama, a gradskim ulicama krstarile su „sakaxije“ – qudi koji suu drvenim buradima natovarenim na kowsku zapregu prevozili iprodavali vodu za pi}e. Nehigijenska i neretko ne~ista sakaxij-ska burad i ~iwenica da su se bunari nalazili u neposrednojblizini sto~ne pijace, na kojoj „ostane |ubreta kada se pijaca is-prazni“, predstavqali su latentnu opasnost po zdravqe me{tana,tako da je pitawe vodosnabdevawa bila „deùrna tema“, kako u op-{tinskoj upravi, tako i u ovda{woj javnosti.26 [irewe grada i po-rast broja wegovih stanovnika po~etkom 30-ih godina pro{log ve-ka aktuelizovali su ovaj problem i podstakli ~este polemike.Predlagana su razna re{ewa kojima se uvek, kao ograni~avaju}ifaktor, ispre~avala hroni~na nesta{ica finansijskih sredstavau op{tinskom buxetu za ovu namenu.27 Predrag A. Krsti}, trgova~-ki posrednik iz Beograda, na stranicama lokalnih novina pisao je

60

_________________________

24 Narodni muzej Kraqevo (u daqem tekstu NMK), Kwiga zapisnika Uprave „Kra-qevske ènske podruìne“, Zapisnik Vanredne sednice od 17. V 1931; Uzgredice,„Kraqevski glasnik“, 26. X 1933, 2; Kod nas u Kraqevu, „Politika“, 7. IV 1934, 9.25 Kraqevo dobija kockastu kaldrmu, „Narodna samouprava“, 13. VI 1939, 3.26 Zanimqiv ìvot najsimpati~nije i najbogatije palanke iz predratne Srbije,„Pravda“, 16. VII 1935, 4; Kraqevo dobija vodovod, „Pravda“, 28. III 1939, 6; Dobri-voje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim plaàma, „Ibarske novosti“, 4. VIII1983, 8.27 Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto, “Pravda”, 13.X 1936, 16.

da „na istom mestu gde su sada{we pumpe treba iskopati potrebanbroj bunara sa kaptaòm i filterima i jedno postrojewe pumpikoje }e raza{iqati vodu po varo{i, pa je varo{ obezbe|ena ~i-stom i zdravom vodom“,28 dok se izvesni Vasiqevi} zalagao za gra-vitaciono iskori{}avawe vodnog potencijala reke Ribnice, na-gla{avaju}i da bi izgradwa ovog vodovoda „po ceni ko{tawa bilaminimalna i davala bi op{tinskoj kasi najve}e prihode, a Kra-qev~ani koji danas kupuju vodu pla}aju troduplo vi{e nego {to bipla}ali kada bi vodovod postojao“.29 Vasiqevi}evo re{ewe, bazi-rano na idejnom projektu „specijalne komisije“, predvi|alo jekaptaù vode Ribnice i weno razvo|ewe betonskim cevima ne sa-mo po Kraqevu, ve} i u atarima sela kroz koje bi prolazila trasavodovoda: „Ovo skupqawe i hvatawe vode moè da bude na dva me-sta: na izvoru kod kote 769 i izme|u Jeli~kog potoka i u{}a rekeSokoqe u Ribnicu kod kote 417. Ako uzmemo da je najnià ta~kaKraqeva kota 203 kod gvozdenog mosta a najvi{a ta~ka Ratarskoimawe kota 222, vide}emo da je razlika u visinama ova: izme|u iz-vora Ribnice i Kraqeva iznosi 566 i 547 metara {to bi bilo do-voqno da i najve}u zgradu na svetu zvanu Empir [tat sa 86 sprato-va ili 381 metar snabde vodom. Nizvodno od izvora Ribnice na 5kilometara kod kote 417 koja bi odgovarala gravitacionom paduod 214 metara, bilo bi isto tako zgodno izraditi basen za kapti-rawe vode, ako bi tro{kovi za gorwi basen bili veliki. Tro{ko-vi izgradwe ovog vodovoda bili bi, po prou~avawu specijalne ko-misije, svedeni na polagawu betonskih cevi i izgradwi jednog ba-sena sa obi~nim filterom bez ma{inerija.“30 Pomawkawe novcaodloìlo je po~etak radova na izgradwi vodovodnog sistema do1939. godine, kada su nadle`ni u Ministarstvu gra|evina izradi-li planove vodovodne i kanalizacione mreè Kraqeva, ali napadna Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine omeo je wihovu realizaciju.31

Nepostojawe gradske kanalizacije predstavqalo je krupanproblem, posebno nakon rapidnog rasta gradskog stanovni{tva.Nehigijensko oticawe otpadnih voda koje su se u niìm delovimagrada u danima visokog vodostaja Ibra neretko izlivale iz prepu-wenih septi~kih jama i poqskih klozeta, stvaralo je plodno tle zaizbijawe raznih epidemija. Iako je Kraqevo, zahvaquju}i svom geo-grafskom poloàju i hidrolo{ko-geolo{kim karakteristikamaimalo lako re{iv problem kanalizacije („samo treba biti oba-zriv prilikom izrade glavnog odvodnog kanala koji ni u kom slu-

61

_________________________

28 Problem varo{i Kraqeva, „Kraqevski glasnik“, 16. XI 1933, 1.29 Urbanizam i problemi Kraqeva, „Kraqevski glasnik“, 7. XII 1933, 2.30 Isto.31 Kraqevo dobija vodovod, „Pravda“, 28. III 1939, 6.

~aju ne sme biti vezan sa Ibrom u svome gorwem delu, ve} tamo is-pod Jalija“), nedostatak novca ~inio je svoje.32

Po~etkom 30-ih godina XX veka, usled doseqavawa velikogbroja radnika samaca, pojavila se i potreba podizawa javnog kupa-tila. Naime, ve}i broj wih stanovao je privatno, u neuslovnim i~esto nehigijenskim objektima, bez mogu}nosti da na adekvatanna~in odràvaju li~nu higijenu, tako da se u gradskim novinamamoglo pro~itati: „Svet koji je nau~io da se pere pita se kada }e seu Kraqevu podi}i bar jedno javno kupatilo?“33 Na realizaciju oveinicijative ~ekalo se do jeseni 1938. godine, kada su izvesni La-zi} i Kujunxi}, u objektu u ulici Kraqa Milana broj 7, izgradiliparno kupatilo.34

„ELEKTRIKA”

Blagodeti elektri~nog osvetqewa ìteqi Kraqeva oseti-li su 1902. godine, desetak godina nakon Beogra|ana i dve godineposle Vaqevaca i Uì~ana.35 Kraqevo je ovim ~inom napravilozna~ajan iskorak ispred mnogih ve}ih srpskih gradova toga vreme-na koji su na ovo ~ekali jo{ nekoliko godina – Leskovca (1903),[apca (1906), Ni{a i Zaje~ara (1909), ]uprije (1910), Para}ina(1911) itd. Zasluge za ovaj, verovatno najzna~ajniji modernizacij-ski pomak kojim se, i simboli~no, najavqivao civilizacijski us-pon u dolaze}em XX veku, pripadaju trgovcima Nikoli Kneèvi}ui Isidoru Radovanovi}u. Rekonstrui{u}i staru vodenicu na reciRibnici u mini elektri~nu centralu ~ija bi energija, dobijena izvodene turbine od 40 Hp, pokretala ma{ine obli`weg mlina, onisu do{li na ideju da vi{ak struje iskoriste za osvetqewe delagrada. Usled malog proizvodnog kapaciteta centrale od 40 Kwh,elektri~na rasveta razvedena je samo u gradskom kvartu oko hote-la „Pariz“ i u va`nija dràvna nadle{tva.36 U godinama aus-trougarske okupacije upravu nad ovom centralom preuzela jelokalna vojna komanda, kojoj je op{tinska uprava pla}ala mese~nunadoknadu za isporu~enu elektri~nu energiju.37

Privredni uspon grada u godinama nakon Prvog svetskog ra-ta nametao je potrebu elektrifikacije i ostalih wegovih delova.O izgradwi centrale ve}eg proizvodnog kapaciteta, imaju}i u vi-

62

_________________________

32 Problem varo{i Kraqeva, „Kraqevski glasnik“, 16. XI 1933, 1.33 Savremene pitalice, „Kraqevski glasnik“, 5. X 1933, 1.34 Postrojewa, „Slu`beni list Moravske banovine“, 8. X 1938, 3.35 Miroslav Peri{i}, Vaqevo, grad u Srbiji krajem 19. veka (1870–1903), Vaqevo,1997, 174–175.36 Ja{a Grga{evi}, Industrija Srbije i Crne Gore, Zagreb, 1924, 306; Branko Tanasijevi}, Po-~etak i razvoj elektrifikacije na podru~ju „Elektrosrbije“ Kraljevo, Kraljevo, 1994, 79.37 AS, VGG, Spisak nepokretne imovine op{tine kraqevske, 24. VIII 1918.

du iskustva susednih gradova koji su izgradili sopstvene elek-tri~ne centrale (â~ak i Gorwi Milanovac 1921, a Trstenik iKru{evac 1922. godine), razmi{qalo se i u Kraqevu. Inicijati-va za to potekla je od grupe uglednih me{tana koji su po~etkom1925. godine formirali „Kraqevsko elektri~no akcionarsko dru-{tvo Ibar“ s ciqem da „gra|anima varo{i Kraqeva dadu i ostva-re najbitnije potrebe za ìvot, a to je: da ostvare uvo|ewe elek-tri~nog osvetqewa i dovo|ewe zdrave pija}e vode za gra|anstvoovoga grada“.38 Pravilima Dru{tva, odobrenim od strane nadle-`nog Ministarstva trgovine i industrije 7. decembra 1925. godi-ne, predvi|en je osniva~ki kapital u iznosu od 2.000.000 dinara po-deqen u 2.000 akcija vrednosti od 1.000 dinara.39 Ve}inski akcio-nar postala je op{tinska uprava koja je otkupila 1.010 akcija, ste-kav{i na taj na~in odlu~uju}i uticaj na kreirawe poslovne poli-tike Dru{tva. Nastoje}i da ono u potpunosti pre|e u weno vla-sni{tvo, ona je, krajem 1926. godine, pokrenula postupak wegovelikvidacije. [ta su bili razlozi za ovakav korak te{ko je pouzda-no re}i, ali neosporno je da je Dru{tvo uga{eno 9. januara 1927.godine. Daqe aktivnosti oko elektrifikacije usmeravala je op-{tinska vlast koriste}i ~iwenicu da je Dru{tvo „izradilo sveprojekte za osvetqewe, kako mreè, tako i ma{inerije“ i „pri-premilo detaqan plan za izvo|ewe mreè, kao i prosecawe noveulice pozadi vladi~inog konaka gde se misli i centrala sa osta-lim zgradama podi}i“.40

Memorandum „Kraqevskog Elektri~nog Akcionarskog Dru{tva ’Ibar’”

Jedanaestog jula 1927. godine zakqu~en je ugovor sa jugo-slovenskom filijalom nema~kog akcionarskog elektri~nog dru-

63

_________________________

38 Osniva~i ovog Dru{tva bili su: Radoslav Blagojevi}, lekar, Momir Nikoli},apotekar i trgovci Petar Bogavac, Qubomir Radovi}, Dimitrije Ivkovi}, Qu-bisav \oki}, Milan Paunovi}, Filip Cveti}, Aleksa Aleksi} i Velisav Mato-vi}. – AJ, 65, 1313–2297, Molba osniva~a „Kraqevskog elektri~nog akcionarskogdru{tva Ibar“ Ministru trgovine i industrije, 12. XI 1925: AJ, 65, 1313–2297, Iz-ve{taj osniva~a Akcionarskog dru{tva „Ibar“ podnet Prethodnom zboru akci-onara 27. juna 1926. godine, 27. VI 1926.39 AJ, 65, 1313–2297, Pravila „Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru{tva Ibar“.40 Isto, Izve{taj Upravnog odbora „Kraqevskog elektri~nog akcionarskog dru-{tva Ibar“, 1. I 1927.

{tva „AEG“, koje je bilo u obavezi da isporu~i elektroopremu zacentralu, tri trafostanice, vazdu{nu niskonaponsku mreù ikabl za napon od 3 kV, koji bi razvodio struju do trafostanica, dokje op{tina trebalo da izgradi objekat za centralu i „izvede gra-|evinske i montaèrske radove na mreì niskog i visokog naponai trafostanicama”.41 Niskonaponska mreà instalirana je duùlica na belim betonskim stubovima, a „s mesta na mesto na stububi se nalazila i po neka uli~na svetiqka ispruèna na gvozdenomlu~nom drà~u, koja se sastojala od {e{ira, staklenog zvona i si-jalice sa fasungom“.42

Usled ka{wewa gra|evinskih radova na objektu centralesme{tenom na zavr{etku îka-Qubine ulice, centrala, koju susa~iwavali generator „AEG“ sa horizontalnim leàjevima snage64 kV i pokretan ~etvorotaktni dvocilindri~ni dizel motor mar-ke „Linke Hofman” ja~ine 100 Ks, proradila je pola godine docnijeod roka predvi|enog za 1. decembar 1927. godine. Te prvomajske ve-~eri 1928. godine op{tinski fewerxija, koji je decenijama unazadu suton prolazio kaldrmisanim ulicama nose}i u ruci duga~kumotku na ~ijem vrhu se nalazio fitiq, pripaquju}i uli~ne fewe-re, oti{ao je u se}awe.43

Elektrocentrala je proizvodila trofaznu struju od 50 Hz iimala je dvojak reìm rada: letwi i zimski. Tokom letweg bila jeu pogonu od 19 sati do 4 sata , a zimi od 15 sati do 7 sati. Obim we-ne produkcije u 1931. godini iznosio je 50.000 kWh, a osim za uli~-nu rasvetu, elektri~na energija kori{tena je i za „potrebe gra|a-na za osvetlewe i pogon sitnijih motora“.

44Cena struje za gra|an-

stvo po kWh iznosila je osam dinara.45

Nakon jednog ve}eg kvara na dizel motoru 16. oktobra 1932.godine, elektri~na energija za potrebe Kraqeva liferovana je izcentrale Vazduhoplovnog zavoda „besprekidno dan i no}“.46 Iakoje kvar tokom 1934. godine otklowen, op{tinska centrala nijestavqana u pogon jer su tro{kovi nabavke dizel goriva znatnoprevazilazili cenu ugqa kao pogonskog goriva za centralu Vazdu-hoplovnog zavoda.47 [tavi{e, u ovda{woj javnosti izno{ene su i

64

_________________________

41 B. Tanasijevi}, Po~etak i razvoj elektrifikacije..., 79.42 Isto, 83.43 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Feweri su osvetqavali grad, „Ibarske novosti“,17. II 1983, 8.44 AJ, 65, 603–1323, Osnovni podaci „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“,20. XI 1934.45 Felix Reich, Statistika elektri~nih centrala Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933, 64–65.46 Vazduhoplovni zavod posedovao je kalori~nu parnu centralu sa dva agregata od400 i 50 KS. (B. Tanasijevi}, Po~etak i razvoj elektrifikacije..., 82)47 AJ, 65, 603–1323, Osnovni podaci „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“,20. XI 1934.

ideje o neophodnosti iskori{}avawa vodotoka Ibra „jer hidro-centrala ne tro{i skupoceni gorivni materijal“.48

Centrala Vazduhoplovnog zavoda op{tini Kraqevskoj ispo-ru~ivala je mese~no oko 12.000 kWh po ceni od 1,47 dinara po kilo-vat-~asu, tako da su Kraqev~ani „imali jevtiniju struju od svihokolnih mesta”.49 Do novog pojeftiwewa struje do{lo je nakon 1.januara 1939. godine, tj. od kada je, po osnovu ugovora sklopqenog1937. godine izme|u Elektroprivrednog regionalnog preduze}a„Elektro-Maki{“ A. D. iz Beograda i op{tine Kraqevo, ona u op-{tinsku centralu stizala iz Vreoca, dalekovodom Vreoci – Kragu-jevac – Bresnica (~a~anska) – Kraqevo.50 Op{tina je od „Elektro-Maki{a“ A. D. kupovala struju za jedan dinar po kilovat-~asu.

Masovna elektrifikacija Kraqeva dovela je do moderniza-cije niza segmenata privrednog i dru{tvenog ìvota. Bio je to do-ga|aj koji je su{tinski promenio mnogo toga, pre svega u kulturi ̀ i-vqewa. U ve}ini porodi~nih ku}a, kafana, trgova~kih i zanatlij-skih radwi, zablistala je elektri~na svetlost, a „petrolejke”,„karbitu{e“, petromaks lampe, feweri i sve}e ustupili su mestostaklenom balon~i}u u kome se àrila metalna nit. Nestalo jeonog oporog petrolejskog mirisa i gareì sve}e koja dogoreva, asvetlost koja se {irila prostorijom pruàla je daleko ugodnijiose}aj za qudski vid od dotada{we poluprozirne pomr~ine. Uasortiman trgovina gvo`|arskom robom uvr{tena je i razna elek-trooprema: sijalice, fasunzi, kablovi, osigura~i, prekida~i, lu-steri i lampe, a u zanatskom staleù pojavila se nova specijal-nost – elektri~ar. Sijalica je postala simbol evropeizacije Kra-qeva i wena pojava je zanavek zatvorila stranice jedne duge vre-menske epohe. Ipak, kako je za uvo|ewe „elektrike“ bilo potreb-no prili~no nov~anih sredstava, elektri~no osvetqewe nije od-mah preuzelo primat u osvetqavawu ku}nog prostora. Pojedina si-roma{nija doma}instva, pogotovu na gradskoj periferiji, bila suprinu|ena da i daqe koriste stare na~ine osvetqavawa.

„Elektrika“ je bila neobi~na inspiracija i za razne „{a-qivxije“, pa su zaposleni u op{tinskoj centrali upozoravali naopasnosti i neèqene posledice koje su mogle nastati usledneozbiqnosti i neznawa. „Ve} nekoliko dana na liniji koja ide odradwe Stevana Kneèvi}a do hotela ’Pariz’ de{avao se prekidosvetqewa tako da su sve radwe ostajale u mraku. Gotovo svako ve-~e na{ elektri~ar opravqao je te linije. Prilikom detaqnog

65

_________________________

48 Urbanizam i problemi Kraqeva, „Kraqevski glasnik“, 7. XII 1933, 2.49 Kraqevu je potreban neznatan kredit da postane higijensko mesto, „Pravda“, 13.X 1936, 16.50 AJ, 65, 603–1323, Dopis upravnika „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“Industrijsko-zanatskom odeqewu Ministarstva trgovine i industrije, 5. VIII 1939.

pregleda instalacija ustanovqeno je da je {egrt g. Ne{ovi} Mi-lana, trgovca, prona{ao nov na~in da se zabavqa. Naime, on je uosigura~ stavqao debelu bakarnu ìcu koja je bila mnogo ja~a odosigura~a i onda je unutra{wost fasunga xarao jednom debqom ba-karnom ìcom i na taj na~in namerno stvarao kratak spoj usled~ega je glavni osigura~ na stubu morao pregorevati.“51 Poku{ajèlezni~ara Nikole Dugan~i}a da, umetawem eksera umesto tankebakarne ìce, opravi osigura~ u kafani Milorada Jovanovi}a,rezultirao je kvarom glavnog osigura~a na banderi „tako da je ne-koliko ku}a ostalo u mraku.”52

66

_________________________

51 IAK, Op{tina kraqevska 1918–1941, kutija br. 8, Dopis upravnika „Elektri~-ne centrale op{tine kraqevske“ Upravi op{tine kraqevske, 14. II 1935.52 Isto, Dopis upravnika „Elektri~ne centrale op{tine kraqevske“ Upravi op-{tine kraqevske, 23. XI 1934.

PRIVREDNE PRILIKE

Pazarni dan u Kraqevu, krajem 30-ih godina XX veka

U periodu izme|u dva svetska rata Kraqevo je imalo uloguprivrednog sredi{ta centralnog dela doline Zapadne Morave, tj.podru~ja koje se u geografskom smislu protezalo, pribli`no re-~eno, od Mr~ajevaca na zapadu do Trstenika na istoku, i od U{}ana jugu do Gruè na severu. Wegova povoqna geografska pozicijai relativno dobra saobra}ajna povezanost sa ostalim delovima ze-mqe, posebno tokom ~etvrte decenije XX veka, predstavqali supredispozicije koje su mu omogu}avale intenzivni privredni raz-voj u svim segmentima: saobra}aju, zanatstvu, trgovini, ugostiteq-stvu, industriji i bankarstvu.1

SAOBRA]AJ

Najteà razarawa koja su austrougarske i nema~ke okupaci-one trupe izvr{ile prilikom povla~ewa iz Srbije u jesen 1918.godine, bila su ona u sferi saobra}ajne infrastrukture, bez ~ijegnormalnog funkcionisawa nema ni privrednog, kulturnog, pa nipoliti~kog napretka dru{tva. Gotovo da nije bilo nijednog objek-ta (mosta, tunela, propusta, vijadukta, èlezni~ke stanice, vodo-zahvata, voznog parka i sl.) na wenim drumovima i èlezni~kimprugama a da je ostao po{te|en od minirawa ili zaru{avawa.2 Sa-obra}aj èleznicom, koja predstavqa ìlu kucavicu jedne zemqe,bio je potpuno paralisan, a putevima, ~ak i onim glavnim, kreta-lo se s velikim naporima. Izlokani i blatwavi putevi neprohod-ni za kolski saobra}aj, posebno lokalne saobra}ajnice koje suuglavnom bile bez ikakve tvrde podloge, pruàli su sumornu sli-ku razorene privrede Srbije nakon odlaska okupatora, {to dobro

69

_________________________

1 Zbog svoje kompleksnosti i osobenosti svaki od ovih segmenata zasluùje da bu-de obra|en ponaosob.2 Obim razarawa na èleznici do~arava podatak da je Srbija 1914. godine raspo-lagala sa 136 lokomotiva normalnog i 68 uzanog koloseka, a da je kraj rata do~e-kalo 60, odnosno 14 lokomotiva, „a i one su bile dotrajale“. – Dr Milica Milen-kovi}, „Obnavqawe privrednog ìvota u Srbiji posle Prvog svetskog rata“, To-kovi istorije, 1–4, Beograd, 1998, 174.

ilustruje slede}i napis iz „Samouprave“: „Oni su upropa{}eni,isprovaqivani, wima se vi{e ni pe{ak ne moè sluìti, ni to-varni kow provesti, ni volovska ili kowska kola proterati. Aliko i poku{a takvim putevima putovati neka bude pripravan na ra-znovrsne nevoqe i nesre}e, s kojima je putovawe, preko dana{wihputeva, skop~ano. Da vu~na stoka stane, nemo}na da teret iz blatai provale izvu~e, jo{ je najobi~niji i najmawi tragi~an slu~aj,naj~e{}e se tovari preturaju, rude i osovine lome, {trange puca-ju, te nasred puta ostaju tovari, neizvu~eni i neosigurani, da ih kone pokrade.

Mnoge su varo{i odse~ene od saobra}aja i mnoga sela izolo-vana od pijace, jer su putevi neprohodni. Zato ni pazarnih dana se-qaci ne mogu da do|u na pijac, da prodaju {to bi prodati mogli ida kupe {to bi im za ku}u trebalo. U mnogim varo{ima je zbog to-ga pazar potpuno stao, pa se ne prodaje ono {to se ina~e u ovo do-ba prodaje, jer je seqaku nemogu}e do varo{i dopreti.“3

U ovakvim okolnostima kada je nemogu}nost cirkulisawaqudi i roba pretila da potpuno obustavi privredne tokove i one-mogu}i snabdevawe najugroènijih oblasti i gradova osnovnimìvotnim namirnicama i ogrevom, obnova saobra}aja predstavqa-la je prvorazredni zadatak jer, kako je naglasio jedan poslanik Na-rodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, „saobra-}aj u jednoj dràvi je isto {to i krvotok u qudskom organizmu“.Prva pruga u Srbiji koja je nakon rata pu{tena u saobra}aj (18. no-vembra 1918. godine) bila je Para}in–Zaje~ar, a prvi voz u kraqe-va~ku èlezni~ku stanicu prispeo je tek u oktobru naredne godi-ne. S obzirom na to da je opravka pruge Stala}–Kru{evac–Kraqe-vo–â~ak–Uìce bila privremena i obavqena „na brzu ruku“, kaoi na nedostatak ispravnih lokomotiva i vagona za uskotra~ne pru-ge, na woj je u periodu do kraja 1919. godine saobra}alo samo po trime{ovita (putni~ko-teretna) voza nedeqno u jednom pravcu.4 Ova-kva saobra}ajna odse~enost Kraqeva i okoline od ostalih delovadràve negativno se odraàvala na obnovu wegove privrede i sve-ukupnu integraciju u novu dràvnu zajednicu. Do odre|enog po-boq{awa saobra}aja na ovoj pruzi do{lo je pri kraju naredne go-dine, kada su kroz kraqeva~ku èlezni~ku stanicu prolazila potri para vozova dnevno, a posebno tokom 1923. godine kada je brzi-na putovawa znatno popravqena, tako da je voz od Stala}a do Uì-ca stizao za osam ~asova.5

70

_________________________

3 Navedeno prema: Mom~ilo Isi}, Seqa{tvo u Srbiji 1918–1925, Beograd, 1995,135.4 Dr M. Milenkovi}, „Obnavqawe privrednog ìvota...“, 174.5 Aleksandar Spasojevi}, „Privredni razvoj Uìca 1918–1929“, Istorija Uìca(1918–1975), kw. II, Uìce 1992, 93.

Dok je obnova èleznice, zahvaquju}i sredstvima dobijenimna ime ratnih reparacija ({ine, skretnice, lokomotive i vagoni,gvozdene konstrukcije, ma{ine alatqike i alat za èlezni~ke ra-dionice, razne naprave za dizawe te{kih objekata i sli~no), tekla,u izvesnoj meri, ne{to povoqnije, popravka putne mreè nailazilaje na znatno ve}e te{ko}e. Za popravku dràvnih i okru`nih pute-va u Srbiji dràva je preduzela vi{e administrativnih mera i u to-ku 1919, 1920. i 1921. godine izdvojila 17.233.000 dinara, {to je, uuslovima poskupqewa radne snage i gra|evinskog materijala i sko-ka vrednosti dinara, predstavqalo vi{e nego minimalna sredstva.Zato je „Zakonom o buxetskim dvanaestinama za jul, avgust i septem-bar 1923. godine“ predvi|eno izdvajawe znatno ve}ih sredstava zaopravku nekoliko putnih pravaca u Srbiji, me|u kojima su se na{lii putevi Kragujevac–Kraqevo i Kraqevo–Ra{ka, kao i uvo|ewe ku-luka koji je bio ukinut „Zakonom o suvozemnim javnim putevima“ od10. juna 1910. godine. „Pravilnikom o upotrebi narodne snage zaopravku javnih suvozemnih puteva“ donetim na osnovu „Zakona o bu-xetskim dvanaestinama“, u Kraqevu su osnovani Sreski i Mesniputni odbor ~ija du`nost je bila da se staraju o odràvawu putevakoji prelaze preko teritorije Kraqevske op{tine, sem „dràv-nih“. ^lanovi putnih odbora su, zajedno sa kulu~arima, opravqaliputeve nasipaju}i ih tucanikom ili nekim drugim materijalom, re-gulisali bujice koje su razarale kolovoz, starali se o prohodnostiputeva u zimskom periodu itd. Pri Op{tinskom sudu ustrojeni suspiskovi kulu~ara („obveznika li~nog rada“) i onih koji su imaliobavezu da na putevima rade sa svojom zapregom. Svaki poreski ob-veznik mogao je biti optere}en za najvi{e sedam dana s prole}a iisto toliko s jeseni. Tako|e, svaki je mogao svoju obavezu da otpla-ti ili u~e{}e na radovima zameni slawem drugog lica, pri ~emu ku-lu~ar nije mogao biti mla|i od 18 niti stariji od 50 godina.6

Putna komunikacija Kraqevo–Kragujevac, u duìni od 53,3km, pu{tena je u saobra}aj u leto 1926. godine i predstavqala je„prvi moderno rekonstruisani drum u Jugoslaviji“.7 Izra|en uskladu sa propisima „Zakona o javnim suvozemnim putovima“ iz1910. godine, ovaj put je bio {irok sedam metara od ~ega je {irinakolovoza iznosila pet metara, sa ja~inom podloge od 20 cm i slo-jem tucanika od 15 cm, a imao je jo{ i „sve objekte zidane u cement-nom malteru, sa putarskim i nadzorni~kim ku}ama, i to putarskimku}ama na 5 km, a jednom nadzorni~kom na 50 km“.8 Du` puta posta-

71

_________________________

6 Pravilnik o upotrebi narodne snage za opravku javnih putova, Beograd, 1924,6–10.7 Mih.(ailo) S. Petrovi}, „Putovi u [umadiji“, [umadija u pro{losti i sada-{wosti, Subotica, 1932, 366.8 Isto, 365.

vqene su i me|unarodne signalne oznake (signali za opasnost, sig-nali zabrane i signali za obave{tavawe) i „polukilometarske imirijametarske oznake na kamenu“.9 Dovr{etkom rekonstrukcijeputnih deonica Beograd – Milatova~ka reka, u jesen 1927. i Mila-tova~ka reka – Kragujevac u leto 1928. godine, uspostavqen je re-dovni autobuski i automobilski saobra}aj izme|u Kraqeva i pre-stonice po „cenama koje su tada konkurisale èleznici“. „Po do-bro i potpuno ravno uvaqanom drumu klizili su mnogobrojniautomobili izme|u Vrwa~ke Bawe, Mataru{ke Bawe, Kragujevca,Kraqeva. Wihovi farovi i signali davali su tada no}u putu veli-~anstven i ìv izgled kakve avenije velike varo{i.“10

Put Pojate–Stala}–Kru{evac–Trstenik–Kraqevo–â~ak,bio je nasut moravskim {qunkom „i to u dosta jakom sloju“, a napojedinim mestima nasip je poja~avan i tucanikom tako da je bio„prav, ocedit i dobro odràvan i sposoban za automobilski sao-bra}aj u svako doba“.11 Intenzitet saobra}aja na deonici Vrwa~kaBawa – Kraqevo iznosio je krajem 20-ih godina XX veka 800, a narelaciji od Kraqeva do â~ka 600 tona dnevno.12

Novi most na Ibru

72

_________________________

9 Isto.10 Isto, 366. 11 Tokom 1935. godine izvr{eno je delimi~no izme{tawe trase ovog puta ~ime je„izbegnuta opasna krivina na reci Ribnici na kojoj je podignut i novi most gvo-zdene konstrukcije“. – Bele{ke o doga|ajima u unutra{wosti, „Pravda“, 11. X1935, 17.12 M. S. Petrovi}, „Putovi u [umadiji“..., 367.

Da se uz velike napore, pre svega dràvnih organa, uspelo dokraja tre}e decenije XX veka zna~ajno popraviti stawe puteva ko-ji su prolazili kroz Kraqevo, svedo~i nam i jedan savremenik:„Od Kraqeva idu putevi za Ra{ku, â~ak, Kragujevac, Trstenik,Gorwi Milanovac, Ivawicu. Putevi se delom rade, kao put Kra-qevo–Ra{ka, a delom su odli~ni kao Kragujevac–Kraqevo, i tre-bali bi da se dorade i pro{ire kao Kraqevo–Ivawica, Kraqevo– Gorwi Milanovac. Za ove puteve treba vezati i sela koja im gra-vitiraju. Potrebno bi bilo izraditi dobar kolski put uz rekuRibnicu, kao i takav isti put iz Kraqeva na Go~.“13

Nasuprot ovakvoj, relativno dobroj, drumskoj povezanosti sadrugim varo{ima, Kraqevo je, ~ak i krajem 30-ih godina XX veka,imalo lo{e putne komunikacije sa seoskim podru~jem @i~kogsreza. O stawu u kome su se nalazili ovi „putevi” koji su se u vre-me ki{nih dana pretvarali u neprohodne kaquge, svedo~i novinar„Pravde“: „Postoji jedan pitom kraj u na{oj lepoj Jugoslaviji bezputeva. (...) On nam daje mnoge vredne sinove, on je izvor mnogihprirodnih blaga, u wemu ima dràvnih fabrika, drevnih manasti-ra, lekovitih bawa, ali nema puteva za dobar saobra}aj. Ne trebagre{iti du{u, u~iweno je dosta za ovaj kraj. Ali ipak nije u~iwe-no koliko se moglo i koliko on po svome bogatstvu, svome poloà-ju i svojoj pro{losti zasluùje.

Ne}ete mi verovati, ali to je okolina Kraqeva, u kome posto-ji fabrika vagona i aviona, gde je raskrsnica èlezni~kih pruganormalnog i uskog koloseka, nad kojom se sa jedne pitome uzvi{icesvetli krst manastira na{ih kraqeva, svete @i~e, u ~ijoj je blizi-ni Mataru{ka bawa i ne{to malo daqe, na putu za manastir Stude-nicu, drugu slavnu zadu`binu ovog kraja, nova seqa~ka bawa Bogu-tovac! (...) A {ta da kaèmo za onaj stra{ni, izlokani, neprohodniput za Kamenicu, kojim je postavqena jedna pruga za vreme austri-ske okupacije koju upotrebqava jedno drvarsko preduze}e radi tran-sporta svojih drva, a na kome lome stoku, to~kove i osovine vredni,ali ostavqeni seqaci toga kraja? I{ao sam u Kamenicu. U wu se od-lazi samo u vreme izbora i nikada vi{e. Jer i seoski u~iteq, moj do-bri zemqak Slavko Ni{avi}, putuje pe{ke, po blatu do kolena, ka-da treba da primi platu u Kraqevo. (...) Ili na primer {ta da re~e-mo o putu u Vrane{? A koliko je deputacija oti{lo zbog besputnogkraja oko Oplani}a i Sir~e? (...) Pri}i do sela Bukovice, jednombogatom selu koje na pijacu u Kraqevu iznosi ~itavo jedno bogat-stvo, u prole}e, ili u jesen i zimu, zna~i polomiti kola, gaziti poblatu do ramena i upadati u rupe iz kojih se te{ko vadi.“14

73

_________________________

13 Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda, kw.VIII, Sarajevo, 1930, 163.14 Jedan pitomi kraj bez puteva, „Pravda“, 15. VII 1939, bez numerisane stranice.

„Zakonom o dràvnim putovima” i „Zakonom o nedràvnim puto-vima” od 8. maja 1929. godine, kojim je ujedna~eno putno zakonodavstvoza ~itavu dràvu, izvr{ena je prekategorizacija saobra}ajnica koje suprolazile kroz Kraqevo. Od 50 „dràvnih” puteva, koliko ih je pome-nutim Zakonom ustrojeno na teritoriji Jugoslavije,15 dva su se ukr{ta-la u Kraqevu, i to: Kragujevac – Kraqevo – Ra{ka – Mitrovica – Pa-dali{te – Pe} – âkor – Andrijevica – Mate{evo – Lijeva Rijeka –Bio~e – Podgorica – Crnojevi}a Rijeka – Cetiwe – Wegu{i – Troica– Kotor i Pojate – Stala} – Kru{evac – Trstenik – Kraqevo – â~ak– Poèga – Uìce – Bajina Ba{ta – Roga~ica – Qubovija – Zvornik –Han Capardi – Simin Han – Tuzla – Doboj – Tesli} – Kotor Varo{ –Bawa Luka – Ivawska – Kozarac – Prijedor – Bosanski Novi – Dvor –Brezovo Poqe – Maja – Glina – Vrgin Most – Vojni} – Karlovac – Ne-retli} – granica Hrvatske i Slovenije – Metlika – Jugorje – Novo Me-sto.16 Iz Kraqeva su polazila i dva „banovinska puta I reda“: Kraqe-vo–Tavnik–Mr~ajevci–Qubi} i Kraqevo – Vrdila – Kaona – BedinaVaro{, kao i „banovinski put II reda” Kraqevo – manastir @i~a – Ma-taruge.17 Svi ostali javni putevi „koji su od va`nosti za ~itavu op{ti-nu” i koji „sluè prvenstveno za privredne svrhe pojedinih grupa in-teresenata” svrstani su u kategorije „op{tinskih putova I i II reda“.18

Poboq{awa putne mreè povoqno su se odrazila na privre-du Kraqeva, posebno trgovinu. Transport roba postajao je brì ijeftiniji, asortiman artikala u kraqeva~kim trgovinama je obo-ga}en, dobrim putevima u grad su stizali novi qudi i ideje itd.

Posebno intenzivan saobra}aj na wima bio je u vreme odrà-vawa pana|ura i pija~nog dana, kada su se susretali rabaxijska ko-la, kirixijski karavani, fijakeri, autobusi i kamioni natovare-ni drvetom i drvenom gra|om iz go~kih, èqinskih, rado~elskih,gledi}kih i kotleni~kih {uma, vre}ama p{enice, kukuruza, je~mai drugih ìtarica iz pomoravskih i gruànskih sela, korpama odpru}a prepunim vo}a, gro`|a i povr}a iz trsteni~kog kraja i sl.Jedni pored drugih i jedni prema drugima kretali su se seqaci u{tavqenim opancima i suknenom odelu sa {ajka~om ili {ubaromna glavi, trgovci u modernim {tofanim odelima, uredno izbrija-

74

_________________________

15 „Dràvnim putovima“ smatrani su „oni javni putovi koji sluè javnom saobra-}aju izme|u pojedinih krajeva dràve, ili ih vezuju sa glavnim saobra}ajnim pu-tovima susednih zemaqa ili glavnim pristani{tima, kao i oni putovi koji su izdrugih razloga naro~ito va`ni za dràvu“. – Zakon o dràvnim putovima sa za-konom o nedràvnim putovima i uredbama i pravilima za wihovo izvr{ewe, Be-ograd, 1930, 9.16 Isto, 12–13.17 „Banovinski putovi I reda“ predstavqali su „javne putove koji sluè glavnomesaobra}aju na teritoriji dveju ili vi{e banovina, ili koji su od naro~ite va-`nosti za saobra}aj u banovini“, dok su „javni putovi koji sluè glavnom saobra-}aju izme|u va`nijih mesta u banovini ili koji vezuju ova mesta sa putovima vi-{eg reda“ bili rangirani u „banovinske putove II reda“. – Isto, 24.18 Isto.

ni i pod{i{ani sa {e{irom ili ka~ketom, industrijski i zana-tlijski radnici u potrazi za zaposlewem i sli~no.

Dobre drumske komunikacije omogu}ile su otvarawe nekolikoautobuskih linija koje su Kraqevo povezivale sa susednim varo{i-ma i Beogradom. Prvo saobra}ajno preduze}e u Kraqevu, koje je vr-{ilo organizovani prevoz putnika i robe autobusom, osnovali su1924. godine orta~ki Blagoje Marinkovi} i Velimir – Veqa Milo-vanovi}. Wihov autobus, koga su deca zbog slike popularnog Dizni-jevog junaka nacrtane na wegovim stranicama, zvala „Miki Maus”,raspolagao je sa 12 sedi{ta i imao je to~kove sa punim gumama.Wegova polazna i dolazna stanica nalazila se ispred kafane „Evro-pa”, a saobra}ao je prema potrebama putnika, naj~e{}e do susednihbawa – Mataru{ke i Vrwa~ke i manastira @i~e.19 Tokom 1930. godi-ne iz Kraqeva su, na relaciji Kraqevo – Ra{ka – Kosovska Mitro-vica, svakodnevno kretali autobusi Dragoslava Milosavqevi}a iVojislava Nedi}a.20 Iako je pu{tawem u saobra}aj èlezni~kih pru-ga Kragujevac–Kraqevo i Kraqevo – Ra{ka – Kosovska Mitrovica,krajem tre}e i po~etkom ~etvrte decenije pro{log veka, dobio zna-~ajnu konkurenciju i osetno stagnirao, autobuski saobra}aj i daqeje ostao zna~ajan ~inilac, posebno u letwem periodu, u vreme traja-wa turisti~ke sezone u Mataru{koj i Vrwa~koj Bawi.21

Konkurencija èleznice negativno se odraàvala i na odr-àvawe pojedinih putnih pravaca, posebno relacije Kraqevo–Ra-{ka, o ~ijoj zapu{tenosti je sredinom juna 1940. godine „Politi-ka“ pisala: „Ovda{wi kanali zatrpani su i u travu zarasli, a namnogim mestima sru{ilo se kamewe sa strmih strana koje niko ine pomi{qa da skloni.“22

U periodu izme|u dva svetska rata na kraqeva~kim ulicama mo-gla su se, osim vojnih i motornih vozila trgova~kih putnika koji supose}ivali ovda{we trgovinske radwe, videti i vozila pojedinihimu}nijih me{tana, koja su svojom vo`wom i izgledom izazivala uzbu-|ewa i divqewa, posebno dece.23 U tom vremenu i takvoj sredini moto-cikl ili automobil nije predstavqao samo tehnolo{ku pomodnost i

75

_________________________

19 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Od diliànse do prvog voza, „Ibarske novosti“,16. XII 1982, 8.20 Almanah {ematizam Zetske banovine, Sarajevo, 1931, 112.21 U 1932. godini iz Kraqeva je svakoga dana imao po jedan povratni autobuski po-lazak prema Kragujevcu i prema Ra{ki. – Op{ta dràvna uprava – banovine, srezovi,op{tine..., 333.22 Jedinstven slu~aj sa Ibarskim putem od Kraqeva do Ra{ke, „Politika“, 20. VI1940, 10.23 Jedan od svojevrsnih doga|aja koji je izmamio brojne znatièqnike na gradskeulice bio je i prolazak karavana od oko 100 automobila sa ~lanovima rumunskog„Auto-kluba“, 3. juna 1930. godine, koji su na svom proputovawu kroz Jugoslavijupro{li Kraqevom u pravcu â~ka. – Dr Jaroslav Da{i}, Ekonomska kriza u~a~anskom kraju 1929–1933, â~ak, 1986, 173.

statusni simbol, ve} je bio svojevrsni simbol modernizacije, napret-ka i kretawa ka Evropi i svetu. Prve poratne godine na kraqeva~kukaldrmu pristigla su tri motocikla. Najpre je neki `elezni~ar na-bavio „vanderera“, tzv. kaji{ara, kod koga se to~ak, umesto lancem,pokretao kaji{em, a ubrzo su se motociklima podi~ili jo{ i DragiKlonfer i trgovac Miro Vukovi}. Prava manija motociklizma za-hvatila je Kraqev~ane u drugoj polovini 30-ih godina XX veka, kadaje u varo{i bilo registrovano desetak razli~itih tipova motocika-la: „Saks“, „NSU“, „DKV“, „PUH“, „ILO“ i dr.24

Voza~ka dozvola Blagoja Marinkovi}a

Kao vlasnici prvih automobila u Kraqevu nakon rata ostali suupam}eni Blagoje Marinkovi} i lekar Rade Blagojevi}. Kako je automo-bil predstavqao stvar presti`a, to su pojedini trgovci, ugostiteqi, in-dustrijalci i, re|e, zanatlije, izdvajali pozama{ne sume novca kako bi„zaseli“ za volan.25 Ispred wihovih lokala mogli su se videti parkirani

76

_________________________

24 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, „Ibarskenovosti“, 23. XII 1982, 8.25 Ako se ima na umu to da je 30-ih godina XX veka automobil ko{tao koliko ipristojno opremqena dvosobna ku}a u Beogradu, mogu}e je sagledati veli~inu in-vesticije zvanu „{oferirawe“. – Od statusnog simbola do javnog prevoza, „Auto svet“,28. III 2003, 6.

automobili raznih marki i tipova, kao na primer: „fijati“ 501, 502 i 503,„ford“ – „pedala{“, kod koga su brzine mewane pomo}u pedale, „{evro-let“ – „trobrzinac“, „opel“, „lasald“, „AGE“, „vilus“, a svojom superluk-suzno{}u i prefiwenim oblikom odlikovao se ameri~ki „bjuik“ PetraBogavca. U godinama pred Drugi svetski rat svojim voznim parkom, u ko-me su se nalazili „opel admiral” zatvorenog tipa i „opel kapiten” kabri-olet, mogao se podi~iti i bogati industrijalac Miqko Petrovi} Rià.26

„Ve}inom su to bili kabrioleti sa krovom od platna koji se navla~io, ibez grejawa. Kada po~ne zima ili mrazevi, automobil je malo ko koristio.Oni odva`niji strpali bi u auto vi{e osoba nego {to ima sedi{ta, kakobi im bilo toplije, a voza~u i pored rukavica ruke su trnule od hladno-}e.“27 Ipak, jedinstvena pojava izraèna kroz mogu}nost upravqawa nadprostorom i brzinom, davala je osobi koja je vozila ose}aj mo}i i slobo-de, tako da je vo`wa predstavqala neskriveni izazov za mnoge.

Sredinom ~etvrte decenije XX veka op{tinska uprava je, za pra-we ulica i ga{ewe poàra, pribavila kamion cisternu marke „ford“i jedan polovni automobil ~iju marku ne znamo, a koji je naj~e{}e upo-trebqavan za prevoz vatrogasaca na mesto poàra.

Krajem 20-ih godina XX veka gorivo, sredstva za podmazivawe,rezervne delove i ostale potrep{tine za motorna vozila nabavqanisu na dvema benzinskim pumpama – jednoj koju je drào Vladimir Ili}(„Shell“), i drugoj, u glavnoj ulici, vlasni{tvo Svela Bugar~i}a („Stan-dard oil“), dok su kvarove otklawali u „Autogaraì“ Blagoja Marinko-vi}a ili kod automehani~ara Pavla Si~a.28

Porast broja automobila u gradu uzrokovao je jo{ jednu mo-dernizacijsku novinu – pojavu auto-taksija. Kao prvi kraqeva~kitaksisti pomiwu se ruski emigranti Ivan Karasev i izvesni Ana-tolij. Oni su sa svojim limuzinama od 1933. godine postali konku-rencija fijakeristima – @ivku Aqku, Ratku, Jablanu, Isidoru,Miloradu Vesovi}u, ~ika Rajku i drugima koji su, zavaqeni na ko-~ija{kom sedi{tu, strpqivo sa~ekivali putnike na èlezni~kojstanici ili gradskom trgu.29 Ipak, za razliku od Beograda gde su se„fijakeri izgubili i sa ulica oti{li u legendu“, u Kraqevu suoni i daqe mawe-vi{e zadràli primat, jer je cena prevoza wimabila jeftinija.30 Posebno puno posla fijakeristi su imali u pro-

77

_________________________

26 Zorica M. Petrovi}, ôvek zvani Rià, Kraqevo, 1995, 149.27 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, „Ibarskenovosti“, 23. XII 1982, 8.28 IAK, Udruèwe zanatlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950, kutija br. 42,Dopis Uprave Udruèwa zanatlija sreza ì~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II1941; Godi{wak Automobilskog Kluba Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za1927. godinu, Beograd, 1927, 271. 29 Prvi auto-taksi u Srbiji „postavio je“ 1910. godine u Beogradu inèwer AndraS. Risti}.30 P. J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918–1941…, 141.

le}e i jesen, u dane svadbenih veseqa, kada su ulicama prevozilisvatovske povorke.

„Garaà Marinkovi}“ u Kraqevu

Porast broja motornih vozila u gradu i intenzivirawedrumskog saobra}aja, pored svojih modernizacijskih odlika, ima-li su i drugu dimenziju, izraènu u saobra}ajnim nesre}ama ~ijatragi~nost je, kod qudi do tada nenaviknutih na ovakav na~instradawa, izazivalo i „antiautomobilsko” raspoloèwe. Nizaknivo saobra}ajne kulture, oli~en pre svega u bahatosti pojedinih,i onako malobrojnih, ~esto nedovoqno vi~nih voza~a, koji su na-kon „~a{ice“ osiono demonstrirali snagu svojih „ma{ina“, izazi-vao je revolte i kritizerski odnos javnosti. Jedan takav nemio do-ga|aj desio se u ve~erwim satima 1. avgusta 1938. godine, kada jepripiti voza~ vojnog kamiona te{ko povredio Jakoba Bluma, ~la-na jedne artisti~ke grupe koja je gostovala u Kraqevu. Ovaj inci-dent je toliko revoltirao gra|ane okupqene na centralnom grad-skom trgu da je umalo do{lo do lin~ovawa nesavesnog {ofera, ko-je je, na jedvite jade, spre~ila àndarmerija. O ovom incidentu{tampa je pisala: „1. avgusta oko 10 ~asova, kada je na ulicama bi-lo najvi{e sveta, desio se jedan tragi~an slu~aj. Tom prilikom te-{ko je nastradao artista Jakob Blum. Mladi Jakob pripadao je ar-tisti~koj grupi Roberta Klenere i Hilde Aksman. On je ju~e sawima doputovao iz Trstenika, gde su dràli predstavu. Po{to sudobili dozvolu od op{tine da na Trgu izvode predstave to su po-~eli da podiù stubove potrebne za ve`be. Uz pomo} nekoliko

78

radnika oni su podigli jedan stub. Na vrhu jednog stuba koji je biovisok 12 metara nalazio se Jakob. Sav posao obavqao se u mraku jersu se bojali da im deca ne smetaju. U jednom momentu nai{ao je voj-ni teretni kamion vrlo velikom brzinom i uga{enih farova. Ro-bert Kelner, koji je prvi primetio kamion, po~eo je da vi~e {o-feru da zaustavi auto, ali pijani {ofer nije na to obratio pa`wuve} je svom snagom naleteo na stub, koji se sru{io na zemqu. Sastubom se sru{io i nesre}ni Jakob. [ef atristi~ke grupe molioje {ofera da te{ko povre|enog mladi}a prenese u bolnicu, ali jeovaj cini~ki doviknuo: ’Ja odoh, Adio Mare!’ (...) Tek posle 15 mi-nuta nesre}ni mladi} prenesen je drugim kolima u bolnicu. Jakobje stalno u nesvesnom stawu.“31

Od ogromnog zna~aja za Kraqevo i wegovo uè gravitacionopodru~je, posebno za razvoj privrede, bilo je pu{tawe u saobra}ajèlezni~ke pruge Kragujevac–Kraqevo, 22. decembra 1929. godine,kada je ono, preko Lapova, dobilo direktnu èlezni~ku vezu sa Be-ogradom i daqe sa Evropom.32 O ovom doga|aju, na koji su Kraqev-~ani ~ekali vi{e od 30 godina, od kada datiraju prve zvani~ne ini-cijative za izgradwu ove pruge, kao deonice zami{qene „Jadranskeèleznice“, koja bi povezivala Beograd sa Jadranskom obalom,33

specijalni izve{ta~ „Politike“ dolaze}i vozom iz pravca Kragu-jevca, zapisao je: „Prolazi se pored vojnih hangara, fabrike avion-skih motora, velike lokomotivske i vagonske radionice i ulazi ukraqeva~ku stanicu i{aranu mnogobrojnim kolosecima. Sama sta-ni~na zgrada je veoma lepa i dosta prostrana. Stanica ima dva pe-rona i pode{ena je tako da s jedne strane prima i otprema putni~-ki saobra}aj normalnog, a s druge uzanog koloseka. Dosada{wa sta-nica uzanog koloseka osta}e samo za manipulaciju robe. Na 200 me-tara udaqenosti od stanice u pravcu ka Ra{ki s desne strane se na-lazi velika moderna loìonica, vodocrp za snabdevawe lokomoti-va vodom i okretnica za lokomotive i vagone.

79

_________________________

31 Mladi artista pao sa stuba visokog 12 metara, „Narodna samouprava“, 5. VIII 1938, 3.32 Trasirawe pruge Kragujevac–Kraqevo izvr{eno je 1926, a gra|evinski radovisu izvo|eni od 1927. do 1929. godine. Probni vozovi pu{teni su u saobra}aj sre-dinom juna 1929. godine. – Milorad Jevti}, „Pruga Kraqevo–Ra{ka“, Godi{wakJugoslovenskih dràvnih èleznica 1931–1932, Beograd, 1931, 37.33 O zna~aju izgradwe „Jadranske èleznice“, koja bi Beograd preko Lapova, Kra-gujevca, Kraqeva, Ra{ke, Kosovske Mitrovice, Kola{ina, Podgorice, Virpaza-ra i Budve povezivala sa obalom Jadrana kod Tivta, narodni poslanik iz â~an-skog okruga Anta Radojevi} u Narodnoj skup{tini je, pored ostalog, naglasio:„Jer, mi smo za vreme rata izgubili Srbiju onog dana kad su nam presekli èle-zni~ke komunikacije kod Vrawa. Da smo imali prugu pre rata koja bi i{la pre-ko Ibarske doline, mi ne bi smo imali milion `rtava koje smo izgubili u Alba-niji.“ – Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca, redovan saziv za 1921/22 godinu, IV kwiga, Beograd, 1922, 666.

Nova zgrada èlezni~ke stanice u Kraqevu, po~etkom 30-ih godina

Pri izradi reda vo`we za novi deo pruge od Kragujevca doKraqeva vodilo se naro~ito ra~una o skra}ivawu vremena putova-wa kao i o komotitetu putnika od Beograda do Kraqeva i obratno.U tu svrhu uvedena su „direktna kola koja }e iz Beograda za Kra-qevo polaziti kao posledwa tri vagona voza br. 116 u 14,15 ~asova,a iz Kraqeva za Beograd opet kao posledwa tri vagona voza br.5033 koji otuda polazi u 20 ~asova. U oba pravca i}i }e kao direkt-na kola po jedan vagon I i II klase i po dva III klase. Iz Lapova zaKraqevo ima u toku 24 ~asa (i obratno) po dva lokalno-me{ovitavoza sa polaskom iz Lapova u 4 i 10,05, a iz Kraqeva u 6,05 i 20 sa-ti. Osim ovih uvedeno je za slu`benu potrebu èleznica i jedanmanipulativni voz u oba pravca, a za prevoz bruta jo{ dva para te-retnih vozova. Ovaj red vo`we vaì do 15. 5. 1930“34.

Vreme putovawa do Beograda, udaqenog prugom 193,90 km, iz-nosilo je ne{to vi{e od pet ~asova.

Izgradwom pruge Kosovska Mitrovica – Ra{ka – Kraqevo1931. godine, Kraqevo je dobilo èlezni~ku vezu sa Kosovom iMetohijom, Skopqem i Solunom, {to je umnogome pospe{ilo iz-voz agrarnih i proizvoda drvarske industrije iz @i~kog i sused-nih srezova.35 Ono je postalo va`no ~vori{te na èlezni~koj ma-pi Jugoslavije. Na wegovoj èlezni~koj stanici i u Loìonici je1. marta 1937. godine bilo upo{qeno 173 radnika i ~inovnika, a na

80

_________________________

34 Danas je sve~ano otvarawe èlezni~ke pruge Kragujevac–Kraqevo, „Politika“,22. XII 1929, 5.35 Petar Milenkovi}, Istorija gra|ewa èleznica i èlezni~ka politika kodnas (1850–1935), Beograd, 1936, 361–366; J. S. Nikoli}, Istorija èleznice Srbi-je..., 312–314.

wu je sredinom 1939. godine prispevalo 18 putni~kih vozova dnev-no, od kojih je tri saobra}alo na relaciji Skopqe–Beograd, tri odBeograda ka Skopqu, ~etiri od â~ka prema Stala}u, ~etiri izStala}a za â~ak i po jedan od Beograda do Kraqeva i od Kraqe-va do Trstenika i obratno.36

Oktobra 1936. godine zapo~eti su radovi na izgradwi prugenormalnog koloseka od Kraqeva do â~ka. Ona bi, prema elaboratuMinistarstva saobra}aja, predstavqala deonicu zami{qene prugekoja bi se od â~ka nastavqala preko Vaqeva, Tuzle i Doboja i do-sezala do Bawa Luke, gde bi bila povezana sa tzv. unskom prugom ko-jom bi se potom, preko Biha}a i Knina, stizalo na Jadransko morekod Splita.37 Zahvaquju}i kreditu od trideset miliona dinara rado-vi su izvo|eni ubrzano, i ve} u jesen 1939. godine ona je bila osposo-bqena za saobra}aj. Istovremeno vr{eno je i trasirawe za izgradwunormalnog koloseka od Kraqeva do Kru{evca kako bi se na taj na-~in „omogu}ila brzina vozova od blizu 100 kilometara na sat“.38

Iz Kraqeva se èleznicom moglo putovati i, preko Sokoqe,na Go~, 18 kilometara dugom uskotra~nom prugom {irine kolosekaod 0,60 metara, koju su radi eksploatacije {umskih kompleksa oveplanine i @eqina, tokom Prvog svetskog rata izgradili austro-ugarski okupatori.39 S obzirom na slab kvalitet koloseka ove pru-ge, usled ~ega su lokomotive i vagoni ~esto „beàli“ iz wega, pro-uzrokuju}i sijaset lak{ih i teìh nezgoda, neretko i sa smrtnimposledicama, Ministarstvo saobra}aja ju je izdvojilo iz svog reso-ra i upravu nad wom poverilo Ministarstvu {uma i ruda, a ono je

81

_________________________

36 Izvod iz reda vo`we, „Narodna samouprava“, 7. VIII 1939, 4; Godi{wak Jugoslo-venskih dràvnih èleznica 1937, Subotica, 1937, 76–78.37 Otpo~ela je izgradwa normalne pruge Kraqevo–â~ak, „Politika“, 20. X 1936,8; Izgradwa nove èlezni~ke pruge Kraqevo – Bawa Luka, „Politika“, 27. I 1939,6; Privode se kraju radovi na pruzi normalnog koloseka Kraqevo–â~ak, „Prav-da“, 28. III 1939, 8.38 Novoizgra|ena pruga Kraqevo–â~ak bila je karakteristi~na po tome {to suprilikom wene izgradwe kori{tene stare {ine kra}e duìne „od kojih }e se podva komada zavarivawem nastavqati. Ovo }e biti novina kod nas, jer ovaj na~inje jo{ u studirawu i praksa ima da pokaè vrednost ovog opita“. – Radovi na iz-gradwi pruge normalnog koloseka Kraqevo–â~ak nalaze se u zavr{noj fazi,„Politika“, 12. III 1939, 26.39 U toku okupacije na teritoriji Kraqevine Srbije izgra|eno je nekoliko stotinakilometara èlezni~kih pruga razli~itog koloseka. Tako su podignute pruge kolo-seka 0,60 metara: General Hanri – Ki~evo – Ohrid (234 km), Gradsko–Bitoq (135 km),Alinci–Sviwi{te (50 km), General Hanri – Radu{a (23 km), Dubravica–Kostolac(14 km), Obili}evo–Naupara (16 km), Kraqevo–Go~ (19 km) itd. – Stenografske be-le{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca – redovan saziv za1925/26. godinu, II kwiga (od XXIII do L redovnog sastanka), Beograd, 1926, 23.

potom ustupilo na kori{}ewe industrijalcu Miqku Petrovi}uRiì, koji je imao koncesije na eksploataciju go~kih {uma.40

Napredak u sferi drumskog i èlezni~kog saobra}aja uneo jevelike promene u dotada{wi ìvot gra|ana, a naro~ito stanovni-{tva sa seoskog podru~ja. Du` puteva i uz èlezni~ke stanice po-~ele su da ni~u kafane kao svrati{ta i odmori{ta umornih put-nika. U wima se razgovaralo, razmewivane su novosti, misli iideje. Seqak, ~iji vidici su retko sezali van obrisa seoskog ata-ra, na putu ili u vozu susretao je qude koji su ìveli kilometri-ma daleko, slu{ao razli~ite dijalekte, upoznavao druga~iju no-{wu, modernu ode}u i cipele i sli~no, {to je izazivalo prelomeu wegovoj svesti i budilo nove te`we.

Sa dosta pote{ko}a nakon Prvog svetskog rata obnovqen je irad kraqeva~ke po{tansko-telegrafske stanice koja je, u to vreme,bila pod nadle`no{}u beogradske Direkcije po{ta i telegrafa.Prema podacima iz 1920. godine, weno osobqe ~inilo je ~etvoro ~i-novnika: Borivoje Milo{evi}, upravnik, Angelina Milo{evi},po{tar II klase, Dimitrije A}imovi}, po{tar IV klase i RadisavMilutinovi}, kondukter IV klase.41 Preko we se obavqao pismono-sni, telegrafski i paketski saobra}aj sa svim delovima zemqe ionim inostranim dràvama sa kojima je Kraqevina Srba, Hrvata iSlovenaca imala ratifikovane sporazume o po{tansko-telegraf-skim uslugama. Ne moè se sa sigurno{}u re}i kada je u Kraqevu us-postavqen telefonski saobra}aj, tek ~iwenica je da je 1929. godinepri ovda{woj po{ti bilo registrovano 35 telefonskih prikqu~a-ka. Ako se ima na umu da je u Kraqevu tada ìvelo oko 3.800 stanov-nika, moè se zakqu~iti da je na jedan telefonski broj dolazilooko 120 qudi, {to ga je u onda{wim prilikama svsrstavalo me|urazvijenije gradove Jugoslavije.42 Tehni~ke mawkavosti wene cen-

82

_________________________

40 Prema izjavi nekada{weg ~uvara ove pruge Pavla Mirjani}a, „bilo je i pretu-rawa voza i ’beàwa vagona’. Zbog ovoga izginulo je mnogo naroda – putnika i è-lezni~kih radnika. Po slobodnoj proceni izginulo je preko 100 qudi, èna i de-ce. êsto je na padovima pruge spu{tano po dvadeset i vi{e vagona bez lokomo-tive, samo sa ko~ni~arima – akordantima. Jednom prilikom kod takvog spu{ta-wa, odjednom je poginulo devet qudi, a jedan je ostao doìvotni invalid“. – Na-vedeno prema: Dobrivoje Govedarica, @elezni~ari Kraqeva, radnici, revoluci-onari, graditeqi, Beograd, 1977, 14.41 Dràvni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. koja jeprosta, Beograd, 1921, 803.42 Telefonske brojeve imali su: Aerodromska uprava „Vazduhoplovno-tehni~kogzavoda“, Sreska bolnica, @andarmerijska stanica, @elezni~ka stanica, kan-celarija „Ibarskih rudnika“, Komanda 19. artiqerijskog puka, „Kopaonik“ A. D.,preduze}e „Lid“, „Kraqevski trgova~ki kreditni zavod“, Sekcija za gra|ewepruge Kraqevo–Kragujevac, Sekcija za gra|ewe @elezni~ke radionice za po-pravku vagona, Sreski rasadnik, Na~elstvo sreza @i~kog, „Privredna banka“,Op{tinski sud, preduze}e „Stojadinovi} D. M.“, Tehni~ko preduze}e „Labor“,

trale bile su povod ~estim protestima telefonskih pretplatnika,a posluìle su i kao svojevrsni „materijal“ ovda{wem humoristi-~aru koji je zapisao: „Na{a telefonska centrala najboqa je {kolaza usavr{avawe – u prislu{kivawu tu|ih razgovora“.43 Do znatnogunapre|ewa po{tanskog saobra}aja, prenosa pisama i paketa, presvega, izme|u Kraqeva i drugih delova Jugoslavije, do{lo je nakonotvarawa ̀ elezni~ke pruge Kragujevac – Kraqevo – Ra{ka – Kosov-ska Mitrovica, 1929–1931. godine. Na ovaj na~in vreme prevoza po-{iqki prema Beogradu i Skopqu umnogome je skra}eno.44

Na osnovu „Uredbe o organizaciji PTT slu`be“ iz maja 1934.godine, kraqeva~ka po{ta je svrstana u tre}u kategoriju, kojoj su,pored ostalih, pripadale i po{te u Kru{evcu, â~ku, Uìcu, Ko-sovskoj Mitrovici i Ra{ki. Weni {alteri bili su otvoreni uletwem reìmu rada od 7 do 21, a u zimskom od 8 do 20 ~asova.45 Po-~etkom septembra 1939. godine postignut je i zna~ajan napredak utelefonskoj komunikaciji: „Do pre dva dana na telefonski razgo-vor sa Beogradom ~ekalo se po nekoliko sati, a bilo je vi{e slu-~ajeva da se Beograd ne moè dobiti u toku celog dana. Sve ovo te-{ko je poga|alo privredni i kulturni razvoj ovog kraja. Danas,pak, prava je radost govoriti sa Beogradom. Treba samo videti ka-kvom se brzinom danas ovaj dobiva i govori obavqaju, pa da se pra-vilno oceni uloga telefonskog saobra}aja koji u posledwe vremei kod nas pokazuje stalni porast i postepeno teì da zauzme prvomesto u privrednom i kulturnom razvoju na{e zemqe.“46

ZANATSTVO

Izloèno bezobzirnoj pqa~ki od strane okupacionih vlasti,zanatstvo je jedna od privrednih grana koja je tokom Prvog svetskograta i austrougarske okupacije skoro potpuno zamrla. Oskudica ar-hivske gra|e onemogu}ava sagledavawe stawa zanatstva Kraqeva uovom periodu u potpunosti. Ipak, moè se slobodno ustvrditi da su

83

________________________________________________________________________________________________________________

Tehni~ko preduze}e „VAO“, Uprava Ratarske {kole, Finansijska uprava, teh-ni~ki biro „Lazar Kosti} i Mil. Anti}“, hotel „Beograd“, hotel „Pariz“, gvo-`|arski trgovac Gligorije Tere{~enko, trgovac Qubomir Radovi}, „Radovano-vi} Isidor i Sin“, „\or|evi} Cvetko i Sinovi“, trgovina „Matovi} i Crv~a-nin“, trgovina „Vukovi} Radojko i Komp.“, trgovac Nikola Kneèvi}, trgovacBudimir Ili}, gvo`|arski trgovac Radowa Mitrovi}, trgovac Qubomir \oki}i trgovac Nikola Bugar~i}. – Telefonski imenik 1929, Beograd, bez godine izda-wa, 321–322.43 Uzgredice, „Kraqevski glasnik“, 16. XI 1933, 2.44 êrgari ili po{tanska kola, „Vreme“, 12. IX 1936, 5.45 Podela po{ta, telegrafa i telefona i po{tansko carinskih magacina, „Slu-`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 15. V 1934.46 Kraqevo je dobilo direktnu telefonsku vezu sa Beogradom, „Narodna samo-uprava“, 9. IX 1939, 3.

mnoge zanatlije u obnovi svojih radwi kretale iz po~etka. Brojnesu pote{ko}e na koje su pri tom nailazili (nedostatak alata i si-rovina, osiroma{eno trì{te), a jedna od najkrupnijih bila je po-mawkawe obrtnog kapitala jer su im banke nerado odobravale kre-dite, a ukoliko bi ih i odobrile to bi naj~e{}e bilo pod jako ne-povoqnim uslovima. Blagodare}i pove}anoj potrebi za zanatskimproizvodima i uslugama, kao i olak{avaju}im okolnostima da je zaprotokolisawe radwe bilo potrebno izdvojiti 200-300 dinara, a dasu se osnovni inventar, alat i potreban materijal mogli nabavitiza dve-tri hiqade, zanatstvo u Kraqevu je u prvim posleratnim go-dinama relativno brzo oìvqavalo.47 Da bi se za{titili od utica-ja industrijske konkurencije, zanatlije organizovane u esnafe pri-begavale su osnivawu zanatskih zadruga kao proizvodno-organiza-cionih oblika. Tako su 1919. godine obu}ari oformili „Prvu obu-}arsku zadrugu“ koja je udruìvala deset majstora i osam radnika, aidu}e godine nastala je „Prva opan~arska zadruga“ u koju je stupilotako|e deset majstora i osam radnika.48

U 1927. godini u Kraqevu je bilo registrovano 23 vrste zana-ta i 170 zanatskih radwi, i to: 25 opan~arskih, 18 abaxijskih, 18 ko-va~kih, 14 obu}arskih, 14 pekarskih, 11 berberskih, 10 kroja~kih,10 kolarskih, osam mesarskih, {est bojaxijskih, {est zidarskih,pet stolarskih, ~etiri bravarske, ~etiri limarske, tri fotograf-ske, tri ~asovni~arske, tri firmopisa~ke, dve jorganxijske, dvemehani~arske, dve ba~varske i po jedna lon~arska, potkiva~ka ikobasi~arska.49 Pribli`no 36% zanatskih radwi ~inile su opan-~arske, abaxijske i kova~ke radwe, ~ija klijentela je uglavnom bi-lo seqa~ko stanovni{tvo, zbog ~ega je razvoj zanatstva u velikojmeri zavisio od plate`ne mo}i ovog socijalnog sloja.

Velika ekonomska kriza krajem tre}e i po~etkom ~etvrtedecenije XX veka ostavila je zna~ajnog traga u stawu i strukturizanata. Opadawe potro{a~ke kupovne mo}i, posebno seqa{tva,fiskalna optere}enost, nagomilana dugovawa, izraèna konku-rencija industrijske robe, rad pojedinaca koji nisu imali proto-kolisane radwe, posebno zanatlija na seoskom podru~ju, i niz dru-gih okolnosti, doveli su ovu privrednu granu u nezavidan poloàj.Jedan broj zanatlija zatvorio je svoje radwe i zaposlewe potra-ìo u industrijskim preduze}ima, Fabrici aviona pre svega, dokje deo wih poku{avao da se ~vr{}im unutarstrukovnim poveziva-

84

_________________________

47 Dr Milica Milenkovi}, „Obnavqawe privrednog ìvota...“, 173.48 Opan~arska zadruga rasformirana je 1922, a obu}arska 1925. godine. – Dr D. Mi-lanovi}, Kraqevo i wegovo uè…, 60; Dr Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ki esna-fi, Kraqevo, 1995, 155.49 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinui poqoprivredu, Beograd, 1928, 708.

wem u okviru esnafa ili udruìvawem sa siroma{nim radnicimau zanatsko-proizvodne zadruge, izbori za povoqnije uslove poslo-vawa. Na taj na~in u periodu od 1931. do 1937. godine u Kraqevu jeformirano {est zanatsko-proizvo|a~kih zadruga: Prva stolarska(1931), Prva pekarska (1931),50 Druga opan~arska (1934), Kroja~ka(1934), Abaxijska (1936) i Druga stolarska (1937).51 Pa ipak, upr-kos evidentnim poreme}ajima, moè se re}i da je kraqeva~ko za-natstvo, u pore|ewu sa zanatstvom u drugim delovima jugosloven-ske dràve, usled intenzivne investicione aktivnosti, tj. izgrad-we Fabrike vagona i puta i èlezni~ke pruge Kraqevo–Ra{ka ipoja~anog doseqavawa stanovni{tva, u velikoj meri lak{e podne-lo breme krize.52 Prema nepotpunim podacima iz 1934. godine, le-pezu kraqeva~kog zanatstva ~inilo je 25 vrsta zanata upra`wava-nih u 149 protokolisanih zanatskih radwi. Wihova struktura bi-la je: pekarskih 40, abaxijskih 16, stolarskih 12, obu}arskih 11,kroja~kih devet, mesarskih devet, kova~kih {est, potkiva~kih ibravarskih po pet, bojaxijskih i sedlarskih po ~etiri, limarskih,mehani~arskih i lon~arskih po tri, poslasti~arskih, soboslikar-skih, gra|evinarskih, uàrskih, ~asovni~arskih i kazanxijskihpo dve i po jedna ba~varska, jorganxijska, tka~ka i elektroinsta-laterska radwa.53

O{tricu socijalne borbe zanatlije su usmeravale prema„nelojalnoj konkurenciji“, tj. prema onima koji su poslovali bezpotrebne stru~ne kvalifikacije i dozvole nadle`nih vlasti iprema filijalama pojedinih industrijskih preduze}a ~ija roba jebila konkurentnija od wihove. Pojedinci koji bi, poput berberi-

85

_________________________

50 O trogodi{wem radu ove zadruge wen nekada{wi ~lan Voja \erkovi} pisao je:„Wu su osnovali 10 zanatskih majstora i 2 radnika zanatlije. Svaki ~lan zadrugeuneo je svoj alat koji je imao i obavezni ulog od 500 din., a zadrugar koji je imaovi{e novca davao je i pozajmicu zadrugi. Prvih mesec dana zadrugari su radilibez plate, a kasnije plata se kretala od 30-40 din. dnevno, dobit je deqena na kra-ju godine. Zadrugar koji nije hteo da podigne dobit, unosio je svoj deo u zadrugukao svoj ulog. Osniva~ zadruge i wen predsednik bio je Voja Raki}evi}. Razlogudruìvawa u zadrugu bio je veliki porez a i da poboq{amo svoje ìvotne uslo-ve. Radno vreme u zadruzi je 10 ~asova. (...) Pekarska zadruga rasformirana je1934. g. Razlog je to {to je vlast ograni~avala rad zadruge i {to me| zadrugari-ma je izbila nesloga. Bilo je nesavesnih radnika koji su dozvolili da ih spoqaprivatni poslodavci zavade jer im je zadruga smetala kao konkurencija.“ – IAK,Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Izja-va Voje \erkovi}a, pekarskog radnika iz Kraqeva, II/797.51 Isto, Izjava @ivote Mitrovi}a, drvodeqskog radnika iz Kraqeva, II/804; Dr D.Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè…, 60.52 Vladeta Radosavqevi}, „Privredni i komunalni razvoj“, Kraqevo i okolina,Beograd, 1966, 519.53 Privredni adresar Kraqevine Jugoslavije 1934–35, Beograd, 1934, 256, 313, 329,344, 354, 360, 369, 390, 418, 447, 488, 526, 593, 600, 606, 607, 627, 693, 714, 725, 735, 740,784, 834, 864, 887.

na \ure Igi}a, snizili cene svojih usluga ispod onih koje su biledogovorene na nivou esnafa, izlagani su bojkotu ostalih kolega.54

Kako za obavqawe berberskog zanata nije bilo potrebno mnogoskupocenog alata, a ni posedovawe lokala, to je Berberski esnafimao pune ruke posla da stane na put onima koji su obavqali ovudelatnost. Iz jedne od predstavki koju je ovaj esnaf upu}ivaoOkru`nom zanatlijskom esnafu saznajemo da je izvesni SretenVasi} oko deset meseci obavqao berbersku radwu „bez majstor-skog prava i bez protokolacije“, a Milutin Vrani} „zemqoradnikìve}i u Kraqevu koji nije probavio ni dana na berberskom zana-tu, bez ikakvih isprava radi, torbari od ku}e do ku}e, od radwe doradwe“.55 Berbere i „damen-frizere“ ugroàvao je i rad „vojnihberbernica“ u kojima su vojnici na odsluèwu vojnog roka bes-platno pruàli ove usluge: „Od ovakvih berbera oficiri i vojni~inovnici dobijaju pretplatne karte i to za cenu od 14 din. 10 nu-mera. Pored toga ovi vojnici idu po ku}ama, te brijaju ne samooficire i wihove ène, ve} i prijateqice tih oficira i oficir-skih èna. Na taj na~in veoma mnogo opada i smawuje se rad u salo-nima damen-frizera i berberskih radwi, {to sve ima za posledi-cu zatvarawe berberskih radwi u ve}ini slu~ajeva, po{to ovomnesolidnom konkurencijom nisu u stawu pravni majstori da odgo-varaju svojim gra|anskim obavezama pa i svoju porodicu da ishra-ne.“56 âk je i jedan tehni~ki novitet, ~ija je popularnost iz danau dan rasla umawuju}i na taj na~in promet u berbernicama, izazi-vao ù~na negodovawa. Bio je to ìlet, „koji se svuda i na svakommestu, po ulicama prodaje i to po 1 din. komad“, zbog ~ega su se izberberskog esnafa mogli ~uti apeli na nadle`ne da se uvoz i pro-

86

_________________________

54 O Igi}evom postupku stare{ina Berberskog esnafa, Milan Kosti}, obavestioje kraqeva~ku javnost: „10. ovog meseca odràna je konferencija berbera u kan-celariji Zanatlijskog esnafa. Konstatovano je da g. \ura Igi}, ovda{wi berbe-rin vr{i nelojalnu konkurenciju time {to je oborio cene {i{awu, brijawu idrugim berberskim radovima, a koji je glavni uzrok na{eg propadawa iz dana udan. Jednodu{no je osu|en takav wegov rad sa kojim je bojkotovan kako od straneposlodavaca tako i od pomo}nika. Re{eno je da se upozori po{tovano gra|anstvoda nije namera bila sastanka da podiè cene svome radu, ve} da stavi do znawa ka-ko je do sada pro{ao g. Igi} svojom nelojalnom konkurencijom. Kako i daqe po-ku{ava da svojim nesolidnim radom ometa nas u na{em razvijawu to, kao {to jenapomenuto, bojkotovan je time da nijedan od radnika ne}e da radi kod wega.“ –Konferencija berbersko-frizerskih pomo}nika u Kraqevu, „Kraqevski gla-snik“, 12. X 1933, 3.55 IAK, Udruèwe zanatlija sreza @i~kog, kutija br. 44, Dopis zastupnika ber-berskog zanata u Okru`nom esnafu Milana Kosti}a, Okru`nom zanatlijskomesnafu – Kraqevo, 7. XI 1933.56 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Ju-goslavije 13. i 14. septembra 1931. g., Beograd, 1931, 171.

daja ìleta u potpunosti zabrani, ili makar sankcioni{e viso-kim carinskim stopama.57

Bilo je i pojava da pojedine zanatlije preuzimaju poslovesrodnih zanata {to je dovodilo do sukoba i trzavica unutar zana-tlijskog staleà. Tako su u jesen 1934. godine vlasnici 11 kroja~-kih radwi uputili zahtev na~elniku sreza @i~kog da ih za{titiod abaxija „koje pored abaxijskog posla i trgovine obavqaju i kro-ja~ki posao, primaju poruxbine po meri i izra|uju odela od {to-fa iako na to nemaju zakonskog prava ni uslova jer je u opreci Za-kona o radwama u kome su poslovi i zanati precizno podeqeni“.58

Problemi prouzrokovani bespravnim radom i dono{ewe meraneophodnih za wihovo re{avawe, bili su predmet „Rezolucije“ za-natlija okupqenih u „Udruèwe zanatlija za srez ì~ki“ usvojene1. decembra 1934. godine prilikom proslave „Zanatskog dana“.„Jednoglasno konstatuju}i“ da je poloàj jugoslovenskog zanatstvapostao vrlo teàk i mole}i „sve merodavne ~inioce da u dana-{wim te{kim vremenima celishodnim merama pruè zanatstvu,kao najbrojnijem i najvi{e ugroènom gradskom staleù, svu po-trebnu za{titu“, zanatlije su zahtevale da „s obzirom na ogromnozlo koje predstavqa bespravan rad ne samo po legalno zanatstvo,ve} i po fiskalne interese dràve kao i po op{te privredne i so-cijalne interese, {to pre se donese poseban zakon o suzbijawu bes-pravnog rada kojim }e se bespravni rad energi~no goniti ustano-vqewem strogih mera protivu bespravnih majstora, a naro~ito od-uzimawem alata od svakog lica koje se zatekne u bespravnom oba-vqawu zanatskog rada“.59

U posebno nezavidnom poloàju nalazile su se zanatlije ko-je su izra|ivale obu}u i ode}u i koje je, osim bespravnog rada, naj-vi{e poga|ala konkurencija industrijske robe. Ekspanzija gumenei ostale obu}e, posebno one proizvedene u fabrici „Bata“60, kojaje svojim kvalitetom, modernim dizajnom i niskim cenama steklasimpatije jugoslovenskih potro{a~a, izazvala je èstoka negodo-vawa i proteste zanatlija. U pomenutoj „Rezoluciji“ od 1. decem-bra 1934. godine od vlade se traìlo da posebnom uredbom ograni-~i mogu}nost industrijskim preduze}ima da svoje prodajne objekte

87

_________________________

57 Isto.58 Zahtev su potpisali: Aleksandar \or|evi}, Du{an Jovi~i}, Bora Jakovqevi},Drag. Milovanovi}, @ivojin Joci}, Du{an M. \or|evi}, Stjepan Viskovi}, Mi-lo{ Stojanovi}, @ivota Lazarevi}, Mijat Mari} i bra}a Radosav i VasilijeMilovanovi}. – IAK, Udruèwe zanatlija sreza @i~kog, kutija br. 44, Zahtevkroja~kih majstora Na~elniku sreza ì~kog, 9. XI 1934.59 Isto, kutija br. 42, Rezolucija Udruèwa zanatlija za srez @i~ki, 1. XII 1934.60 Firma „Bata“ iz ~ehoslova~kog grada Zlina otvorila je 1932. godine fabrikuobu}e u Borovu a nakon toga lanac svojih prodavnica {irom Jugoslavije, izme|uostalog i u Kraqevu.

mogu otvarati samo u gradovima sa preko 50.000 stanovnika, i tosamo po jednu, jer ona „sa razgranatom filijalskom mreòm ugro-àvaju poloàj zanatlistva i celog sredweg staleà, guraju}i upropast hiqade samostalnih privrednih egzistencija, te je po-trebno da se ograni~i wihova svemo} kako bi se u smislu ~l. 23Ustava izbeglo stvarawe dru{tvenih suprotnosti“.61 Poput skorosvakog ve}eg mesta u Jugoslaviji, „Bata“ je i u Kraqevu otvorio uokviru svoje prodavnice, radionicu za opravku obu}e u kojoj su„sitne opravke“ vr{ene besplatno, stvaraju}i na taj na~in dodat-ne pote{ko}e mesnim obu}arima, opan~arima i papu~arima.62 Otome koliko je „Bata“ „uzburkao duhove“ svedo~i i ~iwenica da suoni 10. februara 1936. godine, u znak protesta, organizovali jed-nodnevni {trajk, upozoravaju}i da }e svoje radwe „zatvoriti i naduè vreme ako se wihovim molbama ne iza|e u susret“, apeluju}ina nadle`ne da se „pozabave radom ’Bate’ i u {to skorijem vreme-nu zabrane wegov {tetan rad po doma}e majstore“.63 „Problem Ba-ta” koji „{tetno uti~e na doma}u radinost” u Kraqevu, uo~avao jei dopisnik Centralnog presbiroa iz Ni{a.64 O~ajan poloàjopan~ara i opan~arskih radnika bio je predmet i Rezolucije upu-}ene po~etkom februara 1938. godine Ministarstvu socijalne po-litike, o ~emu je javnost bila upoznata putem novinskih stubaca:„Nezaposleni opan~arski radnici kao i majstori ~ije su radwepropale, odràli su konferenciju na kojoj se govorilo o te{kompoloàju u koji su zapali, traè}i mogu}nost da se wihova sada-{wa mu~na situacija u~ini sno{qivijom. Na konferenciji biloje vi{e govornika i svi odreda isticali su svoje te{ko stawe i~lanova svoje porodice. Govornici su nagla{avali da }e sada{witeàk poloàj nezaposlenih radnika i postradalih majstora po-stati jo{ mu~niji i za wih i za wihove porodice ako im se {to prene pritekne u pomo}.”65

Na poslovawe zanatlija koji su izra|ivali i vr{ili oprav-ke obu}e i ode}e uticale su i promene u na~inu odevawa, tj. novimodni trendovi koji su se odraàvali ne samo na gradsko, ve} u sveve}oj meri i na seosko stanovni{tvo. Narodna no{wa i tradici-onalna seoska ode}a (koùh, {areni prsluk i sl.) ustupali su sve

88

_________________________

61 IAK, Udruèwe zanatlija sreza @i~kog, kutija br. 42, Rezolucija Udruèwazanatlija za srez ì~ki, 1. XII 1934.62 Radionica kod Bate, „Kraqevski glasnik“, 19. X 1933, 4.63 Istog dana u zanak protesta svoje radwe zatvorili su i obu}ari u Uìcu, â~-ku, Vaqevu, Gorwem Milanovcu i Prilepu. – Kraqev~ani kaù ako se wihovimmolbama ne izi|e u susret da }e radwe na duè vreme zatvoriti, „Pravda“, 12. II1936, 8.64 AJ, 38, 6–22, Izve{taj dopisnika Centralnog pres-biroa iz Moravske banovi-ne o radu stranog kapitala na teritoriji banovine, 17. II 1937.65 Molba nezaposlenih opan~ara u Kraqevu, „Politika“, 1. II 1938.

vi{e prostora kaputima i drugim platnenim odevnim predmetimaizra|enim naj~e{}e u industrijsko-konfekcijskim pogonima, dokje {tavqeni opanak gubio trku sa gumenim ili cipelama „kao sa-vr{enijom i vi{e tra`enom robom od strane seqaka“.66

Ispred grn~arske radwe Stevana Nikoli}a, 20-ih godina XX veka

Nagomilani dugovi i nemogu}nost wihove otplate dovodilisu neke zanatlije do ste~aja, a da bi se poveriocima nadoknadilasredstva, ~esto se de{avalo da se imovina, pa ~ak i poku}stvo, po-jedinih prodaje na javnoj licitaciji. Tako je izvr{nim re{ewemKraqevskog prvostepenog suda od 10. juna 1931. godine, radi napla-te duga u iznosu od 10.948 dinara, koji je imao prema poveriocuStojanu Kastavi}u iz Beograda, abaxiji Radovanu Mitrovi}u odu-zeto i potom izlo`eno javnoj prodaji pred kafanom „ZlatniPrag“, 15 akcija „Kraqevske privredne banke“.67 Radi namirewaduga prema trgovcu Svetomiru Tomovi}u 25. februara 1935. godi-ne, organizovana je prodaja stvari opan~ara Milovana Puzi}a.Pred zainteresovanim kupcima kod hotela „Beograd“ na{lo se 72para opanaka, 800 raznih kalupa, bakarni kazan od 200 litara sapriborom, jedan ormar, dva {ifowera, dva plehana kreveta sa ma-dracima i {est prostih stolica, sve ukupno u vrednosti od 9.920dinara.68 Za naplatu 21.534,10 dinara, koliko je na ime doprinosa

89

_________________________

66 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Ju-goslavije..., 157.67 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 15. X 1931, 7.68 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 28. I 1935, 5.

„Prva stolarska zadruga“ dugovala beogradskom „Okru`nom ureduza osigurawe radnika“, prodaji su izloène tri stolarske ma{i-ne (frezer, kombinovani diht i abrihter marke „SOAH“ i ma{inaza obradu brodskog poda).69

Uprkos krizi, modernizacijski pomaci ostavili su traga nazanatstvu izmeniv{i unekoliko wegove strukturalne odlike. Ne-ki od zanata su lagano odumirali (npr. terzijski, sara~ko-sedlar-ski, kova~ki), dok su se ukorewivali novi, doìvqavaju}i dina-mi~ni uspon (~asovni~arski, automehani~arski, elektroinstala-terski, ma{inbravarski). Iako na prvi pogled, s obzirom na pote-{ko}e kroz koje je zanatstvo kao privredna grana pro{lo u godi-nama krize, moè izgledati paradoksalno, broj zanatskih radwi jeu navedenom periodu rastao. Razlozi za to leàli su, pre svega, u~iwenici da je varo{, usled poja~ane ekonomske imigracije, ra-sla, pa je samim tim rasla i potra`wa zanatlijskih proizvoda iusluga. Tako|e, tome je doprinosila i sama kriza nagoniv{i mno-ge radnike koji su u zanatskim radwama u kojima su do tada radilidobili otkaz, da otpo~nu samostalno upra`wavawe delatnosti zakoju su se obu~ili. Tako je dolazilo do tzv. razvodwavawa zanat-skih radionica, tj. pove}awa kvantiteta u vidu pove}awa brojaradwi na ra~un kvalitativne strane (opadawe broja uposlenogosobqa, investiranog kapitala i prose~nog prometa).70

Okon~awem ekonomske krize sredinom 30-ih godina XX veka,prilike u zanatstvu su se u velikoj meri stabilizovale, za {tarazloge treba traìti u pove}anoj kupovnoj mo}i seqa{tva, otpo-~iwawu proizvodwe u Fabrici vagona (1936. godine), kao i poja~a-noj gra|evinskoj delatnosti na izgradwi pruge normalnog kolose-ka Kraqevo–â~ak i podizawu nekoliko vojnih objekata u okoli-ni Kraqeva. Prema jednom popisu „Udruèwa zanatlija srezaì~kog“ s po~etka februara 1940. godine, u kome su evidentiranisvi wegovi ~lanovi, osim mesara i pekara, Kraqevo je imalo 142registrovane zanatske radwe u kojima je upra`wavano 43 vrste za-nata.71 Uprkos izraènoj konkurenciji industrijske konfekcije,najzastupqeniji zanat bio je abaxijski koga je obavqalo 14 zana-tlija, i to: Jerotije Be{ovi}, Radisav Jovanovi}, Petar Marjano-vi}, Bogoqub Rosi}, @ivota Seni~i}, Milan Obradovi}, Du{anZdravkovi}, Radenko Qubisavqevi}, êdomir Seni~i}, MomirRadovi}, Dragoqub Rosi}, Miloje Vu~i}evi}, Vu~i} Vu~i}evi} iMiloje Vu~ini}. Kroja~kim zanatom bavili su se @ivojin Joci},

90

_________________________

69 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 29. I 1935, 6.70 IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kraqevine Ju-goslavije..., 143.71 IAK, Udruèwe zanatlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950, kutija br. 42, Do-pis Uprave Udruèwa zanatlija sreza ì~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941.

Du{an Jovi~i}, Aleksandar \or|evi}, Stjepan Viskovi}, Du{an\or|evi}, @ivota Lazarevi}, Milivoje Ne{ovi}, Vojislav Mi-lovanovi}, Tihomir Vu~eti}, Milo{ Stojanovi}, Dragoqub Mi-lutinovi}, Zora Stefanovi} i bra}a Vasilije i Radosav Milova-novi}, {iju}i „po najnovijim modnim magazinima“ sakoe, pantalo-ne, frakove, ibercigere, prsluke, àkete, geroke, zimske kapute,damske haqine i sl. Obu}arske radwe imali su Dragomir K. Pe-trovi}, Milutin Dimitrijevi}, Sekula Vukovi}, Mijodrag Vasi},Gavrilo Bojovi}, Predrag Leki}, Ilija Aran|elovi}, PetarOblak, Branislav Vukasinovi}, Mijodrag Andri}, Milan Vule-ti} i Vlajko Mitrovi}, {tavqene „{umadijske“ opanke izra|iva-li su i popravqali Milan R{umovi}, Du{an Jovanovi}, VasilijeDragojlovi}, Jovan Ili}, Nikodije Vujanac, @ivko Antonijevi},Borislav Popovi} i Milovan Puzi}, dok su papu~e proizvodiliAleksandar Ga|anski i Mladen Lozani}. Brijawe i pod{i{ivawesugra|ana i onih koje je put naneo kroz Kraqevo obavqali su Mi-lan Kosti}, Dimitrije Simeunovi}, Tanasije Kostadinovi}, Qu-bomir Lazarevi}, Dobrosav Jeremi}, Du{an Radujkovi}, Branko]ur~i}, Jovan Stojkovi}, Josip Sele{i, Mijodrag An|elkovi},Nikola Prodanovi}, Milanija Milenkovi} i Zorka I{tvano-vi}.72 Zidawe stambenih i drugih gra|evina izvodili su zidari Si-ma Milo{evi}, Stevan A. Stevanovi}, Dimitrije Kolovi}, Mi-lan Pavlovi}, Filip Mati}, Gavrilo Jovanovi}, Nikola Ariza-novi}, Igwat Miladinovi} i Martin Kova~evi}, dok su DragutinBrozovi} i Jovan Milovi} svoje radwe protokolisali kao „gra|e-vinarske”. Razne predmete od gvo`|a izra|ivali su kova~i Sveti-slav Petrovi}, Dragoqub Jovanovi}, Uro{ Stanimirovi}, MilanNasti} i Velimir Mili}evi}, a potkiva~ke usluge pruàli suQutomir Lazarevi} Qutko, Mijodrag Mijailovi}, Miroslav Pe-trovi} i Ilija Sin|i}. Bojewe vunenih prediva i tkanina oba-vqali su Milorad T. @ivkovi}, Krsta Pantovi}, Jovan Kuburo-vi}, @ivojin Terzi} i Trifun Vidojevi}, \or|e Baqozovi} imaoje vunovla~arsku radwu, a vre}e raznih vrsta izra|ivao je AleksaJoci}. Sara~ki proizvodi mogli su se nabaviti kod DragoqubaMizdrakovi}a, Dobrivoja Stefanovi}a i Milinka Jakovqevi}a,odevni predmeti od krzna u radwi Nikole Jevti}a, a Masko Olim-pijada i Marija Glava{ka bile su registrovane kao „modistkiwe“.Obradom limova i proizvodwom raznih predmeta od wih (oluci zaodvo|ewe ki{nice sa krova, kofe, levkovi, lavori, modle za kola-~e, pe}i „bubware“ i sl.) bavili su se Dragoqub Dimitrijevi},Gvozden Markovi} i Dragi{a Mitrovi}, a bravarski zanat upra-

91

_________________________

72 U frizerskom salonu Nikole Prodanovi}a kraqeva~kim damama pruàne suusluge: „prvoklasna parna trajna ondulacija, vodena marsel ondulacija i mani-kir“, i sve to „po umerenim cenama“. – Oglas, „Kraqevski glasnik“, 5. X 1933, 4.

`wavali su Vladislav Paunovi}, Milutin Lazarevi} i Dimitri-je – Tane Petrovi}. Instalirawe elektrovodova i otklawawekvarova na elektri~nim postrojewima, ma{inama, aparatima iku}noj instalaciji obavqali su Milan \or|evi} i Milan Milen-kovi}, a opravke motornih vozila vr{io je automehani~ar PavleSi~. Sve}e „od garantovano ~istog voska“ i „bele ven~ane“ izra-|ivane su u radionicama Miloja Konstantinovi}a, AleksandraMarkovi}a, Miodraga Stojanovi}a i Du{ana Ni{avi}a, glinenelonce i raznu drugu grn~ariju oblikovale su ve{te ruke BorisavaIli}a, Stevana Nikoli}a i Svetislava Celi}a, a kazanxijskiproizvodi mogli su se kupiti u radwama Mladena Jovanovi}a, Ko-ste Petrovi}a i Stojana Spasi}a. Gra|evinsku stolariju i pojedi-ne vrste name{taja izra|ivali su stolari Milovan Todorovi},Milorad Miqkovi}, Milan Simeunovi}, Radoje Jovanovi}, Milu-tin Jovi~i} i Boìdar Markovi}, a rezawe drvene gra|e obavqa-no je na pilanama Mihaila Kalajxi}a, Sime Duki}a i AlekseAleksi}a. Baklave, tulumbe, {ampite, sladoled i brojne druge po-slastice mamile su brojne sladokusce da navrate u poslasti~arskeradwe Dimitrija Isailovi}a, Milutina Krasojevi}a i Alije Bi-lalovi}a, dok je po fotografiju „za ve~nu uspomenu“, trebalo oti-}i u fotografski studio Katinke ]iri}-Erdoglija, ~iji izlog sukrasile fotografije kraqeva~kih porodica, mladenaca, gimnazi-jalaca, nagih beba, lokalnih lepotica, prizora sa raznih sport-skih i kulturnih priredbi i sl.73 Brigu o ta~nom vremenu na ~a-sovnicima Kraqev~ana vodili su Bela Mihajlica, Jovan Pavlo-vi} i Bogoqub Petrovi}. [tampawe raznih plakata, pozivnica,razglednica i drugog obavqao je Milenko Mitrovi}. Granitnenadgrobne spomenike izra|ivao je Ivan Jakovqevi}, drvene ba~vei burad Miloje Radojkovi}, uàd od kudeqinog vlakna DragutinNaski}, gra|evinsku opeku Qubomir Tasi}, a preradom gove|ih isviwskih creva bavio se Milan Peri{i}. Po nagaravqenom licui ode}i uprqanoj od gareì, me|u sugra|anima je bio poznat dim-ni~ar Dragoqub Gavrilovi}, po borsalino {e{irima i drugimvrstama kapa, koje su se mogle zapaziti na glavama mnogih Kraqev-~ana oba pola, bio je ~uven Radisav A}imovi}, razne „{trikane“odevne predmete izra|ivao je Jovan Radulovi}, dok su se pedikir-ske usluge mogle dobiti u okviru lokala fabrike obu}e „Bata“.Ukra{avawe zidova stambenih i poslovnih objekata obavqali su„soboslikari“ Dobrosav Grgi} i Mirko Premovi}.74

92

_________________________

73 O biografiji i radu Katinke ]iri}-Erdoglija, fotografa koji je „najduè radiou Kraqevu u kontinuitetu“, vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}, „Fotografije i raz-glednice u Narodnom muzeju Kraqevo“, Na{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 33–73.74 IAK, Udruèwe zanatlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950, kutija br. 42, Do-pis Uprave Udruèwa zanatlija sreza ì~kog Poreskoj upravi Kraqevo, 5. II 1941.

Gotovo da nije bilo zanatske radwe a da u woj nije radilo neko-liko radnika, kalfi ili {egrta, regrutovanih uglavnom iz siroma-{nih seoskih porodica, koji su dolaskom u varo{ i stupawem na za-nat poku{avali da sebi trasiraju novi ìvotni put ma{taju}i o to-me da jednoga dana i sami otvore radionicu poput one u kojoj su slu-ìli i otkrivali tajne zanata. Wihovi ìvotni i radni uslovi bi-li su lo{i, posebno {egrta u bravarskim, kova~kim i obu}arskim ra-dionicama.75 O tome jedan nekada{wi {egrt svedo~i: „U~enika je ne-ko od roditeqa dovodio kod poslodavca. Roditeq se s majstorom po-godio o plati i uslovima koji su uvek bili vi{e nego bedni. Rodite-qi su se obi~no obavezivali da donose ne{to od hrane ili u novcu.Majstorova obaveza bila bi: stan, hrana, obu}a i ode}a. A stvarnostan bi bio neki leàj u {upi ili radionici, hrana ostaci kao zasviwe, odelo i obu}a rite i neke stare cipele... [egrt je ustajao u 4~asa ujutru. Prvo bi o~istio radionicu i ulicu ispred we, zatim ci-pele majstoru i wegovoj porodici a ~esto i kalfama. Onda bi doneovode i drva, zaloìo vatru, oprao sudove od ve~ere i u ku}i svr{iosve teè i prqave poslove. Zatim je morao da nosi doru~ak u radwupa bi se vra}ao ku}i da gazdarici pomogne u spremawu ru~ka, a ako bigazda imao decu morao je i wih zanimati. Ru~ao bi posledwi i to {toostane od gazde i kalfi. Potom bi radio u radionici ili ku}i sve po-slove samo ne one za zanat koji je hteo da izu~i. U~enik je u tim doma-}im poslovima provodio 6-7 meseci a nekada i ~itavu godinu. (...) Kaorezultat ovakvih uslova {egrti su bili iscrpqeni i slabi. Obi~nosu imali {ugu, va{ke a carovala je i tuberkuloza. (...) Neretko su {e-grta tukli svi: gazda, wegova èna, kalfe.“76

Poput svojih kolega u drugim gradovima, i kraqeva~ke zana-tlije bile su organizovane u svoje strukovne asocijacije – esnafe,koji su se bavili unapre|ewem proizvodwe i usluga, vode}i pri tomra~una o podizawu zanatskog podmlatka i boqem organizacionompovezivawu zanatlija, a sve u ciqu lak{eg prevazilaèwa te{ko}ai isku{ewa koja je nametao postoje}i privredni ambijent. Nepo-sredno po svr{etku Prvog svetskog rata izvr{eno je spajawe „Esna-fa za grad Kraqevo i srez ì~ki“ sa „Esnafom za Ra{ku i srez stu-deni~ki“ u „Zanatlijski okru`ni esnaf“ sa sedi{tem u Kraqevu.77

On je bio ~lan „Zanatske komore“ koja je imala svoje sedi{te u Be-ogradu, a ~ija nadle`nost se tokom tre}e decenije XX veka prosti-rala na teritoriji dana{wih Srbije, Makedonije i Crne Gore.78

93

_________________________

75 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj borbi, Po-loàj i statisti~ki podaci radni~ke omladine u Kraqevu od 1919 do 1941. godine, II/173.76 Isto.77 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ki esnafi, 164.78 Dr Milica Milenkovi}, „Specifi~nosti privrednog razvoja Srbije 1918–1929“, Tokovi istori-je, 3–4, Beograd, 2000, 21.

TRGOVINA

Jedan od osnovnih ~inilaca u privrednom miqeu Kraqeva uperiodu izme|u dva svetska rata bila je trgovina. Zahvaquju}isvom dobrom geografskom i saobra}ajnom poloàju Kraqevo je,jo{ od svog osnivawa, bilo zna~ajna karavanska stanica i trì{tena koje je okolno stanovni{tvo iznosilo vi{kove agrarnih proiz-voda. Tokom XIX veka Kraqevo (pre|a{wi Karanovac) bilo je u tr-gova~kim krugovima poznato po tradicionalnom pana|uru na kojisu u velikom broju dolazili, pored doma}ih, iz Srbije, i trgovci izTurske, Austrije i Gr~ke, kupuju}i stoku i druge poqoprivredneprodukte.79 Pojedini od wih su se, uvi|aju}i dobru perspektivu zarazvoj svoje delatnosti, nastawivali u Kraqevu, otvaraju}i radwe,tako da je krajem istog veka ono predstavqalo vaàn izvozni trgo-vinski centar jugozapadne Srbije a wegovih 15 trgovaca je bilo po-vezano u „Esnaf trgovaca izvoznika sreza @i~kog“.80 Pu{tawem usaobra}aj èlezni~ke pruge Stala}–â~ak, 1911. godine, Kraqevopostaje i zna~ajno izvozno mesto za drvo i rezanu drvenu gra|u.81

Napredak trgovine prekinuli su Balkanski ratovi, otpo~i-wawe Prvog svetskog rata i posebno okupacija Kraqeva od straneaustrougarskih trupa u jesen 1915. godine. Okupacione vlasti za-vele su rigoroznu kontrolu trgovine tako da su se, usled nedostat-ka robe i novca, obnovili neki oblici naturalne privrede, karak-teristi~ni za predindustrijska dru{tva. Prema izve{tajima wi-hovih policijsko-upravnih organa, stanovnici i oni malobrojnitrgovci koji nisu izbegli iz zemqe ili bili odvedeni u interna-ciju, pribegavali su skrivenoj trampi koja je uzela toliko maha dase za novac „uop{te nije moglo ili vrlo te{ko moglo kupiti bi-lo {ta“, a trgovina, ukoliko se ova razmena mogla uop{te i pod-vesti pod ovaj termin, svodila se, prvenstveno, na prodaju ìvot-nih namirnica, odevnih predmeta i ogrevnog materijala.82 Uvo|e-wem monopolske trgovine okupatora na robu {iroke potro{we,kao {to je bila so, {e}er, cigaret-papir, {ibice, petrolej, {pi-ritus i sli~no, za posledicu je imalo pojavu krijum~arewa i pre-no{ewa trgovine ovim proizvodima u tzv. crnu zonu, tj. van trgo-va~kih radwi. Ova pojava uhvatila je toliko duboke korene takoda se o~itovala i tokom nekoliko poratnih godina. Pojedini ov-

94

_________________________

79 Primera radi, na petodnevnom pana|uru od 22. do 28. juna 1854. godine prodatoje 565 goveda, 316 kowa, 90 teladi, 22 `drebadi, a 80 kowa je trampqeno. – M. M.Matijevi}, B. Bi{evac, „Karanovac – zna~ajan trgova~ki centar Srbije“..., 110. 80 Krajem XIX veka Kraqevo je imalo 32 bakalske, 49 ostalih trgova~kih radwi i17 {pekulativnih firmi za promet poqoprivrednih proizvoda. – Isto, 116.81 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè…, 60.82 Boìca B. Mladenovi}, Grad u Austrougasrkoj okupacionoj zoni u Srbiji od1916. do 1918. godine, Beograd, 2000, 93.

da{wi trgovci su, prema nekim navodima, spretno koristili sebisvojstvenu profesionalnu prepredenost i radi uve}awa sop-stvenog imetka sara|ivali sa okupatorom, bez obzira na moralnuproblemati~nost svojih postupaka i izraèn prezir sugra|ana.83

Obnova trgovine nakon Prvog svetskog rata odvijala se sadosta pote{ko}a. Surovi reìm okupacije ostavio je katastro-falne posledice i u ovoj privrednoj grani, tako da su mnogi trgov-ci u obnovi svojih radwi kretali iz po~etka.84 Ako se uz to imajuna umu nedostatak obrtnog kapitala, nesta{ica mnoge robe, sma-wena kupovna mo} stanovni{tva, oteàn transport usled razore-nosti saobra}ajnica i sli~no, slika trgovine izgledala je sumor-no. Tek tri-~etiri godine docnije, u periodu privredne konjuktu-re, trgova~ki tokovi lagano ulaze u „normalnu fazu“. Uz to, obno-va rada nov~anih zavoda omogu}ila je zna~ajnije kreditirawe tr-govine, {to se uskoro odrazilo na porast broja trgova~kih radwi,posebno onih „na malo“. Prema podacima iz 1927. godine, u Kraqe-vu je postojalo sedam gvo`|arskih i dve kwiàrske trgova~ke rad-we, 22 radwe koje su trgovale manufakturnom i 23 me{ovitom ro-bom, pet trgovina „zemaqskim proizvodima” i jedna trgovina ma-{inama. Gvo`|arske radwe imali su: êdomir Vojinovi}, JelenaVukovi}, Radoje Vukovi}, Budimir Ili}, Radowa Mitrovi}, Ste-van Risti} i „Tomovi} i Kali~anin“, manufakturnom robom trgo-vali su Kosta Dimitrijevi}, Qubo Dimitrijevi}, Vojislav \or-|evi}, Dragutin Ivkovi}, Borivoje Jakovqevi}, Radomir Jovano-vi}, Petar Karovi}, Gli{a Koturanovi}, Qubo Lazarevi}, bra}aMatovi}, Dragoqub Milovanovi}, Stevan Milosavqevi}, MilanNe{ovi}, Velisav Obradovi}, Vojislav Petrovi}, Sava Prodano-vi}, Radi} Radoj~i}, bra}a Stefanovi}, bra}a Terzi}, Milo{ To-mi}, „Tomi} i Popovi}“ i Velisav Matovi}.

Kwiàre su imali Milenko Mitrovi} i Milenko Novako-vi}. Trgovine me{ovitom robom vodili su: Marko Andreji}, Dra-gosav An|elkovi}, Gli{a Aritonovi}, Qubomir Blagojevi}, Dra-gomir Bo{kovi}, Nikola Bugar~i}, Miodrag Vukosavqevi}, Qu-

95

_________________________

83 Tako je izvesni Matovi} bio „glavni liferant austriske okupacione sile uKraqevu, i za to je posle oslobo|ewa odgovarao po ~lanu 85. za veleizdaju“. – AJ,37, 49–312, Dopis Kraqevske banske uprave Moravske banovine Milanu Stojadi-novi}u, 3. X 1936.84 Okupator je, na primer, iz trgovinske radwe Jovice Stojkovi}a odneo: 600 kgkafe, 1.260 kg {e}era, 400 kg pasuqa, 150 kg sapuna, 1.000 kg kukuruza, 50 raznihsanduka, 105 xakova za {e}er, dve ma{ine za mlevewe kafe i jednu za mlevewe so-li, vagu, terazije, „tezgu du}ansku sa fiokama“, vi{e „rafova du}anskih“, tri„dolapa od kafe“, nekoliko kanti petroleja, {est buradi „zejtinskih“, 25 koko-{aka, a polomili su i troje vrata i kapake na prozorima du}ana. – IAK, Fond Jo-vice Stojkovi}a, kutija br. 1, Ra~un {ta su mi [vabe – nema~ki vojnici odnelii upropastili od 24. oktobra 1915. god kada su u{li u Kraqevo.

bomir Dimitrijevi}, Qubisav \oki}, Stanislav Zdravkovi}, Di-mitrije Ivkovi}, Qubomir Igrutinovi}, Du{an Jovanovi}, JovanJovanovi}, Miodrag Jovanovi}, Milan Kova~evi}, Andreja Mar-kovi}, Dragutin Milaki}, Dragoslav Mileti}, Rade Mili}evi},Du{an Mitrovi}, Krsto Petrovi} i Nikola Sukijasovi} „Jerme-nin“, radwama sa „zemaqskim proizvodima“ radili su NikolaKneèvi}, Andrija Markovi}, Milutin Masla}, Sreten Raki} iRanko Rogqi}, dok su se razne ma{ine mogle prona}i u trgovini„Isidor Radovanovi} i Sinovi“.85 Najve}a koncentracija ovihradwi bila je u uèm centru grada – na Trgu Kraqa Aleksandra iu ulicama Milo{a Velikog, Tanaska Raji}a, Kraqa Petra, Vojvo-de Putnika, Vojvoda Stepe, u Hajduk Veqkovoj, dok je u godinamapred Drugi svetski rat uo~qivije otvarawe trgovinskih radwibliè periferiji. Wihov asortiman prilago|avan je kupovnojmo}i i potrebama tamo{we socijalne strukture stanovni{tva,koje su, sem u delu varo{i naslowenom na Kragujeva~ki drum, bileznatno niè i skromnije od stanovnika centra.86

U periodu izme|u dva svetska rata Kraqevo je imalo razvi-jen sistem tzv. povremene trgovine, tj. bilo je poznato po pijacikoja je odràvana petkom i dva trodnevna pana|ura: letwem (7–9.jul) i jesewem (7–9. oktobar).87 Tih dana ono je postajalo steci{tevelikog broja trgovaca iz raznih krajeva dràve i mesto okupqa-wa mase seqa{tva iz @i~kog i susednih srezova. Pijaca, sme{te-na na gradskom trgu, bila je „uvek raznovrsna i dobro snabdeve-na“.88 „Na ovda{woj pijaci u najve}oj meri izlaù se prodaji raz-ne vrste ìta, rakije, stoke, ìvine u velikim koli~inama i dru-go, pa sve do kajmaka koji se sa svoga odli~nog kvaliteta davnopro~uo te se radi toga i mnogo traì i raza{iqe u sva mesta na-{e dràve. [to se pak samih cena ti~e, one su dosta nestalne i me-waju se gotovo svakog pazarnog dana. Eto, na primer, kajmak. Dok gajednog petka imate u kojoj ho}ete koli~ini po ceni od 12 i 13 di-nara, samo nedequ dana kasnije nemogu}e ga je nabaviti ispod 15 i16 dinara. [to se retko kad preko leta de{ava u vezi sa kajmakom,to se dogodilo ovog leta. Nije bio redak slu~aj ranije, da se kajmakmogao nabaviti u Kraqevu za 8 ili 10 dinara po kilogramu. Ovoga

96

_________________________

85 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinui…, 708.86 V. Macura, âr{ija i gradski centar…, 57; dr Milan Matijevi}, „Organizovanost tr-govine u Kraqevu izme|u dva rata“, Na{a pro{lost, 5, Kraqevo, 1992, 179.87 Pana|ur u Kraqevu, „Pravda“, 2. VII 1933, 3; Ju~e je odràn va{ar u Kraqevu,„Politika“, 9. X 1937, 11; „Slu`beni list Moravske banovine“, 11. VI 1938, 2;Trodnevni sto~ni pana|ur u Kraqevu odrà}e se u dane 7, 8 i 9. jula, „Narodnasamouprava“, 9. VI 1939, 4; Dràvni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca za godinu 1921..., 915.88 Privredni ìvot u Kraqevu znatno je oìveo, „Politika“, 5. IX 1937, 10.

puta on nije bio jeftiniji od 12 dinara, i to samo za jedno kratkovreme. Izuzetno od ranijih godina, ovog leta bila je velika tra-`wa kajmaka pa se stoga i odrào na ceni” – pisala je o kraqeva~-koj pijaci „Politika“.89

Pijaca u Kraqevu, dvadesetih godina XX veka

Prema saznawima Milivoja M. Savi}a, sredinom 20-ih godinaXX veka „na pijaci u Kraqevu padne godi{we: kukuruza 200 vagona,p{enice 100 vagona, je~ma 100 vagona, zobi 200 vagona, kupusa 10 va-gona, krompira 10 vagona, rakije 5 vagona, koko{iju 2.000 komada,}urki 1.000 komada. Sa dva va{ara – 7. jula i 7. oktobra – izveze se:400 volova, 300 krava, 200 junadi, 200 kowa, 100 `drebadi, 1.000 ova-ca, 1.000 jagawaca, 200 sviwa, 100 koza i 150 jaradi”.90 U isto vreme uKraqevo se uvozilo godi{we oko 200 vagona robe ~ija struktura je,prema Savi}u, bila:„bra{no, ìto itd. 100vagona, gvo`|arske ro-be 60 vagona, manufak-turne i galanterijskerobe 35 i bojaxijske 5vagona”.91

97

_________________________

89 Isto.90 M. M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i..., kw. VIII, 162.91 Roba je najvi{e uvoèna iz Beograda, Kragujevca, Ni{a, Leskovca, Jagodine,Novog Pazara, Ra{ke, Kosovske Mitrovice, Subotice, Zagreba i Qubqane. –Isto, 161.

[tambiq Udruèwa trgovaca za srez @i~ki

Izgled trgova~ke radwe „T. Mileti} i sin“

Bogato poqoprivredno zale|e i dobra ponuda kvalitetnihagrarnih produkata, omogu}ili su stvarawe posebnog trgova~kogsloja, tzv. trgovaca izvoznika („grosista“), koji su se specijalizo-vali za eksport pojedinih artikala i van dràvnih granica, ostva-ruju}i tako veliki profit.

@itarski trgovci sa najve}im kapitalom bili su Quba Rajo-vi} i „Trgovina Kneèvi}–Radosavqevi}“, izvozom povr}a bavi-li su se Bo{ko, Dimitrije i Lazar Milovanovi}, Jevrem Simovi},Ilija Savi} i naslednici Jordana Stojkovi}a, glavni izvoznicirakije bili su Velisav Tomovi}, Sreten Raki}, Sotir Gligorije-vi} i Mihajlo Kosovac („najboqu rakiju u ovome kraju daju selaGledi}, Vitkovac i Vitanovac i to sve od {qiva Ma|arki“), kuva-we i izvoz pekmeza od {qiva obavqali su „Bra}a Mihailovi}“ i„Svetozar Buwak i Sinovi”92, dok su Isidor Radovanovi}, VeqkoBo{kovi}, Radojko Vukovi} i Vojin Radosavqevi} vaìli za naj-zna~ajnije izvoznike drveta i rezane gra|e („preko godine se izve-ze iz Kraqeva 1.500 vagona drveta za Ni{, Beograd i Skopqe“).93

98

_________________________

92 U jesen 1936. godine iz Kraqeva je izveèno 107 vagona vo}a i pekmeza. – AJ, 38,6–22, Izve{taj dopisnika Centralnog pres–biroa iz Moravske banovine o stawutrgovine, industrije i zanatstva za oktobar–decembar 1936. godine.93 Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati i trgovina – wine osnovice,stawe, odnosi, va`nost, putevi, pro{lost i budu}nost, kw. IV, Sarajevo, 1924,

Kraqevo je 1940. godine imalo devet veletrgovinskih radwi kojesu se bavile prometom poqoprivrednih proizvoda, {est koje sutrgovale alkoholnim pi}em, ~etiri koje su izvozile drvenu gra|u,jednu koja je plasirala ogrevno drvo i ugaq i jednu ~iji opis delat-nosti je podveden pod odrednicu „ostalo“.94 Kraqeva~ki „grosi-sti“ bili su prisutni na trì{tima Beograda, Ni{a, Kragujevca,Kru{evca, â~ka, Uìca, a pu{tawem u saobra}aj èlezni~ke sa-obra}ajnice Beograd–Kraqevo–Skopqe, teì{te wihovog poslo-vawa sve vi{e se usmeravalo ka jugu, tj. ka Kosovskoj Mitrovici,Skopqu i daqe ka Solunu, preko ~ije luke su agrarani produkti,drvo i rezana gra|a iz @i~kog sreza stizali i u razne mediteran-ske zemqe, ponajvi{e u Egipat.

Sve ovo navelo je jednog trgova~kog putnika da Kraqevo oka-rakteri{e kao mesto u kome se odvija „zdrava trgovina“, a za ovda-{we trgovce zapi{e da se kod wih, kao i kod uì~kih, ~a~anskihi kru{eva~kih, „najvi{e jede i pije – mezeti{e“.95

Uticaji ekonomsko-finansijske depresije u koju je po~etkom30-ih godina zapala jugoslovenska ekonomija, osetili su se, dodu{eu ne{to blaìm oblicima nego u ostalim delovima zemqe, i u sfe-ri ovda{we trgovine.96 Smawewe kupovne mo}i stanovni{tva, ote-àno kreditirawe, poreme}aji fiskalnih tokova i niz drugih ogra-ni~avaju}ih faktora, kreirali su takav poslovni ambijent da sumnogi trgovci, sa dubokom zabrinuto{}u i pesimizmom gledali ubudu}nost („[ta }e najzad biti i da li ovome ima kraja?“).97 Krizaje poja~ala unutarstale{ko raslojavawe, pa je tako, iz dana u dan,rastao broj osiroma{enih trgovaca, koji su, ne samo poslovno pro-padali, ve} su i wihove ku}e i druga imovina postajali predmetprodaje radi namirewa dugova prema poveriocima ili kreditori-

99

________________________________________________________________________________________________________________

55, 95; Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati i trgovina, kw. V, Saraje-vo, 1925, 10; M. M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina, kw. VIII, 162; Mi-livoje M. Savi}, Privredne prilike i podizawe industrije zemaqske odbrane uslivu reka Drine i Zapadne Morave (okrugu uì~kom i susednim okruzima), Beo-grad, 1938, 141.94 Dr M. Matijevi}, Organizovanost trgovine u Kraqevu..., 179.95 Milivoje M. Savi}, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqoprivreda –privredno stawe: B. Hrvatske i B. Slovenije, Sredwe i Severne B. Dalmacije ipojedinih mesta u na{oj ostaloj zemqi, kw. XI, Beograd, 1933, 676.96 Prema saznawima Qubodraga Dimi}a, disparitet cena poqoprivrednih i indu-strijskih proizvoda sasvim je obesnaìo kupovnu mo} seqa{tva, {to se direkt-no odrazilo na promet u trgovini izazvav{i pad od oko 40%. – Q. Dimi}, Srbi iJugoslavija…, 128.97 Istorijski arhiv Beograd (u daqem tekstu IAB), Trgova~ka komora Beograd,Udruèwe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo, Izve{taj Upravnog odbora Udru-èwa trgovaca za srez ì~ki u Kraqevu podnet III redovnoj godi{woj skup{tiniUdruèwa na dan 18. IV 1934. g.

ma.98 Samo tokom 1932/33. godine u Kraqevu je zatvorena 21 trgovin-ska radwa, od ~ega tri usled smrti vlasnika, a otvoreno je svegadevet novih, od kojih su dve bile filijale velikih trgovinskihfirmi iz drugih gradova.99 Kao jednog od „krivaca“ za opadawe obi-ma svojih poslova, a samim tim i ekonomske mo}i, trgovci su ozna-~avali zemqoradni~ke, potro{a~ke i kreditne zadruge, kojih jetokom 1935. godine u @i~kom srezu bilo dvadesetak, a koje su, raditoga {to im je postoje}a zakonska regulativa omogu}avala znatneporeske olak{ice, predstavqale „nelojalnu konkurenciju“: „Ko-liko nam je poznato, ni jedna od ovih zadruga ne nabavqaju za svojezadrugare savremene poqoprivredne sprave i alate niti priplod-na grla stoke i semena za unapre|ewe i poboq{awe poqoprivredei sto~arstva, ve} naprotiv sve ove zadruge otvorile su du}ane u ko-jima nesmetano trguju sa zadrugarima i nezadrugarima, kupuju}i iprodaju}i raznu trgova~ku, pa ~ak i luksuznu robu, ne pla}aju}i po-rez, prirez, takse i td. te na ovaj na~in {tete dràvu ne pla}aju}ijoj nikakve da`bine za obavqeni posao, a trgovce upropa{}uju, jersu u mogu}nosti da vode nelojalnu konkurenciju, po{to nisu ni~imoptere}eni.”100 Gradske trgovce, one sa mawim obrtnim kapitalom,pre svega, ugroàvala su i pojava torbarewa i dolazak u Kraqevo„pazarnim danom“ trgovaca iz drugih mesta sa dozvolom za radwebez stalnog poslovnog mesta, koji su, na improvizovanim tezgamaili po trotoarima ulice An|elka Savi}a, „prolaznicima nudilii prodavali, dok su na{i trgovci po ceo dan u svojim du}anima uza-ludno o~ekivali mu{terije“.101 Na o{tru osudu ~lanova „Udruè-wa trgovaca za srez ì~ki“ nailazio je i postupak jednog wihovog~lana „koji ima ovla{}ewe za radwu na stalnom poslovnom mestuu Vojvode Putnika ulici, a on svakoga pazarnog dana iznosi raznurobu na trg Kraqa Aleksandra i tamo je prodaje“102.

Kraqeva~ke trgovce poga|ale su i razne administrativne ured-be i normativna re{ewa koja su, izme|u ostalog, propisivala i vremeotvarawa i zatvarawa radwi, poput one iz oktobra 1933. godine. Wo-me je uvedena obaveza po{tovawa tzv. zimskog i letweg radnog vreme-na i zatvarawa lokala nedeqom i u dane dràvnih i pojedinih verskih

100

_________________________

98 „Kraqevski prvostepeni sud obznawuje svima i svakome da je otvoreno steci-{te nad celim pokretnim i nepokretnim imawem prezaduènog êdomira Voji-novi}a, trgovca iz Kraqeva...“ – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 14. I1930, 7.99 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udruèwe trgovaca za srez @i~ki – Kraqe-vo, Izve{taj Upravnog odbora Udruèwa trgovaca za srez ì~ki u Kraqevu pod-net III redovnoj godi{woj skup{tini Udruèwa na dan 18. IV 1934. g.100 Isto, Izve{taj Upravnog odbora Udruèwa trgovaca za srez ì~ki u Kraqe-vu podnet IV redovnoj godi{woj skup{tini Udruèwa na dan 1. III 1936. g.101 Isto.102 Isto.

praznika.103 Pojedinci su se stoga dovijali na razne na~ine perfidnokr{e}i ove normative: „Stalno se radilo iako je gazda radwu privid-no zatvarao, uvek je neko bio unutra da bi posluìo, obi~no seqakakada do|e ne{to da pazari, a sve radwe su imale zato ulaz i iz dvori-{ta. Nedeqom je bilo obavezno da pomo}nici rade. Vrata sa ulice subila obi~no zatvorena, ali se ulazilo iz dvori{ta.“104

Do konsolidacije poslovawa u trgovini do{lo je krajem ~e-tvrte decenije XX veka, tako da su 1940. godine u Kraqevu radile241 trgova~ka radwa „na malo“ i 21 „na veliko“.105

Mali poslovni kapital, {to je bila karakteristika ve}ine tr-govaca, i trì{na kupovna mo}, umnogome su uticali na na~in wiho-vog poslovawa. Prete`no se trgovalo robom {iroke potro{we, ne-ophodnom u svakodnevnom ìvotu jednog doma}instva. Prilike u jed-nom segmentu trgovine Kraqeva u razdobqu izme|u dva svetska rata(asortiman i cene pojedinih proizvoda, na~ini snabdevawa trgova~-kih radwi robom i sl.), mogu}e je donekle prikazati na primeru po-slovawa kolonijalno-bakalske radwe Dimitrija Nesterenka, sme-{tene u Raji}evoj ulici broj 25.106 Bila je to tipi~na bakalnica u ko-joj su se ìteqi Kraqeva mogli snabdeti raznim ku}nim potrep{ti-nama, od „ìve`nih“ namirnica i higijensko-kozmeti~kih proizvo-da, do posu|a i de~ijih igra~aka i ukrasa, a u kojoj su, sem vlasnika,radili wegova supruga Jelena i trgova~ki pomo}nik Mihajlo Miloj-~evi}. Najve}i deo artikala Nesterenko je poru~ivao neposredno izfabrika ili od veletrgovaca iz raznih krajeva zemqe (Beograda,Kragujevca, Kru{evca, â~ka, Leskovca, Ni{a, Pirota, Jagodine,Pan~eva, Subotice, Ba~kog Petrovca, Osijeka, Slavonske Poège,Zagreba, Qubqane, Maribora, Sarajeva, Dubrovnika, Kotora itd.),pla}aju}i je u roku od 15 do 45 dana, a ona mu je dostavqana èlezni-com i, re|e, autobusima.107 Pojedinu robu (bra{no, ̀ itarice i sl.) na-

101

_________________________

103 U zimskoj sezoni (1. IX – 1. IV) radno vreme trgova~kih radwi bilo je od 7 do 12i od 13 do 19 sati, a u letwoj (1. IV – 1. IX) od 6 do 1230 i od 1430 do 20 sati. – Otvara-we i zatvarawe trgova~kih radwi, „Kraqevski glasnik“, 5. X 1933, 3.104 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Izjava Dragi{e Jovovi}a, trgova~kog pomo}nika iz Kraqeva, II/672.105 Dr M. Matijevi}, „Organizovanost trgovine u Kraqevu...“, 179.106 U Istorijskom arhivu Kraqevo postoji li~ni fond Dimitrija Nesterenka, a~ine ga dve kutije arhivalija (poslovno-finansijska dokumentacija) i sedam po-slovnih kwiga, tzv. {traca, u kojima su evidentirana imena du`nika, nazivi, ko-li~ine i cene artikala, rashodi i prihodi radwe i niz drugih zabele{ki koje sve-do~e o tendencijama u onovremenoj trgovini i marqivosti i pedantnosti ovog ru-skog trgovca koji je svoju ume{nost kupoprodaje uspe{no iskazao u novoj sredini.107 Nesterenkovi dobavqa~i bili su, izme|u ostalih, i: „Tvornica kemijsko-tehni~kih pro-izvoda ’Union’“ iz Maribora, „Fabrika sapuna, svije}a, sode i rafinerije uqa ’Rivi-era’“ Kotor, „Jugoslavensko deoni~arsko dru{tvo ’[iht-Lever’“ iz Zagreba, „Tvornica ~eta-ka i metala ’Ada’“ iz Ba~kog Petrovca, „ê{ka industrija suhomesnate robe i konzervi Bra-}e Nedela“ iz Slavonske Poège, „Tvornica salame i mesne robe Herc i Sin“ iz Ba-natskog Karlovca, „Pletarsko-korparska fabrika ’Balon’ Bra}e S. Risti}a“ iz Ja-godine, „Prva kraqevska srpska povla{tena fabrika kakaoa, ~okolade, keksa i

bavqao je i na stovari{tima kraqeva~kih trgovaca „na angro“:Alekse Ili}a, Dimitrija Ivkovi}a Giqana, Budimira Ili}a i Mi-odraga A. Milaki}a, a neke artikle posredstvom trgova~kih putni-ka koji su zastupali industrijalce i veletrgovce i, nose}i u torbamauzorke, mustre i kataloge, obilazili trgovine „na malo“. Duga~akspisak wegovih dobavqa~a jasno pokazuje u kojoj meri je ovda{wa tr-govina, a posredno i ~itava privreda Kraqeva, bila integrisana u ju-goslovenske privredne tokove. Zasigurno da su napredak ili poreme-}aji na dràvnom ekonomskom planu i oscilacije koje su se o~itova-le na jugoslovenskom makroekonomskom prostoru, nailazile na odrazi u Nesterenkovoj radwi, tj. ekonomiji grada na Ibru.

U asortimanu ove bakalnice nalazili su se agrarni proizvodi:p{enica, kukuruz, pasuq, krompir, boranija, crni i beli luk, papri-ka, paradajz, krastavci, spana}, keleraba, jabuke, gro`|e, orasi, suve{qive i dr. Na policama i tezgama mogle su se prona}i razne mesneprera|evine: „Veronesa“ salama, „sremske“ doma}e kobasice, konzer-virana „pra{ka {unka“, „lova~ka“ salama, „zimska“ salama, slanina,pa{teta od sviwske xigerice, pa{teta od gove|eg jezika, pa{teta odpiletine, pa{teta od ze~etine, kavurma, {kembi}i, sviwska mast itd. Onima koji su pak u ishrani koristili vi{e ribu, nu|ene su sar-dine „Extra“, „Neptun“, „Lemoin“, su{ene sarage, haringe, su{eni baka-lar i „gr~ki“ ra~i}i. Najve}u prodaju beleìle su ̀ ivotne namirni-ce koje su svakodnevno tro{ene u doma}instvu: so, {e}er (sitni, ukockama i „ùti“), bra{no, pirina~, makarona, fida za supu, tarana,{pageti, rezanci od testa, zejtin, za~ini i aromati~ni dodaci jeli-ma (biber, cimet, karanfili}, vanila, kim, limuntus, vanilin {e-}er, susam, slatka i quta „aleva“ paprika), kvasac, kafa, ~aj („Lipton”,„Suchon“, „Maning“, „Ningari“, „cejlonski“, „ruski“), ratluk, cigura idr. Za odràvawe higijene tela, rubqa, ode}e, obu}e i prostorija ku-povani su razni sapuni („mirisavi“, „{areni“, „marsejski“, „Rivi-era“, „Zvezda“, „Jelen“, „Apolo“, „Kqu~“), pra{ak za ve{ „Radion“(„[ihtov Radion pere sam! – Kuvaj rubqe pola ~asa u rastopini Ra-diona. To je sve!“), ~etke za odelo i obu}u („blatarica“, „mazalica“,„glancarica”), imalin „Bril“ i „[mol-pasta“, metle za brisawe podo-va raznih veli~ina, ~etke „ribalice“, limeni |ubravnici, a za negukoè i zuba kremovi za lice „Alem“ i „Venera“ i kaladont „Kutako-vi}“. Ono {to je najmla|e Kraqev~ane i starije sladokusce privla-

102

________________________________________________________________________________________________________________

ve{ta~kog leda ’[onda’“ iz Beograda, „Fabrika za konzervirawe povr}a, vo}a i pre-radu mesa, fabrike pekmeza i buradi Svetozar Stefanovi}“ iz Kragujevca, „Tvornicaì~nih in lesnih izdelkov Evgen Ivanc“ iz Sodraìce, „Sve~arna J. Kopa~ i CO“ iz Qubqane,„Industrija limene robe Franjo Boost“ iz Ba~ke Palanke, „Kru{eva~ka fabrika bonbona,~okolada i ratluka ’Jastrebac’“, „Fabrika bonbona Milorada M. Pavlovi}a“ iz Be-ograda, „Radionica votke ’Vitez’“ iz Beograda, „Fabrika metalnih izra|evina ’Hri-stodor’“ iz Leskovca, „Kolonijal na veliko i komision Dingarac, Stojanovi} i Go-lo~evac“ iz Beograda, „Povla{}ena kwiàra ’La Frans’“ iz Beograda i dr.

~ilo u Nesterenkovu bakalnicu, bili su razni slatki{i: ~okolade(„Nestle“, „Srbija“, „Mena`“, „Milk“, „Reks“), alva, „draè“ i „svile-ne“ bombone, karamele, biskviti, osje~ki keksovi „Petit beurre“ i „Ka-rolina“, kandirano vo}e, pekmezi od {qiva, {ipuraka, malina, bres-kvi, kajsija i jabuka, me{ana marmelada, kompoti od tre{awa, qu-{tenih i nequ{tenih {qiva, qu{tene kajsije, duwa i kru{aka itd.Mu{terije sa sela i oni Kraqev~ani koji nisu imali elektri~noosvetqewe, u woj su mogli prona}i fitiqe i stakla za lampe „petro-lejke” i fewere, petrolej, „najboqe na svetu“ „Feuerhard“ fewere ikarabit. Dobra je bila i ponuda alkoholnih i bezalkoholnih pi}a:ruske votke, rakije, vina, piva, likera, sokova (od maline, klaker, ka-beza), mineralne vode („Milan Toplica“) i sli~no.

Iz Dubrovnika, èleznicom, su redovno pristizale isporukeju`nog vo}a: limuna, pomoranxi („Jaffa“), urmi, smokvi i maslinki, aiz radionice Mike Zlatkovi}a iz Pirota ~uveni „pirotski ka~ka-vaq“. Preduzimqivi Rus drào je i kancelarijski materijal i {kol-ski pribor, pa su se tako kod wega mogli na}i: mastilo „Leonardi“,plajvazi, razna hartija, grafitne olovke, gumerabika, crta}i bloko-vi, sveske, pera za pisawe, krede itd. Zna~ajan deo radwe zauzimalo jerazno stakleno, porcelansko i metalno posu|e: servisi za ru~avawe,{oqice za kafu, {oqe za ~aj, ~a{e za vodu i rakiju, tawiri, {erpe,lonci, tigawi, cediqke, posluàonici, escajg, tegle, baloni, fla{ei sl. Kod Nesterenka su se mogli nabaviti jo{ i: kikiriki, badem, le-{nici, kolowska voda, karmini za usne, parfemi, brilijantin, stip-sa, igle za {ivewe i pletewe, lepak za muve, ekseri, lanci, konopci,sijalice, anodne baterije, ~a~kalice za zube, cucule za bebe, kese, bi-~evi od koè, kuferi i cegeri od pru}a, ~e{qevi, ukosnice, klike-ri, gumene lopte, ìleti, ma{inice za brijawe, ogledala, dugmad,drikeri, ve{plav, gips, ni{ador, crveni vosak, parafinske i sve}evo{tanice, èlatin, med, mak, kausti~na soda, soda bikarbona, sali-cil, esencija, {tirak, oblande, kanap, plutani zapu{a~i za fla{e,{ibice, {tipaqke za ve{, {mirgl-papir, de~ji pi{toq~i}i na ka-pisle, lutke za devoj~ice, ~arape, notesi, kantari, katanci, ìce zagitaru i violinu, kobilice i ~ivije za gitaru, metri, sita za prose-javawe bra{na, udice za ribolov, pertle za cipele i jo{ mnogo druge„nirnber{ko-galanterijske robe“ i „zemaqskih proizvoda“.

Cene artikala, naro~ito industrijske robe, zavisile su od po-voqnosti ostvarenih prilikom nabavke (dobijenog rabata, roka zapla}awe i sl.), pa se tako 1931. godine kilogram pasuqa prodavao zadva i po dinara, crnog luka za tri, belog luka za pet, spana}a za tri,boranije za ~etiri, pirin~a za osam, p{enice za dinar i po, p{eni~-nog bra{na za tri i po, oraha za 20, badema za 28, le{nika za 30, me-da za 13,5, griza za {est, makarona za 24, fide za osam, aleve paprikeza 30, soli za dva i po, sitnog {e}era za 13, {e}era u kocke za 14,5,

103

{e}era u prahu za 15, sviwske masti za 14, ka~kavaqa za 19,5, krom-pira za jedan dinar i sl. Pivopije su za pola litra omiqenog napit-ka morali izdvojiti pet dinara, koliko je ko{tao i litar vina ilisifon sode, dok je litar „qute“ rakije trebalo platiti 13, a istu ko-li~inu likera od kru{ke 18 dinara. Litar petroleja za osvetqeweko{tao je sedam, sir}eta dva, {piritusa 10, a jestivog uqa 14 dina-ra. Ju`no vo}e je uglavnom prodavano po komadu, pa je jedna pomoran-xa ko{tala dva, a za jedan limun vaqalo je izdvojiti jedan dinar.Obi~aj do~ekivawa gostiju ratlukom i kafom bio je prili~no skup– ratluk je pla}an ~etiri, a kafa 44 dinara po kilogramu. Da dobrogro{tiqa nema bez }umura znali su mnogi Kraqev~ani, pa su ga kodNesterenka nabavqali za dinar i po za kilogram, koliko su ko{ta-li i igla za {iva}u ma{inu, karabit, {mirgl-papir i sve}a.

Modernizacija kulture ìvqewa i stanovawa koja se ogle-dala i u kuhiwskom posu|u, gde je emajlirano, porcelansko, stakle-no i posu|e od rostfraja potiskivalo tradicionalnu grn~ariju ipribor za jelo od drveta, odraàvala se i u ponudi ove bakalnice,u kojoj su prodavani: {erpa zapremine dva litra za 15, staklenolon~e za ~etiri, ~orbaluk za 16, lonac zapremine pet litara za 23,xezva za kafu za tri, komplet od sedam plehanih tawira za 32, po-sluàvnik za 15, vaza za kola~e za 18, tacna za slatko za pet i {o-qica za kafu za dinar i 40 para po komadu, a za porcelanski ser-vis za ru~avawe trebalo je izdvojiti pravo malo bogatstvo – 320dinara. Za dva dinara mogli su se kupiti: sijalica, 10 {tipaqkiza ve{, metar lasti{a, pakovawe {tirka za ve{ ili metlica za~i{}ewe poda, dok su cenu od ~etiri dinara imali ~e{aq, sapun iimalin. Za jedan dinar prodavani su: {ibica, ~a~kalice, pakova-we kvasca, pertle za obu}u, driker, brezova metla ili ìlet, anajjeftiniji artikal bio je ni{ador – pola dinara.

Ovako bogat asortiman jedne tipi~ne onovremene bakalni-ce, kakvih je u Kraqevu bilo na desetine, re~ito govori o potre-bama i navikama stanovnika grada. îwenica da su se kod Neste-renka mogle nabaviti tri vrste salame, razni suhomesnati delika-tesi (pa{tete od sviwske xigerice, gove|eg jezika, piletine i ze-~etine), nekoliko vrsta uvoznih ~ajeva, sapuni i kozmeti~ki pre-parati raznovrsnih mirisa, mediteranske vrste vo}a, te pravo {a-renilo svakovrsnih slatki{a, pored toga {to pokazuje te`wuvlasnika radwe da se raznovrsno{}u ponude izbori u o{troj kon-kurenciji, svedo~i i o svojevrsnoj „modernizaciji ukusa“ Kraqev-~ana koji na svoje trpeze uvode nove jelovnike, pokazuju poja~anusvest o potrebi odràvawa higijene i pra}ewa modnih trendova isve vi{e prihvataju savremene evropske obrasce ìvqewa.

Sude}i prema pomenutim zabele{kama, klijentela ove bakal-nice nije se previ{e razmetala kada je u pitawu bila kupovina luk-

104

suznije robe. Krivudavim rukopisom grafitnom olovkom naj~e{}esu bila upisana zaduèwa za osnovne ìvotne namirnice i naj-osnovnije ku}ne potrebe, ili se to mo`da moè re}i samo za one ko-ji su pribegavali veresiji i svoje dugove pla}ali nakon dobijawaplate. Primera radi, u maju 1934. godine Maksim Petrovi}, blagaj-nik @elezni~ke stanice, pazario je robe u vrednosti od 286,5 dina-ra, i to: 14 kilograma {e}era, dva kilograma bra{na, tri kilogra-ma ve{plava, dva kilograma kukuruza, po kilogram pirin~a, pasu-qa, }umura i eksera, pola kilograma kafe, ~etvrt kilograma griza,litar i po zejtina, ~etiri komada limuna, po jednu metlu, imalin,„[mol-astu“, ~etkicu za zube i lutku za decu, jedne pertle i dve ku-tije {ibica. Skretni~ar @ivan Blaì} potro{io je 115,5 dinaraza nabavku sedam komada plehanih tawira, dva kilograma soli, dveriba}e ~etke, pet pakovawa lepka za muve, 10 {tipaqki za ve{, igleza {iva}u ma{inu, sita za prosejavawe bra{na, ka{ike za jelo, ki-logram {tirka za ve{, kaladonta, 200 grama bibera, kesice cimeta,kesice kvasca, ~etiri pomoranxe, dve smokve, 10 komada jaja, jedne{ibice, pola litra petroleja za osvetqewe, pola kilograma fideza supu i kutije biskvita. Blagajnik magacina Ivan înei kupio jeza 56,5 dinara po tri kilograma krompira, p{enice i bra{na, dvakilograma {e}era i ~etvrt kilograma kafe.

Nesterenkove mu{terije bili su uglavnom radnici i ~inovni-ci zaposleni u Loìonici i ̀ elezni~ari. U kwigama evidencije ve-resije, koje su revnosno vo|ene za svaku kupovinu i isplatu duga, za-pisana su brojna imena, {to ukazuje na to da je ovaj vid trgovine „napo~ek” bio jako razvijen, a s druge strane – svedo~i o svojevrsnom po-verewu koje je izgra|eno na relaciji trgovac–kupac. U wima se mogupro~itati imena: Dragomir Naumovi}, saobra}ajni ~inovnik, Sta-nimir Milutinovi}, ko~ni~ar, Qubomir \uri}, loà~, MiloradJovanovi}, ~inovnik, Maksim Petrovi}, blagajnik @elezni~ke sta-nice, Ivan înei, blagajnik magacina, @ivojin Pantovi}, skretni-~ar, Mileta Rado{evi}, ~inovnik, @ivan Blaì}, skretni~ar, @i-ka Petrovi}, preduzima~, izvesni potporu~nik Brada} i voskar Mi-loje, i mnoga druga kraj kojih nije upisano zanimawe du`nika. U ovojbakalnici su vr{ene i nabavke namirnica za |a~ku kuhiwu priosnovnoj {koli koju su poha|ali ruski mali{ani.108

105

_________________________

108 Evidentirani su jo{ i: Nikolaj [marov, Sergej Koljadinski, Milo{ Juri~i},Milo{ Rajkovi}, V. A. Bri{kovski, Dragi{a Kosti}, Mirko Bogdanovi}, Qubi-sav Smiqani}, Vitomir Krsti}, Stevo Koci}, Frawa Bahert, Cvetko Pujevi},Milorad Vaki}, Jeremija Luki}, Pavle Ninkovi}, Gvozden \or|evi}, TikomirLazarevi}, Petar Kaqagin, Petar Pavlenko, Marija Amentova, Andrej Proho-renko, Jovica Sari}, Rade Jovi~evi}, Petar Gerger, Rade \elo{evi}, Dragi} Ra-dovanovi}, Miqojko Tasi}, Radivoje Stamenkovi}, Grigorije Smoqankov, TrajkoJovi~i}, Stanimir Stanoj~i}, Radosav [ulevi}, Milutin Milo{evi}, Vladi-mir Bre{kovski, Mladen Nikoli} i Sava Gr~karac.

Na osnovu „Zakona o radwama“ od 5. novembra 1931. godine ikraqeva~ki trgovci su, poput svojih kolega u drugim varo{ima,pristupili reorganizaciji dotada{weg udruèwa, tako da je~lanstvo u wemu dobilo obavezuju}i karakter za sve one koji su napodru~ju sreza @i~kog imali registrovane trgova~ke radwe.109

Prema „Pravilima Udruèwa trgovaca za srez ì~ki“, usvojenimna skup{tini trgovaca odrànoj 27. marta 1932. godine, wegovi za-daci bili su „da neguje i razvija duh zajednice i uzajamnog pomaga-wa me|u svojim ~lanovima i da odràva i unapre|uje po{tovawestale{ke ~asti; da zastupa i unapre|uje interese trgovine, da sestara o uklawawu obi~aja, postupaka i metoda rada koji smetaju dase me|u ~lanovima razvija samo solidna utakmica, da se brine dau~enici pomo}nici wegovih ~lanova uredno poha|aju {kolu, i davlastima obra}a pa`wu na bespravni rad kao i na zanemarivawedu`nosti svojih ~lanova prema pomo}nom osobqu; da se stara o mo-ralnom vaspitawu i op{tem tehni~kom i stru~nom obrazovawusvojih ~lanova i wihovog pomo}nog osobqa prire|ivawem preda-vawa, izlo`bi, osnivawem muzeja, domova u~enika i pomo}nika“ idr.110 Ono je bilo ~lan „Saveza Trgova~kih Udruèwa“ u Beogradu,strukovne asocijacije koja je okupqala trgova~ka udruèwa sa te-ritorija Beogradske, Skopske, Velikobe~kere~ke i delova Sara-jevske trgovinske komore.111 Udruèwe je svake godine organizova-lo proslavu trgova~ke slave na dan Sveta Tri Jerarha, 12. febru-ara, koja je vaìla za „najelitniju u gradu“. O atmosferi koja jevladala na onoj odrànoj 1941. godine Mihailo Simi} pi{e: „Ot-kako se smrklo fijakeri su hitali ka ’Parizu’. Do{lo je ’celoKraqevo’. Obavezne pozivnice. Od{tampan je i red igara. Nazna-~ene su igre sa napomenom ’dame biraju’. U frizerskim salonimakod Je{ka Simonovi}a i Mi}a An|elkovi}a nisu mogli da odahnudu{om do posledweg trenutka. Kose su bile besprekorno o~e{qa-ne. Na ulazu u salu goste do~ekuju mladi trgovci. Svi imaju

106

_________________________

109 „Pravila Udruèwa trgovaca za srez ì~ki“ propisivala su da „~lanovi udru-èwa su svi trgovci koji na podru~ju Udruèwa obavqaju trgova~ku radwu, kao ilica koja obavqaju na istom podru~ju radwu koja potpada pod Zakon o radwama,ili izraziti zna~aj trgova~ke radwe, a nadle`ne se komore saglase ili ako do ovesaglasnosti ne do|e onda bar re{i da ista lica pripadnu ovom Udruèwu. ^lano-vi Udruèwa moraju biti i sva trgova~ka preduze}a dràve i javnih samouprav-nih tela ukoliko obavqaju radwu koja potpada pod Zakon o radwama.“ – IAK,Udruèwe trgovaca za srez @i~ki – Kraqevo 1910–1948, kutija br. 1, 27. III 1932. 110 Prvu Upravu „Udruèwa trgovaca za srez ì~ki“ sa~iwavali su: Radojko Vu-kovi}, predsednik, Velisav Tomovi}, potpredsednik, Vojislav \or|evi}, sekre-tar i Luka Lazarevi}, Nikodije Popovi}, Qubisav \oki}, Qubomir Dimitrije-vi}, Stevan Kneèvi}, Krsta Petrovi} i Mil. Ne{kovi}, ~lanovi. – Isto.111 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udruèwe trgovaca za srez @i~ki – Kraqe-vo, Izve{taj Upravnog odbora Udruèwa trgovaca za srez ì~ki u Kraqevu pod-net IV redovnoj godi{woj skup{tini Udruèwa na dan 1. III 1936. g.

{traftaste pantalone, crne sakoe sa bri`qivo vezanim ma{namai crne lakovane cipele. Takozvana ’klub-odela’. Oni prate gostedo stolova. Ako su gost roditeqi i }erke, onda jedan od doma}inaprati stare, a drugi privodi devojke stolu. U sali je puno novihtoaleta. Neke su {ivene ~ak u Beogradu. Preovla|uju svila itaft. Na jednom kraju sale vidno su postavqeni lutrijski zgodici.Svaki je poklon od nekog ~lana Trgova~kog udruèwa. A prihod odlutrije i}i }e u dobrotvorne svrhe: za obla~ewe siroma{ne decei pomo} |a~koj kuhiwi.

Kad je muzika zasvirala, mladi}i su krenuli ka svojim iza-branicama. Svaki je nosio po karanfil da ga daruje devojci. Zbogkaranfila je Mi{a Obu}ina i{ao u Beograd. Sveèg cve}a u ovodoba godine nije moglo da se na|e nigde u Kraqevu niti u bliòjokolini.“112 Prihod sa ovih proslava ustupan je u dobrotvorne svr-he, naj~e{}e mesnom odboru Crvenog krsta ili nekom drugom hu-manom dru{tvu, a deo sredstava upla}ivan je i na konto „Kraqev-ske trgova~ke omladine“.113

Retke su bile trgova~ke radwe u kojima, pored vlasnika, ni-je radilo nekoliko trgova~kih pomo}nika, kalfi i u~enika. Vla-snici ve}ih radwi obi~no su jednog od pomo}nika postavqali za„starijeg trgova~kog pomo}nika“, koji bi ih zamewivao kada bi od-sustvovali, tj. „vodio posao“.114

UGOSTITEQSTVO

Uz trgovinu i zanatstvo, privredna delatnost sa najduòm tra-dicijom u Kraqevu, bilo je ugostiteqstvo. Jo{ u drugoj poloviniXVIII veka austrijski oficir Jozef Paul Mitiser, putuju}i po Sr-biji, u onda{wem trgovi{tu Karanovcu, zapazio je dva hana i tri me-hane.115 Sa porastom saobra}ajnog zna~aja varo{i, wenim rastom, po-ja~anim protokom qudi i roba, rastao je i broj ugostiteqskih obje-kata. Mogu}nost dobre zarade navodila je mnoge da se oprobaju u ovojdelatnosti, {to je stvaralo sve ja~u konkurenciju. To je nu`no dove-lo i do modernizacije ugostiteqstva po uzoru na evropsko, tako dasu po~etkom XX veka kafane, gostionice i hoteli, postepeno poti-skivali mehane i hanove orijentalnog tipa. O tome svedo~e i impre-sije Feliksa Kanica, koji se 1901. godine, u vreme posete kraqaAleksandra i kraqice Dragiwe Obrenovi}, zatekao u Kraqevu:„Ova ìva varo{ica uloìla je mnogo truda da {to boqe do~ekakraqevski par, koji je posetio u septembru 1901., na proputovawu za

107

_________________________

112 M. Simi}, Kraqevo 1941..., 33.113 Dr M. Matijevi}, „Organizovanost trgovine...“, 183.114 Isto.115 \. S. Kosti}, „Karanovac, slika jednog grada...“, 157.

slavne manastire @i~u i Studenicu. Sada ve} i stranac moè tamoda na|e nekoliko hotela na sprat, koji gostu pruàju kud i kamo bo-qi komfor nego one bedne mehane u kojima sam 1860. odseo.“116

Otpo~iwawem Prvog svetskog rata i austrougarskom oku-pacijom nastupio je period stagnacije kraqeva~kog ugostiteq-stva. Ve}inu hotela i kafana okupator je rekvirirao za svoje po-trebe, a onaj mawi deo ugostiteqa koji je nastavio rad, suo~avao sesa pote{ko}ama prilikom nabavki pi}a i hrane i slabom posetomgostiju, te su stoga neki bili prinu|eni da zatvore svoje radwe.117

Oslobo|ewem Kraqeva nastala je nova etapa u razvoju wego-vog ugostiteqstva. Dinami~ni privredni uspon varo{i u drugojpolovini 20-ih godina pro{log veka i pu{tawe u saobra}aj prugeKragujevac–Kraqevo–Ra{ka (1929–1931), izazvali su ekonomskuimigraciju brojnih radnika i stru~waka, od kojih je bio velikibroj samaca, koji su sme{taj i ishranu traìli kod ovda{wih ugo-stiteqa. Zbog toga su uz skoro svaki ugosteqski objekat koji nijeimao sobe za preno}i{te, one izgra|ivane.

Najgu{}a koncentracija ugostiteqskih objekata bila je nagradskom trgu i du` ulica koje su se ukr{tale na wemu (Kraqa Pe-tra, Milo{a Velikog, Milana Toplice i Raji}evoj), ulici An-|elka Savi}a, koja je od sto~ne pijace izlazila na ulicu Milo{aVelikog, \enerala Stanojlovi}a, koja je vodila ka Kragujevcu iKara|or|evoj, kojom se odlazilo ka Ra{ki.

Izraèna konkurencija i prava trì{na utakmica vremenomsu prouzrokovali neku vrstu specijalizacije ugostiteqskih objeka-ta, tako da su u periodu izme|u dva svetska rata u Kraqevu, osim ho-tela i gostionica, postojale i radile brojne kafane, kr~me (meha-ne), bifei, narodne kujne i }evabxinice. U zavisnosti od vrste ugo-stiteqske radwe i obima prometa, zavisila je i fiskalna optere}e-nost, pa su vlasnici ~esto mewali kategoriju svoje radwe nastoje}ida, u {to je mogu}e ve}oj meri, izbegnu oporezivawe.118 Broj ugosti-

108

_________________________

116 Feliks Kanic, Srbija – zemqa i stanovni{tvo, kw. II, Beograd, 1985, 11.117 U julu 1916. godine okupatorski organi vlasti odredili su kazne za „dubokoukoreweno zlo“ – besposli~ewe po kafanama i gostionicama, smatraju}i ih zamesta okupqawa „besposli~ara, lewivaca i politi~ki nepouzdanih osoba“. Sto-ga je mla|ima od 18 godina bila zabrawena poseta ovim objektima, osim na puto-vawima, dok su odrasli u kafane mogli da odlaze tri puta dnevno: za vreme doru~-ka (od 5 do 8 sati), ru~ka (od 11 do 14 sati) i ve~ere (od 18 sati do zabrane koja jepo~iwala u 21 ~as zimi i u 22 ~asa leti). – B. B. Mladenovi}, Grad u Austrougar-skoj okupacionoj zoni…, 52.118 Milan M. Matijevi} je, prou~avaju}i razvoj kraqeva~kog ugostiteqstva u pro-{losti, defini{u}i nekoliko kategorija ugostiteqskih objekata, zapisao: „Ho-tel je ugostiteqska radwa sa sobama za preno}i{te i vi{e od 10 kreveta, restora-nom za usluìvawe hladnih i toplih jela i odvojenom prostorijom za to~ewe pi}a.Kafana je ugostiteqska radwa sa ve}om prostorijom za usluìvawe gostiju i udob-nijim sme{tajem i ure|ajima. U kafani se pripremaju hladna i topla jela i sluè

teqskih objekata varirao je iz godine u godinu. Prema zvani~nimstatisti~kim podacima, 1927. godine Kraqevo je imalo {est hotela:„Beograd”, „Grand hotel Studenica“, „Evropa“, „Imperijal“, „Lon-don“ i „Pariz“. U isto vreme ugostiteqskom delatno{}u bavili suse: Mihajlo Andri}, Dimitrije Antonovi}, Marko Vasiqevi}, Sta-nimir V. Vukomanovi}, Radomir Vukoti}, \or|e Dimitrijevi},Gli{a Dugali}, Radovan \ur|evi}, Milivoje M. @ivkovi}, IgwatR. Jovanovi}, Stamenko M. Joksimovi}, êdo Lazovi}, Boìdar Lu-kovi}, Milorad Matijevi}, Rado{ Milanovi}, Stojan Milenkovi},Milentije Nov~i}, udova Stojana Obradovi}a, Radomir Orestije-vi}, Bo{ko Pantovi}, Miodrag F. Peri{i}, Danilo Petrovi}, Du-{an Petrovi}, Mato Petrovi}, Mihajlo J. Radomirovi}, Radisav K.Ra~i}, Simeun Ristovi}, Momir Savi}, Radosav Simi}, VladislavTairovi}, Milan Todosijevi}, Mom~ilo Todosijevi} i Tihomir To-mi}.119 Sredinom marta 1930. godine radile su 32 „mehane i kafane,ne ra~unaju}i vinarsko-podrumarske radwe“.120 Prema pisawu„Pravde“, krajem 1935. godine Kraqevo je imalo 60 kafana i bifea,tako da „na svakog dvadesetog poreskog obveznika ima po jedna kafa-na ili bife“, a kako pokazuju istraìvawa Milana Matijevi}a, urazdobqu od 1932. do 1937. godine, u Kraqevu je bilo registrovano120 ugostiteqskih radwi: pet hotela, 25 gostionica, 63 kr~me, petkafana, sedam bifea, 12 narodnih kujni i tri }evabxinice.121

Nastoje}i da kvalitetom i raznovrsno{}u ponude privukugoste, hotelijeri i kafexije modernizovali su svoje objekte, opre-maju}i ih skupocenim inventarom nabavqenim uglavnom u ino-stranstvu (porcelansko posu|e iz ê{ke, escajg iz Austrije i Ne-ma~ke, „Tonetove stolice“ iz Slovenije, „Goldnerove pe}i“ iz Su-botice itd.), uvode}i elektri~nu rasvetu i teku}u vodu, ukra{ava-ju}i enterijer kerami~kim plo~icama, parketom i tepih stazama,umetni~kim slikama, rasko{nim lusterima, instaliraju}i radio-prijemnike, postavqaju}i bilijar stolove i sli~no.

109

________________________________________________________________________________________________________________

alkoholna i bezalkoholna pi}a. Gostionica je ugostiteqska radwa u kojoj se pre-ko celog dana pripremaju i usluùju topla i hladna jela i to~e alkoholna i bezal-koholna pi}a. Kr~ma (mehana) je ugostiteqska radwa sa jednom prostorijom u kojojse kr~mi pi}e i sluè hladna i topla jela i razni mezetluci. Bife je mawa ugosti-teqska radwa do 5 stolova u kojoj se kr~mi pi}e, sluì kafa i hladni mezetluci.Narodne kujne su oblik ugostiteqske radwe u kojoj se pripremaju jednostavna i jev-tina topla jela. U wima se nije smelo to~iti alkoholno pi}e i sluìti crna ka-fa.“ – Dr Milan M. Matijevi}, Kraqeva~ke kafane, Kraqevo, 1998, 33–34.119 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt, trgovinui..., 707.120 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udruèwe trgovaca za srez @i~ki – Kraqe-vo, Dopis „Kraqevskog trgova~kog udruèwa“ Trgova~koj komori Beograd, 23. III1930.121 Bele{ke o doga|ajima u unutra{wosti, „Pravda“, 10. XI 1935, 10; M. Matijevi},Kraqeva~ke..., 33.

Hotel „Pariz“, 30-ih godina XX veka

Najkvalitetnija ugostiteqska ponuda bila je u hotelima:„Pariz“, „Evropa“, „Beograd“, „Imperijal“, „Jugoslavija“ i „Grandhotelu Studenica“, u kojima su putnika namernika o~ekivale udob-ne sobe i dobra kuhiwa. Posebno na glasu bio je „Pariz“, spratnozdawe sa 20 soba, od kojih je svaka bila okre~ena u druga~iju boju i,opremqena modernim name{tajem, raspolagala kupatilom sa to-plom i hladnom vodom, dok su podovi bili oblo`eni parketom. Sobzirom na to da je gostima „pru`ao sve udobnosti jednog velegrad-skog hotela“ bio je, prema postoje}im ugostiteqskim kriterijumi-ma, rangiran u prvu kategoriju.122 Neretko, u wegovoj kafani, kao ileti za brojnim stolovima iznetim ispred we, te{ko se mogla pro-na}i slobodna stolica.

Naro~ita pa`wa poklawana je ponudi jela i pi}a. Na jelov-nicima su nu|eni razni mezetluci, salate (od barenih krompira,paradajza, kiselog i slatkog kupusa, ajvar, cvekla, tur{ija, pe~enapaprika sa belim lukom), razne vrste pe~ewa (prase}e, jagwe}e, te-le}e), specijaliteti sa ro{tiqa (}evap~i}i, ra`wi}i, „be~ka” i„pariska” {nicla i sl.), jela po poruxbini (sviwski kare sa prilo-gom od krompir-pirea, gra{ka, {argarepe i kelerabe, jagwe}a sar-mica sa ov~jim kiselim mlekom, kasapski |uve~), a u vreme postariba. Oni sa prefiwenijim ukusom i „dubqim xepom“ svoj apetitmogli su, u hotelima „Pariz“, „Jugoslavija“, „Studenica“ i kafani

110

_________________________

122 Kroz na{u zemqu, „Politika“, 20. XII 1933, 8; Otvarawe hotela „Pariza“, „Kra-qevski glasnik“, 21. XII 1933, 3.

„Kod Drmowe“ i „Zanatlijskoj kasini“, utoliti specijalitetimafrancuske kuhiwe, dok su se na meniju „Studenice“ nalazila i jelaruske kuhiwe. U kafani „Kod Boè“ sluèni su lova~ki specija-liteti od mesa fazana, jarebice, zeca, srne i divqe sviwe.123

Neki ugostiteqi u ponudu svojih lokala uvr{tavali su i po-slastice: pala~inke, krofne, razne kifle, sitne kola~e, rolate,slatko testo „kitnikez“ i sl. Po bogatom asortimanu slatki{abio je poznat hotel „Evropa“.124

Qubiteqi „dobre kapqice“ bili su u prilici da „ugase è|“hladnim „jagodinskim“, „sarajevskim“, „Vajfertovim“ i „Bajlonije-vim“ pivom, nekim od ~uvenih vina iz ùpskog, jeli~kog ili trste-ni~kog vinogorja, {pricerom i raznim vrstama èstokih pi}a („sta-ra srpska {qivivica“, komovica, „nanova~a“, „orova~a“, „pelinova-~a“, „klekova~a“), a onima koji su alkohol smatrali porokom, sluè-ni su klaker, kabeza, sok od maline i druga bezalkoholna pi}a.

Ve}ina hotela i kafana za zabavu gostiju angaòvala je po-znate muzi~are i orkestre ~iji repertoar su ~inili razli~iti mu-zi~ki ànrovi, od narodne muzike do xeza. Uz „~ar{ijske svira~e“– Cigane Stev~u i Pe{u – koji su {kripavim zvucima svojih vio-lina „svirali na uvce”, naj~e{}e gostima kafane „Gruà“, u se}a-wu Kraqev~ana ostala su „koncertrirawa“ Lele „Sremice“, har-monika{a Radojke i Tineta @ivkovi}a iz Kru{evca, orkestarabra}e Rexi} iz Leskovca i Cicvari}a iz [apca, kapele êhoslo-vaka La{tovke, benda „êtiri Dalmatinca“, Vuka{ina – VulaJefti}a, Mice „Amerikanke“, Nade, Kaje, onda{wih estradnihzvezda Sofke i Vuke [eherovi}, kapelnika Virta i xez peva~iceTilde, nakon ~ijeg prvog nastupa u „Imperijalu“ vi{e „nije moglada se na|e prazna stolica“, itd.125

Ugostiteqski objekti bili su i svojevrsne kulturne insti-tucije u kojima su odràvane brojne trgova~ke, zanatlijske, ofi-cirske, u~iteqske, radni~ke i druge strukovne zabave, kermesi,matinei, posela, priredbe mesnih humanih i sportskih dru{tava isl. U wima su, osim putuju}ih bioskopa, ma|ioni~arskih i akro-batskih trupa, ~esto gostovale pozori{ne druìne iz raznih de-lova zemqe, poput poznatog putuju}eg pozori{ta „@ivoti}“ i po-pularnih glumaca @anke Stoki} i Dobrice Milutinovi}a.126

Oni su bili i mesta na kojima se „bistrila politika“, u ko-jima su odràvane strana~ke konferencije i zborovi, slavile

111

_________________________

123 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 79, 125, 163, 178, 181.124 Isto, 101.125 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Sre}na nova, pa na posao, „Ibarske novosti“, 30.XII 1982, 9; Dobrivoje Obradovi} – Kondis, Letovalo se na Ibru ili bawama,„Ibarske novosti“, 10. XII 1983, 8; M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 102.126 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letovalo se na Ibru ili bawama, „Ibarske no-vosti“, 10. II 1983, 8.

partijske slave i proslavqale izborne pobede. Kao „radikalski“lokali slovili su „Grand hotel Studenica“ i kafana „[umadija“u ulici Milo{a Velikog, a „Zanatliska kasina“ vaìla je za ste-ci{te ~lanova i simpatizera Demokratske stranke.127

Ambijent jedne kafane u Kraqevu, 1928.

Kafane i hoteli privla~ili su i qude èqne kocke i oku-{avawa sre}e. Budu}i da je kockawe na javnim mestima bilo zako-nom dozvoqeno, pobornici hazarderstva svoju strast su upra`wa-vali naj~e{}e za kafanskim stolom. Gotovo u svakom lokalu mo-gli su se nabaviti neraspakovani {pilovi karata, koje bi, upartijama „pokera“, „sansa“ ili „farbula“, donosile nekom bo-gatstvo, a nekom o~aj i siroma{tvo. Hotel „Jugoslavija“ imao je~ak i posebnu prostoriju za kockawe u kojoj se nalazio i rulet,zbog ~ega su ga pose}ivali i kockari iz â~ka, Vrwa~ke Bawe idrugih gradova.128 U pam}ewu starijih Kraqev~ana ostala su poke-ra{ka nadmetawa izme|u bankarskog ~inovnika Mari}a, {usteraMilana Vuleti}a i trgovca Jelisijevi}a „Beogra|anina“ za ka-fanskim stolom „Pariza“.129

112

_________________________

127 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 129, 179, 184.128 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, „Ibarske novosti“,11. VIII 1983, 8.129 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 83.

Svaka ugostiteqska radwa imala je svoju stalnu klijentelupo kojoj je bila, u neku ruku, prepoznatqiva. Hotel „Pariz“, sme-{ten na gradskom trgu, osim {to je bio kona~i{te mnogih koje jeput naveo kroz Kraqevo, predstavqao je mesto na kome se okupqa-la kraqeva~ka elita. U wegovim otmenim salonima ili, u letwimdanima, pod kro{wama bujnih lipa hotelske ba{te, odsedali su pu-kovnik Pavle Filipovi}, komandant Vojnotehni~kog zavoda, Ve-}eslav Duj{in, direktor Fabrike aviona, Svetozar \akovi}, vla-snik kraqeva~ke ciglane, Mi{a „[mol“, trgova~ki zastupnikistoimene zagreba~ke fabrike, Josip Gec, inèwer, Pero Niko-qa~i}, obave{tajni oficir, Dragan Jelisijevi} „Beogra|anin”,trgovac, Rafailovi}, vlasnik rudnika „Tavnik” i dr. Cene uslugabile su, u proseku, za 50% vi{e nego u drugim lokalima, a svakistalni gost imao je svoju {oqicu za kafu iz koje je posluìvan.130

U hotel „Evropa“, na suprotnoj strani trga od „Pariza“, navra}alisu na jutarwu kafu i ~itawe novina razapetih na drà~ima od bam-busove trske, trgovci i zanatlije ~ije su se radwe nalazile u bli-zini, a u ve~erwim satima u wegov restoran zalazili su ~inovnicii oficiri.131 U „Grand hotel Studenicu“ koji se, gledaju}i od grad-skog trga ka Nemawinoj ulici, nalazio na desnoj strani ulice Kra-qa Petra, svra}ali su inèweri koji su radili na izgradwi putaKraqevo–Ra{ka i mnogi od Francuza upo{qenih u Fabrici avio-na.132 Stalni posetioci gostionice „Bristol“, koja je 1939. godineotvorena tik uz hotel „Evropu“, i na ~ijim stolovima su se „prekocelog dana nalazila barena jaja farbana u lukovinu koja su gostikoristili kao meze uz pi}e“, bili su apotekar Miroslav Pelnar`,lekar Obren Jovi}, trgovci Vukovi} i [vap~i} i drugi.133 Kafana„Zlatni Prag“ Jelesija Vasovi}a, na dodiru Nemawine i uliceKraqa Petra, bila je steci{te ~inovnika obli`weg suda, op{tin-skih i slu`benika drugih dràvnih nadle{tava. @elezni~ari suse okupqali u „Lazovi}a kafani“, koja se nalazila u blizini pru-`nog prelaza na putu prema Mr~ajevcima, a ruski emigranti su za„svoju“ smatrali kafanu „Kod srpskog Kraqa“, na uglu Hajduk Veq-kove i Obili}eve ulice. „Kod srpskog Kraqa“ ~esto su navra}alii radnici Fabrike aviona i èlezni~kih radionica, èlezni~arii oficiri iz obli`we artiqerijske kasarne.134

Kao „boemski hram“ u kome su se ra|ale neverovatne pri~e,preìvqavali qubavni brodolomi, sa setom se prise}alo prohu-jalih vremena, „obra|ivale“ ~ar{ijske novosti, smi{qale doset-

113

_________________________

130 Isto, 83.131 Isto, 102.132 Isto, 125.133 Isto, 103.134 Isto, 143, 151, 190.

ke i {ale, nadevani mnogi nadimci i prepri~avale lova~ke pri~e,poznata je bila kafana „Kod Boà“, ili „Musina kafana“, kako jeobi~no nazivana po vlasniku Qubi{i Krsti}u Musi. Za wenimstolovima dugo vremena provodili su mesari Veqo Kuzmanovi} iMujo Milenkovi}, opan~ari Lazo Hini} i Dule Milosavqevi}]opica, potkiva~i Qutko Lazarevi}, Mile Kandi}, Veqko Lopi-~i} i drugi. Svake godine kraqeva~ki boemi i bekrije u woj suproslavqali „bekrijsku slavu na îsti ponedeonik“.135

„Prava doma}a kujna“ u Kraqevu

Kafane, gostionice i kr~me locirane bliè periferijidu` puteva koji su vodili ka Ra{ki, â~ku i Kragujevcu („@ene-va“, „Zeleni venac“, „Prole}e“, „Gruà“, „Rasina“, kr~me Uro{aCveti}a i Sredoja Maxarevi}a i dr.), bili su svrati{ta seqaka,kirixija i trgovaca iz okolnih sela. U skladu sa wihovim potre-bama, vlasnici ovih lokala su izgra|ivali i prostrane magacineza robu i {tale za sme{taj zapre`ne i tovarne stoke o kojoj se sta-rao, za to posebno upo{qen radnik, „arxija“. Pazarnim i u danedva trodnevna pana|ura, wihova dvori{ta bila su zakr~ena voluj-skim kolima i mno{tvom volova i kowa ~iji doma}ini su, uz ~a-{icu i meze, „zalivali“ na pijaci obavqen posao.

Naj~e{}i posetioci ugostiteqskih radwi otvaranih u blizi-ni industrijskih objekata (Fabrika aviona, @elezni~ke radioni-

114

_________________________

135 Isto, 164.

ce) i èlezni~ke stanice, poput „Novog Sada“, „Orijenta“, „Kragu-jevca“, „Jadrana“ i „Bele ruè“, bili su radnici samci koji su se uwima hranili kao abonirci („na kost“), neretko i na veresiju.

Iako je, pod okriqem ugostiteqske delatnosti, organizova-ne prostitucije bilo i tokom XIX veka, doseqavawe mno{tva rad-nika iz drugih delova zemqe i inostranstva i prisustvo velikogbroja vojnih lica, podstakli su pravu ekspanziju „najstarijeg zana-ta“, koji su upra`wavale „animir dame“ pristigle u Kraqevo izMa|arske, Slavonije, Srema i Dalmatinskog primorja. „Animirdame su pravile dru{tvo mu{teriji u kafani gde su srkutale li-ker kru{kovac, ofarbanu vodicu ili ~aj koji je mu{terija pla}aokao skupoceno pi}e. Nakon {to napravi dobar pazar u kafani,animir dama je mu{teriju odvodila u sobu. U vreme pred Drugisvetski rat, u zavisnosti od ranga i ugleda kafane i kategorije da-ma, tarifa za provedenu no} sa ’ènskom’ se kretala od 10 do 30 di-nara, od ~ega je polovina pripadala gazdi, a ostatak animir da-mi.”136 Najgu{}a koncentracija javnih ku}a bila je u delu grada ublizini stare èlezni~ke stanice, koji je zbog toga i dobio naziv„Pic mala“, i u okruèwu nove stani~ne zgrade sagra|ene 1929. go-dine ne{to zapadnije od stare.137 Po svojim „ènskama” i crvenimfewer~i}ima posebno na glasu bile su tamo{we kafane: „@ele-zni~ka kasina“, „U|i bato“, „Jadran“, „Ibar“, „Kraqevi} Marko“,„Brege“ i „Solun“, a za pravog „kupler-majstora“ vaìo je nekada-{wi konobar Ilija Radovanovi}, koji je radio sa „prodava~icamaqubavi“ u „Ibru“, „Solunu“ i „Bregeu“. „Animir dama“ bilo je i ukafanama „Jelenac“ (u ulici Milo{a Velikog), „@enevi“ i „Dra-ga~evu“ (u Staroj ~ar{iji), gde su naj~e{}e navra}ali seqaci izstudeni~kih sela.138

Do 1932. godine ugostiteqi su imali zajedni~ku strukovnuasocijaciju sa trgovcima, a tada su formirali „Udruèwe ugosti-teqa za srez ì~ki“, koje je pred organima vlasti zastupalo wiho-ve interese.139

115

_________________________

136 Isto, 57.137 Postoji mi{qewe i da naziv „Pic mala“ poti~e otuda {to je ovaj deo grada uarhitektonsko-urbanisti~kom smislu i po socijalnom statusu svojih ìteqapredstavqao elitni kraj Kraqeva u kome je sve, po onda{wem àrgonu, bilo„pic-pic“, tj. odisalo otmeno{}u i elegancijom. 138 Isto, 55.139 IAB, Trgova~ka komora Beograd, Udruèwe trgovaca za srez @i~ki – Kraqe-vo, Izve{taj Upravnog odbora Udruèwa trgovaca za srez ì~ki podnet I redov-noj godi{woj skup{tini na dan 5. III 1933. godine.

NOVÂNI ZAVODI

Obnova privrede nakon Prvog svetskog rata iziskivala je,pored niza drugih uslova, i novac, tj. kredite kojima bi se koliko--toliko sanirale posledice ratnih pusto{ewa i novim investi-cijama pokrenule proizvodwa i trgovina. Situacija na finansij-skom trì{tu novoformirane Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca, a posebno na teritoriji Srbije, bila je, usled ~iwenice dasu doma}e banke tokom rata bile potpuno zamrle i na razne na~i-ne stavqene van prometa, veoma te{ka, tako da se wihova delat-nost tokom 1919. i 1920. godine obnavqala usporeno.140 Ovakvo sta-we nov~anih institucija karakteristalo je i Kraqevo. Sva triwegova nov~ana zavoda koja su poslovala do okupacije 1915. godine(„Kraqevska akcionarska {tedionica“, „Kraqevska akcionarskazadruga“ i „Kraqevska privredna banka za trgovinu i industri-ju“),141 tokom okupacionog perioda obustavila su rad i bila izlo-èna pqa~ki i uni{tavawu inventara i arhive.142 S obzirom na toda je razvoj privrede uslovqen situacijom na finansijskom poqu,jer weno pokretawe u velikoj meri iziskuje investirawe i kredi-tirawe koje vr{e oni subjekti koji raspolaù novcem i wime ma-nipuli{u, to se kao neophodna za oìvqavawe kraqeva~ke pri-vrede nametnula potreba obnove rada nov~anih zavoda.

Finansijske aktivnosti nakon oslobo|ewa, usmerene prven-stveno na konsolidovawe svoje aktive i pasive, najpre je, 1. februara1920. godine, otpo~ela „Kraqevska privredna banka za trgovinu i in-dustriju“. Tokom aprila aktivirana je „Kraqevska akcionarska za-druga“, a 1. juna iste godine rad je obnovila i „Kraqevska akcionar-ska {tedionica“.143 Sve izraènija potra`wa kredita i mogu}nost

116

_________________________

140 Danica Mili}, „Privredni poloàj Srbije po zavr{etku ratnih operacija, Srbijana kraju Prvog svetskog rata“, Srbija na kraju Prvog svetskog rata, Beograd, 1990, 61.141 O osnivawu i poslovawu ovih nov~anih zavoda do okupacije Kraqeva 1915. godi-ne vidi vi{e: Milovan Sekuli}, „Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do1915. godine“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 119–145.142 Primera radi, „Kraqevskoj privrednoj banci za trgovinu i industriju“ bile suuni{teni: Dnevnik, Glavna kwiga, Kwiga bilansa i sve ostale pomo}ne kwige, osimKwige zaloga, a „Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici“, osim {to je ostala bezkancelarijskog inventara i ru~ne kase, uni{ten je ~itav meni~ni portfeq u komeje bilo oko 1.000 menica u vrednosti od oko 500.000 dinara. – AJ, 65, 1313–2297, Do-pis predsednika Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke za trgovinu i indu-striju“, Petra Bogavca, Na~elstvu okruga ~a~anskog, 15. V 1919; Dopis Uprave „Kra-qevske akcionarske {tedionice“ Ministru trgovine i industrije, 23. I 1920.143 AJ, 65, 1313–2297, Izve{taj Upravnog odbora „Kraqevske akcionarske {tedi-onice“ podnet XXXI redovnoj skup{tini akcionara na dan 20. II 1921. godine; Iz-ve{taj Nadzornog odbora „Kraqevske privredne banke“ podnet redovnom zboruakcionara na dan 27. februara 1921. godine o svom radu u Banci; Izve{taj Uprav-nog odbora „Kraqevske Akcionarske Zadruge“ podnesen redovnom zboru akcio-nara u Kraqevu na dan 17. marta 1921. godine.

117

Ra~un gubitaka i dobitaka i Ra~un izravnawa Kraqevske akcionarske{tedionice za period 1914–1919. godina

wihovog povoqnog plasirawa u uslovima poratne konjukture, navo-dila je uprave pomenutih nov~anih zavoda na ideju integracije, kakobi pove}awem kapitala bile stvorene mogu}nosti za pro{irivawedelatnosti i wegovo ve}e ulagawe u privredu, trgovinu pre svega.Inicijativa za ukrupwavawe bankarskih kapitala potekla je po~et-kom 1921. godine od Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke zatrgovinu i industriju“, o ~emu su weni akcionari bili obave{teni:„Da bi uprava mogla kapital ban~in plasirati {to popularnijem arentabilnijem poslu nego do sada preìvelom zajmodavstvu – eskon-tu, to treba da ostvarimo na{a pravila, a to je da vr{imo trgova~ko--privredne i {pekulativne poslove koji bi poslovi mnogo korisni-ji bili i za akcionare, trgovinu a i za samu okolinu ovoga kraja, ne-go eskont meni~ni za davawe zajmova u gotovu. A da bi mogli ovom po-slu pri}i, nu`no je da imamo kapital ve}i nego {to ga danas bankaima. Stoga je uprava u sporazumu sa nadzornim odborom donela odlu-ku da ova banka treba da se spoji sa ovda{wim zavodima, i u tom ci-qu ~inila je poku{aj kod uprava Kraqevske {tedionice i Akcio-narske zadruge, {to su obe uprave odgovorile banci da oni rado pri-staju ako im to wihovi zborovi odobre. Usled toga, oba su zavoda ov-da{wa, pa i na{a banka, stavila u dnevni red predloge o spajawu za-voda. G.G. akcionari, ovim spajawem postiè se mnogo u pogledu sta-bilnije trgovine, industrije i uop{te svih privrednih grana, jer da-nas kapital bez milion dinara ni{tavan je da se sa malim kapitalommoè ma {ta raditi a taj rad da moè doneti prihoda bar pristojnogda se wime mogu reìski tro{kovi pokriti i dividendu akcionari-ma bar 8% dati. Ne, to zavodi malog kapitala kao na{a banka ne mo-gu dati, a to isto i ova druga dva zavoda kojima su kapitali ravni na-{em, {to su i wihove uprave uvidele, da danas oni ne mogu punom pa-rom raditi ovakvi kakvi su danas, s toga su i oni pristali na spaja-we.“144 Po svemu sude}i, zbor akcionara „Kraqevske akcionarske{tedionice“ negativno se izjasnio prema ovoj ideji, tako da je inte-gracija bila ograni~ena samo na „Kraqevsku privrednu banku za tr-govinu i industriju“ i „Kraqevsku akcionarsku zadrugu“, od kojih je,24. jula 1921. godine, formirana „Kraqevska privredna banka“, ~ijije osnovni kapital u iznosu od 1.000.000 dinara u srebru ~inilo 2.000akcija od po 500 dinara. Kako se navodilo u wegovim „Pravilima“,ciq novoosnovanog nov~anog zavoda bio je da „kreditovawem, trgova-wem, izvozom i uvozom robe, obavqawem industrijskih preduze}a,podpomaè razvitak trgovine, privrede, industrije i zanatstva“145.

118

_________________________

144 AJ, 65, 1313–2297, Predlog Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke“ pod-net III redovnom zboru akcionara dràtog na dan 27. februara 1921. godine.145 AJ, 65, 1313–2297, Predlog o izmeni i dopuni Pravila „Kraqevske privrednebanke“ odobrenih re{ewem Gospodina Ministra Narodne Privrede od 2. maja1912. godine, 24. VII 1921; dr Milan Matijevi}, Nov~ani zavodi i banke u Kraqe-vu, Kraqevo, 2000, 95.

Akcija „Kraqevske privredne banke“

O tome koliko su bankarski poslovi tokom dvadesetih godi-na XX veka bili profitabilni i kolika je bila potra`wa za sve-ìm novcem neophodnim za obnovu ovda{we privrede, trgovine izanatstva, pre svega, svedo~i i ~iwenica da je 11. aprila 1924. go-dine Kraqevo dobilo jo{ jedan nov~ani zavod, ~iji ciq je bio da„da mogu}nost trgova~kom i privrednom svetu ove okoline da {tobrè i lak{e obavqa svoje poslove“. Bio je to „Kraqevski trgo-va~ki kreditni zavod“ sa osnovnim kapitalom od 2.000.000 dinara,podeqenih u 2.000 akcija u iznosu od po 1.000 dinara.146 Krajem istedecenije bilo je poku{aja osnivawa jo{ jednog nov~anog zavoda –„Obrtne banke“ A. D. – ali Ministarstvo trgovine i industrije tonije odobrilo, s obrazloèwem da „predvi|eni kapital je i suvi-{e mali od 1.000.000 dinara“, a i „Pravila Banke nisu saobraè-na svima odredbama Zakona i praksi“.

147Ipak, promeweni poslov-

119

_________________________

146 ^lanovi prvog Upravnog odbora „Kraqevskog trgova~kog kreditnog zavoda“bili su: Milan Jovi~i}, trgovac, Lazar Kuzmanovi}, trgovac, Nikola ûkuli},opan~ar, Miodrag Jovanovi}, trgovac, Todor [evi}, inèwer, Velisav Tomovi},trgovac i Aleksa Jelesijevi}, trgovac, a u Nadzorni odbor izabrani su advokatBranko Pa{trovi} i ~etvorica trgovaca: Jevrem Planojevi}, Boìdar Crv~a-nin, Manojlo Manojlovi} i Dragutin Nenadovi}. – AJ, 65, 1313–2297, Oglas „Kra-qevskog trgova~kog kreditnog zavoda“, 29. VII 1924.147 Osniva~i ovog nov~anog zavoda bili su: Miodrag M. Markovi}, apotekar, Lu-ka Lazarevi}, trgovac, Igwat Jovanovi}, kafexija, Dragomir Rankovi}, kwigo-vo|a, Radisav Jovanovi}, trgovac, Petar Boì}, trgovac, Luka Lukovi}, hoteli-

ni ambijent za rad nov~anih zavoda u Kraqevini Srba, Hrvata iSlovenaca u odnosu na onaj u Kraqevini Srbiji, stavqao je predkraqeva~ke bankare niz isku{ewa i te{ko}a. Naime, procenatzarada ostao je na predratnom nivou, dok su reìjski tro{kovi po-rasli za oko 30-40 puta, a stepen poreskog optere}ewa uve}an je zaoko 400 puta. U ovakvim uslovima ovda{wi nov~ani zavodi, koji suposlovali uglavnom kao kreditne ustanove sa eskontom i krediti-rawem trgovine i mawih privrednih preduze}a po teku}im ra~u-nima sa kamatnom stopom od 12% na godi{wem nivou i provizijomod 8%, nisu uspevali podeliti ni 4% dividende akcionarima, {toje dovodilo do gubitka poverewa akcionara u svoje ustanove. Sto-ga su iz uprava nov~anih zavoda ~esto upu}ivane molbe dràvnimfinansijskim vlastima da se poreske stope vrate na predratne ida se samoupravni i vanredni prirezi, ako ne ukinu, a ono baremuvedu olak{ice prilikom wihovih davawa.

Period od 1925. do 1931. godine moè se okarakterisati kao„zlatno doba“ u poslovawu ovda{wih nov~anih zavoda. U wemu sebeleì znatan porast uloga na {tedwu, a eskont i reeskont meni-ca, zajmovi i stawa teku}ih ra~una doìvqavaju uzlaznu putawu.Po~etkom 30-ih godina XX veka ovaj pozitivni trend je, usled od-jeka velike svetske ekonomske krize na jugoslovenskim prostori-ma, zaustavqen i nastupilo je razdobqe vi{egodi{we stagnacijebankarskog poslovawa. Plasman novca u nove zajmove zna~ajno jeumawen jer su se potencijalni klijenti, uprkos snièwa kamata,usled smawewa zarada nerado odlu~ivali za nove poslove. To jeuzrokovalo orjentaciju banaka na, skoro iskqu~ivo, eskontirawekratkoro~nih sitnih menica koje su „iskqu~ivale svaki rizik“.Po~etkom jeseni 1931. godine do{lo je do prave navale {tedi{ana {altere banaka {irom zemqe i podizawa uloga na {tedwu i poteku}im ra~unima, {to nije mimoi{lo ni banke u Kraqevu. O raz-merama ove pojave, prouzrokovane u velikoj meri i psiholo{kimmomentima, re~ito govori i primer „Kraqevske akcionarske{tedionice“, kod koje su nov~ani ulozi 1931. godine opali za700.000 dinara u odnosu na prethodnu godinu. Poreme}aje finan-sijskog trì{ta najilustrativnije prikazuju pore|ewa „Ra~unaizravnawa“ i „Ra~una gubitka i dobitka“ ovog nov~anog zavoda iz1929. odnosno 1931. godine, ~ija uprava je uspevala da, koliko-to-liko odràva stabilnost poslovawa:

120

________________________________________________________________________________________________________________

jer, Krsta Petrovi}, trgovac, Boìdar Markovi}, trgovac i Qubi{a Stefano-vi}. – AJ, 65, 1313–2297, Molba osniva~a „Obrtne banke“ A. D. Ministru trgovi-ne i industrije, 19. I 1929; Dopis Ministarstva trgovine i industrije Na~elstvusreza ì~kog, 13. III 1929.

RAÛN IZRAVNAWA

RAÛN GUBITKA I DOBITKA

Prema: „Narodno blagostanje“, 2. 7. 1932, 201–202.

RASHODI1929. G.

U HIQADAMADIN.

1931. G. U HIQADAMA

DIN.porezi 122 134kamata 309 472tro{kovi i plate 167 222dobit 300 310prihodi 37 34provizija 279 194kamata 567 868stanarina 42 42zbir prihoda ili rashoda 898 1.138

AKTIVA1929. G.

U HIQADAMADIN.

1931. G. U HIQADAMA

DIN.

blagajna 340 191menice 4.556 4.738zajmovi na zaloge 27 484teku}i ra~uni – 1.010potraìvawa kod stranih nov~. zavoda 1.000 475vrednost rezervnog fonda 202 177nepokretnosti 34 34kaucije 1.024 1.224nova gra|evina – 38razlika kursa dràvnih hartija – 40

PASIVA

glavnica 1.000 1.000rezervni fondovi 146 199ulozi na {tedwu 5.352 5.502reeskont kod Narodne banke – 115prenosna kamata 135 123nepodignuta kamata 2 2tantijema 42 46dobit za podelu 258 241zbir bilansa 6.954 8.466

121

Tabela prikazuje porast zbira bilansa od 6.950.000 na 8.500.000dinara {to je bila posledica pove}awa gotovo svih pozicija u pa-sivi. Od toga, sopstvena sredstva iznose 1.200.000 (za 54.000 vi{ezbog pove}awa fondova), a tu|a sredstva 5.620.000 prema 5.350.000u 1929. godini. U odnosu na 1929. godinu nova stavka u poslovawu jepozicija reeskonta kod Narodne banke, sa 115.000, {to dokazuje daje ovaj zavod bio u stawu da podmiri ulaga~e skoro iskqu~ivo sma-wewem svoje aktive, koja je, kako izgleda, bila vrlo likvidno pla-sirana. Meni~ni krediti su u 1931. godini bili za 200.000 ve}i ne-go dve godine ranije, {to navodi na zakqu~ak da su ulozi na {ted-wu porasli i bili bi znatno ve}i da nije bilo pomenutog podiza-wa novca od strane {tedi{a u septembru i oktobru. Potraìvawakod stranih nov~anih zavoda iskazana krajem 1929. godine sa1.000.000 u 1931. godini su za preko polovine otkazana i iznosilasu 475.000 dinara. Prihodi od nepokretnosti poticali su od zara-de hotela „Pariz“, vlasni{tva [tedionice, i oni su, prema onda-{wim ekonomskim analiti~arima predstavqali „lepe tihe rezer-ve ban~ine“.148 Paralelno sa pove}awem prihoda uve}ani su i ras-hodi: porezi, tro{kovi uprave i plate, kao i rashodi po kamatama.Ipak, ~ista zarada je 1931. bila ve}a za 10.000 u odnosu na 1929. go-dinu, i iznosila je 310.000 dinara. Odlukom Uprave bila je pode-qena na slede}i na~in: 15.500 dinara dato je rezervnom fondu,6.000 penzionom fondu, 46.600 dinara kao tantijema Upravnom iNadzornom odboru, 200.000 dinara je ispla}eno kao dvoprocentnadividenda, a ostatak od 41.600 dinara posluìo je za osnivawefonda za pokri}e eventualnih {teta.149

Dono{ewe tzv. seqa~kog zakona, 12. aprila 1932. godine, ko-jim su dràvne vlasti uvele moratorijum na otplatu seqa~kih du-gova za 90 dana i propisale da se sa zemqoradnicima postignu do-govori o na~inu pla}awa duga, kao i maksimizirawe visine kama-ta, doneli su dodatne komplikacije u poslovawu nov~anih zavoda.150

Dramati~nost poloàja u kome su se nalazili mali nov~anizavodi, kakvi su bili i kraqeva~ki, u prvoj polovini ~etvrte de-cenije 20. veka, do~arava molba Upravnog odbora „Kraqevske pri-vredne banke“ upu}ena po~etkom marta 1936. godine Ministarstvutrgovine i industrije: „Te{ko stawe u privredi, koje nas prati od1931. godine, u privrednom pogledu sva je u krizi, ~ija je o{trina

122

_________________________

148 „Narodno blagostanje“, 2. VII 1932, 202.149 Isto.150 Dràvna normativa kojom se teìlo obuzdavawu inflacije propisivala je davisina kamatnih stopa na pozajmqene sume ne sme prelaziti 12,5% godi{we, akamata za nov~ane uloge 6,5% godi{we. – Ivan M. Beci}, „Privatni nov~ani za-vodi i bankarstvo u Leskovcu izme|u dva svetska rata“, Istorija 20. veka, 1, Be-ograd, 2002, 139.

bez presedana i kojoj jo{ nije mogu}e predvideti kraj. Preduzeterazne mere u svrhu ublaèwa krize i oìvqewa privredne radino-sti, nisu mnogo pomogle, jer nisu provedene po jednom unapredutvr|enom planu, koji bi imao da obuhvati celokupno ovo sloènopitawe i sve grane privrede. Pruène za{titne mere stanovitimprivrednim klasama u vidu odlagawa pla}awa pomogle su im da seodrè u ìvotu ali ne i da ubrza wihovo ozdravqewe, dok je na dru-goj strani kod drugih privrednih grana izazvalo depresiju i u~ma-lost. Zdrava mera za oìvqewe privrede, wene radinosti i za opo-ravqewe privredno slabijih jeste snièwe kamatwaka. Ova meranije postigla puni efekat, jer je donesena u vremenu kad jo{ kon-stantno traje nepoverewe kod ulaga~a. Nije postigla puni efekati stoga {to je ova mera jednaka za sve nov~ane zavode, dok je pozna-to da su mawi poslovi optere}eni srazmerno ve}om reìjom od ve-likih i da mawi zavodi uz teè uslove delaju. Poslovawe na{eg za-voda je silno oteàno zbog neprovo|ewa izvr{ewa od strane izvr-{nih vlasti i po onim predmetima ~iji predlozi ve} godinama le-è i za koje smo imali velike tro{kove za tu`bene takse. Ovakvimradom izvr{nih vlasti mi smo bili u nemogu}nosti da do|emo dopotrebnih sredstava s jedne strane, a s druge strane i uredni du-`nici napustili su ure|ewe svojih obaveza i dozvolili utuèwe,iza kojeg je imao da zapne svaki daqi postupak za naplatu, jer sa ne-provo|ewem izvr{ewa kod nas svaki du`nik ra~una. Ulaga~i nisuhteli da shvate te{ko stawe ve} su u novom nastupu nepoverewatraìli povra}aj uloènog novca i stavqaju}i terete obezbe|iva-li se nad ban~inom imovinom. Preduzetim strogim {tedwama usvakom pogledu i pravcu uspeli smo da reìju svedemo na minimum,ali i pored toga i dobre voqe zbog slabog priliva novca od napla-ta svojih potraìvawa nismo u stawu udovoqiti svojim obavezamaprema ulaga~ima i poveriocima. Ovi su nas razlozi uverili da nemoèmo imati vi{e nikakvih iluzija, te smo primorani obratitise Vama Gospodine Ministre i zatraìti za{titu...”151

Akcionari kraqeva~kih nov~anih zavoda pripadali su raz-li~itim socijalnim slojevima. Najvi{e je bilo trgovaca, koji suposedovali i najve}i broj akcija, zatim zanatlija, ugostiteqa idràvnih ~inovnika. Vo|eni filozofijom zarade „na malo”, ak-cionari su postajali i „obi~ni qudi”, kupuju}i mawi broj akcija,teè}i da na taj na~in o~uvaju i, u izvesnoj meri, oplode svoju „cr-kavicu”, ste~enu mukotrpnim radom i svakovrsnim odricawima.Jo{ vi{e je bilo sitnih {tedi{a, posebno radnika koji su iz ra-znih delova zemqe pristizali u Kraqevo tragaju}i za poslom, akoji su zara|eni novac deponovali u blagajnama ovda{wih bana-

123

_________________________

151 AJ, 65, 1313–2297, Molba Upravnog odbora „Kraqevske privredne banke“ Mi-nistarstvu trgovine i industrije, 14. III 1936.

ka.152 U godinama ekonomske krize iskazana je tendencija dela akci-onara da u svojim rukama skoncentri{u {to ve}i broj akcija, ili daraznim spekulacijama, na u{trb ostalih, uve}aju kapital, a samimtim i dominaciju u rukovo|ewu bankama. Jedan od najre~itijih pri-mera odnosio se na „Kraqevsku privrednu banku“. Naime, odlukomUpravnog odbora, a na osnovu „Uredbe o nov~anim zavodima“, ~lano-vima Upravnog i Nadzornog odbora otpisano je 50% wihovih dugo-vawa na teret rezervnog fonda, a omogu}eno im je da ostatak pla}a-ju ulo`nim kwiìcama. Kako banka nije bila u stawu da ulaga~imaispla}uje sve uloge, mnogi sitni akcionari po~eli su da prodajuulo`ne kwiìce 10-20% jeftinije, {to koriste ~lanovi Upravnogi Nadzornog odbora da na lak na~in do|u do novih uloga i kamata.153

Vremenom je me|u akcionarima dolazilo do sve ve}eg raslo-javawa i izdvajawa prave finansijske elite koja je u potpunostikreirala poslovnu politiku nov~anih zavoda, a ~iji uticaj se ose-}ao u svim dru{tvenim sferama grada, posebno u politici. Mogu}-nost uticaja na nov~ane tokove omogu}avala je pojedinim od wih,ina~e jako pragmati~nim qudima koji znaju u {ta treba ulagati, ai da se mo} pojedinca ne meri samo ciframa novca, uspeh i na pla-

124

_________________________

152 Poreme}aji u bankarstvu tokom 30-ih godina pro{log veka, uzrokovali su du-boke potrese na relaciji banka – {tedi{a, o ~emu, kao i o moralu kraqeva~kihbankara, tj. odsustvu elementarnog ~ovekoqubqa, slikovito govori pismo PetraMudrini}a iz Zaklopca (srez Dowi Lapac) Ministarstvu trgovine i industrije:„Godine 1926. do{ao sam na rad na prugu i put Kraqevo – Kosovska Mitrovica.Radijo sam na tom poslu do 1934. god. Novac koji sam zara|ivao i od svojih ustaodvajao svakoga meseca ulagao sam na {tedwu u Kraqevsku privrednu banku uKraqevu po pet do osam stotina dinara mese~no i tako sam u{tedijo nekolikohiqada dinara da mogu da pod ve} oronule dane da kupim krov nad glavu i da se nemoram skitati po tu|im ku}ama, a sada moj novac ne mogu da dobijem po{to se ban-ka brani sa nekakvim zakonom o za{titi a kada sam ja davao da mi skine jedinogodi{wi interes i da mi ostatak isplati a upravnik banke Petar Bogavac tra-ìjo mi je da mu ostavim 25 dinara po jednoj stotini dinara. Ja na ovu pqa~ku ni-sam hteo da pristanem po{to ako ja dam na sumu 48055 dinara toliki odbitak on-da nemam {ta da dobijem od moga novca koji sam ja krvavo zaradijo tucaju}i kamenkroz ibarsku dolinu i raznim putevima. Zato molim Gospodina Ministra da sezauzme za mene siromaha radnika i da mi se moj novac koji se nalazi u Banci od-ma u najkra}em roku izbavi i naredi odma da mi se cela suma 48.055 isplati bezikakvi odbitaka po{to mi je novac odmah potreban da kupim malo zemqe i ku}u.Daqe nisam u stawu da ~ekam i da me pobe|uju zakoni o za{titi a Banka da na momnovcu zara|uje a ja umirem gladan i bez ikakve pomo}i a Banka raspolaè sa ve-likim kapitalom kako pokretnim tako i nepokretnim a trgova~ku i sitnih zana-tlija imovinu prodaje i sebe napla}uje za{to onda meni moje ne plati. (...) U po-menutoj banci ima wih 7 akcionara koji raspolaù sa najve}im trgovinama uKraqevu. Oni imaju iz ~ega da meni isplate moj novac odma po{to mi je potre-ban. Ja vi{e ne mogu da ~ekam.“ – AJ, 65, 1313–2297, Molba Petra Mudrini}a Mi-nistarstvu trgovine i industrije, 14. VII 1940.153 Dr Nikola Jon~i} – Ko~a, „Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj radni~kogpokreta do Drugog svetskog rata“, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966, 324.

nu politike. Tako je na izborima za Ustavotvornu skup{tinu 1920.godine poslani~ki mandat u @i~kom srezu pripao radikalu PetruBogavcu, dugogodi{wem predsedniku Upravnog odbora „Kraqevskeprivredne banke”. Bogavac je odneo apsolutne pobede u Kraqevu ina parlamentarnim izborima 1923, 1927, 1931. i 1935. godine, ~emuje u velikoj meri zasigurno imao da zahvali i svojoj funkciji u ban-ci. Sli~ne politi~ke uspehe beleìo je i imu}ni trgovac LazarKuzmanovi}, jedan od osniva~a „Kraqevske trgova~ke banke“, kojije biran za narodnog poslanika 1927. i 1931. godine.

INDUSTRIJA

[est godina skoro neprekidnog ratnog stawa (1912–1918)ostavilo je duboke tragove na privredi Srbije. Prema proceni De-legacije Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca podnetoj Reparaci-onoj komisiji 1919. godine, ukupna materijalna {teta koju je Srbi-ja pretrpela u ovom periodu iznosila je izme|u sedam i deset mili-jardi zlatnih franaka, {to je predstavqalo vi{e od polovine we-nog nacionalnog bogatstva.154 Za izrazito agrarnu zemqu, kakva jebila Srbija u to vreme, posebno te{ki gubici bili su u domenu in-dustrije koja se tokom XIX veka nalazila „u povoju“. U ovako sumor-nu sliku srpske privrede uklapalo se i Kraqevo, u kojem za~eciindustrijalizacije seù u osamdesete godine XIX veka, kada je, ot-prilike 1882. godine, osnovana „Fabrika poqoprivrednih sprava“Aksentija Bogdanovi}a i Sre}ka Vasi}a, prvo industrijsko predu-ze}e u Kraqevu. Do po~etka Prvog svetskog rata u Kraqevu i we-govoj neposrednoj okolini osnovana su jo{ dva industrijska predu-ze}a: paromlin Mihajla êbinca (1892. godine) i {estospratnimlin na elektropogon Nikole Kneèvi}a i Isidora Radovanovi-}a, sagra|en u susednoj Ribnici, u to vreme jedan od najve}ih naBalkanu, sa dnevnim kapacitetom prerade ìta od dva i po vagona.Ratne neda}e znatno su o{tetile wihova postrojewa oteàvaju}inormalizaciju proizvodwe dugi niz godina nakon rata.155

Do intenzivne industrijalizacije Kraqeva do{lo je u peri-odu izme|u dva svetska rata kada je, osim Fabrike aviona i Fabri-ke vagona, koje su ~inile industrijsku osnovu grada, izgra|eno jo{nekoliko mawih industrijskih objekata. Bogati {umski potenci-jali planinskih masiva @eqina, Stolova, Rado~ela, Kotlenika,êmerna i Gledi}a, kao i {iroka rasprostrawenost hrastovih{uma u selima na potezu od Kraqeva do â~ka, pruàli su izvrsneuslove za razvoj drvoprera|iva~ke industrije. Iako je ve}ina pre-ra|iva~kih objekata – strugara bila locirana, uglavnom zbog ote-

125

_________________________

154 Smiqana \urovi}, „Industrija Srbije na po~etku privrednog ìvota Kraqe-vine Srba, Hrvata i Slovenaca“, Istorija XX veka, X, Beograd, 1969, 190, 216.

ànog transporta drveta u oblicama, u samim zabranima ili wi-hovoj blizini, deo ovih kapaciteta izgra|en je i u Kraqevu. Takoje, u wegovom neposrednom susedstvu, Ribnici, radila strugarapreduze}a „Kneèvi}–Radovanovi}“, sagra|ena 1911. godine, saosnovnim kapitalom od 100.000 i obrtnim od 500.000 dinara. Wenadva puna struga i po tri cirkulara i jednotra~ne testere pokreta-la je parna ma{ina ja~ine 55 Hp. Po~etkom 20-ih godina XX veka56 uposlenih radnika obra|ivalo je godi{we oko 2.000 m3 tvrdog imekog drveta. Posebno su bile traène orahovina i hrastovina,prva za oblikovawe pu{~anih kundaka u Vojnotehni~kom zavodu uKragujevcu, a druga za izradu kvalitetne stolarije.156

U blizini stare èlezni~ke stanice do 1936. godine radilaje i parna strugara Direkcije dràvnih èleznica, koja je pomo}udva gatera rezala gra|u iskqu~ivo za potrebe èleznice, izra|u-ju}i najvi{e èlezni~ke pragove.157

U 1940. godini kraqeva~ki industrijalac Miqko Petrovi} Ri-à, koji je slovio za pravog drvnog magnata, podigao je u samom gradu,u neposrednoj blizini ulica Vojvode Putnika i Jug Bogdanove, mo-dernu parnu strugaru sa tri gatera, ~etiri cirkulara, bansekom, ru-ba~ima i postrojewem za parewe – impregnaciju bukovog drveta.158

Uprkos bogatoj sirovinskoj osnovi, koàrska industrija je svedo 1936. godine imala karakteristike sitne zanatske proizvodwe.Tada je ovda{wi trgovac @ivko Antonijevi}, na desnoj obali Ibra,u Ribnici, sagradio modernu radionicu za preradu koè sa {est ma-{ina. Wen proizvodni asortiman ~inili su: tele}i i gove|i boks,sve vrste postava, fiksleder, koà u boji i koà za izradu opanaka.U woj je, pored desetak nekvalifikovanih i pet do deset kvalifiko-vanih radnika, izvesno vreme radio i jedan hemijski inèwer.159

U godinama pred Drugi svetski rat Kraqevo je dobilo i dvapoluindustrijska ciglarsko-creparska objekta. Prvi, sa kru`nompe}i kapaciteta oko tri miliona komada cigala godi{we, podi-gao je Svetozar \okovi}, a drugi, upola maweg kapaciteta, pripa-dao je Veqku Bo{kovi}u.160

126

_________________________

155 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè…., 66–67.156 J. Grga{evi}, Industrija Srbije i Crne Gore…, 258; Dr D. Milanovi}, Kraqevo i we-govo uè..., 68–69.157 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè…., 68–69.158 Osim ove, Miqko Petrovi} je posedovao jo{ i tri strugare na vodeni pogon uokolini Kraqeva – na Gvozda~koj reci, na Beloj reci i u Malom Risovcu. – AJ,65, 510–1230, Dosije Industrije gra|e i drveta za ogrev „Miqko Petrovi}“ Kra-qevo, 13. III 1941; Z. M. Petrovi}, ôvek zvani…, 21.159 Dr D. Milanovi}, Kraqevo i wegovo uè..., 72.160 Isto.

Fabrika aviona

^vrste osnove industrijalizacije Kraqeva izme|u dva svet-ska rata udarene su 12. septembra 1926. godine.161 Toga dana na loka-litetu Divqe poqe, povr{ine ne{to vi{e od jednog kilometrakvadratnog, na wegovoj severoisto~noj periferiji, s leve straneèlezni~ke pruge Kraqevo–Kru{evac, poloèn je kamen temeqacbudu}e fabrike aviona.162 O ovom, za grad na Ibru, istorijskom do-ga|aju, koji je predstavqao snaàn inicijator demografske, pri-vredne i kulturne ekspanzije, beogradske „Novosti“ izve{tavalesu: „Ve} ju~e su u Kraqevo, gde je danas izvr{eno sve~ano polagawekamena temeqca fabrici aeroplana po~eli da stiù avioni. Dodanas su doletele avionske eskadrile iz Novog Sada, Skopqa i Sa-rajeva. Do{ao je i ve}i broj avijati~arskih oficira me|u kojimase isti~u pukovnik Jovan Jugovi} i komandant vojne avijatike ge-neral Stanojlovi}. Varo{ je jutros osvanula ~ista, pra{ina saulica uklowena, na ku}ama su zastave, gra|anstvo raspoloèno,dan vedar. Na mestu gde se podiè fabrika slio se silni svet i ve-liki broj uglednih civilnih, crkvenih i vojnih li~nosti. Bili sutu svi oficiri, nekoliko episkopa sa ni{kim episkopom na ~elu.Ina~e sve korporacije i udruèwa iz Kraqeva bile su tu zastu-pqene, a jednako i svi narodni poslanici tog kraja. Prisustvovalasu i sva {kolska deca. U varo{ je ~ak do{lo hiqadama seqaka izokoline da prisustvuje sve~anosti. U 10 ~asova pre podne izvr{e-no je polagawe kamena temeqca. Uzidana je i poveqa o podizawu tefabrike aeroplana u kojoj se kaè da se ona podiè u vreme vlada-vine kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a, za vreme vlade g. Uzunovi-}a, za vreme predsednika op{tine g. M. Jovi~i}a. Prvi je govorioepiskop ni{ki, zatim ministar vojni, pa predsednik op{tine,{ef vojne avijatike general Stanojlovi}, narodni poslanik Pe-tar Bogavac, predsednik Prvostepenog suda u Kraqevu i drugi. Na-rodno veseqe trajalo je do duboko u no}. Avijoni su dugo leteli nadKraqevom i izvodili razne figure. Posle podne svirala je vojnamuzika. Pred ve~e avioni su se vratili u odredi{ta sem jednoga ko-ji je ne{to o{te}en ostao u Kraqevu na popravci.“163

127

_________________________

161 Po eparhiji, „Pregled crkve eparhije @i~ke“, 9–10/1926, 246.162 Fabrika aviona, kako je u kraqeva~koj javnosti uvreèno ime ovog privrednogobjekta, u periodu do 1941. godine nekoliko puta je mewala zvani~ni naziv. Po-slovawe je otpo~ela pod firmom „Dràvna radionica aeroplana i motora“ (12.IX 1926 – 14. X 1927), zatim je, po potpisivawu ugovora sa „Bregeom“, 14. X 1927.godine, preimenovana u „Anonimno dru{tvo avijati~arskih radionica Luj Bre-ge, radionice u Kraqevu – Jugoslavija“, od 1. IV 1933. do 6. III 1939. godine slu`be-ni naziv bio je „Aeroplanska radionica Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda“, a od6. III 1939. godine „Dràvna fabrika aviona“. – „Slu`bene novine Kraqevine Ju-goslavije“, 21. III 1939, 1–4; M. Filipovi}, Kraljevski avioni, bez numerisane stranice.163 Polagawe kamena temeqca, „Novosti“, 14. IX 1926, 1.

Ideja o izgradwi moderne fabrike za izradu aviona za~etaje 1923. godine u General{tabu vojske Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca. Naime, zna~aj aviona u koncepciji modernog ratovawa,ali i u mirnodopskom saobra}aju, iziskivao je potrebu stvarawadoma}e avio-industrije kako bi se, pre svega, oja~ala vojna mo} ze-mqe.164 Dve postoje}e privatne fabrike „aeroplana“ – „Ikarus“ uNovom Sadu i „Rogoàrski“ u Beogradu – izra|ivale su mawe se-rije {kolskih i trena`nih aviona i hidroavione drvene kon-strukcije, {to je bilo nedovoqno za potrebe vazduhoplovstva mla-de Kraqevine.165 Izme|u nekoliko lokacija izbor je, zbog wegovogodli~nog geostrate{kog poloàja i saobra}ajne povezanosti sadrugim delovima zemqe, pao na Kraqevo. Izrada projekta budu}efabrike poverena je profesoru Beogradskog univerziteta dr Mi-lutinu Milankovi}u, svetski priznatom stru~waku, koji je prviodredio jedna~ine za armature betonskih nosa~a.166

Zahvaquju}i nov~anim sredstvima od deset miliona dinara,koje je Ministarstvo vojske i mornarice obezbedilo u vidu kredita,gra|evinski radovi izvo|eni su ubrzano, pa su tako tokom 1927. go-dine sagra|ene dve velike hale natkrovqene lukovima od armiranogbetona.167 Wihova veli~ina i tehnologija gradwe izazivale su ~u|e-we i divqewe onih me{tana ~iji vidici i ìvotno iskustvo su do-sezali samo do obrisa okolnih planinskih masiva. Isto~no od hala,kojima je kasnije dogra|eno sa svake strane jo{ po jedno krilo, ure-|ena je betonska uzletno-sletna pista, a zapadno od wih podignute suzgrade za sme{taj Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda i magacini. Nasevernoj strani fabri~kog kompleksa iznikla je jedna ve}a zgrada ukoju je sme{tena radionica za opravku aviona i avio-motora.168

Uporedo sa gra|evinskom fazom i nabavkom ma{ina i opre-me koji su na ime ratnih reparacija pristizali iz Nema~ke, vo|e-ni su pregovori za kupovinu proizvodne licence od, jedne od naj-starijih i najve}ih evropskih avio-fabrika, „Anonimnog dru{tvaavijati~kih radionica Luj Brege“ („Societe anonyme des Ateliersd’aviation Louis Breguet“) iz Velizy-Villacoublau-a kod Pariza. Iako una~elu sklopqen polovinom 1927. godine, ugovor izme|u Kraqevi-ne Srba, Hrvata i Slovenaca i ove francuske fabrike potpisan je17. oktobra iste godine, s petogodi{wim rokom trajawa. Dràvase pri tom obavezala da Francuzima besplatno ustupi zgrade „za-

128

_________________________

164 U sklopu planiranih mera za osavremewavawe vojnog vazduhoplovstva koje jeizradio general Radisav Stanojlovi}, predvi|ena je izgradwa aerodroma u Beo-gradu, Zagrebu i Kraqevu, nabavka savremenih letilica i podizawe velike avio-fabrike. – M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 30.165 Isto.166 Isto, 32.167 Aerodrom u Kraqevu, „Balkan“, 24. 03. 1926, 4.168 Godi{njak jugoslovenskog vazduhoplovstva 1933–34, Beograd, 1933, 181–182.

tvorene, pokrivene, grejane i pode{ene za upotrebu“, dok su onibili u obavezi da dovedu svoj tehni~ki kadar, koji bi organizovaoproizvodwu i radio u kraqeva~koj fabrici sve dok ne obu~i doma-}e radnike da samostalno primewuju licencu.169 Posebnim zakonomDru{tvo „Brege“ je „za vreme od 5 godina ra~unaju}i od 27. juna1927. godine“ oslobo|eno pla}awa svih taksi i poreza, kao i „uvo-zne carine sa ostalim da`binama koje se pri uvozu napla}uju nasirovine, izra|ene delove i sve potrebe za fabriku aeroplana uKraqevu“.170 Ugovor je predvi|ao i da, do wegovog isteka, vazduho-plovstvu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca bude isporu~enonajmawe 425 aviona ~ija cena }e biti obra~unavana u zlatnim di-narima i identi~na sa cenom predvi|enom u ugovoru „Bregea“ safrancuskom dràvom.171

Prilago|avaju}i hale zahtevima svoje tehnologije, Francu-zi su uradili sisteme ventilacije, grejawa i osvetqewa („onde gdeto nije moglo tehnologija je prilago|avana fabrici“), tako da jeova fabrika, sa ma{inama i postrojewima nabavqenim uglavnomna ime reparacija u Nema~koj, „bila jedna od najmodernije projek-tovanih i izvedenih fabrika u svetu u to vreme“. U organizaci-onom smislu sastojala se od pet celina: bravarskog, limarskog, ma-{inskog, stolarskog i odeqewa montaè.172 „Krovovi su bili do-voqno osvetqavani. U radnim prostorijama stakla su bila armi-rana, a podovi u radionicama poplo~ani drvenom kockom. Narav-no, tamo gde su montirane ma{ine bio je beton, a za stajawe radni-ka kori{tene su letve. Elektri~na mreà, odnosno, dovod elek-tri~ne energije do postrojewa i{ao je podzemnim putem. Radioni-ce su bile dovoqno osvetqene, a bilo je i posebnih, dodatnih lam-pi na ma{inama, ukoliko bi potrebe to zahtevale. (...) Pri ulaskuu fabriku postojalo je odeqewe za sme{taj ode}e i umivaonici sakabinama za umivawe. Pored ovih prostorija postojala je i ambu-lanta za hitnu medicinsku pomo} sa bolni~arem, a u slu~aju teìhpovreda postojalo je vozilo kojim se bolesnik prevozi kod lekara.Cela fabrika zagrevana je putem parnog grejawa. U radionicamasu bili kaloriferi, a u kancelarijama radijatori.“173

Odlukom komandanta ratnog vazduhoplovstva KraqevineSrba, Hrvata i Slovenaca, divizijskog generala Radisava Stanoj-lovi}a, u Kraqevo je, avgusta 1927. godine, preseqen Vazduhoplov-no-tehni~ki zavod, pozadinska ustanova koja je do tada, kao centartehni~ke slu`be vazduhoplovstva vojske, radila u Petrovaradinu.

129

_________________________

169 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 38.170 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 31. I 1930, 1.171 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 38.172 Isto, 39, 46.173 Isto, 42.

Na taj na~in ostvarena je specifi~na simbioza Fabrike aviona iove ustanove i stvoren kompleks u kome se na jednom mestu obavqa-lo konstruisawe, izrada, ispitivawa i popravka aviona.174

Najve}i problem koji je oteàvao normalno odvijawe proizvod-nog procesa u po~etnim godinama rada fabrike bio je nedostatak kva-lifikovane radne snage. Kako je Kraqevo u to vreme imalo malo rad-nika metalskih struka, to su upo{qavane zanatlije i radnici iz teh-ni~ki razvijenijih krajeva zemqe – Slovenije, Hrvatske i Vojvodine,a nekoliko tehni~ara i inèwera dovedeno je iz kragujeva~kog Vojno--tehni~kog zavoda. Tako je krajem 1928. godine uz svakog francuskogradnika, tehni~ara ili inèwera, kojih je bilo oko 200, „stajao wegovparwak iz Jugoslavije koji je u~io i ~im bi nau~io posao i mogao sa-mostalno da radi, Francuz bi se pakovao i i{ao ku}i“175. Osim toga,fabri~ka uprava organizovala je i kurseve za stru~no usavr{avaweradnika, od kojih „velika ve}ina nije u svom ̀ ivotu ni videla tehni~-kog crteà, a kamoli da je umela po wemu da radi“.176 Oni su, u trajawuod dva sata, odràvani nakon radnog vremena, i bili obavezni za svedoma}e radnike. Predavani su geometrija, ra~un i jo{ neki predmeti,a radnicima je za ta dva sata ispla}ivana nadnica kao da su na poslu.177

Biti upo{qen u Fabrici aviona predstavqalo je privile-giju. Zarade fabri~kog osobqa bile su izuzetno visoke, a u peri-odu 1932–1933. godine, kako tvrdi M. Filipovi}, ~ak najve}e u Ju-goslaviji.178 Do wihove stagnacije do{lo je samo u godinama eko-nomske krize, ali se, uop{teno uzev{i, moè re}i da su one uvekbile stimulativne, i da je stoga ova fabrika s pravom nazivana„fabrika bez radni~kog pokreta“.179 Radni uslovi bili su, u skla-

130

_________________________

174 O me|usobnoj povezanosti Fabrike i Zavoda Miroslav Filipovi} navodi: „Ti poj-movi se ~esto me{aju i dovode u zabunu ~ak i dobre poznavaoce prilika. Ta zabuna je ne retko i sa-svim opravdana, jer su odnosi fabrike i Zavoda svo vreme bili vrlo ispreplitani, pa i komplikovani.Tako se de{avalo da dva radnika ili slu`benika, svejedno, budu zaposleni u fabrici na istim poslo-vima, sa istim ovla{}enjima i istom platom, s tim, {to je jedan tu platu primao od fabrike, a drugiod Zavoda. Fabrika aviona je u oba navrata (i u slu~aju „Bregea“ i u slu~aju DFA) prakti~no bilapodstanar Vazduhopolvno tehni~kog zavoda. Dràva je, naime, u oba slu~aja izdavala, ili ustupalafabrici aviona deo zemlji{ta, zgrada i opreme na upotrebu, na odre|eno vreme i bez naknade, ali jeuvek zadràvala veliki obim prava na kontrolu svih vrsta. Tako su svi zaposleni u fabrici, normal-no, bili pod~injeni rukovodstvu fabrike, ali su u disciplinsko – bezbednosnom smislu bili pod~inje-ni isklju~ivo Zavodu. Niko nije mogao da bude primljen u fabriku bez odobrenja Zavoda, a bio bimomentalno, bez ikakvih prava otpu{ten, ukoliko bi to Zavod traìo.“ – Isto, 88.175 Isto, 43.176 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/48.177 M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 66.178 Tako je {loser Jovi{a Brkovi} „za samo dve godine rada u Fabrici, od radni~-ke plate napravio ogromnu ku}u u Obili}evoj ulici u Kraqevu. Pri tome ne sa-mo da nije {tedeo i mu~io se kao qudi koji prave ku}u, ve} je ìveo kao gospodini sve dok se nije oènio, hranio se u kafani“. – Isto, 64.179 „Nije bilo radnika kojima je padalo na pamet da se bave politikom. Qudi suradili i zara|ivali.“ – Isto, 66, 95.

du sa visokosofisticiranom tehnologijom, atipi~ni za tada{weprilike u jugoslovenskoj industriji: „Bilo je ~isto i svetlo, usi-siva~i su stalno kupili pra{inu i opiqke, ma{ine su imale do-datno elektri~no osvetqewe, delove su do ma{ina donosili rad-nici u elektri~nim kolicima da se ne bi zaga|ivao vazduh, radni-ci su imali sredstva li~ne za{tite, pod pretwom otkaza bilo jezabraweno obavqawe radwi i operacija opasnih po zdravqe. (...)Oni koji su radili u prostorijama sa velikim isparewima {tet-nih materija (boje, lakovi i sl.), primali su odgovaraju}e sledova-we mleka.“180 Uslovi za rad i organizacione karakteristikeproizvodwe, tj. „besprekoran red i ~isto}a“, ostavili su dubokeutiske i na jugoslovenskog premijera Milana Stojadinovi}a iministra vojske i mornarice, armijskog generala Mari}a, koji suFabriku obi{li 16. jula 1936. godine.181

Konstrukcioni biro Fabrike aviona

U razdobqu od 1928. do sredine 1930. godine u Fabrici avio-na obavqano je kompletirawe 125 aviona proizvedenih u Francu-skoj, a prvi aparat koji je u u potpunosti bio izra|en u Kraqevu,„Breguet 19 A2“, predat je na upotrebu jugoslovenskom ratnom va-zduhoplovstvu, u prisustvu Luja Bregea, 1. juna 1930. godine.182 Iz

131

_________________________

180 Isto, 64.181 Posle Kragujevca i Kru{evca G. Dr. Stojadinovi} i general G. Mari} obi{lisu i Kraqevo, „Politika“, 17. VII 1936, 7.182 Isto, 51.

fabri~kih hala u narednim godinama izlazile su serije dvokril-nih klipnih aviona tipova: „Breguet 19 B2“ sa motorom „Hispano-Su-iza 12 Hb“, „Breguet 19 B2“ sa motorom „IAM Jupiter 9 Ad“, „Breguet 19A2“ sa motorom „Lorraine Dietric 12 Db“, „Breguet 19.7“ sa motorom„Hispano-Suiza 12 Nb“ i „Breguet 19.8“ pokretan motorom „WrightCyclone GR-1820-F56“.183

Iako je ugovor Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca sa Dru-{tvom „Brege“ istekao 14. oktobra 1932. godine, na osnovu wego-vog aneksa, on je produèn do marta 1933. godine, a fabrika je pre-{la u dràvne ruke 1. aprila te godine. Istovremeno, formiranaje me{ovita jugoslovensko-francuska komisija za primopredajumaterijala koja je, na tim i nekim drugim poslovima, radila vi{eod tri godine, tako da su posledwi Francuzi napustili Kraqevo1937. godine.

Do opadawa proizvodwe do{lo je u godinama ekonomske kri-ze, tokom prve polovine 30-ih godina XX veka. Pomawkawe finan-sija uzrokovalo je otpu{tawe ve}eg broja radnika, a uprava Vazdu-hoplovno-tehni~kog zavoda na wihova mesta angaòvala je zana-tlije i majstore iz redova vojnika koji su vojni rok sluìli u va-zduhoplovnim jedinicama.184 Radne aktivnosti svodile su se, mawe-vi{e, iskqu~ivo na opravku aviona i izradu rezervnih delova.

Promena spoqnopoliti~ke orjentacije Kraqevine Jugosla-vije, sredinom ~etvrte decenije XX veka, odrazila se i na poslova-we kraqeva~ke fabrike aviona. Preorjentacija jugoslovenskihdràvnih nabavki sa, tradicionalno savezni~kih, britanskog ifrancuskog trì{ta na trì{te Nema~ke, koja je postala wenglavni trgova~ki partner, dovela je do pregovora Ministarstvavojske i mornarice Kraqevine Jugoslavije i predstavnika nema~-ke fabrike aviona „Dornijer“ oko kupovine bombardera „DornijerDO 17“ i hidroaviona „DO 22“. Naime, napredak evropske vojne va-zduhoplovne industrije ~iji je tempo tehnolo{kog razvoja grabiokrupnim koracima napred, i pove}avawe uloge aviona u koncepci-jama savremenog ratovawa, suo~ili su jugoslovenske vojne vlastisa problemom zastarelosti wenog vazduhoplovstva, tako da se po-~elo ozbiqno razmi{qati o wegovoj modernizaciji. Kako britan-

132

_________________________

183 „Sa aeroplanima BREGE jugoslovenski vojni avijati~ari odne}e sjajno nautakmicama u 1930. g. pobedu u kru`nom letu Male Antante i Poqske, pojedina~-no i u grupama, a Kost i Belont prvi prelete{e Severni Atlanski okean sa Is-toka na Zapad spojiv{i Pariz sa Wujorkom bez spu{tawa za 37 ~asova (1–2. IX1930).“ – Oglas, „Na{a krila“, mart 1932, bez numerisane stranice.184 „U odnosu na period kada su u Kraljevu serijski proizvo|eni avioni, posao se smanjio za ne-koliko puta, pa je broj radnika prepolovljen. Ostali su pre svega oni radnici koji su tu bili veza-ni poloàjem ili postavljenjem, dakle, oficiri, podoficiri, vojni ~inovnici. Civilni radnici su samioti{li, jer su se i plate drasti~no smanjile, tako da su radnici koji su za vreme Francuza primali ipo 3000 dinara, sada jedva primali 1000, pa i manje.“ – M. Filipovi}, Kraljevski avioni, 95.

ska i francuska produkcija modernih ratnih aviona nije mogla dazadovoqi ni sopstvene potrebe, Kraqevina Jugoslavija je bilaprimorana da se za to obrati Nema~koj, koja je na tehni~kom pla-nu u to vreme bila u silnom uzletu.

Po~etkom druge polovine 1937. godine potpisan je me|udr-àvni ugovor o kupovini licence za proizvodwu bombardera „Dor-nijer DO 17“. On je predvi|ao obuku izvesnog broja inèwera i rad-nika iz Kraqeva u „Dornijerovoj“ fabrici u Fridrihshafenu idolazak tridesetak nema~kih inèwera i tehni~ara u Kraqevo, usvojstvu instruktora.185 Pre otpo~iwawa proizvodwe novog tipaaviona izvr{ene su neophodne izmene i adaptacije hala, kako bi seobjekti prilagodili novom tehnolo{kom procesu, koji je ina~ebio sloèniji od onog vezanog za izradu „Bregea“.186 Nemci su zbogtoga posebnu pa`wu obratili na obuku radnika, drè}i im preda-vawa na kojima su, uz pomo} grafikona i filmova, poja{wavalipojedine proizvodne operacije.

Prvi jednokrilni „Dornijer DO 17“ sa klipnim motorom „Gno-me-Rhone K14“ iza{ao je iz proizvodnih hala avio-fabrike u Kra-qevu polovinom novembra 1939. godine. Do Aprilskog rata 1941.godine napravqena su jo{ 32 ovakva aparata.187

Fabrika aviona predstavqala je jedan od najzna~ajnijih indu-strijskih kapaciteta jugoslovenske privrede, kako sa vojno-strate-{kog, tako i sa ekonomskog stanovi{ta. Kao svojevrsni reprezentprivrede Kraqevine Jugoslavije, pose}ivale su je brojne inostra-ne delegacije, poput rumunskog princa Nikole, 22. septembra 1933.godine, ili visokih zvani~nika Republike Turske, ministra ino-stranih poslova Ismeta Inenija i ministra odbrane Arasa Ru-`dija, u prole}e 1937. godine.188

133

_________________________

185 Isto, 131.186 „Naime, VTZ je u aeroplanskoj radionici jo{ uvek raspolagao delom ma{ina koje su kori-{}ene za vreme proizvodnje Bregea, koje su jo{ u to vreme bile i zastarele i izraubovane i sku-pljene sa svih strana sveta. Te ma{ine nisu mogle da se koriste u proizvodnji DO 17, pa su za-menjivane novim ma{inama, ali i specijalizovanim ma{inama, naro~ito u limarskom odeljenju(odeljenje presa). I raspored radionica je izmenjen i prilago|en novom avionu. Radionica zaizradu i kaputaù krila koja je zauzimala centralno mesto u monta`noj hali za vreme Brega,potpuno je uklonjena, odeljenje presa je pro{ireno, napravljena je velika kalionica sa ogrom-nim bazenom za odmek{avanje aluminijuma. Lakirnica je iz podrumske hale preba~ena u ju-goisto~no krilo. Sproveden je i niz manjih organizacionih promena.“ � Isto, 131.187 Isto, 186.188 G. Ismet Ineni i g. dr Ru`di Aras obi{li su ju~e Kragujevac, Kraqevo iVrwa~ku Bawu, „Politika“, 16. IV 1937, 3.

Avion „Dornier DO 17“ proizveden u Fabrici aviona u Kraqevu

(Zbog izuzetnog zna~aja Fabrike za svoju ratnu privredu,Nemci su nastojali da je prilikom okupacije Jugoslavije zauzmuneo{te}enu, ali su je inìwerijske jedinice jugoslovenske vojske,prilikom odstupawa ka â~ku, minirale i u znatnoj meri onespo-sobile za daqu proizvodwu.)

Fabrika vagona

Drugi krupni industrijski pogon, pored Fabrike aviona, pokome je Kraqevo bilo prepoznatqivo na mapi jugoslovenske pri-vrede, i koji je predstavqao snaàn motor wegovog ekonomskograzvoja u periodu izme|u dva svetska rata, bile su „@elezni~ke ra-dionice za opravku vagona i lokomotiva“, poznatije kao Fabrikavagona. Izuzetni geografsko-komunikacioni poloàj Kraqeva,kao va`nog èlezni~kog ~vori{ta, u kome su se, od po~etka ~et-vrte decenije XX veka, ukr{tale pruge koje su povezivale Beogradsa Skopqem i Ni{ sa Sarajevom i Dubrovnikom, i „strate{ki raz-lozi“, predstavqali su opredequju}e faktore za odluku dràvnihorgana koji su se starali o planirawu, razvoju i unapre|ewuèlezni~kog saobra}aja, da industrijski pogon ovakvog tipa loci-raju ba{ ovde. Oprema, ure|aji, instalacija i metalna konstru-kcija za wenu izgradwu, nabavqeni su neposredno nakon svr{etkarata, na ime ratnih reparacija, u Nema~koj, dok su temeqi budu}ihfabri~kih hala udareni 1924. godine. Do 1932. godine montirana jegvozdena konstrukcija i ozidani su zidovi, dok se sa montaòm

134

opreme, koja je usled nepovezanosti Kraqeva prugom normalnogkoloseka do 1929. godine bila sme{tena u èlezni~koj radioniciu Ni{u, i izbijawa ekonomske krize po~etkom 30-ih godina, oteza-lo.189 Fabri~ki kompleks protezao se na povr{ini od oko devede-set hektara, od kojih je osam hektara ~inio pokriven prostor, takoda je Fabrika vagona predstavqala najve}u jugoslovensku i „jednuod najve}ih èlezni~kih radionica u centralnoj Evropi“.190 Fab-rika se sastojala od dve krupne organizacione celine: kolske ilokomotivske radionice, s tim {to je kolska bila podeqena naputni~ku i teretnu kolnicu. Kolsku radionicu, koja je „bez pompei naro~ite sve~anosti“, otpo~ela sa radom 1. aprila 1936. godine,~inilo je devet odseka: hala za demontaù i snimawe (18.892 m2

pokrivenog prostora), hala za opravku putni~kih kola (10.000 m2

pod krovom), lakirnica (2.300 m2 pod krovom), strugara, alatnica itapetarnica (6.650 m2 pokrivenih krovom), magacin drvene gra|e(972 m2 bez krova), kova~nica (1.584 m2 pokrivenog prostora), mode-larnica i livnica metala (792 m2 pod krovom), radionica za oprav-ku osovina i to~kova (1.280 m2 pod krovom) i magacin koji se sasto-jao od prizemqa i dva sprata sa centralnim otvorom za kranove,korisne povr{ine oko 10.000 m2.191 Weni po~etni godi{wi remont-ni kapaciteti „s obzirom na iskustvo i usavr{ene metode rada“,bili su: 300 revizijskih opravki ~etvoroosovinskih putni~kih ko-la normalnog koloseka, 600 revizijskih opravki dvoosovinskihputni~kih kola normalnog koloseka i 5.000 revizionih opravkiteretnih kola normalnog koloseka. Prema planovima Ma{inskogodeqewa Generalne direkcije Dràvnih ̀ eleznica, pod ~iji resorje ona spadala, vremenom je trebalo pove}ati kapacitete, da bi

135

_________________________

189 Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu, „@elezni~ki venac“, 15. IV 1937, 3. 190 O veli~ini objekta svedo~e i ~inewice da je duìna ograde kojom je bila opa-sana Fabrika iznosila oko ~etiri kilometra, a duìna internog èlezni~kogkoloseka bila je oko 60 kilometara. – Najve}e radionice za opravku vagona i lo-komotiva u na{oj zemqi, „Politika“, 20. VIII 1936, 13; Zna~aj @elezni~ke radio-nice u Kraqevu, „@elezni~ki venac“, 15. IV 1937, 3; Pou~ne ekskurzije svr{enihu~enika èlezni~ko-zanatskih {kola, „@elezni~ki venac“, 15. VIII 1940, 5.191 Po~etak rada Fabrike obznawen je i putem {tampe, pa je tako „Politika“beleìla: „Po re{ewu ministra saobra}aja, radionica za opravku vagona ilokomotiva u Kraqevu od danas (1. aprila – prim. V. Virijevi}) funkcioni{ukao samostalne jedinice. U prvo vreme u ovim radionicama pove}a}e se samo brojadministrativnog osobqa koje }e se u Kraqevo dovesti preme{tawem iz drugihradionica. Ve} postoje}a stru~na radna snaga ne}e se uve}avati po{to se radi-onica jo{ za izvesno vreme ne}e baviti opravkom voznog parka, ve} }e svoj rad dausredi na dogra|ivawe, a delimi~no i na izgradwu rezervnih delova koji }e seizra|ivati u odeqewima osposobqenim za rad. Prema tome, nezaposleni radni-ci ne bi trebalo da dolaze u Kraqevo radi traèwa upo{qewa u ovim radioni-cama, po{to one za sada raspolaù potrebnom radnom snagom, kako kvalifiko-vanom tako i za grube poslove.“ – Velike èlezni~ke radionice u Kraqevuotpo~ele su ju~e rad, „Politika“, 2. IV 1936, 8.

mogla da „sa izvesnim ja~im naprezawem primi na opravku gotovocelokupan teretni park na{ih èleznica“.192

Organizacija rada i radni uslovi bili su na visokom nivou,o ~emu je, zadivqen, novinar „Politike“ zapisao: „Po svim radi-oni~kim odeqewima kojih uostalom ima vrlo mnogo, higijenskiuslovi za rad stoprocentno su zastupqeni blagodare}i moderniminstalacijama uvedenim po svim odeqewima. U odeqewu u kome seobra|uje gra|a, radi se bez pra{ine i strugotine, a to se postigloinstalacijama koje ih skupqaju i odvode. I u kova~nici se radibez dima, jer su i u woj izvedene instalacije koje odvode dim idovode vazduh potreban kova~kim vatrama. Blagodare}i zastakqe-nom krovu po odeqewima ima se svetlost koja je istovetna sa spo-qnom svetlo{}u. (...) Sve ma{ine po svim odeqewima kre}u sepomo}u elektri~ne struje, a pogon ma{ina izveden je tako da svakaima svoj elektromotor koji je kre}e donde dokle je wen rad po-treban. Ovo je najekonomi~niji na~in jer se tro{i energija samodotle dok je ma{ina u pokretu. (...) Sam rad u radionicama pode-qen je prema vrsti opravaka u nekoliko etapa, ili po ’sta-jali{tima’. Na prvom stajali{tu, po{to je prvo opisan posao,vr{i se demontaà doweg stroja i dizawe kola koja se potomstavqaju na drugo stajali{te gde se demontiraju drveni delovidok se na posledwem stajali{tu ne zavr{i montaà skinutih,o~i{}enih i popravqenih delova, pa se posle toga kola upu}uju nabojadisawe. Ovaj na~in rada za na{e radionice je sasvim nov. Onpodse}a i ima sli~nost sa poznatim ’lancem rada’ po Fordovimfabrikama. Tako }e radnik stojati na mestu i posao }e prolazitipored wega, dok se do sada, po ostalim na{im radionicama, naovom poslu moralo da ide do 200 pa ~ak i 300 metara i to ~esto jo{po nevremenu, jer se u drugim radionicama masa radova izvodila naotvorenom poqu, i kola koja su bila za opravku stojala su na mestu,a radnici su se kretali oko wih. To se u ovda{wim radionicama iz-beglo blagodare}i kranovima i prenosnicama koji kola po potre-bi prenose s kraja na kraj odeqewa.“193

Radionica za opravku lokomotiva sastojala se od tri zgrade.Prvu, povr{ine 24.836 m2, ~inili su odeqak za montaù lokomo-tiva i tendera, cevkara i kotlarnica, i bila je opremqena krano-vima nosivosti do osamdeset tona i prenosnicama ~ija prenosnamo} je dostizala sto dvadeset tona. Wen radni kapacitet, tj.mogu}nost remonta vi{e objekata u istom trenutku, iznosio je: 50lokomotiva, 24 tendera i 30 kotlova. U drugoj, dvospratnoj zgradi,povr{ine 5.000 m2 bio je sme{ten magacin, dok se u tre}oj (1.584 m2

136

_________________________

192 Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu, „@elezni~ki venac“, 15. VIII 1937, 3.193 Najve}e radionice za opravku vagona i lokomotiva u na{oj zemqi, „Politika“,20. VIII 1936, 13.

pod krovom) nalazila kova~nica. Planirana je bila i izgradwa obje-kta u kome bi se obavqalo livewe raznih predmeta od gvo`|a, ali nedo-statak novca i docniji po~etak rata omeli su wegovo dovr{ewe.194

Fabrika vagona raspolagala je sopstvenom parnom elektri-~nom centralom, a za potrebe snabdevawa vodom, sagra|en je vodo-crpni sistem, kojim je voda, iz korita Morave, pumpama izbacivan-a u veliki bazen na Grdi~koj kosi („kod Raki}a vinograda“), aodatle je, slobodnim padom, razvo|ena po fabri~kim halama.195

Izgled Fabrike vagona, 30-ih godina XX veka

U skladu sa osposobqavawem proizvodnih potencijala iobimom poslova varirao je i broj stalno upo{qenog fabri~kogosobqa ~ija je profesionalna struktura bila veoma raznovrsna.Uz odre|eni broj inèwera i tehni~ara ma{inske i elektrostruke koji su rukovodili poslovima, u Fabrici je radilo mno-{tvo bravara, ma{inbravara, metalostrugara, mehani~ara, toka-ra, stolara, tesara, zidara, tapetara, remenika, slovopisaca, gra-vera, farbara, tipografa, kwigovezaca, obeleìva~a, varioca,frezera, reza~a navoja, brusa~a, tokara to~kova, izra|iva~avijaka i zakivaka, topioca, livaca kalupera itd. Ve}ina wihdo{la je iz drugih dràvnih radionica za opravku vagona, i vre-

137

_________________________

194 Zna~aj @elezni~ke radionice u Kraqevu, „@elezni~ki venac“, 15. IV 1937, 3.195 Vodosnabdevawe je u po~etnim godinama rada Fabrike predstavqalo „usko gr-lo“ jer „kod postavqawa vodovoda nisu stru~waci pazili da betonske cevi kojevode od Morave do pumpne stanice u blizini fabrike leè na podvodnom terenu.Cevi su po~ele da propadaju i da se pomeraju tako da sada ulazi prqava terenskavoda u cevi“. – Uskoro }e fabrika vagona u Kraqevu proraditi, „Pravda“, 31. I1936, 6; Protekla je prva godina rada u najve}im na{im radionicama za opravkuvagona, „Politika“, 5. IV 1937, 6.

menom je, od prvih 70, wihov broj do 1. januara 1941. godine nara-stao na 820 zaposlenih.196

Neposredno pred po~etak Aprilskog rata otpo~elo se saizradom novih vagona, i do ulaska nema~kih trupa u Kraqevonapravqeno ih je 110, od ~ega 10 za normalni i 100 za uzani kolosek(0,76 metara).197

138

_________________________

1196 Blagomir Bi{evac, „@elezni~ka radionica Kraqeva i wen doprinos u NOP-u 1941. godine“, Narodni ustanak i borbe za Kraqevo 1941. godine, Beograd, 1985,323.197 Isto, 322.

IZBORNE BORBE

Do~ek senatora Bogavca u Kraqevu, 30-ih godina XX veka

Raznovrstan i bogat politi~ki ìvot u Kraqevu i wegovojokolini, tj. na podru~ju @i~kog sreza, karakteristi~an je za ~ita-vu drugu polovinu XIX i prve ~etiri decenije XX veka. Strana~keborbe bile su sastavni deo dru{tvenih, privrednih i kulturnihde{avawa. Pri~e i rasprave o politi~kim pitawima, bilo da suse ticale spoqne ili unutra{we politike na nivou dràve ilipak lokalne politi~ke za|evice, bile su „neizbe`ne teme“ za sto-lovima kraqeva~kih kafana, na gradskom korzou, u trgovinskim izanatlijskim radwama (posebno berbernicama) ili u kom{ijskimrazgovorima „preko plota“.1

U politi~kom miqeu grada od po~etka XX veka najva`niji~inilac bila je Narodna radikalna stranka, koja je usled toga pr-va nakon Prvog svetskog rata obnovila svoju strana~ku organiza-ciju sa Sreskim odborom, ~ije sedi{te se nalazilo u Kraqevu, imesnim odborima po svim op{tinama @i~kog sreza.2 Nastoje}i dase nametnu kao odlu~uju}i politi~ki faktor, radikali su pokre-nuli obimnu kampawu omasovqavawa ~lanstva agituju}i posebnome|u bogatijim kraqeva~kim trgovcima, ugostiteqima i zanatli-jama, a na seoskom terenu wihova aktivnost bila je usmerena pr-venstveno prema uglednijim i imu}nijim doma}inima. Svoju poli-ti~ku aktivnost oni su organizovali i usmeravali prema strana~-kom programu iz 1881. godine, dopuwenom tokom 1920. godine. Pri-hvativ{i u potpunosti principe izloène u Krfskoj deklaraci-

141

_________________________

1 Fenomen politi~kih doga|awa u jednom omawem provincijskom gradu predsta-vqa sloèn i jako sadràjan istraìva~ki materijal ~ija detaqna obrada izi-skuje znatno vi{e prostora nego {to je mogu}e u radu ovakvog tipa. Zbog toga smoobradi politi~kih prilika u Kraqevu pri{li pra}ewem izbornih borbi na trinivoa – op{tinskim, oblasnim i parlamentarnim izborima, nastoje}i da na os-novu wih skiciramo osnovne konture wegovog politi~kog ìvota.2 Prema odredbama novog Statuta Radikalne stranke, mesni radikalni odbor or-ganizovan je u svakoj op{tini u kojoj je imalo najmawe deset ~lanova stranke. Bi-rao je svog predsednika, potpredsednika, sekretara i blagajnika. Svi predsedni-ci i potpredsednici mesnih odbora sa~iwavali su Sreski odbor, a wegov pred-sednik i potpredsednik ulazili su u sastav Okru`nog odbora. – Promena statutao izboru partijskih odbora, „Samouprava“, 3. IX 1920, 2.

ji iz 1917. godine, o jedinstvenom ure|ewu novoformirane Kraqe-vine Srba, Hrvata i Slovenaca, i sa moralnim kapitalom pobed-ni~ke snage u Prvom svetskom ratu, radikalska akcija nailazilaje na plodno tlo u ovda{woj javnosti.

Glavni konkurent radikalima bila je Demokratska strankaformirana 15. februara 1919. godine u Sarajevu, kojoj su prilazi-li pripadnici i simpatizeri predratnih opozicionih partija:Samostalne radikalne, Napredwa~ke i Liberalne. Wena politi~-ka orjentacija izraèna je u programskoj deklaraciji od 15. apri-la iste godine u kojoj se isticalo da se ona zalaè za princip je-dinstvenog naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, za centralisti~kodràvno ure|ewe sa jednim zakonodavnim i izvr{nim telom. U po-gledu ekonomskih i socijalnih pitawa demokrate su se zalagale zaenergi~no re{ewe agrarne reforme i za{titu malih zemqopose-da, a u vezi sa radni~kim pitawem za osmo~asovno radno vreme iradni~ko osigurawe, ~ime se teìlo privla~ewu radni~kog slojai smawivawu klasnih tenzija.3

Najve}i deo radni~ke populacije priklawao se pak Srpskojsocijaldemokratskoj partiji, ~ija organizaciona }elija je u Kra-qevu formirana 1903. godine. Wen nakon Prvog svetskog rata ob-novqeni mesni odbor odlikovao se agilno{}u na {irewu pro-gramskih na~ela, a wegovi delegati uzeli su u~e{}a i na Kongre-su ujediwewa socijalisti~kih partija i grupa, odrànom od 20. do23. aprila 1919. godine u Beogradu, na kome je doneta odluka o stva-rawu jedinstvene Socijalisti~ke radni~ke partije (komunista).4

Kao nova politi~ka opcija pojavila se i Zemqoradni~kastranka, tj. Savez zemqoradnika, obrazovan 12. oktobra 1919. godineu Velikoj Plani, isti~u}i programske zahteve koji su se odnosili naseqa{tvo kao posebnu dru{tvenu klasu koja treba da se organizuje iostvari u~e{}e u vlasti u onom obimu koji odgovara wegovoj masov-nosti, teè}i da sa sela istisne uticaj „varo{kih stranaka“.5 Imaju-}i u vidu socijalnu strukturu stanovni{tva Kraqeva, razumqivo je{to akcija zemqoradnika nije nailazila na {ire odjeke u gradu, aliipak ostaje kao ~iwenica da su figurirali na politi~koj sceni.

U ovakvom politi~kom ambijentu do~ekani su prvi poratniizbori, koji su predstavqali svojevrsni „lahmus papir“, tj. poka-zateq politi~kog uticaja. Bili su to izbori za op{tinsku upravuzakazani za 22. avgust 1920. godine. Naime, svr{etkom rata i stva-

142

_________________________

3 Dr Branislav Gligorijevi}, Parlament i politi~ke stranke u Jugoslaviji (1919–1929), Beograd,1978, 38.4 Dr N. Jon~i} Ko~a, Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj…, 1966, 307.5 Organizacija na{e stranke, „Selo“, 2. XII 1919, 2; Dr Branislav Gligorijevi},„Politi~ki odnosi u Uìcu 1918–1941“, Istorija Uìca 1918–1975, kw. II, Uì-ce, 1992, 15.

rawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca nametnulo se pitaweorganizacije vlasti u osnovnim administrativno-upravnim jedi-nicama – op{tinama. Kako je op{tinskim upravama izabranim1914. godine trogodi{wi mandat istekao jo{ 1917. godine, to je bi-lo nu`no organizovati izbore i izabrati nove. Izbori su pripre-mqeni na osnovu Privremenog zakona za izbor op{tinskih ~asni-ka, koji je regent Aleksandar Kara|or|evi} potpisao 11. maja1920. godine, a sprovo|eni su na ~itavoj teritoriji predratneKraqevine Srbije i okruzima: Belopoqskom, Beranskom, Meto-hijskom i Pqevaqskom.6 Wegove odredbe propisivale su trogodi-{wi mandat op{tinskim upravama nakon ~ega bi se izbori oba-vqali „tre}e nedeqe meseca avgusta, i to: predsednika op{tine,potpredsednika, kmetova i odbornika u op{tinama koje su sasta-vqene iz vi{e mesta, i kmetova varo{kih odnosno selskih, u prvunedequ i dane za ovim, posle izbora“7. Zakon je predvi|ao tajnoglasawe ubacivawem gumenih kuglica na kojima je bio utisnut grbKraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca u drvene kutije koje su se za-tvarale sa tri kqu~a i bile ude{ene tako „da se spu{tawe kugli-ce ne vidi i ne ~uje“.8

Bira~i su se na glasa~kom mestu odlu~ivali kojoj }e istak-nutoj kandidatskoj listi ukazati poverewe. Op{tinsku upravuformirala je kandidatska lista koja bi osvojila prostu ve}inu idve tre}ine odborni~kih mesta, ~iji broj je zavisio od broja bira-~a upisanih u bira~ke spiskove.9

Oskudica arhivske gra|e i relevantnih napisa iz onovreme-ne {tampe onemogu}ava podrobnija saznawa o toku predizbornekampawe u Kraqevu (kandidatskim listama, strana~koj agitaciji isl.), osim podataka da su radikali kao nosioca svoje liste istakliJovicu Stojkovi}a, trgovca, a Socijalisti~ka radni~ka partija Ju-goslavije (komunista) Milenka Novakovi}a, kwiàra.10 Ipak, mo-è se pretpostaviti da su sve partije izbornoj utakmici pristupi-le maksimalno angaòvano, smatraju}i je uvertirom za budu}e iz-

143

_________________________

6 Zakon je sadràvao 34 ~lana i donekle se razlikovao od ranijeg Zakona o op{ti-nama koji je jo{ uvek bio na snazi. Najzna~ajnija izmena odnosila se na ukidaweporeskog cenzusa. Bira~ko pravo su tako imali „svi mu{ki punoletni gra|ani –~lanovi op{tine, bez obzira na to da li pla}aju porezu ili ne“, dok su ranije ovopravo uìvali samo punoletni mu{karci koji su pla}ali 15 dinara neposredneporeze sa dràvnim prirezima. – „Slu`bene novine Kraqevine SHS“, 106, 15. V1920; dr Mom~ilo Pavlovi}, Mira Nino{evi}, Veroqub Trajkovi}, Izborneborbe u leskova~kom kraju 1919–1939, kw. 1, Leskovac, 1997, 27.7 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“, 15. V 1920.8 Isto.9 Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe…, 27.10 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Se}awa Milenka Novakovi}a, II/123; Za op{tinske izbore u Kraqevu, „Samo-uprava“, 12. VIII 1920, 2.

bore za Ustavotvornu skup{tinu.11 Kako zvani~ni rezultati ovihizbora nisu objavqeni, mogu}e ih je, donekle, rekonstruisati naosnovu pisawa onda{we dnevne {tampe i strana~kih glasila. Pre-ma wima, pobedu je odnela lista Radikalne stranke za koju je glasa-lo 237 Kraqev~ana, demokrate su ukwiìle 167, dok u~inak osta-lih stranaka nije poznat, mada kandidat Socijalisti~ke radni~kepartije Jugoslavije (komunista) u svojim memoarima navodi da jewegova lista zaostala za radikalnom za svega 20 glasova.12

Narednu priliku za „odmeravawe snaga“ politi~ke partijeimale su ve} krajem iste godine, kada su birani okru`ni kandida-ti za Ustavotvornu skup{tinu, ~iji zadatak je bio da defini{eustrojstvo mlade Kraqevine. Na predlog vlade dr Milenka Ve-sni}a, biv{eg Kraqev~anina, Privremeno narodno predstavni-{tvo je usvojilo 2. septembra 1920. godine Nacrt Zakona o izbo-rima za Ustavotvornu skup{tinu, po kome je pravo glasa imao sva-ki mu{karac sa navr{enom 21 godinom ìvota, ukoliko je bio dr-àvqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i najmawe {estmeseci nastawen u op{tini u kojoj }e glasati. Usled ukidawaimovinskog cenzusa bira~ko telo je pro{ireno, ali je istovreme-no bira~ko pravo bilo uskra}eno ènama, aktivnim vojnim lici-ma i pripadnicima pojedinih nacionalnih mawina, koje su po me-|unarodnom ugovoru o za{titi mawina imale pravo opcije za svo-je mati~ne zemqe (Ma|ari, Rumuni, Nemci, Italijani i Jevreji).13

Nacrt je odredio da izborne jedinice predstavqaju administra-tivni okruzi, odnosno ùpanije. U svakoj izbornoj jedinici bi-rao bi se jedan poslanik na 30.000 stanovnika, a ako je vi{ak sta-novnika u jednom okrugu bio ve}i od 17.000, birao bi se jo{ jedanposlanik.14 Poslani~ki mandati dodeqivani su kandidatskim li-stama na osnovu koli~nika koji je dobijan deqewem broja bira~ajednog izbornog okruga brojem poslanika koje je doti~ni okrugimao da izabere. Svaka kandidatska lista morala je da ima i tzv.kvalifikovanog poslanika, tj. sa fakultetskom diplomom, kako

144

_________________________

11 Ovakvo razmi{qawe potkrepquje napis iz radikalske „Samouprave“ u kome jenagla{avano: „Op{tinski izbori mogu se smatrati kao uvod u izbornu borbu zaUstavotvornu skup{tinu. Pored svog lokalnog zna~aja imaju i naro~ite vredno-sti za ocenu op{teg raspoloèwa naroda.“ – O zna~aju op{tinskih izbora, „Sa-mouprava“, 22. VIII 1920, 1.12 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Se}awa Milenka Novakovi}a, II/123; Izbori u varo{ima, „Politika“, 23. VIII1920, 1; Izbori u unutra{wosti, „Samouprava“, 24. VIII 1920, 1; Rezultati op-{tinskih izbora, „Samouprava“, 25. VIII 1920, 1; Op{tinski izbori, „Pravda“, 25.VIII 1920, 1; Varo{ki izbori, „Politika“, 29. VIII 1920, 1; Op{tinski izbori,„Pravda“, 29. VIII 1920, 1.13 Dr Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije 1918–1978, Beograd, 1980, 47.14 Dr B. Gligorijevi}, Parlament i…, 72.

bi Ustavotvorna skup{tina dobila potrebnu kvalifikacionustrukturu za dono{ewe ustava.15 I ovom prilikom, zbog velikogbroja nepismenih bira~a u dràvi, bilo je predvi|eno tajno gla-sawe kuglicama od gume.

Kako su administrativno-teritorijalnom podelom Kraqevoi @i~ki srez pripadali â~anskom okrugu, to se ono na{lo u ~a-~anskom izbornom okrugu ~ijih 26.766 bira~a je imalo da izaberepet poslanika.16 Prema zvani~nim statisti~kim podacima op{ti-na Kraqevska imala je 771 gra|anina upisanog u bira~ki spisak.17

I ovoga puta uvi|alo se da }e se glavna borba voditi izme|uradikala i demokrata. Kandidat Radikalne stranke iz @i~kogsreza bio je Petar Bogavac, ugledni trgovac iz Kraqeva, „jednodu-{no“ izabran na sreskom partijskom zboru odrànom 17. okto-bra.18 Sem wega, radikalsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu sa-~iwavali su jo{ i: Milo{ F. ]osi}, zemqoradnik iz Pakovra}e(Trnavski srez), Milisav R. Tajsi}, zemqoradnik iz Puhova (Dra-ga~evski srez), Savo R. Mladenovi}, predsednik op{tine trnavske(Studeni~ki srez), dok je za tzv. kvalifikovanog poslanika kandi-dovan Antonije – Anta Radojevi}, inspektor Ministarstva sao-bra}aja iz Beograda, ~iji zamenik je bio dr Milenko Radovi},upravnik ~a~anske bolnice.19

@i~ke demokrate kao svog kandidata isturile su Tanasijaûbri}a, predsednika op{tine sir~anske, u Draga~evskom srezukandidovan je Dragutin Ocokoqi}, u~iteq iz Luka, u Studeni~komêdomir – êda Damwanovi}, kafexija iz Pobr|a – Baqevca, a uTrnavskom Manojlo M. Soki}, vlasnik i direktor dnevnog lista„Pravda“ iz Beograda. Demokratski „kvalifikovani“ kandidatbio je Svetozar Teodosijevi}, inspektor Gra|evinske direkcije izKru{evca, ~iji zamenik je bio Milan Mileti}, advokat iz â~ka.20

Zemqoradni~ka stranka za svog kandidata iz @i~kog srezapredloìla je Du{ana Duki}a, zemqoradnika iz Drak~i}a, koji je,uz Borislava T. [tavqanina, zemqoradnika iz Ka~ulice (Trnavskisrez), Dobrosava Eri}a, zemqoradnika iz Gu~e (Draga~evski srez) i

145

_________________________

15 Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi}, Izborne borbe…, 27.16 Milovan Sekuli}, „Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju od 1920.do 1938. godine“, Vi{evekovna istorija â~ka i okoline, Beograd, 1995, 180.17 Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornu skup{tinuKraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca izvr{enih na dan 28. novembra 1920. god.,Beograd, 1921, bez numerisanih stranica.18 Kandidacije poslanika – ì~ki srez, „Samouprava“, 19. X 1920, 2; Partijskokretawe, „Samouprava“, 4. XI 1920, 2.19 AJ, 14, 6–21, [ifrovani telegram Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvuunutra{wih dela, 18. XI 1920; Kandidatska lista za ~a~anski okrug, „Samoupra-va“, 19. XI 1920, 2.20 Izborno kretawe, „Demokratija“, 10. XI 1920, 2.

Dragoquba Mijatovi}a, zemqoradnika iz @utica (Studeni~kisrez) i „kvalifikovanog“ poslani~kog kandidata Miloja K. Sret-kovi}a, profesora iz Beograda, koga je zamewivao Milorad Pale-ta{evi}, upraviteq kraqeva~ke Niè poqoprivredne {kole, sa-~iwavao listu ove stranke u ~a~anskom izbornom okrugu.21

Komunisti~ki poslani~ki kandidat iz @i~kog sreza bio jeKosta Novakovi}, urednik „Radni~kih novina“ iz Beograda, a naokru`noj kandidatskoj listi nalazili su se jo{ i: Tasa Petkovi},trgovac iz â~ka (Trnavski srez), Sredoje Brki}, zemqoradnik izDowe Kravarice (Draga~evski srez), Svetislav @ivkovi} iz Tr-nave (Studeni~ki srez), „kvalifikovani“ Ratko Penezi}, profe-sor iz â~ka i wegov zamenik Vojislav Mladenovi}, suplent izVelikog Gradi{ta.22

Sa pribliàvawem dana izbora predizborna agitacija je do-bijala na èstini. Osim ìvom re~ju, agitovalo se i putem {tam-panih proglasa, letaka, strana~ke {tampe itd. Najpovoqnijeuslove u borbi za bira~ku naklonost imali su radikali koji sukontrolisali op{tinsku upravu. Komunisti su 21. oktobra u ka-fani „Kneèvi}“ odràli predizborni skup na kome je o zna~ajupredstoje}ih izbora govorio Pavle Stojkovi}, partijski aktivi-sta iz Ni{a.23

Izbori za Ustavotvornu skup{tinu obavqeni su 28. novem-bra 1920. godine. U Kraqevu je bilo otvoreno jedno bira~ko mesto~ijim odborom je predsedavao Milosav Milosavqevi}, predsednikovda{weg prvostepenog suda.24 Svoje gra|ansko pravo i obavezu is-punilo je 492 Kraqev~ana ili 63,80% upisanih u bira~ki spisak.Najve}i broj wih svoje poverewe ukazao je listi Radikalne stran-ke za koju se opredelilo 300 glasa~a (60,97%), lista Demokratskestranke osvojila je 110 (22,35%), komunisti~ka lista 75 (15,25%),dok je najslabiji u~inak zabeleìla lista Zemqoradni~ke strankeukwiìv{i svega sedam glasova (1,43%). Radikali su ostvarilipotpunu dominaciju i u svih 19 preostalih op{tina @i~kog sreza,

146

_________________________

21 AJ, 14, 6–21, Izve{taj Na~elstva ~a~anskog okruga Ministarstvu unutra{wihdela, 18. XI 1920.22 „Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“, 27. XI 1920.23 „Zbor je bio odli~no pose}en. Ne samo da su svi radnici ovog mesta uzeli u~e-{}e na zboru, ve} je i veliki deo gra|anstva bio prisutan. Drug Stojkovi} je biovrlo ~esto prekidan burnim odobravawem. Naro~ito kada je govorio o politi~-koj reakciji koju su vlasnici zaveli u zemqi samo da bi se i daqe odràli na vla-sti i o Uredbi o redu i radu. Svi prisutni su najjednodu{nije manifestovali pu-nu gotovost na borbu do kraja protiv ove Uredbe, ne gledaju}i ni najmawe na te-{ko}e i `rtve.“ – Zbor u Kraqevu, „Radni~ke novine“, 27. X 1920, 3.24 „Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“, 1. XI 1920.

osvojiv{i 1.428 glasova, tj.39,28% od ukupnog brojaglasa~a, tako da je posla-ni~ki mandat pripao wi-ma, tj. Petru Bogavcu.25

Nova prilika zastrana~ka nadmetawa uka-zala se sredinom marta1923. godine. Woj je pret-hodio niz politi~kih po-tresa i trzavica na dràv-nom nivou. Dono{ewemVidovdanskog ustava ten-zije me|u vode}im poli-ti~kim faktorima u ze-mqi nisu splasle, ~ak suse po~etkom 1922. godine izao{trile. Demokratskafrakcija okupqena okoQube Davidovi}a po~ela jeu to vreme sve otvorenije da se zalaè za reviziju nekih ustavnihodredbi, pribliàvaju}i lagano svoje stavove stavovima opozici-one Hrvatske republikanske seqa~ke stranke (HRSS), {to je do-velo do krize koalicione radikalsko-demokratske vlade i wenogpada 4. decembra 1922. godine.26 Sedamnaest dana docnije obznawenje Ukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i zakazivawu novih iz-bora za parlament za 18. mart 1923. godine. Mandat za wihovo spro-vo|ewe poveren je homogenoj radikalskoj vladi na ~elu sa Niko-lom Pa{i}em.27

Drugi poratni parlamentarni izbori organizovani su uskladu sa novim izbornim zakonom propisanim 27. juna 1922. godi-ne, koji je uneo niz novina u odnosu na prethodni. Raniji propor-cionalni sistem bitno je modifikovan, tako da je raspodela man-data za parlament vr{ena po sistemu tzv. koeficijenata (koli~-nika), a izmewen je i na~in kandidovawa uvo|ewem kategorije sre-skih kandidata. Rok za podno{ewe kandidatskih lista na overukod nadle`nog suda skra}en je na 25 dana, ~ime je poloàj mawih

147

_________________________

25 AJ, 14, 7–25–666, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Ministarstvu unutra{wihdela, 28. I 1921; Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornuskup{tinu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca..., bez numerisane stranice.26 Milovan Sekuli}, „Pregled rezultata parlamentarnih izbora u zve~anskomokrugu od 1920. do 1929. godine“, Zve~an, 1, Kosovska Mitrovica, 1997, 161.27 Dr Jovan M. Zlati}, Politi~ki ìvot u Ni{u izme|u dva svetska rata(1918–1941), Ni{, 1994, 94.

Petar Bogavac (1870–1940)

politi~kih partija umnogome oteàn.28 Svaki izborni okrug bioje izdeqen na izborne srezove od kojih je svaki imao svoje kandi-date za okru`nu listu. Kraqevo i @i~ki srez i ovoga puta na{lisu se u ~a~anskom izbornom okrugu koji je trebalo da u novi parla-ment izabere tri poslanika.

Teì{te svoje izborne borbe radikali i Pa{i}eva vladausmerili su u pravcu „lomqewa demokrata“, isti~u}i se kao tvrdo-korni branioci Vidovdanskog ustava, dok su demokrate u izbornuutakmicu u{li znatno oslabqeni zbog unutarpartijskog sukoba icepawa na dve struje, Davidovi}evu i Pribi}evi}evu, koje su seme|usobno borile za primat.

Uprkos naporima strana~kog glavnog odbora, radikali ~a-~anskog izbornog okruga su na ove izbore iza{li podeqeni na dvefrakcije – jednu okupqenu oko dotada{weg poslanika Ante Rado-jevi}a i drugu, sa~iwenu od pristalica kraqeva~kog trgovca Pe-tra Bogavca.29 Za razliku od wih, demokrate su, iako je u wihovomstrana~kom vrhu do{lo do sukoba, uspele da o~uvaju jedinstvo, ta-ko da je kod ~a~anskog prvostepenog suda potvr|ena samo jednaokru`na kandidatska lista ~iji je nosilac bio Manojlo Soki},urednik beogradske „Pravde“.30 Unutarpartijske razmirice karak-terisale su i Zemqoradni~ku stranku, {to se odrazilo i na wenuagilnost u ~a~anskom izbornom okrugu u kome je istaknuta kandi-datska lista sa Dobrosavom Eri}em, zemqoradnikom iz Gu~e, na~elu.31 Prvi put u trci za poslani~ke mandate na{la se i Republi-kanska stranka koja se zalagala za federalisti~ko dràvno ure|e-we, „veruju}i da bi jugoslovenska federacija, po ugledu na [vaj-carsku i SAD obezbedila potpunu nacionalnu ravnopravnost uKraqevini SHS“.32 Nosilac wene okru`ne kandidatske liste bioje ~a~anski advokat Milo{ K. Nedi}.33

148

_________________________

28 Koeficijent (koli~nik) se dobijao deqewem ukupnog broja glasova brojem po-slanika predvi|enih za taj saziv plus jedan. Kandidatske liste koje ne bi uspeleda dosegnu zadati koeficijent ostajale su bez mandata, a glasovi koje su dobilepotpuno su zanemarivani. Potom bi se broj glasova koje su dobile ostale liste unizu matemati~kih operacija, delio sa jedan, dva, tri itd. Tako dobijeni niz ko-eficijenata uzimao se po redu veli~ina i adekvatno tome kandidatskim listamasu dodeqivana poslani~ka mesta. – Dr M. Pavlovi}, M. Nino{evi}, V. Trajkovi},Izborne borbe..., 113.29 \or|e \. Stankovi}, Radikalna stranka na parlamentarnim izborima 1923. go-dine, „Istorijski glasnik“, 2, Beograd, 1972, 23.30 Potvr|ena lista, „Pravda“, 8. 2. 1923, 3.31 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovena-ca odrànih 18. marta 1923. godine, Beograd, 1924, 66–67.32 Dr [erbo Rastoder, Politi~ke borbe u Crnoj Gori 1918–1929, Beograd, 1996, 54.33 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovena-ca odrànih 18. marta 1923. godine..., 66–67.

Za ove izbore u Kraqevu su bila otvorena dva bira~ka mesta.Na prvom („Kraqevo I“) glasalo je 514 bira~a. Radom wegovog od-bora rukovodio je Bogomir Jevti}, predsednik Kraqevskog prvo-stepenog suda, a na drugom („Kraqevo II“) bira~ko pravo ostvarioje 251 Kraqev~anin. Wegovim bira~kim odborom predsedavao jeovda{wi sudija Dobrosav Popovi}.34 Najvi{e glasa~a opredelilose za kandidatsku listu svog sugra|anina Petra Bogavca, koja jeukwiìla 529 glasova (69,15%), dok je lista wegovog partijskogrivala Radojevi}a, koja je od strane partijskog rukovodstva ogla-{ena za disidentsku, doìvela pravi fijasko dobiv{i svega 12glasova (1,57%). Demokratska lista zabeleìla je u svoj izbornikonto 215 glasova (28,1%), republikanska pet glasova (0,65%), anajslabiji rezultat imali su zemqoradnici, za koje su glasala sve-ga ~etvorica glasa~a (0,52%). Kako su na okru`nom nivou najvi{euspeha imale liste Bogavca, Radojevi}a i Soki}a, to su wih troji-ca postali poslanici u novom skup{tinskom sazivu.35

Drugi izbori za op{tinsku upravu nakon Prvog svetskog ra-ta obavqeni su 19. avgusta 1923. godine, ali, naàlost, o wihovomishodu nisam uspeo da pribavim podrobnije podatke.

Zao{travawe politi~ke krize u zemqi, nesposobnost reìmada otkloni nagomilane socijalne probleme koji su sve vi{e ugro-àvali i sredwe dru{tvene slojeve, nove podele i podvajawa kod vo-de}ih politi~kih partija, formirawe „Opozicionog bloka“ kojisu po~etkom 1924. godine stvorile Demokratska stranka, Slovenskaqudska stranka (SLS) i Jugoslovenska muslimanska organizacija(JMO), a koji je stupio u bliske politi~ke odnose sa Hrvatskom re-publikanskom seqa~kom strankom (HRSS), dovelo je do obarawa ra-dikalske vlade i formirawa „vlade skup{tinske ve}ine“, na ~ijem~elu se na{ao Quba Davidovi}. Me|utim, ova koaliciona vlada ni-je bila stabilna i kako je weno insistirawe na reviziji nekihustavnih odredbi izazivalo podozrewe, pre svega kod kraqa i zago-vornika ~vrstog unitarizma, to je, po~etkom novembra, radikalimauspelo da je u Skup{tini obore. Kraq je za mandatara ponovo odre-dio Nikolu Pa{i}a, ~ija je nova vlada imala zadatak da organizujeparlamentarne izbore, zakazane za 8. februar 1925. godine.36 Ukqu-~iv{i u svoj kabinet i Svetozara Pribi}evi}a i wegovu Samostal-nu demokratsku stranku (SDS), stvoriv{i tzv. PP vladu i formi-raju}i „Nacionalni blok“, radikali su u predizbornoj kampawi is-

149

_________________________

34 „Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“, 26. I 1923; Statisti-ka izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odrànih18. marta 1923. godine…, 66. 35 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca odrànih 18. marta 1923. godine…, 66–67, 163, 165–166.36 Dr B. Gligorijevi}, Politi~ki odnosi u Uìcu…, 32.

ticali da ovi izbori ozna~avaju „borbu za dràvu“ i borbu protiv„antidràvnih elemenata“.37 Wihove glavne parole bile su: „Kraqje sa nama“, „Ko je protiv nas taj je protiv kraqa“ i „Dràva je uopasnosti, kraq je u opasnosti“, nastoje}i da na taj na~in kod bira-~a stvore uverewe da glasaju}i za radikalske kandidate glasaju zasrpstvo, kraqa i dràvu.38 Za nosioca kandidatske liste Radikalnestranke u okrugu â~anskom odre|en je Anta Radojevi}, inèwer izBeograda i biv{i narodni poslanik, a za sreskog kandidata u @i~-kom srezu Lazar Kuzmanovi}, trgovac iz Kraqeva ~iji zamenik jebio Radoslav – Rale Milovanovi}, zemqoradnik iz Mrsa}a.39

Demokrate su se bira~ima obra}ale s tvrdwom da je wihovavlada bila oborena samo zato {to se zalagala da Srbi, Hrvati iSlovenci u dràvi imaju jednaka prava i du`nosti. Nosilac wi-hove okru`ne kandidatske liste i ovoga puta bio je beogradski no-vinar Manojlo Soki}, a u @i~kom srezu Maksim @arkovi}, pred-sednik op{tine iz @i~e, kome je za zamenika odre|en Milo{ Ra-fajlovi}, op{tinski delovo|a iz Vrbe.40

Okru`nu listu Zemqoradni~ke stranke predstavqao je Mi-lan V. Popovi}, sve{tenik iz Zabla}a (Trnavski srez), a u @i~-kom srezu Velimir Uro{evi}, zemqoradnik iz Ro}evi}a koga jezamewivao Jovan Belobr|anin, zemqoradnik iz Gra~aca.41

Po drugi put u izbornu trku u{la je i Republikanska stran-ka, koju je na okru`nom nivou predstavqao Milo{ K. Nedi}, advo-kat iz â~ka, a u ì~kom izbornom srezu Konstantin Torlakovi},zemqoradnik iz Lasca i wegov zamenik Milivoje Stanojevi}, ze-mqoradnik iz istog sela.42

U~e{}e u izborima uzela je i za ovo podru~je nova politi~-ka partija – Samostalna demokratska stranka, ~iji okru`ni kan-didat je bio dr Qubomir Kordi}, advokat iz â~ka. Wen kandidatza @i~ki srez bio je Milovan Lazovi} Lazarevi}, zemqoradnik izPopovi}a, kome je za zamenika odre|en Isaije Markovi}, zemqo-radnik iz Mrsa}a.43

150

_________________________

37 U predizbornom proglasu objavqenom na naslovnoj stranici „Samouprave“ 6. febru-ara, ~lanstvu i simpatizerima Radikalne stranke poru~ivalo se: „Bra}o! Prijateqi!Radikalci! Glasajmo 8. februara za predstavnike Narodne radikalne stranke jer }emo time glasati za jednu i nedeqivu Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, glasa}emotime za weno sveukupno snaèwe, a u snaèwu dràve oseti}e se i blagostawe svijuwenih ravnopravnih gra|ana!“ – Na{im bira~ima, „Samouprava“, 6. II 1925, 1.38 Izbori od 8. februara, „Selo“, 22. II 1925, 2.39 Zvani~ne kandidatske liste Narodne radikalne Stranke za izbor narodnih poslani-ka za Narodnu skup{tinu na dan 8. februara 1925. godine, „Samouprava“, 4. II 1925, 2.40 @i~ki demokrati, „Pravda“, 16. XII 1924, 2.41 „Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“, 30. I 1925.42 „Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“, 4. II 1925.43 „Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“, 30. I 1925; Samostal-ne demokrate u â~ku, „Politika“, 11. III 1925, 3.

Odlukom Dràvnog odbora ~a~anski izborni okrug trebalo jeda izabere tri poslanika.44 Kao i prilikom prethodnih parlamen-tarnih izbora, i ovoga puta Kraqev~ani su glasali na dva bira~kamesta. Na prvom, ~iji predsednik bira~kog odbora je bio BogomirJevti}, predsednik mesnog prvostepenog suda, u bira~ke spiskovebilo je upisano 657, a na drugom, na kome je bira~kim odborom pred-sedavao sudija Prvostepenog suda Du{an K. Jovanovi}, 287 bira~a.Na birali{ta je iza{lo wih 690 (73,09%). Najvi{e glasova „palo“je na kandidatsku listu Radikalne stranke – 446 (64,64%), demokra-te su osvojile 217 glasova (31,45%), dok su ostale tri listezabeleìle znatno slabije rezultate – Samostalna demokratska 18(2,60%), Republikanska osam (1,16%), a Zemqoradni~ka svega jedanglas (0,14%). Radikalna lista trijumfovala je i na okru`nom ni-vou, osvojiv{i 15.811 glasa~kih kuglica (62,7%), te je stoga dobilasva tri poslani~ka mandata.45 Uprkos àlbi ~a~anskog advokataMilorada Lozani}a na neke neregularnosti izbornog postupka, Ve-rifikacioni odbor Narodne skup{tine potvrdio im je mandate.46

Nova prilika politi~kim partijama za proveru svog poli-ti~kog uticaja na bira~e i odmeravawe snaga, ukazala se u leto1926. godine, kada su za 15. avgust bili raspisani op{tinski izbo-ri.47 Iako su podaci o wima oskudni, sa sigurno{}u se moè re}ida su i ovoga puta glavni takmaci bili radikali i demokrate „da-vidovi}evci“, mada su u~e{}e na wima uzeli i pripadnici Neza-visne radni~ke partije Jugoslavije, koji su za nosioca svoje izbor-ne liste u Kraqevu istakli kwiàra Milenka Novakovi}a.48 Pre-ma izve{tajima onda{we {tampe, op{tinsku upravu, prvi put na-kon Ujediwewa, osvojile su demokrate, a wihov kandidat MilanJovi~i}, postao je predsednik.49

Pola godine kasnije, 23. januara 1927. godine, odràni su iz-bori za poslanike Skup{tine Ra{ke oblasti, jedne od 33 na koli-

151

_________________________

44 Koliko je lista podneseno, „Politika“, 15. I 1925, 3.45 Poslani~ke mandate dobili su: Anta Radojevi}, Andrija M. Proti}, zemqorad-nik iz Gu~e i Branko ôrbi}, trgovac iz Ra{ke. – Statistika izbora narodnihposlanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odrànih 8. februara 1925. go-dine, Beograd, 1926, 58–59, 152–153.46 „U izbornom okrugu ~a~anskom àlio se Milorad Lozani}, advokat iz â~ka dasu izvesni policijski organi u ovom okrugu uticali na bira~e i pojedine op{tin-ske ~asnike u korist kandidatskih lista vladaju}ih stranaka. Odbor je na{ao da susve ove àlbe delom nedokazane, a delom bez ikakvog uticaja na rezultat i pravil-nost izbora.“ – Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hr-vata i Slovenaca – vanredan saziv za 1925. godinu (od I prethodnog sastanka 7. mar-ta 1925. godine do III redovnog sastanka 31. marta 1925. godine), Beograd, 1925, 19.47 Op{tinski izbori, „Odjek“, 4. VIII 1926, 1.48 Radni~ka lista u Kraqevu, „Pravda“, 5. VIII 1926, 3.49 Rezultati izbora u Srbiji i Crnoj Gori, „Politika“, 17. VIII 1926, 2; Trijumfalnapobeda Narodne Radikalne Stranke u celoj zemqi, „Samouprava“, 17. VIII 1926, 2.

ko ih je, po Zakonu o oblasnoj i sreskoj samoupravi od 28. aprila1922. godine, Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca bila podeqe-na.50 Poslanici Oblasne skup{tine birani su za ~etvorogodi{wimandat op{tim, jednakim, neposrednim i tajnim glasawem. Bira~-ko pravo uìvali su svi mu{ki punoletni gra|ani upisani u bi-ra~ki spisak, a glasalo se spu{tawem gumenih kuglica u kutije.Opredeqivalo se za sreske kandidate, a svoju kandidaturu je mogaoista}i svaki dràvqanin Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenacastariji od 30 godina, pod uslovom da govori, ~ita i pi{e slu`be-nim jezikom.51 I ovoga puta Kraqevo je imalo dva bira~ka mesta –-prvo na kome je predsednik bira~kog odbora bio Hristifor Vaso-vi}, {kolski nadzornik, i drugo na kome je bira~kim odborompredsedavao Sima \or|evi}, u~iteq iz Kraqeva.52

Demokrate su, kao svog kandidata, istakle predsednika op-{tine Kraqevske Milana Jovi~i}a, a radikali Hristifora Va-sovi}a, {kolskog nadzornika iz Kraqeva, dok kandidati ostalihpoliti~kih partija nisu poznati. Na izborna mesta iza{lo je 637gra|ana Kraqeva sa pravom glasa. Za Vasovi}a je glasalo 391(61,38%), a za svog predsednika op{tine 246 (38,62%) glasa~a.53

Tokom prve polovine 1927. godine situacija na politi~kojpozornici Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca se sve vi{e kom-plikovala. Stalne razmirice i neslagawa me|u vode}im politi~-kim partijama potpuno su paralisale rad skup{tine izabrane 1925.godine, onemogu}avaju}i wenu zakonsku delatnost, {to je podsta-klo premijera Velimira – Vequ Vuki}evi}a, koga Glavni odborRadikalne stranke, u kojoj je nakon Pa{i}eve smrti (10. decembra1926. godine) do{lo do podela, nije priznavao za svog predstavni-ka, da zatraì od kraqa raspisivawe novih parlamentarnih izbo-ra, s obrazloèwem da „dotada{wa skup{tina po svom sastavu i za-datku nije u stawu da svr{i ogroman zakonodavni rad koji stoji

152

_________________________

50 Ovi izbori, prema odredbama pomenutog zakona, trebalo je da budu odràni trimeseca nakon wegovog stupawa na snagu ali, kako je sistem uprave, koji je veli-kim ùpanima davao {iroka ovla{}ewa, odgovarao interesima vladaju}ih par-tija i kraqu, to su oni odlagani skoro punih pet godina. Nadle`nosti i obavezeOblasne skup{tine bile su: da se stara o unapre|ewu privrednih, kulturnih izdravstvenih prilika, tj. o ratarstvu, sto~arstvu, vo}arstvu, vinogradarstvu, {u-marstvu, ishrani naroda u vreme nerodice i elementarnih nepogoda, narodnomzdravqu, zatim da podiè bolnice i ambulante, koncesijama iskori{tava bawe,sara|uje sa dràvnim vlastima na unapre|ewu prosvete, izra|uje drumske i è-lezni~ke komunikacije, radi na preventivi od poplava itd. – O oblasnim skup-{tinama, „Selo“, 10. XI 1926, 1.51 Mogu}nost kandidovawa bila je uskra}ena svim policijskim, finansijski, {u-marskim i ~inovnicima „agrarne reforme“, kao i sudijama. – Kako se bira obla-sna skup{tina, „Selo“, 24. XI 1926, 1.52 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“, 6. I 1927.53 Rezultati oblasnih izbora, „Pravda“, 24. I 1927, 3.

pred wom“.54 Na ovakve vladine te`we, kraq je odgovorio 15. junapotpisuju}i ukaz o raspu{tawu parlamenta i raspisivawu novihskup{tinskih izbora za 11. septembar 1927. godine. Istovremeno jeobznawen i ukaz o postavqewu i preme{tajima velikih ùpana isreskih na~elnika, {to je imalo za ciq da omogu}i vladi da pomo-}u svojih poverqivih qudi {to ja~e uti~e na izborne tokove.55

Predizbornu kampawu Radikalne stranke u â~anskom okruguovoga puta odlikovali su nesloga i rascep me|u ~lanstvom. Naime, uâ~anskom okrugu postojala su dva radikalna odbora. Na ~elu onogkoji je priznavao Glavni odbor stranke nalazio se Dragan Puri},oblasni poslanik, koji je podràvao biv{eg narodnog poslanikaAntonija – Antu Radojevi}a, a predsednik drugog, koji je delovao poinstrukcijama vlade, bio je Milo{ Popovi}.56 Na konferencijiprovladinog okru`nog odbora odrànoj 26. jula u ̂ a~ku oko 600 pri-sutnih aklamacijom je za nosioca okru`ne kandidatske liste iza-bralo Milo{a F. ]osi}a, zemqoradnika iz Pakovra}e, a za @i~kisrez Petra Bogavca, trgovca iz Kraqeva, za ~ijeg zamenika je odre-|en Rado{ Uro{evi}, zemqoradnik iz Ro}evi}a.57 Nosilac drugeokru`ne radikalske liste, iza koje je stajao partijski glavni odbor,bio je Anta Radojevi}, a za wenog kandidata za @i~ki srez imenovanje Lazar Kuzmanovi}, trgovac iz Kraqeva, kome je za zamenika odre-|en Gligorije Civri}, delovo|a op{tine javorske iz Ku{i}a.58

Demokrate su, uz napore, uspele da u â~anskom okrugu sa~u-vaju jedinstvo i da za izbore istaknu samo jednu listu, nadaju}i seda }e najzad uspeti da pobede razjediwene radikale. Na okru`nojkonferenciji odrànoj 10. juna u hotelu „Lazovi}“ u â~ku, po ~e-tvrti put, za nosioca okru`ne kandidatske liste izabran je Ma-nojlo Soki}, novinar iz Beograda. Kandidat za ì~ki izbornisrez bio je Svetozar @. Buwak, trgovac iz Kraqeva, a wegov zame-nik Milo{ S. Rafailovi}, zemqoradnik iz Vrbe.59

153

_________________________

54 Dr Branislav Gligorijevi}, Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini SHS, Beo-grad, 1970, 480.55 Wima je Vuki}evi} slao tajne naredbe o tome kako treba organizovati i vodi-ti nadzor nad predizbornom kampawom. U jednoj od wih nagla{avalo se: „Vi }e-te, zajedno sa va{im organima, pomagati one liste, bilo radikalske bilo demo-kratske, ~iji su kandidati pristalice vladine politike. Postarajte se da radi-kali protestvuju protiv rada Glavnog odbora sastavqenog samovoqno i bez ika-kvog oslonca na Statut Radikalne stranke i neka se na wih baci sva krivica zarascep u Radikalnoj stranci.“ – Dr J. M. Zlati}, Politi~ki ìvot..., 118.56 Vladan Virijevi}, Studeni~ki srez 1918–1941 (dru{tveno-ekonomske i poli-ti~ke prilike), Kraqevo–Ra{ka, 2000, 105.57 Kandidovawe Milo{a ]osi}a, „Politika“, 27. VII 1927, 5; „Slu`bene novineKraqevine SHS“, 12. VIII 1927.58 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovena-ca odrànih 11. septembra 1927, Beograd, 1928, 300.59 Kandidacija g. Manojla Soki}a, „Politika“, 11. VII 1927, 5; „Slu`bene novineKraqevine SHS“, 13. VIII 1927.

Za nosioca okru`ne kandidatske liste Zemqoradni~kestranke, na konferenciji odrànoj 17. jula u ~a~anskom hotelu „Ka-sina“, ogla{en je Dimitrije Vuji}, inèwer i biv{i narodni po-slanik iz Beograda, dok su za @i~ki srez odre|eni Qubivoje Niko-li}, zemqoradnik iz Bukovice i predsednik op{tine Samaila, iDimitrije Petrovi}, zemqoradnik iz Ratine, kao wegov zamenik.60

Kandidatsku listu u ~a~anskom izbornom okrugu istakla je ijedna, za ove prostore, nova politi~ka organizacija, Radikalno-se-qa~ki republikanski savez. Za svog okru`nog kandidata Savez je no-minovao Tasu Petkovi}a, biv{eg ~inovnika iz ̂ a~ka, a za srez @i~-ki Konstantina Torlakovi}a, zemqoradnika iz Lasca, za ~ijeg zame-nika je odre|en Velimir Petrovi}, abaxijski radnik iz Kraqeva.61

Prvobitnim re{ewem nadle`nih za sprovo|ewe izbora, zapredsednika bira~kog odbora na izbornim mestu „Kraqevo I“ odre-|en je Qubi{a Vuji}, sudija Prvostepenog suda iz Kraqeva, a na iz-bornom mestu „Kraqevo II“ Milo{ Popovi}, u~iteq iz â~ka, da binaknadnom odlukom umesto Popovi}a bio imenovan Milen Paluro-vi}, {kolski nadzornik iz â~ka.62 Na bira~kom mestu „Kraqevo I“od 587 bira~a upisanih u bira~ki spisak glasalo je wih 403 (68,65%),dok je na drugo birali{te od 635 upisanih iza{lo 450 (70,86%). Uku-pan odziv na nivou op{tine Kraqevske iznosio je 69,80% upisanihbira~a. Najve}i broj wih svoj glas dao je okru`noj kandidatskoj li-sti ~iji nosilac je bio Milo{ F. ]osi}, tj. svom sugra|aninu PetruBogavcu – 343 (40,21%). Za listu Manojla Soki}a i sreskog demo-kratskog kandidata Svetozara @. Buwaka opredelilo se 278 Kra-qev~ana (32,59%), dok se wih 205 (24,03%) priklonilo „zvani~noj“radikalskoj listi i wenom sreskom kandidatu Lazaru Kuzmanovi}u.Za kandidatsku listu Radni~ko-seqa~kog republikanskog savezaglasalo je 22 glasa~a (2,58%), a najslabiji skor postigao je Savez ze-mqoradnika, osvojiv{i svega {est glasova (0,70%).63 Zahvaquju}ibroju glasova dobijenih na nivou ~itavog izbornog okruga, sva trimandata pripala su listi Ante Radojevi}a. Sem wega, mesta u posla-ni~kim klupama izborili su jo{ i Lazar Kuzmanovi} i Milenko R.Milutinovi}, zemqoradnik iz @ivica (Draga~evski srez).64

154

_________________________

60 Zemqoradni~ka lista u â~ku, „Politika“, 21. VIII 1927, 5; Statistika izbo-ra narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca odrànih 11. sep-tembra 1927..., 301.61 Isto.62 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“, 20. VII 1927; „Slu`bene novine Kraqevi-ne SHS“, 20. VIII 1927.63 Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata i Slovena-ca odrànih 11. septembra 1927..., 73.64 Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-naca – vanredan saziv za 1927. godinu, I kwiga (od I do IV prethodnog sastanka), Be-ograd, 1927, 4.

Kraj tre}e decenije pro{log veka Kraqevina Srba, Hrvata iSlovenaca do~ekala je zahva}ena dubokom socijalnom krizom i na-raslim nacionalnim i partijsko-politi~kim suprotnostima, kojesu aktuelni reìm i dràvni koncept dovele u skoro bezizlaznipoloàj. „Uqe na vatru“ dolilo je krvoproli}e u parlamentu, juna1928. godine, tako da se do kraja godine situacija toliko zakompli-kovala, da se kraq Aleksandar, nakon bezuspe{nih konsultacija saprvacima najistaknutijih politi~kih stranaka i drugih priprema,odlu~io na radikalan korak – dràvni udar i zavo|ewe apsoluti-sti~kog reìma. Odlukom obnarodovanom 6. januara 1929. godine onje ukinuo Vidovdanski ustav iz 1921. godine i raspustio Narodnuskup{tinu izabranu 1927. godine.65 Istovremeno je objavqeno i ne-koliko zakona kojima su pravno utemeqena na~ela novog politi~-kog stawa. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o op{tinskim ioblasnim samoupravama, ukinute su samouprave u op{tinama ioblastima i izvr{eno raspu{tawe op{tinskih uprava izabranihna op{tinskim izborima 1926. godine. Nova rukovodstva op{tinapostavqana su re{ewima velikih ùpana i bila su sastavqena odpouzdanih qudi. Za predsednika op{tinske uprave u Kraqevu ime-novan je trgovac Aleksije – Leso Jelesijevi}. Aktivnosti svih po-liti~kih partija su zamrle, a pojedinci iz rukovodstava lokalnih,aktom diktature zabrawenih partija, stavili su se na raspolagawenovouspostavqenom reìmu. Wihovi postupci i poseta predsedni-ka vlade, generala Petra @ivkovi}a i {efa wegovog kabineta Du-{ana Filipovi}a Kraqevu, 10. maja 1929. godine, u~vrstili su po-zicije novouspostavqenog reìma.66

Spoqnopoliti~ka, unutra{wopoliti~ka i privredna krizakoja je po~etkom 1931. godine zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju, na-vela je kraqa Aleksandra i vladu generala Petra @ivkovi}a narazmi{qawe o tome na koji na~in vaqa prebroditi te{ko stawe ukome se dràva na{la. Dvogodi{wi period diktature, uprkos na-stojawima wenih nosilaca, nije uspeo da re{i nagomilane proble-

155

_________________________

65 U obrazloèwu svoje odluke kraq je navodio: „Parlamentarni red i sav na{politi~ki ìvot dobijaju sve vi{e negativno obele`je, od ~ega narod i dràvaimaju za sada samo {tete. Sve korisne ustanove u na{oj dràvi, wihov napredaki razvitak na{ega dràvnog ìvota, dovedeni su time u opasnost. (...) Umesto daparlamentarizam razvija i ja~a duh narodnog i dràvnog jedinstva, on ovakav ka-kav je, po~iwe da dovodi do duhovnog rasula i narodnog razjediwavawa. Moja jesveta du`nost da svim sredstvima ~uvam dràvno i narodno jedinstvo. I ja samre{io da ovu du`nost bez kolebawa ispunim do kraja.” – „Slu`bene novine Kra-qevine SHS“, 6. I 1929.66 Prilikom ove posete premijer @ivkovi} je, u razgovoru sa predsednikom op-{tine Jelesijevi}em, naglasio potrebu da se „samoupravni i dràvni ~inovnicine osvr}u ni na kakve uticaje, ve} da otpravqaju svoje poslove savesno i samo ona-ko kako to zahtevaju interesi dràve i naroda“. – Inspekciono putovawe pred-sednika vlade, „Politika“, 11. V 1929, 3.

me zbog kojih je i uveden, nego ih je, {tavi{e, i zao{trio. Nezado-voqstvo je sve vi{e zahvatalo i seqa{tvo, najbrojniju dru{tvenukategoriju, koju je ekonomska kriza najsna`nije poga|ala, a koja je uprvim danima diktature predstavqala wen glavni oslonac. Izlaziz takve nezavidne situacije kraq je poku{ao da prona|e u restau-raciji parlamentarizma, a prvi korak u~iwen u tom pravcu bio jedono{ewe Ustava 3. septembra 1931. godine („Oktroisani ustav“),kojim je zavedeno dvodomno Narodno predstavni{tvo, sastavqenood Senata i Narodne skup{tine. Polovinu senatora imenovao je posvom naho|ewu kraq, dok je druga polovina birana, a poslanici zaNarodnu skup{tinu birani su „op{tim, jednakim i neposrednimglasawem“ na parlamentarnim izborima.67 Nakon obznawivawaUstava, vlada je donela niz zakonskih propisa uobli~avaju}i takopredizborne radwe u skladu sa svojim naho|ewima. Novi izbornizakon propisivao je iskqu~ivo zemaqske izborne liste. Kriteri-jum za wihovo podno{ewe predvi|ao je da kandidatura mora bitipodràna potpisima po 60 predlaga~a iz svakog administrativnogsreza, dok je sreski kandidat bio u obavezi da prikupi 200 potpisaìteqa doti~nog sreza i saglasnost nosioca zemaqske kandidatskeliste da ga uvr{tava na svoju listu.68 Ovakve odredbe imale su zaciq da onemogu}e eventualne poku{aje politi~kih stranaka zabra-wenih 6. januara 1929. godine da istaknu svoje kandidatske liste.Kraqevim ukazom od 23. septembra 1931. godine izbori za poslani-ke Narodne skup{tine zakazani su za 8. novembar iste godine.69

Neposredno nakon objavqivawa ukaza o raspisivawu izbora,oìvela je politi~ka aktivnost i u Kraqevu. Lokalni politi~a-ri ~ija je aktivnost zabrawena nakon zavo|ewa diktature otpo~e-li su sa organizovawem nekada{wih pristalica, oslu{kuju}i no-vosti iz svojih strana~kih centrala, a deo wih, rukovo|en pre sve-ga li~nim interesima, poùrio je da se prikloni reìmskoj opci-ji. To se prvenstveno moè re}i za pre|a{we radikalske perjani-ce, trgovce Petra Bogavca i Lazara Kuzmanovi}a, koji su, zaradzadovoqewa svojih politi~kih ambicija, postali takmaci u trciza poslani~ki mandat. Obojica su svoju kandidaturu istakli na ze-maqskoj kandidacionoj listi generala Petra @ivkovi}a.70

Za ove prve izbore nakon perioda ~vrste diktature, u Kra-qevu su bila otvorena tri birali{ta. Za predsednika bira~kog

156

_________________________

67 Todor Stojkov, „Gra|anska opozicija i skup{tinski izbori od 8. novembra1931. godine“, Istorija XX veka, IV, Beograd, 1962, 262.68 Isto, 263.69 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“, 24. IX 1931.70 Kuzmanovi}ev zamenik bio je Isidor @ivkovi}, predsednik op{tine vitano-va~ke. – Prvo jugoslovensko Narodno predstavni{tvo izabrano 8. novembra1931. godine, Beograd, 1931, 147–148.

odbora na prvom bira~kom mestu odre|en je Milan Antonovi},gimnazijski profesor iz Kraqeva, na drugom Todor Dimitrije-vi}, sudija Sreskog suda iz Kraqeva i na tre}em Petar Aran|e-lovi}, sudija ovda{weg sreskog suda.71 Pravo glasa imao je 1.701ìteq Kraqeva. Ovakav porast bira~kog tela u odnosu na izbo-re iz 1927. godine bio je uzrokovan mehani~kim prilivom sta-novni{tva, tj. naseqavawem velikog broja radnika iz raznih de-lova zemqe. Na birali{ta je iza{lo 1.168 glasa~a (68,65%), od~ega je wih 734 (62,84%) svoj glas dalo Petru Bogavcu, a 434(37,16%) Lazaru Kuzmanovi}u.72 Ipak, zahvaquju}i boqem uspehuu seoskim op{tinama @i~kog sreza, za poslani~ki mandat se iz-borio Kuzmanovi}.73

Prvi izbori za ~lanove op{tinskih uprava u Kraqevini Ju-goslaviji sprovedeni su tokom 1933. godine u skladu sa novim Za-konom o op{tinama i Zakonom o bira~kim spiskovima, obznawe-nim 15. aprila 1933, odnosno 7. septembra 1931. godine.74 Bira~kopravo na ovim izborima, koji su bili neposredni i javni, uìvaoje svaki punoletni mu{karac ako je bio najmawe {est meseci na-stawen u op{tini u kojoj je upisan u bira~ki spisak.75 Za predsed-nika op{tine postavqan je onaj odbornik koji je bio nosilac kan-didatske liste koja je dobila najvi{e glasova. Op{tinsku upravuje, sem predsednika, ~inilo izme}u dva i pet ~lanova Op{tinskogodbora, i ova slu`ba smatrana je za po~asnu.

Za teritoriju Moravske banovine, pa samim tim i za Kraqevo,op{tinski izbori zakazni su za 7. juli 1933. godine. U skladu sa za-konskim odredbama op{tina „kraqevska“ trebalo je da u svoj odborizabere 30 odbornika, ~iji mandat je bio ograni~en na tri godine. Ubira~ke spiskove bilo je upisano 1.970 Kraqev~ana koji su mogli dase opredele za dve kandidatske liste – listu Milana Jovi~i}a iliVelisava Matovi}a. Oba kandidata, ina~e trgovci po profesiji,istupali su kao ~lanovi reìmske Jugoslovenske radikalno-se-

157

_________________________

71 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 10. X 1931.72 Na prvom bira~kom mestu glasalo je 429 bira~a, tj. 68,09% od broja upisanih ubira~ke spiskove, na drugom 437 (67,75%) i na tre}em 302 (70,79%). – Statisti-ka izbora narodnih poslanika za Prvu Jugoslovensku Narodnu Skup{tinu odr-ànih 8. novembra 1931. god., Beograd, 1935, 264.73 Za Kuzmanovi}a se opredelilo 5.936 (54,29%), a za Bogavca 4.998 (45,71%) sta-novnika @i~kog sreza. – Isto.74 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 7. IX 1931; „Slu`bene novine Kra-qevine Jugoslavije“, 15. IV 1933.75 Bira~ko pravo bilo je uskra}eno vojnim licima, a privremeno su ga gubili ioni koji su osu|eni na zatvor ili robiju duù od godinu dana „dok se ne povrateu pravo“, osu|eni na gubitak ~asnih prava za vreme dok traje ta kazna, koji su podsteci{tem ili starateqstvom i koji su presudom izgubili to pravo „zbog bira~-kih krivica“. – „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 7. IX 1931.

qa~ke demokratije (JRSD).76 Od 1.229 bira~a iza{lih na birali{ta,wih 797 (64,85%) glasalo je za Jovi~i}a, a 432 (35,15%) za Matovi}a,tako da je novi predsednik op{tine postao Milan Jovi~i}.77

Ubistvo kraqa Aleksandra 9. oktobra 1934. godine u Marse-ju, jo{ vi{e je pogor{alo ionako te{ku unutra{wopoliti~ku si-tuaciju u dràvi. Ogor~ewe siroma{nih narodnih slojeva, poseb-no radni{tva, ~iji poloàj je svakim danom postajao sve nestabil-niji, „hrvatsko pitawe“ i spoqnopoliti~ki zapleti, predstavqa-li su sve ve}a isku{ewa za vladu Nikole Uzunovi}a, pa je on kra-jem 1934. godine podneo ostavku, a mandatar za sastav nove vladepostao je Bogoqub Jevti}, ministar Dvora u vladi Petra @ivko-vi}a. Jevti}eva vlada se deklarativno zalagala za „sti{avawe po-liti~kih strasti“ i „ispuwavawe amaneta kraqa-mu~enika“, istu-paju}i kao „faktor izmirewa“ izme|u reìma i opozicije. Upr-kos svemu, opozicioni front je ja~ao, posebno u „pre~anskim kra-jevima“, tako da je 7. februara 1935. godine Namesni{tvo doneloukaz o raspu{tawu Narodne skup{tine i raspisivawu novih par-lamentarnih izbora za 5. maj 1935. godine.78

Za ove izbore bile su istaknute ~etiri zemaqske kandidatskeliste: vladina, odnosno lista Jugoslovenske nacionalne stranke(JNS),79 ~iji nosilac je bio wen predsednik Jevti}, lista Udruèneopozicije (UO), koju je predstavqao Vladimir – Vlatko Ma~ek, pr-

158

_________________________

76 Na sednici odrànoj 25. VI 1933. godine u Kraqevu izabran je Sreski odbor„Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije“. Za wegovog predsednika akla-macijom je izabran Lazar Kuzmanovi}, trgovac i narodni poslanik, za pot-predsednike Hristifor Vasovi}, u~iteq iz Kraqeva, Isidor @ivkovi}, banskive}nik iz Vitanovca, \or|e Pavlovi}, zemqoradnik iz Vitkovca, @ivan Urdov,predsednik op{tine mrsa}ke i Milutin Jevtovi}, op{tinski delovo|a izDragosiwaca, za sekretare Dragomir Milanovi}, u~iteq iz Sir~e i Bo{koMilenkovi}, sve{tenik iz @i~e, a za blagajnika Boìdar Nikoli}, penzioner izMataruga. Za ~lanove Uprave birani su: Bo{ko Markovi} iz Ro}evi}a, IlijaKolakovi} iz Vitanovca, Dragomir Komatovi} iz Goda~ice, DragoqubAntonijevi} iz Vrbe, @ivota Trnavac iz Tavnika i Milorad Vu~ini} iz @i~e, aza wihove zamenike Milan Kitoni} iz Adrana, Dragoqub Lipovac iz ûkojevca,Vasilije Pejkovi} iz Gledi}a, Dragoqub Radowi} iz Vrane{a, MilutinMilovanovi} iz La|evaca i Milan Mila{inovi} iz Kamenice. – U srezu ì~kom,„Glasnik Jugoslovenske radikalno-seqa~ke demokratije“, 7, 14. VII 1933, 10. 77 Rezultati op{tinskih izbora u Moravskoj i Vrbaskoj banovini, „Pravda“, 8.VII 1933, 5.78 I za ove izbore vaìo je izborni zakon iz 1931. godine, sa malim izmenama i do-punama u~iwenim 1933. godine. Razlike je bilo jedino u tome {to je za ove bilodovoqno da nosilac zemaqske kandidatske liste obezbedi po 30 potpisa bira~aiz polovine od ukupnog broja izbornih srezova, s tim da oni moraju biti raspo-re|eni u dve tre}ine banovina ({est banovina). – Dr M. Sekuli}, Rezultatiparlamentarnih izbora u ~a~anskom kraju…, 207.79 Jugoslovenska nacionalna stranka je nastala preimenovawem Jugoslovenskeradikalno-seqa~ke demokratije 20. VII 1933. godine. – Jugoslovenska nacionalnastranka, „Zetski glasnik“, 53, 22. VII 1933, 1.

vak Hrvatske seqa~ke stranke (HSS), lista Boìdara Maksimovi-}a, biv{eg ministra unutra{wih poslova i lista pokreta „Zbor“,~iji nosilac je bio Dimitrije Qoti}, advokat iz Smedereva.80

Za poslani~ku funkciju u @i~kom srezu borilo se {est kan-didata: tri na vladinoj, jedan na Maksimovi}evoj, jedan na Qoti-}evoj i jedan na listi Udruène opozicije. Na vladinoj listi kan-didaturu su istakli: Petar Bogavac, trgovac iz Kraqeva, Isidor@ivkovi}, zemqoradnik iz Vitanovca i Dragomir Milanovi},u~iteq iz Sir~e.81 Svoju kandidaturu na Jevti}evoj listi poku{aoje da istakne i vitanova~ki paroh Milan Markovi}, ali je, iz zasa-da nepoznatih razloga, premijer nije prihvatio.82

Agitacija „Jevti}evih kandidata“, uprkos me|usobnom ri-valstvu, bila je, u skladu sa instrukcijama zemaqskog izbornog{taba, usmerena u prvom redu protiv predstavnika Udruène opo-zicije i wihovog kandidata. Podr{ka im je pruàna i sa stranicareìmske {tampe, zatim putem brojnih letaka, bro{ura i pam-fleta kojima se veli~ala uloga vlade u normalizaciji privrednihi dru{tvenih tokova, a posebno jak efekat na bira~e trebalo je,prema zamisli kreatora Jevti}eve kampawe, da ostavi poseta Bo-goquba Jevti}a i ministra unutra{wih poslova Veqe Popovi}aKraqevu, 5. aprila 1935. godine.83

Kandidat Udruène opozicije, kojoj su se priklawali uglav-nom nekada{wi ~lanovi Demokratske stranke, Saveza zemqorad-nika i pojedini levo orjentisani gra|anski politi~ari, bio je Je-remija Radojevi}, poslani~ki kandidat pokreta „Zbor“ bio je Dra-goqub Ili}, a na listi Boìdara Maksimovi}a na{ao se MilanMarkovi}.84 U predizborne aktivnosti ukqu~ili su se, ilegalno,i kraqeva~ki komunisti, poku{avaju}i da istaknu kandidatskulistu Pavla Pavlovi}a, abaxijskog radnika iz Beograda, ali u to-me nisu imali uspeha, pa su stoga svoju agitaciju usmerili u ko-

159

_________________________

80 Svoje kandidature poku{ali su da istaknu i @ivko Topalovi}, lider Socija-listi~ke stranke i Svetislav Ho|era, biv{i {ef kabineta generala Petra@ivkovi}a i vo|a Jugoslovenske narodne stranke („borba{i“), ali im one nisuodobrene. – Dr Todor Stojkov, Opozicija u vreme {estojanuarske diktature 1929–1935, Beo-grad, 1969, 302.81 AJ, 37, 4, 24–79, Spisak kandidata za narodne poslanike na listi g. B. Jevti}apismeno predloènih od strane Trgova~kih udruèwa; Izborna borba, „Pravda“,21. III 1935, 8; Danas su podnete sve zemaqske liste, po{to je 19. april bio posled-wi dan za wihovu predaju, „Pravda“, 20. IV 1935, 3; Statistika izbora narodnihposlanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935godine, Beograd, 1938, 175.82 Izborna borba, „Pravda“, 27. III 1935, 3.83 Predsednik vlade g. Jevti} i ministar unutra{wih poslova g. Popovi} u Aran-|elovcu, Gorwem Milanovcu, â~ku i Kraqevu, „Pravda“, 6. IV 1935, 4.84 Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinu KraqevineJugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine..., 175.

rist kandidata Udru`ene opozicije.85 Poslani~kih ambicija nijebio li{en ni Radoslav Vesni}, ~inovnik Ministarstva prosvetei novinar iz Beograda, ali wegov poku{aj nije imao efekta.86

Na dan izbora 5. maja 1935. godine u Kraqevu su bila otvore-na ~etiri bira~ka mesta. Predsednik bira~kog odbora na prvombio je Todor Dimitrijevi}, sudija Sreskog suda iz Kraqeva, nadrugom Vojislav Polovina, sudija Sreskog suda, na tre}em wegovkolega An|elko Traji} i na ~etvrtom Sava A}imovi}, ovda{wiadvokat.87 Odziv bira~a i rezultate izbora mogu}e je sagledati iznarednog tabelarnog prikaza:

Kao {to se vidi, ve}ina Kraqev~ana opredelila se za kandi-date na vladinoj listi, pre svega za svog sugra|anina i suseda Pe-tra Bogavca, kome je svoje poverewe ukazalo wih 1.070, tj. 47,35%.S obzirom na to da je Bogav~eva lista na nivou sreza osvojila3.493 glasa (30,67%), to je poslani~ki mandat pripao wemu.88

GLASA~KOMESTO

UKUPAN BROJOD UKUPNOG BROJA GLASOVA DOBILE SU

ZEMAQSKE KANDIDATSKE LISTE

BI

RA

~A

GL

AS

A~A

GL

AS

OV

A

Bogoquba D. Jevti}a D

rV

ladi

mir

aM

a~ek

a

Dim

itri

jaV

. Qot

i}a

Bo`

idar

a @

.M

aksi

mov

i}a

Dra

gom

ir M

.M

ilan

ovi}

Isi

dor

M.

@iv

kovi

}

Pet

ar. B

.B

ogav

ac

Jere

mij

aR

adiv

ojev

i}

Dra

goq

ubI

li}

Mil

anM

arko

vi}

Kraqevo I 579 391 391 83 4 231 71 – 2

Kraqevo II 556 372 372 94 10 198 70 – –

Kraqevo III 573 382 382 88 8 222 60 – 4

Kraqevo IV 552 397 397 120 7 209 59 – 2

160

_________________________

85 Su|ewa u ^a~ku, „Narodni pokret“, 19. XII 1935, 3.86 Oko kandidacije u Kraqevu, „Pravda“, 6. III 1935, 3.87 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 16. III 1935.88 Lista D. Milanovi}a dobila je u ~itavom srezu 2.700 (23,71%), I. @ivkovi}a2.375 (20,86%), Jeremije Radojevi}a 2.236 (19,64%), Milana Markovi}a 580(5,10%) i Dragoquba Ili}a svega dva glasa (0,02%). – Statistika izbora na-rodnih poslanika za Narodnu skup{tinu Kraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 ma-ja 1935 godine…, 176; J. M. Ovadija, Narodno predstavni{tvo KraqevineJugoslavije, Beograd, 1935, 23.

Uprkos pobedi na „petomajskim“ parlamentarnim izborima,Jevti}eva vlada se ve} u junu 1935. godine na{la u nemilosti knezanamesnika Pavla Kara|or|evi}a, koji je bio mi{qewa da bi za sta-bilizaciju jugoslovenske politi~ke scene bilo najcelishodnijeformirawe jedne nove vlade, sastavqene od predstavnika politi~-kih grupa koje nisu bile neposredno angaòvane pre izbora. Wenprvenstveni zadatak bilo je nalaèwe kompromisnog re{ewa „hr-vatskog pitawa“, a za novog mandatara odre|en je dr Milan Stojadi-novi}. U ciqu {irewa svoje politi~ke osnove Stojadinovi} je pri-begao stvarawu politi~ke kombinacije sastavqene od tzv. opozici-onih radikala, tj. ~lanova Narodne radikalne stranke koji su pri-znavali Glavni odbor, Slovenske qudske stranke (SLS) i Jugoslo-venske muslimanske organizacije (JMO). Na taj na~in stvorena je,19. avgusta 1935. godine, Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ),~iji mesni odbor je formiran i u Kraqevu, uglavnom od ~lanova ta-da ve} opozicione Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), koji suse „preko no}i presvukli“ u novi strana~ki dres. Wihov lider po-novo je bio Petar Bogavac, „beli medved“, kako su ga, zbog wegovogvisokog i krupnog stasa i sede kose, prozvali sugra|ani.89

Prva prilika Stojadinovi}evoj vladi za proveru svoje i popu-larnosti Jugoslovenske radikalne zajednice u narodu, ukazala se to-kom 1936. godine, na petim po redu op{tinskim izborima nakon 1. de-cembra 1918. godine. Na osnovu wihovih rezultata Stojadinovi}ev ka-binet je èleo da odlu~i da li i kada treba i}i na parlamentarne iz-bore, a veliki zna~aj ovim izborima pridavan je i zbog ~iwenice da }enovoizabrani predsednici op{tina sa~iwavati najve}i deo bira~kogtela za dopunske senatorske izbore predvi|ene za kraj 1938. godine.90

Odlukom bana Moravske banovine, Marka Novakovi}a, ob-znawenom 15. juna 1936. godine, izbori za op{tinske uprave na te-ritoriji ove banovine zakazani su za 27. septembar iste godine.91

Glavni izborni rivali bili su reìmska Jugoslovenska radikal-na zajednica i opozicioni blok – Udruèna opozicija. ^lanovi„jereze“, predvo|eni narodnim poslanikom Petrom Bogavcem, iz-bornoj utakmici pri{li su vrlo agilno, mada su se uskoro u wiho-vim redovima po~ela opaàti razmimoilaèwa.92 Bogav~ev ego-

161

_________________________

89 M. Simi}, Kraqevo 1941…, 10.90 Dr Todor Stojkov, Vlada Milana Stojadinovi}a 1935–1937, Beograd, 1985, 166.91 Dragoqub @. Mir~eti}, Prokupqe i okolina izme|u dva svetska rata 1918–1941,Prokupqe, 1998, 243.92 Dvadeset {estog jula 1936. godine ~lanovi i simpatizeri Jugoslovenske radi-kalne zajednice u Kraqevu odràli su konferenciju kojoj su prisustvovali sena-tor Milan Simonovi} i narodni poslanici dr Voja Jani} i Petar Bogavac, kojisu apelovali na prisutne „da se prilikom ovih izbora ne cepaju, ve} da na wimasvi slo`no istupe“. Simonovi} je najvi{e pa`we poklonio „hrvatskom pitawu“isti~u}i da se „mora na}i neko re{ewe kojim }e oni biti zadovoqni, ali da seisto tako mora voditi ra~una da tim re{ewem budu zadovoqni i Srbi i Sloven-ci“. – U Kraqevu je odràna sreska konferencija JRZ, „Politika“, 27. VII 1936, 4.

izam i apsolutisti~ki odnos kada se radilo o odre|ivawu pred-sedni~kih kandidata, nailazili su na negodovawe partijskog~lanstva, o ~emu je ban Novakovi} referisao Stojadinovi}u:„Srez ì~ki nije mi dovoqno jasan. Poslanik Bogavac, stari is-kusni politi~ar nije me ni minut ostavio na samo, te da bih mogaopreko drugih saznati pravo stawe. On ìvo radi, ne àli truda,agituje, ve{to manevri{e, ali mi se ~ini da mu ne{to {kripi.Mora}u ponovo i}i u taj srez da saznam pravo stawe.“93

Za predsednika op{tinske uprave Jugoslovenska radikalnazajednica je kandidovala Velisava Tomovi}a Tilovca, trgovca, aza ~lanove Radoslava Milovanovi}a, penzionera, Radoja Jovanovi-}a, stolara i Miodraga Todosijevi}a, hotelijera.94 Udruèna opo-zicija je u izbornu utakmicu u{la sa svojim kandidatom Du{anomKrsti}em, tridesetdvogodi{wim bankarskim ~inovnikom.95

U bira~ke spiskove bilo je evidentirano 2.882 bira~a, od ko-jih je glasalo wih 1.714 (59,47%). Na op{te iznena|ewe, posebnoreìmskih struktura, trijumfovala je lista Udruène opozicijesa 898 glasova (52,39%), na osnovu ~ega joj je pripalo 25 odborni~-kih mandata u op{tinskoj skup{tini, dok je lista Jugoslovenskeradikalne zajednice dobila 816 glasova (47,61%) i pet odborni-ka.96 O tome koliko su poraz i ~iwenica da je u Kraqevu opozici-ja preuzela vlast uzburkali strasti u redovima Jugoslovenske ra-dikalne zajednice svedo~e i me|usobne optu`be wihovih lokal-nih prvaka upu}ivane Milanu Stojadinovi}u i banu Novakovi}u,u kojima se direktno ukazivalo na krivce za ovaj neuspeh.97 Razlo-ge neuspeha Petar Bogavac je video u destruktivnom radu komuni-

162

_________________________

93 AJ, 37, 49, 312–22, Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}a Mila-nu Stojadinovi}u, 18. VII 1936.94 Kandidacija JRZ u Kraqevu, „Politika“, 27. VIII 1936, 5.95 AVII, Popisnik 17, k. br. 77, f. 6/1-3, Izve{taj sudskog majora Dragoquba R.Prekovi}a Ministru vojske i mornarice, 6. XI 1936.96 U Moravskoj banovini ju~e su obavqeni op{tinski izbori, „Politika“, 28. IX1936, 4.97 Tako je banski ve}nik iz Kraqeva Aleksije Jelesijevi} za izborni neuspeh di-rektno optuìvao Bogavca: „Narodni poslanik g. Petar Bogavac, nije smatrao zapotrebno da blagovremeno s partijskim prijateqima, kako u varo{i tako i sre-zu, odràva uè konferencije radi organizacije i savetovawa o li~nostima ko-je bi bile najpodesnije kao kandidati na listama JRZ ve} je to sam na svoju rukuradio tako da je za varo{ Kraqevo zna 10-15 dana predposledwim danom za potvr-du kandidatske liste pozvao nas {estoricu i saop{tio nam da je on re{io da kan-diduje za predsednika g. Velisava Tomovi}a. Sa ovakvim samovoqnim radom g. Bo-gavca nisam se mogao sloìti, jer sam znao narodno raspoloèwe prema g. Tomo-vi}u, pa sam skrenuo pa`wu g. Bogavcu da }emo s wime kao kandidatom propasti.Ovakvo mi{qewe delili su mnogi kandidati za odbornike na wegovoj listi i ni-su hteli dati pristanak za odbornike.Evo razlozi zbog kojih pristalice JRZ i weni simpatizeri nisu hteli glasati zalistu g. Tomovi}a:

sta i pojedinih dràvnih ~inovnika i oficira na slu`bi u Vojno--tehni~kom zavodu, zahtevaju}i od nadle`nih organa da prema wi-ma preduzmu rigorozne mere, a izbore poni{te.98

Kako bi stekao {to realniji uvid u razloge izbornog neuspe-ha u Kraqevu, premijer Stojadinovi} je zatraìo sprovo|eweistrage na visokom nivou. Tako je 2. oktobra na wegov radni stoprispeo izve{taj glavnog inspektora Ministarstva unutra{wihposlova u kome se kao razlozi pobede opozicionog kandidatanavode gre{ke u bira~kim spiskovima, „samouverenost Mesnogodbora JRZ“, „trevwa pojedinih radikala“, kao i to da su „komu-nisti izveli radnike Vazduhoplovno-tehni~kog zavoda na ulice,pri ~emu su klicali Narodnom frontu {to je unelo strah kod

163

________________________________________________________________________________________________________________

1) G. Tomovi} je padao pod ste~aj;2) G. Tomovi} je bio, vele, glavni liferant austriske okupatorske sile u Kra-qevu, i za to je posle oslobo|ewa odgovarao po ~l. 85 za veleizdaju;3) G. Tomovi} je kao rakixiski i manufakturni trgovac poznat kao {vercertro{arine na {tetu op{tine, banovine i dràve. Ranije op{tinske uprave zbogovog bile su primorane da mu postavqaju specijalnu straù pred ku}om da one-mogu}e {verc. Bira~i su sticali ube|ewe da se Tomovi} kandiduje zato da bimogao nesmetano {vercovati. Sve su ove ~iwenice na{i politi~ki protivniciiskoristili i pod punim potpisom sa plakatama i karikaturama izneli predbira~e, te time ostvarili veliko nezadovoqstvo prema Tomovi}u i JRZ. Smelomogu tvrditi da g. Tomovi} da je bilo tajno glasawe ne bi dobio ni 100 glasova.Napred izloèni rad revoltirao je sve pristalice JRZ i veliki deo radni{tva,koji je na petomajskim izborima glasao za g. Bogavca, sada je glasao za opozici-ju.“ – AJ, 37, 49, 312–43, Izve{taj bana Moravske banovine Marka Novakovi}aMilanu Stojadinovi}u, 3. X 1936.98 U svom obra}awu premijeru Stojadinovi}u Bogavac je navodio: „Izjavqena jeàlba na izbor op{tine u Kraqevu. Ja sam intervenisao, da li }e biti poni-{ten izbor ili ne ja neznam, ali bi trebalo da bude poni{ten. Glasalo nije1.178 glasa~a zbog one komunisti~ke manifestacije, celoga dana logorovawa nabirali{tu. Sem velikog broja radnika u Kraqevu do{li su radnici iz Kragu-jevca, â~ka, Kru{evca, Zemuna i Beograda, upravo tu su stvorili centar, daodatle manifestuju. Bilo je advokata iz â~ka, Kragujevca i drugih republi-kanskih lica. Sve sam znao {ta se sprema zato sam blagovremeno traìo pomo}od Va{ih Ministara, ali je nisam dobio. Pored ostalih bio sam i kod g. Mari-}a, Ministra vojske i mornarice kome sam sve predo~io {ta se radi u Vazduho-plovnom zavodu.Gosp. Predsedni~e: Daleko bi me odvelo kada bi Vam sve iznosio, ali Vas molim:1) da se penzioni{e pukovnik Pavle Filipovi}, upravnik Vazd. Zavoda; 2) da se otpuste iz dràvne slu`be {efovi Odeqewa u istoj fabrici: Milivo-je Savovi} i Marku{.Ako koji ima godina slu`be, onda ga penzionisati ili ih negde daleko preme-stiti, no uveren sam da }e i tamo nesre}u praviti. Ovo sve dràvni je interes,jer su ova tri ~inovnika kobna po dràvu i wezine interese, a tako isto i ma-jor Dor~i}. Napomiwem samo, da kad dràva ne bi mogla bez wih da postoji – on-da razumem – ali u svakom drugom slu~aju ko ne voli dràvu koja ga po{teno pla-}a – pa neka ide i traì boqeg gazdu.“ – AJ, 37, 53–393, Pismo Petra BogavcaMilanu Stojadinovi}u, 10. X 1936.

glasa~a da glasaju za JRZ“, a opozicija je optuèna i za kupovinuglasova („svima po 200 dinara“).99

Posledwi parlamentarni izbori u Kraqevini Jugoslavijiodràni su krajem 1938. godine. Prethodila im je „konkordatskakriza“ koja je tokom 1937. godine ozbiqno uzdrmala pozicije Sto-jadinovi}eve vlade, naru{avaju}i wen kredibilitet posebno me|upravoslavnim ìvqem. S obzirom na to da je mandat Narodne skup-{tine izabrane na „petomajskim“ izborima 1935. godine isticaoaprila 1939. godine, Stojadinovi} se, u dogovoru sa knezom PavlomKar|or|evi}em, odlu~io da izbore sprovede pre isteka tog roka.100

Za ove izbore bile su istaknute tri zemaqske kandidatskeliste: vladina, tj. lista Jugoslovenske radikalne zajednice, ~ijinosilac je bio dr Milan Stojadinovi}, kandidatska lista Udruè-ne opozicije, sa dr Vladimirom Ma~ekom na ~elu, i lista politi~-kog pokreta „Zbor“, koju je predstavqao wegov lider DimitrijeQoti}. Najvi{e kandidata za narodnog poslanika u @i~kom srezubilo je istaknuto na zemaqskoj listi Jugoslovenske radikalne za-jednice – ~ak ~etvorica: Miqko Petrovi}, predsednik op{tinedragosiwa~ake, Radoslav Vesni}, vi{i savetnik Ministarstvaprosvete iz Beograda, Dragomir Milanovi}, penzionisani u~iteqiz Sir~e i Veqko Nikoli}, zemqoradnik iz Oplani}a.101 Udruè-na opozicija u izbornu borbu u{la je sa dva kandidata: Jeremijom

164

_________________________

99 Mr Dragan Te{i}, „Jugoslovenska radikalna zajednica na op{tinskim izbori-ma u Srbiji 1936. godine sa posebnim osvrtom na izbore u Uì~kom okrugu“,Uì~ki zbornik, 24, Uìce, 1995, 279.100 O motivima koji su ga podstakli na ovakvu odluku Stojadinovi} je u svojim me-moarima zapisao: „Mi smo u vladi, me|utim, na moj predlog odlu~ili da izboreizvr{imo pre tog roka, u decembru 1938. godine. Ovo najvi{e iz prekti~nih raz-loga. U to vreme seqak, koji ~ini veliku ve}inu bira~a, nije zauzet poqskim ra-dovima kao {to je to u slu~aju prole}a. Sem toga, ra~unao sam kako je ètva bi-la odli~na u leto i jesen, a cene vrlo dobre, industrija u poletu, moglo se o~eki-vati povoqno raspoloèwe naroda u korist vlade od strane bira~a.“ – Milan M.Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970, 502.101 Petrovi}ev zamenik bio je Vladimir Tomi}, predsednik op{tine vitkova~kei banski ve}nik u Skup{tini Moravske banovine, Vesni}ev @ivko Petrovi},advokatski pripravnik iz Kraqeva, Milanovi}ev Milutin Bunarxi}, zemqorad-nik iz Dedevaca i Nikoli}ev Milutin Lukovi}, zemqoradnik iz Drak~i}a. – AJ,37, 49, 312–126, Dopis Milana Stojadinovi}a Jani}iju Krasojevi}u, banu Morav-ske banovine, 5. XI 1938; Potvr|ena lista JRZ za srez ì~ki, „Vreme“, 4. XI 1938,5; Potvr|ena lista g. Milanovi}a-Sir~e u Kraqevu, „Vreme“, 7. XI 1938, 4; Kan-didacija zemqoradni~ke grupe g. V. \or|evi}a u srezu ì~kom, „Vreme“, 10. XI1938, 6; Kandidatska lista JRZ za srez @i~ki, „Narodna samouprava“, 11. XI 1938,1; Partijske konferencije i kandidacije, „Politika“, 12. XI 1938, 6; G. RadoslavVesni} potvrdio svoju listu u Kraqevu, „Vreme“, 12. XI 1938, 6; Predsednik vla-de g. dr. M. Stojadinovi} potvrdio je u Sreskom sudu svoju izjavu kao nosilac kan-didatske liste, „Politika“, 16. XI 1938, 4; Kandidati za narodne poslanike na ze-maqskoj listi g. Dr M. Stojadinovi}a, „Slu`beni list Moravske banovine“, 26.XI 1938, 2.

Radojevi}em, zemqoradnikom iz Vitanovca i dr Vojislavom Jani-}em, penzionisanim ministrom iz Beograda, dok je nosilac liste„Zbora“ bio Jovica Novakovi}, zemqoradnik iz Oplani}a.102

Manifestacije pristalica Jugoslovenske radikalne zajednice, 1938.

Ovoliki broj kandidata u~inio je izbornu utakmicu vi{enego zanimqivom. Strastvene politi~ke ambicije bile su uzroksukoba i kandidata sa iste zemaqske liste, pre svega vladine, ~i-ji „alfa i omega“ u @i~kom srezu, Petar Bogavac, neskriveno jefavorizovao Miqka Petrovi}a, izazivaju}i proteste i ogor~eweostalih kandidata.103 Atmosferu u gradu u danima pred izbore do-

165

_________________________

102 Radojevi}ev zamenik bio je @ivko Nikoli}, zemqoradnik iz Samaila, Jani}evIsidor @ivkovi}, zemqoradnik iz Vitanovca, a zamenik „zbora{kog“ kandidataMilorad \uri}, sve{tenik iz Kraqeva. – Partijske konferencije i kandidaci-je, „Politika“, 1. XI 1938, 4; Potvr|ena lista g. Dr. Voje Jani}a u Kraqevu, „Vre-me“, 5. XI 1938, 5; Kandidat „Zbora“ u Kraqevu, „Vreme“, 6. XI 1938, 5; Kandidatiza narodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dimitrija V. Qoti}a, avdokata izSmedereva, „Slu`beni list Moravske banovine“, 26. XI 1938, 3; Kandidati za na-rodne poslanike na zemaqskoj listi g. Dr. Vladimira Ma~eka, „Slu`beni listMoravske banovine“, 1. XII 1938, 3.103 Tako je Radoslav Vesni} pisao Stojadinovi}u: „Po{tovani Gosp. Predsedni~e,na{a stvar u srezu sve gore. Gosp. Petar Bogavac vr{i jedan zlo~in nezapam}enu na{em sreu. Molim Vas da uzmete svoje kandidate u za{titu. [aqem Vam pro-glas g. Bogavca u Narodnoj samoupravi da vidite dokle tera na{ senator iz li~-nih razloga.“ A u ovom proglasu, objaqenom na prvoj stranici „Narodne samo-uprave“, organa JZR sreza @i~kog, „svima organizacijama Jugoslovenske Radi-kalne Zajednice za srez `i~ki“ poru~ivalo se: „Kako su Radoslav Vesni} i Dra-gomir Milanovi} do{li iz Beograda da se kandiduju u ovom srezu, a Miqko Petrovi} –

~arava nam se}awe tada{weg gimnazijalca Nikole Jon~i}a: „Slu-{ao sam zbor g. Voje Jani}a, kandidata opozicije za ovo mesto.Zbor je bio vrlo uspe{an, prisutnih je bilo oko 1.000. (...) Jerezov-ci su poku{ali da ometu zbor pa su poslali oko 50 pijanih qudi dase deru i da lupaju u kante. Tako je jedno vreme do{lo do tu~e pa suizvukli ovi pijani razlupane glave kamenicama i policija je mo-rala najzad da interveni{e i da ih udaqi.“104 Jon~i}eva se}awa ko-risna su i za oslikavawe situacije u Kraqevu na sami dan izbora,11. decembra: „Bio sam ve} u 8 obu~en. (...) Nai{li su pristaliceg. Vesni}a, jednog kandidata JRZ. Imalo je oko 150 du{a, me|u wi-ma dosta seqaka. (...) Oko 11 ~asova je jedan avion bacao letke, jo{jedno sredstvo vladine propagande. (...) Pre ru~ka pro{etao samkroz varo{. Nervoza je velika, svi se nadaju u pobedu. (...) ûo samda je Bogavac po podne izvi`dan kad je prolazio kroz varo{. Po-red toga su mu razbili izlog na redakciji ’Narodne samouprave’.(...) Posle zatvarawa kapija u {est ~asova, preko Porte su u Soko-lanu (bira~ko mesto) pu{tali Jerezovce.“105

Kao i za „petomajske“ 1935. godine, tako su i za ove parlamen-tarne izbore bila otvorena ~etiri bira~ka mesta. Na prvom, sme-{tenom u zgradi Op{tine, predsednik bira~kog odbora bio je Mi-lan Radosavqevi}, predsednik ovda{weg okru`nog suda, na dru-gom, otvorenom u Sokolani, predsedavao je Du{an Stani}, sudijaOkru`nog suda, tre}e bira~ko mesto nalazilo se u zgradi Osnov-ne {kole i tu je radom bira~kog odbora rukovodio Radovan Bo-{kovi}, sudija Okru`nog suda, a ~etvrto je bilo sme{teno u objek-tu @enske zanatske {kole, gde je bira~kim odborom predsedavaoMustafa Kamari}, pisar Dràvnog saveta iz Beograda.106

166

________________________________________________________________________________________________________________

Marti}, kandidovao se iz organizacije Jugoslovenske radikalne zajednice kao kandi-dat sreza ì~kog od strane svih organizacija JRZ, jer je i sam Miqkovi} predsednikmesnog odbora kao i wegov zamenik Vladimir Tomi}, to se ova LISTA MIQKA PE-TROVI]A-MARTI]A, predsednika op{tine iz Dragosiwaca i wegovog zamenikapredsednika op{tine iz Vitkovca ima smatrati ZA ZVANI^NU LISTU jugoslo-venske radikalne zajednice za srez ì~ki. Stoga se preporu~uje svima organizacija-ma JRZ za srez @i~ki, da rade kod svih ~lanova stranke i prijateqa da se glasa za zva-ni~nu listu Miqka Petrovi}a, tako isto mole se sve ustanove, dràvne i samouprav-ne da porade kod svojih nadle{tava da se glasa za listu Miqka Petrovi}a. Tako istomole se svi gra|ani grada Kraqeva koji pripadaju JRZ kao i ostali prijateqi da gla-saju za listu Miqka Petrovi}a.“ – AJ, 37, 5, 31–64, Pismo Radoslava Vesni}a MilanuStojadinovi}u, 3. XII 1938; Proglas, „Narodna samouprava“, 2. XII 1938, 1.104 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Odlomci iz dnevnika Nikole Jon~i}a, II/242.105 Isto, II/244.106 Na prvom bira~kom mestu glasali su bira~i ~ija prezimena su po~iwala slovi-ma azbuke od A do @, na drugom slovima Z, I, J, K, L, Q i N, tre}em slovima M, O,i P i na ~etvrtom slovima R, S, T, ], U, F, H, C, ^, X i [. – „Slu`bene novineKraqevine Jugoslavije“, 2. XI 1938; „Slu`beni list Moravske banovine“, 5. XI1938; Glasa~ka mesta u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 9. XII 1938, 3; Predsedni-ci bira~kih odbora sreza ì~kog Kraqevo, „Narodna samouprava“, 18. XI 1938, 4.

Na birali{ta je iza{lo 2.143 Kraqev~ana. Najve}i broj wihopredelio se za svog biv{eg sugra|anina Radoslava Vesni}a, koji jeprikupio 649 glasova (30,28%), drugi kandidat Jugoslovenske radi-kalne zajednice, Dragomir Milanovi}, ukwiìo je 521 glas (24,31%),tre}i po uspehu bio je kandidat Udruène opozicije Jeremija Radoje-vi} sa 478 glasova (22,31%), ~etvrtu poziciju osvojio je wegov kolegasa liste Voja Jani} sa 245 glasova (11,43%), dok je Bogav~ev favoritMiqko Petrovi} dobio 240 glasova (11,20%). Za ~etvrtog kandidataJugoslovenske radikalne zajednice, Veqka Nikoli}a, izjasnila su sesvega dvojica glasa~a (0,09%), a za „zbora{kog“ Jovicu Novakovi}awih osmorica (0,37%). Uprkos slabom rezultatu u Kraqevu, zahvaqu-ju}i apsolutnim pobedama u bogutova~koj, vrane{koj, vitkova~koj,gok~ani~koj, goda~i~koj, gra~a~koj, dragosiwa~koj, kameni~koj, mata-ru{koj, podunava~koj, ribni~koj i stubalskoj op{tini @i~kog sreza,poslani~ki mandat pripao je Miqku Petrovi}u, za koga se izjasnio4.381 glasa~.107 Postizbornu euforiju ~lanova i pristalica Jugoslo-venske radikalne zajednice prezentira ~lanak iz „Narodne samoupra-ve“: „Povodom izborne pobede zemaqske liste g. Dr. Stojadinovi}anastale su u Kraqevu, posle saop{tewa izbornog rezultata, velikemanifestacije. Masa gra|ana i seqaka koji su sino} i danas do{li izraznih sela sreza ì~kog skupqali su se po ulicama i predvo|eni se-natorom Petrom Bogavcem manifestovalo svoje raspoloèwe zbogpobede JRZ na ju~era{wim izborima. Da bi poraz dr Vojislava Jani-}a i drugih kandidata UO u ovome srezu jo{ vi{e markirali, oni suna mrtva~kim kolima u jednom sanduku stavili lutku u formi ma~ke.Pored ma~ke stajala je tabla sa natpisom: ’11. decembra sahrawen jeMa~ek’. Ovo je predstavqalo UO i wen ju~era{wi krah. Ova simbo-li~na kola provodila su svim glavnijim ulicama Kraqeva, a za wimase kretala velika povorka sveta koji je time glorifikovao ju~era-{wu pobedu JRZ i odu{evqeno aklamirao predsednika vlade g. Dr.Stojadinovi}a. Na kraju ova lutka je spaqena u centru grada.“108

Ovi izbori bili su posledwa izborna utakmica u Kraqevi-ni Jugoslaviji. Do fa{isti~ke agresije aprila 1941. godine u po-liti~kom miqeu Kraqeva zapaào se sve ja~i uticaj Udruèneopozicije, dok su pozicije reìma slabile, posebno nakon smrtiPetra Bogavca, najistaknutije politi~ke figure u redovima Jugo-slovenske radikalne zajednice, 10. februara 1940. godine.109

167

_________________________

107 Kandidati Jugoslovenske radikalne zajednice osvojili su skupa, na nivou ~itavogsreza, 8.697 glasova, kandidati Udruène opozicije 3.930, a kandidat „Zbora“ svega43 glasa. – AJ, 37, 6, 40–473, Izborni rezultati 11. decembra 1938. godine u predkuma-novskoj Srbiji; Veli~anstvena pobeda JRZ, „Narodna samouprava“, 16. XII 1938, 2.108 Manifestacije u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 16. XII 1938, 2. 109 Petar Bogavac, biv{i narodni poslanik i senator, „Politika“, 20. II 1941, 8.

PROSVETNE PRILIKE

Polagawe i osve}ewe kamena temeqca osnovne {kole u Kraqevu, 22. maja 1938.

U razdobqu od 1918. do 1941. godine Kraqevo je predstavqa-lo vaàn prosvetni centar sredi{weg dela zapadnomoravske do-line u kome je delovalo nekoliko {kolskih institucija. Da bi secelovitije prikazao wihov zna~aj, a s obzirom na wihove razli~i-te funkcije i mesta u obrazovno-vaspitnom sistemu, nametnula sepotreba da se wihova aktivnost prikaè posebno.

OSNOVNA [KOLA

Za~eci prosvetnog rada u Kraqevu vezuju se za kraj XVIII vekai ime „privatnog u~iteqa“ Teodora Rape, koji je „kwizi u~io“ decuimu}nijih ìteqa Karanovca i wemu gravitiraju}ih seoskih nase-qa. Prema najnovijim saznawima o istorijatu kraqeva~ke prosve-te, osnovna {kola, kao obrazovno-vaspitna ustanova, ustrojena jekrajem 1806. godine i, osim kratkotrajnog prekida u periodu izme|uPrvog i Drugog srpskog ustanka, radila je tokom ~itavog XIX veka.1

Prema zvani~nim podacima {kolske 1873/74. godine u Kara-novcu su radile dve ~etvororazredne osnovne {kole sme{tene uistoj zgradi: ènska sa jednom u~iteqicom i 48 u~enica, i mu{ka,sa tri u~iteqa, koju je zavr{ilo 134 u~enika.2 One su radile do1915. godine, kada je grad okupiran od strane austrougarske vojske.

Okupacione vlasti su u prole}e 1916. godine, u skladu sa svo-jom prosvetno-kulturnom politikom na teritoriji Srbije, nasto-jale da obnove {kolski rad, teè}i da od srpske dece i omladine„naprave dobre podanike Austro-Ugarske“.3 Prema jednom dokumen-tu austrougarskih okupacionih organa iz novembra 1916. godine,kraqeva~ka osnovna {kola je morala biti zatvorena „zbog

171

_________________________

1 Radomir Risti} – Vera Filipovi}, „[kolstvo u Karanovcu – Kraqevu tokomXIX veka“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd/Kraqevo, 2000, 182.2 Isto, 188.3 „Osnovni princip rada sastojao se u tome da u nastavi, koja je bila osetno poli-ti~ki i ideolo{ki obojena, u~enici budu vaspitavani po austrougarskom uzoru isti~u znawa pod kontrolom okupatora i po wihovim nastavnim planovima.“ – B.B. Mladenovi}, Grad u Austrougarskoj okupacionoj zoni..., 112.

nedostatka nastavnog kadra“.4 Da li je i u kom obimu nastavni pro-ces obnovqen u toku 1917. i 1918. godine, naàlost, nismo utvrdili.

Nakon oslobo|ewa Kraqeva 1918. godine mesna uprava je, usaradwi sa nadle`nim prosvetnim vlastima novostvorene Kraqe-vine Srba, Hrvata i Slovenaca, preduzimala korake da se nastava{to pre organizuje. Niz oteàvaju}ih okolnosti, ponajvi{e mate-rijalna oskudica, ometao je wihovu realizaciju. Naime, neposred-no pre povla~ewa iz Kraqeva okupatorske trupe su skoro potpunodemolirale {kolski objekat uni{tavaju}i vrata, prozore, podo-ve, dvori{nu ogradu, {kolski inventar, u~ila i kwi`ni fond, ta-ko da se za stvarawe koliko-toliko normalnih uslova za otpo~i-wawe nastave moralo pri~ekati do 17. februara 1919. godine.5

[kolska zgrada, koja je bila op{tinsko vlasni{tvo, nalazi-la se u centru grada, u Raji}evoj ulici. Bila je prizemna, sagra|e-na od tvrdog materijala i imala je 11 u~ionica i dve kancelarije,a za wu je u izve{tajima {kolskih nadzornika isticano da je„zdrava i udobna“ i da vaì „kao primer ispravnih i urednih{kolskih zgrada“.6 Na wenom placu povr{ine 56 ari okruìvalisu je dve poqske u~ionice „od puzavih biqaka“ i de~ije igrali{te.

Jedan od najva`nijih ~inilaca koji su oteàvali normalnoodvijawe nastave i weno unapre|ivawe i osavremewivawe, bila jeoskudica u {kolskom priboru, u~ilima i savremenim nastavnim

172

_________________________

4 U izve{taju austrougarske Okru`ne komande iz â~ka nadre|enoj komandi uBeogradu od 7. novembra 1916. godine navodi se slede}e: „Po naredbi broj 8525 od15. oktobra teku}e godine javqeno je da su preduzete sve mere koje se odnose naosnivawe domova za nastavnice i u~enike i organizaciju u wima i na osnovupristiglih izve{taja sreskih komandi u glavnim gradovima okruga â~ak,Kraqevo, Ivawica i Ra{ka pripremqeni su domovi za prijem nastavnica. Uistim gradovima bi}e organizovani i domovi za u~enike koji su ve} zapo~elisvoje aktivnosti pod nadzorom unapred dodeqenih inteligentnih podoficira.Po objavi ove naredbe stanovni{tvo je u domove za mlade prijavilo prili~noveliki broj dece, starosti od 6–12 godina. Ciq je uspe{no postignut a bio je dase spre~i rasipawe dece. Deca se podu~avaju da ~itaju i pi{u, ali se i strogovaspitavaju i zapo{qavaju izme|u ostalog, rade ve`be, de~je igre, bave se gimnas-tikom i rade u vrtu.“ – AS, Vojno-generalni guvernman, N.9442, Izve{tajOkru`ne komande â~ak da se pristupilo obrazovawu domova za u~iteqice i|a~kih odreda u svim glavnim mestima srezova, 7. XI 1916. 5 Prema presudama Prvostepenog i Vi{eg suda za ratnu {tetu, vrednost materi-jalnih o{te}ewa koje je pretrpela kraqeva~ka osnovna {kola procewena je na52.980 dinara. Wene prave razmere mogu}e je sagledati ako se ima na umu da je vi-sina {kolskog buxeta za prvu poratnu godinu iznosila 21.790 dinara, {to zna~ida je ratna {teta bila vi{e nego dvostruko ve}a od iznosa godi{weg {kolskogbuxeta. – Mom~ilo Isi}, „Osnovne {kole ì~kog sreza u {kolskoj 1918/1919. go-dini“, Na{a pro{lost, 1, Kraqevo, 1986, 115, 117.6 AJ, 66, 1649–1744, Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog i stu-deni~kog za {kolsku 1922/23. godinu, 20. VII 1923; isto, Izve{taj {kolskog nad-zornika sreza ì~kog i trsteni~kog za II polugo|e 1929/30. godine, 10. XI 1930.

sredstvima. U takvim okolnostima u~iteqi su bili upu}ivani da,u saradwi sa u~enicima, prikupqaju „nastavna sredstva koja se mo-gu dobiti bez novca“, kao {to su zbirke biqaka, li{}a, minerala,insekata i sl.7

Osim obra-zovnog, posebnapa`wa pridavanaje vaspitnom sadr-àju nastavnogprocesa. Ustaqe-na je bila praksapo kojoj su u~ite-qi do~ekivaliu~enike pre po-~etka i ispra}aliih iz {kolskogdvori{ta po zavr-{etku nastave, asvojom „skromno-{}u u odelu ste-kli su priznaweme{tana i okoli-ne“. Nadzor nadu~enicima ostva-rivan je i tokompauza izme|u ~a-sova kada im jeukazivano na lo-{e strane igaradugmi}ima, klike-rima, „krajcari-ce“, vatrom i dr-venim pu{kama, pa su upu}ivani na to da se u trenucima odmora za-bavqaju recitovawem, odgonetawem zagonetki, prepri~avawem,~itawem kwiìca iz |a~ke kwi`nice ili ~asopisima na koje je{kola bila pretpla}ena.8 Naro~ito je razvijan i negovan duh so-lidarnosti i druèwa („uspelo se da deca saose}aju bol svojih dru-

173

_________________________

7 AJ, 66, 1649–1744, Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog i stu-deni~kog za {kolsku 1923/24. godinu, 21. IX 1924.8 Interesantno je napomenuti da je i fudbal, kao novotarija koja je svakim danomsticala sve vi{e poklonika i me|u {kolskom populacijom, od strane prosvetnihvlasti bio okarakterisan kao {tetan, tako da je krajem 1931. godine u~enicimasaop{tena zabrana da „budu ~lanovi futbalskih klubova, kao i u~e{}e u futbal-skim igrama i utakmicama“. – U~enicima je zabrawen futbal, „Glas [umadije“,6. XII 1931, 5.

Zgrada osnovne {kole u Raji}evoj ulici

gova i pate zbog wihovog siroma{tva. êsti su primeri da decaimu}nijih roditeqa pomaù obu}om i odelom svoje siroma{nedrugove“), a energi~no su suzbijane pojave me|usobnog fizi~kograzra~unavawa i izrugivawa drugova. Kaznene mere su primewiva-ne prema individualnim osobinama |aka i izricane su, u ve}inislu~ajeva, u saradwi u~iteqa sa „sudijama De~jeg suda“ iz odeqewakoje poha|a „prestupnik“ („samo onda kada lepa re~ ne pomaè, ka-da ukor nema dejstva, kada se i prekidom prijateqstva sa u~enikomkoji gre{i ne postiè èqeni ciq“) a podrazumevale su produè-we rada za jedan ~as pod nadzorom nastavnika, izdvajawe iz igre,docnije pu{tawe na ru~ak i sl. Wihov ciq bio je da kod u~enikarazviju svest o lo{em postupku, ose}aj odgovornosti, nu`nost po-{tovawa odre|enih pravila i samokritiku. Nagrade i pohvale su,u skladu sa pedago{kim principima, primewivane retko i opre-zno, kako ne bi izazvale „gordost i oholost kod pohvaqenih, a za-vist kod ostalih“. Nagrade su dodeqivane uglavnom u vidu poklo-na u kwigama ili ulo`nih kwiìca Po{tanske {tedionice.9

Kraqeva~ki osnovci bili su ~lanovi raznih dru{tveno-kori-snih udruèwa, poput: „Podmlatka Crvenog krsta“, „Dru{tva trezve-ne mladeì“, „Jadranske straè“, „Dru{tva za za{titu ptica“ i dr.10

U ciqu pospe{ivawa vaspitno-obrazovnog rada pri {kolije postojala i institucija „Roditeqskog ve}a“. Na wegovim zaseda-wima vo|en je dijalog u~iteqa i |a~kih roditeqa o u~eni~komuspehu, vladawu, zdravqu, higijeni i drugim pitawima od intere-sa za pravilno formirawe wihovih li~nosti. Bile su to dobreprilike i za obrazovawe roditeqa putem ~itawa raznih pou~nihtemata koje su pripremili u~iteqi, poput: „Razlika izme|u ne-kulturnog i kulturnog ~oveka“, „O va`nostima i koristima od ro-diteqskih ve}a“, „O ogovarawu“ i sli~no, pri ~emu je roditeqimaskretana pa`wa „na potrebu ~itawa“, {to je za rezultat imaloosnivawe „Narodne kwi`nice i ~itaonice“ pri {koli u koju jebilo u~laweno wih stotinak.11

Radom {kole rukovodili su upraviteq i [kolski odbor, ko-ji su sa~iwavali predstavnici Op{tine (kao osniva~a {kole) i|a~kih roditeqa. Odbor je propisivao iznos {kolskog buxeta, da-vao predloge nadle`nim organima za otvarawe novih odeqewa,

174

_________________________

9 AJ, 66, 1650–1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog za I polugodi{te{kolske 1925/26. godine, 18. III 1926; isto, Izve{taj {kolskog nadzornika srezaì~kog za II polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 21. VII 1926.10 AJ, 66, 1650–1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog za II polugodi-{te {kolske 1924/25. godine, 20. VII 1925; isto, Izve{taj {kolskog nadzornikasreza ì~kog za I polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 18. III 1926; isto, Polugo-di{wi izve{taj o {kolama sreza ì~kog, 18. IV 1929.11 AJ, 66, 1650–1744, Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog istudeni~kog za {kolsku 1925/26. godinu, 23. III 1926.

slao opomene roditeqima ~ija su deca neredovno poha|ala nasta-vu ili ih tuìo Op{tinskom sudu, odlu~ivao o nabavci od pro-svetnih vlasti preporu~enih kwiga, ~asopisa, listova i sl. Iz ka-se {kolskog buxeta ispla}ivane su prinadle`nosti posluìte-qima, nabavqana drva za ogrev, pla}ana elektri~na struja za osve-tqewe prostorija, nabavqan kancelarijski materijal, vr{eneopravke i kre~ewe zgrade, izdavana pomo} najsiroma{nijim u~e-nicima za nabavku kwiga i {kolskog pribora i sli~no. Upravi-teq je, u sklopu obavqawa {kolske administracije, vodio: delo-vodnik, kwigu po{iqaka, spisak kwiga, inventar stvari, zapisniksednica [kolskog odbora i {kolski letopis.

Pedago{ke novine i ostale modernizacijske ideje u nastaviu~iteqi su usvajali na u~iteqskim zborovima odràvanim u Kra-qevu, na kojima su u~e{}e uzimali svi u~iteqi srezova ì~kog istudeni~kog, kao i na okru`nim u~iteqskim sastancima odràva-nim u â~ku. Ovi zborovi, kojima su prisustvovali i {kolski nad-zornici, bili su odli~na prilika da se raspravqa o nastavnimprincipima („naro~ito o principima o~iglednosti i postupno-sti“), pri ~emu je isticano da „osnovnoj {koli nije zadatak dava-we golog znawa“ i od u~iteqa zahtevano „da se kod dece razvije in-teres za ono {to mu se predaje, {to jedino i treba da bude merilopri oceni uspeha“, tj. da nastava bude prakti~na, primewena i vas-pitna.12 Pri tom su ~itane i razne rasprave o didakti~ko-metodi~-kim i ostalim problemima nastavnog procesa, kao i li~na zapaà-wa prosvetnih nadzornika uo~ena prilikom revizija.13

Radi pospe{ivawa o~iglednosti nastave u~enici su vo|enina izlete u gradsku okolinu i na kra}e ekskurzije. U jesen 1924.godine kraqeva~ki osnovci izveli su dve ekskurzije – prvu rela-cijom Kraqevo–Vrwci–Qubostiwa–Kru{evac–Obili}evo–Kra-qevo i drugu na pravcu Kraqevo – â~ak – Ov~ar Bawa – Qubi}– rudnik Gorwa Gorevnica – Kraqevo, a na prole}e idu}e godineposetili su Uìce.14

Finansirawe rada {kole tokom 20-ih godina XX veka, osimisplate u~iteqskih zarada, padalo je na ple}a op{tinskog buxeta.Zahvaquju}i razumevawu op{tinskih vlasti, sredstva namewena

175

_________________________

12 AJ, 66, 1650–1744, Godi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog i stu-deni~kog za {kolsku 1923/24. godinu, 21. VII 1924.13 Na zborovima odrànim tokom {kolske 1924/25. godine ~itane su rasprave:„Osobine dobrog nastavnika“, „Poroci kod dece“ i „La` kod dece“. – AJ, 66,68–175, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog i studeni~kog Odeqewu zaOsnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 31. V 1925.14 AJ, 66, 1649–1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza ì~kog i studeni~kog Ode-qewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 27. II 1925; isto, Izve{taj{kolskog nadzornika sreza ì~kog i studeni~kog za II polugodi{te {kolske1924/25. godine, 20. VII 1925.

{koli su mawe-vi{e redovno ispla}ivana, mada su iz {kolskeuprave ~esto stizale molbe da se ona pove}aju.15

[kola je posedovala kwi`nicu za nastavnike i kwi`nicu zau~enike u ~ijim policama se 1929. godine nalazilo 438, odnosno 154kwiga.16 Wihovi kwi`ni fondovi oboga}ivani su poklonima ra-znih pojedinaca i ustanova i nabavkama iz svojih sredstava, a popreporukama Ministarstva prosvete. Primani su, uz pretplatu, ra-zni ~asopisi i listovi: „Prosvetni glasnik“, „Roditeqski list“,„U~iteq“, „Narodna prosveta“, „Misao“, „De~ji list“, „Zorica“,„Moravka“, „Miroqub“, „Glasnik Podmlatka Crvenog krsta“ i dr.17

U skladu sa op{timtrendovima dru{tvenihpromena koje su tokom tre-}e i ~etvrte decenije XXveka sve vi{e zahvataleKraqevo, mewan je u pozi-tivnom smeru i odnos Kra-qev~ana prema osnovnoj{koli. Sazrevawe svestida je prepu{tawe dece{kolskom vaspitawu iobrazovawu ne samo zakon-ska, ve} i moralna obavezaprema podmlatku i snaànmodernizacijski korakunapred koji donosi veli-ku prakti~nu korist u sva-kodnevnom ìvotu, dopri-nosilo je pove}awu mate-

rijalnih subvencija koje su imu}niji Kraqev~ani, mimo redovnihdotacija iz op{tinske blagajne, izdvajali za osnovnu {kolu i we-ne u~enike. Tako su kao „veliki prijateqi {kole“, na predlog op-{tinskog upraviteqa, od Ministarstva prosvete javno pohvaqiva-ni trgovci Krsta Petrovi}, Stevan Radovi} („kao blagajnik {kol-skog odbora u svako doba je bio {koli na usluzi da se nikad nijeosetila oskudica“), Boìdar Crv~anin („svake godine iz humanihpobuda odeva 4 siroma{na |aka“), Mihailo Ili} („priloìo 40

176

_________________________

15 Uprava {kole ukazivala je na nesrazmeru sredstava koja je op{tina Kraqevska,u odnosu na ostale op{tine @i~kog sreza, izdvajala za svoju osnovnu {kolu: „Op-{tinski buxet Kraqeva iznosi 4.704.340 dinara, a {kolski 76.153 tj. srazmera je60:1, dok je u drugim op{tinama ì~kog sreza odnos od 5:1 do 1 1/2:1.“ – AJ, 66,1649–1744, Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza ì~kog, 18. IV 1929. 16 AJ, 66, 1649–1744, Polugodi{wi izve{taj o {kolama sreza ì~kog, 18. IV 1929.17 AJ, 66, 1650–1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog i studeni~kogza II polugodi{te {kolske 1925/26. godine, 21. VII 1926.

Faksimil pe~ata Osnovne {kole kraqevske

kwiga u vrednosti od 400 dinara“), {umarski referent MihailoPetrovi} („priloìo 20 kwiga u vrednosti od 160 dinara“), pri-vatna nastavnica muzike Margarita Simi} („besplatno pripremadecu za sve {kolske sve~anosti pri kojima i li~no sa velikom qu-bavqu u~estvuje“), predsednik op{tinske uprave Milan Jovi~i}(„na dan Oceva 1933. godine obuo 26 siroma{nih u~enika-ca toplomobu}om i darivao ih s novcem“) i hotelijer Stamenko Joksimovi}.18

Kao posebno veliki dobrotvori ostali su upam}eni ugledni trgo-vac An|elko Savi}, koji je {koli zave{tao nepokretno imawe uvrednosti od dvesta hiqada dinara i Milan Belopavli}, ~ije ne-kretnine su procewene na vrednost od osamdeset hiqada dinara.19

Sem ovih aktivnosti humanih Kraqev~ana, pri {koli suustanovqena i dva fonda za pomo} siroma{nim |acima – jedan ko-ji je ustrojio [kolski odbor i koji je septembra 1923. godine ras-polagao sa 45.272 dinara, i drugi ~iji utemeqiva~ je bio nekada-{wi op{tinski predsednik Jovan Sari}, pri kojem se u isto vre-me nalazilo 2.049 dinara. Od kamate na ova nov~ana sredstva po-hrawena u „Kraqevskoj akcionarskoj {tedionici“ i „Kraqevskojprivrednoj banci“, za najsiroma{nije mali{ane nabavqani suode}a i obu}a.20

Konstantni rast broja dece odrasle za {kolu krajem 20-ih ipo~etkom 30-ih godina XX veka, nastao kao posledica poja~aneekonomske imigracije, postavio je pred op{tinske i prosvetnevlasti problem sme{tajnih kapaciteta koji su u postoje}em {kol-skom objektu bivali sve mawi. Prema zvani~nim statisti~kim po-dacima, na kraju {kolske 1929/30. godine u sva ~etiri razreda na-stavu je poha|alo 459 u~enika oba pola, a samo tri godine kasnijebroj u~enika pove}an je na 698, svrstanih u 13 odeqewa.21 U ova-kvim okolnostima nametala se neophodnost izgradwe nove {kol-ske zgrade kako bi se omogu}ilo normalno odvijawe nastavnog

177

__________________________

18 AJ, 66, 1649–1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog i studeni~kogOdeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 20. VI 1925; isto, Spisak li-ca ì~kog {kolskog sreza koja se predlaù za odlikovawe pohvalnicom kao{kolski prijateqi, 29. VII 1925.Spisak lica ì~kog {kolskog sreza koja se predlaù za odlikovawe pohvalni-com kao {kolski prijateqi, 26. I 1926; isto, Re{ewe Ministarstva prosvete, 4. II1926; isto, Re{ewe Ministarstva prosvete, 24. X 1927; Zahvala, „Kraqevski gla-snik“, 6. I 1934, 3; Uprava osnovne {kole u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 8. VII1938, 4.19 AJ, 66, 1651–1744, Izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog za II polugo|e{kolske 1925/26. godine, 7. VII 1926.20 AJ, 66, 1651–1744, Statisti~ki list Narodne {kole u Kraqevu, 13. IX 1923.21 AJ, 66, 1651–1744, Izve{taj Prosvetnog referenta Na~elstva sreza ì~kog Mi-nistarstvu prosvete, 5. IV 1930; isto, Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske ban-ske uprave Moravske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva pro-svete, 21. IX 1932.

procesa u postoje}oj, koja je raspolagala sa osam u~ionica i u ko-joj je bila organizovana poludnevna nastava.22 Konkretni koraci utom smeru u~iweni su krajem oktobra 1933. godine, o ~emu je „Kra-qevski glasnik“ izve{tavao: „Op{tinska uprava u Kraqevu, u do-govoru sa {kolskom upravom, odlu~ila je da se odmah otpo~ne sapripremama za podizawe nove zgrade za osnovnu {kolu. Prvi ko-rak je ve} u~iwen i od banske uprave je traèna komisija za izborzemqi{ta na kome bi novu {kolsku zgradu trebalo podi}i. \a~kiroditeqi i ostali prijateqi {kolske omladine i wene budu}no-sti iskreno pozdravqaju ovu odluku.“23 U ciqu efikasnije akcijeformiran je odbor u koji je izabrano 56 „vi|enih gra|ana“, a komeje stavqeno u zadatak da pribavqa sredstva za wenu izgradwu. Na-kon pogibije kraqa Aleksandra, 9. oktobra 1934. godine, Odbor jedoneo odluku da budu}u {kolu, ~ija izgradwa je, prema planovima,trebalo da otpo~ne s prole}a 1935. godine, nazove „Dom Vite{kogKraqa Aleksandra I Ujediniteqa“.24

Ekonomska kriza koja je znatno osiroma{ila stanovni{tvoKraqeva, odrazila se i na izgradwu nove {kolske zgrade. Iako supostojali dobra voqa i razumevawe zna~aja nove {kole, do po~etka1936. godine od Kraqev~ana je prikupqeno svega oko 10.000 dinara,{to je, uprkos ~iwenici da je Op{tina izrazila spremnost da za tunamenu besplatno ustupi plac i u svom buxetu odvoji oko 100.000 di-nara, bilo nedovoqno, pa je po~etak radova morao biti odloèn.25

Odlukom op{tinskih vlasti za lokaciju nove {kolske zgradeprvobitno je bilo odre|eno zemqi{te „Kod centrale“, ali kako ono„zbog blizine elektri~ne centrale, apsane i reke Ibra“, kao i na-stojawa da nova {kolska zgrada bude rejonska {kola za deo varo{ikoji se podizao oko aerodroma i èlezni~kih radionica, nije odgo-varalo, to je, na molbu {kolskog odbora, uprava op{tine ustupilaza izgradwu povoqniji plac „Kod artiqerijske kowu{nice“, poredkragujeva~kog druma.26 O wegovoj podobnosti stru~na komisija je, poobavqenom pregledu, podnela izve{taj Sreskom na~elstvu: „Ovo ze-mqi{te odgovara u svemu postavqenom zadatku u koliko se ti~e:

Da je u centru novog Kraqeva koje se izgra|uje te bi {kolskazgrada bila u pravom smislu reonska {kola;

178

_________________________

22 Fond za podizawe {kolske zgrade formiran je jo{ po~etkom 20-ih godina XXveka, a aprila 1929. godine u wegovoj blagajni bilo je prikupqeno 61.036 dinara.– AJ, 66, 1649–1744, Polugodi{wi izve{taj {kolskog nadzornika sreza ì~kog za{kolsku 1928/29. godinu, 18. IV 1929.23 Dnevne vesti, „Kraqevski glasnik“, 21. X 1933, 3.24 Akcija za podizawe spomen-{kole u Kraqevu, „Politika“, 4. XII 1934, 8.25 U Kraqevu je ponova pokrenuta akcija za podizawe zgrade osnovne {kole,„Pravda“, 12. I 1936, 8.26 AJ, 66, 1651–1744, Dopis [kolskog odbora Dràvne narodne {kole KraqevoNa~elstvu sreza ì~kog, 12. VII 1936.

Sa higijenske i tehni~ke strane zemqi{te odgovara u svemute mu se ni{ta u tome pogledu ne moè primetiti;

U pogledu izgra|ivawa zemqi{te je prostrano, ravno, otvo-reno sa sviju strana suncu i promaji, direktno se naslawa na grad-ski park te bi za decu bilo od prvoklasne va`nosti, ima vode, a ge-olo{ka struktura terena za fundirawe zgrade veoma je povoqna.Daleko je od grobqa i drugih javnih gra|evina u kojima se proiz-vodi larma, dim i drugo.“

Povr{ina placa iznosila je 5.120,42 m2.27

Na osnovu wega nadle`ni banovinski organ, 30. juna 1936. go-dine, odobrio je izgradwu nove {kole na ovom zemqi{tu.28

Pomawkawe finansijskih sredstava oteàvalo je po~etak ra-dova, tako da je polagawe kamena temeqca obavqeno tek 22. maja 1938.godine. O ovoj sve~anosti „Narodna samouprava“ je pisala: „U nede-qu 22-og ov. mes. osve}en je temeq nove zgrade Osnovne {kole u Kra-qevu. Ovoj sve~anosti prisustvovale su sve civilne i vojne vlastikao i veliki broj gra|ana. W. P. Episkop @i~ki g. Dr. Nikolaj, uzasistenciju sve{tenstva izvr{io je osve}ewe temeqa. U kamen teme-qac spu{tena je poveqa koju je pro~itao kmet g. Milivoje Radovano-vi}, zatim je uzeo re~ g. Du{an Krsti}, predsednik op{tine. (...) Pro-~itao je i telegram g. P. Bogavca, senatora, koji je uputio iz Beogra-da, u kome ~estita dana{wu sve~anost i èli uspeh u radu oko podi-zawa {kole. U svome govoru g. Krsti} istakao je zna~aj podizawa ove{kole koja treba da odgovara potrebnim higijenskim i zdravstvenimuslovima. To je prvi uslov za pravilno izvo|ewe nastave u {koli.Najposle je uzeo re~ Episkop g. Dr. Nikolaj koji je govorio o vaspi-tawu dece i ulozi u~iteqa kao vaspita~a. Sve~anost je zavr{ena pe-vawem Sv. Savske himne od strane |aka ~etvrtog razreda osnovne{kole.“29 Nakon ne{to vi{e od godinu dana, zahvaquju}i i zna~ajnomprilogu kraqice Marije Kara|or|evi}, gradwa je zavr{ena, tako daje po~etkom {kolske 1939/40. godine Kraqevo dobilo drugu zgraduosnovne {kole nazvanu, u skladu sa odlukom {kolskog odbora iz 1934.godine, „Dràvna narodna {kola Kraq Aleksandar I“.30

179

_________________________

27 ^lanovi komisije bili su: inèwer V. Popovi}, sreski pisar M. To{i}, sani-tetski referent dr Dragoslav Vu~kovi}, prosvetni referent M. Simi}, upravi-teq Osnovne {kole Mita Trajkovi}, predsednik op{tine Milan Jovi~i} i op-{tinski odbornici N. Stojakovi} i R. Vukovi}. – AJ, 66, 1651–1744, Dopis Teh-ni~kog odeqka pri Sreskom na~elstvu Kru{evac Prosvetnom referentu Na~el-stva sreza ì~kog, 26. VI 1936.28 AJ, 66, 1652–1744, Re{ewe Banovinskog {kolskog odbora Kraqevske banskeuprave Moravske banovine, 30. VI 1936.29 Osve}ewe nove osnovne {kole, „Narodna samouprava“, 23. VI 1939, 1.30 AJ, 66, 1652–1744, Zapisnik sednice Mesnog {kolskog odbora u Kraqevu, 27. IV1939; Osve}ewe nove osnovne {kole, „Narodna samouprava“, 23. VI 1939, 1; Du{anV. Jani}ijevi}, [est u~iteqa osnovne {kole „Kraq Aleksandar I – Ujediniteq“u Kraqevu, Kraqevo, 1997, 21.

Po~etkom septembra 1928. godine od strane [kolskog odborapokrenuta je zvani~na inicijativa za formirawe zabavi{ta za decuuzrasta od ~etiri i pet godina, koje bi delovalo u sklopu Osnovne{kole, mada ova ideja datira od nekoliko godina ranije. Tako je po-vodom Svetosavske proslave 1926. godine |a~kim roditeqima pro~i-tano saop{tewe upraviteqa osnovnih {kola srezova @i~kog i Stu-deni~kog u kome je, pored ostalog, nagla{avano: „[ta smo uradili danam deca budu boqa telesno, duhovno i moralno? Gde su nam deca dosedme godine? Gde nam je zabavi{te? Da li sokak i slu{kiwe nisu su-vi{e opasne za duh i telo na{e dece? Da li smo malu decu i |aka, utoku godine, dovoqno navikavali na red i ta~nost, na ~isto}u, skrom-nost, u~tivost, {tedqivost, umerenost i izdr`qivost? (...) [ta suna{a deca ~itala, s kim su se i kako igrala? Jesu li suvi{e bila vannadzora? Smemo li zaboraviti da }e na{a deca biti budu}i gra|anii da }e od wih zavisiti budu}nost na{eg naroda? Ali ko ho}e od de-ce qude, mora i sam biti – ~ovek. Da mi ne zaboravqamo decu jure}iprevi{e za praznim bogatstvom? Roditeqi, ne ~ini dràvu sre}nomZakon, ve} vaspitawe. R|avo vaspitani qudi ne po{tuju ni najboqezakone. Roditeqi, zahtevajte {to pre otvarawe zabavi{ta za maludecu u varo{ima, a mi sa svoje strane obe}ajmo da }emo svoje roditeq-sko vaspita~ke du`nosti u teku}oj godini ispuwavati sa vi{e voqei razumevawa. Bez ovoga i svetosavska proslava bi}e bez vrednosti.“31

Nakon odobrewa Ministarstva prosvete od 14. septembra, iz-vr{en je upis 28 de~aka i 22 devoj~ice, ali, usled nemogu}nosti dase angaùje odgovaraju}a stru~na „zabaviqa“, po~etak rada „De~jegzabavi{ta“ je odloèn.32 Prva generacija kraqeva~kih mali{anakrenula je u zabavi{te, sme{teno u jednoj od prostorija „@enske za-natske {kole“, po~etkom {kolske 1931/32. godine, i u woj je bilo 30mu{kar~i}a i 33 devoj~ice, sa kojima je, u formi poludnevne nasta-ve, radila Jovanka Kqaji}, „privremena zabaviqa bez stru~nog is-pita“.33 Naredne {kolske godine u zabavi{te je upisano 87 dece (39mu{kih i 48 ènskih) uzrasta od ~etiri do {est godina, ali „iz ra-znih uzroka“ do kraja godine ispisano je wih 11 (tri mu{ka i osamènskih).34 Prinadle`nosti „zabaviqi“ ispla}ivane su iz dràv-

180

_________________________

31 Svetosavska smotra, „Kraqevski glasnik“, 26. X 1933, 2.32 AJ, 66, 1650–1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza ì~kog i studeni~kog Pro-svetnom odeqewu â~ak, 8. IX 1928; Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Mini-starstva prosvete, 14. IX 1928; Re{ewe Odeqewa za osnovnu nastavu Ministar-stva prosvete, 30. X 1928.33 AJ, 66, 3170–2340, Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1931/32.godinu, 1. VII 1932; Prosvetni {ematizam Kraljevine Jugoslavije, knj. I, Zagreb, 1932, 1225.34 Profesionalna struktura roditeqa i starateqa polaznika zabavi{ta u ovoj{kolskoj godini bila je: pet nastavnika, pet sve{tenika, deset ~inovnika, devetrentijera, devet sopstvenika, osam penzionera i 22 nadni~ara. – AJ, 66, 3170–2340,Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33. godinu, 30. VII 1933.

nog, a materijalni tro{kovi za rad zabavi{ta iz op{tinskog buxe-ta. Pove}awem broja dece upisane u zabavi{te {kolske 1937/38. go-dine stekli su se uslovi za otvarawe wegovog drugog odeqewa.35

181

_________________________

35 AJ, 66, 1652–1744, Dopis Prosvetnog odeqewa Kraqevske banske uprave Morav-ske banovine Odeqewu za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 4. X 1937.

Aktivnosti zabavi{ta, ~iji zadaci su bili da „decu sa~uvaod svakog {tetnog uticaja i nezgoda, da bri`qivom negom i smi-{qenim vaspitawem unapre|uje telesni, duhovni i moralni raz-voj deteta, da podesnim zaposlewem i opho|ewem navikava decu naìvot u zajednici, da gaje qubav prema Kraqu, otaxbini i Bogu ida odràva stalnu vezu sa roditeqima dece, a naro~ito majkama“,odvijane su u skladu sa odredbama „Zakona o narodnim {kolama“iz 1929. godine. U zabavi{te koje nije imalo obavezuju}i karakter,primana su „telesno i du{evno zdrava deca onih roditeqa koji seiz raznih razloga ne mogu sami brinuti o svojoj deci“, s ciqem dase od wih, u skladu sa odgovaraju}im vaspitnim principima, stva-raju „harmoni~ne li~nosti (...) budu}i gra|ani koji }e korisnosluìti dru{tvenoj i narodnoj zajednici“.36 Zabavi{te je biloopremqeno potrebnim didakti~ko-vaspitnim sredstvima: slika-ma, igra~kama, „stvarima za zanimawe po Freblu i Montesori“,kwigama, raznim priborima i materijalima od kojeg mogu deca pouputstvima „zabaviqe“ izraditi razna vaspitna sredstva i sl.Sve~ano su proslavqani: ro|endan Prestolonaslednika Petra,Dan Ujediwewa, Sveti Sava i Vidovdan, a u skladu sa mogu}nosti-ma deca su vo|ena na poludnevne izlete u okolinu.37

GIMNAZIJA

Proterivawem okupatora u jesen 1918. godine, stvoren jeosnovni preduslov za obnovu rada Gimnazije, otvorene 1909. godi-ne, koja je svojom delatno{}u udarila snaàn pe~at na prosvetno--kulturni i sveukupni dru{tveni ìvot grada na Ibru.38 U reali-zaciji toga ciqa gimnazijski odbor, na ~ijem ~elu se nalazio agil-ni predsednik op{tine Jovica Stojkovi}, susretao se sa ogromnimte{ko}ama. Period surove trogodi{we okupacije u~inio je svoje,tako da je prvi poratni direktor Gimnazije @ivojin Jani}ijevi}izvestio Ministarstvo prosvete da „{kola nema ni~ega, pa niklupa. Klupe }e se izraditi, ali kabineti nemaju ni~ega, jer je ne-prijateq sve razneo“.39

Problem nedostatka nastavnika, koji je bio izraèn u ~ita-voj Srbiji, nije mimoi{ao ni Kraqevo, tako da su za nastavu u1919. godini morali biti angaòvani u~iteqi Osnovne {kole i

182

_________________________

36 „Prosvetni glasnik“, 9. septembar 1940, 213.37 AJ, 66, 3170–2340, Statistika De~jeg zabavi{ta u Kraqevu za {kolsku 1932/33.godinu, 30. VII 1933.38 O istorijatu Gimnazije do 1918. godine vidi vi{e: Qubodrag P. Risti} – VeraFilipovi}, „Od prvih |aka do povratka u otaxbinu (1909–1918)“, Gimnazija uKraqevu 1909–1999, Kraqevo, 2000, 61–89.39 Qubodrag P. Risti}, „Od obnavqawa rada do novog Zakona o sredwim {kolama(1918–1929)“, Gimnazija u Kraqevu 1909–1999, Kraqevo, 2000, 92.

penzionisani gimnazijski profesori. Nastavni~ki kolegijum u1919. godini ~inili su: @ivojin Jani}ijevi}, \ura Vrbavac, VujoMilutinovi}, Avram An|u{i}, Stojan Milivojevi}, Qubica Ni-koli}, Savatije Boì} i Dragica Stojkovi}.40

Nedostatak potrebnog {kolskog prostora, kabineta i u~ila,pratili su Gimnaziju tokom skoro ~itave posleratne decenije. Go-tovo da nije bilo izve{taja prosvetnih inspektora i izaslanikaMinistarstva prosvete koji su nadgledali wen rad a da ovaj pro-blem nije izri~ito nagla{en. Nekada{wa zgrada Duhovnog sudaEparhije ì~ke, u kojoj je ona sme{tena nakon rata, imala je svegapet u~ionica, te su stoga „V i VI razred i{li u {kolu od 8 do 10~asova pre podne i od 14 do 16 ~asova, a oba odeqewa I razreda sui{la u {kolu od 10 do 12 ~asova pre podne i ~etvrtkom i subotom,od 14 do 16 ~asova“.41 Nevoqe sa sme{tajnim kapacitetima dobilesu jo{ vi{e na teìni sa nastojawima Kraqev~ana da izdejstvujuotvarawe vi{ih razreda gimnazije. O wihovim razmerama najilu-strativnije svedo~i izve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a,koji je, krajem septembra 1921. godine, obi{ao zgrade Duhovnog su-da, Vladi~inog konaka i @enske radeni~ke {kole, u kojima je tre-balo smestiti ~etiri razreda Niè dràvne i ~etiri razreda Vi-{e privatne gimnazije: „u~ionice nemaju dovoqnu kubaturu, nekeod wih nisu dovoqno osvetqene, patosi pohabani, nedovoqnospremqene klupe, nema odeqewa za kabinete“42. Sumorni izgledgimnazijskih objekata provejavao je i u izve{taju gimnazijskeuprave upu}enom nadle`nim prosvetnim vlastima: „Name{taj jeoskudan, klupe primitivne i nedovoqne za veliki broj u~enika/ca.Ali, i da se nabavi, u {koli ne bi za wih bilo mesta. Higijenskeprilike su u zavodu stra{ne: ni vazduha, ni prostora, ni svetlo-sti, ni zaklona od studi. I samo se ima blagodariti ~eli~nom sa-stavu me{tanske dece koja odolevaju svima nepogodama jer lekar-ski pregledi utvr|uju stawe zdravqa u~enika kao dobro.“43 Sli~nasu bila i zapaàwa uglednog profesora Beogradskog univerzite-ta dr Vladimira ]orovi}a, koji je, po~etkom juna 1923. godine, usvojstvu izaslanika Ministarstva prosvete, kontrolisao rad Gim-nazije: „U ovakvim prilikama, u kakvima je {kola danas, gde |acinajne`nijih godina sede u podrumima i biv{im {upama, ja drìmda bi bilo nesavesno odràvati {kolu i daqe, a kamo li je razvi-

183

_________________________

41 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada do novog Zakona...“, 98.42 Stojan~evi} je sugerisao Ministarstvu da ovi objekti mogu posluìti samo to-kom dolaze}e {kolske godine i da, ukoliko se u me|uvremenu ne obezbedi boqazgrada, „ne bi trebalo dopustiti vi{e da se u~enici i nastavnici zlopate po te-snim, nedovoqno osvetqenim i poraba}enim u~ionicama“. – AJ, 66, 754–1207, Iz-ve{taj inspektora Mihaila Stojan~evi}a Ministarstvu prosvete, 25. IX 1921.43 Isto, Izve{taj direktora Gimnazije Ministarstvu prosvete o stawu i raduGimnazije u Kraqevu u po~etku 1922/23. godine, 19. X 1922.

jati. Ona ne daje nikakva higijenskog uslova za rad. Bez toga, daqebez zbirki, bez karata, bez kabineta i bez name{taja ona apsolut-no ne vr{i zadatka koji joj je namewen; donosi |a~ko vaspitawekoje je polutansko i nesigurno i spre~ava decu da se ili odaju dru-gim strukama, gde }e biti boqe upu}eni u posao ili da idu u drugegimnazije, gde se nastava moè vr{iti onako, kako treba. Iz ova-kvih {kola ne moè ni{ta dobro izi}i; one su, po mome dubokomuverewu, jedan greh na{e sredwo{kolske politike.“44

Sve do 1928. godine kada je, za potrebe Dràvne gimnazije,Odbor op{tine Kraqevske besplatno ustupio zgradu sme{tenu nauglu ulica Nemawine i Kneza Mihaila, u kojoj je do tada radilaSto~arsko-poqoprivredna {kola, problem prostorija ozbiqno jeugroàvao wen rad. Nova zgrada predstavqala je namenski objekatizgra|en 1873. godine sa {est u~ionica i deset odeqewa pogodnihza kabinete i kancelarije, gimnasti~kom salom i dvori{nim sta-nom za posluìteqa.45 Kako je ona bila „dosta rabatna i zapu{te-na“, gimnazijska uprava je, u skladu sa skromnim finansijskim mo-gu}nostima, izvr{ila najnu`nije popravke krova, okre~ila i de-zinfikovala prostorije, uvela elektri~nu rasvetu i adaptiralagimnasti~ku salu. Nedostajalo je oko 30.000 dinara za nabavku na-me{taja i u~ila i opravku stepeni{ta, prozorskih krila, oluka iprepokrivawe krova, za {ta je traèna pomo} Ministarstva pro-svete.46 Uprkos pomenutim mawkavostima, materijalne osnove na-stave su, u odnosu na prethodne, vidno poboq{ane, tako da su, naj-zad, opremqeni kabineti za nastavu svih predmeta.47

Portret novog objekta do~arao je Miodrag B. Proti}: „Na-{a {kola, na uglu dveju ulica, u velikom klasicisti~kom zdawu:jedan sprat, dva niza svetlo uokvirenih prozora – u prizemqu lu~-nih, na spratu pravougaonih, na sredini, pod razvu~enim timpano-nom, ulaz sa stepeni{tem; zidovi sivonaranxasti, krov taman, ne-koliko dimwaka. (...) U~ionice – sve bele, olajisanog patosa, samrkim ili mrkozelenim skamijama, tablom u uglu (na nogarima) ikredom, sun|erom, lewirom, uglomerom i {estarom na hoklicipored we; sa katedrom isko{enog pulta na visokom podijumu, paprofesor, tako izdignut, podse}a na sudiju.“48

Da po pitawu opravke {kolske zgrade nije bilo vidnijih po-maka u narednom periodu svedo~i dopis wenog direktora Mini-starstvu prosvete s kraja {kolske 1932/33. godine: „Gra|evina poprostranstvu odgovara potrebama nepotpune gimnazije, ali je pri-

184

_________________________

44 Isto, Izve{taj dr Vladimira ]orovi}a Ministarstvu prosvete, 2. VI 1923.45 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada do novog Zakona...“, 131.46 Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929–1930. {kolsku godinu, Kraqevo, 1930, 8.47 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada do novog Zakona...“, 139.48 M. B. Proti}, Nojeva barka..., 51–51.

li~no rabatna i treba je {to pre opraviti. Preduzimao sam mereda se ista opravi, ali zbog nesporazuma izme|u op{tine i banovi-ne, nije jo{ opravqena. Op{tina se izgovara da je to posao bano-vine, a ova opet ka`e da je zgrada svojina op{tine pa ona treba ida je opravi. Op{tina pak, se sa svoje strane izgovara da nema ma-terijalnih sredstava, a pored toga ona je, veli, u~inila dosta sasvoje strane kada je gra|evinu ustupila za potrebu {kole bez ika-kve kirije. Tako je to pitawe oko opravke ostalo nere{eno.“49 Tekpo~etkom {kolske 1936/37. godine, zahvaquju}i nov~anoj pomo}iKraqevske banske uprave Moravske banovine od 50.000 dinara, do-taciji op{tinske uprave od 10.000 dinara i novca iz fonda Zajed-nice doma i {kole u iznosu od 32.000 dinara, prikupqena je po-trebna suma za neke od planiranih gra|evinskih radova, tako da je„jedan dobar deo gimnazijske zgrade, i to onaj u kome su prilike zarad bile najgore, prepravqen skoro iz osnova“50.

Zgrada Gimnazije tridesetih godina XX veka

Stalno pove}avawe broja u~enika, nu`no je nametalo izgrad-wu novog objekta za sme{taj Gimnazije jer je, prema mi{qewu

185

_________________________

49 AJ, 66, 756–1207, Izve{taj direktora Velimira R. Trifunovi}a Ministarstvuprosvete o radu Nepotpune realne gimnazije u Kraqevu {kolske 1932/33. godine,24. VI 1933.50 Qubodrag P. Risti}, „Od Zakona o sredwim {kolama do po~etka Drugog svet-skog rata (1929–1941)“, Gimnazija u Kraqevu..., 160.

stru~nih organa Ministarstva prosvete, postoje}a zgrada imalanepravilan raspored prostorija (uski hodnici, teskobne u~ioni-ce za tako veliki broj |aka, samo jedan izlaz sa gorweg sprata) ibila ve} dotrajala.51 Inicijativom Zajednice doma i {kole i na-rodnog poslanika sreza @i~kog, Petra Bogavca, pokrenuta je ak-cija za izgradwu nove {kolske zgrade koju je, prema planu, treba-lo podi}i na placu povr{ine oko 10.100 m2 u ulici Qube Stojano-vi}a, koji je Op{tina besplatno ustupila. Do prole}a 1941. godi-ne, kada je trebalo otpo~eti sa radovima, ura|en je moderan proje-kat i odobren potreban kredit, ali je Aprilski rat onemogu}iowihovu realizaciju.

Tokom ~itavog me|uratnog perioda Gimnazija je vi{e putamewala svoj status. Razredi i odeqewa su, u skladu sa brojem upi-sanih u~enika i materijalnim osnovama nastave, ~as otvarani pazatvarani. Na osnovu „Uredbe o regulisawu upisa u~enika u sred-we {kole“ Ministarstva prosvete i crkvenih poslova kojom senastojao ublaìti nesklad u nivoima obrazovawa u~enika nastaokao posledica ratnih okolnosti, a koja je predvi|ala skra}ewe{kolske godine, tj. tri te~aja, „Kraqevska privatna gimnazija“otpo~ela je svoj posleratni rad kao {estorazredna.52 Krajem{kolske 1920/21. godine Ministarstvo prosvete je, pod uticajemizve{taja prosvetnog inspektora za Ra{ku oblast Uro{a Kuburo-vi}a koji je ukazao na neprikladnost {kolskog objekta i nedovo-qan broj nastavnika, ukinulo {estorazrednu privatnu gimnaziju,da bi ve} 1. jula 1921. godine, Ukazom prestolonasledika Aleksan-dra, weni niì razredi bili pretvoreni u „Dràvnu niù gimna-ziju“.53 Nakon molbi Kraqev~ana, ministar prosvete je 10. okto-bra iste godine odobrio otvarawe petog i {estog razreda „Vi{eprivatne gimnazije“.54 Po~etkom {kolske 1923/24. godine Mini-starstvo prosvete je, iza{av{i u susret novim molbama roditeqakraqeva~kih gimnazijalaca, odobrilo pro{irewe „Dràvne niègimnazije“ petim i {estim razredom, ali su oni, zbog malog broja|aka, ukinuti ve} 23. novembra. Peti razred formiran je ponovonaredne, a {esti {kolske 1925/26. godine da bi, odlukom Mini-

186

_________________________

51 Isto, 173.52 Usled prekida redovnog {kolovawa tokom okupacije, pojavio se nakon rataproblem nejednake {kolovanosti gimnazijalaca. Me|u onima koji su ostali u do-movini neki su privatno zavr{ili pojedine razrede, a neki nisu. Bilo je razli-ke i me|u onima koji su se u ovom periodu {kolovali u inostranstvu, a najve}izaostatak opaào se kod onih koji su bili u zarobqeni{tvu. Pomenutom „Ured-bom“ propisana su tri te~aja: prvi od 16. januara do kraja juna 1919. godine, drugiod 1. avgusta 1919. do 16. januara 1920. godine i tre}i od januara do juna 1920. go-dine. – Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada do novog Zakona...“, 90.53 Isto, 104.54 Isto, 107.

starstva prosvete, a u vezi sa odredbama finansijskog zakona za1927/28. godinu, tokom leta 1927. godine peti razred opet ukinut.Na po~etku {kolske 1928/29. godine ukinut je i {esti razred.55

Usvajawe „Zakona o sredwim {kolama“ od 31. avgusta 1929.godine kojim su uvedena tri tipa sredwe {kole – realna gimnazi-ja, realka i klasi~na gimnazija – unelo je novine i u organizacijirada kraqeva~ke gimnazije.56 Tako je {kolske 1929/30. godine Kra-qevo imalo ~etvororazrednu „Niù dràvnu gimnaziju“ i „Vi{usamoupravnu gimnaziju“ sa petim i {estim razredom. Mnogo togabilo je zajedni~ko za obe {kole: {kolski objekat, nastavnici, di-rektor, kabinetske zbirke i biblioteke, |a~ka udruèwa, izlo-`be |a~kih radova i sli~no, pa su one kod gra|anstva doìvqava-ne kao jedinstvena prosvetna ustanova.

Dinami~ni industrijski razvoj Kraqeva tokom 30-ih godinaXX veka koji je rezultirao brzim uve}awem broja stanovnika, a sa-mim tim i broja u~enika, omogu}io je postupno izrastawe „Vi{esamoupravne gimnazije“, pa je ona po~etkom 1937/38. godine dobilasedmi, a godinu dana kasnije i osmi razred.57

U ciqu „poja~awa kako vaspitnog tako i zdravstvenog napret-ka u~enika“, pri Gimnaziji je, zalagawem direktora Velimira R.Trifunovi}a, nekolicine nastavnika i |a~kih roditeqa, 12. no-vembra 1933. godine, osnovana „Zajednica doma i {kole“. Weni za-daci, iskazani u drugom ~lanu „Pravila“ odobrenih od Ministar-stva prosvete 16. januara 1934. godine, bili su: da ja~a vezu izme|uu~eni~kih domova i {kole, „razvija qubav i drugarstvo me|u {kol-skom decom“, osniva „humane |a~ke ustanove“, „me|usobnim obave-{tavawem izme|u nastavnika i roditeqa, ujedna~i, ukoliko je tomogu}e, postupawe i opho|ewe s decom u {koli i kod ku}e“, navik-ne sve roditeqe „da se {to ~e{}e obave{tavaju o svojoj deci u {ko-li, o wihovom napretku i pona{awu u {koli i kod ku}e“, i, za sva-kodnevni ìvot i napredak Gimnazije najva`niji, „da osnuje fondza opravku i dozi|ivawe {kolske zgrade“.58 „Pravila“ su predvi|a-la na~ine ostvarivawa zadatih ciqeva i zabrawivala „svako me{a-

187

_________________________

55 Isto, 119–121, 130–131. 56 Realna gimnazija predstavqala je op{ti tip sredwe {kole, dok su se realke iklasi~ne gimnazije mogle osnivati kao posebne {kole ili kao paralelna odeqe-wa samo u mestima u kojima je ve} postojala realna gimnazija. Privatne sredwe{kole su ukinute i mogle su postojati samo dràvne ili samoupravne sredwe{kole. Da bi bile otvorene, dràvne sredwe {kole su morale imati odre|enibroj u~enika koji je u Zakonu preciziran i po razredima. „Samoupravna tela“ sumogla otvarati potpune i nepotpune sredwe {kole o svom tro{ku za koje su va-ìle iste zakonske regulative kao i za dràvne, osim ograni~ewa u vezi sa bro-jem u~enika. – Q. P. Risti}, „Od Zakona o sredwim {kolama...“, 135–136.57 Isto, 165.58 Pravila Zajednice doma i {kole, „Kraqevski glasnik“, 7. XII 1933, 3.

we zajednice u pitawa i poslove koji pripadaju iskqu~ivo u nadle-`nost nastavnika i {kolskih vlasti“ i „svaku raspravu o politi~-kim pitawima“. Redovnim ~lanovima Zajednice smatrani su svi na-stavnici i |a~ki roditeqi za vreme dok im dete poha|a gimnaziju.Aktivnosti Zajednice usmeravane su posredstvom wenih organa:Glavne godi{we skup{tine, Upravnog i Nadzornog odbora.59

Ve} tokom prve godine svoga postojawa Zajednica je postiglazapaène rezultate. Sa dva posela, odràna u sali hotela „Jugo-slavija“, na kojima je wen pozori{ni odsek gra|anstvu prikazaokomad „Pokondirena tikva“ od Jovana Sterije Popovi}a, u fondZajednice prikupqeno je 11.081 dinar.60 Tokom {kolske 1933/34.godine na repertoaru ovog pozori{nog odseka, kojim je znala~kirukovodio suplent Ivo Grabovac, nalazio se Gogoqev „Revizor“.61

Angaòvawem direktora Radoja Uskokovi}a, februara 1922. go-dine obnovqen je Fond za potpomagawe siroma{nih u~enika, ustrojen1910. godine, koji je prikupqao novac, ode}u i obu}u za najsiroma{ni-je. Nov~ani kapital Fonda, oro~en kod Dràvne hipotekarne banke uNi{u, uve}avao se kamatom od glavnice, dobijawem dve tre}ine ~i-stog prihoda sa svetosavske zabave i dobrovoqnim prilozima.62

Zapaènu ulogu u vaspitnom radu me|u u~enicima imao je„Podmladak Dru{tva Crvenog krsta“ osnovan, inicijativom pro-fesora Feodora Rajevskog, 1925. godine. Nastoje}i da „svakom pri-likom razvije kod svojih ~lanova plemenita ose}awa“ Uprava Pod-mlatka uzimala je u~e{}a u mnogim manifestacijama i proslavama,poput: „Dana mira“, „Dana trezvenosti“, „Dana zdravqa“, „Materin-skog dana“ itd. Pod okriqem Podmlatka radili su kwigoveznica, u

188

_________________________

59 U prvi Upravni odbor „Zajednice doma i {kole“ izabrani su: Steva Kneèvi},industrijalac, Sava A}imovi}, advokat, Milan Antonovi}, profesor, Mija Pe-trovi}, suplent, Petar Buwak, trgovac, Radenko Qubisavqevi}, abaxija, dr RadeBlagojevi}, lekar, Quba Dimitrijevi}, trgovac, Drago Stanimirovi}, zemqo-radnik, Mihailo Kneèvi}, profesor, Radenko Stanisavqevi}, èlezni~ki ~i-novnik, Ivo Grabovac, suplent, Jelisaveta Maxarevi}, suplent i Anka Bugar~i}.Nadzorni odbor sa~iwavali su: Velimir R. Trifunovi}, direktor gimnazije,Milan Jovi~i}, predsednik op{tine, Dobrosav Cerovi}, sve{tenik, Tasa Papa-ko~a, kwigovo|a i Dobrivoje Milovanovi}, artiqerijski kapetan. – Organiza-cija doma i {kole, „Kraqevski glasnik“, 11, 23. XI 1933, 2.60 O ovim poselima „Kraqevski glasnik“ je pisao: „Radovalo bi nas kada bi seovakve priredbe ~e{}e prire|ivale, jer se istom daje mogu}nost |a~kim rodite-qima da se boqe upoznaju me|u sobom, a isto i sa nastavnicima. Uzajamnom sarad-wom nastavnika i roditeqa, posti}i}e se i èqeni ciq.“ – Poselo „Zajednicedoma i {kole“, „Kraqevski glasnik“, 28. XII 1933, 3.61 Izve{taj Dràvne realne gimnazije za 1933–1934. {kolsku godinu, Kraqevo,1934, 35.62 Sa svetosavske zabave 27. januara 1931. godine na kojoj je, u okvirima |a~kogprograma „sa odabranim koncertnim delom, koji se satojao iz horskih pesama, re-citacije i jedne pozori{ne slike“, prikupqeno je u kasu Fonda 4.750 dinara. – Q.P. Risti}, „Od Zakona o sredwim {kolama...“, 144.

kojoj su u~enici ve`bali povezivawe i kori~ewe kwiga, i kwi`ni-ca, u kojoj se {kolske 1929/30. godine nalazilo 82 dela.63 „Radi vas-pitawa kod ~lanova, ose}awa reda i po{tovawa tu|e svojine“ u{kolskom hodniku postavqena je „kutija za ostavqawe na|enihstvari“, a Podmladak je imao i svoj po{tanski sandu~i} – drvenu ku-tijicu oka~enu na zid – u koji su u~enici ubacivali pisma sa raznimpredlozima, primedbama i sugestijama vezanim za rad {kole.64

[kolske 1924/25. godine pri Gimnaziji je formirana literar-na |a~ka druìna „Sveti Sava“ s ciqem da „svoje ~lanove upozna sa{to ve}im brojem na{ih i stranih dela“ i „da se ~lanovi ve`baju ulepom i slobodnom izlagawu svojih misli“.65 Druìna je raspolaga-la kwi`nicom u ~ijim rafovima se, krajem juna 1930. godine, nala-zilo 897 kwiga, „mahom zabavne sadrìne“, ali i dela Branka Radi-~evi}a, Janka Veselinovi}a, Vojislava Ili}a, \ure Jak{i}a, QubeNenadovi}a, Jovana Jovanovi}a Zmaja, Branislava Nu{i}a, ViktoraIgoa, Lava Tolstoja, Fjodora Dostojevskog i dr.66 Pod nadzorom jed-nog od nastavnika odràvane su sednice na kojima su ~itana odabra-na dela doma}e i svetske kwièvnosti, pesme, kratke pri~e i pripo-vetke ~iji su autori bili ~lanovi Druìne, prevodi iz francuskeliterature, polemisalo o raznim kwièvnim temama i sl.67 Ve}inapro~itanih u~eni~kih radova imala je socijalnu i rodoqubivu notu(„te`wa za istinom i dru{tvenom pravdom“).68

U okviru Druìne delovao je i pozori{ni odsek, a ure|ivanje i |a~ki list „Na{ odziv“.69

189

_________________________

63 Ove godine Druìna trezvene mladeì „Karanovac“, osnovana u sklopu Gimna-zije 1925, prikqu~ena je Podmlatku, pa su wena imovina i kwi`ni fond u{li ugore prikazani broj kwiga. – Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929–1930. {kol-sku godinu, Kraqevo, 1930, 25.64 Isto, 23.65 Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930–1931. {kolsku godinu, Kraqevo,1931, 22.66 AJ, 66, 755–1207, Izve{taj direktora Velimira R. Trifunovi}a Ministarstvuprosvete, 29. VI 1931.67 O nadzoru {kolskih vlasti nad aktivno{}u Druìne svedo~i izve{taj ministar-skog izaslanika Mihaila @ivkovi}a: „Direktor Trifunovi} Velimir, strogo jenadzirivao rad |a~ke literarne druìne ’Sv. Sava’ i strogo pazio da se ona uputisamo na kwièvni rad i da se ~lanovi ove druìne ne bave politikom i socijalnimpitawima u duhu komunisti~ke ideologije. Na tome je radio li~no i preko nadzor-nog nastavnika (Grabovca Iva). (...) Izvr{io je sa nadzornim nastavnikom i dru-ìnskim kwi`ni~arem preure|ewe |a~ke druìnske kwi`nice i iz we izbaciosve one kwige koje nisu za dobro vaspitavawe u~enika i naredio da se ubudu}e kwi-ge kupuju samo u sporazumu sa nadzornim nastavnikom. Ja sam pregledao celokupnirad ove druìne za {kolsku 1933/34. godinu i uverio sam se da je ona radila dobro.Ima dobro snabdevenu kwi`nicu iz koje su u~enici ~esto uzimali kwige na ~ita-we.“ – AJ, 66, 755–1207, Poverqivi izve{taj izaslanika ministra prosvete Mihai-la @ivkovi}a Odeqewu za sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 27. VI 1934.68 Q. P. Risti}, „Od Zakona o sredwim {kolama...“, 167.69 Izve{taj Dràvne realne gimnazije za {kolsku 1935–1936. godinu, Kraqevo, 1936, 39.

Do {kolske 1936/37. godine Druìna je delovala i u „Niòjrealnoj“ i u „Vi{oj samoupravnoj gimnaziji“, a tada su gimnazijal-ci „Vi{e“ obrazovali literarno udruèwe „Osvit“. Od novcaprikupqanog na ime ~lanarine ~lanovi „Osvita“, kojih je u {kol-skoj 1938/39. godini bilo 188, kupovali su kwige za biblioteku u~ijem fondu su se, pored doma}e literature, nalazila i dela na ne-ma~kom i francuskom jeziku.70 Kao i wihovi mla|i drugovi iz„Svetog Save“, i gimnazijalci u~laweni u „Osvit“ organizovalisu sednice na kojima su ~itani u~eni~ki radovi u kojima su oni„teìli da izraze du{evna zbivawa na umetni~ki na~in“, s tim{to su socijalne i politi~ke teme, zaogrnute levi~arskom ideo-logijom, kod wih bile daleko izraènije.71

Udruèwe „Osvit“ izdavalo je istoimeni ~asopis, ~iji prvibroj je iza{ao 4. novembra 1940. godine. Tematskom aktuelno{}u ikvalitetnim napisima ~asopis je nai{ao na dobar prijem ~ita-la~ke publike i van Kraqeva: u â~ku, Uìcu, Kru{evcu, Kragu-jevcu, Beogradu, Gorwem Milanovcu, Negotinu, Smederevu, Zaje-~aru, Ni{u, Prokupqu, Leskovcu, Novom Pazaru, Vaqevu, a stizaoje ~ak i do Zagreba, Cetiwa, Skopqa, Bitoqa, Berana, Podgorice,Novog Sada, Subotice itd.72 Nakon izlaska tre}eg broja, januara1941. godine, ~asopis je, po nalogu policijskih vlasti, zabrawen.73

190

_________________________

70 Q. P. Risti}, „Od Zakona o sredwim {kolama...“, 166–167.71 Isto.72 Isto, 176; Dr Miroljub Vasi}, Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929–1941,Beograd, 1977, 602.73 O povodu za zabranu tada{wi predsednik udruèwa „Osvit“, Miodrag B. Proti},pisao je: „Osvit je, me|utim, ubrzo zabrawen zbog gotovo romanesknih okolnosti.Naime, jednog dana je maloletni kraq Petar II, u ~ije su ime vladali namesnici(ta~nije knez Pavle), prolazio Kraqevom. Prilikom do~eka, direktor i profeso-ri rasporedili su nas ivicom ulice koja je od stanice i{la ka trgu. (...) Ni pomi-slio nisam da bi wegova poseta mogla uticati na na{ ~asopis sve dok jedne ve~erifamulus nije u{ao na ~as nema~kog i gospo|i Me{ulan rekao da direktor traìda odmah do|em do wega... Kneèvi} za stolom pu{i, prsti ùtomrki kao da ih jeumo~io u jod, gleda me ozbiqno. ’Pozvao sam te’ (tako je o~inski oslovqavao sve|ake) ’kao predsednika Osvita, da u va{em ~asopisu {tampate ovu dobrodo{licu’– pruìo mi je list hartije – ’koju je vladika Nikolaj izgovorio prilikom kraqe-vog dolaska u @i~u. Kraq je’, dodao je, ’va{ drug, |ak, isto godi{te...’.Odgovorio sam da je ~asopis skoro od{tampan i da se ve} povezuje, {to je bilota~no. Na to je direktor odvratio da se to mora u~initi (neko je o~igledno od we-ga to traìo): ’[tampajte broj ponovo’. Po zavr{etku ~asa obavestio sam o direk-torovom nare|ewu Bugar~i}a i Jon~i}a. Shvatili su ga kao tragikomi~ni obrt:sred XX veka napredni omladinski ~asopis po~eti odom jednog episkopa kraqu!Prvo se sve ~inilo izgubqenim, zatim, ipak, re{ivim: Nikolajeva kratka dobrodo-{lica – u kojoj je @i~a, zbog svoje crvene boje, neo~ekivano upore|ena sa crvenimbarjakom – {tampa}e se na prvom listu, sve~ano, kurzivom, bez paginacije; zatim }ese taj list pa`qivo istrgnuti iz svih brojeva namewenim gimnazijama izvan Kraqe-va; a poverqivim pojedincima u Kraqevu sve objasniti. (...) Pop Aleksa, koji je pre-davao veronauku, otkrio je da su u Kragujevcu primerci ~asopisa bez Nikolajevog

Gimnazijalci su uzimali aktivno u~e{}e u radu mesnog So-kolskog dru{tva, koje je svoje sprave za ve`bawe instaliralo u gim-nazijskoj gimnasti~koj sali, renoviranoj 1928. godine.74 Osim za te-love`bawe, ova sala kori{tena je i za odràvawe raznih obrazov-no-popularnih predavawa, koncerata, pozori{nih predstava i ki-no-projekcija.75 U sklopu Gimnazije delovali su Pododbor Pod-mlatka „Jadranske straè“ u kome je {kolske 1937/38. godine bilou~laweno 59 u~enika oba pola.76 [kolske 1935/36. godine pri Gim-naziji je otvorena i {kola za izradu aviomodela, koju je sa uspehomzavr{ilo 14 u~enika tre}eg i ~etvrtog razreda.77 Ova {kola uspe-{no je radila i tokom naredne {kolske godine, a u prvom polugodi-{tu {kolske 1938/39. godine formiran je i posebni gimnazijskiPodmladak mesnog Aerokluba u koji se u~lanilo 430 u~enika.78

191

________________________________________________________________________________________________________________

uvodnika, a zatim da su bez wega i svi primerci izvan Kraqeva, i o tome obavestiovladiku i policiju. Sve to saznali smo Jon~i} i ja od direktora koji nas je, natu-{ten, pozvao i traìo obja{wewe. Uznemireni obrtom, odgovorili smo mu da je pr-vi deo tiraà, pre wegovog naloga, mo`da ostao bez govora kako ne bi propao, a da jedrugi deo sa govorom. I obe}ali dokaze. Jon~i} je u sva mesta poverqivo poslao i’kraqeva~ke’ primerke; stvorena je zbrka koja nas je spasla: svuda brojevi i sa Niko-lajevom dobrodo{licom i bez we. Direktor je spre~io policiju da nas saslu{ava,ali je ~asopis zabranio.” – M. B. Proti}, Nojeva barka..., 119–120.74 [kolske 1932/33. godine u redove Sokola bilo je upisano 62 gimnazijalke i 52gimnazijalca. – Izve{taj Dràvne realne gimnazije u Kraqevu za 1932–1933.{kolsku godinu, Kraqevo, 1933, 31.75 Tako je 24. septembra 1931. godine organizovana projekcija filma „Sokolskislet u Beogradu“, 1. oktobra iste godine Moravsko banovinsko pozori{te prire-dilo je pozori{ni komad „Boj na Kosovu“, 20. februara 1932. godine profesor Ni-kola Kuzeq odrào je predavawe o Vuku Karaxi}u i zna~aju wegovog nacionalnograda, 4. maja iste godine „o narodnim velikanima Zrinskom i Frankopanu“ bese-dio je profesor Milan Antonovi}, 1. marta 1933. godine Tereza Antoan odràlaje „uz pripomo} projekcionog aparata“ predavawe o Francuskoj, 11. aprila istegodine artiqerijski poru~nik Stevan Todorovi} govorio je o za{titi od bojnihotrova, a 20. maja 1933. godine o tuberkulozi je predavao dr Mihailo Stani},upravnik mesne banovinske bolnice. Tokom {kolske 1936/37. godine u~enici Gim-nazije bili su u prilici da pogledaju dramu „Pe~albari“ u izvo|ewu Moravskogbanovinskog pozori{ta i pozori{ni komad „Hajduk Stanko“ i prisustvuju kon-certima gimnazijskog hora iz Kwaèvca i operskog peva~a Georgi Gospodinova izSofije. – Izve{taj Dràvne niè i Samoupravne vi{e gimnazije za 1931–1932.{kolsku godinu, Kraqevo, 1932, 11; Izve{taj Dràvne realne gimnazije u Kraqe-vu za 1932–1933. {kolsku godinu, Kraqevo, 1933, 19; Izve{taj Dràvne realnegimnazije za {kolsku 1936–1937. godinu, Kraqevo, 1937, 22–23.76 ^lanovi Podmlatka bili su pretpla}eni na list „Mladi straàr“. – Izve{tajDràvne realne gimnazije za {kolsku 1937–1938. godinu, Kraqevo, 1938, 38.77 Modelarskom {kolom rukovodili su vazduhoplovni inèweri Mirko Vojino-vi} i Dragoqub Be{lin, a izra|ivana su tri tipa modela: planer „|ak“, motornivisokokrilac „komarac“ i motorni model „skakavac“. – Izve{taj Dràvne real-ne gimanzije za {kolsku 1935–1936. godinu, Kraqevo, 1936, 41.78 Gimnazijski Podmladak je 12. februara 1939. godine osvetio svoju zastavu kojoj je ku-movao Aleksa Aleksi}, rentijer iz Kraqeva. – Izve{taj Dràvne realne gimnazije za{kolsku 1936–1937. godinu, Kraqevo, 1937, 41; Izve{taj Dràvne nepotpune i Vi{e sa-moupravne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku 1938–1939. godinu, Kraqevo, 1939, 47.

Gimnazijski profesori bili su tipi~ni predstavnici dru-{tvene elite, inicijatori i nosioci mnogih modernizacijskihprocesa, koji su svojom delatno{}u u {koli i van we, davali ne-merqiv doprinos stvarawu intelektualnog podmlatka grada uusponu, kakav je predstavqalo Kraqevo tokom tre}e i ~etvrte de-cenije XX veka. Ve}ina wih visoke {kole zavr{ila je na nekom oduniverziteta Sredwe i Zapadne Evrope i, upoznav{i kulturnastremqewa tih zemaqa, nastojala da ih kroz nastavu pribliìsvojim u~enicima, polaù}i na taj na~in u wih, kako kaè Mio-drag B. Proti}, „temeqe evropskog kulturnog jedinstva“.79 Wiho-

192

_________________________

79 O profesorima Gimnazije u godinama neposredno pred Aprilski rat Proti} jeostavio dopadqivo svedo~anstvo: „To {to je Ministarstvo prosveteraspore|ivalo profesore kao general{tab oficire – po pravilu mlade uunutra{wost – bila je dobit; vaspitavali su nas uglavnom qudi novih, najnovi-jih saznawa. Stariji su obezbe|ivali celinu, kontinuitet, mla|i – prodore,dodir s vremenom... Mija, Nata Mitrovi}... ~ekali su nas i u vi{im razredima; i,kao direktor, Mihajlo Kneèvi} koji je svoju pravi~nost i strogost dokazivao~uvawem samostalnosti {kole od uplitawa lokalnih vlasti i trudom dauvi|avnost prema raspoloèwu mladih nastavnika pomiri sa lojalno{}u premaporetku i svome pokolewu... Od starijih se najvi{e izdvajao Dragomir Raki},profesor Istorije, ~ije su seosko poreklo studije na Oksfordu potpunoizbrisale: sredweg rasta, prav, svetlosme|e prozra~ne kose, otmen, sa velikommaramicom u xepu, dostojanstvene ozbiqnosti, pristalica realisti~kogtuma~ewa istorije. Govorio je sugestivno, ali bez krupnih re~i i ble{tavihslika kojima se sluìo drugi kraqeva~ki besednik, vladika Nikolaj. (...)Anglofil i elitist, saàqivo je Raki} gledao na nekolicinu na{ih drugova sasela koji su i u vi{im razredima nosili narodna odela; a sa naklono{}u na oneu ~ijoj je pameti, ukusu i izgledu otkrivao svetlucawe sveta. Bliì su nam bili mladi profesori. Na primer, Pavle Jak{i} koji se tek biovratio iz Pariza, sa specijalizacije iz opti~ke fizike, slu{ao je na Sorboni deBroqija – prav, uredan, ~esto u zagasitoplavom odelu sa prugama, grgurave,za~e{qane i po sredini razdeqene kose, levi~ar, ali jo{ ne i ~lanKomunisti~ke partije, sabran, energi~an i muèvan, sli~an svemo}nom ’dek-steru’, detektivu X, iz tada{weg stripa Aleksandra Rejmonta. Traìo je dasinusima, kosinusima, logaritmima, jedna~inama parabole, infinitezimalnimra~unima, pristupimo slobodno, bez tradicionalnog straha. U wegovom krugu –Danica Koka Jasni} i An|a Kustudi}-@ivanovi} – koje su nam naizmeni~no, izrazreda u razred, predavale francuski. Prva stroga, stamena, u cipelama saniskim potpeticama, kratke pepeqaste frizure “á la garçon” sa nao~arima nalicu bledom, umornom, ponekad gotovo izmo`denom, haqinom i {kolskim man-tilom vi{e zamotana nego obu~ena. Druga, Crnogorka, visoka i malo povijena,bleda, duè odrezane kose, u sme|oj ili sivoj sukwi i pripijenom xemperu... po-zajmqivala mi je francuske kwige o slikarstvu iz biblioteke svog muà –slikara Noja @ivanovi}a, biv{eg nadrealiste i tada{weg pristalice soci-jalne umetnosti... Nema~kom su nas u~ile Du{ica Gute{a i gospo|ica Me{ulan,obe izrazito gradske kulture – prva sme|a, vi{a, lep{a, druga sitna, tihog glasa,vrlo crne kose; obe sa nao~arima i obe krhke, uredne, svaka kovrxa wihove kosebila je savr{ena. ’Bubali’ smo uz wih gramati~ka pravila, sintakti~ke konstuk-cije, Hajneove pesmice, Vilandove i Geteove balade, sastavqali opise... Izamira gospo|ice Me{ulan krila se stidqivost koju pojedinci nisu po{tovali.

va znawa, iskustva, interesovawa i duhovni vidici zna~ajno sunadma{ivali prosek sredine u kojoj su ìveli i radili. Zahvaqu-ju}i upravo wima kraqeva~ka gimnazija predstavqala je intelek-tualni svetionik ~iji odsjaji su dosezali daleko izvan gradskogatara. Wihova aktivnost ostavila je vidnog traga u Sokolskomdru{tvu, Dru{tvu Crvenog krsta, „Jadranskoj straì“, „Dru{tvuKnegiwe Qubice“, „Francusko-jugoslovenskim klubu“, „@enskomhri{}anskom pokretu“ i drugim humanim i kulturnim dru{tvima,a wihove besede gra|anstvu i razna ogledna predavawa, ~inili susnaàn uticaj na duhovnu klimu grada.

U o~ima vr{waka i ostalih sugra|ana u~enici Gimnazijesmatrani su za intelektualnu elitu „u povoju“, koja je, ste~enimznawima i na~inom pona{awa, kako u {koli tako i van we, pred-stavqala uzore u izgra|ivawu gra|anskih manira i pristojnosti uopho|ewu. Biti gimnazijalac zna~ilo je u izvesnom smislu privi-legiju koja je, s druge strane, nosila sa sobom i brojna ograni~ewai obaveze. Poluvojna disciplina, koja se mogla upore|ivati sasvojevrsnim „spartanskim vaspitawem“, zahtevala je od svojih vas-pitanika propisno obra}awe profesorima, pozdravqawe skida-wem tamnoplavog ili crnog ka~keta na kome se nalazio mesinganirimski broj razreda ili naklonom, etikeciju prema starijima,mnoga po`rtvovawa i odricawa, a sve s ube|ewem „da se plemeni-tost individualne sre}e samo tako moè posti}i“.80 [kolske1940/41. godine na ka~ketu je, osim broja razreda, no{ena i velikazna~ka sa reqefom manastira @i~e, dok su u~enice nosile crnekeceqe sa belim kragnama i „francuske kape“. Nepropisno odeve-nim |acima deùrni profesor nije dozvoqavao ulazak ~ak ni u{kolsko dvori{te.81 Po~etkom svake {kolske godine i krajem zi-

193

________________________________________________________________________________________________________________

Uqudnim i sigurnim opho|ewem Du{ica nas je, me|utim, dràla na odstojawu,tako da sam razmi{qao {ta zna~i, i da li ne{to zna~i, ako me uz obavezno ’vi’oslovi prisnije, imenom, ili hladnije, prezimenom. (...) Najmla|a i najzagonetni-ja, Ana Bogosavqevi}, profesorka matematike, – profil sa gr~ke kameje ilirimske medaqe, kosa te{ka, tamna, podignuta i skupqena u pun|u, siva sukwa ibela bluza; despotski uspravnom lepotom izazivala je po{tovawe, a stogo{}ustrah – mogla je i u junu, pred po~etak raspusta, na posledwem ~asu, zbog nekeoma{ke i dobre |ake da po{aqe na popravni. (...) Posle Milke Poderegin, srp-skohrvatski, teoriju kwièvnosti (prema uxbeniku Pauline Lebl-Albale),estetiku (prema \or|u An|eli}u) predavala nam je gospo|iva DobrilaVasiqevi}, krupna i plava, iz mnogo~lane porodice, ~ija je jedna sestra bila nas-tavnica, a dve-tri druge – |aci, na{e drugarice... Nastavnik crtawa u petom i{estom razredu – Van|el Baduqi, Albanac, ro|en u Elbasanu, |ak QubeIvanovi}a i Ivana Radovi}a na Umetni~koj {koli u Beogradu, omawi, latinskeglave, crne prave kose razdeqene po sredini. Svirao je na violini i sastavqaopesmice za hor (koji je vodio).“ – M. B. Proti}, Nojeva barka..., 73–74.80 Isto, 52.81 Miladin Duki}, „Gimnazija je uìvala poseban ugled“, Gimnazija u Kraqevu1909–1999, Kraqevo, 2000, 333.

me, svi u~enici su {i{ani do glave, osim „velikih“ maturanata,koji su u drugom polugodi{tu bili izuzeti od toga kako bi „i{lina maturu s frizurom“.82

\acima gimnazije bilo je zabraweno pose}ivawe bioskopa icirkuskih predstava, izlazak u grad posle osam nave~e, osim u dru-{tvu roditeqa ili uz posebno odobrewe direktora, ulazak u ka-fane i igrawe fudbala „po{to je prime}eno da im sport prelaziu strast i smeta mnogo wihovom napretku u {koli“.83 Na kraju{kolske godine ~itano im je strogo upozorewe o pona{awu tokomletweg raspusta: „Ko se bude ogre{io o disciplinska pravila, bi-}e u po~etku idu}e {kolske godine ka`wen. Ako krivica bude ve-lika ne}e biti upisan u stariji razred!“84 Naro~ita pa`wa prida-vana je pona{awu ènske omladine koja „lako podleè modi“ istoga je apelovano na wihove roditeqe da ne dozvole da im }erkepostanu „rasko{ne dame i raspiku}e“, uz opasku da „{kola narav-no ne sprema za luksuz i neumerenost“.85

Potreban nivo discipline odràvan je savetima i blaìmkaznama koje su primewivane uglavnom u poratnim godinama kadaje, kao posledica „trogodi{weg nerada i raspu{tenosti“, bilo„nemilih pojava“.86

Doga|aji koji su kod u~enika izazivali najvi{e uzbu|ewa iradosti, koji su i{~ekivani èqno, sa neskrivenim nestrpqewem,bile su ekskurzije i izleti. Oni su bili sastavni deo nastave sa ja-sno utvr|enim didakti~kim ciqevima: „da se u~enici na wimaobrazuju intelektualno, ali i moralno, fizi~ki i esteti~ki i da seutisci utvr|uju u {koli po povratku“.87 Prve posleratne ekskurzi-je organizovane su tokom {kolske 1920/21. godine, i to „botani~kau vezi sa poznavawem minerala i stena pored flore“ po obroncimaStolova i „istorijsko-geografska“ u okolini manastira @i~e.88

Radi lak{eg obezbe|ivawa finansijskih sredstava za izvo-|ewe ekskurzija, pogotovu za u~e{}e siroma{nih u~enika, {kol-ske 1931/32. godine organizovan je „Ekskurzioni fond“.

U {kolskim analima ostale su zapisane brojne jednodnevne ivi{ednevne ekskurzije i poludnevni „pou~no-vaspitni“ izleti uokolinu grada. [kolske 1923/24. godine organizovana je osmodnevnaekskurzija za u~enike III i IV razreda na relaciji Kraqevo – Zaje~ar

194

_________________________

82 M. Simi}, Kraqevo 1941..., 9, 39, 46.83 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada do novog Zakona...“, 133; Q. P. Risti}, „OdZakona o sredwim {kolama...“, 147.84 Izve{taj Dràvne realne gimnazije za {kolsku 1934–1935. godinu, Kraqevo,1935, 60.85 Q. P. Risti}, „Od Zakona o sredwim {kolama...“, 171.86 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada do novog Zakona...“, 95.87 Isto, 100.88 Isto.

– Negotin – \erdap – Beograd – Novi Sad – Kraqevo, a naredne {kol-ske godine i{lo se u posete Kru{evcu, Aleksincu, Ni{u i Uìcu.89

U skladu sa odredbama Zakona o sredwim {kolama od 31. av-gusta 1929. godine, po kome se |a~ke ekskurzije „imaju smatratikao nastavni deo {kolskog rada“ i po kome svako odeqewe „morabiti najmawe ~etiri puta izvedeno na poludnevnu ekskurziju, a pomogu}stvu jednom na ceo dan“, {kolske 1929/30. godine izvo|ene sujednodnevne ekskurzije u Trstenik i Qubostiwu, â~ak i Qubi},Kragujevac, Ibarsku klisuru i trodnevna „nau~na“ ekskurzija uNi{ i Belu Palanku.90 Krajem {kolske 1935/36. godine kraqeva~-ki gimnazijalci bili su u poseti prestonici, obi{av{i pri tomEtnografski i Muzej kneza Pavla, Narodno pozori{te, spomenikKnezu Mihailu, most Kraqa Aleksandra i Kalemegdan, posetiv{iuzgred Top~ider i Zemun. Tokom ove godine i{lo se i u pohode ma-nastirima u Ov~arsko-kablarskoj klisuri: Blagove{tewu, Vave-dewu, Nikoqu i Svetoj trojici.91

Dobar deo svr{enih gimnazijalaca svoje {kolovawe nasta-vqao je na nekom od doma}ih univerziteta, ponajvi{e u Beogradu,Skopqu i Subotici, a pojedinci kojima je materijalna situacijato omogu}avala, duhovne i intelektualne horizonte {irili su navisoko{kolskim institucijama u inostranstvu – Francuskoj, ê-hoslova~koj, [vajcarskoj, Austriji i Nema~koj.

POQOPRIVREDNA [KOLA

Iako ratna pusto{ewa tokom okupacije 1915–1918. godinenisu mimoi{la nijednu vaspitno-obrazovnu instituciju u Kraqe-vu, ~ini se da je najve}a razarawa doìvela „[kola za sto~arstvoi planinsko gazdovawe“, osnovana 1882. godine. Najteì gubicibili su, svakako, qudski. Naime, vi{e od 50 u~enika i ve}ina na-stavnika nisu imali sre}e da do~ekaju slobodu i vrate se u svoju{kolu. [kolska zgrada i internat su, iako pretvoreni uaustrougarsku vojnu bolnicu, pretrpeli ozbiqna o{te}ewa, a in-ventar, bogate kabinetske zbirke i obimna biblioteka, u kojoj sejo{ 1911. godine nalazilo 1.302 naslova, potpuno su uni{teni.92

Zgrada mlekare sazidana neposredno pred Prvi svetski rat na„Ravnom gaju“, bila je potpuno ruinirana, tako da je morala bitiporu{ena, a nove ma{ine za preradu mleka nabavqene u Austriji

195

_________________________

89 Isto, 118, 121.90 Q. P. Risti}, „Od Zakona o sredwim {kolama...“, 141.91 Izve{taj Dràvne realne gimnazije u Kraqevu za {kolsku 1935–1936. godinu,Kraqevo, 1936, 35–36.92 Milomir Jovanovi} – Bogomir Mihajlovi}, 100 godina Poqoprivredne {koleu Kraqevu (1882–1982), Kraqevo, 1983, 198.

i Nema~koj okupator je prilikom povla~ewa odneo. Uni{teni sui staklena (botani~ka) ba{ta i p~elarnik sa 50 ko{nica i kom-pletnim priborom za p~elarewe, a {kolska ekonomija (wive, ba-{ta, vo}wak, gradine, ogledno poqe) zarasla je potpuno u korov.93

Nakon obavqawa najnu`nijih opravki {kolskih prostorija i interna-ta, {kola je otpo~ela sa radom 10. februara 1920. godine.94 Tokom {kol-ske 1920/21. godine obnovqeni su botani~ka ba{ta i ogledno poqe, a do1922. godine osposobqeni su meteorolo{ka stanica i mlekara.95

Kako je {kolsku zgradu Op{tina, koja je bila wen vlasnik,nameravala da ustupi za sme{taj Gimnazije, a imaju}i u vidu i uda-qenost {kolskog imawa na Ravnom gaju od we, nadle`ni u Mini-starstvu poqoprivrede odlu~ili su da odobre sredstva za izgradwunove zgrade na Ravnom gaju. Tri godine nakon polagawa kamena te-meqca 29. oktobra 1924. godine, objekat je zavr{en i {kola i in-ternat su, po~etkom 1928. godine, preseqeni iz centra grada.96 Sa-gra|eno je i {est paviqona za stanovawe nastavnika i spratnazgrada za {kolskog upraviteqa.97

Sme{teno na uzvi{enom platou zapadno od gradskog sredi-{ta, velelepno {kolsko zdawe dominiralo je okolinom. Sa~iwa-vali su ga suteren, prizemqe i sprat, tj. 56 prostorija (u~ionice,kabineti, prostrana aula), a u potkrovqe su sme{tena dva velikarezervoara za vodu, koja je pumpama iz Ibra izbacivana u wih. To-kom ~etvrte decenije pro{loga veka na Ratarskom imawu, kako jezbog {kole bio prozvan kompleks Ravnog gaja, izgra|eni su jo{ i:staja za 50 kowa, staja za 200 goveda, staja za 50 grla tzv. radne sto-ke, staja za 100 sviwa i niz mawih sli~nih objekata, ure|en je parkpovr{ine oko devet hektara, zasa|ena borova {uma, drvoredi vo-}aka i, du` puteva i staza, „ìva ograda“.98

196

_________________________

93 Isto, 69.94 Upis u poqoprivredne {kole, „Selo“, 8. II 1920, 3. 95 M. Jovanovi} – B. Mihajlovi}, 100 godina..., 71.96 U temeqe zgrade uzidana je, na pergamentu ispisana poveqa, koja je glasila: „Danas29. oktobra 1924. godine pod vladom W. V. Kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a, Mini-stra Poqoprivrede i Voda Dr Fran Kulovca i Ministra Finansija Dr MehmedaSpahe, a na energi~no zauzimawe qubiteqa poqoprivrede i narodnog poslanika sre-za ì~kog g. Petra Bogavca i u prisustvu gra|anstva, nastavnika i u~enika, posta-vqa se kamen-temeqac za novu {kolsku zgradu Niè Poqoprivredne {kole koja jeovde otvorene ukazom od 29. juna 1882. godine i koja je za sada privremeno sme{tenau zgradama op{tine kraqeva~ke.“ – IAK, Poqoprivredna {kola „Dragoslav Boga-vac“ – Kraqevo 1882–1979, Kwiga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole zasto~arsko i planinsko gazdovawe 1920–1925. g., Zapisnik sednice od 24. X 1924.97 Radove na izgradwi ovih objekata izvodilo je gra|evinsko preduze}e inèwe-ra \or|a Ojdrovi}a iz Beograda. – AJ, 62, 1470, Dopis Ministarstva gra|evinaOkru`noj gra|evinskoj sekciji â~ak, 21. IV 1926; Dopis Okru`ne gra|evinskesekcije â~ak Gra|evinskoj direkciji Kru{evac, 29. VIII 1928.98 M. Jovanovi} – B. Mihajlovi}, 100 godina..., 190–191.

Zgrada Poqoprivredne {kole na Ravnom gaju

Niè poqoprivredne {kole, u koje je spadala i kraqeva~ka,predstavqale su poseban vid stru~nih {kola. Namewene, pre svega,seqa{tvu kao najbrojnijoj socijalnoj kategoriji tada{weg jugoslo-venskog dru{tva, imale su zadatak da pruè osnovna teorijska iprakti~na znawa iz pojedinih poqoprivrednih grana. Teè}i stva-rawu modernog poqoprivrednog proizvo|a~a koji bi, znawem i ra-dom, mewao svoje okruèwe, ~ine}i ga kulturnijim i bogatijim, dr-àvne vlasti pridavale su ovim {kolama veliki kulturni zna~aj.99

Rad i razvoj {kole zavisili su umnogome od finansijskihsredstava. U periodu od oslobo|ewa do 1928. godine o wenim mate-rijalnim izdacima staralo se Ministarstvo poqoprivrede, iz ~i-jih buxetskih sredstava su obavqane rekonstrukcije objekatastradalih tokom rata i izgra|en {kolski kompleks na „Ravnom ga-ju“. Prelaskom na finansirawe iz skromnog buxeta Ra{ke samou-pravne oblasti {kola se, usled oskudnog i neredovnog prilivanov~anih dotacija, na{la u te{kom poloàju. Sre}om, nakon dvegodine, obrazovawem banovina, ona je dobila status banovinskepoqoprivredne {kole Moravske banovine, ~ija uprava je iskazalaveliko razumevawe za wenu delatnost. Iz banovinskih fondova{kola se izdràvala do 1. januara 1941. godine, kada je, nakon svr-stavawa u rang sredwih {kola, brigu o wenom radu preuzelo Mi-nistarstvo poqoprivrede.100

U periodu od 1920. do 1941. godine {kola je, u skladu sa izme-nama koncepcije i profila obrazovawa, nekoliko puta mewalaime. Obnoviv{i rad kao „[kola za sto~arstvo i planinsko gazdo-

197

_________________________

99 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929–1941, kw. II,Beograd, 1996, 176.100 M. Jovanovi} – B. Mihajlovi}, 100 godina..., 246.

vawe“ (1919–1925) {kolske 1925/26. godine ona je preimenovana u„Sto~arsko-ratarsku {kolu“, da bi, u sklopu dràvnih naporausmerenih ka poboq{awu sto~arstva i proizvodwe mleka, 1932.godine bila transformisana u „Sto~arsko-mlekarsku {kolu“. Sobzirom na male kapacitete sredwih poqoprivrednih {kola uVaqevu i Bukovu kod Negotina, koji su bili nedovoqni za ozbiq-niji privredni i kulturni napredak srpskog sela, na predlog Mi-nistarstva poqoprivrede, ukazom Kraqevskog namesni{tva od 17.novembra 1940. godine, nià „Sto~arsko-mlekarska {kola“ prera-sla je u „Sredwu poqoprivrednu {kolu“.101

Nastavni planovi i programi i duìna trajawa {kolovawasaobraàvani su koncepcijskim izmenama {kolskog profila.102 Ka-ko wihove promene nije pratilo izdavawe novih uxbenika, u~enicisu bili prinu|eni da tokom predavawa prave bele{ke. Osim kabi-netske nastave, zna~ajan deo nastavnog procesa bio je posve}enprakti~nom radu na {kolskoj ekonomiji. Pod budnim nadzorom na-stavnika i pomo}nog osobqa („praktikanata“) u~enici su ulazili utajne savremenog sto~arstva, ìvinarstva, p~elarstva, uzgajawa po-vrtarskih, ratarskih, vo}arskih i vinogradarskih kultura, tehno-logije prerade mleka, sticali osnovna znawa iz veterinarstva itd.

Radom {kole rukovodili su upraviteq i nastavni~ki savet.Prvi poratni upraviteq bio je Milorad Paleta{evi}, kome pri-padaju najve}e zasluge za wenu uspe{nu obnovu i dinami~ni raz-voj.103 Nasledio ga je 1936. godine Branimir Popovi}, a 1937. godi-ne Uprava Moravske banovine za upraviteqa je postavila Milo-rada Boòvi}a.104 Profesori ove {kole uìvali su veliki ugled

198

_________________________

101 U periodu od {kolske 1927/28. do 1937/38. godine, pri {koli je radila i jednogodi-{wa „Pletarska {kola“, u kojoj su sticana znawa i ve{tina izrade raznih predme-ta od vrbovog pru}a. Poha|ali su je, osim u~enika koji su to èleli, na posebno or-ganizovanim kursevima i mnogi Kraqev~ani i ìteqi obli`wih sela. – Isto, 93.102 Do kraja 1922. godine nastava u „[koli za sto~arstvo i planinsko gazdovawe“trajala je tri godine, da bi u periodu do wene transformacije u „Sto~arsko-ra-tarsku“ bila skra}ena na dve i po, a kasnije „s ciqem da se svr{eni u~enici za-drè na svojim imawima, a mawe orjenti{u na dràvnu slu`bu i ~inovni~ki po-ziv“ na svega dve godine. – Isto, 74.103 Milorad Paleta{evi} je ro|en 1885. godine u Krnulama kod [apca u u~iteq-skoj porodici. Kao diplomirani agronom Visoke poqoprivredne {kole u Laj-pcigu (Nema~ka) svoje prvo zaposlewe prona{ao je 1910. godine u {aba~koj poqo-privrednoj {koli. Nakon u~e{}a u Drugom balkanskom ratu, 1914. godine posta-vqen je za suplenta „[kole za sto~arstvo i planinsko gazdovawe” u Kraqevu, dabi uskoro bio preme{ten za v. d. direktora novoformirane Poqoprivredne{kole u Skopqu. Nakon Prvog svetskog rata u kome je kao dobrovoqac u~estvo-vao na Solunskom frontu, imenovan je za v. d. upraviteqa kraqeva~ke poqopri-vredne {kole. Tokom 1921. godine kra}e vreme radio je kao sekretar Ministar-stva poqoprivrede i voda, nakon ~ega je ponovo vra}en u Kraqevo, i na du`nostiupraviteqa ostao do smrti 1936. godine. – Isto, 407.104 Isto, 414–415.

u gradu i, naro~ito, na seoskom podru~ju. Aktivno su u~estvovaliu radu „Poqoprivredne podruìne sreza ì~kog“, radili na una-pre|ewu poqoprivrednog zadrugarstva, prire|ivali razna preda-vawa, te~ajeve, priredbe i druge kulturne manifestacije, unapre-|uju}i tako kulturni i privredni nivo sela.

Prvenstvo upisa imali su sinovi seqaka ~iji zemqoposed jebio ve}i od pet hektara. Pre no {to bi postali pitomci ove {ko-le kandidati su morali najpre da zavr{e petomese~ni pripremnite~aj i poloè prijemni ispit. [kolska godina otpo~iwala je 1.oktobra, a zavr{avala se polagawem „godi{wih razrednih ispi-ta“ iz svih stru~nih predmeta u drugoj polovini avgusta. Sasta-vqeni iz usmenog i prakti~nog dela, oni su bili svojevrsna smo-tra na kojoj su demonstrirana postignu}a u nastavi. Propra}eniprire|ivawem poqoprivredne izlo`be, predstavqali su jedin-stveni doga|aj kojem su prisustvovali mnogobrojni gosti iz grada,ìteqi sela @i~kog sreza i predstavnici seoskih op{tina iz ko-jih su poticali u~enici.105

Kao poseban vid podsticaja za „{to uspe{nije u~ewe i drugedelatnosti“ postojala je praksa nagra|ivawa u~enika koji su to-kom {kolovawa postizali odli~an ili vrlo dobar uspeh i iskaza-li „priqe`nost i primerno vladawe“. Nagrade su dodeqivane uvidu rasnih grla stoke ili ìvine, poqoprivrednih ma{ina ialatki, sadnica vo}a i stru~ne literature.106

Posebno va`na vaspitna uloga pripadala je {kolskom inter-natu u kome su stanovali svi u~enici, bilo da su dràvni pitomciili su pla}ali {kolarinu. Dràvni pitomci su, stupawem u inter-nat, osim besplatne ishrane i ogreva, dobijali i dva kompleta ode-}e, tzv. radno i paradno odelo, koja su bila jednoobrazna za sve u~e-nike.107 Dok se {kola nalazila u centru grada, wegov kapacitet bioje 70-80 u~enika, a prelaskom u novu zgradu na „Ravnom gaju“ pove-}an je na 100. Svaki pitomac imao je svoj krevet, sto, stolicu, ogr-ta~ za no}ni izlazak, pe{kir, ogledalo, dve ~etke, papu~e itd.

Naro~ita pa`wa posve}ivana je disciplini i ~isto}i koja jebila „besprekorna“.108 Ulogu vaspita~a vr{ili su nastavnici, a

199

_________________________

105 Isto, 90–91.106 Ilustracije radi, najboqi u~enik u generaciji upisanoj {kolske 1929/30. godi-ne, Milovan Kovanxi} iz Doweg Stupwa (Rasinski srez), nagra|en je mu{kim te-letom i kwigama „Vo}arstvo“ i „Vinogradarstvo“, a drugonagra|eni BorisavMilenkovi} iz Poslona (Raàwski srez) dobio je zapat sviwa, par jagwadi ikwige „Vo}arstvo“ i „Vinogradarstvo“. – Isto, 101.107 „Paradno“ odelo imalo je izgled planinarske no{we i sastojalo se od: panta-lona „pumparica“, cokula „gojzerica“, zatvorenog sakoa vojni~ke forme, kravatei ka~keta sa jednim do tri {irita, zavisno od razreda koji je u~enik poha|ao. No-{eno je prilikom izlazaka u grad i na va`nijim sve~anostima. – Isto, 203.108 Isto, 204.

u~enici su imali obavezu deùrawa u {koli, ba{ti, vo}waku, vino-gradu, trpezariji, p~elarniku i podrumu. Disciplina, „koja je pod-se}ala na disciplinu kadetskih {kola“, podrazumevala je ustajaweu letwim danima u 430h a u zimskim u 5h. Sve do pove~erja u 22h u~eni-ci su bili angaòvani u nastavi, na prakti~nom radu, u~ewu i dru-gim aktivnostima. Wihove du`nosti bile su: „da po{tuju profeso-re i ~inovnike i da se pokoravaju wihovim nare|ewima“, „da se pa-`qivo odnose prema gostima i da sa wima razgovaraju“, „da sti~upoqoprivredno obrazovawe i da se staraju da sluè na ~ast [ko-li“, „da sami name{taju krevete, pospremaju prostorije i donose vo-du za pi}e“, „da se dobro me|usobno odnose i ̀ ive kao bra}a“, „da ~u-vaju svoje stvari, obu}u i da ih ~isto drè“.109 Nedeqom i u dane ver-skih praznika bilo je obavezno prisustvo bogosluèwima, a neki odu~enika su i pevali u horu pri hramu Silaska Svetog duha.110

Pri susretu sa nastavnicima ili nekom starijom osobom po-zdravqano je skidawem kape. U grad, „na korzo“, u~enici su izlazi-li subotom i nedeqom uve~e, i ponekad ~etvrtkom, pri ~emu se mo-ralo {etati samo sa svojim {kolskim drugovima. Tokom letwihdana, uz nadzor vaspita~a, i{lo se na neku od ibarskih plaà.111

Kr{ewe strogih disciplinskih pravila bilo je o{tro ka-`wavano, naj~e{}e kaznom dvodnevnog ili trodnevnog zatvora, a uslu~aju teìh prekr{aja izricana je i mera otpu{tawa iz {kolesa gubitkom prava na nastavak {kolovawa u nekoj drugoj {koliistog tipa. Primera radi, u~enik M. Bogdanovi} ka`wen je jer je„javno pu{io duvan“, M. Radovi} i V. Radevi} su „uhap{eni“ zbogme|usobne tu~e u trpezariji, I. Tatar~evi}, A. To{i}, M. Leposa-vi} i Q. Jovanovi} „zaradili su zatvor“ jer su „dobiv{i dozvolu zaizlazak u varo{ oti{li u kafanu i pili“, a K. Filipovi} je „kaoopasan po {kolu“ isteran „iz svih Niìh i Specijalnih poqopri-vrednih {kola Moravske banovine“, zbog toga {to su on i B. Ne-{i}, kao {kolski redari, „tukli {kolske sviwe tako da su dva na-zimeta, po nalogu veterinara morala biti zaklana jer su tako jakoudarana da ne mogu ostati u ìvotu. Filipovi} je sem tog zaklaojedno odraslo prase bez da je koga pitao“. Na spisku krivica ~estesu bile i sitne kra|e, bespravni izlasci u grad, kockawe, nemaranodnos prema imovini i higijeni, „tumarawe po varo{i“ i sl.112

Tokom 1921. godine osnovana je kulturno-literarna druìna„Srpska nada“, s ciqem „da se zajedni~ki u~i ~itawu korisnih

200

_________________________

109 Isto, 75.110 Isto.111 Isto, 76.112 IAK, Poqoprivredna {kola „Dragoslav Bogavac“ – Kraqevo 1882–1979, Kwi-ga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdo-vawe 1920–1925. g.

kwiga i listova doma}ih i stranih, da se obra|uju pojedine lekci-je iz nauke, prevode pou~ni predmeti od ~uvenih pisaca, da je i svo-je mlade snage oku{aju“. U sklopu we ustrojena je biblioteka, akra}e vreme izdavan je i mese~ni list „Venac“, koji je umnoàvanprepisivawem. Naziv Druìne uskoro je promewen u „Ratar“, aprelaskom u novu {kolsku zgradu, 1928. godine, i biblioteka jepreimenovana u ~itaonicu „Plug“, ~iji kwi`ni fond su sa~iwa-vala dela Domanovi}a, Nu{i}a, Veselinovi}a, Rankovi}a, Tol-stoja, Dostojevskog, Igoa, Verna, Londona, Travena, razni ~asopi-si, listovi i sl. Weni ~lanovi bili su i mnogi Kraqev~ani.113 Uorganizaciji „Pluga“ odràvane su ve~eri poezije na kojima su seu~enici oprobavali u pisawu i recitovawu, prire|ivana raznapou~na predavawa i sl. Pri Druìni je delovala i muzi~ka sekci-ja koja je, osim svirke na {kolskim proslavama i igrankama, u~e-stvovala na brojnim priredbama u varo{i i, posebno, prilikomgodi{wih skup{tina zemqoradni~kih zadruga, na seoskom pod-ru~ju @i~kog sreza.114

Svake godine organizovana je stru~na ekskurzija za u~enikezavr{nog razreda kako bi se „upoznali o~igledno sa svima grana-ma poqoprivrede i poqoprivredne industrije“.115 Prva poslerat-na ekskurzija izvedena je u periodu od 28. jula do 13. avgusta 1922.godine. Prema planu, u~enici su imali obi}i {e}eranu u ]upri-ji, sto~ni zavod u Dobri~evu, pivaru Mihaila Kosovqanina, kla-nicu „Klefi{“ lozni rasadnik, internat i imawe poqoprivredne{kole u Jagodini, magacine Srpskog poqoprivrednog dru{tva iSaveza srpskih zemqoradni~kih zadruga u Beogradu, ekonomiju ifabriku za preradu poqoprivrednih proizvoda u Top~ideru, Fru-{kogorske manastire, novosadsku svilaru, poqoprivredno dobrou Kara|or|evu, Kosan~i} („gde }e se u~enicima pokazati gajewepirin~a i drugih biqaka na tom dobru“), Sentoma{ („koji je opko-qen velikim naprednim i modernim srpskim dobrima“), Niù po-qoprivrednu {kolu u Adi, „jednu od na{ih najboqih povrtarskih{kola“ u Subotici, ~uvene ribwake u Somboru i Apatinu, Osijek,Beqe („dràvno dobro gde se ima videti puterana, mlekara i fa-brika {e}era“), Vinkovce, Nu{tar, opitnu stanicu za selekcijubiqaka u Rumi, kazneni zavod u Sremskoj Mitrovici, {aba~ku po-qoprivrednu {kolu, Obrenovac, Vaqevo („Poqoprivredna stani-ca i weno imawe“), Gorwi Milanovac („okolinu koja je bogati vo-

201

_________________________

113 Prema nekim podacima, do 1941. godine ona je prikupila oko 3.500 kwiga. – M.Jovanovi} – B. Mihajlovi}, 100 godina..., 198.114 Isto, 74, 271.115 IAK, Poqoprivredna {kola „Dragoslav Bogavac“ – Kraqevo 1882–1979, Kwi-ga zapisnika sednica nastavni~kog zbora [kole za sto~arsko i planinsko gazdo-vawe 1920–1925. g., Zapisnik od 10. III 1922.

}arski kraj“), Takovo i lozni rasadnik i „ostale poqoprivredneustanove“ u â~ku.

Od 1. do 10. jula 1934. godine izvedena je ekskurzija na rela-ciji Kraqevo – Kragujevac – Beograd – Pan~evo – Vr{ac – BelaCrkva – Smederevo – Poàrevac – Qubi~evo – Prahovo – Zaje~ar– Para}in – ]uprija – Kru{evac – Kraqevo, a 1936. godine orga-nizovano je dvanaestodnevno putovawe relacijom: Kraqevo – Kra-gujevac – Beograd – Novi Sad – Subotica – Pali} – Be~ej – Petro-varadin – Kovin – Smederevo – Trnovo – Negotin – Bukovo – Zaje-~ar – Para}in – ]uprija – Jagodina – Stala} – Kraqevo.116

U leto 1938. godine, pod vo|stvom profesora Vasilija Vaso-vi}a, u~enici su i{li na ekskurziju u Dubrovnik i Kotor. Pri po-vratku u Sarajevu su „razgledali poqoprivredne ustanove“, a u Se-vojnu obi{li „Poqoprivrednu sto~arsku {kolu“.117

@ENSKA ZANATSKA [KOLA

@ensku zanatsku {kolu, prosvetnu ustanovu u kojoj su èn-ska deca „obrazovana za dobre doma}ice, majke i pored toga obu~a-vale su se u raznim radovima za doma}u potrebu“, Kraqevo je dobi-lo 20. oktobra 1892. godine – trinaest godina nakon otvarawa pr-ve {kole ovog tipa u Srbiji – beogradske „@enske radeni~ke {ko-le“.118 Do izbijawa Prvog svetskog rata u wenim klupama sme{te-nim u objektu koji je Upravi „Kraqevske ènske podruìne“ bes-platno ustupio na kori{}ewe biv{i predsednik op{tine Kra-qevske Jovan Sari}, sticale su znawa i umewa iz oblasti ènskograda ({ivewa, krojewa, vezewa i sl.) 22 generacije devojaka izKraqeva i ostalih mesta @i~kog sreza. Usled ratnih okolnostinastava je obustavqena, da bi, zahvaquju}i angaòvawu i napori-ma ~lanica „Kraqevske ènske podruìne“, pod ~ijim okriqem je{kola i oformqena, bila obnovqena 1. septembra 1919. godine.119

Tokom okupacije {kolska imovina (u~ila, {iva}e ma{ine,alat, |a~ki radovi, ti{qeraj za {kolsku zgradu koja je do okupa-cije bila ozidana i stavqena pod krov, kwi`nica i sl.) opqa~ka-na je, {to je umnogome oteàvalo normalan po~etak rada. Ako seovome dodaju finansijska oskudica i nemawe podesnog objekta za

202

_________________________

116 M. Jovanovi} – B. Mihajlovi}, 100 godina... 96.117 Ekskurzija |aka Niè Poqoprivredne {kole u Kraqevu, „Narodna samoupra-va“, 8. VII 1938, 2.118 Doma}ica – organ @enskog dru{tva i wegovih podruìna u spomen proslave25-godi{wice @enskog dru{tva 1875–1900, Beograd 1900, 59; Svetlana Stefano-vi}, „Doma}ica – organ Beogradskog ènskog dru{tva i wegovih podru`nica(1921–1941)“, Istorija 20. veka, 1, Beograd, 1998, 89.119 AJ, 65, 1682–2742, Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podruìne“ Ministar-stvu trgovine i industrije, 18. XI 1919.

izvo|ewe nastave, sumorni ambijent u kome je nastavni proces u{koli zapo~et bio je potpun.120 Problem neadekvatnog sme{tajnogprostora optere}ivao je rad {kole do 1921. godine, kada je, zahva-quju}i nov~anoj pomo}i Ministarstva trgovine i industrije u iz-nosu od 25.000 dinara, {kolska zgrada ~ija je izgradwa zapo~eta1914. godine, zavr{ena.121 Ipak, usled velikog interesovawa zaupis u ovu {kolu, ve} nakon nekoliko godina problem prostoraponovo je do{ao u prvi plan. Re{ewe je na|eno u nadzi|ivawu dru-gog sprata tokom 1930. godine, pa je tako zgrada sme{tena na ugluulica Kneza Lazara i Hajduk Veqkove, prema izve{taju upravite-qa {kole Hristifora Vasovi}a, „raspolagala sa osam odaja i dvapredsobqa. U~ionica ima dve, odvojenih pokretnim zidovima, teiste po potrebi mogu posluìti i kao velike sale“122. U ovomobjektu sme{tena je i Uprava „Kraqevske ènske podruìne“, apojedine prostorije izdavane su pod zakup „Francusko-jugosloven-skom klubu“ i op{tinskoj upravi, najpre za sme{taj Zabavi{ta, apotom i nekih odeqewa Osnovne {kole.123

@enska zanatska {kola imala je, po „Zakonu o @enskim za-natskim {kolama“ od 30. marta 1922. godine, status poludràvneprodu`ne zanatske {kole.124 Ministarstvo trgovine i industrijepostavqalo je i pla}alo prinadle`nosti nastavnom osobqu, dava-lo subvencije za materijalne nabavke i propisivalo nastavne pla-nove i programe, dok se Uprava „Kraqevske ènske podruìne“ izsopstvenih sredstava brinula o ogrevu, osvetqewu i snosila tro-{kove odràvawa higijene. „Uredbom o prenosu poslova od Drà-ve na oblasti“ od 26. novembra 1927. godine, @enska zanatska {ko-la stavqena je pod nadle`nost Ra{ke samoupravne oblasti, da bive} „Zakonom o podeli Kraqevine na upravna podru~ja“, od 3. ok-

203

_________________________

120 U nizu molbi i dopisa koje je Uprava „Kraqevske ènske podruìne“ upu}ivalaMinistarstvu trgovine i industije tokom prve polovine 1919. godine traèna je ifinansijska pomo} radi dovr{etka {kolskog objekta i nabavke alata i u~ila. Ujednoj od wih se kaè: „@eqa je i voqa ~lanica da u~ine sve i porade na ponovnompodizawu {kole. Umoqavaju Ministarstvo trgovine i industrije da {kolsku zgra-du dovr{i i da stavi Upravi na raspoloèwe barem 2 {iva}e ma{ine, a sve osta-lo }e Uprava svojim radom u~initi i nabaviti.“ – Isto, Dopis predsednice „Kra-qevske ènske podruìne“ Ministarstvu trgovine i industrije, 7. IV 1919.121 Isto, Izve{taj Uprave „Kraqevske @enske Podruìne“ Ministarstvu trgo-vine i industrije, 6. VI 1921; Dopis Uprave „Kraqevske ènske podruìne“ Mi-nistarstvu trgovine i industrije, 25. I 1922. 122 Isto, Izve{taj upraviteqa @enske zanatske {kole Hristifora Vasovi}a Iodeqewu Kraqevske Banske Uprave Moravske banovine, 10. XI 1930.123 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske ènske podruìne“, Zapisnik sed-nice od 4. X 1934.124 Poludràvne zanatske {kole osnivane su kao ustanove Ministarstva trgovi-ne i industrije, s jedne, i ènskih korporacija, s druge strane. – „Slu`bene no-vine Kraqevine SHS“, 15. V 1922.

tobra 1929. godine, nadzor nad wenim radom preuzele prosvetnevlasti Moravske banovine.125

Po~etkom 1935. godine postojala je inicijativa da ona u pot-punosti postane banovinska {kola, ali je, postupaju}i po in-strukcijama „Beogradske ènske podruìne“, Uprava „Kraqevskeènske podruìne“ to odbila.126

Radom {kole rukovodila je, uz pomo} [kolskog odbora,predsednica „Kraqevske ènske podruìne“.127

U @ensku zanatsku {kolu upisivane su svr{ene u~eniceosnovne {kole starije od 12 godina. U sklopu we radile su trogo-di{wa Nià ènska zanatska {kola i dvogodi{wa Produ`naènska zanatska {kola. Na kraju Niè polagao se „stru~ni is-pit“, a krunu {kolovawa u Produ`noj ènskoj zanatskoj {kolipredstavqao je „ispit spremnosti“.128 Ispitima su prisustvovali,osim izaslanika Ministarstva trgovine i industrije, ~lanice„Kraqevske ènske podruìne“, |a~ki roditeqi, predstavnicihumanih i strukovnih udruèwa i „zainteresovano gra|anstvo“.Saop{tavawe uspeha obavqano je, naj~e{}e, na Vidovdan kada jeorganizovana i trodnevna izlo`ba u~eni~kih radova. Najboqeu~enice nagra|ivane su ode}om, obu}om, kwigama, nov~anim nagra-dama, a ponekad je jedna od wih dobijala i stipendiju za nastavak{kolovawa na Vi{oj ènskoj zanatskoj {koli u Beogradu.129

Nastavni proces u prvim poratnim godinama odvijao se po„Pravilima o radu @enske zanatske {kole“ iz Beograda, a izu~a-vani su slede}i predmeti: beli vez, {areni vez, krojewe i {ivewebelog rubqa, krojewe i {ivewe ènskih haqina, nauka hri{}an-ska, srpski jezik, ra~un i zemqopis sa istorijom.

Nastavni plan i program po kome se nastava odvijala krajem20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, prikazan je u narednim ta-belama:

204

_________________________

125 Qubica Kneèvi}, @enska zanatska stru~na nastava, „Glasnik stru~ne nasta-ve“, 1, Beograd, 1929, 167.126 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske ènske podruìne“, Zapisnik sed-nice od 14. II 1935.127 Du`nost upraviteqice po~etkom pete decenije pro{log veka vr{ila je Ilin-ka Ili}, a ~lanice Odbora bile su „stru~ne u~iteqice rada“ Persida Mihajlo-vi} i Radmila Popadi}-Nikoli} i predstavnice „Kraqevske ènske podruìne“Ifigenija Sotirovi} i Milica Kneèvi}. – Izve{taj o radu @enskih zanat-skih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940–1941. godini, Ni{, 1941, 38.128 Q. Kneèvi}, @enska zanatska stru~na…, 170.129 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske ènske podruìne“, Zapisnik sed-nice od 22. 7. 1923; Zapisnik sednice od 18. 6. 1931; Zapisnik sednice od 20. 6. 1933.

NI@A @ENSKA ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored)

PRODU@NA @ENSKA ZANATSKA [KOLA (nedeqni raspored)

Prema: Q. Kneèvi}, @enska zanatska stru~na..., 168–169.

Stru~ne predmete predavale su „stru~ne u~iteqice rada“, aop{teobrazovne u~iteqi i nastavnici drugih mesnih prosvetnihustanova, za {ta su dobijali honorare.130 Neredovna isplata nadok-nada honorarnim nastavnicima, u nekoliko navrata dovodila je upitawe redovno odvijawe nastave.131 Sem toga, ~este promene „stru~-

NAZIV PREDMETARAZRED

SVEGAI II III

Kwigovodstvo 1 1 – 2Doma}e gazdinstvo 1 1 – 2Poznavawe materijala 1 1 – 2Higijena 1 1 – 2Prakti~ni rad i teorijsko crtawe 33 35 – 68Stru~no crtawe 2 2 – 4Pevawe 1 1 – 2Gimnastika 3 3 – 6Ve`bawe u izradi modela i dekorat. ure|ewu 2 – – 2Skice celokupne toalete po modelu i na lutki – 2 – 2

NAZIV PREDMETARAZRED

SVEGAI II III

Srpsko-hrvatski-slovena~ki jezik i krasnopis 3 3 2 8 Veronauka 1 1 1 3Ra~un 2 2 2 6Istorija sa geografijom 3 2 2 7Stru~no crtawe 3 4 4 11Teorija rada i prakti~ni rad 20 22 28 70Pevawe 1 1 1 3Gimnastika 3 3 3 9

205

_________________________

130 Tokom {kolske 1940/41. godine kao honrarni nastavnici, „od ~asa“, radili su:Milorad Jovi} (Srpski jezik), Radovan Vlaji} (Ra~unica), Jawa Aran|elovi}(Zemqopis sa istorijom), Van|el Baduqi (Dekorativno crtawe), dok je |akonDragoslav Danilovi} predavao veronauku „bez honorara“. – Izve{taj o radu@enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940–1941..., 38.131 Po~etkom 1925. godine Uprava „Kraqevske ènske podruìne“ obave{tavala jeMinistarstvo trgovine i industrije da „ni do danas nije primila odobrenu pomo}od 2400 dinara za isplatu honorarnih nastavnika za predmetnu nastavu, koji su pre-

nih u~iteqica rada“ oteàvale su potpunu realizaciju nastavnogplana i programa. Pored Negosave Pavlovi}, prve posleratne„stru~ne u~iteqica rada“, u {koli su u periodu 1919–1941. godineradile jo{ i: Persida Markovi}, Radmila Jovanovi}, Dinka Voda-novi}, Radojka Popovi}, Milica Jockovi}, Natalija @ivkovi},Branislava \or|evi}, Sofija Milovanovi}, Rosa Ili}, RadmilaPopadi}-Nikoli}, Du{anka Petrovi}, Nade`da Lazovi} i dr. Uzavisnosti od broja upisanih u~enica angaòvane su jedna, dve ilinajvi{e tri „stru~ne u~iteqice rada“, koje su prakti~ni deo nasta-ve izvodile na {iva}im ma{inama i }ilimarskim razbojima.132

Najve}i broj polaznica ove {kole bio je iz Kraqeva, ali bi-lo je i devoj~ica sa seoskog podru~ja @i~kog sreza. Po socijalnomporeklu najvi{e je bilo k}eri zemqoradnika, zanatlija, trgovaca,~inovnika, radnika i nadni~ara.133 Broj u~enica varirao je, kakoiz godine u godinu, tako i tokom same {kolske godine usled napu-{tawa nastave {to, na sre}u, nije imalo ve}eg uticaja na rad {ko-le. Broj upisanih u~enica u {kolu za neke od godina, moè se sa-gledati iz narednog tabelarnog pregleda:

Prema: AJ, 65, 1682–2742, Izve{taj Uprave„Kraqevske @enske Podruìne“ Ministar-stvu trgovine i industrije, 21. IV 1921. Isto,Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podruì-

ne“ Ministarstvu trgovine i industrije, 19. X1921. NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqev-ske ènske podruìne“, Zapisnik sednice od10. IX 1922. Isto, Dopis Uprave „Kraqevske

@enske Podruìne“ Ministarstvu trgovine iindustrije, 21. VII 1924. Isto, Dopis Uprave„Kraqevske @enske Podruìne“ Ministar-stvu trgovine i industrije, 14. X 1924. Isto,Dopis Uprave „Kraqevske @enske Podruì-ne“ Ministarstvu trgovine i industrije, 2. II

1926. Isto, Izve{taj „stru~ne u~iteqice“ Rad-mile Jovanovi} Ministarstvu trgovine i indu-

strije, 29. VI 1926. Isto, Izve{taj Uprave„Kraqevske @enske Podruìne“ Komesaru Ra-{ke oblasti, 22. X 1929. Boìdar ôrbi}, Ma-{inska tehni~ka {kola „14. oktobar“ Kra-

qevo 1945–1999, Kraqevo, 1995, 12.

{KOLSKA GODINA UPISANO

1919/1920 651920/1921 471921/1922 761922/1923 761923/1924 1101924/1925 1341925/1926 1401926/1927 971928/1929 531938/1939 1111939/1940 1061940/1941 71

206

________________________________________________________________________________________________________________

davali u na{oj zanatskoj {koli. Uprava izve{tava da je odobrena pomo} nedovoq-na da se nastavnici isplate ni za dva i po meseca u kojima su predavali. Stoga VasUprava u~tivo izve{tava da je predavawe predmetne nastave obustavqeno jer jeUpravi nemogu}e iz svoje kase ispla}ivati. Stoga moli da joj se naknadno otvorikredit u Finansijskoj upravi da bi isplatila honorare do sada i produìla hono-rarne ~asove iz ra~unawa i srpskog jezika.“ – AJ, 65, 1682–2742, Dopis Uprave„Kraqevske @enske Podruìne“ Ministarstvu trgovine i industrije, 9. II 1925.132 U godinama pred Drugi svetski rat @enska zanatska {kola je raspolagala sa {est {iva-}ih ma{ina, tri razboja „za tkawe pirotskih }ilima“ i jednom elektri~nom peglom. – Iz-ve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj 1940–1941..., 38.133 Isto, Izve{taj Uprave „Kraqevske @enske Podruìne“ Komesaru Ra{keoblasti, 22. X 1929.

U~enice @enske zanatske {kole u~estvovale su u mnogimkulturnim manifestacijama i humanitarnim akcijama organizo-vanim u Kraqevu i drugim mestima. Tako su po~etkom 1922. godineprikupqale dobrovoqne priloge za „rusku siro~ad“ i izgradwupravoslavne crkve u Sisku, u junu 1922. godine priredile su „kon-cerat“ u Mataru{koj Bawi, uo~i nove 1924. godine organizovalesu do~ek u okviru koga su izvedeni pozori{ni komad „Badwe ve~e“i „uspe{ne deklamacije u~enica“ i sl.134

Pri {koli je postojala priru~na nastavni~ka kwi`nica ~i-ji fond je oboga}ivan poklonima i kupovinom iz sopstvenih bu-xetskih sredstava. Sa~iwavali su ga, uglavnom, uxbenici i stru~-na literatura, poput „Zanatsko kwigovodstvo i zanatska kalkula-cija“, „Osnovi zanatske korespondencije“, „Eksperimentalna fi-zika“, „Ve{ta~ko krojewe“ i sl.135 U {kolskoj 1933/34. godini, ku-povinom „Sabranih dela“ Jovana Jovanovi}a Zmaja, formirana jei |a~ka kwi`nica koja je bila pretpla}ena na ~asopis „Deca i ro-diteqi“.136 [kolske 1940/41. godine u wenim policama nalazilo se305 dela.137 Od |a~kih udruèwa aktivno je delovao „PodmladakCrvenog krsta“, a, s ciqem obezbe|ivawa materijalnih osnova zaizvo|ewe ekskurzija, formiran je i „Ekskurzioni fond“.138

Pored obrazovne, posebna pa`wa nastavnog osobqa bila jeusmerena na vaspitnu komponentu nastave. „Pravilnik o du`nostiu~enica, wihovom vladawu u {koli i van we, poha|awu {kole iradu u {kolskoj radionici, ateqeu, pravdawu izostanaka, ka`wa-vawu i ostalom redu u @enskim zanatskim i ènskim stru~nimu~iteqskim {kolama“ propisivao je stroge norme koje su bileobavezuju}e za sve u~enice. „Pravilnikom“ je zabrawena „upotre-ba sredstava za ulep{avawe lica, kao i no{ewe svih nepotrebnihukrasa“, „skupqawe u gomile po ulicama i na javnim mestima ipravqewe nereda“, „zadràvawe na ulicama zimi posle 19, a letiposle 20 ~asova“, pose}ivawe pozori{ta, bioskopskih, cirkuskihi drugih predstava, svadbi i dnevnih zabava sa igrankom bez odo-brewa {kolske uprave, a posebno strogo sankcionisano je pu{ewe

207

_________________________

134 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske ènske podruìne“, Zapisnik sed-nice od 5. 3. 1922; Zapisnik sednice od 2. 7. 1922; Zapisnik sednice od 4. 12. 1923.135 AJ, 65, 1628–2742, Izve{taj Uprave „Kraqevske ènske podruìne“ Mini-starstvu trgovine i industrije, 2. VI 1920; isto, 10. V 1925. 136 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske ènske podruìne“, Zapisnik sed-nice od 9. V 1934.137 Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u {kolskoj1940–1941..., 38.138 U {kolskoj 1940/41. godini „Podmladak Crvenog krsta“ imao je 127 ~lanica iraspolagao gotovinom u iznosu od 916,20 dinara, a kapital „Ekskurzionog fonda“iznosio je 3.827,40 dinara. – Isto.

duvana. U~enice koje bi tokom {kolske godine napravile preko 30neopravdanih izostanaka iskqu~ivane su iz {kole, s tim da seubudu}e ne mogu upisati ni u jednu ènsku zanatsku {kolu.

Jedino uz prethodno odobrewe {kolske upraviteqice moglisu se prire|ivati „koncerti sa literarnim i muzi~kim programomi igrawem i pozori{ne predstave, i to samo dawu pod nadzorom na-stavnica i bez prisustva mu{karaca“.139 Primena nekih ograni~e-wa iz „Pravilnika“ izazivala je neretko proteste pojedinih |a~-kih roditeqa koji su smatrali da su ona neprimerena uzrastu i so-cijalnom statusu wihovih k}eri. Posebno je to bio slu~aj sa zabra-nom pose}ivawa zabava i {kole igrawa, oko ~ega je izbio spor iz-me|u {kolske uprave i poznatog trgovca Budimira Ili}a, ~ija}erka Smiqana je poha|ala @ensku zanatsku {kolu, dok je Drago-mir Rankovi} nakon udaqewa wegove }erke iz {kole, revoltiranoizjavio da woj „ta {kola i sve {to se u woj u~i nije ni potrebna“.140

Radovi u~enica ove {kole uìvali su veliku popularnostme|u gra|anima Kraqeva, a „[kola je vrlo lepo cewena u samommestu kao i u okolini Kraqeva“. O tome svedo~i i ~iwenica da suse, prilikom posete kraqa Aleksandra i kraqice Marije Kara-|or|evi} manastiru @i~i u junu 1922. godine, me|u poklonima ko-ji su im tom prilikom uru~eni od strane op{tinske uprave Kra-qeva, na{li i dva jastu~eta sa bo{~alucima, izra|eni u radioni-ci @enske zanatske {kole.141

TRGOVA^KA [KOLA „KRAQEVSKE TRGOVA^KE OMLADINE“

Va`na uloga u razvoju i unapre|ivawu kraqeva~ke trgovinei zanatstva, u smislu osposobqavawa stru~nih kadrova za te pro-fesije, pripadala je „nedeqno-prazni~noj“ „Trgova~koj {koliKraqevske trgova~ke omladine“, osnovanoj 1907. godine.142 Zadatakovog tipa {kole bio je da „teorijski i prakti~no upotpuwujestru~no obrazovawe trgova~kih u~enika i pomo}nika i da unapre-|uje wihovu spremu za privredna znawa“.143 U wenim klupama sta-sale su mnoge generacije docnijih uspe{nih kraqeva~kih trgova-ca i zanatlija, koji su svojom delatno{}u udarili snaàn pe~atovim privrednim granama grada na Ibru.

208

_________________________

139 Isto, 29. I 1922; Novica Petrovi}, Stru~ne {kole u Pirotu izme|u dva svet-ska rata (1919–1941), Pirot, 1998, 130.140 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske ènske podruìne“, Zapisnik sed-nice od 4. XII 1921; Zapisnik sednice od 19. III 1925.141 Isto, Zapisnik sednice od 1. VI 1922.142 AJ, 65, 1700–2770, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~-ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije, 23. X 1924.143 Zbirka propisa za stru~ne produ`ne {kole, Ni{, 1939, 11.

Obnova nastavnog procesa nakon Prvog svetskog rata naila-zila je, kao i u drugim kraqeva~kim vaspitno-obrazovnim insti-tucijama, na brojne pote{ko}e. U ratnom vihoru uni{teni su{kolski inventar i kwi`nica, a usled toga {to „nije imalo sta-rijih u~enika jer su u ratu propali“, {kolske 1919/20. godine for-mirani su samo I i II razred.144

Nastava se odvijala po planu i programu {kole „Beogradsketrgova~ke omladine“, propisanom 1. septembra 1912. godine.145 Izu-~avani su slede}i predmeti: kwigovodstvo, korespondencija, srp-ski jezik sa gramatikom, krasnopis, meni~no, trgova~ko i ste~aj-no pravo, trgova~ka ra~unica, ra~un i crtawe sa geometrijom, atokom {kolske 1920/21. godine izvo|ena je i nastava iz „vojnog ve-`bawa, gimnastike i pevawa“.146 [kolovawe polaznika ove {koletrajalo je ~etiri godine, a nastava je, sa fondom od pet ~asovadnevno, izvo|ena nedeqom i u dane praznika kada su trgova~ke izanatlijske radwe u kojima su |aci bili upo{qeni, bile zatvore-ne. Na kraju {kolske godine polagani su „godi{wi ispiti“, koji-ma su prisustvovali izaslanik Ministarstva trgovine i indu-strije, ~lanovi ispitnog odbora i „vi|eni trgovci i zanatlije“.147

Odli~ni i vrlo dobri u~enici IV razreda su prilikom podele sve-do~anstava nagra|ivani „odabranim trgova~kim kwigama“.148 Oniambiciozniji, {kolovawe su mogli nastaviti u dvogodi{woj Vi-{oj trgova~koj {koli.

[kola nije raspolagala sopstvenom zgradom pa je nastava orga-nizovana u prostorijama mesne osnovne {kole. Za nastavnike su an-gaòvani weni u~iteqi i ~inovnici pojedinih dràvnih nadle{ta-va i nov~anih zavoda, i za to bili nagra|ivani honorarima iz {kol-skog buxeta. Nastavni~ki kolegijum {kolske 1920/21. godine sa~iwa-vali su: Dragomir Rankovi}, kwigovo|a, koji je, osim {to je obavqaodu`nost upravnika, predavao kwigovodstvo i korespondenciju, Dra-gutin Krsmanovi}, sudija, izvodio je nastavu iz meni~nog i trgova~-

209

_________________________

144 Isto, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1920; Izve{taj predsednika Kraqev-skog trgova~kog udruèwa Ministarstvu prosvete, 5. VIII 1920.145 „Beogradska trgova~ka omladina“ je humano-patriotsko dru{tvo trgova~kogpomo}nog osobqa osnovano 14. decembra 1880. godine s ciqem da „unapre|ujetrgova~ku omladinu u moralnom i materijalnom pogledu“. O wegovoj delatnostividi vi{e: Mira Sofronijevi}, Humanitarna dru{tva u Srbiji, Beograd, 2003,27–51.146 Isto, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“Ministarstvu trgovine i industrije, 27. IX 1920; Izve{taj upravnika „Trgova~-ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije,26. VII 1924.147 Isto, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1925.148 Isto.

kog prava, Stojan Milivojevi}, u~iteq, podu~avao je |ake srpskom je-ziku i krasnopisu i ̂ edomir A}imovi}, u~iteq, predavao je trgova~-ku ra~unicu.149 Osim wih, nastavnici „Trgova~ke {kole Kraqevsketrgova~ke omladine“ u narednim {kolskim godinama bili su jo{ i:sudija Du{an Jovanovi}, u~iteqi Avram An|u{i}, Sima \or|evi} iTihomir Matovi} i kwigovo|a Aleksandar Maksimovi}.

BROJ UÊNIKA NA GODI[WIM ISPITIMA ZA NEKE OD GODINA

Prema: AJ, 65, 1700–2700, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kra-qevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije, 25.

VII 1920; isto, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgo-va~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije, 5. X 1921; isto,

Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1922; isto, Izve{taj uprav-nika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvutrgovine i industrije, 25. VII 1923; isto, Izve{taj upravnika „Trgova~-ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i in-dustrije, 26. VII 1924; isto, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kra-qevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovine i industrije, 25.VII 1925; isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Velimira Trifuno-

vi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 21. VI 1929.

Najvi{e problema u normalnom funkcionisawu „Trgova~ke{kole Kraqevske trgova~ke omladine“ poticalo je od hroni~nognedostatka finansijskih sredstava. [kola se izdràvala iz sred-stava „Kraqevske trgova~ke omladine“, {kolarine u~enika, dota-cija op{tinske uprave, mesnog zanatskog i trgova~kog udruèwa,pomo}i „produktivnih i plemenitih qudi“ i retkih skromnih sub-vencija Ministarstva trgovine i industrije.150 Od novca prikupqe-

{KOLSKA GODINA I RAZRED II RAZRED III RAZRED IV RAZRED SVEGA

1919/20. 31 13 – – 441920/21. 50 36 17 11 1141921/22. 49 35 17 11 1121922/23. 88 41 27 9 1651923/24. 72 44 22 21 1591924/25. 33 29 15 11 881926/27. – – – 9 91928/29. – – – 16 16

210

_________________________

149 Isto, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine”Ministarstvu trgovine i industrije, 27. IX 1920.150 Za {kolsku 1920/21. godinu Ministarstvo trgovine i industrije uputilo je{koli 1.000 dinara, dok je {kolske 1921/22. godine i ova simboli~na pomo} izo-stala. – Isto, Izve{taj upravnika „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~keomladine“ Ministarstvu trgovine i industrije, 25. VII 1922; Dopis Uprave „Kra-qevske trgova~ke omladine“ „Beogradskoj trgova~koj omladini“, 19. II 1923.

nog na ovaj na~in ispla}ivani su honorari nastavnicima, upravni-ku {kole i posluzi i nabavqan ogrev i kancelarijski materijal.Stoga je u prepisci {kolske uprave sa Ministarstvom trgovine iindustrije, kao i u izve{tajima ministarskih izaslanika na godi-{wim ispitima, stalno apelovano na nadle`ne u Ministarstvu da{kolu, {to je mogu}e vi{e, nov~ano pomognu.151 Tako je, sredinom ja-nuara 1924. godine, Ministarstvu poslat slede}i dopis: „Upravaove Omladine pozitivno je izve{tena da je â~anskoj Trgova~kojOmladini data pomo} za 1923/24. {kolsku godinu u din. 15.000, a ovojOmladini ni pet para, iako ova {kola ima ve}i broj |aka, vi{eodeqewa, pa prema tome i vi{e nastavnika, i ne moè da se na~uditako nejednakom i ma}ehinskom postupawu prema ovoj ustanovi.“152

Pote{ko}e u realizacijinastavnog plana i programa do-lazile su i od ~iwenice da su u{kolu upisivani u~enici kojisu prethodno svr{ili samo prviili drugi razred osnovne {ko-le, a bilo je i onih kojima je do-lazak u „Trgova~ku {kolu Kra-qevske trgova~ke omladine“predstavqao prvi ulazak u u~i-onicu, pa tako „dok je u~iteqjedne |ake u~io pismenosti, drugi su |aci dangubili“.153 Uprkosovom i sli~nim zapaàwima o mawkavostima nastave koja su u svo-jim izve{tajima iznosili izaslanici Ministarstva trgovine iindustrije, ipak je nagla{avano da „ova {kola potpuno odgovarasvome ciqu. Jer |aci koji je uredno zavr{e sti~u dobru pismenosti upoznavaju se sa onim stvarima koje treba da budu poznate svakomsavremenom trgovcu i zanatliji“ i da je „uspeh iz svih predmetapotpuno zadovoqavaju}i kao i ceo rad i pravac nastave koje su g. g.nastavnici te {kole uveli, ne uzimaju}i u obzir mali broj radnihdana te {kole“.154

211

Faksimil {tambiqa Trgova~ke {kole„Kraqevske trgova~ke omladine“

_________________________

151 Na sve ove sugestije iz Ministarstva su naj~e{}e odgovarali da „ovo Mini-starstvo, usled potpune buxetske nemogu}nosti, nije u stawu da se odazove zahte-vima Trgova~ke omladine u Kraqevu“. – Isto, Dopis Odeqewa za unutra{wu tr-govinu i trgova~ke ustanove Ministarstva trgovine i industrije Savezu Trgo-va~kih i Trgova~ko-zanatlijskih omladina, 26. III 1923.152 Isto, Dopis Uprave „Kraqevske trgova~ke omladine“ Ministarstvu trgovinei industrije, 10. I 1924.153 Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu tr-govine i industrije, 26. VI 1922.154 Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Luke Selakovi}a Ministarstvu tr-govine i industrije, 26. VI 1922; Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratko-vi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 10. 7. 1921.

Uxbenici i druga stru~na literatura nabavqani su od {ko-le „Beogradske trgova~ke omladine“ i oni su {kolske 1920/21. go-dine „u~enicima sirotnog stawa“ deqeni besplatno.155

ZANATSKO-TRGOVA^KA [KOLA

Odluka „Kraqevske trgova~ke omladine“ da od {kolske1924/25. godine vi{e ne upisuje u svoju „nedeqno-prazni~nu“ {koluzanatlijske {egrte i kalfe „zato {to ne mo`e da izvodi potrebnunastavu za zanatlije prema Uredbi o zanatskim {kolama i zato{to ne mo`e zanatlijama izdavati svedo~anstva o zanatskim {ko-lama, jer joj to nije ciq, ve} samo za trgova~ke pomo}nike i u~eni-ke“, nametnula je neophodnost obnove rada „Zanatske {kole“ kojaje u Kraqevu radila do 1912. godine. Inicijativa za to potekla jeod „Zanatlijskog okru`nog esnafa“.156 Tako je, na osnovu re{ewaOdeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i indu-strije od 10. septembra 1924. godine, u Kraqevu, „po svim propisi-ma Zakona o radwama i Zakona o zanatskim {kolama“, formirana„Zanatsko-trgova~ka {kola“.157 Kako je ciq zanatsko-trgova~kih{kola bio „da spreme pomo}nike majstora raznih struka, tj. da za-natskim, industrijskim i trgova~kim u~enicima daju ona teoret-ska znawa, koja su im pored prakti~ne obuke u radionicama i rad-wama kod svojih gospodara, potrebna za temeqito zanatsko-indu-strijsko i trgova~ko obrazovawe“, po uputstvu Ministarstva trgo-vine i industije, u ovu trogodi{wu {kolu upisivani su trgova~kipomo}nici i zanatlijski {egrti i kalfe stariji od 14 godine, a ko-ji su prethodno svr{ili ~etiri razreda osnovne {kole.158

Za wenog prvog upravnikaodre|en je gimnazijski profesorRadomir Pavlovi}.159 Godinu danakasnije on je zamewen, a uz prethod-nu saglasnost Ministarstva poqo-privrede i voda, postavqen je Mi-lorad Paleta{evi}, upravnik kra-qeva~ke poqoprivredne {kole,koji je ovu du`nost obavqao do 2.

212

Faksimil {tambiqaZanatsko-trgova~ke {kole

_________________________

155 Isto, Izve{taj ministarskog izaslanika Lovra Ratkovi}a Ministarstvu trgo-vine i industrije, 10. VII 1921.156 AJ, 65, 1631–2674, Dopis „Zanatlijskog okru`nog esnafa“ u Kraqevu Mi-nistarstvu trgovine i industrije, 6. IX 1924.157 Isto, Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstva trgovine i in-dustrije, 10. IX 1924.158 Profesionalna nastava u na{oj Kraqevini, „Glasnik stru~ne nastave“, 1. ok-tobar 1929, 155.159 AJ, 65, 1631–2674, Re{ewe Odeqewa za industriju i zanatstvo Ministarstvatrgovine i industrije, 15. XI 1924.

septembra 1929. godine, kada je umesto wega imenovan direktorGimnazije Velimir Trifunovi}.160 Nakon obavqenih neophodnihpriprema, do sredine februara 1925. godine upisano je 186 kalfii {egrta, dok su trgova~ki pomo}nici ove {kolske godine ostaliu klupama „Trgova~ke {kole Kraqevske trgova~ke omladine“ jersu „ve} dva tromese~ja radili i svr{ili odre|eni program“. Na-stava je sve~ano otpo~ela 23. februara 1925. godine.161

Re{ewem Ministarstva trgovine i industrije za prve hono-rarne nastavnike postavqeni su u~iteqi Sima \or|evi}, êdo-mir A}imovi} i Tihomir Matovi}, kwigovo|a Dragomir Ranko-vi}, gimnazijski profesor Vladislav Marìk i lekar dr MilosavObradovi}.162 U periodu do 1941. godine honorarni nastavnici„Zanatsko-trgova~ke {kole“ bili su jo{ i: u~iteqi Mija Jura~i},Milo{ Vu~kovi}, Milutin Virijevi}, Qubomir Radoji~i}, Mi-lo{ Simi} i Hristifor Vasovi}, lekari Mihajlo Stani} i Ob-ren Jovi}, sudija Hranislav Jovanovi}, profesor Milan Antono-vi} i bankarski ~inovnik Milutin Petrovi}.

Pri {koli je postojao Odbor koji se „starao o uspehu i na-pretku {kole i vodio ra~una o redu i disciplini u {koli za vre-me ~asova i izme|u odmora“.163 [kolske 1929/30. godine u wemu subili: Aleksije Jelisijevi}, predsednik op{tine Kraqevske,Ilinka Ili}, upravnica @enske zanatske {kole, Luka Lazare-vi}, predsednik Trgova~kog udruèwa, Radoje Jovanovi}, predsed-nik Zanatskog udruèwa, Qubomir Dimitrijevi}, trgovac i Jele-sije Vasovi}, stolar.164

Prema nastavnom planu i programu za ovu vrstu {kole izu-~avani su, kao zajedni~ki predmeti za polaznike oba smera, ra~un,higijena, lepo pisawe, crtawe, kwigovodstvo, srpski jezik i ze-mqopis. U~enici zanatskog smera slu{ali su predavawa i iz he-mije, fizike i geometrije, a trgova~kog iz korespondencije, me-ni~nog i trgova~kog prava.

165

213

_________________________

160 Isto, Dopis Odeqewa za poqoprivredu Ministarstva poqoprivrede i vodaMinistarstvu trgovine i industrije, 14. II 1925; Izve{taj upravnika „Zanatsko--trgova~ke {kole“ Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije,4. X 1929.161 Isto, Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Ministarstvu trgovi-ne i industrije, 14. III 1925.162 Isto.163 IAK, Udruèwe zanatlija, kutija br. 42, Uredba o organizaciji, nastavnomplanu, stru~noj spremi nastavnika i upotrebi uxbenika u stru~nim produ`nim{kolama, 14. XI 1934.164 AJ, 65, 1631–2674, Izve{taj zastupnika upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“Dragomira Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX 1930.165 Isto, Raspored ~asova „Zanatsko-trgova~ke {kole“ u Kraqevu za {kolsku1925/26. godinu, 12. X 1925.

Nastava je izvo|ena u objektu Osnovne {kole svake nedeqe iprazni~nim danima, od 7 do 12 i od 14 do 17 sati.166 [kolska godi-na po~iwala je obi~no 1. septembra, a zavr{avala se u aprilu, ma-da se ponekad, usled raznih okolnosti, po~etak odga|ao za jednuili dve sedmice.167 Po zavr{etku ciklusa predavawa organizovanoje polagawe „godi{wih ispita“, kojima su prisustvovali pred-stavnici trgova~kih i zanatskih strukovnih udruèwa i izasla-nik Ministarstva trgovine i industrije.

Broj upisanih u~enika u „Zanatsko-trgova~ke {kole“ za ne-ke od godina vidi se iz naredne tabele:

Prema: AJ, 65, 1631–2674, Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke{kole“ Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije,14. III 1925; isto, Brojni pregled u~enika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ u

Kraqevu, 12. X 1925; isto, Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke{kole“ Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije,20. XII 1926; izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Milorada

Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 4. XI 1929; Izve-{taj zastupnika upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Dragomira

Rankovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX 1930.

{KOLSKA GODINA I RAZRED II RAZRED III RAZRED SVEGA

1924/25 98 66 22 1861925/26 66 61 64 1911926/27 77 28 44 1491928/29 55 47 39 1411929/30 46 45 46 137

214

_________________________

166 Po~etkom {kolske 1929/30. godine upravnik „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Ve-limir Trifunovi} uputio je Ministarstvu trgovine i industrije predlog za re-organizaciju nastave: „Dok sam bio nastavnik ovakvih {kola u Uìcu i Poèziuvideo sam nezgodu stalnih ve~erwih ~asova. Deca dolaze s rada u {kolu, umornasu i nesposobna da prate nastavu. Usled toga sam pristalica dnevne nastave, uko-liko je to izvodqivo. Ali, s druge strane do sada je bilo zavedeno u ovoj {koli,po mome mi{qewu, jedna r|ava praksa, a to je da su svi ~asovi dràni nedeqom ipraznikom kad radwe ne rade od 7–12 i od 2–5 kao {to sam ispred spomenuo. Pomom mi{qewu, to je isuvi{e mnogo. Mnogo je s gledi{ta same nastave za jedandan 8 ~asova. S druge strane, oduzima se toj deci nedeqom i praznikom svaki ~asodmora. Ne ostavqa im se ni toliko vremena da se ~estito u te dane umiju, operu,o~e{qaju i presvuku. Naposletku, za vreme kratkih zimskih dana posledweg ~a-sa po podne od 4–5 mora se opet raditi prema ve{ta~koj svetlosti. Prema tome,to vi{e nije dnevni, ve} ve~erwi ~as. [to se ti~e prvog ~asa pre podne od 7 do8, on je u zimske dane, tako sam obave{ten a tako iz napred navedenih razloga imora biti, po~iwe dockan. Deca nisa dolazila na vreme, uvek su zadocwavala.Usled svega toga, iako sam pristalica dnevne nastave, protivnik sam ovakveprakse. Zato mi je ~ast predloìti Ministarstvu, i moliti za odobrewe, da seubudu}e nedeqom i praznikom, kada su radwe zatvorene, drì 6 ~asova, i to od 8

Tro{kove izdràvawa {kole snosila je Op{tina koja jesvake godine u svome buxetu votirala odre|ena sredstva za tu na-menu. Od wih su ispla}ivani honorari upravniku, nastavnicima,{kolskom lekaru i posluìtequ, nabavqani kancelarijski mate-rijal i u~ila, pla}ani ogrev i osvetqewe, kupovani uxbenici i{kolski pribor siroma{nim u~enicima i dr.168

Naàlost, o radu „Zanatsko-trgova~ke {kole“ tokom ~etvr-te decenije pro{log veka nisu sa~uvani vaqani podaci. Naime,prelaskom nadle`nosti nad ovim tipom {kola sa Ministarstvatrgovine i industrije na Prosvetno odeqewe Kraqevske banskeuprave Moravske banovine, 1930. godine, sva korespondencija{kolske uprave sa nadle`nim organima bila je usmerena ka Ni{u,a poznato je da je arhiva Moravske banovine uni{tena. Ipak se mo-è re}i da je delatnost „Zanatsko-trgova~ke {kole“ imala veli-ki zna~aj za unapre|ewe zanatstva i trgovine Kraqeva i ~itavog@i~kog sreza.

DR@AVNA ME[OVITA GRA\ANSKA [KOLA ZANATSKO-INDUSTRIJSKOG PRAVCA

Privredni oporavak nakon ekonomske krize koja je uzdrmalasve dru{tveno-ekonomske tokove na prelazu iz tre}e u ~etvrtudeceniju XX veka, nagla{ena potreba za stru~nim radnicima ra-znog profila, kao i neophodnost uspostavqawa tipa {kole kojibi pruìo obrazovawe onoj kategoriji u~enika za koje je {kolova-we u vi{im narodnim {kolama bilo nedovoqno, a upis u sredwe{kole koje omogu}avaju docnije {kolovawe na univerzitetu nepo-trebno, doveo je do toga da, krajem leta 1939. godine, Kraqevo, po-red postoje}ih prosvetnih institucija (Osnovna {kola, Gimnazi-ja, Nià poqoprivredna {kola, Zanatsko-trgova~ka, Trgova~ka{kola „Kraqevske trgova~ke omladine“ i @enska zanatska {ko-la) dobije jednu novu, koja je svojom delatno{}u trebalo da posta-ne rasadnik stru~nih kadrova za wegovu industriju i zanatstvo. To

215

________________________________________________________________________________________________________________

do 12 i od 2 do 4. Druga dva ~asa koji jo{ preko ostaju po nastavnom planu, da sedrè ~etvrtkom po podne od 6 do 8.“ – Isto, Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgo-va~ke {kole“ Velimira Trifunovi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 23.IX 1929.167 [kolske 1928/29. godine nastava je otpo~ela 9. septembra, a naredne godine 15.septembra „zbog toga {to se osnovna {kola u kojoj se nalazi i Zanatsko-trgova~-ka {kola, opravqala i kre~ila“. – Isto, Izve{taj upravnika „Zanatsko-trgova~-ke {kole“ Milorada Paleta{evi}a Ministarstvu trgovine i industrije, 15. VI1929; Dopis upravnika „Zanatsko-trgova~ke {kole“ Velimira Trifunovi}a Mi-nistarstvu trgovine i industrije, 4. X 1929.168 Isto, Buxet „Zanatsko-trgova~ke {kole“ u Kraqevu za {kolsku 1926/27. godi-nu, 17. IV 1926.

je bila „Dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrij-skog pravca“.

Inicijativa za weno osnivawe potekla je od kraqeva~kihop{tinskih odbornika predvo|enih preduzimqivim predsedni-kom Du{anom Krsti}em. Tako je na odborskoj sednici odrànoj 20.avgusta 1939. godine zakqu~eno da „za budu}nost na{eg grada, zarazvoj na{e industrije, za uhqebqewe, stru~nu spremu i kulturnopodizawe na{e omladine, potrebno je vi{e nego ma gde da se otvo-ri dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskogsmera“169. Ovakav zakqu~ak preto~en u pisanu molbu upu}en je Mi-nistarstvu prosvete. U woj je, pored ostalog, navedeno da je Op-{tina spremna da „materijalno izdràva {kolu, tj. da {koli dapotrebne prostorije, da pla}a poslugu i da se stara u duhu Zakonao gra|anskim {kolama za izdràvawe {kole“, a da Ministarstvoispla}uje prinadle`nosti nastavnicima, navode}i „da bi se po-starali da u~enici ove {kole zanatsko-industrijsku pouku dobijuna praksi u ovda{wim fabrikama, a ovo bi podiglo najvi{i rang{koli i dalo najboqu stru~nu spremu u~enicima“170.

O~ito da je naklonost Ministarstva za ovu inicijativu bilaunapred pripremqena, jer je ono ve} nakon dva dana – 24. avgusta –pozitivno odgovorilo na pomenutu molbu, donose}i re{ewe „ootvarawu Me{ovite gra|anske {kole zanatsko-industrijskogpravca u Kraqevu, s tim da se za istu {kolsku godinu izvr{i upisu~enika-ca u I i II razred iste {kole, a da se ostali razredi postup-no otvaraju narednih {kolskih godina. U drugom razredu rad }e po-~eti samo ako se u isti bude upisalo najmawe 15 u~enika-ca“171.

Upis prve generacije polaznika obavqen je 1. novembra i tomprilikom u {kolske klupe primqeno je 58 u~enika i u~enica – sviu prvi razred. Pravo upisa imali su |aci koji su svr{ili IV razredosnovne {kole bez slabih ocena i oni koji su svr{ili neki razredvi{e narodne ili sredwe {kole, a nisu stariji od 14 godina.172

216

_________________________

169 AJ, 66, 1054–1413, Molba Op{tinskog odbora varo{i Kraqeva Odseku za gra-|anske {kole – Sredwu nastavu Ministarstva prosvete, 20. VIII 1939.170 U molbi je navedeno i slede}e: „Kraqevo je grad sa preko 15.000 stanovnika iogromnim brojem radni~ke, zanatliske i seoske dece kojoj je potrebno {kolo-vawe kroz sredwu {kolu, a naro~ito kroz {kolu zanatlisko-industrijskogsmera. Poznato je da Kraqevo postaje izrazito industrijsko mesto sa dràvnomfabrikom aviona, èlezni~kom radionicom, èlezni~kom loìonicom idrugim preduze}ima, te za budu}nost na{ega grada, za razvoj na{e industrije, zauhqebqewe, stru~nu spremu i kulturno podizawe na{e omladine potrebno jevi{e nego ma gde da se otvori dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-indu-strijskog smera.“ – Isto.171 AJ, 66, 1054–1413, Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu – Od-seku za nastavu u gra|anskim {kolama Ministarstva prosvete, 30. VIII 1939.172 Dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kra-qevu – Izve{taj za {kolsku 1939/40. godinu, Kraqevo, 1940, 23.

Nastava je otpo~ela 6. novembra u jednoj od prostorija @en-ske zanatske {kole. Usled oteànih uslova za weno normalno od-vijawe zbog teskobe i prevelikog broja u~enika u jednom odeqewu,Ministarstvo je 22. novembra odobrilo podelu razreda na dva ode-qewa – Ia i Ib – od kojih je u prvom (me{ovitom) bilo 30, a u dru-gom (mu{kom) 28 u~enika.173

Uspe{an po~etak rada oteàvali su i nedostatak stru~nihnastavnika, uxbenika i u~ila. Odlukom Ministarstva za upravi-teqa {kole postavqen je Milorad S. Jovi}, dotada{wi nastavnikDràvne mu{ke gra|anske {kole u Subotici.174 Do sredine febru-ara 1940. godine u {koli su, osim wega, po~eli da rade jo{ i: Vje-koslava M. Jovi} (predavala narodni jezik, pisawe i zemqopis),Borka Vasi}-Ivanovi} (francuski jezik, pisawe i pevawe), Mil-ka S. Berberijan (crtawe, prirodopis, ra~un i geometriju), Rado-van M. Vlaji} (ra~un, geometriju, crtawe i mu{ku gimnastiku) iStanislava V. Markovi} (ènski i mu{ki ru~ni rad i ènskugimnastiku). âsove veronauke za u~enike pravoslavne veroispo-vesti izvodio je |akon Srboqub Ristanovi}, a za katolike (~etvo-ro u~enika u I-a razredu) kraqeva~ki ùpnik Tugomir Geli}.175

Brigu o u~eni~kom zdravqu vodio je dr Dragoslav Vu~kovi}, sre-ski sanitetski referent, a o higijeni {kolskog prostora i ogre-vu sluìteq Svetislav Milosavqevi}.176

Razredni stare{ina I-a razreda bila je Borka Vasi}-Ivano-vi}, a I-b Milka S. Berberijan. Naredne {kolske godine nastav-

217

_________________________

173 AJ, 66, 1054–1413, Dopis Odeqewa za sredwe {kole Odeqewu za nastavu – Od-seku za nastavu u sredwim {kolama, 25. XI 1939.174 Osim pedago{kog, Milorad S. Jovi} se aktivno bavio i spisateqskim radom.Wegovo najzna~ajnije delo predstavqa kwiìca od 32 stranice „Sokolstvo u sve-tlosti nauke, politi~ke istorije, sociologije, estetike, psihologije, biologije,eugenike i pedagogike“ izdata 1936. godine u Kraqevu. U koautorstvu sa DanicomJovi} objavio je uxbenik za tre}i razred gra|anskih {kola „Doma}e gazdinstvo“,a pa`wu su mu posebno privla~ile kwièvna kritika i postavka pozori{nih ko-mada, u okviru kojih je publikovao pet bro{urica nevelikog obima: „Dolap – po-zori{na slika po pesmi M. Raki}a“, „Invalid – pozori{na slika po pesmi A.[anti}a“, „Lem Edim – dramska slika sa igrom i muzikom uz pesme po J. J. Zmaju“,„Zimska idila – pozori{na slika po istoimenoj pesmi V. Ili}a“, a „Komitskamajka – tragedija u I ~inu“ objavqena 1930. godine u Beogradu doìvela je i drugoizdawe. – Srpska bibliografija – kwige 1868–1944, kw. 7, Beograd, 1995, 379–380.175 Pre angaòvawa u ovoj {koli Vjekosava M. Jovi} radila je u Mu{koj gra|an-skoj {koli u Subotici, Milka S. Berberijan u Dràvnoj gra|anskoj {koli uKratovu, Stanislava V. Markovi} u @enskoj gra|anskoj {koli u Subotici, aBorka M. Vasi} i Radovan M. Vlaji} bili su diplomirani slu{aoci Vi{e peda-go{ke {kole u Beogradu. – Dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-indu-strijskog pravca u Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1939/40. godinu…, 6–9.176 Tokom ove {kolske godine osmoro u~enika bolovalo je od gripa, petoro od ko-`nih bolesti, po jedan od bolesti organa za disawe i zuboboqe i troje od „osta-lih bolesti“. – Isto, 20.

ni~ki kolegijum je, dolaskom Dragice T. Mihi} za nastavnicu„prirodne grupe predmeta“, uve}an, a na du`nosti verou~iteqa |a-kona Ristanovi}a zamenio je Obren Lazovi}.177

Kako je vreme odmicalo, materijalne osnove nastave popra-vqane su nabavkom novih u~ila, alata i kwiga, tako da su do kraja{kolske godine oformqene tri zbirke u~ila i amaterska {kol-ska radionica. Istorijsko-geografska zbirka, kojom je rukovodi-la Vjekosava M. Jovi}, sadràvala je: 12 mapa „svih delova sveta“,kartu nebeskih tela, kartu „fizi~kih oblika“ i po jedan globus ibusolu, a u okviru zbirke formiran je i istorijski album.

U sklopu „Zbirke za prirodopis“ (zbirkom je rukovodilaMilka S. Berberijan) napravqeni su herbarijumi i kutije od sta-kla za ~uvawe prepariranih insekata, a za izu~avawe anatomije~oveka nabavqen je veliki rasklapaju}i torzo ~ove~ijeg tela. Na-stavnica Berberijan je brinula i o zbirci za matematiku i geome-triju, u kojoj se nalazilo 16 u~ila (mere za te~nost, teìnu, zapre-minu i sl.), kao i ve}i broj geometrijskih tela koja su od drveta ikartona izradili sami u~enici. Amaterska {kolska radionicabila je poverena nastavnici doma}instva i ru~nog rada Stanisla-vi Markovi}, a posedovala je dvadesetak stolarskih alatki, dok jei svaki u~enik imao sopstveni alat za drvorez. Formirane su i dvebiblioteke koje je vodila Borka Vasi}-Ivanovi}: nastavni~ka, samawim brojem kwiga iz oblasti nauke, kwièvnosti, pedagogije ipsihologije, i |a~ka sa 51 delom iz „omladinske lepe kwièvno-sti“. \a~ka biblioteka bila je pretpla}ena na ~asopise: „De~ijizabavnik“, „Priroda“ i „Na{ jezik“.178

Kao i u ostalim vaspitno-obrazovnim ustanovama, i u ovoj su usklopu nastave organizovane i izvo|ene ekskurzije u ciqu „obrazo-vawa u~enika, sticawa novih pojmova iz svih oblasti saznawa, raz-vijawa druèqubqa i svih plemenitih ose}awa koja ~ine lepo i ~o-ve~no vaspitawe“.179 Tako su tokom {kolske 1939/40. godine u~enicii{li na poludnevni izlet do topionice olova u Sir~i „radi priro-dopisnog i geografskog prou~avawa terena“ (28. marta 1940. godine),na zajedni~ki izlet sa u~enicima ~a~anske Dràvne gra|anske {ko-le do manastira @i~e (12. maja) i trodnevnu ekskurziju za Beograd(20–22. aprila), prilikom koje su posetili Zoolo{ki i Vojni muzej,Beogradski sajam (jugoslovenski, nema~ki, italijanski, turski, gr~-ki, ma|arski, bugarski i rumunski paviqon), Kalemegdansku tvr|a-vu i bioskop u kome su gledali „prigodne |a~ke filmove“.180

218

_________________________

177 Dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravca u Kra-qevu – Izve{taj za {kolsku 1940–41. godinu, Kraqevo, 1941, 5.178 Isto, 18–19.179 Isto, 14.180 Isto, 12, 14–15.

S ciqem da kod u~enika podstaknu èqu za ~itawem kao i daoni „steknu interesovawe za svakodnevni ìvot, da prate savreme-ni razvoj ~ove~anstva i sve doga|aje u wemu i razviju smisao zaùrnalistiku“, obrazovane su „\a~ke zidne novine“, gde su isti-cani u~eni~ki literarni radovi, crteì, poslovice, pitalice,zagonetke, ise~ci iz de~jih ilustrovanih listova i sl.181

[kola je sve~ano obeleàvala Dan Ujediwewa (1. decembar),„[trosmajerov dan“ i Dan majke (14. maj) i slavila kao {kolskuslavu praznik Svetog Save.182

Posebna pa`wa u nastavnom procesu poklawana je oglednimpredavawima sa edukativnim sadràjima („O suzbijawu tuberku-loze“, „Bojni otrovi i odbrana iz vazduha“, „Bombardovawe sta-novni{tva, prva pomo} i za{tita od napada iz vazduha“).

U okviru vannastavnih aktivnosti radila su i dva udruèwa:„Dru{tvo Zajednice doma i {kole“ i „Podmladak Dru{tva Crve-nog krsta“. Osniva~ka skup{tina „Dru{tva Zajednice doma i {ko-le“ odràna je 10. marta. Ona je okupqala nastavnike i |a~ke rodi-teqe radi vo|ewa zajedni~ke brige o vaspitawu u~enika i sprovo-|ewu mera za unapre|ewe wihovih ìvotnih i radnih uslova (na-bavke uxbenika i u~ila, izvo|ewa ekskurzija, razvoja sporta, obla-~ewa siroma{nih u~enika, osnivawa {kolskih pomo}nih kuhiwa,prire|ivawa {kolskih izlo`bi i javnih predavawa i sl.).183

U~lawivawe u Podmladak Crvenog krsta obavqano je prilikomsamog upisa u {kolu. Od prikupqene ~lanarine nabavqena je zidnapriru~na apoteka „sa mnogim va`nim medikamentima“ a ustrojena je i„bolesni~ka kwiga“, pa je tako svaki u~enik sticao pravo na besplat-no le~ewe kod sreskog sanitetskog referenta dr Vu~kovi}a.184

Nastavni ciklus u ovoj prvoj godini rada {kole zavr{en je20. juna 1940. godine, a saop{tewe uspeha i podela svedo~anstavaobavqeni su na Vidovdanskoj sve~anosti.185 [kolovawe u prvomrazredu uspe{no su zavr{ili 51 u~enik i u~enica.

219

_________________________

181 Isto, 13–14.182 Doma}in slave bio je êdomir Seni~i}, trgovac. Upraviteq Jovi} je odràopredavawe „Na{a {kola i duh svetosavqa“. U prigodnom programu u~estvovalisu u~enici Dragomir @ujovi}, @ivojin Petkovi} i Nikola Borovi}anin a „Sve-tosavsku himnu“ intonirao je {kolski hor pod vo|stvom Borke Vasi}-Ivanovi}.Proslavi su prisustvovali predstavnici vlasti i vojske, brojno gra|anstvo i|a~ki roditeqi. – Isto, 11.183 U Upravu zajednice izabrani su: Milorad S. Jovi}, upraviteq {kole, MilijaGrbovi}, Radovan M. Vlaji}, Stanislava Markovi}, Julka î~uli}, RoksandaMaksimovi}, Sreten Bor~evi}, Bela [mit, Petar Vukovi} i Nikola Mladen.Nadzorni odbor sa~iwavali su: Milka Berberijan, Milan Smiqani} i MilutinStojanovi}. – Isto, 17.184 Isto, 18.185 Ovom prilikom otvorena je izlo`ba u~eni~kih radova koje su sa~iwavali: cr-teì, herbarijumi, radovi u duborezu, makete zoolo{kog vrta sa ìvotiwama, ra-dovi od se~enog papira i kartona, gobleni, stolwaci i miqea, {areni vez itd. –Isto, 13.

Usled ratne opasnosti u prole}e 1941. godine, nastavni pro-ces prekinut je 2. aprila, da bi se u~enici vratili u {kolske klu-pe 12. maja. Tri dana kasnije, po skra}enom postupku, zavr{ena je{kolska 1940/41. godina.186

220

_________________________

186 Isto, 9.

KULTURNE PRILIKE

Sokolsko dru{tvo Kraqevo, 30-ih godina XX veka

[TAMPA

U odnosu na neke druge srbijanske gradove koji su, poputBeogada, Vaqeva, Kru{evca, â~ka, Kragujevca, [apca i drugih, spo-znali zna~aj pisane re~i i informacija koje je sa sobom nosila lokal-na {tampa jo{ u XIX veku, Kraqevo je ovu specifi~nu novinu do~eka-lo sa velikim zaka{wewem. Prema dostupnim podacima, u periodu iz-me|u dva svetska rata u wemu su pokrenuta dva lokalna nedeqna lista.

„Kraqevski glasnik“

Kod kraqeva~kih prodavaca novina, pored „Politike“, „Prav-de“ i ostalih dnevnih, nedeqnih i mese~nih listova {tampanih uBeogradu i drugim srpskim gradovima, 14. septembra 1933. godine po-javio se i jedan novi, koji je izazvao interesovawe i znatièqu me-{tana. Pred wima se nalazio prvi broj „Kraqevskog glasnika“, „ne-zavisnog nedeqnog organa“, kako je nagla{eno u wegovom zaglavqu.Verovatno da mnogi Kraqev~ani u tom trenutku nisu ni bili dovoq-no svesni zna~aja ovog doga|aja koji ih je svrstavao u red urbanih sre-dina koje su mnogo ranije od wih spoznale blagodeti {tampe kao ci-vilizacijske tekovine i indikatora modernizacijskog pomaka. Nai-me, pojavom „Kraqevskog glasnika“ Kraqevo je, kao grad u sna`nomprivrednom, demografskom i prosvetno-kulturnom usponu i kao ad-ministrativno-upravno sedi{te @i~kog sreza, dobilo prvi put svojlist, koji je uneo novi duh u dru{tveni ìvot grada, podsti~u}i we-govu dinamiku, lagano potiskuju}i uli~nu glasinu decenijama uvre-ènu u mentalitet, na~iwu}i qubomorno ~uvanu privatnost u poro-di~nim i poslovnim odnosima, doprinose}i na taj na~in liberali-zaciji trgovine, zanatstva, kulturnih tokova, dru{tvenih navika,zavode}i svojevrsnu kontrolu javnog mwewa nad radom op{tinskeuprave, podsti~u}i kolektivnu svest o potrebi unapre|ewa kvalite-ta ìvota u gradu re{avawem komunalnih problema itd.1

223

_________________________

1 Vladan Virijevi}, „Prilog istoriji {tampe u Kraqevu izme|u dva svetskarata“, Kraqevski glasnik, Zbornik radova Filozofskog fakulteta, XXVIII––XXIX (1998–1999), Pri{tina–Blace, 2001, 228.

Osniva~ i prvi urednik lista bio je advokatski pripravnikVladimir Radi~evi} kome su u redakciji pomagali: Boìdar Mi-lenkovi}, sve{tenik, Hristifor Vasovi}, u~iteq, \ur|e Rado-vi}, profesor Niè poqoprivredne {kole i Ivo Grabovac, su-plent Realne gimnazije.2 Prvobitno sedi{te uredni{tva i admi-nistracije lista bilo je u ulici Kara|or|evoj 9-a. Kada je nakonizlaska tre}eg broja Radi~evi} napustio uredni~ko mesto obra-zlaù}i svoj postupak prezauzeto{}u u advokaturi,3 funkcijuglavnog urednika preuzeo je Ivo Grabovac, koji je sedi{te redak-cije premestio u ulicu Cara Lazara br. 36.4 Promenom glavnogurednika reorganizovan je i redakcioni odbor u koji su pored ra-nijih ~lanova uvedeni i Velimir Trifunovi}, direktor Realnegimnazije, Toma Ivanovi}, advokat, Radosav Blagojevi}, lekar,Qubomir Radovi}, trgovac, Voja Jakovqevi}, ~inovnik, MilosavMilosavqevi}, trgovac i izvesni Vasiqevi}, arhitekta.5

„Kraqevski glasnik“ je do devetnaestog broja izlazio ~etvrt-kom, verovatno iz pragmati~nih razloga jer je petak bio pazarnidan u Kraqevu te se o~ekivalo da }e tada, kada u wega nahrle mnogiiz okolnih sela i susednih gradova, plasman tiraà biti najboqi,a onda je „iz tehni~kih razloga“ wegovo izlaèwe pomereno za ne-dequ. [tampan }irilicom u poznatoj kraqeva~koj {tampariji ê-de M. Milo{evi}a6 na ~etvrtini araka (in folio), list je u grafi~-kom pogledu bio profesionalno ure|en.7 Ko{tao je jedan dinar, po-lugodi{wa pretplata iznosila je 25, a godi{wa 50 dinara.

Motive koji su podstakli pokretawe lista ~lanovi uredni-{tva saop{tili su ~itaocima u wegovom prvom broju: „Svesni da sa-mo putem {tampe, putem jednog ovakvog glasila moèmo posluìti

224

_________________________

2 AJ, 66, 755–1207, Dopis direktora Realne gimnazije u Kraqevu Prosvetnom ode-qewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 23. X 1933.3 O razlozima Radi~evi}eve ostavke direktor kraqeva~ke gimnazije VelimirTrifunovi} pisao je nadle`nim organima Moravske banovine slede}e: „Premausmenoj izjavi koju sam ~uo od pomenutih ~lanova redakcionog odbora g. Radi~e-vi} je list napustio zato {to nije izvr{io dovoqnu organizaciju. Pri pokreta-wu lista uveravao je ~lanove redakcionog odbora da je on osigurao materijalnustranu za izlaèwe lista. Me|utim, to se pokazalo kao neta~no. Na taj na~in,list je trebalo da se ugasi. Sem ovog razloga, mislim da razlog za napu{tawe li-sta leì jo{ u tome, a koliko sam to mogao saznati u varo{i, {to list posle pr-vog broja ne{to zbog lokalnih prilika a ne{to i zbog samog urednika, nije na-i{ao na dobar odziv.“ – Isto.4 Promena urednika, „Kraqevski glasnik“, 5. X 1933, 3.5 Reorganizacija redakcionog odbora na{eg lista, „Kraqevski glasnik“, 2. XI 1933.6 O {tampariji êde Milo{evi}a, osnovanoj 1904. godine, koja se pored {tamparstvabavila u mawem obimu i izdava{tvom, vidi vi{e: Dragan Dra{kovi}, Fotografije irazglednice u Narodnom muzeju Kraqevo, „Na{a pro{lost“, 6, Kraqevo, 2005, 56, 60.7 Vuk Dragovi}, Srpska {tampa izme|u dva rata – Osnova za bibliografiju srp-ske periodike 1915–1945, I, Beograd, 1956, 182.

op{toj stvari, do{li smo do ube|ewa da potrebe Kraqeva i srezaì~kog, s obzirom na wihovu dana{wicu kao i na wihovu blisku isjajnu budu}nost, imperativno zahtevaju pokretawe i izdavawe jednogovakvog lista. (...) Na{ }e list najvi{e poklawati pa`wu kultur-nim, ekonomskim, privrednim, politi~kim, prosvetnim i drugimproblemima koji duboko zasecaju u na{ nacionalni ìvot. Naro~i-to }e nam du`nost biti da svestrano i objektivno pretresamo komu-nalne probleme. (...) Do{li smo do ube|ewa da postavqeni ciq sampo sebi nije lak, kao i da sredstva sa kojima raspolaèmo nisu veli-ka, ali da ipak i pored toga – treba ustrajati u preduzetoj akciji, jerimamo primera da i druga mesta, po veli~ini kao i Kraqevo, imaju~ak i po dva nedeqna lista. Za{to da i Kraqevo nema bar jedan?!!“8

Uredni{tvo je poru~ivalo ~itaocima da }e mu „princip biti objek-tivnost, a ciq – istina“.9 Isticalo je da je list nezavisan „jer smosvesni ~iwenice da samo kao takvi – nezavisni i slobodni moèmoispuniti svoj ciq“,10 ali je ujedno nagla{avalo da }e se po{tovati„nacionalni i dràvni imperativ da svi gra|ani {irom na{e pro-strane i lepe dràve, akceptiraju pojam novog nacionalizma – Jugo-slovenstvo; da se, sa tim novim nacionalizmom saìvimo, odnosno daJugoslovenstvo postane jedno od bitnih ose}awa na{eg unutra{wegìvota i da putem wega – Jugoslovenstva – kao putem nove nacional-ne religije, stvorimo preduslove i udarimo ~vrste temeqe za {tolep{i, mirniji i sre}niji ìvot u na{oj lepoj i bogatoj otaxbini“.11

Nastoje}i da stekne simpatije {to {ireg kruga ~italaca,uredni{tvo je iz broja u broj uvodilo nove rubrike, a naj~e{}e subile: „Dnevne vesti“, „Kroz Kraqevo“, „Sport“, „Uzgredice“, „Hro-nikus“, „Na{e selo“, „Iz medicine“, „Savremene pitalice“, „Sa re-porterskom bele`nicom u stvarnost“, „Iz nacionalne literature“,„Pisma ~italaca“ – zatim razna obave{tewa, oglasi, reklame i sl.

U duhu integralnog jugoslovenstva „Kraqevski glasnik“ jepoja{wavao brojna politi~ka pitawa o{tro istupaju}i prema po-liti~arima stranaka ~ija je delatnost zabrawena 6. januara 1929.godine („politi~kim qudima“), okrivquju}i ih za „zloupotrebunacionalnog rada“, za uskostrana~ke i li~no{i}arxijske intere-se, pozivaju}i omladinu da se „pojavi na politi~koj pozornici, dasituaciju pro~istimo i da punom snagom stanemo u odbranu dràv-nih i narodnih interesa“.12

Na wegovim stupcima moglo se pro~itati i o tome {ta pi{einostrana {tampa, uglavnom ~ehoslova~ki i francuski listovi.

225

_________________________

8 Na{a re~, „Kraqevski glasnik“, 14. IX 1933, 1.9 Isto.10 Isto.11 Krajwe je vreme, „Kraqevski glasnik“, 14. IX 1933, 1.12 Pre~i{}avajmo situaciju, „Kraqevski glasnik“, 28. IX 1933, 1.

îtaoci sa sela sa naro~itom pa`wom i{~itavali su ~lanke kojisu tretirali ona pitawa koja su ih najvi{e interesovala, kao {tosu: „Pitawe zemqoradni~kih dugova“, „Uredba o za{titi zemqo-radnika“, i sli~no, zatim brojne prakti~ne savete i pou~ne teksto-ve poput: „Koristi od semena tikava i lana“, „Sapunica kao odli~-no |ubre“, „Petroleum protivu lisnih va{i na cve}u, ruì i vo-}u“, „Koristi od lana“, „P~elarske zadruge“ itd. Wihovi autoribili su profesori kraqeva~ke poqoprivredne {kole tako da susvojom stru~no{}u bili na visokom nivou.

Novine su redovno informisale Kraqev~ane o aktivnosti-ma op{tinskih vlasti, pri tom apeluju}i da „svaki gra|anin imabar toliko voqe za op{tim korisnim radovima, koliko pokazujeenergije {tede}i i najmawi deo svoje imovine“.13 Poput pravog ba-rometra varo{kog javnog mwewa, sa stranica lista upu}ivana suop{tinskoj upravi kratka pitawa o raznim problemima koje jeona, u interesu gra|ana, trebalo da re{i, poput onih: „Da li op-{tinska vaga stoji pored spomenika kao ukras ~ar{ije ili...?“,14

„Kada }e nas policijska ili op{tinska vlast za{tititi od svako-dnevnog terora pojedinih bekrija?“, „Kada }e se u Kraqevu podi}ibar jedno javno kupatilo?“, „Da li se o~ekuje jo{ koja `rtva naspomeniku izginulim Kraqev~anima pa da se ona trula gra|aukloni?“ i sli~no.15

Poklonici kwièvnosti i u~enici gimnazije i ostalih kra-qeva~kih sredwih {kola, na stranicama „Kraqevskog glasnika“ mo-gli su saznati ne{to vi{e o Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, Augustu[enoi i drugim velikanima jugoslovenske kwièvnosti, pro~itatiprikaz neke nove kwige, ~lanak o poselu „Zajednice doma i {kole“u mesnoj gimnaziji, prevod ruske „Pri~e o magarcu“ itd.

Teè}i unapre|ewu zdravstvenog nivoa, kulture i svestisvojih ~italaca, u uredni{tvu su zna~ajnu pa`wu poklawali tema-ma iz medicine objavquju}i niz pou~nih tekstova, i time posred-no doprinosili poboq{awu op{tih zdravstvenih i higijenskihprilika u mnogim doma}instvima.16

êsti su bili i prilozi o sportu i sokolstvu, akcijama me-snog pododbora aerokluba „Na{a krila“, „Francusko-jugosloven-skog kluba“ u Kraqevu, Diletantskog pozori{ta, zanimqivostiiz ìvota kolonije ruskih emigranata u Kraqevu, novosti iz@i~ke eparhije, o te{ko}ama radnika i naporima usmerenim kapoboq{awu wihovih ìvotnih i radnih uslova i sli~no.

226

_________________________

13 Du`nost op{tine, „Kraqevski glasnik“, 5. X 1933, 1.14 Savremene pitalice, „Kraqevski glasnik“, 28. IX 1933, 1.15 Savremene pitalice, „Kraqevski glasnik“, 5. X 1933, 1.16 Ne{to o tuberkulozi, „Kraqevski glasnik“, 28. IX 1933, 3; Ishrana zdravogodoj~eta, „Kraqevski glasnik“, 30. XI 1933, 3.

„Kraqevski glasnik“ je objavqivao i informacije o ekonom-sko-finansijskoj krizi, otvarawu lovne sezone u @i~kom srezu,postavqawu novih sudijskih pripravnika u Sreskom sudu, opasno-stima po mir u Sredwoj Evropi, sednicama Banskog ve}a Moravskebanovine, podizawu Wego{evog spomenika u Beogradu, „retkomprimeru po{tewa“ jedne gospo|e koja je vratila blagajniku kojiispla}uje penzije gre{kom vi{e ispla}enih 500 dinara itd.

Shvatawe da „ko ogla{uje taj napreduje“ lagano je preovlada-valo u svesti nosilaca privrednih tokova u Kraqevu, naro~itotrgovaca i zanatlija, koji su me|u prvima spoznali mo} reklame,tako da je posledwa stranica „Kraqevskog glasnika“ bila name-wena gotovo iskqu~ivo komercijalnim oglasima i reklamama. î-taoci su tako obave{tavani o ponudi prène i mlevene kafe, {e-}era, pirin~a, zejtina, bombona, ~okolade, kowaka, ruma i likerau „bogatom stovari{tu“ Nikole Sukijasovi}a Jermenina, o „veli-kom izboru kreveta, otomana, jorgana, kredenaca, kompletnih so-ba, astala, stolica za udava~e“, u „Pomodnoj manufakturnoj rad-wi“ Vojislava D. \or|evi}a, o raznoj obu}i „Kod Bate“ i sli~no.

U kraqeva~kim kolonijalno-bakalskim i kolonijalno-deli-katesnim radwama mogli su se, idu}i za reklamama iz „Kraqevskogglasnika“, nabaviti „Peko“ cipele „najnovijih fazona“, razne vr-ste sapuna, „Ba~ko bra{no za razvijawe“, crno-beli i zeleno emaj-lirani sa niklovanim delovima „{poreti Dika i irske pe}i Feboi Biser“, {e{iri „za gospodu i dame“, {tofovi i gotova mu{kaodela, damski kaputi, mantili i kostimi „po najniòj ceni i naj-boqoj izradi“, plavo posu|e, karte za igrawe proizvo|a~a Ferd Pi-atnik Sohne Wien, nema~ke {iva}e ma{ine marki Feniks, Keler, Najmani Ehscela, torpeda i ostali delovi za bicikle, benzin, gas za osve-tqewe, trska „za {tukator“, cement, gvo`|e „{tokasto i obru~no“,klinci za potkov stoke, „crni i ferc pleh“, sre}ke klasne lutrije,|a~ki uxbenici, {kolski i kancelarijski pribor i druga roba.

Na novinskim stupcima ogla{avani su stanovi i lokali za izda-vawe, lekarske usluge, propagirano sredstvo za odvikavawe od pu{ewa„Asepton“, itd. Oni su kori{teni i za iskazivawe javnih zahvalnostiustanovama ili pojedincima, za ~estitawa povodom raznih praznika,jubileja, porodi~nih slava, obznawivawe parastosa i pomena, ogla{a-vawe prodaje imawa, ku}a ili lokala putem licitacija i sli~no.

Sa posebnim uzbu}ewem ~itane su vesti iz „crne hronike“ oraznim pqa~kama, ubistvima, tu~ama i drugim kriminalnim doga-|ajima koji su raspaqivali ma{tu ~italaca doprinose}i stvara-wu raznih verzija jednog istog doga|aja, kao i izricawu osuda i li-citirawa krivi~nim sankcijama pre odluke sudskih organa.

Novine su skretale pa`wu roditeqima na pravilno vaspita-we dece, posebno na moral, ukazuju}i da se „pored deteta ne sme re-

227

}i ni{ta ru`no i odvratno, ni{ta {to bi bilo u stawu da da r|a-ve navike sluhu i vidu“.

Ono {to je pritajeno optere}ivalo odnos me|u ìteqimaKraqeva, trzavice izme|u „domorodaca-oxakovi}a“ i „stranaca--skorojevi}a“, bilo je predmet ùstre polemike u vidu pisama ~i-talaca u nekoliko prvih brojeva „Kraqevskog glasnika“. „Stran-ci“ iz redova inteligencije (profesori, stru~waci iz Fabrikeaviona, sudije, ~inovnici), pomalo hvalisavo, isticali su svoje za-sluge za uno{ewe novog duha u Kraqevo, koje, po wima, „postepenogubi svoje lokalne boje i tradicije i postaje sve vi{e ne samo op-{tejugoslovensko nego i kosmopolitsko mesto s obzirom na brojstranaca koji tu ìve“17. „Doma}i“, pre svega iz redova trgovaca,zanatlija i ugostiteqa, odgovarali su im da bi „radi bili da zna-ju {ta su ti stranci uneli novo, lep{e i uzvi{enije u na{u ’u~ma-lu’ palanku te nam primerom pokazali da se ugledamo. Osiguranidobrim mese~nim dohocima, ta gospoda vi|aju se ~esto, naravno ka-da im to slobodno vreme dozvoli, po javnim lokalima, te na taj na-~in prave Kraqevo ìvqim. To je lepo. Pitamo se sad, da li je tonovi ton Kraqeva?“.18 Jedan od „oxakovi}a“ zakqu~ivao je da u raz-voju Kraqeva „domoroci moraju voditi prvu re~, ako ne èle da imdrugi kapu kroje“, te da ono bude „mawe svoje, vi{e tu|e“.19 Ovakodopisivawe bilo je najboqi pokazateq otvorenosti lista za sva-kakva mi{qewa i nastojawa uredni{tva da se, objektivnosti ra-di, ~uju i jedna i druga strana.

Uprkos entuzijazmu i zalagawu uredni{tva „Kraqevskogglasnika“ da list zadrì nivo ~itanosti i kontinuitet izlaè-wa, po~etkom 1934. godine, nakon izlaska devetnaestog broja 21. ja-nuara, list je uga{en.

„Narodna samouprava“

Na pojavu svojih novih nedeqnih novina, nakon prestankaizlaèwa „Kraqevskog glasnika“, Kraqev~ani su morali dapri~ekaju ne{to duè od dve godine. Kako beleì beogradska„Pravda“, na sednici Sreskog odbora Jugoslovenske radikalnezajednice za srez @i~ki, odrànoj po~etkom januara 1936. godine,inicijativom Petra Bogavca, trgovca, narodnog poslanika i prva-ka Jugoslovenske radikalne zajednice u @i~kom srezu, doneta jeodluka o pokretawu nedeqnog lista pod nazivom „Jugoslovenskaradikalna samouprava“, koji je trebalo da bude neka vrsta partij-skog biltena.20 Nakon obavqawa neophodnih priprema, prvog

228

_________________________

17 Kraqevo nekad i sad, „Kraqevski glasnik“, 14. IX 1933, 2.18 Kraqevo nekad i sad, „Kraqevski glasnik“, 21. IX 1933, 2.19 Kraqevo u budu}nosti, „Kraqevski glasnik“, 19. X 1933, 1.

petka u aprilu mesecu 1936. godine pojavio se prvi broj ovog „jere-zovskog“ lista, ali sa izmewenim nazivom u odnosu na prvobitnozami{qeni. Bila je to „Narodna samouprava“, obima svega ~etiristranice, {tampana }irilicom u {tampariji poznatog kraqeva-~kog {tampara êdomira M. Milo{evi}a. Kako se pretpostavqa,verovatno da je do usvajawa ovog naziva do{lo usled te`we vlas-nika lista Petra Bogavca i uredni{tva, na ~elu sa DobrivojemMilovanovi}em, da se „zadobiju simpatije {to {ireg kruga ~ita-laca, a ne samo partijskog ~lanstva“.21

O tome koliki je bio tira` prvih brojeva „Narodnesamouprave“ ne postoje podaci, ali je poznato da je u ~etvrtoj godi-ni izlaèwa lista dostigao 1.000 primeraka.22

Pojava „Narodne samouprave“ je, kako navodi jedan istori-~ar, „unela pravo osveèwe u dru{tvenu atmosferu Kraqeva i@i~kog sreza, tako da se mogao sresti (list – prim V. Virijevi})u rukama ne samo ~lanova i simpatizera ’jereze’, ve} i wenih poli-ti~kih oponenata i onih koje politi~ka prepucavawa nisu zani-mala, ve} su prosto èleli da saznaju neku novost iz svogokruèwa i drugih delova zemqe“.23

Na prvoj stranici lista, u zaglavqu, nalazio se memorandum„Narodna samouprava ’Jugoslovenske radikalne zajednice’ osni-va~ Petar Bogavac“ sa osnovnim tzv. tehni~kim podacima, tecrteìma mauzoleja Kara|or|evi}a na Oplencu i portretaNikole Pa{i}a. Na woj su naj~e{}e objavqivani politi~kikomentari, vesti i analize politi~kih doga|aja u zemqi i svetu,koje je uglavnom karakterisalo pristrasno pisawe u korist vladei vladaju}e stranke – Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ).24

Subjektivnost i antiopozicioni tonovi posebno su dolazili doizraàja u predizbornim kampawama kada se list „gotovo u pot-punosti pretvarao u propagandno oru|e vladaju}e stranke“.25 Takosu ~lanstvo i simpatizeri JRZ obave{tavani o partijskim kon-

229

_________________________

20 Konferencija JRZ u Kraqevu, „Pravda“, 13. I 1936, 3.21 Milovanovi}a je na uredni~koj du`nosti nasledio Boìdar \uri}. – ZlatiborMarkovi}, „’Narodna samouprava’ – prilog za istoriju {tampe u Kraqevu izme|udva svetska rata“, Poveqa, 3, Kraqevo, 2002, 128.22 êtvrta godina od izlaèwa „Narodne samouprave“, „Narodna samouprava“, 7.IV 1939, 2.23 Z. Markovi}, „’Narodna samouprava’ – prilog za istoriju {tampe..., 129.24 „Iako se uredni{tvo deklarativno izja{wavalo za ’principijelno gledi{te neza-visno od uèg partijskog shvatawa’ koje se sastojalo u tome da ’novina ostane slobod-na i nepristrasna, van partijskog uticaja’, iz naslova i sadrìne tekstova objavqen-im na wenim stranicama, pogotovu onih politi~ke sadrìne, to se ne bi moglozakqu~iti. Evidentno je da je, u pogledu ure|iva~ke koncepcije, ono po{tovalona~ela usvojena u strana~kom vrhu, i da su stupci ’Narodne samouprave’ bilizatvoreni za politi~ke stavove koji su odudarali od ’zvani~nog kursa’.“ – Isto, 129.25 Isto.

ferencijama i zborovima, prezentirane su kandidatske liste,popisi predsednika bira~kih odbora i izborni rezlutati poop{tinama @i~kog sreza za op{tinske izbore od 27. septembra1936. i parlamentarne izbore od 11. novembra 1938. godine i sl.Osim otvoreno „navija~kih“ tekstova politi~ke konotacije,~itala~ki korpus je sa stubaca „Narodne samouprave“ mogao dasazna i o koracima koje preduzima Ministarstvo poqoprivrede naunapre|ewu vo}arstva, iznenadnoj smrti lidera Jugoslovenskemuslimanske organizacije Mehmeda Spaha, produèwu va`nostijugoslovensko-gr~kog trgovinskog sporazuma, u~e{}u jugosloven-skih izlaga~a na velikoj Svetskoj izlo`bi u Wujorku 1938. godine,merama za poboq{awe saradwe Srpske i Bugarske pravoslavnecrkve, osnivawu udruèwa Vasojevi}a u Beogradu, nema~kimprivrednim merama prema Jugoisto~noj Evropi, bilateralnimodnosima Kraqevine Jugoslavije sa susednim zemqama, formi-rawu Saveza poqoprivrednih komora u Beogradu, ulozi Stalnogsaveta Balkanskog pakta i wegovom zasedawu u Bukure{tu i drugo.

Memorandum „Narodne samouprave“

Imaju}i u vidu raznolikost socijalne strukture ~italacalista, uredni{tvo je nastojalo da aktuelnim tekstovima o raznimpitawima iz domena poqoprivrede, zanatstva, trgovine, sfereradni~kih prava i potreba i sli~no, omasovi ~itala~ki korpus.Otuda i napisi poput: „Le~ewe obolele stoke od slinavke i {apa“,„Nova vrsta konopqe“, „Kajsija i wen zna~aj za na{e vo}arstvo“,„Prakti~na uputstva oko suzbijawa va{qivosti kod stoke“,„Op{ta pravila kojih se treba dràti pri orawu“, „Prirodnineprijateq krompirove bube“, „Kako treba pripremiti zemqi{teza sadwu vo}aka“, napis o Poqoprivrednoj sto~arskoj izlo`bi uNovom Sadu, te ~lanci o aktivnostima „JUGORAS“-a, Zemaqskojzanatskoj izlo`bi prire|enoj u Beogradu od 8. do 25. oktobra 1938.godine, kreditirawu zanatske proizvodwe itd.26

Nakon poraza kandidata JRZ-a u Kraqevu na op{tinskimizborima 27. septembra 1936. godine „Narodna samouprava“ jedobila i jednu novu rubriku, pomalo neobi~nog naziva – „?!“, a

230

_________________________

26 Isto, 130.

bila je rezervisana za kratka pitawa i konstatacije kojima sekritikovala novouspostavqena op{tinska vlast koju su ~inilipripadnici Udruène opozicije.27

U novinama je bilo mogu}e pro~itati i o kriminalu (su|ewu„ciganskoj lopovskoj bandi“, èni koja je zbog ubistva qubavnikaosu|ena na zatvorsku kaznu u trajawu od sedam godina, ubistvu najednom seoskom saboru, osudi kowokradice na godinu dana strogogzatvora uz gubitak „~asnih prava“), samoubistvima, nesre}nomslu~aju gaèwa ~oveka automobilom, davqewu supruge predsedni-ka kraqeva~kog suda u vrtlozima Ibra i sli~no.

Novine su donosile i vesti o delatnosti mesnog aerokluba„Na{a krila“, postavqewu novih profesora beogradskog uni-verziteta, u~iteqskim zabavama, radu Okru`nog i Sreskog suda uKraqevu, manifestacijama organizovanim od strane mesnogsokolskog dru{tva i razvoju sokolskog pokreta na seoskompodru~ju @i~kog sreza, osve}ewu kamena temeqca za novi hotel uUlciwu, voznom redu na pruzi Stala}–Uìce i Lapovo–Skopqe,rasporedu deùrstava apoteka u gradu...

Posledwa stranica lista bila je namewena komercijalnimtekstovima – reklamama i malim oglasima iz kojih se moglo saz-nati o asortimanu i uslovima prodaje u apoteci „Kod Svetog\or|a“, ponudi u kafani „Zlatan Prag“ („najboqa doma}a kujna“koja „prima abonirce po umerenoj ceni“), najnovijim modelima{iva}ih ma{ina i rezervnih delova za iste u trgova~koj radwiRadisava Jovanovi}a, turisti~koj ponudi Mataru{ke Bawe itd.28

Ne postoji pouzdan podatak o tome do kada je izlazila „Narodnasamouprava“ , mada, „ono {to je izvesno, to je ~iwenica da je bila svo-jevrsno obele`je i hroni~ar jednog dinami~nog perioda u pro{lostiKraqeva, u kome je ono na~inilo definitivni otklon od palanke ori-jentalnog tipa i okrenulo se uzorima Beograda i Evrope“.29

„Pregled crkve eparhije @i~ke“

Seobom sedi{ta eparhije @i~ke i kancelarije @i~kog cr-kvenog suda iz â~ka u manastir @i~u, odnosno Kraqevo, krajemleta 1934. godine, Kraqevo je dobilo i jedan list verskog karakte-

231

_________________________

27 U ovoj rubrici se moglo pro~itati: „Kada }e se o~istiti ono |ubre i korov naobali i ispod obale?“, „Kada }e na{a op{tina zameniti male sijalice od petna-jest sve}a u nekim ulicama i postaviti ve}e i propisne sijalice?“, „Op{tina jedala novo ime Ratarskoj ulici, ali bi mnogo boqe bilo da je dala ma kakvu kaldr-mu!“, „Kada }e op{tina Kraqevska da zavr{i spomenik i {ta je bilo sa onih100.000 dinara koje je op{tina dala za dovr{ewe istog?“ – Isto.28 Isto.29 Postoji pretpostavka da je ona uga{ena nakon Bogav~eve smrti, ali i mogu}nostda je izlazila sve do Aprilskog rata 1941. godine. (Isto.)

ra koji je izlazio pod okriqem eparhijske uprave. Bio je to „Pre-gled crkve eparhije @i~ke“, poluslu`beni organ sve{teni~kogudruèwa @i~ke eparhije pokrenut 1. avgusta 1919. godine s ci-qem da „izve{tava sve{tenike i vernike o svemu onome {to se ra-di i doga|a u eparhiji“.30 U skladu sa materijalnim uslovima listje izlazio kao mese~nik, mada se povremeno de{avalo i da bude{tampan kao dvobroj, tj. dvomese~nik. Osim poluslu`benih vesti,list je objavqivao napise sve{tenika i „drugih prijateqa Crkve“koji su tretirali aktuelna pitawa iz domena religije, prosvete,morala, „ìvota na{eg naroda i sve{tenstva, poqoprivrede i hi-gijene, kao i sve ono {to }e biti pou~no i korisno za narod“, a izuredni{tva budu}im saradnicima i ~itaocima poru~ivano je da„svakoj li~noj polemici ne}e biti mesta u listu“.31 Prema zami-slima wegovih pokreta~a, list je trebalo da bude svojevrsna „spo-na koja }e nas duhovno ja~e vezati i pokretati na {to aktivniju de-latnost na versko-moralnom poqu u na{em narodu i trgnuti nas odpesimizma u koji su mnogi zapali usled korumptivnih posledicadugogodi{weg ratovawa“.32

Prve tri godine urednik lista bio je Sreten Mihailovi},od oktobra 1922. do avgusta 1936. godine ure|iva~ku politiku kre-irao je @ivojin Aleksi}, paroh ~a~anski, a nakon wega uredni-{tvo je preuzeo Dragoslav Obu}ina, jedan od sve{tenika kraqe-va~kog hrama Silaska Svetog duha, i ovu du`nost obavqao sve doga{ewa lista, avgusta 1938. godine.33

[tampawe lista ~iji tira` je po~etkom 30-ih godina pro-{log veka bio oko 400 primeraka, finansirano je iz nov~anihsredstava eparhije @i~ke, priloga eparhijskog sve{tenstva i mo-na{tva, pretplate i dobrovoqnih priloga vernih. Dostavqan jesvim crkvama i manastirima ove eparhije, kao i pretplatnicimaiz Kragujevca, Beograda, Bawa Luke, Bitoqa i jo{ nekih jugoslo-venskih gradova, a nekoliko primeraka slato je srpskim pravo-slavnim parohijama i pojedincima u inostranstvu.34

S obzirom na orijentaciju lista, razumqivo je {to su domini-raju}e vesti, prilozi, ~lanci i drugi napisi publikovani na wego-vim stranicama bili oni vezani za crkveni ìvot i teologiju. Ru-brike „Slu`beni deo“ i „Raspisi i bele{ke“ krcate su vestima slu-`benog karaktera, poput naredbi Svetog Arhijerejskog Sinoda i

232

_________________________

30 Prethodna re~, „Pregled crkve eparhije @i~ke“, 1, avgust 1919, 2–3.31 Isto.32 Isto.33 Marija Orbovi}, ̂ a~ansko {tamparstvo i izdava{tvo – bibliografija 1833–1941,â~ak, 1998, 177.34 Slobodan Nevoqica, „Pregled crkve eparhije @i~ke“ u kulturnom ìvotuâ~ka od 1919. do 1938. godine, Bogorodica grada~ka u istoriji srpskog naroda,â~ak, 1993, 265.

Uprave @i~ke eparhije, odluka i re{ewa o postavqewu, odlikova-wima, unapre|ewima, ka`wavawu i preme{tajima sve{tenika i mo-naha, proslavama verskih praznika u Kraqevu, â~ku i drugim me-stima na teritoriji eparhije, rekonstrukcijama i izgradwi hramo-va i parohijskih domova i sl. U odeqku „Bibliografija“ ~itaoci-ma je u vidu kratkih prikaza skretana pa`wa na razne teolo{ke ~a-sopise i kwige, kao i na ostalu literaturu pou~nog i istorijskogsadràja. Rubrika „Spoqni pregled“ bila je ispuwena vestima izdrugih eparhija Srpske pravoslavne crkve i drugih crkava. Pose-ban prostor ustupan je kulturnim doga|ajima u kojima je Crkva ima-la predvodni~ku ulogu, organizovanim uglavnom povodom nekog ver-skog praznika ili jubileja iz nacionalne pro{losti (Bogojavqewa,Jovandana, Savindana, Vidovdana, Nikoqdana i drugih).

Nastoje}i da stekne {to vi{e ~italaca i me|u sekularnompopulacijom (gra|anstvom, seqa{tvom, radni{tvom i sl.), uredni-{tvo je objavqivalo i niz napisa o dru{tvenoj svakodnevici, vode-}i ra~una da wihov siè bude uglavnom pou~nog i moralnog karak-tera, tj. u skladu sa tradicijom pravoslavqa i wegovim dogmatskimu~ewem. Kvalitetom svojih tekstova neslu`bene prirode, posebnoonih iz pera Radomira Kre~kovi}a i episkopa ì~kih Jefrema(Bojovi}a) i Nikolaja (Velimirovi}a), „Pregled crkve eparhije@i~ke“ uvrstio se me|u uglednije ~asopise ove vrste u Srbiji.35

BIOSKOPI

Za „pokretne slike“ kao novo svetsko ~udo ~ulo se u Kraqevusredinom posledwe decenije 19. veka. Pri~e o velikom platnu nakome se vide qudi, vozovi, fijakeri i kowi u pokretu, znatièqnojkraqeva~koj ~ar{iji prepri~avali su „{kolci“ po povratku iz Be-~a, Pariza i drugih zapadnoevropskih gradova i trgovci koji su nanekom od svojih poslovnih putovawa imali prilike da se upoznajusa „sedmom umetno{}u“. Wihove impresije kod mnogih su budile ne-vericu, uzbu|ewe i znatièqu.36 Na ovaj doìvqaj ìteqi Kraqe-va morali su da pri~ekaju do 1897. godine, kada je, svega godinu dananakon prve bioskopske projekcije u Beogradu, prema saznawima ute-meqenim na se}awima starih Kraqev~ana, u varo{i prvi put gosto-vao putuju}i bioskop – kinematograf bra}e Limijer. Prva kino--projekcija nemog filma, ~ijeg se naslova naàlost niko ne se}a,odràna je u kafani „Studenica“, koju su dràla bra}a Jankovi}.37

233

_________________________

35 M. Orbovi}, â~ansko {tamparstvo..., 80.36 Dobrivoje Obradovi} Kondis, „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu, „Ibar-ske novosti“, 3. II 1983, 8.37 Bosa Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini 1896–1918, Be-ograd, 1982, 33.

Bioskopske predstave u organizaciji austrougarskih vlastiodràvane su i za vreme okupacije Kraqeva (1915–1918).38 Do svo-jevrsne popularizacije filmske umetnosti u ovoj sredini do{loje u periodu izme|u dva svetska rata.

Po~etkom tre}e decenije XX veka filmovi su prikazivani uprostorijama hotela i kafana. Naime, teè}i da poboq{aju po-slovawe, neki kraqeva~ki ugostiteqi dovodili su povremeno pu-tuju}e bioskobxije koji su prikazivali komi~ne filmove sa veli-kanima nemog filma: Baster Kitonom, ârli âplinom, Stanli-om i Oliom, Lujzom Fazendom, Emilom Janingsom, Ernestom Vere-be{om, Konradom Fajtom, Glorijom Svanson itd. Publika je sede-la za kafanskim stolovima i tokom projekcije bila posluìvanakafom, raznim pi}ima i mezetlucima, a da bi ugo|aj bio potpunangaòvani su i Cigani Stev~e i Laza, koji su zvucima svojih vi-olina stvarali posebnu atmosferu.39 Po ovoj vrsti zabave posebnona glasu bili su hoteli „Studenica“, „Pariz“, „Imperijal“ i ka-fane „Jelenac“, „Plug“ i „Kneèvi}a kafana“.40

U istorijatu kraqeva~kih bioskopa posebno mesto pripadaRudolfu Prohaski („~ika Rudi“) i wegovoj supruzi Mari („tetaMari“).41 Pre dolaska u Kraqevo sa svojom kino-aparaturom 1929.godine, ovaj êh ro|en 1889. u Daruvaru, gde mu se porodica doseli-la iz ê{ke, zavr{io je elektri~arski zanat u Pragu. U Srbiju jedo{ao prvi put 1904. godine u pratwi putuju}eg bioskopa svoga de-de Franca Prohaske, sa kojim je proputovao êhoslova~ku, Ma|ar-sku, Austriju, Bugarsku i Tursku, prikazuju}i filmove i na dvorusultana Abdul Hamida. U vreme „aneksione krize“ biva mobilisanu austrougarsku vojsku iz koje je ubrzo dezertirao u Srbiju, zapo-sliv{i se potom kao elektri~ar u beogradskom „Modernom bio-skopu“. Za wegovo ime vezuju se instalirawa prvih stalnih biosko-pa u â~ku, Kragujevcu, Leskovcu, Ni{u, Vrawu, Tetovu, [tipu iSkopqu. Nakon Prvog svetskog rata, u kome je aktivno u~estvovaobore}i se u srpskoj vojsci, Rudolf Prohaska je radio kao kino-ope-rater u beogradskim bioskopima „Pariz“, „Kasina“ i „Kolarac“.Bio je jedan od inicijatora osnivawa udruèwa kino-operaterakoje bi {titilo wihova prava, tj. dono{ewa propisa po kojima se

234

_________________________

38 Prikazivani su nemi komi~ni filmovi ameri~ke produkcije. (Dobrivoje Ob-radovi} Kondis, „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu, „Ibarske novosti“, 3. II1983, 8).39 Dr M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 127.40 M. Pantovi}, Kraqeva~ki medaqoni..., 34.41 Interesantno je napomenuti da se u arhivskoj gra|i Rudolf Prohaska navodipod imenom „Radivoje Prohaska“. Pretpostavqamo da je ova promena posledicawegovog dobrovoqnog „posrbqavawa“. – IAK, Udruèwe zanatlija za srez @i~-ki, kutija br. 44, Molba Radivoja Prohaske Okru`nom zanatlijskom esnafu –Kraqevo, 2. XI 1929.

oni imaju smatrati kvalifikovanim majstorima koji moraju imatipoloèn stru~ni ispit, kao i da se bioskopi mogu registrovati sa-mo na wih kao odgovorne stru~wake. Oko 1926. godine otvorio jesvoj bioskop u Vrwa~koj Bawi, da bi se nakon toga nastanio u Kra-qevu, gde je, uz prethodno odobrewe beogradske Zanatske komore, usklopu hotela „Studenica“ otvorio bioskop „Ibar“.42 Bioskopskadvorana sa 200 sedi{ta i pli{om obloènim loàma nalazila se urenoviranom objektu nekada{we hotelske {tale, a vlasnik hotela,Stamenko Joksimovi}, iznajmio ju je Prohaski.

U vreme Prohaskinog dolaska u Kraqevo u gradu su postoja-la dva bioskopa: „Korzo“ i „Kneèvi}“, u kojima su kao kino-ope-rateri radili Dragoqub ôlovi}, odnosno Pavle Si~. Kako ô-lovi} nije imao potrebne stru~ne kvalifikacije za obavqawe ovevrste delatnosti, to mu je, povodom Prohaskine predstavke i in-tervencije Udruèwa kinematografskih radnika iz Beograda, odstrane nadle`nih vlasti zabrawen rad.43

êtiri godine nakon {to je 11. decembra 1929. godine u Za-grebu prvi put na jugoslovenskim prostorima prikazan zvu~nifilm, ovaj tehnolo{ki napredak u kinematografiji imali su pri-like da na platnu „Ibra“ vide i ìteqi Kraqeva.44 Bio je to filmRene Kelera – „Pod krovovima Pariza“.45 Pojava ton-filma osta-vila je bez posla bioskopske svira~e i poznatog lokalnog {lagerpeva~a Voju Petrovi}a „Ramonu“, a uvela ulogu „~ita~a“ koji je pu-blici nenaviknutoj da prati tekst prevoda na platnu ili pak ne-pismenim gledaocima, ~itao ono {to izgovore filmski akteri.Iako moderniji od nemog, zvu~ni film je kod nekih nailazio nakritike. Tada{wi gimnazijalac Miodrag B. Proti}, evociraju}iuspomene na svoje {kolovawe u Kraqevu, zapisao je: „Se}am se presvega nemih filmova, od pre desetak godina koje sam voleo vi{eod zvu~nih. Slika je u wima bila aktivna, jezgrovita, napeta, kon-trastna i ’primitivna’, videlo se od ~ega je sastavqena; u zvu~nimje, me|utim, beskrajnim dijalozima bila potisnuta. Zanet novimotkri}em, film je postao brbqiv, ~ak i raspevan. Zbog ~itawasilnih titlova, sliku – ~ije je bi}e ’nemo’ – jedva smo i stizali dapratimo. Akcija se sve vi{e pri~ala, sve mawe neposredno vide-la. Kada bi se dvoje – posle uzdisawa, igrawa, pevawa, ~ak i u du-

235

_________________________

42 B. Slijep~evi}, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini..., 60.43 Isto, Dopis Udruèwa kinematografskih radnika – Beograd Zanatlijskoj komo-ri, 11. 10. 1929; Dopis Zanatske komore Zanatlijskom esnafu – Kraqevo, 11. X 1929.44 Ekspanziju zvu~nog filma i potiskivawe nemog najboqe ilustruju podaci o zastu-pqenosti ton-bioskopa u Jugoslaviji po~etkom ~etvrte decenije 20. veka. U 1932. go-dini bilo je 184 zvu~na i 154 „nemih“, da bi ve} posle tri godine broj zvu~nih bio-skopa porastao na 263, a „nemih“ opao na 55. (Filmski godi{njak 1936, Beograd, 1936, 7)45 Dobrivoje Obradovi} Kondis, „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu, „Ibar-ske novosti“, 3. II 1983, 8; M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 35.

etu, razgovora, sva|a, mirewa – najzad poqubili, zurio bih, preva-ren, u patos ’Uranije’.“46

Na bioskopskim platnima kraqeva~ki qubiteqi filmovamogli su pogledati brojna ostvarewa ameri~ke i evropske (nema~-ke, italijanske i francuske) filmske industrije raznih ànrova,a najgledaniji su bili filmovi komi~nog i qubavnog sadràja.Naro~itu pa`wu izazivali su „Ben Hur“, „Quo vadis“, „Pakao zaro-bqenika“, „ôvek koji se smeje“, „Mata Hari“, „Beli vragovi“,„Ana Karewina“, „Cinker – izdajica“, „Luana – rajska ptica“,„Trader Horn“, „Kozaci“, „Vrtlog“, „Igra strasti“, „Dama s kameli-jama“, „Lukrecija Borxija“, „Romeo i Julija“, „Kraq Napuqa“,„Legija stranaca“, „Junaci sa Marne“, „Tragedija [angaja“, „@en-sko jezero“, „Vesela udovica“, „Jadnici“, „Kraq kraqeva“, „Belarobiwa“, „Krik mesa“, „FP1 antworte nicht“, „Rokombolo“, kao ifilmovi u ~ijim glavnim rolama su se pojavqivali komi~ari Tan-tolini, Pat i Pata{on, Maks Linder, legendarni ârli âplin,Dolores del Rio, Lilijana Gi{, Me Vest, Marlena Ditrih, HariBor, Pola Negri, Ramon Novaro, Xon Xilbert, Armando Falko-ni, Dita Parlo, Klerk Gebl, Ivan Moùhin, Adolf Manù, Luj@uve, @an Gaben, Robert Tejlor, Simona Simon, Olga êhova, LaJana, sestre Lejn, Brigita Helm, Edvi` Fejer, Renata Miler, Si-bil [mit, Hans Mozer, [irli Templ, Gari Kuper, a uzdahe kod„ne`nijeg pola“ posebno je izmamqivao Rudolf Valentino.47

Interesovawa su izazivala i ostvarewa jugoslovenske kinema-tografije, koja se nalazila „u povoju“ – nemi dokumentarni filmo-vi poput „Plave grobnice“, „Plitvi~kih jezera“, „Kajaka na Drini“,„Izleta na more“, „Orlova Jadrana“ itd. Simpatije publike uìva-li su i doma}i glumci: Svetislav Petrovi}, Slavko Vorkapi}, Ti-no Patiera, Zvonimir Rogoz, Voja \or|evi} (Voya George), HinkoNu~i}, a svojom popularno{}u posebno se isticala Ita Rina.48

O tome koliko je film „zarazio“ Kraqev~ane svih uzrasta isocijalnih slojeva, svedo~i i ~iwenica da su tokom 30-ih godinaXX veka u Kraqevu radila ~etiri stalna bioskopa i to u hoteli-ma „Jugoslavija“ i „Pariz“, u „Klubu aerodromaca“ i „Uraniji“.49

Vlasnik „Jugoslavije“ bio je Nikola P. Jakovqevi}, dok je kino--operaterske poslove na aparatu marke „Philips“ obavqao StevanKolarevi}. Jakovqevi}ev bioskop, koji je raspolagao sa 250 sedi-

236

_________________________

46 M. B. Proti}, Nojeva.., 60–61.47 Kroz Kraqevo, „Kraqevski glasnik“, 6. I 1934, 3; Kuda }emo danas, „Kraqevskiglasnik“, 12. X 1933; Dobrivoje Obradovi} Kondis, „@ive slike“ – ~udo na veli-kom platnu, “Ibarske novosti”, 3. II 1983, 8; M. B. Proti}, Nojeva..., 60.48 Jugoslovenski filmski almanah, Beograd, 1933, 68–75.49 Dobrivoje Obradovi} Kondis, „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu, „Ibar-ske novosti“, 3. II 1983, 8.

{ta, tokom letwih meseci povremeno je obustavqao rad.50 Reper-toar je mewan osam puta mese~no a prikazivani su, {est dana u ne-deqi, ton-filmovi.51 Bioskop „Pariz“, vlasni{tvo Rudija Proha-ske, radio je svakodnevno tokom ~itave godine. U dvorani sa 150sedi{ta prikazivani su zvu~ni filmovi, a za projekcije je upotre-bqavana aparatura „Korting“. Cena ulaznice kretala se, u zavisno-sti od kvaliteta filma, u rasponu od tri do osam dinara.52 Nepre-kidno tokom godine radila je i „Uranija“ Milorada Tairovi}a.Repertoar u ovom bioskopu sa 200 sedi{ta mewan je ~etiri puta umesecu a filmovi su emitovani aparaturom „Zeiss-Ikon“.53 Karakte-ristike bioskopa u „Klubu aerodromaca“ nisu nam poznate.

Osim ve} pomalo standardnih ànrova (komi~nih i qubav-nih sadràja), u godinama pred Drugi svetski rat popularnost svevi{e sti~u filmovi koji obiluju pucwavom i akcijama „od kojihje prisutnima u sali zastajao dah“, ameri~ki vesterni, storije oTarzanu i oni u kojima je glavnu ulogu igrala Greta Garbo, kada su„bili redovi da se kupe ulaznice“.54

Bioskop, kao novi oblik masovne zabave i film kao produkt mo-derne kulture, uneli su u prili~no patrijarhalnu sredinu kakva je bi-la kraqeva~ka, promene odnosa prema zabavi i slobodnom vremenu,ru{e}i rigidni puritanizam, eti~ke i pedago{ke principe na koji-ma je po~ivalo tada{we dru{tvo.55 Scene nasiqa, ubistava i „slobod-nijeg“ odnosa me|u polovima, izazivale su, sem empatije, i opre~nami{qewa o uticaju filma na formirawe qudskog karaktera, poseb-no mladih. Dok su jedni sa odobravawem prihvatali novotarije sa ce-luloidnih traka, dotle su pojedini |a~ki roditeqi a i {kolske vla-sti sa zabrinuto{}u komentarisali efekte „kinematografskog bu-ma“. Stoga je po {kolama bila zavedena „interna cenzura“, tako da suu~enicima ~itane naredbe kojima se dozvoqavalo ili zabrawivalogledawe filma koji se tih dana prikazivao u nekom od bioskopa. Ne-retko je ispred bioskopskih vrata deùrao i direktor {kole i kon-trolisao po{tovawe naredbi o zabrani. U~enicima je tako|e zabra-wivano pose}ivawe ve~erwih projekcija koje su po~iwale posle 20~asova.56 Interesantno je napomenuti da je i me|u u~enicima, gimnazi-

237

_________________________

50 U periodu od kraja aprila do kraja septembra meseca poseta u ve}ini bioskopau Jugoslaviji bila je slaba. Kako su poresko optere}ewe i reìjski tro{kovi ne-retko prema{ivali vrednost novca dobijenog prodajom ulaznica, to su mnogivlasnici kinematografskih radwi pribegavali privremenim prekidima rada. –Filmski godi{njak 1936…, 13.51 Isto, 57.52 Filmski godi{njak 1937/38, Beograd, 1938, 104.53 Isto.54 Isto.55 Dejan Kosanovi}, Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896–1918, Beograd, 1985, 61.56 Isto.

je pre svega, bilo onih koji su o filmu imali r|avo mi{qewe, pa jetako jedan onda{wi gimnazijalac u svom dnevniku zapisao: „[ta jefilm? Moje je mi{qewe da je to stvar koja ima najvi{e krivaca zaovakvo stawe. To je stvar kojom se sluè filmski magnati da bi seobogatili. U filmovima su sve takve scene koje }e mo}i ~oveka da iz-vedu iz takta a koje danas mnogi vole. Naro~ito vole ènske. Smem sekladiti da jedna u~enica vi{e voli gledati jedan film i potro{iti5 dinara za wega nego pro~itati jednu kwigu. Prvo {to bih zabraniojeste film. êsto su seoska deca koja su do{la na zanat gledala kri-minalne filmove. êsto se posle toga de{avalo da jedan drugog udarinoèm kao onaj ’dasa’ na filmu. Film od ̀ enskih stvara prostitutke,a od mu{karaca pokvarewake i razbojnike.“57

Posledwi film prikazan u Kraqevu pre nema~ke okupacijegrada, aprila 1941. godine, bio je „Nevidqivi ~ovek“, emitovan u„Jugoslaviji“.58

SPORTSKA KULTURA

Sport

O za~ecima organizovanih sportskih aktivnosti u Kraqevu,tj. sporta kao „masovnog dru{tvenog fenomena“, ne~ega {to „odva-ja moderno vreme od pre|a{weg“, zna se veoma malo, a i izvori ko-ji bi upu}ivali na wih jako su oskudni.59 Prema nekim saznawima,prva moderna sportska disciplina koja je u wemu dobila organiza-cionu formu, bilo je streqa{tvo. Ono je po~elo da se razvija jo{80-ih godina XIX veka, kada su ga, zbog wegovog vojnog karaktera ipotreba vojske, materijalno i organizaciono pomagale dràvnevlasti.60 U podno`ju Grdi~ke kose nalazilo se streli{te koje jekori{teno za vojne, ali i potrebe mesnog streqa~kog dru{tva, ina kome su mnoge generacije Kraqev~ana prvi put osetile mirisbarutnog dima. Ono je posedovalo figure za ga|awe, rovove za za-

238

_________________________

57 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a, II/238.58 Dobrivoje Obradovi} Kondis, „@ive slike“ – ~udo na velikom platnu, „Ibar-ske novosti“, 3. II 1983, 8.59 Kako navodi Predrag Markovi} „za samu pojavu modernog sporta potrebni supreduslovi koji se mogu objediniti jednim pojmom koji ih sve sadrì. To je mode-ran grad. On sadrì dovoqan broj qudi. Velika populacija je neophodna za mode-ran sport iz tri razloga. Prvo, ona daje dovoqan broj posmatra~a. Drugo, visokaspecijalizacija koja postoji tek u urbanoj sredini moè da iznedri i dovoqanbroj kvalitetnih takmi~ara. Tre}e, sport je jo{ jedan od vidova osobito vele-gradske kulture, na~in ispuwavawa dokolice nepoznat ruralnoj sredini“. – P. J.Markovi}, Beograd i Evropa 1918–1941..., 71.60 Nikola @uti}, Sokoli – ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije 1929–1941, Beo-grad, 1991, 14.

klon pokaziva~a meta i niz drugih prate}ih sadràja koji su ga|a-we ~inili bezbednim kako po strelce, tako i po okolinu. „Tokomletwih dana na streli{tu je uvek bilo ìvo. Dolazili su oni ko-ji su se takmi~ili, a bilo je i dosta posmatra~a. (...) Takmi~ewa suredovno odràvana i pucalo se svakodnevno.“61

Usled izgradwe Fabrike vagona u neposrednoj blizini, streli-{te je moralo biti izme{teno na novu lokaciju koja je obezbe|ena uStaroj ~ar{iji i bilo je „potpuno moderno ure|eno, te se moè ga|a-ti i pod najteìm elementarnim nepogodama bez ikakve smetwe“62.

^lanstvo Streqa~ke druìne ~inili su prete`no oficirii podoficiri vojnih jedinica stacioniranih u Kraqevu, ali je bi-lo i dosta ~lanova iz redova drugih socijalnih kategorija: zana-tlija, trgovaca, ~inovnika, ugostiteqa, radnika, kalfi, trgova~-kih pomo}nika i dr. Streqa~ko dru{tvo u Kraqevu takmi~ilo seu okviru „[umadijske streqa~ke oblasti“.63

[umom bogati masivi Go~a, @eqina, Stolova, Gledi}kihplanina i talasasti reqef u dolinama Ibra i Morave obrastaolistopadnim drve}em, pruàli su dobre uslove za razvoj lova kojije u ovom kraju imao dugu tradiciju. „Lova~ko dru{tvo“ osnovano je1898. godine, a u wemu je 1927. godine bilo u~laweno 87 Kraqev~a-na i lovaca iz drugih op{tina @i~kog sreza, a me|u wima su bilii lekari Radosav Blagojevi} i Milosav Obradovi}, {tampar ̂ edo-mir Milo{evi}, veletrgovci Petar Boì} i Boìdar Crv~anini dr.64 Tri godine kasnije ono je imalo 183 ~lana i po brojnosti je„zauzimalo {esto mesto u Upravi Saveza Lova~kih Udruèwa“.65

Svojom popularno{}u, posebno u periodu nakon Prvog svet-skog rata, ubedqivo se od svih sportova najvi{e nametnuo fudbal,postaju}i svojevrsni masovni fenomen. Za „loptawe“, kako se naj-pre nazivala ova novotarija, po kraqeva~kim ulicama, ba{tama,zelenim povr{inama i drugim slobodnim prostorima, najzaslu-`niji su bili u~enici {kolovani u ve}im gradovima, radnici ko-ji su, tragaju}i za zaposlewem, pristizali iz drugih urbanih sre-dina i oficiri koji su sluìli u Kraqevu.66 „To je bila nova igra

239

_________________________

61 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, „Ibarske novosti“,11. II 1983, 8.62 Streqa~ke utakmice u Kraqevu, „Kraqevski glasnik“, 26. X 1933, 3.63 Streqa~ke utakmice u Kraqevu, „Politika“, 22. X 1931, 5.64 Upravu „Lova~kog dru{tva“ 1927. godine ~inili su: Kosta \or|evi}, predsed-nik, Milenko Radoi~i}, blagajnik i Vojislav \or|evi}, sekretar. Raspolagaloje kapitalom u iznosu od 15.000 dinara. – Godi{wak Lovac, Beograd, 1927, 234–235.65 Prvi jugoslovenski sportski almanah, Beograd, 1930, 97.66 Kraqeva~ki novinar i publicista Milan Pantovi}, navodi da je prvu fudbal-sku loptu u Kraqevo doneo 1909. godine kowi~ki kapetan Deli}, koji je slu`bo-vao u kowi~kom puku „Car Du{an Silni“, a ve} naredne godine pri Sokolskomdru{tvu osnovan je „Lopta~ki odsek“, koji je prve utakmice igrao na poqanamaDivqeg poqa. – M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 175.

koja je plenila mladost, ali i neki tabu za onda{we {kolske vla-sti koje su smatrale da ovaj naduvani ’balon od ko`e’ odvla~i pa-`wu |acima od u~ewa, da se wime bave lo{i u~enici i oni siro-ma{ni, a ni policijske vlasti nisu bile blagonaklone prema ovomsportu koji je u velikom broju okupqao omladinu. Kroz fudbal sugledali opasnost okupqawa ’crvenih’.“67

Iako nismo uspeli utvrdi-ti datum wegovom nastanka,pretpostavqamo da je najstarijiovda{wi fudbalski klub Sport--klub „Ibar“, u sklopu koga su,prema wegovim pravilima, us-vojenim na vanrednoj skup{tinikluba 30. jula 1933. godine, osimlopta~ke, „na papiru“ postojalejo{ i lakoatletska, velosiped-ska, skija{ka i kulturna sekci-ja.68 Tokom tre}e decenije XXveka fudbalska igra stekla je{iroku popularnost, tako da supored „Ibra“, ~iji igra~i su na-stupali u dresovima otvore-noplave boje, osnivani i noviklubovi: „Spartakus“, koji jeprete`no okupqao radnike, i„Jedinstvo“, ~iji igra~ki kadarsu ~inili uglavnom trgovci i trgova~ki pomo}nici, ali wihoveaktivnosti su bile kratkotrajne.69 Prvog oktobra 1930. godineobrazovan je Sport-klub „Morava“,70 1931. godine Sport-klub „Rad-ni~ki“,71 a po~etkom septembra 1933. godine Sport-klub „@i~a“,72

240

_________________________

67 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, „Ibarske novosti“,11. VIII 1983, 8.68 AJ, 14, 61–185–143, Pravila Sport-kluba „Ibar“, 7. X 1933; O sportu uop{te,„Narodna samouprava“, 16. VI 1939, 3.69 Uz obrazlo`ewe da predstavqa „komunisti~ki klub“ policija je nekoliko me-seci nakon wegovog formirawa, po~etkom 1926. godine, zabranila rad „Sparta-kusa“, koji je wegova uprava potom preimenovala u „Klasbor“, a kada je i on za-brawen, oformqen je Sport-klub „Polet“, koji „nije verificiran i bio je vi{edivqi klub“. – IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobo-dila~koj borbi, Borba radni~ke omladine za svoja prava – {trajkovi, demonstra-cije, klubovi, kulturno-prosvetna dru{tva (referat). Saveta Maleti}, „Razvoj i ka-rakter fizi~ke kulture u naprednom radni~kom pokretu Srbije“, Radni~ki sportski pokret Jugo-slavije do 1945, Zagreb, 1972, 141.70 AJ, 14, 61–184–78, Pravila Sport-kluba „Morava“ u Kraqevu, 1. X 1930.71 Klupska boja bila je otvoreno crvena, a fudbaleri su nastupali u prugastim cr-veno-crnim dresovima. – AJ, 14, 61–186–158, Pravila Kraqevskog Sport-kluba„Radni~ki“, 22. IX 1932.

Na kapiji Kraqevskog sport-kluba „Ibar“

pa je ovakva masovnost „pikawa lopte“ omogu}ila formirawe lo-kalnog takmi~arskog prvenstva, u ~ijem jesewem delu 1933. godineje najuspe{nija bila ekipa „Ibra“.73 Kraqeva~ki fudbalski timo-vi nadmetali su se i u Zapadnomoravskoj ùpi „Kragujeva~kog lop-ta~kog potsaveza“, a najve}i rivalitet vladao je prema ~a~anskimekipama „Borac“ i „Jedinstvo“.74

Detaq sa fudbalske utakmice, 1935.

Na igrali{tu sme{tenom na livadama preko puta stare è-lezni~ke stanice, koje su zajedni~ki koristili ovda{wi fudbal-ski klubovi, gostovali su, osim pomenutih ~a~anskih timova, jo{i kru{eva~ki „Obili}“, „Konkordija“ i „Car Lazar“, uì~ki„Era“ i „Sloboda“, kragujeva~ki „Radni~ki“, „Kara|or|e“, „Kolo-nija“, „[umadija“ i „Slavija“, gorwomilanova~ko „Takovo“, novo-pazarski „Ras“, ra{~anska „Studenica“, ali i prestoni~ki klubo-vi, poput „Jedinstva“, koje je po~etkom maja 1932. godine odigralo

241

_________________________

72 „Ibar“ – „@i~a“, „Kraqevski glasnik“, 21. IX 1933, 3.73 Drugoplasirani je bio tim „Radni~kog“, tre}e mesto osvojili su fudbaleri„Morave“ a na za~equ su se na{li igra~i „@i~e“. – Sport, „Kraqevski glasnik“,26. X 1933, 3.74 Prema podacima iz 1933. godine „Jugoslovenski nogometni savez“, sa sedi{tem uBeogradu, okupqao je 14 regionalnih nogometnih (lopta~kih) podsaveza, a u „Kraguje-va~kom lopta~kom potsavezu“ takmi~ilo se 27 ekipa iz Kragujevca, ]uprije, Jagodine,Svilajnca, Gorweg Milanovca, Uìca, â~ka i Kraqeva. – Hrvoje Macanovi}, Jugosla-venski sport 1933. – Godi{njak Saveza sportskih saveza Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933, 20, 24.

dve utakmice sa „Ibrom“ i „svojom tehnikom i po`rtvovawem pro-sto pregazilo ovoga provincijskog bauka“.75 Da je Kraqevo pred-stavqalo „vru} teren“, u fudbalskom smislu te re~i, svedo~i i ~i-wenica da je tu „poloìo oru`je“ i u evropskim razmerama pozna-ti be~ki klub „Brigetenauer“.76

Do nagle stagnacije fudbala u Kraqevu do{lo je po~etkom1935. godine, kada je zbog izgradwe @elezni~kih radionica uni-{teno fudbalsko igrali{te, a krajem 1936. godine odlukom „Jugo-slovenskog nogometnog saveza“ iz wegovog ~lanstva izbrisan je„Radni~ki“.77 Opasnost od totalnog zamirawa fudbalske igre do-nekle je ublaèna formirawem Sport-kluba „@elezni~ar“, 7. ma-ja 1935. godine, ~ije ~lanstvo su ~inili uglavnom èlezni~ari izaposleni u @elezni~kim radionicama i Loìonici, a koji je od„Generalne direkcije dràvnih èleznica“ dobio na kori{}eweplac koji je preure|en u fudbalsko igrali{te.78 Na wemu su, kaojedinom u gradu, trenirali i igrali utakmice i fudbaleri „Ibra“i „Morave“.79 Sredinom 1939. godine postojala je inicijativa zaobnovu Sport-kluba „Radni~ki“, ali Ministarstvo fizi~kog vas-pitawa naroda nije dalo odobrewe za wegovu registraciju s obra-

242

_________________________

75 Dve pobede Jedinstva u Kraqevu, „Pravda“, 8. V 1935, 11; Dr Dobrivoje Lisinac,Fudbal kru{eva~kog kraja – Od prve lopte do saveznih liga, bez oznake mesta igodine izdawa, 11.76 Posle nekoliko godina, futbal u Kraqevu ponova je oìveo, ali mu preti opa-snost da bude ugu{en, „Politika“, 4. VIII 1940, 26.77 „Radni~kom“ je stavqano na teret da je „preko svojih funkcionera, {tampanim le-cima, organizovao bojkot jedne Ibrove utakmice“, a iz „Kragujeva~kog lopta~kog pot-saveza“ mu je zamerano da je „vrlo retko odgovarao na akta potsaveza, niti je po{to-vao potsavezova nare|ewa“. – Brisan iz ~lanstva J. n. s-a, „K. L. P.“, 12. XII 1936, 2.78 U spisak osniva~a Sport-kluba „@elezni~ar“, ~iji igra~i su bili odeveni u dre-sove i kratke ga}ice crne boje i duge ~arape koje su na gorwem delu bile „protka-ne sa belim ispustom“, upisani su: Golubovi} @ivojin, dr Nikodijevi} Vlastimir(po~asni predsednik kluba), Jovanovi} Vladimir, Konstantinovi} Du{an, [usterAleksandar, Antonijevi} @ivojin, Gace K. Anton, Stojanovi} Nikodije, Mali}Nikola, Vere{ Stevan, Kova~ Frawo, Nici} Nikola, Santo Jovan, Si~ Jovan,Smiqkovi} Qubomir, [oti Ladislav, Virc Frawo, Nikoli} Bogdan, Zlatanovi}Dragoqub, Ki{ Matija, Novak Josip, Pejovi} Boìdar, Petrovi} Branivoje, Sta-nojevi} Dragoqub, Piler Frawo, Milenkovi} Jovan, Orozovi} Petar, Smiqani}Vidoje, Rankovi} Branislav, Paravina Marko, Davidovi} Dimitrije, Vu~kovi}Milo{, Duganxi} Nikola, Bursa} \ura, Gros Paja, Bahert Frawo, Tombi Lajo{,Savkovi} Stefan, [ibali} Vidoje, Pavi}evi} Vojislav, îmgel Ivan, Haben{usMartin, Virokovi} Ivan, Aleksi} @ivko, Jovi~i} Trajko, Todorovi} Ilija, Iv-kovi} Stanoje, \uki} Nenad, Kova~ Ivan, Vu~kovi} êdomir, Vukomanovi} Qu-binko, Popovi} Petar, Vuksanovi} Trajko, Stankovi} Ratko, Maric Fridrih, Gu-ti Stevan i Grga Rudolf. – AJ, 71, 27–65, Spisak ~lanova S. K. „@elezni~ar“ Kra-qevo, 5. VII 1935; Pravila Sport-kluba „@elezni~ar“ u Kraqevu, 7. V 1935.79 Po svemu sude}i Sport-klub „@i~a“ je u vreme krize fudbala prouzrokovanegubitkom igrali{ta prestao da postoji.

zloèwem da „~lanovi osniva~i ne pruàju dovoqne garancije da}e raditi prema odre|enim ciqevima a da dru{tvo ne}e prekora-~iti svoj statutarni krug rada“.80

O tome koliko je problem igrali{ta optere}ivao i uspora-vao razvoj ne samo kraqeva~kog fudbala ve} i ~itavog sporta, uka-zivano je i na stupcima kako lokalne tako i prestoni~ke {tampe.„Razlozi za stagnaciju sporta u na{em mestu, nalaze se prvenstve-no u nedostatku sportskog terena; iz tog razloga, najstariji fut-balski klub na{eg mesta ’Ibar’ poveo je akciju u zajednici saostalim sportskim zajednicama i uspelo se toliko {to je, zahva-quju}i razumevawu op{tinskih odbornika u buxet op{tine za1939–40. godinu unesena suma od 70.000 dinara za kupovinu sport-skog igrali{ta, kao zajedni~ke svojine svih sportskih i vite{kihorganizacija na{ega mesta. Me|utim, posle svestranog pregledaslobodnih terena koji mogu do}i u obzir, uspostavilo se da u oko-lini na{ega mesta a u ataru na{e op{tine, nema pogodnog terenakoji bi se mogao uz potrebne uslove otkupiti za 70.000 dinara. Ra-di toga sportski klubovi na{ega mesta, u ciqu podizawa sporta,prinu|eni su da se ponova obrate op{tinskom odboru sa molbom,da im se dodeli slobodan teren na obali Ibra, odmah ispod hote-la ’Pariz’ i da se isti osposobi sa ve} odobrenih 70.000 dinara. Utu svrhu, da se to sprovede, a i sa zadatkom da i docnije, na ve} iz-gra|enom terenu svr{ava teku}e poslove uslovqene zajedni~komsvojinom terena, osnovan je Me|uklubski radni odbor koji, poredve} pomenutog ciqa oko izgradwe terena ima za zadatak da sport-ske i vite{ke zajednice na{ega mesta me|usobno poveè, kako bi

243

_________________________

80 Ovakvo re{ewe Ministarstva doneto je na sugestiju sreskog na~elnika iz Kra-qeva da „ne bi trebalo dozvoliti osnivawe ovog sport kluba, s razloga {to me-|u ~lanovima ima lica koja po svojim politi~kim ube|ewima nisu ispravna”.Ina~e, na spisku ~lanova osniva~a nalazili su se: hotelijer Milan Pribakovi},advokat Du{an Ili}, {tampar Mihailo Mihailovi}, ~lanovi Op{tinskeuprave Petar Boì} i Kosta Popovi}, trgovci Dobrivoje Koturanovi}, KrstaPantovi}, Svetozar An|eli} i Mi{a Obu}ina, trgova~ki pomo}nici \or|eMili}evi}, Radmilo Tro{i}, Milutin Rudwanin, Vlada Petrovi} i BranislavNikoli}, stolari Qubomir Markovi} i Stojan Markovi}, abaxije StankoKo{anin, @ivko Nedeqkovi}, Dobrivoje Jano{evi} i @ivota Bukowi},obu}ari Filip Ni{avi}, Miodrag Vu~ini}, Milorad Mladeni}, Borivoje Sa-marxi}, Ilija Trifunovi} i Aleksa Aleksi}, frizeri Sreten Vasi}, DimitrijeSimonovi} i Frawa Supek, opan~ar Rajko Despotovi}, bravari Milan Mari},Dragoqub Vu~i}, Slobodan \or|evi} i Boìdar Kiti}, {usteri Milan Gavri-lovi}, Miodrag Radanovi} i Dragoslav Nikoli}, {triker @ivan Rankovi} ilekar Dragomir Karajovi} – AJ, 71, 27–65, Spisak upisanih ~lanova Sport kluba„Radni~ki“ u Kraqevu, bez datuma; Dopis Na~elstva sreza ì~kog II Upravnomodeqewu Kraqevske banske uprave Moravske banovine, 29. VI 1939. Re{ewe Mi-nistarstva za fizi~ko vaspitawe naroda, 16. VII 1939.

iste sa svojim opravdanim zahtevima istupale zajedni~ki i da ihkolaborirawem rada osposobi za pravilno, sportsko i sporazum-no kori{}ewe terena“ – pisala je kraqeva~ka „Narodna samoupra-va“ 16. juna 1939. godine.81

Naporima za obezbe|ivawe odgovaraju}eg sportskog terena uKraqevu u avgustu 1940. godine pridruìla se i „Politika“: „Gu-bqewem igrali{ta ovda{wi sportisti ostali su na ulici, ili,jo{ boqe je re}i, vratili su se ponova kafani i svemu onome r|a-vom {to proisti~e iz kafanskog ìvota. (...) Nekoliko godina ak-tivni igra~i i drugi sportski radnici bogorade iz dana u dan kodnadle`nih da im se dodeli bilo kakav teren za igrali{te, no sveje to ostalo bez ikakva rezultata. Obijeni su mnogi pragovi i namnogim mestima dobilo se mnogo obe}awa, ali do igrali{ta kakvoovo napredno mesto zasluùje do danas se nije do{lo.“82 Uprkossvim navedenim te{ko}ama fudbal se duboko uvreìo u du{amamnogih Kraqev~ana potvr|uju}i maksimu o „najva`nijoj sporednojstvari na svetu“, a najboqi fudbaleri su uìvali veliko po{to-vawe i divqewe svojih sugra|ana.

Sredinom dvadesetih godina XX veka u Kraqevu je osnova-na i podru`nica „Saveza izvidnika i planinki“ koja je negova-la skautizam, sportski pokret nastao po~etkom veka u Engle-skoj, a ~iji idejni tvorac je bio Baden Paul. Krajem pomenutedecenije skautsku ~etu u Kraqevu ~inilo je 27 ~lanova razli~i-tog pola i uzrasta.83

Dolaskom francuskih stru~waka i radnika, sredinom tre}edecenije pro{log veka, u Kraqevu je zaìveo i jedan novi sport –tenis. Bliìh podataka o aktivnosti ovda{weg tenis-kluba kojise koristio teniskim igrali{tima „sa crvenom {qakom“ u„Aerokoloniji“ nemamo, sem toga da je imao saradwu sa „Beograd-skim tenis-klubom“ osnovanim 1926. godine.84

Izgradwa aerodroma, Fabrike aviona i Vazduhoplovno-teh-ni~kog zavoda, pruàli su Kraqevu odli~ne preduslove za razvojvazduhoplovnog sporta, koji je nakon Prvog svetskog rata doìveopravu ekspanziju u zapadnoevropskim zemqama. Sportsko vazduho-plovstvo u ju`noslovenskoj dràvi svoju organizacionu formu do-bilo je 14. maja 1922. godine, kada je, po uzoru na francuski i bel-gijski, osnovan „Aeroklub Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“.

244

_________________________

81 O sportu uop{te, „Narodna samouprava“, 16. VI 1939, 3.82 Posle nekoliko godina, futbal u Kraqevu ponova je oìveo, ali mu preti opa-snost da bude ugu{en, „Politika“, 4. VIII 1940, 26.83 Prvi jugoslovenski sportski..., 45, 157.84 Isto, 69.

Deset godina kasnije wegovim spajawem sa „Udruèwem rezervnihavijati~ara“ nastao je Aeroklub „Na{a krila“ s ciqem da „{ire-}i svoju organizaciju po celoj zemqi upoznaje na{ narod sa viso-kim koristima koje vazduhoplovstvo pruà ~ove~anstvu; gaji irazvija qubav prema vazduhoplovstvu kao sportu i va`nom pri-vredno-ekonomskom faktoru; pomaè podizawu vazduhoplovstva uzemqi kao mo}nom sredstvu narodne odbrane; radi na pripremistanovni{tva za odbranu od vazdu{nih napada; potpomaè razvi-jawe tehnike i nauke u oblasti vazduhoplovstva, vode}i naro~itora~una o pripremi stru~nog i tehni~kog podmlatka; kao ~lan Me-|unarodne Aeronauti~ke federacije vr{i funkciju oblastiaeronauti~kog sporta koja mu prema wenim statutima pripada iokupqa sve pobornike vazduhoplovstva kako bi oni mogli stru~-nim radom potpomagati izvo|ewe klubskih zadataka“85.

Tokom tre}e decenije XX veka osnovano je niz mesnih odbo-ra „Na{ih krila“ u unutra{wosti, izme|u ostalog i u Kraqevu.Ta~an datum wegovog konstituisawa nije poznat ali, prema nekimsaznawina, verovatno je da se to dogodilo u julu 1927. godine. Zaprvog predsednika wegovog Upravnog odbora izabran je prota Sa-vatije Boì}, za potpredsednika trgovac Qubi{a Radovanovi}, zablagajnika trgovac Dragomir Jovanovi} a na du`nost sekretarabiran je Mika Ili}, tako|e trgovac po zanimawu.86

Sredinom 1932. godine Mesni odbor prerastao je u Oblasni,~ija osniva~ka sednica je odràna 12. juna. O ovom doga|aju novi-ne su zapisale: „Danas oko 10 ~asova odràna je dobro pose}enaskup{tina novoformiranog Oblasnog odbora kojoj je prisustvo-vao i delegat Sredi{weg odbora iz Beograda, inìwer Veqovi}.(...) Po{to je data razre{enica staroj upravi mesnog odbora, do-bio je re~ g. Veqovi} koji je izneo razloge koji su rukovodiliSredi{wi odbor da u Kraqevu osnuje Oblasni odbor, jer ono imasve uslove za razvoj civilne avijacije: postoje}i aerodrom, hanga-ri i dovoqan broj odli~nih pilota pri Vazduhoplovnom zavodu.Po{to su izvr{ene jo{ neke formalnosti, iazbran je kandidaci-oni odbor koji je kandidovao novu upravu, a koja je sastavqena ova-ko: predsednik Du{an Radovi}, potpukovnik Vazduhoplovnog zavo-da, potpredsednik Jelesijevi}. ^lanovi: potpukovnik Dragi},in`. Brana Vasiqevi}, Milosav Milosavqevi}, Ivan Pupis,

245

_________________________

85 Pravila Aero-kluba Kraqevine Jugoslavije „Na{a krila“ doneta 15. februa-ra 1932. godine na zajedni~koj Vanrednoj skup{tini Aero-kluba i „Udruèwa Re-zervnih Avijati~ara“, „Na{a krila“, mart 1932, bez numerisanih stranica. SavaJ. Miki}, Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Beograd, 1933, 617, 625.86 Rade Joveti}, Wima pripada nebo, Kraqevo, 1998, 26.

in`. Zrni}, Savo Mom~ilovi}, Kotas, Vu~kovi}. (...) Oblasni od-bor u Kraqevu ima preko 300 ~lanova, a nastoja}e da se upi{e u~lanstvo bar 10% od celokupnog gra|anstva u Kraqevu.“87

Kraqeva~ki oblasni odbor odigrao je zna~ajnu ulogu u popu-larizaciji i razvoju sportskog vazduhoplovstva u jugozapadnoj Sr-biji i delu Ra{ke oblasti. Zalagawem wegove uprave aùriran jerad mesnih odbora u â~ku, Poègi, Ivawici, Uìcu, Ra{ki iNovom Pazaru, a Kraqevo je postalo jedan od centara vazduho-plovnog sporta u Kraqevini Jugoslaviji.

O popularnosti ove sportske grane u gradu najre~itije govo-re statisti~ki podaci o broju ~lanova Mesnog odbora: 1937. godi-ne bilo ih je 205, a dve godine kasnije 565, kao i 483 ~lana podmlat-ka.88 Uprkos prili~no skromnim materijalnim mogu}nostima, Me-sni odbor je razvio ìvu aktivnost s ciqem da „{to vi{e propa-gira civilno vazduhoplovstvo i da me|u gra|anstvom na|e {to ve-}i broj prijateqa avijatike“.89 Pod wegovim okriqem radila je{kola za izradu avio-modela u kojoj je 1937. godine obu~eno 12 mo-delara i izra|eno 26 modela i jedan zmaj, a u periodu od 28. juna do3. jula, deo wihovih rukotvorina prikazan je sugra|anima na izlo-`bi.90 Idu}e godine modelarske te~ajeve poha|alo je 65 polaznikaod kojih je wih 58 dobilo diplome modelara, a izra|eno je 138avio-modela.91

Sportsko-vazduhoplovna disciplina koja je svojom atraktiv-no{}u plenila pa`wu svih ~lanova Mesnog odbora bilo je jedri-li~arstvo („bezmotorno letewe“). Prvi Kraqev~ani koji su ima-li prilike da se sportskom jedrilicom vinu u nebeski svod i osete~ari letewa bili su Konstantin \or|evi} i Miodrag ûkuli},koji su 1932. godine, u organizaciji Sredi{weg odbora Aerokluba„Na{a krila“, svr{ili „[kolu bezmotornog letewa“ koja jeobuku izvodila u Pinosavi kod Beograda.92

Jedrili~arstvo je imalo dosta poklonika tako da su 1938.godine delovale dve jedrili~arske grupe: „@i~a“ sa 21 i „Kraqe-vo“ sa 17 ~lanova od kojih su ~etvorica imala svr{enu leta~ku{kolu.93 Poseban uspeh kraqeva~ki jedrili~ari postigli su sre-

246

_________________________

87 Osnivawe Oblasnog odbora Aero-kluba u Kraqevu, „Politika“, 13. VI 1932, 4.88 Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. godinu, Beograd, 1937, 37.Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII redovnuzemaqsku skup{tinu, Beograd, 1939, 22.89 U Kraqevu }e se osnovati {kola za pravqewe avionskih modela, „Politika“,19. II 1936, 10.90 Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. godinu..., 37.91 Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII redovnu…, 11.92 [kola bezmotornog letewa u Pinosavi kod Beograda, „Na{a krila“, 1. X 1932, 1.93 Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII redovnu...,bez numerisane stranice.

dinom jula 1940. godine izradiv{i samostalno tri jedrilice(„Orao“, „Soko“ i „Grlica“), o ~emu je „Politika“ objavila op{i-ran tekst: „U prisustvu ve}eg broja Kraqev~ana i delegata aero-klubova sa teritorije Kraqevskog oblasnog odbora Aero-kluba’Na{a krila’ i u prisustvu velikog broja predstavnika raznih hu-manih i nacionalnih dru{tava, izvr{eno je osve}ewe 3 jedrili-ce koje su izradili ovda{wi mladi}i. Kumovali su Miqko Pe-trovi}-Marti}, biv{i narodni poslanik, Dragan Tomovi}, trgo-vac i @ivorad Buwak, |ak Trgova~ke akademije. Pre samog obre-da, predsednik Oblasnog odbora Aero-kluba ’Na{a krila’, vazdu-hoplovni pukovnik g. Pavle Filipovi}, pozdravio je prisutnegovorom: ’(...) Blagodarimo vam {to ste se odazvali na{em pozi-vu i prisustvovali ovako zna~ajnom ~inu kr{tewa na{ih prvihjedrilica sagra|enih u skromnim radionicama kraqevskog Aero--kluba. (...) Koristim priliku da zahvalnost izrazim na ukazanojpomo}i Aero-klubu i to: ’Politici’ (uredni{tvu) (3.000 din.),glav. uredniku ’Politike’ Jovanu Tanovi}u na sumi od 1.000 din,Dràvnoj fabrici aviona Kraqevo od 3.000 din., firmi ’Vistad’iz Vi{egrada i svima koji }e sledovati ovim primerima.’ (...) î-nodejstvovale su prote Savatije Boì} i Milovan Blagojevi} uzasistenciju jednog |aka.“94

Obuka i trena`ni avio-letovi do po~etka 1938. godine oba-vqani su na jednom polovnom aparatu, koji je potom „dat na revi-ziju“, a od jula 1939. godine Oblasni odbor je dobio novi avion ko-ji je na sve~anom kr{tewu dobio ime „Kraqevo“.95

U organizaciji Oblasnog i Mesnog odbora, svake godine odr-àvan je aeromiting na kome su se okupqali brojni posetioci, nesamo iz Kraqeva, a mnogi od wih imali su priliku da se prvi putu ìvotu voze avionom. Radi animirawa ovda{we javnosti i uve-}awa ~lanstva, Mesni odbor je prire|ivao ~este izlo`be avion-skih i jedrili~arskih modela, a jedna od takvih odràna je od 1. do10. jula 1939. godine u prostorijama objekta Osnovne {kole.96

Mada smatran uglavnom za vrstu dru{tvene igre kojom se„prekra}ivalo vreme“ za kafanskim stolom, {ah je bio jedan odnajzastupqenijih sportova u Kraqevu. Misaona igra na 64 crno--bela poqa imala je brojne poklonike organizovane u [ah-klub„Kraqevo“. Wihovo omiqeno sastajali{te je bila kafana „Evro-

247

_________________________

94 Kr{tewe prvih jedrilica sagra|enih u radionicama Aero-kluba u Kraqevu,„Politika“, 22. VII 1940, 12.95 AJ, 74, 258–326, Izve{taj artiqerijskog majora Igwata M. Furlana Komandan-tu [umadijske divizijske oblasti, 7. VII 1939; Izaslanik W. V. Kraqa i Episkopg. Nikolaj na osve}ewu aviona „Na{ih krila“ u Kraqevu, „Pravda“, 4. VII 1939, 7;Aeromiting u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 7. VII 1939, 2.96 Posetite izlo`bu avionskih i jedrili~arskih modela, „Narodna samouprava“,7. VII 1939, 2.

pa“, za ~ijim stolovima su se, u atmosferi duvanskog dima i uz„budan nadzor“ brojnih kibicera, oprezno osmi{qali i vukli lu-kavi potezi. „Evropa“ je 22. septembra 1933. godine ugostila i do-ajena jugoslovenskog {aha, Ozrena Nedeqkovi}a, koji je tom pri-likom odigrao tro~asovnu simultanku sa 14 najboqih kraqeva~-kih {ahista, ostvariv{i 11 pobeda, dva remija i jedan poraz.97

êtrnaestog decembra 1933. godine osnovan je u Kraqevu i Smu-~arski klub.98 Prema klupskim „Pravilima“, odobrenim od strane Mi-nistarstva fizi~kog vaspitawa naroda 15. februara 1934. godine, we-govi ciqevi bili su: „gajiti, {iriti smu~arski sport, kao i sve {to jes wim u vezi i propagirati lepotu zimske prirode“.99 Kraqeva~kismu~ari su svoje ume}e vo`we po sne`nom pokriva~u iskazivaliuglavnom na padinama obli`weg Go~a i ne{to udaqenijeg Kopaonika.

Iako su se „velosipedi“ kotrqali kraqeva~kom kaldrmom jo{u godinama pre Prvog svetskog rata, prava ekspanzija biciklizma na-stupila je sredinom ~etvrte decenije XX veka. O tome koliko je vo-`wa „to~ka“, kako je bicikl ~esto nazivan, uzela maha, svedo~i pismojednog Kraqev~anina objavqeno po~etkom aprila 1934. godine u „Po-litikinoj“ rubrici „Me|u nama“: „Ba{ u ovoj rubrici izneta je sli-ka jedne beogradske ulice ~iji je trotoar zakr~en nosa~kim kolici-ma tako da pe{aci moraju da si|u na kolovoz, ~ime se, naravno, izla-ù opasnosti da ih pregaze kola ili auto. Kod nas u Kraqevu, me|u-tim, obratno je. Ako ho}ete da ste sigurni da ne budete pregaèni,boqe je da idete sredinom ulice, dakle kolovozom. Trotoar kod nas uKraqevu predstavqa veliku opasnost jer dok je u najve}em delu uli-ce kolovoz sa starom turskom kaldrmom, najve}i deo trotoara izra-|en je od betona tako da je du{u dao za velosipediste. I oni te troto-are mu~ki iskori{}avaju jure}i verolomnom brzinom tako da je ipaknajsigurnije i}i kolovozom. Ne znam {ta je beogradska op{tinapreduzela da oslobodi trotoare. Kod nas u Kraqevu protiv ovih va-trenih velosipedista nije preduzeto jo{ ni{ta. êka se vaqda da ne-ko najpre pogine, pa onda tek da sleduje potrebno nare|ewe.“100

Biciklizam kao sportska disciplina dobio je svoju organiza-cionu formu u Kraqevu tek po~etkom oktobra 1935. godine, kada je„agilno{}u nekoliko ~lanova“, pri sportskom klubu „Morava“

248

_________________________

97 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, „Ibarske novosti“,11. VIII 1983, 8; Vremeplov XX veka, „Kraqevski glasnik“, 29. III 2001, 14.98 Wegovi osniva~i bili su: potpukovnik Pavle Filipovi}, komandant Vazduho-plovno-tehni~kog zavoda, artiqerijski kapetan II klase Frawo Tu{ar, inèwerSlobodan Zrni}, ~inovnici Maks Derna~, Ivan Pupis i Dragomir Radovi}, po-licijski pisar Milosav Braqinac, inèwer Dobrivoje Savi}, Boìdar Miloj-kovi}, Roman Raj{p, Danica Aleksi}, Aleksandar @iranski i izvesni Intihar.– AJ, 71, 33–90, Spisak osniva~a Smu~arskog kluba Kraqevo, 18. XII 1933.99 AJ, 61, 186–165, Pravila Smu~arskog kluba iz Kraqeva, 15. II 1934.100 Kod nas u Kraqevu, „Politika“, 7. IV 1934, 9.

obrazovana biciklisti~ka sekcija, a godinu dana docnije formiranje „Kraqevski Biciklisti~ki sport klub ’Lasta’“.101 Ve} 6. oktobra1935. godine odràna je, u ciqu popularizacije novog vida sport-skog nadmetawa, „velika propagandna biciklisti~ka trka“ na 38kilometara dugoj mar{ruti od Kraqeva do Lopatnice. U~e{}e uovoj, za Kraqev~ane i me{tane sela kroz koje je voèno, svojevrsnojatrakciji i doga|aju koji je Kraqevo uveo u novu etapu razvoja mo-dernog sporta, uzeli su: Miroslav Matovi}, Stojan Stoji}, Dragu-tin Blaì}, Jovan Blagojevi}, Milo{ Vuksanovi}, Sreten Vasi} iDragan Terzi}, od kojih su trojica imali prave trka~ke, a ~etvori-ca tzv. te{ke bicikle. O tome je op{irno pisala i beogradska„Pravda“: „Polazak je bio ta~no u 9 ~asova ispred ’@eneve’. Nasvakom petom kilometru za vreme trke bio je postavqen po jedankontrolni ~lan. U Lopatnici ispred kafane zasedavala je komisi-ja od vi{e ~lanova. Du` cele staze, a naro~ito izme|u Mataru{keBawe i Lopatnice, pored puta, stajali su seqaci i seqanke i poje-dine tekmi~are ìvo bodrili. (...) Na ciq je prvi stigao MiroslavMatovi}. S obzirom na tip bicikala, nagrade su podeqene ovako:prvu (srebrnu tabakeru) dobio je Matovi} za vreme od 1.15,35 sati,drugu Blagojevi} (1.23,32), tre}u Stoji} (1.23,13), ~etvrtu (poklon unovcu od @ike Petrovi}a) Dragutin Blaì} (1.25,30). @iri su~inili @ika Petrovi}, sudijski pripravnik, Milan Ne{ovi}, trgo-vac Aleksandar Vasiqevi} i D. Stoji}.“102

^lanska karta „Kraqeva~kog Biciklisti~kog sport kluba ’Lasta’“

Biciklizam je ubrzo stekao brojne poklonike, tako da su bi-ciklisti~ka nadmetawa u brzoj vo`wi postala prava strast zamnoge mladi}e èqne dokazivawa. Najboqi kraqeva~ki bicikli-

249

_________________________

101 Biciklizam, „Pravda“, 4. X 1935, 12.102 Prve biciklisti~ke trke u Kraqevu, „Politika“, 7. X 1935, 11; Propagandi-sti~ke trke u Kraqevu, „Pravda“, 11. X 1935, 12.

sta u periodu do 1941. godine bio je Stojan Stoji}, ~iji uspesi suproneli ime Kraqeva i van jugoslovenskih dràvnih granica. Za-jedno sa svojim klupskim drugom Deletom Ni{avi}em, Stoji} jeu~estvovao na olimpijadi u Nema~koj 1936. godine stigav{i u Ber-lin voze}i bicikle iz Kraqeva,103 a samostalno je nastupao na ~u-venom „Tour de France“, takmi~io se na velikoj „Trci oko Srbije“1940. godine i na niz mawih biciklisti~kih nadmetawa.104

Sokolstvo

Ideje sokolstva, kao izrazito slovenskog kulturnog i nacio-nalno-oslobodila~kog liberalnog pokreta, svoje institucional-ne okvire u Kraqevu dobile su 1910. godine, osnivawem Sokolskogdru{tva „Du{an Silni“, podru`nice „Saveza Sokolskih dru{ta-va Du{an Silni“, koji je bio ~lan „Sveslavenskog sokolskog save-za“.105 S obzirom na to da je sokolstvo, zbog svog karaktera, pred-stavqalo idealno sredstvo za vojni~ko vaspitawe omladine, Dru-{tvo je, potpomagano od dràvnih vlasti, ubrzo steklo brojnepristalice, posebno me|u gimnazijalcima. Agilno{}u prvogpredsednika kraqeva~kih sokola, majora Vlastimira Jakovqevi-}a i potporu~nika Miodraga Stevanovi}a, koji je vr{io du`nostsekretara, ono je razvilo razne grane telesnog ve`bawa (redovnei proste ve`be, ve`be na spravama, laka atletika itd.), poklawa-ju}i naro~itu pa`wu ve`bama sa elementima vojne obuke (stroje-ve ve`be, streqa{tvo i sli~no).

Ratne neda}e u periodu od 1912. do 1918. godine, paralisalesu u potpunosti sokolske aktivnosti. „Krajem 1912. prestao je rad

250

_________________________

103 Podvig ove dvojice Kraqev~ana opisale su i novine: „Kad su dva mladi}a krenu-la na olimpijadu biciklama niko nije verovao da }e se ostvariti wihovo putova-we. Ali, jednog dana, sasvim iznenada, u Kraqevu se pronela vest da su dva bicikli-sta Jugoslovena stigla sa olimpijskom vatrom u Berlin. Nema~ke novine pisale suo tome op{irno, ~ak su donele i wihove fotografije. To su dva mladi}a: StojanStoji} i Deleta Ni{avi}, poslasti~ar. Danas su se oni vratili sa svog dugog i na-pornog puta. Vratili iski}eni mnogim medaqama i sa jednom kwigom u kojoj se na-laze potpisi mnogih istaknutih nema~kih dràvnika i sportista. Tu su potpisiHitlera, Geringa, Hesa, Gebelsa, dr Karla Dima, generalnog sekretara olimpija-de i drugih. Masa naroda do~ekala je ove mlade bicikliste i priredila im sponta-ne manifestacije. A oni su ushi}eni i nemaju dovoqno re~i da iskaù kojima biispri~ali sve svoje utiske s putovawa. No, i to se svr{ilo: sada }e oni svaki nasvoj posao – jedan turpijom u gvo`|e, a drugi rukama u testo.“ – Biciklisti koji supreneli olimpijsku vatru vratili su se u Kraqevo, „Pravda“, 17. XII 1936, 12.104 Danas po~iwe velika biciklisti~ka devetodnevna trka oko Srbije, „Politi-ka“, 29. VIII 1940, 15; Dobrivoje Obradovi} Kondis, Tanc-majstor i prvi bicikli-sta, „Ibarske novosti“, 21. VII 1983, 8.105 Kraqevo – osve}ewe zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenogopstanka, „Sokolski glasnik“, 14. VI 1935, 3; Dvadesetpetogodi{wica Sokolskogdru{tva u Kraqevu, „Politika“, 13. VI 1935, 7.

u ve`baonicama. Sokoli su oti{li da na bojnom poqu ostvare sno-ve snevane po ve`baonicama. Ve`baonice su ostale puste, a zatimi uni{tene od neprijateqskih okupatorskih vlasti. Veliki brojsokola [umadije pao je na bojnom poqu! Neprijateq je progonio ione koji su, onesposobqeni i ostareli, ostali kod ku}a i uni{ta-vao sistematski sokolsku imovinu, tako da se po svr{etku ratamoralo raditi iz po~etka. Ali, ako su uni{tena materijalna do-bra sokolska, sokolska misao je preìvela ove te{ke dane!“106

Ujediwewem ju`noslovenskih naroda u jedinstvenu dràvnuzajednicu, 1. decembra 1918. godine, stvoreni su uslovi i za objedi-wavawe sokolskog pokreta. Na sednici predstavnika srpskog, hr-vatskog i slovena~kog sokolstva, odrànoj 26. januara 1919. godi-ne u Zagrebu, osnovan je „Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovena-ca“, koji je, prilikom I pokrajinskog sleta u Mariboru, 30. avgusta1920. godine, preimenovan u „Jugoslovenski sokolski savez“.107 So-koli, kao organizacija liberalnog ideolo{kog usmerewa, prihva-taju}i ideolo{ki koncept novoformirane dràve, postali suavangarda u wegovom sprovo|ewu, tj. glavni nosioci jugoslovenskenacionalne ideologije, zauzimaju}i centralno mesto u fizi~kojkulturi Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prema sokolskomustavu, zadaci ove organizacije bili su „stvarawe fizi~ki zdrave,krepke, moralno i intelektualno razvijene, nacionalnom sve{}uproète, duhom slovenske solidarnosti nadahnute i velikim i op-{tim idealima ~ove~anstva zadojene omladine koja }e ~uvati te-kovine tada{we generacije – ujediwewe i nezavisnost“.108

Uloga sokola kod provo|ewa u ìvot jugoslovenske nacio-nalne ideologije, bila je posebno istaknuta nakon proklamovawa[estojanuarske diktature 1929. godine. Zalaù}i se za socijalnui nacionalnu nivelaciju stanovni{tva, oni su se u potpunostiuklapali u novi dràvni ideolo{ki kurs, uìvaju}i zato punu po-dr{ku wegovih kreatora – kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a ivlade generala Petra @ivkovi}a. Tako je, „Zakonom o narodnim{kolama“ od 5. decembra 1929. godine, u {kolske planove i pro-grame uveden nastavni predmet „Telesno vaspitawe“, koji je izvo-|en po sokolskom sistemu, dok je „Zakonom o sredwim {kolama“u~enicima bilo zabraweno u~lawivawe u sve sportske organiza-cije sem sokolske.109

251

_________________________

106 Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd,1930, 100.107 AJ, 71, 3–7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi (referat).108 Dr Nikola @uti}, Kraji{ki sokoli – Sokoli Srpske Krajine 1903–1941–1991,Beograd, 1998, 37–38.109 O ulozi sokola u dru{tvenom ìvotu Kraqevine Jugoslavije vidi vi{e: Niko-la @uti}, Sokoli – ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1991.

„Sokolsko dru{tvo Kraqevo“, kako se nazivala ova organi-zacija u periodu izme|u dva svetska rata, obnovilo je svoju delat-nost 15. novembra 1920. godine. Najve}e zasluge za to pripadale suVladimiru Novaku, honorarnom gimnazijskom profesoru istori-je, latinskog i nema~kog jezika i Vojislavu Konstantinovi}u, ko-mandantu I haubi~kog puka, wegovom prvom posleratnom predsed-niku. Zahvaquju}i Novaku „sokolstvo je u gra|anstvu postalo omi-qeno, po{to su o~igledno, uvideli na svom podmlatku lep fizi~-ki razvoj, disciplinu i patriotizam“, dok je Konstantinovi} „daoSokolskom dru{tvu salu u ovda{woj kasarni, snabdeo ga spravama,pomaè ga tambura{kim orkestrom svojih vojnika i u~inio je to-liko da }e se mnoga na{a mlada bra}a: Hrvati i Slovenci, kojisluè vojsku u Kraqevu, rado se}ati lepih ~asova provedenih uKraqevu u Sokolskom dru{tvu sa {kolskom omladinom“110.

Kraqeva~ko sokolsko dru{tvo pripadalo je, u organizacio-no-upravnom smislu, „Sokolskoj ùpi Kragujevac“, formiranoj16. januara 1921. godine.111 Wegovom delatno{}u rukovodio jeUpravni odbor biran na godi{wim skup{tinama Dru{tva („na-stoji na izvo|ewu sokolskog programa, osigurava stalan i nepre-kidan rad dru{tva, prikupqa potrebna sredstva za to, provodi sveodredbe vi{ih sokolskih organizacija“).112 Na ~elu Dru{tva nala-zio se stare{ina („on doma}inski motri i nadzire kako rad poje-dinog ~lana uprave, tako i svakog ~lana u dru{tvu i izvan wega,daje inicijativu i polet svima funkcionerima uprave za rad, a sa-vesnim radom svojim on je primer svima mla|ima“), kome su u raduneposredno pomagali tajnik („on je du{a celokupne administraci-je, ~uva {tambiq, vodi celokupni spisak ~lanova, vodi zapisnikna sastancima uprave, prima svu po{tu itd.“) i blagajnik („pobi-re redovno ~lanarinu i ostale doprinose od ~lanova, prima sve

252

_________________________

110 AJ, 66, 754–1207, Dopis komandanta I haubi~kog puka komandantu I armijskeoblasti, 6. V 1922; isto, Dopis direktora Privatne gimnazije u Kraqevu Mini-starstvu prosvete, 29. V 1922.111 Prvobitni ~lanovi kragujeva~ke sokolske ùpe bila su dru{tva: Kragujevac,Jagodina, Kru{evac, â~ak, Kraqevo selo (kod Aleksinca), Uìce, Kraqevo isokolsko dru{tvo Vojske Kraqevine SHS. – Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izda-nje..., 101; Almanah Kraljevine SHS za 1921–22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 343.112 Na sednici Upravnog odbora, odrànoj 29. januara 1936. godine u prostorijamahotela „Pariz“, izabrana je Uprava Dru{tva za 1936. godinu. Za stare{inu je iza-bran ugledni trgovac Velisav Matovi}, a za wegovog zamenika sudija Sreskog su-da Todor Dimitrijevi}. ^lanovi Uprave postali su: Milan Antonovi}, VladaAritonovi}, Milivoje Markovi}, Vladan Milo{evi}, Qubisav \oki}, Du{anKrsti}, Nikola Stanojevi}, Mane Derna~, Milo{ Simi}, Stanko Kova~evi},Krsta Petrovi}, Milorad Stefanovi}, \ura Ben~en, Stevan Nikoli}, PavleFilipovi}, Stevan Kneèvi}, Petar Buwak, Boìdar Crv~anin, Vuka{in Mar-ku{, Emilija Petrovi} i M. Cvijovi}. – Sokoli u Kraqevu odràli su svojuskup{tinu, „Pravda“, 30. I 1936, 6.

nov~ane prihode od zabava sa ta~nim obra~unom, vr{i isplate ponare|ewu i zakqu~ku uprave, vodi blagajni~ku kwigu“). Ve`bawesa mu{kim ~lanovima Dru{tva bilo je povereno na~elniku, a sa~lanicama na~elnici („na~elnik predvodi ~etu na svima javnimistupima i sve~anostima. Od wega zavisi sav uspeh u tehni~komradu, pa zato on mora da bude primer ta~nosti, odu{evqewa i va-qanosti ostalim ~lanovima“).113 U redove sokola primane su oso-be oba pola starije od 18 godina, pod uslovom da su „ispravne u mo-ralnom pogledu“ i da nisu „protudràvni elementi“.114

Pre prijema svaki potencijalni ~lan ispuwavao je „prijav-ni list“, nakon ~ega bi bio primqen privremeno na {est mesecii, ukoliko bi za to vreme uprava Dru{tva bila zadovoqna wego-vim radom i vladawem, dobijao bi legitimaciju i sokolsku zna~ku.Prema Pravilniku sokolske organizacije, svi ~lanovi su prili-kom sve~anosti i drugih javnih nastupa bili obavezni da nose sve-~ano sokolsko odelo – bluzu zakop~anu do grla i pantalone drapboje, bluzu – dolamicu koja se nije sasvim obla~ila, ve} je jednastrana bila preba~ena preko ramena, i kapu drap boje, sli~nu {aj-ka~i, sa sokolskim amblemom. U me|usobnom obra}awu pozdravqa-li su se sokolskim pozdravom „Zdravo!“ i oslovqavali sa „Ti“.115

Dru{tvo je imalo i svoju zastavu koju mu je darovao ovda{wi trgo-vac Qubisav \oki}.116

U sklopu „Sokolskog dru{tva Kraqevo“ delovalo je i nekoli-ko seoskih sokolskih ~eta, od kojih su najaktivnije bile one iz Vrbe,Vitkovca, Gra~aca i Drak~i}a, a tokom ~etvrte decenije pro{log ve-ka, uspe{no je radio i „Ruski odsek“ okupqaju}i poklonike Tir{o-vih ideja iz redova ruskih emigranata nastawenih u Kraqevu.117

Brojnost ~lanstva varirala je iz godine u godinu, kre}u}i seu rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina. Uslovqava-lo ju je vi{e ~inilaca, a jedan od najva`nijih bio je preduzimqi-vost Uprave, posebno aùrnost na~elnika i na~elnice.118 Tokom

253

_________________________

113 Sokolski zbornik, Beograd, 1934, 264–265.114 Isto, 260.115 Isto.116 Weno sve~ano osve}ewe obavqeno je 16. juna 1935. godine. – IAK, Udruèwe za-natlija sreza @i~kog – Kraqevo 1910–1950, kutija br. 44, Dopis Sokolskog dru-{tva Kraqevo Zanatskom udruèwu Kraqevo, 8. VI 1935; Dvadesetpetogodi{wi-ca Sokolskog dru{tva u Kraqevu, „Politika“, 13. VI 1935, 7; Kraqevo – osve}e-we zastave i proslava dvadesetpetogodi{wice dru{tvenog opstanka, „Sokolskiglasnik“, 14. VI 1935, 3.117 U 1937. godini „Ruski odsek“ imao je 10 ~lanova i sedam ~lanica, a godinu danakasnije wegovo ~lanstvo ~inili su 21 soko i {est sokolica. – Izve{taj UpraveSokolske ùpe Kragujevac za 1938. godinu Glavnoj skup{tini @upe 4. i 5. marta1939. godine u Kraqevu, Kragujevac, 1939, 45.118 O te{ko}ama koje su poticale od nedostatka vaqanih stru~nih kadrova za te-love`bawe svedo~i slede}i dokument: „Proletos smo poku{ali da dobijemo za

1935. godine Dru{tvo je imalo 137, a krajem naredne godine 199 ve-`ba~a koji su, ve`baju}i na vratilima, razboju, kozli}u, kowu,struwa~ama, lestvama, krugovima, konopcu i motki za pewawe, sa-vladavali razne gimnasti~ke tehnike.119

Predvo|eni svojim stare{inom, na~elnikom i na~elnicom,kraqeva~ki sokoli u~estvovali su na mnogim sokolskim sletovimai raznim dru{tvenim manifestacijama u zemqi i inostranstvu. Wi-hova gimnasti~ka i druga postignu}a prezentovana su na Vidovdan-skom sletu odrànom u Osijeku 1921. godine, Prvom sletu ùpe Kra-gujevac (27–28. maja 1923. godine), „III sletu sokolstva na Jadranu“ u[ibeniku (22–23. avgusta 1936. godine), velikom „Sletu BugarskihJunaka“ u Sofiji 1939. godine, osve}ewu nove zgrade osnovne {koleu Kraqevu (25. juna 1939), osve}ewu nove jedrilice mesnog Aeroklu-ba „Na{a krila“ (2. jula 1939), osve}ewu zastave Sokolskog dru{tvaVrwa~ka Bawa (21. septembra 1940) itd.120 „Bilo je dobrih gimnasti-~ara, vrsnih ve`ba~a koji su u~estvovali na raznim takmi~ewima, ajedan me|u wima, poreklom Slovenac, koji je u Kraqevu slu`bovaokao vojno lice, osvojio je prvo mesto na gimnastijadi u Pragu. Pobe-|ivali su kraqeva~ki gimnasti~ari na takmi~ewima u Uìcu, Kra-gujevcu i Ni{u, a @ivko Markovi} ’Baxo’, fudbaler i bek ’Ibra’,kao da je rezervisao najboqa mesta na gimnasti~kim nadmetawimagde je uvek bio me|u prvom trojicom, i smatrali su ga najboqim so-kolcem Kraqeva u periodu 1920–1925. godine.“121

Pridruùju}i se „Sokolskoj Petrovoj Petoqetci“, obimnojakciji „Sokola Kraqevine Jugoslavije“, u kojoj se, u razdobqu od1936. do 1941. godine, tj. do punoletstva Petra II Kra|or|evi}a,„imao intenzivirati sav sokolski rad u svim wegovim pravcima“,

254

________________________________________________________________________________________________________________

Kraqevo jednu sokolicu – u~iteqicu pa smo zato jo{ dobili ukor, {to smo po sa-vetu saveza uradili. Kako se sada prave u~iteqski rasporedi i kako je fakat daKraqevo ima 22 u~iteqa i u~iteqica od kojih su 4 prekobrojni, a ni jedan nijeaktivni soko, a kamo li ve`ba~ i sposoban da sar|uje u ve`baonici, to se ponovoobra}amo s molbom da se u Kraqevo postavi bar jedna u~iteqica sokolica spo-sobna da vodi ènska odeqewa. Li~nost ne predlaèmo da ne bi opet dobili od-govor: da ona moè i tamo gde je Sokolu posluìti.” – AJ, 66, 2333–2201, DopisSokolskog dru{tva Kraqevo Sokolskoj ùpi Kragujevac, 27. VIII 1932.119 Osim pomenutih sprava, za ve`bawe su upotrebqavani jo{ i: diskovi, kopqa,|ulad, razne palice, lopte i sl. – Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za1936. godinu Glavnoj skup{tini @upe 28. marta 1937. godine u ]upriji, Kraguje-vac, 1937, 5.120 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Odlomci iz dnevnika Ko~e Jon~i}a, II/233; Izve{taj Uprave Sokolske ùpeKragujevac za 1936. godinu..., 4; Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za1939. godinu podnet redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine uâ~ku, Kragujevac, 1940, 44; Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izdanje..., 103; Gimnazi-ja u Kraqevu..., 100.121 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi, „Ibarske novosti“,11. VIII 1983, 8.

kraqeva~ki sokoli su, u nekoliko navrata, pohodili Oplenac, ure-dili i ogradili letwe ve`bali{te „tako da je osposobqeno za ve-~erwe priredbe“, nabavili priru~nu apoteku, odenuli nekoliko si-roma{ne dece, prikupqali nov~anu pomo} za „socijalno starawebesposlene bra}e“ i, na severoisto~noj strani varo{kog grobqa, po-digli spomenik sugra|anima streqanim u godinama austrougarskeokupacije.122 Otkrivawe spomenika u obliku visokog kamenog krstana kome je uklesan tekst „Streqani od neprijateqa 1915–1918“, oba-vqeno je 25. septembra 1938. godine, o ~emu je „Politika“ pisala:„Danas pre podne na ovd. grobqu odràna je jedna tu`na sve~anost. Uprisustvu velikog broja gra|ana, predstavnika vojnih i gra|anskihvlasti, raznih humanih dru{tava i {kolske dece, izvr{eno je osve-}ewe i otkrivawe spomenika streqanim od strane okupatorske vla-sti. (...) Spomenik koji je danas osve}en podiglo je sokolsko dru{tvou Kraqevu. în osve}ewa po~eo je posle slu`be Boìje. înodej-stvovalo je vi{e sve{tenika sa dva |akona, a na jektanije je odgova-rao hor peva~kog dru{tva ’Sveti Sava’. Po zavr{enom verskom ob-redu spomenik je otkrio stare{ina sokolskog dru{tva g. VelisavMatovi}. Muzika dobrovoqne vatrogasne ~ete zasvirala je molitvu,a jedan odred vojnika ispalio je po~asni plotun.“123

Pored fizi~kog vaspitawa, veliki zna~aj pridavan je pro-svetnom radu kao na~inu ideolo{kog uticaja na mase. On je ispo-qavan organizovawem raznih priredbi, koncerata, izlo`bi, pre-davawa, pozori{nih predstava i sl. Obeleàvani su: praznik na-stanka êhoslova~ke,124 Dan Ujediwewa (1. decembar), ro|endani igodi{wice dinastije Kara|or|evi}, Savindan, \ur|evdan, Vidov-dan, Dan ]irila i Metodija itd.125

255

_________________________

122 Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1938. godinu..., 27. Izve{tajUprave Sokolske @upe Kragujevac za 1940. godinu podnet redovnoj godi{wojskup{tini 5. i 6. aprila 1941. godine u Jagodini, Kraqevo, 1941, 33.123 Otkrivawe spomenika streqanima u Kraqevu, „Politika“, 26. IX 1938, 11.124 Jednu od ovih manifestacija do~arava nam napis iz „Kraqevskog glasnika“:„Sokolsko dru{tvo u Kraqevu priredilo je u nedequ 29. 10. t. g. proslavu prazni-ka oslobo|ewa bratske ~ehoslova~ke republike. Proslavu je otvorio g. Miro-slav Pelnar`, stare{ina Sokola. Posle otpevane narodne himne goste je pozdra-vio g. Milan Antonovi}, profesor, koji je u svom govoru istakao nacionalnipreporod i politi~ko oslobo|ewe êhoslova~ke, a potom kulturne veze izme|una{eg i ~ehoslova~kog naroda. Naro~ito je podvukao zna~aj sokolstva i velikezasluge g. Dr Tome Masarika u tom pogledu. Wegov govor propra}en je pqeskawemi poklicima bra}i êhoslovacima i wihovom poglavaru Republike. Sokolskiènski nara{taj otpevao je tada êhoslova~ku himnu a potom jo{ nekoliko pe-smica na ~ehoslova~kom jeziku. Na{a vredna deca pod vo|stvom na~elnika Soko-la brata Ambroà, izvela su ove pesme sa mnogo ose}aja i bili su zato burno po-zdravqeni. Posle toga tambura{ki zbor je otsvirao nekoliko narodnih komada.“– Proslava narodnog praznika êhoslova~ke republike, „Kraqevski glasnik“, 2.XI 1933, 2.125 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije (1929–1941), kw.I, Beograd, 1996, 450.

Naro~itu pa`wu gra|anstva pobu|ivala su gostovawa soko-la iz drugih gradova, poput posete Sokolskog dru{tva iz Ko~ana,po~etkom avgusta 1933. i pozori{nog odseka jagodinskih sokola,po~etkom septembra 1938. godine, kao i sve~ane sokolske akademi-je prire|ivane na „praznom prostoru iza Sokolane“, gradskom tr-gu ili u sali nekog od hotela.126 Bile su to idealne prilike zasprovo|ewe sokolskih zamisli u ìvot i, ujedno, prikupqawenov~anih sredstava za rad Dru{tva. Pa`qivo odabranim reperto-arom sa „prigodnom nacionalnom sadrìnom“, saìmaju}i pritom prosvetnu, ideolo{ku i propagandnu komponentu, najlak{e sesugestivno uticalo na qudsku svest.127

Ideje sokolstva propagirane su i putem sokolske {tampe(„Bratstvo“, „Sokolski glasnik“, „Oko sokolovo“, „Na{a radost“,„Soko na Jadranu“, „Soko“), koja je pristizala u dru{tvenu ~itao-nicu i izdavana ~lanovima i gra|anstvu na ~itawe.128

Krajem 30-ih godina pro{log veka, potencirawem raznihgrana vojni~ke obuke, na intenzitetu dobija i „narodno-odbrambe-ni rad“.129 Uprkos entuzijazmu ~lanstva, rad Dru{tva ograni~ava-le su brojne pote{ko}e, pre svega materijalne prirode. Najve}iproblem predstavqao je nedostatak adekvatne prostorije za ve-`bawe. „Dru{tvo nema svoje ve`baonice ve} radi u gimnazijskojsobi koja je svakog ~asa zauzeta za potrebe {kole“ – nagla{avanoje u izve{tajima Uprave Sokolskoj ùpi Kragujevac.130 Zato je po-~etkom 1936. godine obrazovan „Odbor za gradwu Sokolskog doma“,koji je, prema planu, trebalo da bude podignut na placu povr{ine5.000 m2 koji je Op{tina besplatno ustupila Dru{tvu.131 Do 1939.godine za tu namenu prikupqeno je 21.394 dinara, {to je bilo ne-dovoqno za po~etak radova.132 Kako apel za finansijsku pomo} upu-}en Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda po~etkom septem-bra 1939. godine nije urodio plodom, jer ono „sada nema mogu}no-sti“, izgradwa Sokolskog doma ostala je u domenu planova i èqa,

256

_________________________

126 Sokoli iz Ko~ana u Kraqevu, „Pravda“, 9. VIII 1933, 9; Uspele sokolske ve`be, „Na-rodna samouprava“, 17. VI 1938, 4; Sokolsko pozori{te iz Jagodine u Kraqevu, „Na-rodna samouprava“, 9. IX 1938, 4; Sokolstvo, „Narodna samouprava“, 7. VII 1939, 2.127 Q. Dimi}, Kulturna politika..., kw. I, 450.128 Izve{taj Uprave Sokolske @upe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnojgodi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine u â~ku, Kragujevac, 1940, 44.129 AJ, 71, 3–7, Kratak pregled razvoja i stawa sokolstva u na{oj zemqi (referat).@upski te~aj u Kragujevcu, „Sokolski glasnik“, 19. V 1939, 5.130 Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1936. godinu..., 5.131 Za ~lanove Odbora izabrani su: pukovnik Pavle Filipovi}, komandant Aero-droma, Milan Jovi~i}, predsednik op{tinske uprave, Petar Bogavac, narodniposlanik i drugi. – Zidawe Sokolskog doma u Kraqevu, „Pravda“, 29. I 1936, 7.132 Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1938. godinu..., 37.

a sokoli su za ve`bawe i daqe bili upu}eni na gimnazijsku salu,me|u gra|anstvom poznatiju kao „Sokolana“.133

KULTURNO-PROSVETNA I HUMANITARNA DRU[TVA

„Kraqevska ènska podruìna“

„Beogradsko ̀ ensko dru{tvo“, rodona~elnik ̀ enskog pokretau Srbiji, imalo je svoju podru`nicu i u Kraqevu – „Kraqevskaènska podruìna“, formirana 22. maja 1890. godine inicijativomDrage Ubavki}, biv{e u~iteqice mesne ènske osnovne {kole. Po-dru`nica je 1900. godine imala 45 ~lanica. Obnovila je svoju delat-nost tokom prve poratne godine.134 Wen ciq, kao sinonima za prviorganizovani nastup ̀ ena u Srbiji, bio je „rad na nacionalnom, pri-vrednom, prosvetnom i humanom poqu“.135 Pod okriqem „Kraqevskeènske podruìne“ od 20. oktobra 1892. godine radila je @enska za-natska {kola s ciqem da devojke „vaspitava i da im da stru~nu spre-

257

_________________________

133 U ovoj molbi upu}enoj Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda navedeno je:„Sokolsko dru{tvo Kraqevo, u èqi da do kraja izvr{i svoj nacionalni, kultur-ni i telesno-vaspitni zadatak u mestu i okolini, zavetovalo se da ovde – u Kraqe-vu, najprirodnijem geografskom centru drage nam Domovine, na raskrsnici èqe-zni~kih i kolskih dràvnih puteva, podigne svoj Sokolski dom, koji }e biti ra-sadnik nacionalne svesti, narodne i dru{tvene ~estitosti te kulturne i telesno--vaspitne radinosti mesta i okoline. Na{e sokolsko dru{tvo odlu~ilo se na tajkorak {to je svesno da Kraqevo, prema svom prirodnom poloàju, ve} sada posta-je vrlo vaàn prometni centar i nosilac kulturnog i nacionalnog stremqewa na-{eg naroda, za svoju prostraniju i bliù okolinu koja mu gravitira. Podizaweovog nacionalno-kulturnog ’Hrama’, pored svih `rtava koje }e ovo Dru{tvo ulo-ìti, traì i velika finansijska sredstva. Prema dobivenom prora~unu taj Domtreba da staje oko osam stotina hiqada dinara. Ovo Dru{tvo za sada, pa ni u da-qoj budu}nosti, iz sopstvenih sredstava, ne moè ostvariti tu zamisao, iako zasada ve} raspolaè sa izvesnom, zaista skromnom svotom novca i materijalom,{to je nameweno jedino za zidawe Sokolskog Doma u Kraqevu. Dru{tvo i na daqeneumorno radi i prikupqa novac i materijal. Radi {to skorijeg postignu}a svo-ga ciqa i ostvarewa svoje zavetne zamisli, Dru{tvo se obra}a Vama Gospodineministre, i moli Vas da ovu plemenitu akciju Sokola i naroda Kraqeva i okoli-ne, po mogu}nosti, pomognete i, po Va{em naho|ewu, dodelite Sokolskom dru-{tvu Kraqevo jednu efikasniju pomo} u novcu, iz kredita koji Vam u poverenomMinistarstvu, stoje na raspoloèwu.“ – AJ, 71, 17–47, Molba Sokolskog dru{tvaKraqevo Ministarstvu za fizi~ko vaspitawe naroda, 8. IX 1939. 134 Doma}ica – organ @enskog dru{tva i wegovih podruìna u spomen proslave 25--godi{wice @enskog dru{tva 1875-1900, Beograd, 1900, bez numerisane stranice.135 „Beogradsko @ensko Dru{tvo“ osnovano je 17. maja 1875. godine angaòvawemKatarine Milovuk, Danice Hristi}, Jelene Gruji}, Elodije Mijatovi}, MarijeSretenovi}, Hristine Jovanovi}, Emilije Le{janin, Drage Popovi}, VarvareGatkovi}, Katarine G. Bodi, Varvare Ma{in i Jelene Mihajlovi}. PokroviteqDru{tva bila je kwegiwa Natalija Obrenovi}. – S. Stefanovi}, „Doma}ica“ –organ Beogradskog @enskog..., 83.

mu, kako bi mogle sebe i svoju porodicu na ~astan na~in izdràva-ti“, a u ~ijim {kolskim klupama su se, do Prvog svetskog rata, {ko-lovale 22 generacije mladih Kraqev~anki i devojaka sa seoskog pod-ru~ja @i~kog sreza.136 Briga oko organizovawa nastavnog procesa uovoj {koli bio je prvenstveni zadatak „Kraqevske ènske podruì-ne“ u ~itavom periodu izme|u dva svetska rata. Wena predsednica je,volonterski, obavqala du`nost {kolske upraviteqice, u ~emu su jojpomagale ostale „upravne“ i druge ~lanice.137 U saradwi sa Mini-starstvom trgovine i industrije, u ~ijoj nadle`nosti se nakon 1. de-cembra 1918. godine na{la ova vrsta {kola, a docnije sa UpravomKraqevske banske uprave Moravske banovine, i op{tinskim vlasti-ma, ~lanice „Kraqevske ènske podruìne“ starale su se o materi-jalnom i finansijskom izdràvawu {kole. Dodatna nov~ana sred-stva prikupqana su izdvajawem sredstava iz podruìnskog buxeta,organizovawem raznih koncerata, priredbi, proslava i humanitar-nih skupova.138 Posebno sve~ano bilo je prilikom proslave podru-ìnske slave Male Gospojine (20. septembra) i do~eka Nove godine,povodom ~ega su prire|ivani kra}i pozori{ni komadi, „deklamaci-je u~enica“ i mini-koncerti. Svake godine „o Krstovdanu“ odràvanje parastos umrlim ~lanicama.139

Radi kulturno-obrazovnog uzdizawa ~lanstva pri „Kraqev-skoj ènskoj podruìni“ ustrojena je skromna kwi`nica koja je bi-la pretpla}ena i na neke popularne ~asopise, poput „Glasnika jugo-

258

_________________________

136 Isto.137 Zbog wihovih zasluga na poqu humanitarno-prosvetnog rada tokom tre}e de-cenije XX veka Ministarstvu prosvete je predloèno da predsednicu „Kraqev-ske ènske podruìne“ Ilinku Ili} odlikuje „Ordenom Svetog Save IV stepe-na“, a „upravne ~lanice“ Milicu Kneèvi} i Leposavu Radovanovi} „OrdenomSvetog Save V stepena“: „Predsednica Pododbora ’@enske podruìne u Kraqe-vu’ upravqa @enskom zanatskom {kolom ve} sedam godina. Woj duguju zahval-nost mnoge sirotice iz Kraqeva i okoline {to su besplatno svr{ile @.Z. [ko-lu, a mnoge od wih i Vi{u @ensku [kolu u Beogradu. Uprava @.Z. [kole podpredsedni{tvom g-|e Ili}ke uspela je da stvori gotovinu od 100.000 dinara itom sumom èle da nadzidaju sprat na sada{woj {kolskoj zgradi, da bi se dobiove}i broj odeqewa – lokala. Ove dve gospo|e su najrevnosnije pomo}nice g|iIlinki na svakom humanom poslu. Sve tri pomaù materijalno sva siroma{naènska dru{tva u Ju`noj Srbiji i Crnoj Gori, a o danima ’Crvenog krsta’ i o da-nima Zdravqa organizuju prikupqawe priloga za obe ustanove. Same aktivnou~estvuju u prikupqawu priloga ne àle}i ni vremena ni truda, da se {to vi{epriloga skupi.“ – AJ, 66, 1650–1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza ì~kog istudeni~kog III personalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstvaprosvete, 3. I 1928.138 Tako je, primera radi, 8. marta 1924. godine organizovan „Kostim-bal“ na komeje prikupqen prilog za nabavku novih stolica za „@ensku zanatsku {kolu“ jer„mnoge u~enice ne mogu stoje}i raditi“. – NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kra-qevske ènske podruìne“, Zapisnik sednice od 17. II 1924. godine.139 Isto, Zapisnik sednice od 9. IX 1923.

slovenskog ènskog saveza“ i sli~no.140 Iz istih pobuda organizova-no je i nekoliko jednodnevnih izleta i vi{ednevnih ekskurzija.141

^lanice „Kraqevske ènske podruìne“ aktivno su u~estvo-vale i u nizu kulturnih i humanih akcija koje su organizovane u gra-du, poput „Wego{eve proslave“, a u skladu sa finansijskim mogu}no-stima pruàle su pomo} raznim pojedincima i ustanovama.142 U ime„Kraqevske ènske podruìne“ Dana Stefanovi} prisustvovala jesvadbenoj sve~anosti povodom ènidbe kraqa Aleksandra Kara|or-|evi}a 1922. godine u Beogradu, pri ~emu je „Beogradskom ènskomdru{tvu“ upu}eno pet pe{kira za ki}ewe svatova, a u decembru 1939.godine 27 ~lanica „Kraqevske ènske podruìne“ potpisalo je„Apel Beogradskog ènskog pokreta“ za ènsko pravo glasa.143

^lanice Kraqevske ènske podru`nice

259

_________________________

140 Isto, Zapisnik sednice od 2. V 1939.141 U junu 1932. godine ~lanice „Kraqevske ènske podruìne“ su, zajedno sa na-stavnicama i u~enicama „@enske zanatske {kole“ izvele jednodnevni izlet doOplenca i Aran|elovca, a u junu 1939. godine bile su u vi{ednevnoj poseti mana-stiru De~ani i Pe}koj patrijar{iji. – Isto, Zapisnik sednice od 27. VI 1932; Za-pisnik sednice od 20. VI 1939.142 Tako su sredinom marta 1932. godine darovale 500 dinara „Odboru za pomo} siroti-wi iz Kraqeva“, po~etkom maja 1933. godine uplatile su 300 dinara „Odboru za za{ti-tu grada Kraqeva od napada iz aviona“, krajem maja 1935. godine upla}eno je 100 dinaramesnom sokolskom dru{tvu, a u decembru 1938. godine prikupqani su dobrovoqni pri-lozi za izgradwu „Spomen kapele Blaènopo~iv{em patrijarhu Varnavi“ u Varevu kodRa{ke, za pomo} ~ehoslova~kim izbeglicama iz Sudetske oblasti i za izgradwu hramaSvetog Save u Beogradu. Zahvaquju}i wihovoj pomo}i od 150 dinara ruska izbeglicaLina Ivanovna vodila je na le~ewe svoje sakato dete „u jedan zavod u Hrvatskoj“, i sl.– Isto, Zapisnik sednice od 19. XI 1924; Zapisnik sednice od 25. III 1932; Zapisnik sed-nice od 9. V 1933; Zapisnik sednice od 30. V 1935; Zapisnik sednice od 2. XII 1938.143 Isto, Zapisnik sednice od 8. V 1922; Zapisnik sednice od 27. XII 1939.

Faksimil {tambiqa „Kraqevske podruìne ènskog dru{tva“

Pododbor Dru{tva „Knegiwa Qubica“

Po~etkom jeseni 1925. godine Kraqevo je dobilo svoje drugoènsko humanitarno dru{tvo. Bio je to obnovqeni Pododborpatriotsko-humanog dru{tva „Knegiwa Qubica“ osnovanog 30. ja-nuara 1899. godine u Beogradu s ciqem da „materijalno i moralnopomaè prosvetne ustanove u Staroj Srbiji i Ma}edoniji, a spe-cijalno da odrì i podigne kult pravoslavne vere pomagawem cr-kava i manastira i osirotelog sve{tenstva“.144 Na sednici kraqe-va~kog Pododbora odrànoj 12. oktobra u prostorijama osnovne{kole za predsednicu izabrana je Miqa Buwak koja je ovu du`nostvr{ila i pre rata.145 U wegovo ~lanstvo upisano je 134 ~lanice.146

Broj wegovih ~lanica („redovnih i upravnih“) varirao je iz godi-ne u godinu, od 215 u 1934. do svega 32 u 1931. godini, kada je, poduticajem ekonomske krize u zemqi, delatnost dru{tva zahvatilaosetna stagnacija.

260

_________________________

144 Osniva~ i prva predsednica dru{tva bila je Milka S. Vulovi}, nastavnicamatematike. – Almanah Kraljevine SHS za 1921–22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 364; Al-manah humanih dru{tva, Beograd, 1940, 364; M. Sofronijevi}, Humanitarnadru{tva..., 91.145 Za svoju predanu humanu delatnost Miqa Buwak je od strane {kolskog nadzornikasreza @i~kog i Studeni~kog predloèna za odlikovawe „Ordenom Svetog Save IVstepena“: „Predsednica Pododbora gospo|a ’Knegiwa Qubica’ do 1927. godine. Mno-go bi se suza sirotiwskih vi{e prolilo u Kraqevu da nije ove gospo|e koja prikupqa,a i svoje priloge daje {kolskoj sirotiwi ’@enske zanatske {kole’ i Osnovne {ko-le.“ – AJ, 66, 1650–1744, Dopis {kolskog nadzornika sreza ì~kog i studeni~kog IIIpersonalnom odseku Odeqewa za osnovnu nastavu Ministarstva prosvete, 3. I 1928.146 Formirawe ovog humanog dru{tva pomogli su nov~anim prilozima, u formiprilo`nika: sudija Boà Petrovi}, sudski pisari Milenko Je{i} i SlavkoDrndarevi}, trgovci Petar Krsti}, Petar Bogavac, Milisav Milosavqevi},Milan Jovi~i}, Boà Crv~anin, Voja Kali~anin i Radowa Mitrovi}, obu}arDragoqub ôlovi}, pekar Milorad Jovanovi}, kroja~ êda Paji}, profesor Dra-gomir Raki} i Stojadin Milenkovi}. – NMK, Pododbor dru{tva „Knegiwa Qu-bica“ – Kraqevo, Kwiga zapisnika, Zapisnik sednice od 12. X 1925.

Humani rad ~lanice Pododbora usmeravale su na materijal-no-finansijsku pomo} siroma{nim i nemo}nim sugra|anima i ra-znim ustanovama sli~nog karaktera u Kraqevu i van wega. One sutako u martu 1926. godine kupile ode}u i obu}u za „vrlo dobre |a-ke i ratnu siro~ad“ osnovne {kole Vu~ka Bulatovi}a i BisenijuKori}anac i gimnazijalce Makartija Popovi}a i Du{anku Bisi},za praznik „Vrbicu“ 1930. godine odenuto je i obuveno {estoro si-roma{ne dece, u aprilu 1931. godine iz kase Pododbora izdato je60 dinara @ivojinu Vasi}u, kome su „kao siromahu potrebni za vo-znu kartu do Beograda“, a pomognuto je i siroma{noj Gini Milen-kovi} „za sahranu wenog mu`a“.147 Za vaskr{we praznike 1936. go-dine 11 najsiroma{nijih Kraqev~anki dobilo je po 20 dinara ka-ko bi dostojno proslavile praznik Hristovog vaskrsnu}a.148 Kori-snici wihove finansijske pomo}i bili su i ovda{wi siroma{nistudenti Krsta Popovi}, \or|e Maksimovi}, Miodrag Toti} iizvesni Vilotijevi}.149 Stagnacija privrednih tokova i porast ne-zaposlenosti u gradu po~etkom ~etvrte decenije XX veka pobudi-li su ove humane `ene da uplate zna~ajnu nov~anu sumu op{tin-skim vlastima, na ime socijalnih programa, za pomo} onima kojisu ostali bez zaposlewa.150

Shvataju}i zna~aj brige za najmla|i nara{taj, posebno za de-cu koja su u proteklom ratnom vrtlogu ostala bez roditeqskogstarawa, ~lanice Pododbora su bile jedne od inicijatora formi-rawa de~jeg zabavi{ta i, po~etkom novembra 1929. godine, u tu svr-hu uplatile, u za to predvi|en fond, 500 dinara.151

U skladu sa instrukcijama Glavnog odbora „Knegiwe Qubi-ce“ redovno je upu}ivana pomo} „Domu milosr|a“ u [timqu, po-dignutom nakon Prvog svetskog rata radi „zbriwavawa ratni~ke isiroma{ne dece“.152 Iz blagajne Pododbora slata je pomo} i Dru-{tvu Srpkiwa „Knegiwa Zorka“ u Lipqanu, „Odboru za obnovucrkve grada~ke“ u Gradcu kod Ra{ke, za izgradwu hrama Svetog Sa-ve u Beogradu, podizawe spomenika ratnicima palim u ratovima1912–1918. godine u centru Kraqeva itd.153

261

_________________________

147 Isto, Zapisnik sednice od 11. III 1926; Zapisnik sednice od 24. I 1929; Zapisnik sed-nice od 8. VIII 1929; Zapisnik sednice od 20. II 1930; Zapisnik sednice od 25. I 1931.148 Isto, Zapisnik sednice od 7. IV 1936.149 Isto, Zapisnik sednice od 11. III 1926; Zapisnik sednice od 24. I 1929; Zapisniksednice od 8. VIII 1929; Zapisnik sednice od 20. II 1930; Zapisnik sednice od 25. I1931.150 Isto, Zapisnik sednice od 22. II 1932.151 Isto, Zapisnik sednice od 16. XI 1929.152 Almanah humanih dru{tva, Beograd, 1940. 153 NMK, Pododbor dru{tva „Knegiwa Qubica“ – Kraqevo, Kwiga zapisnika, Za-pisnik sednice od 22. VI 1926; Zapisnik sednice od 30. IV 1931; Zapisnik sedniceod 26. VIII 1931; Zapisnik sednice od 26. II 1935.

Nastoje}i da uporedo sa podsticawem humanih ose}awa kodsvojih ~lanica doprinese i wihovoj emancipaciji i uklapawu u sa-vremene dru{tvene tokove, Uprava Pododbora je po~etkom leta1926. godine osnovala Klub za u~ewe stranih jezika (francuskog inema~kog), {ivewe ènskog odela i izradu ènskih {e{ira.154

Sredstva za svoj humani rad Pododbor je prikupqao na raznena~ine. Osim godi{we ~lanarine, koja je bila obavezna za sve ~la-nice, Uprava je pribegavala organizovawu raznih kulturno-zabav-nih manifestacija, vr{e}i na taj na~in i svojevrsnu kulturnu mi-siju. U se}awima starijih Kraqev~ana i danas su prisutni brojnikermesi, cic-balovi i zabave prire|eni pod okriqem ovog huma-nog dru{tva, a posebnu popularnost kod ovda{weg gra|anstvaimao je tradicionalni matine odràvan svake godine povodompravoslavnog hri{}anskog praznika Materica. Zna~ajna nov~anasredstva prikupqana su i prilikom Vidovdana, kada su ~lanicePododbora na nekoliko punktova u gradu prodavale cve}e kosov-skog boùra dobijeno od Glavnog odbora „Knegiwe Qubice“.155

Muzi~ki orkestar Pododbora odràvao je i niz koncerata uKraqevu i drugim gradovima Srbije.156

„Humano dru{tvo ubogih i sirotih“

Velika ekonomska kriza koja je po~etkom ~etvrte decenijepro{log veka zahvatila Kraqevinu Jugoslaviju, a samim tim i Kra-qevo, uzrokovala je stagnaciju privrednih tokova, porast nezapo-slenosti i osiroma{ewe najve}eg dela stanovni{tva, pogotovu rad-nika. U ovakvim uslovima, inicijativom stalnih posetilaca kafa-ne Danila Petrovi}a Da~e, 19. januara 1932. godine oformqeno je„Humano dru{tvo ubogih i sirotih“ s ciqem da „jedanput ili dva-put godi{we obla~i sirotu decu, prvenstveno ratni~ku, koja suostala bez roditeqa a i onu ~iji su roditeqi siroma{ni i imaju vi-{e dece, bez obzira na veru i narodnost“157. Pravilima Dru{tva,odobrenim od strane bana Moravske banovine 24. aprila 1932. godi-ne, bila je predvi|ena i podela ̀ ivotnih namirnica najsiroma{ni-jim sugra|anima i ìteqima sa seoskog podru~ja @i~kog sreza „uvreme blagdana, tj. Boì}a i Uskr{wih praznika“.158

Za prvog predsednika ovog humanog dru{tva izabran je Dani-lo Petrovi} Da~a, u ~ijem lokalu se nalazilo i sedi{te Dru{tva.

262

_________________________

154 Isto, Zapisnik sednice od 23. III 1926; Zapisnik sednice od 1. VI 1926.155 Isto, Zapisnik sednice od 27. VI 1926.156 Svoje muzi~ko ume}e ~lanice Pododbora prezentovale su 14. februara 1934. go-dine gra|anstvu Ra{ke, a dan kasnije gostovale su u Kosovskoj Mitrovici. –Isto, Zapisnik sednice od 19. II 1934.157 AJ, 14, 61–184–662, Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu.158 Isto.

Na osniva~koj sednici odrànoj 19. januara 1932. godine za pot-predsednika Dru{tva izabran je Radisav M. Cveji}, ekonom Sre-ske bolnice, za sekretara Miloje M. Vu~i}evi}, pisar Sreskebolnice, za blagajnika Dimitrije An|elkovi}, po{tanski ~inov-nik, a za ~lanove Uprave: Tasa \or|evi}, pu{kar, Aleksa Leki},ba{tovan, Radivoje ûki}, poslovo|a @elezni~ke loìonice,Igwat Rako~evi}, pekar, Nikola Arizanovi}, preduzima~ i MijaVuka{inovi}, {pediter. U Nadzorni odbor izabrani su: KostaPetrovi}, Vule Stefanovi}, Todor Risti} i Velimir Savi}.159

Sredstva za svoju delatnost Dru{tvo je prikupqalo u vidu dobro-voqnih priloga „od ovda{wih gra|ana i svih ostalih rodoqubakoji imaju samilosti prema sirotim i nevoqnim“, a sem toga usvim ve}im ugostiteqskim objektima u varo{i postavqene su„plehane kante u kojima }e prijateqi i rodoqubi ove plemeniteideje ubacivati svoje priloge“.160 Najve}i prilo`nici bili su za-posleni u Fabrici aviona, ~ije zarade su bile najve}e u Kraqevu.

Zahvaquju}i aktivnostima ~lanova „Humanog dru{tva ubogihi sirotih“ tokom marta 1932. godine, „sirotiwi i drugim bednim inevoqnim“, podeqeno je oko 2.000 kilograma bra{na, pasuqa i dru-gih namirnica, ogrevno drvo i izvesna suma novca, a 1. aprila istegodine, prilikom praznika Vrbice, odeveno je 35 najsiroma{nijihde~aka i devoj~ica, o ~emu je beogradska „Pravda“ izvestila: „Za Vr-bicu ove godine upravni odbor dru{tva podelio je 35 pari kompletmaturskih haqinica mu{koj i ènskoj sirotoj deci sa cipelicama imaramicama. Pre dolaska na Vrbicu deci je prire|ena obilna zaku-ska koju su ~lanovi Upravnog odbora, sami iz svojih sopstvenih sred-stava servirali. Po podne ~lanovi Upravnog odbora sa potpredsed-nikom Radisavom Cveji}em, ekonomom bolnice i svom ostalom de-com po{li su na Vrbicu. Veli~anstvena povorka sa inicijalimaovog humanog dru{tva na trobojci koju su nosili jedan mu{karac ijedna devoj~ica, ostavqala je vanredan utisak na gra|anstvo, utoli-ko pre {to je ovoj sirotoj deci prepu{teno prvo mesto na Vrbici.“161

O aktivnostima „Humanog dru{tva ubogih i sirotih“ nakon smr-ti wegovog osniva~a Da~e Petrovi}a, 19. jula 1933. godine, nema bli-ìh podataka, pa se pretpostavqa da su ona u velikoj meri smawena.162

@enski hri{}anski pokret

Petnaestog marta 1934. godine zalagawem gospo|a Mare Ra-di~evi}, Zage Jovi} i Zore B. Milenkovi} u Kraqevu je osnovano

263

_________________________

159 Humano dru{tvo sirotih i ubogih, „Pravda“, 22. I 1932, 11.160 AJ, 14, 61–184–662, Pravila Humanog dru{tva sirotih i ubogih u Kraqevu.161 Obla~ewe sirote dece u Kraqevu, „Pravda“, 3. VI 1932, 13.162 Smrt jednog humanog starog Kraqev~anina, „Pravda“, 1. VIII 1933, 7.

dru{tvo „@enskog hri{}anskog pokreta“, religiozno-humane or-ganizacije formirane po~etkom marta 1920. godine u Beogradu, sciqem da izvr{i „podizawe morala na osnovama Hristove nauke,suzbijawe poroka, bu|ewe savesti, useqavawe u srce qudske quba-vi, radosti i mira, po~etak novog ìvota na starim, zdravim iistinitim hri{}anskim principima“, tj. „da posrnuli moral u ra-tu digne moralnim u~ewem na{eg najve}eg U~iteqa Gospoda Isu-sa Hrista i to specijalno me|u ènskim svetom i decom“.163 Naosniva~koj sednici kojoj su prisustvovale „gospo|e iz sviju dru-{tvenih redova“, izaslanica Centralnog odbora „@enskog hri-{}anskog pokreta“, Qubica Aran|elovi}, i mesni pravoslavnisve{tenici, prota Savatije Boì} i Hranislav Koètinac, za-kqu~eno je da }e prvenstveni zadaci kraqeva~kog dru{tva biti da„u sporazumu sa sve{tenstvom“ radi na {irewu vere i morala i„~uvawu pravoslavqa od inoveraca“.164 U prvu Upravu Dru{tva,koje prema svojim Pravilima nije imalo predsednicu, izabrane su:Olga Jovi~i}, Vera ôlovi}, @ivka Q. \oki}, Olga Zdravkovi},Dana A}imovi}, Bosiqka Boì}, Bosa Budimir, Desa Buwak, Ca-ca Bugar~i}, Ilinka Ili}, Zora Virijevi}, Branka Ivanovi},Mica Jovanovi}, Leposava Ivkovi}, Jelena Koètinac, Nata Ko-sti}, Zora Milenkovi}, Mara Maksimovi}, Radisava Petronije-vi}, Vera Pjeva~evi}, Divna Todosijevi}, Mileva Cerovi}, Qubi-ca Antonovi}, Danica Petkovi} i Qubica Matijevi}.165 Kraqevose tako svrstalo u red osam gradova, varo{i i varo{ica u Srbiji(Beograd, Ni{, Negotin, Zaje~ar, Kladovo, Dowi Milanovac iSmederevo) u kojima je do tada bila provedena organizacija „@en-skog hri{}anskog pokreta“.

Ideje ovog versko-humanog dru{tva nai{le su na dobar pri-jem me|u ènskim delom kraqeva~ke populacije, tako da je dva me-seca nakon formirawa u wegovo ~lanstvo upisano 140 ~lanica.Po~etkom 1937. godine broj ~lanica narastao je na 160, a tokom1939. godine dostigao cifru od 180, {to samo po sebi govori na ko-ji na~in se ovda{wa javnost odredila prema delatnosti „@enskoghri{}anskog pokreta“, koji je okupqao pripadnice svih socijal-nih slojeva i starosne dobi.166 Zahvaquju}i entuzijazmu ~lanica,zna~ajnoj moralnoj, finansijskoj i materijanoj pomo}i op{tinskeuprave i sve{tenstva hrama Silaska Svetoga duha i Duhovnog suda

264

_________________________

163 @enski hri{}anski pokret u Kraqevu, „Pravda“, 21. III 1934, 3; Petnaest god-nina rada @enskog hri{}anskog pokreta (mart 1920. g. – mart 1935. g.), Beograd,1936, 3.164 @enski hri{}anski pokret u Kraqevu, „Pregled“, 5–6/1934, 127.165 Petnaest godina rada @enskog hri{}anskog pokreta..., 24.166 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do1. marta 1937. g., Beograd, 1937, 46; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}an-skog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., Beograd, 1940, 47.

eparhije @i~ke, kao i dobrovoqnim prilozima humanih qudi, nesamo Kraqeva ve} i iz drugih delova zemqe, „@enski hri{}anskipokret“, koji je u 1935. godini pristupio „Jugoslovenskom @en-skom Savezu“, razvio je, rukovo|en „principima Hristove Nauke iHristovim re~ima o qubavi i milosr|u“, ìvu aktivnost na zbri-wavawu i materijalnoj potpori najugroènijih sugra|ana, presvega dece iz siroma{nih porodica. Posebno, prvenstveno duhov-no, nadahnu}e wihovom humanom radu davao je episkop ì~ki drNikolaj, koji je od 1936. godine upisan za po~asnog ~lana dru{tvai velikog dobrotvora.167

Brigom i zalagawem ~lanica „@enskog hri{}anskog pokre-ta“ „ukloweno je sa ulice“ i zbrinuto troje siro~i}a pokojnog \u-re î~i}a, za dan slave Dru{tva – Svete ène Mironosnice –1937. godine, odevene su ~etiri u~enice osnovne {kole, ~etiriu~enice gimnazije i dve u~enice @enske zanatske {kole, u novem-bru i decembru 1939. godine u okviru akcije „Zimske pomo}i“ pri-kupqena je ve}a koli~ina polovne i nove ode}e, koja je potom raz-deqena sirotiwi, a svakako najzna~ajniji uspesi delatnosti Dru-{tva bili su otvarawe Hranili{ta i obdani{ta za sirotu decu,tj. De~ijeg hranili{ta, kako je naj~e{}e nazivano me|u Kraqev-~anima, i Doma za iznemogle starce i starice.168

Uz pomo} op{tinskih vlasti i kraqeva~kog parohijskogpravoslavnog sve{tenstva, De~ije hranili{te otvoreno je 9. ok-tobra 1937. godine, a za wegovog pokroviteqa „izvoleo se primi-ti“ dr Nikolaj.169 Crkvena op{tina je za tu namenu ustupila jedanstariji objekat u crkvenoj porti, a Uprava op{tine Kraqevskeprihvatila je da hranili{te snabdeva ogrevom, pla}a osvetqewei lekarske usluge, kao i da mese~no dotira wegov rad sa 1.000 di-nara.170 O ovom doga|aju „Politika“ je zabeleìla: „Na vrlo sve-~an na~in otvoreno je ovde obdani{te i hranili{te za sirotu de-cu koje u Kraqevu ima vrlo mnogo. Ovu tako potrebnu ustanovu or-ganizovao je @enski hri{}anski pokret uz saradwu predsednikaop{tine g. Du{ana Krsti}a i materijalnu pomo} Kraqev~ana. U

265

_________________________

167 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1936 do1. marta 1937. g, 45.168 Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu, „Pregled crkve eparhije @i~ke“,9–10/1937, 32; Dom za de~ije prehranili{te, „Narodna samouprava“, 17. VI 1938, 4.169 U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te, „Politika“, 11. X 1937, 9.170 Tokom 1937. godine nov~anu i raznu materijalnu pomo} De~ijem hranili{tuuputili su ~lanovi Sport-kluba „Morava“, mesnog pododbora „Jadranske stra-è“, general Kalafatovi} iz Beograda, dr Vojislav Jani}, oficiri vojnih jedi-nica sme{tenih u Kraqevu i mnoga „druga lica van mesta“, a berberin Mi}a An-|elkovi} je svakog meseca besplatno {i{ao pitomce hranili{ta. – Godi{wi iz-ve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta 1937. do 1. marta 1938.g., Beograd, 1938, 44.

ovom hranili{tu siroma{na deca dobijaju svakodnevno obrokehrane. Pored dece obroci }e se svakodnevno deliti i sirotim i iz-nemoglim starcima i staricama. Prilikom sve~anog otvarawa, uprisustvu predstavnika nadle{tava i gra|ana, crkveni obred iz-vr{io je dr Nikolaj, koji je odrào duì govor. Na wegov govorodgovorila je potpredsednica pokreta Ilinka Ili}.“171

Naredne godine „milostiwom raznih prilo`nika na imawucrkve kraqevske i u neposrednoj blizini same crkve“ izgra|ena jenova zgrada u koju je hranili{te preseqeno. Rad hranili{ta u to-ku prve godine bio je organizovan na slede}i na~in: „Svakoga dana,po unapred utvr|enom rasporedu, deùra po jedna ~lanica u hrani-li{tu oko pripreme ru~ka i ve~ere, kao i za vreme obeda. Broj pri-sutne dece dnevno se kretao od broja 30 do 50. Sva deca uvek dobija-ju dva dovoqna obroka tople i zdrave hrane. Osmoro najmla|e decedobijaju i tre}i obrok – doru~ak. (...) Za vreme prisustva u hrani-li{tu deca se vaspitavaju u religioznom duhu i vode se ~esto u cr-kvu.“172 Tokom 1939. godine iz kuhiwe hranili{ta izdato je 27.500obroka, a u wegovoj trpezariji svakodnevno je obedovalo 70 decerazli~itog uzrasta, dok je od 1. januara 1940. godine pod krovomhranili{ta bilo zbrinuto i 25 najsiroma{nijih gimnazijalaca.173

Hranili{te je kao svoju slavu proslavqalo Svetog Savu, a od we-govih pitomaca formiran je de~iji hor koji je, pod vo|stvom |ako-na Danilovi}a, „~esto u crkvi odgovarao na Bogosluèwu“.174

U neposrednoj blizini nove zgrade hranili{ta, novcem „jed-nog prilo`nika iz Beograda koji ne èli da mu se ime objavi“, 1938.godine sagra|en je i Dom za iznemogle starce i starice.175 Aktivno-sti „@enskog hri{}anskog pokreta“ na zbriwavawu iznemoglih ibolesnih staraca i starica i siroma{ne dece, nailazile su na {i-roku moralnu, finansijsku i materijalnu podr{ku, ne samo kraqe-va~ke javnosti. Tako je u korist wihovog fonda jedno od najpoznati-jih onda{wih putuju}ih pozori{ta Du{ana @ivoti}a, povodomdvadesetogodi{wice svog umetni~kog rada, prikazalo dramu Du{a-na Nikolajevi}a „Preko mrtvih“, a zaposleni u Fabrici aviona su,u okviru prikupqawa pomo}i za siroma{ne Kraqev~ane, u iste svr-he predali Upravi „@enskog hri{}anskog pokreta“ 2.200 dinara.

Gotovo ni{ta mawe od humanog rada dru{tvo je delovalo i usferi u~vr{}ivawa i {irewa tradicionalnih hri{}ansko-pravo-

266

_________________________

171 U Kraqevu je otvoreno de~je obdani{te, „Politika“, 11. X 1937, 9.172 Isto, 45.173 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do1. marta 1940. g...., 44–45.174 Isto, 47.175 Izgradwa ovog objekta ko{tala je 240.000 dinara. – U Kraqevu se podiè Domza iznemogle starce i starice i zgrada De~jeg hranili{ta, „Politika“, 29. IV1938, 10.

slavnih moralnih vrednosti, organizuju}i u tu svrhu brojne aktiv-nosti, po~ev od religiozno-filozofskih predavawa do ekskurzijaradi obilaska najzna~ajnijih manastira kao ba{tina duhovnosti.Na brojnim predavawima odrànim u organizaciji „@enskog hri-{}anskog pokreta“, naj~e{}e u mesnoj Sokolani, Kraqev~ani suimali prilike da ~uju @ivojina Aleksi}a, ~lana Duhovnog sudaeparhije @i~ke („O Hri{}anskoj qubavi“), dr Radivoja Josi}a,univerzitetskog profesora iz Beograda („Misli velikih qudi oIsusu Hristu“), Aleksandra Jeremi}a, ~lana Duhovnog suda epar-hije @i~ke („Deset bo`jih zapovesti“), dr Kseniju Atanasijevi},filozofa („Boànstvo u na{im narodnim pesmama“), a posebnu pa-`wu privla~ile su „vanredno pou~ne i uspele besede“ episkopa drNikolaja („O~e Na{ – kao osnovica dru{tvenog ure|ewa“ i dr.).176

Jedna od manifestacija u kojima je „@enski hri{}anski po-kret“ redovno u~estvovao sa za tu priliku posebno pripremqenimkulturnim programima, bila je Nedeqa pravoslavqa. O onoj po-sledwoj predratnoj „Politika“ je beleìla: „U Kraqevu je na sve-~an na~in proslavqena Nedeqa pravoslavqa. Organizaciju prosla-ve sproveli su u saradwi uprava Crkvene op{tine i ’@enski hri-{}anski pokret’. Sve~anost je obavqena, u prepunoj sali De~jeghranili{ta, uspelim duhovnim koncertom, ~iji je program bio obi-lan i raznovrstan. Ovom prilikom odrào je predavawe rezrevnipotpukovnik – ratni invalid inèwer g. Pavle Aleksi}. On je go-vorio o nosiocima Kara|or|eve zvezde. Potom su deca pitomci hra-nili{ta izveli nekoliko recitacija nacionalne sadrìne.“177

^lanice „@enskog hri{}anskog pokreta“ uzimale su u~e{}eu svim va`nijim akcijama organizovanim u Kraqevu, pa su tako to-kom 1935. godine pose}ivale „Te~aj za odbranu od napada iz vazdu-ha“ i upisale se u „Ligu borbe protiv tuberkuloze“, naredne godi-ne u~estvovale su u prenosu posmrtnih ostataka nekada{weg epi-skopa ì~kog Save De~anca (26. juna), do~eku crkvenih velikodo-stojnika iz Bugarske kao i „do~eku svih humanih i kulturnih dru-{tava koja su pose}ivala na{ grad“, a u 1939. godini, u saradwi sa„Kraqevskom ènskom podruìnom“, pose}ivale su „samari}anskete~ajeve u kojima su sticale znawe potrebno za bolni~ku negu uslu~aju rata“.178 Sem toga, iako raspolaù}i skromnim sredstvima,

267

_________________________

176 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. januara 1935. g.do 1. marta 1936. g., Beograd, 1936, 32; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}an-skog pokreta od 1. marta 1937 do 1. marta 1938. g., 43; Godi{wi izve{taj o radu@enskog hri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., 45.177 Proslava nedeqe pravoslavqa u Kraqevu, „Politika“, 10. III 1941, 8.178 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. januara 1935.g. do 1. marta 1936. g., 32; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokre-ta od 1. marta 1936 do 1. marta 1937. g., 45; Godi{wi izve{taj o radu @enskoghri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., 47.

„@enski hri{}anski pokret“ je upu}ivao nov~anu pomo} za izgrad-wu hrama Svetog Save u Beogradu, manastirima Blagove{tewu iVavedewu u Ov~arskoj klisuri, De~anima, Pe}koj patrijar{iji,crkvi u Radincima, postradalim od poplava u Beloj Palanci, siro-ma{nim ruskim emigrantima koji su se nastanili u Kraqevu itd.179

Faksimil {tambiqa „Kraqevske Peva~ke Druìne ’Sveti Sava’“

Peva~ko dru{tvo „Sveti Sava“

Ustanova za koju se s punim pravom moè re}i da je u perio-du izme|u dva svetska rata predstavqala „rasadnik“ u kome su po-nikli mnogi kraqeva~ki muzi~ki talenti i koja je svojom delat-no{}u udarila snaàn pe~at na muzi~ki ìvot grada, bilo je pe-va~ko dru{tvo „Sveti Sava“, osnovano 1882. godine s ciqem da„pesmom oblagoro|ava srce i du{u, da skladnom melodijom crkve-nih i svetovnih pesama budi i razvija u narodu religiozna i pa-triotska ose}awa“.180 Osim {to su pevali na liturgijama u hramuSilaska Svetog duha i prilikom crkvenih litija, ~lanovi Dru-{tva i{li su „na pratwe i parastose, samo da bi {to vi{e dru-{tvu koristili, ne traè}i nikakve naknade za sebe, ve} jednakoiz qubavi prema Sv. Pravoslavqu“.181 Wihova delatnost nailazi-

268

_________________________

179 Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 15. januara 1935.g. do 1. marta 1936. g., 30; Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokre-ta od 1. marta 1937 do 1. marta 1938. g., 43; Godi{wi izve{taj o radu @enskoghri{}anskog pokreta od 1. aprila 1939 do 1. marta 1940. g., 45.180 AJ, 66, 1651–1744, Dopis Uprave Kraqevske peva~ke druìne „Sveti Sava“ na-rodnom poslaniku Lazaru Kuzmanovi}u, 23. III 1932; AJ, 66, 754–1207, Dopis Upra-ve Kraqevske peva~ke druìne „Sveti Sava“ Episkopu Ohridsko-bitoqskom iadministratoru Eparhije ì~ke gospodinu Nikolaju, 15. VIII 1934; Skup{tinapeva~kog dru{tva „Sv. Sava“ u Kraqevu, „Pravda“, 1. I 1936, 2; Peva~ka dru{tvau Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1927, 7.181 AJ, 66, 754–1207, Dopis Uprave Kraqevske peva~ke druìne „Sveti Sava“ Epi-skopu Ohridsko-bitoqskom i administratoru Eparhije ì~ke gospodinu Niko-laju, 15. VIII 1934.

la je na dobar prijem me|u gra|anstvom Kraqeva koje je u velikombroju prisustvovalo koncertima i igrankama odràvanim, naj~e-{}e, u hotelu „Pariz“.182

Na repertoaru su se naj~e{}e nalazile Mokraw~eve „Ruko-veti“, dela Taj~evi}a, Pa{anina, Manojlovi}a, Kojanova, Jenka,crkvene pesme i operske arije. Dru{tvo je imalo plodnu saradwusa muzi~kom sekcijom mesnog „Francusko-jugoslovenskog kluba“ ipeva~kim dru{tvima iz drugih jugoslovenskih gradova, koja su, nawegov poziv, gostovala u Kraqevu.183

Wegovi ~lanovi poticali su iz svih socijalnih kategorija, anajvi{e iz redova trgovaca, zanatlija i radnika.184 Po~etkom 1935.godine Dru{tvo je imalo 23 ~lana i 27 ~lanica.185

269

_________________________

182 O onom odrànom 8. januara 1934. godine „Kraqevski glasnik“ je zapisao:„Osmog ov. m. imali smo jedno retko prijatno ve~e. U toliko prijatnije {to je do-{lo iznenada i neo~ekivano. To nam je iznena|ewe i prijatnost priredila Pe-va~ka druìna ’Sv. Sava’ svojim koncertom u hotelu Parizu. Oti{li smo po du-`nosti da posetimo koncerat i materijalno pomognemo dru{tvo, ali nismo ni-{ta naro~ito o~ekivali. No trud i `rtva koju smo u~inili je bogato nagra|ena.O~arani smo i ne znamo {ta pre da pohvalimo. Jo{ pre koncertnog izvo|ewa, mismo osetili prijatnost, gledaju}i na podijumu ~lanove hora, gde rame uz rame sto-ji lekar do prostog radnika; sve{tenik do trgovca; profesor i u~iteq do zana-tlije, vezani qubavqu prema pesmi. Ta lepa slika ulila nam je nadu da }emo ~utilepu i skladnu pesmu i nismo se prevarili. Hor skladnim i preciznim pevawem,kao i soliste g.g. Grabovac i Obradovi} su odu{evili publiku, koja ih je burnopozdravila, te je program morao da se ponavqa.Za sve ovo imamo na prvom mestu da zahvalimo Upravi peva~kog dru{tva, kao i~lanovima peva~ima, koji su posle zamornog dnevnog rada, pose}ivali ~asove pe-vawa a naro~ito mladom i talentovanom horovo|i g. Jovi~i}u, koji je uspeo da zavrlo kratko vreme obradi sav program. Mi od srca ~estitamo Dru{tvu ’Sv. Save’i wegovom horovo|i na uspehu, i radova}emo se i ubudu}e wegovom napretku. Ve-oma bi nam bilo milo, ako bi peva~ko dru{tvo stvorilo me{oviti hor, koji bi,uvereni smo, davao mnogo boqe rezultate. Verujemo da je to sada u Kraqevu mogu-}e.“ – Jedno prijatno ve~e, „Kraqevski glasnik“, 14. I 1934, 2.183 Primera radi, kao gost „Svetog Save“ u gradu na Ibru 3. marta 1936. godine go-stovalo je Akademsko peva~ko dru{tvo „Obili}“ iz Beograda, a 17. novembra1940. godine Kraqev~ani su imali priliku da ~uju skopsko peva~ko dru{tvo „Mo-krawac“. – Gostovawe „Obili}a“ u Kraqevu, „Pravda“, 4. III 1936, 4; Posle uspe-log koncerta u Kraqevu, skopsko peva~ko dru{tvo „Mokrawac“ pevalo je ju~e zavreme slu`be Boìje u manastiru, „Politika“, 18. XI 1940, 13.184 Sredinom 30-ih godina pro{log veka predsednik Upravnog odbora Dru{tvabio je Hranislav Koètinac, sve{tenik, potpredsednik Radomir Vukoti}, ugo-stiteq, blagajnik Vojislav \or|evi}, trgovac, sekretar Ivo Grabovac, suplentGimnazije, a ~lanovi: Petar Petrovi}, bravar, Slavoqub Maksimovi}, pekar,Milan Obradovi}, trgovac, Mile Jovanovi}, ugostiteq, Tihomir Petri~kovi},obu}ar. Nadzorni odbor sa~iwavali su: @ivojin Petrovi}, trgovac, Voja Milo-vanovi}, kroja~ i Krsta Petrovi}, trgovac. – Skup{tina peva~ke druìne „Sv.Save“, „Kraqevski glasnik“, 26. X 1933, 3.185 AVII, Popisnik 17, k-557/2-1 (VII), Spisak novostvorenih udruèwa na teri-toriji [umadiske divizijske oblasti sastavqen po nare|ewu komandanta V ar-miske oblasti, 11. II 1935.

Uprkos entuzijazmu ~lanstva i simpatijama Kraqev~ana zarad Dru{tva, ono je po~etkom ~etvrte decenije XX veka zapalo ufinansijske pote{ko}e koje su dodatno pogor{ane odlaskom izKraqeva dotada{weg horovo|e, {to je uzrokovalo duì prekidwegovih aktivnosti.186

270

_________________________

186 U vezi sa ovim problemima Uprava Dru{tva obra}ala se molbama za pomo}mnogima, izme|u ostalih i tada{wem narodnom poslaniku za srez @i~ki LazaruKuzmanovi}u, navode}i: „Kraqevska Peva~ka Druìna ’Sv. Sava’ ve} vi{e godi-na prekinula je svoj rad usled toga {to za svoj hor nema horovo|u. Dru{tvo nemani sa koje strane materijalne pomo}i niti ima kakvih prihoda da bi moglo dapla}a samostalnog horovo|u. Raniji predstavnici na{eg dru{tva obra}ali su seu vi{e mahova molbama Ministarstvu prosvete da bi se pri Osnovnoj {koli uKraqevu postavio jedan u~iteq koji raspolaè muzi~kim znawem – koji je ve}upravqao horom, te koga bi na{e Dru{tvo moglo da uzme za svog horovo|u – uz ho-norar, ali je sve ostalo bez uspeha. Mi dole potpisani ~lanovi Kraqevskog Pe-va~kog Dru{tva ’Sv. Sava’ uzeli smo slobodu, da Vas ovom prilikom umolimo, danastanete kod g. Ministra Prosvete na tome da se pri Kraqevskoj osnovnoj {ko-li postavi jedno lice – u~iteq, koje raspolaè muzi~kim znawem, ali koje ima isposobnosti da diriguje horom, sa kojim }e mo po wegovom dolasku ovde do}i u ve-zu i time re{iti daqi opstanak na{eg dru{tva.“ – AJ, 66, 1651–1744, Dopis Upra-ve Kraqevske peva~ke druìne „Sveti Sava“ narodnom poslaniku Lazaru Kuzma-novi}u, 23. III 1932.

CRKVENE PRILIKE

Izgled budu}e Saborne crkve u Kraqevu prema nacrtu Aleksandra Deroka iz 1939. godine

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Vi{evekovna tradicija pravoslavqa na prostorima sredwegtoka Zapadne Morave i neposredno susedstvo manastira @i~e, se-di{ta prve srpske arhiepiskopije, u~inili su to da su pravoslav-na Crkva i weno sve{tenstvo vaìli za najzna~ajniju dru{tvenuinstituciju Kraqeva u periodu izme|u dva svetska rata. Dubokaukorewenost zna~aja crkve u svesti ovda{we srpske populacije,presudno je odre|ivala i odnos austrougarskih okupatora premaovom srpskom duhovnom stoèru – wegovim verskim objektima,imovini, sve{tenstvu i vernima. Poput mnogih drugih crkava imanastira i kraqeva~ki hram Silaska Svetog duha bio je predmetru{ila~kih poriva austrougarskih vojnika, iz koga su opqa~kane„sve boqe i skupocenije stvari“.1 Sa crkvenog zvonika, decembra1915. godine, poskidana su sva tri zvona ukupne teìne oko 450 kg.,~ija predratna vrednost je procewivana na 2.000 zlatnih dinara, anedugo zatim hram je ostao i bez krovnog pokriva~a od cink-ple-ha.2 U ruiniranom stawu nalazila se i zgrada sagra|ena 1882. godi-ne u porti, namewena za kancelarije sve{tenika i ispovedaonicu,a koja je tokom rata sluìla kao improvizovana bolnica.3 Smatra-ju}i ih potencijalno opasnim po svoje interese, okupacione vla-sti su kraqeva~ke parohe, Savatija Boì}a i Isaila Maxarevi}a,uz jo{ 24 sve{tenika i monaha eparhije @i~ke, internirale u ma-|arski logor Neìder.4

273

_________________________

1 Katedrala u Kraqevu, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 7–8/1936, 12.2 „Po nare|ewu onda{we mesne vojne komande uzeli su ih austro-maxarski vojni-ci. Oni su najpre naredili op{tini da skinu i kad na{i nisu hteli, skinula ihje vojska wina. Odneli su ih bez ikakve priznanice. Traìmo da nam se dadnu dru-ga zvona od iste smese, zvu~na i postojana, jer su ona pri padu s torwa razbivena.“– AJ, 69, 67-110, Dopis tutora crkve kraqevske Ministarstvu vera, 28. XII 1922.3 Letopis crkve Silaska Svetog duha u Kraqevu.4 Internirani sve{tenici, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 1/1919, 10; Sla|a-na Bojkovi} – Miloje Pr{i}, Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914–1918, Beo-grad, 2000, 152, 155.

Uprkos svemu, snaga vere naroda u Crkvu kao spasonosnu in-stituciju nije mogla da se zna~ajnije suzbije. Za „malog“ ~oveka, na-pa}enog nema{tinom, gla|u i bole{tinama, ophrvanog strahovimasvake vrste, u vremenu prepunom svojevrsnih isku{ewa, kakvi su bi-li dani okupacije, ona je predstavqala posledwu nadu i ujedno sim-biozu pravoslavne sa daleko izraènijom nacionalnom komponen-tom identiteta srpskog naroda. Povratkom interniranih sve{te-nika i oslobo|ewem zemqe, stvoreni su uslovi za obnovu i norma-lizaciju verskih prilika. Osim nekoliko bogoslu`benih kwiga,„malo zaostalog odjejawa“ i crkvenih protokola, pri kraqeva~komhramu nije bilo ni~ega od predmeta neophodnih za obavqawe bogo-slu`benih radwi. âk je i krov, „sa~iwen od hartije premazane ka-tranom“, proki{wavao, tako da se, kao imperativ, nametala wegovahitna rekonstrukcija.5 Marqivo{}u sve{tenstva, te preduzimqi-vo{}u i velikodu{no{}u gra|ana, crkveni objekat i porta su zakratko vreme umnogome sanirani, {to je, kao i stawe duha kod ì-teqa Kraqeva pravoslavne veroispovesti i wihovog sve{tenstva,ostavilo jake impresije na episkopa ì~kog dr Nikolaja, prilikomwegove prve posete Kraqevu nakon ustoli~ewa na episkopski tron,februara 1919. godine, o ~emu je zapisao: „Narod preduzimqiv iotresit. [kolovani qudi mawe ravnodu{ni prema crkvi nego {toje to obi~no. U~iteqi simpati~ni i odani veri Bo`joj. Decu vode ucrkvu na molitvu uredno. Jedna vrsna u~iteqica peva za pevnicomsa starim u~iteqom. Bilo bi lepo kada bi vi{e u~iteqica podrà-valo ovu svoju drugaricu. Sve{tenici revnosni u svojoj slu`bi, is-pravni u ìvotu, po{tovani od gra|anstva i potpuno slo`ni u svomradu. Crkva ure|ena i ponovo (posle okupacije) ogra|ena. Mnogiparosi mogli bi se ugledati na sve{tenike u Kraqevu u druèqu-bqu, bratskoj slozi i zajedni~koj brizi za crkvu i crkvenu portu.“6

Narednih nekoliko godina, uz ostale gra|evinske popravke,na hramu su postavqena i dva zvona: mawe, koje je 1920. godine, za-lagawem sve{tenika Boì}a, dobijeno iz ratnog plena iz Ma|ar-ske, i drugo, ve}e, koje je crkvi priloìla Tatija Savi}, udovicauglednog kraqeva~kog trgovca An|elka Savi}a,7 tako da je sredi-nom 1924. godine „Pregled crkve eparhije @i~ke“ izve{tavao:„Crkve u Ariqu, Uìcu, B. Ba{ti, Mr~ajevcima i Kraqevu pot-puno su opravqene. Sve ove crkve bile su za vreme okupacije upro-pa{}ene i zvona odneta. Sada su svuda zvona nabavqena zauzima-wem vrednih sve{tenika i pobo`nih parohijana.“8

274

_________________________

5 Katedrala u Kraqevu, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 7–8/1936, 12.6 Tamo-amo po eparhiji, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 3/1919, 78.7 IAK, Autobiografija prote Savatija Boì}a (rukopis); Letopis crkve Sila-ska Svetog duha u Kraqevu.8 Opravqene crkve, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 6–7/1924, 166.

Crkva Silaska Sve-tog duha pripadala je Pra-voslavnom arhijerejskomnamesni{tvu sreza @i~-kog, koje je u sklopu â-~anskog protoprezvitera-ta bilo sastavni deo epar-hije @i~ke, ~ija terito-rija se prostirala na 18srezova.9 Do kraja 1932. go-dine ona je bila parohij-ski hram I i II „kraqevskeparohije“, a od tada, usledpove}awa broja pravoslav-nih domova, i novoosnova-nih III i IV „kraqevske pa-rohije“. Prema podacimaiz 1920. godine, I „kraqev-ska parohija“ obuhvatalaje deo Kraqeva i susednasela: Jar~ujak, îbukovac,Konarevo i Drak~i}e, a IIsu ~inili: deo Kraqeva,Adrani, Grdica i MusinaReka. Paroh I parohije bioje protojerej Savatije Bo-ì}, koji je vr{io i du-`nost arhijerejskog name-snika sreza @i~kog, a u IIje pastirsku misiju oba-vqao protojerej Milan Stani}.10 Prvi paroh III „kraqevske“ paro-hije bio je Hranislav Koètinac,11 dotada{wi paroh vrbski, a IVDobrivoje Cerovi}, raniji paroh kru{evi~ki.12 Osim wih sve{te-

275

_________________________

9 â~anski protoprezviterat ~inila su ~etiri arhijerejska namesni{tva: ì~-ko, moravi~ko, draga~evsko i studeni~ko. – [ematizam Isto~no pravoslavneSrpske patrijar{ije po podacima iz 1924. godine, Sremski Karlovci, 1925, 137.10 Dràvni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921. koja jeprosta, Beograd, 1921, 30.11 Hranislav Koètinac ro|en je 28. februara 1882. godine u Kru{evcu. Zavr{ioje osnovnu {kolu, ~etvororazrednu gimnaziju i 1903. godine Bogosloviju u Beo-gradu. U ~in |akona rukopoloèn je 22. oktobra 1907. godine, a u ~in sve{tenikadva dana kasnije. Bio je ve{t drvorezbar. – AJ, 69, 253–381, Biografski podacisve{tenstva eparhije @i~ke, 27. VIII 1926.12 Regulacija kraqevskih parohija, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 12/1932;Preme{teni, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 5/1933, 116.

Crkva Silaska Svetog duha u Kraqevu

ni~ku du`nost pri crkvi Silaska Svetog duha u me|uratnom peri-odu obavqali su, u kra}im ili duìm vremenskim intervalima,jo{ i: Sava Petrovi},13 Milorad \uri}, Jovan Dimitrijevi}, Pan-ta Popovi}, êdomir Todorovi}, Dragoslav Obu}ina, SvetislavJovi},14 Aleksa Todorovi}15 i Milan Sretenovi}.

Pove}awem broja pravoslavnog stanovni{tva u Kraqevu, a iu okolnim selima, sredinom 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX ve-ka, pojavio se problem prostora za obavqawe bogoslu`benih rad-wi. Crkva, gra|ena 1823/24. godine, postala je pretesna za velikibroj vernih, tako da se po~elo razmi{qati o wenom pro{irewuili izgradwi novog sakralnog objekta. Radi toga je 1931. godineoformqen i odbor na ~elu sa ministrom u penziji dr Vojom Jani-}em, „kome je stavqena du`nost da dobije blagoslov i odobrewe odnadle`nog Arhijereja za prikupqawe novca i pripremi sve {totreba za podizawe nove crkve. (...) Izabrati odbor odmah se obra-tio onda{wem Arhijereju Preosve}enom g. Jevremu i molio za do-zvolu i blagoslov da moè prikupqati priloge i pripremati {tatreba za podizawe crkve. No odgovor nije dobiven – zato je tastvar zastala“.16 Napori u ovom pravcu intenzivirani su posebnonakon seobe eparhijskog sedi{ta iz â~ka u manastir @i~u, avgu-sta 1934. godine,17 dok je u Kraqevo, u objekat Vladi~inog konaka,

276

_________________________

13 Sava Petrovi} ro|en je 14. januara 1894. godine u Trsteniku. Nakon osnovne{kole zavr{io je 1914. godine bogosloviju „Svetog Save“ u Beogradu. U ~in |a-kona rukopoloèn je 10. jula 1919. godine, a u ~in sve{tenika proizveden je 25.avgusta 1925. godine. Nosilac je „Albanske“ i „Ratne“ spomenice. – AJ, 69,253–381, Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke, 27. VIII 1926.14 Svetislav Jovi} ro|en je u selu Kapixija (Rasinski srez). Svr{io je osnovnu{kolu, pet razreda gimnazije i 1896. godine bogosloviju „Svetog Save“ u Beogra-du. Radio je kao u~iteq, |akon i pisar @i~kog duhovnog suda, a za sve{tenika jerukopoloèn 1. avgusta 1899. godine. U svim mestima u kojima je sklu`bovao od-likovao se radom u Dru{tvu Crvenog krsta, a bio je i poverenik „Srpske kwi-èvne zadruge“. Odlikovan je crvenim pojasom. U Kraqevo je do{ao 17. aprila1923. godine. – AJ, 69, 254–382, Spisak parohijskih sve{tenika i parohija u srezuì~kom koji primaju svoje prinadle`nosti na kasi Sreske finansijske upraveKraqevo, 9. II 1927; Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, sv. I, Beograd, 1933, 30.15 Aleksa Todorovi} je ro|en 30. aprila 1899. godine u Negri{oru. Zavr{io jeosnovnu {kolu, ~etvororazrednu gimnaziju i 1924. godine bogosloviju u Srem-skim Karlovcima. U ~in |akona rukopoloèn je 2. februara 1925. godine, a u ~insve{tenika mesec dana docnije. Novembra 1935. godine postavqen je za arhijerej-skog namesnika sreza @i~kog. Izvesno vreme bio je urednik „@i~kog blagove-snika“. Aktivno se angaòvao u delatnosti Bogomoqa~kog pokreta. – AJ, 69,253–381, Biografski podaci sve{tenstva eparhije @i~ke, 27. VIII 1926; Slu`be-ni deo, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 11–12/1935, 298; Dragan Suboti}, Epi-skop Nikolaj i pravoslavni Bogomoqa~ki pokret – Pravoslavna narodna hri-{}anska zajednica u Kraqevini Jugoslaviji 1920–1941, Beograd, 1996, 284.16 Katedrala u Kraqevu, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 7–8/1936, 12.17 Oko preme{taja sedi{ta eparhije @i~ke i @i~kog crkvenog suda, vo|ena je u

u neposrednoj blizini crkvene porte, preseqena kancelarija@i~kog crkvenog suda.18

U skladu sa htewima da „Kraqevo treba da ima hram molitvekoji odgovara ovom mestu, koji }e istinski reprezentovati Sabor-nu crkvu u sedi{tu @i~ke eparhije“, 5. avgusta 1939. godine obra-zovan je „Gra|evinski odbor za podizawe Episkopske pravoslavnekatedrale“, u koji su izabrani: Budimir Pjeva~evi}, predsednikSreskog suda, Du{an Krsti}, predsednik op{tine, Milutin Pa-ni}, {ef @elezni~ke loìonice, Du{an Popovi}, drvarski trgo-vac i Milutin Kolarevi} iz Grdice.19 Projekat budu}e crkve ura-dio je, po uzoru na crkvu Svetih apostola Petra i Pavla kod No-vog Pazara, poznati jugoslovenski arhitekta i profesor Beograd-skog univerziteta, Aleksandar Deroko. O wegovoj monumentalno-sti i lepoti „Pravda“ je objavila slede}i napis: „Ovaj }e hram bi-ti jedan od najlep{ih na Balkanu. Kube na katedrali ima}e u pre-seku petnaest metara, {to zna~i da }e biti najve}e u na{oj drà-vi. Unutra{wost crkve bi}e veoma prostrana: mo}i }e da primioko deset hiqada vernika. Izrada oltara bi}e poverena na{imnajboqim stru~wacima. Po ugledu na oltare Sredweg veka i oltaru kraqeva~koj katedrali predstavqa}e lepu umetni~ku vred-nost.“20 Po pitawu lokacije nove crkve mi{qewa su bila podeqe-na. Jedni su bili za to da se ona podigne na sto~noj pijaci koja bibila pretvorena u park, dok su drugi predlagali da se stara crkvaporu{i i nova sagradi na wenom mestu. Prevagnulo je ovo dugo mi-{qewe, a za{to do ru{ewa postoje}eg hrama nije do{lo ne moè-mo pouzdano re}i. Odgovor verovatno treba traìti u ~iwenicida je za izgradwu bilo potrebno oko dva miliona dinara, a da je po-

277

_______________________________________________________________________________________________________________

{tampi ùstra polemika izme|u ~a~anskih i kraqeva~kih op{tinskih vlasti.Uzburkane strasti poku{avali su da sti{aju mnogi, pre svega iz crkvenih krugo-va, nagla{avaju}i, pored ostalog: „Sme{na je ova borba oko toga, gde }e biti re-zidencija, â~ak ili Kraqevo? To nije velika disonansa. Svega trideset kilo-metara i svaki dan po nekoliko vozova idu tamo i ovamo. No, najpre~a je vera.Najpre~i je na{ duhovni ìvot, najpre~e je na{e sveto Pravoslavqe. Za wega miìvimo, i kad wega nestane svi smo mi mrtvi. Ko ovo razume ne treba mu mnogoobja{wavati. Dovoqno je napomenuti da se u Kraqevu zida katoli~ka katedrala,a do}i }e red i na â~ak. Do}i }e red i na svetu Studenicu, ako mi budemo zatva-rali o~i pred stvarno{}u.“ – â~ak ili Kraqevo, „Pregled Crkve Eparhije@i~ke“, 8/1933, 217.18 Sedi{te ì~ke eparhije bi}e u manastiru @i~i, „â~anski glas“, 21. I 1934, 5;Seoba Duhovnog suda, „â~anski glas“, 1. IX 1934, 3; Nova rezidencija, „PregledCrkve Eparhije @i~ke“, 9/1934, 226.19 Podizawe nove saborne crkve u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 4. VIII 1939, 1;U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignutajo{ jedna crkva – zadu`bina prote g. M. Crv~anina, „Pravda“, 7. VIII 1939, 5.20 U Kraqevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignutajo{ jedna crkva – zadu`bina prote g. M. Crv~anina, „Pravda“, 7. VIII 1939, 5.

menuti „Gra|evinski odbor“ avgusta 1939. godine raspolagao satek ne{to vi{e od ~etvrtine ove sume.21

Otprilike u isto vreme kada je ra|ena projektna dokumenta-cija nove Saborne crkve, bila je aktuelna i èqa protojereja Mi-livoja Crv~anina, paroha srpske pravoslavne parohije u Pragu(êhoslova~ka) da u Kraqevu sagradi svoju crkvu – zadu`binu, alibliìh podataka o sudbini ove ideje nema.22

Za razliku od ruralnih sredina u kojima su religiozna ose-}awa bila bazirana vi{e na tradiciji negoli na hri{}anskoj dog-matici, uloga Crkve u dru{tvenim tokovima i svakodnevici ì-teqa Kraqeva imala je znatno sadràjniji karakter. Dok su na se-oskom podru~ju bili retki vernici koji su osim „O~e na{...“ zna-li da izgovore jo{ neku molitvu, me|u Kraqev~anima je bilo do-sta onih koji na bogosluèwa nisu odlazili samo u dane velikihpraznika, na zavr{etku posta ili zbog krsne slave, ve} su aktivnou~estvovali u humanitarnim i kulturnim aktivnostima organizo-vanim pod okriqem Crkve – u radu „@enskog hri{}anskog pokre-ta“, peva~ke druìne „Sveti Sava“, proslavama Nedeqe pravosla-vqa i sli~no, a ~iji zadatak se sastojao u „prosve}ivawu, opleme-wavawu, vr{ewu dobrih dela za li~nosti i dru{tvo“.23 Naro~itoveliko prisustvo vernika bilo je kada je ~inodejstvovao vladikaNikolaj, ~ije su besede, u kojima su se nalazile jedinstvene filo-zofsko-moralne i bogoslovske rasprave na razne teme (greh, sre-}a, voqa, ìvot, smrt, vaskrsewe, moralni zakoni, blud, rat, bla-ènstvo itd.), izazivale divqewe okupqenih.24

278

_________________________

21 Postoje tvrdwe da je izgradwa nove Saborne crkve zapo~ela 1938. godine u uli-ci \enerala Stanojlovi}a (danas Dositejeva – prim. V. Virijevi}) i da je „zida-na od kamena, a zidovi su ve} bili podignuti na visinu oko dva metra kada je ze-mqu zahvatio II svetski rat. Gradwa je obustavqena, a zidovi su vremenom sru{e-ni“, ali smo ih, zbog hronolo{ke nepreciznosti, pre svega, uzeli s rezervom. –Rade Joveti}, Hronika kraqeva~kog grobqa, Kraqevo, 1994, 25.22 O ovoj plemenitoj nameri episkop ì~ki dr Nikolaj je govorio: „Qudi se se}a-ju svoga kraja, a Bog im je dao mogu}nosti da ~ine dobra dela. Vidite, Kraqev~a-ni i jako udaqeni od svoga zavi~aja ne zaboravqaju svoj rodni kraj, ~ak ni ondakada su daleko u tu|ini. Eto, na{ prota Milivoje Crv~anin, koji je ve} davno uPragu na du`nosti kao na{ pastir pravoslavnih ìteqa Praga i profesor Kon-zervatorijuma, èleo je da se oduì otaxbini i svome rodnom kraju, pa me je iz-vestio jednim pismom da èli da podigne jedan hram kao svoju zadu`binu koja }e,eto, na domaku Svete @i~e, zablistati u na{em lepom Kraqevu. Na taj na~inostvari}e se ideali Svetoga Save o podizawu srpskih crkava i {kola.“ – U Kra-qevu }e se podi}i velika i lepa Crkva Svete Trojice, a bi}e podignuta jo{ jed-na crkva – zadu`bina prote g. M. Crv~anina, „Pravda“, 7. VIII 1939, 5.23 O jednoj od ovih svetkovina crkvena {tampa je zabeleìla: „Prva nedeqa â-snog posta, 13. maja 1938. proslavqena je i ove godine kao Nedeqa Pravoslavqa.Toga dana, posle ve~erwe, odràna je sve~ana litija kroz varo{ do spomenika natrgu, u kojoj je uzelo u~e{}a nekoliko hiqada vernih. înodejstvovao je u litijisam Preosve}eni Vladika @i~ki G. Nikolaj sa celokupnim sve{tenstvom kra-

Litije u Kraqevu, 1929.

Pastirsku misiju sve{tenstvo je vr{ilo neposrednim kon-taktom sa vernima – ìvom i pisanom re~ju, izdaju}i publikacije,bro{ure, poslanice, ~asopise („Pregled Crkve Eparhije @i~ke“,„@i~ki blagovesnik“), kalendare („Sveti Knez Lazar“), dok je {i-rewe pravoslavnog duha upotrebom radio-prijemnika, kao moderni-zacijska novina, nailazilo na odbojan stav crkvenih struktura.25

O privrènosti Kraqev~ana Crkvi svedo~e i brojni primeriprilo`ni{tva i zave{tawa raznih materijalnih dobara. Sem ranijepomenutog priloga Tatije Savi} u vidu crkvenog zvona, trgovac Radoj-ko Vukovi} priloìo je „jedan par bogoslu`benog odjejawa i darke zaSv. tajnu u ukupnoj vrednosti 2.400 dinara“, Draga Radosavqevi} „ve-

279

________________________________________________________________________________________________________________

qeva~kim. Posle litije odràn je u dvorani Sokolskog dru{tva duhovni kon-cert. Ne samo dvorana, ve} i dvori{te i ulica, bili su prepuni naroda.“ – Nede-qa pravoslavqa u Kraqevu, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 3/1938, 13.24 U znak zahvalnosti i po{tovawa prema wegovoj misionarskoj delatnosti, Od-bor op{tine Kraqevske izabrao je vladiku Nikolaja za po~asnog gra|anina Kra-qeva. Diploma po~asnog gra|anina, rad akademskog slikara Vladislava Marì-ka, uru~ena mu je 16. septembra 1939. godine. – Episkop ì~ki g. dr. Nikolaj iza-bran je za po~asnog gra|anina Kraqeva, „Politika“, 17. IX 1939, 12.25 „Kada su kafane nabavile radio aparate, i nedeqom prenosile liturgiju iz Be-ograda, u crkvama je bilo sve mawe sveta. Crkva se borila protiv tog nepotreb-nog modernizma podse}aju}i na nedostojnost pra}ewa slu`be Bo`je iz krevetaili sede}i za stolom u kafani dok se okolo pri~aju vicevi.“ – Milo{ Timotije-vi}, „â~ak u predve~erje Drugog svetskog rata 1938–1941. – socijalna, ekonomskai politi~ka struktura“, Zbornik radova Narodnog muzeja, XXIX, â~ak, 1999, 152.

zen ~ar{af za ~asnu trpezu“, trgovac Radomir Jovanovi} „jedno veli-ko kandilo od kino srebra“, Jelka Stojanovi} „amvon za svoje zdravqe,a za spomen svog prvog muà pok. Sima Stevanovi}a, kroja~a iz â~kai drugog pok. Mladena Stojanovi}a, voskara iz Kraqeva, priloìlaje veliki barjak sa ikonama u vrednosti 2.000 dinara“ itd.26

RIMOKATOLI^KA CRKVA

Poja~ani priliv stanovni{tva krajem 20-ih i po~etkom 30--ih godina XX veku izmenio je ne samo etni~ku ve} i versku raz-glednicu Kraqeva. Doseqavawe brojne kolonije Francuza, veli-kog broja Hrvata, Slovenaca i, u mawoj meri, Nemaca i Ma|ara,stvorilo je prostor za {iru aktivnost Rimokatoli~ke crkve.Osim me|u novoprido{lim ìteqima, rimokatoli~kih vernikabilo je i me|u pripadnicima IV haubi~kog puka i vojnih jedinicastacioniranih na Aerodromu.

Verske obrede sa ovda{wim rimokatolicima krajem tre}e ipo~etkom ~etvrte decenije XX veka obavqao je Ivan fra Vinodo-lac,27 ùpnik kragujeva~ke ùpe, koji je „slu`bu Bo`ju“, usled ne-postojawa odgovaraju}eg sakralnog objekta, vr{io naj~e{}e u ka-sarni, dok je beogradski nadbiskup dr Ivan Rodi} prilikom pose-te Kraqevu, 29. i 30. juna 1929. godine, odrào misu u Sokolani.28

Nepostojawe rimokatoli~kog verskog objekta, zahtevi Francuza,kao i te`wa op{tinskih vlasti da, u skladu sa proklamovanim dr-àvnim projektom integralnog jugoslovenstva, omogu}e rimokato-licima uslove za upra`wavawe verskih potreba, inicirali su po-kretawe akcije za izgradwu crkve. U tu svrhu 24. juna 1931. godineodràna je u velikoj op{tinskoj sali konferencija „najugledni-jih gra|ana“ i predstavnika humanitarnih i kulturnih dru{tava,na kojoj je formiran „Odbor za podizawe katedrale u Kraqevu“,~iji zadatak je bio prikupqawe sredstava potrebnih za izgradwu.29

280

_________________________

26 Izjave zahvalnosti, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 9–10/1930, 336; Blago-darnost, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 5-6/1934, 150; Blagodarnost, „PregledCrkve Eparhije @i~ke“, 7/1934, 189.27 Fra Vinodolac se pre postavqewa za kragujeva~kog ùpnika, na osnovu re{e-wa Ministarstva vera od 3. jula 1923. godine, nalazio na du`nosti sve{tenikabiskupije Pore~ko-pulske, a izvesno vreme proveo je i na poslovima sekretaraIV klase Ministarstva vera. – AJ, 69, 43–69, Dopis Katoli~kog odeqewa Mini-starstva vera Ra~unovodstvu Ministarstva vera, 27. VIII 1923; Qubodrag Dimi},Nikola @uti}, Rimokatoli~ki klerikalizam u Kraqevini Jugoslaviji, Beo-grad, 1992, 124.28 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Bogomoqa za katolike, „Ibarske novosti“, 18.VIII 1983, 8.29 U Odbor su izabrani biv{i ministar dr Vojislav Jawi}, predstavnici svih hu-manih i kulturnih dru{tava i oko 30 gra|ana. – Za katedralu u Kraqevu, „Poli-tika“, 25. VI 1931, 7.

Lokacija za crkvuodre|ena je na uglu ulicaObili}eve i Hajduk Veq-kove. Izgradwa je, po odo-brewu projekta od straneMinistarstva gra|evina,a pod stru~nim nadzorominèwera B. Misite Ka-tu{i}a, otpo~ela po~et-kom maja 1933. godine,30 ave} nakon ne{to vi{e odpet meseci crkva je bilazavr{ena.31 Weno osve}e-we obavqeno je 19. novem-bra 1933. godine, uz prisu-stvo vernika iz Kraqeva,Kru{evca, Kragujevca,â~ka, Uìca i drugihokolnih mesta.32 O ovomdoga|aju izve{ta~ „Poli-tike“ je zapisao: „înosve}ewa po~eo je jo{ ju~epo podne oko 5 ~asova (18.11. – prim. V. Virijevi})kada je beogradski nadbi-skup g. Rodi}, uz asisten-ciju 8 sve{tenika, posve-tio dva crkvena zvona. Jed-no je posve}eno SvetomMihailu kome je i samacrkva namewena, a drugo Svetom Arhangelu Rafaelu. Posle zavr-{enog osve}ewa zvona odràno je bdenije pred mo{tima svetihmu~enika koje }e biti postavqene u oltar crkve.

Jutros u 7 ~asova po~eo je obred osve}ewa crkve koji je tra-jao sve do 11 ~asova. (...) înodejstvovao je nadbiskup g. Rodi} uzasistenciju 10 sve{tenika koji su na ovu sve~anost do{li iz Beo-grada. Na pontifikalnu misu odgovarao je crkveni hor ùpe Sve-tog Josipa iz Kragujevca. Duù besedu odrào je okupqenom svetug. Petar Vla{i} (drugi savetnik Beogradske nadbiskupije – prim.

281

_________________________

30 AJ, 63, 91–V, Dopis Ministarstva vera Ministarstvu gra|evina, 3. V 1933.31 Katoli~ka crkva u Kraqevu, „Politika“, 20. XI 1933, 9.32 Prema podacima Na~elstva sreza @i~kog, u ovo vreme u Kraqevu je bilo nasta-weno 437 rimokatolika. – AJ, 63, F–III–80, Spisak stanovnika rimokatoli~ke ve-roispovesti u Kraqevu, 18. XI 1933.

Rimokatoli~ka crkva Svetog Mihovila

V. Virijevi}). Kada je osve}ewe zavr{eno g. Rodi} objavio je da jevernicima koji su osve}ewu prisustvovali opro{teno za sto danagrehova. I ubudu}e – na dana{wi dan vernicima }e se svake godi-ne davati opro{tewe za 40 dana.“33

Sve~anim osve}ewem novopodignute crkve simboli~ki je obe-leèno i formirawe nove rimokatoli~ke ùpe Svetog Mihovila,34

za ~ije sedi{te je odabrano Kraqevo, a obuhvatila je teritoriju odStala}a do Uìca i od Gorweg Milanovca do Ra{ke.35 Uprava ùpe,koja je pripadala Ni{kom dekanatu,36 poverena je bosanskim frawev-cima, a za prvog ùpnika postavqen je Krunoslav fra Misilo.37

Zahvaquju}i „ìvoj vjeri i dare`qivosti nekolicine qudi“u crkvi su postavqeni, osim glavnog oltara Sv. Mihovila i „lije-pi oltar sv. Ante s velikom umjetni~kom slikom istog Sveca“, radsarajevskog umetnika Gabrijela Jurki}a, kipovi „presv. Srca Isu-sova“ i „presv. Srca Marijina“, veliki luster na sredini crkve iklupe za sedewe.38

Radi popularizacije rimokatoli~anstva, pri crkvi je stvore-no peva~ko dru{tvo „Sveti ]iril i Metod“39 i organizovana su„skioptikonska predavawa iz ìvota i muke Spasiteqeve, iz ìvo-ta sada{weg Sv. Oca Pape Pija XI, te misijskog ìvota“, za koja suangaòvani znameniti rimokatoli~ki propovednici.40 Svake nede-qe dràna je misa, a crkva je naro~ito bila pose}ena prilikom va-

282

_________________________

33 Nova katoli~ka crkva u Kraqevu, „Politika“, 20. XI 1933, 9.34 Treba napomenuti da dr Krunoslav Draganovi} u „Op}em {ematizmu Katoli~ke cr-kve u Jugoslaviji“ iz 1939. godine navodi kao vreme osnivawa ùpe u Kraqevu 1936.godinu, a isti podatak prezentiran je i u mese~niku Beogradskog nadbiskupskogordinarijata „Blagovest“ broj 11 iz 1974. godine.35 Odobrewu Ministarstva pravde za formirawe ove ùpe prethodila je molbaBeogradske nadbiskupije u kojoj su obrazloèni zahtevi za weno osnivawe: „Teri-torij koji bi imao potpasti pod ùpu Kraqevo, potpadao je dosad pod ùpu u Ni-{u i ùpu u Kragujevcu. (...) Ni{kom ùpniku bilo je i dosad nemogu}e dospjeva-ti svuda, pogotovo radi velikog broja {kola, tako da je ovaj Ordinarijat bio pri-siqen zbog vjerskih, {kolskih i administrativnih razloga osnovati novu ùpu uKraqevu, u kojem imade toliko radni{tva i gdje je intenzivna pastva jako potreb-na. (...) Nemogu}a je redovna duhovna pastva, to~no vo|ewe matica, marqivo poha-|awe {kola, a bez samostalnih ùpnika.“ – AJ, 63, F–III–80, Dopis Nadbiskupskogordinarijata Beograd Verskom odeqewu Ministarstva pravde, 10. X 1933.36 Ni{ki dekanat sa~iwavalo je osam ùpa: Bor, Kragujevac, Kraqevo, Ni{, Pa-ra}in, Ravna Reka, Smederevo i Zaje~ar. – Viktor Novak, Magnum crimen – pola vije-ka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, 1957, 404.37 Osve}ewe katoli~ke crkve, „Kraqevski glasnik“, 23. XI 1933; Nova katoli~kacrkva u Kraqevu, „Politika“, 20. XI 1933, 9; @upske zajednice, „Blagovest“, Be-ograd 1974, 200.38 Na{a najmla|a ùpa – Kraqevo, „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“, 22. IV1934, 5.39 Isto.40 Za uskr{we praznike 1934. godine propovede su dràli dr Emanuel fra Kraji-novi} iz Sarajeva i pater Privat Belard iz Beograda. – Isto.

`nijih crkvenih praznika: Boì}a, Uskrsa, Sv. Obiteqi, KristaKraqa, Nedjeqe Cvjetnice, Duhova, Presvetog Trojstva, Velike Go-spe i drugih. Ve~e uo~i Uskrsa organizovana je procesija. O onoj iz1934. godine u „Glasniku Beogradske Nadbiskupije“ zapisano je: „Usubotu na ve~er razvila se veli~anstvena procesija po glavnim uli-cama varo{i. Vrli lijepi i skupocjeni baldahin (nebo) i kri` zaprocesiju za ovu prigodu poklonio je crkvi preuzvi{eni g. I. R. Ro-di}, nadbiskup. Za vrijeme procesije svirala je vojna muzika iz Kru-{evca. Cijela varo{ iza{la je na ulice i trotoare da vidi ovu pr-vu, ali uistinu lijepu vawsku vjersku manifestaciju u ovom kraju.Me|u svima je vladalo veliko odu{evqewe i veseqe.“41

Osim verskih obreda, u crkvi Svetog Mihovila su, kao i u pra-voslavnom hramu Silaska Svetog duha, obavqana blagodarewa povo-dom va`nijih dràvnih praznika: Dana Ujediwewa (1. decembar), ro-|endana prestolonaslednika Petra (6. septembar) i drugih.42

@upnik iz Kraqeva obavqao je sve{teni~ke du`nosti i uVrwa~koj Bawi, â~ku, Uìcu i Kru{evcu,43 a predavao je i vero-nauku u kraqeva~kim {kolama. Prvog kraqeva~kog ùpnika, fraKrunoslava Misila, sredinom aprila 1934. godine zamenio je An-te fra Strukar,44 a do 1941. godine ùpnici u Kraqevu bili su: Se-rafim Sari} (1934–1936), Tugomir Geli} (1936–1940) i RudolfMecilo{ek (1940–1941).45

Izgradwa rimokatoli~ke crkve i formirawe ùpe koja jeobuhvatila veliki deo jugozapadne Srbije nai{li su na razli~iteodjeke, ~ak i otvoreno nezadovoqstvo pojedinih krugova u kraqe-va~koj javnosti, koji su u tome videli ugroàvawe pravoslavqa.Tako su u peva~kom dru{tvu „Sveti Sava“ smatrali da je „podiza-we rimokatoli~ke crkve u neposrednoj blizini svete @i~e, bezstvarne potrebe vernih, ve} jedino radi propagande u srcu pravo-slavqa“.46 Da ovakve tvrdwe nisu bile bez osnova, kao i da se poje-dini kraqeva~ki ùpnici nisu bavili samo „pastriskim radom“,

283

_________________________

41 Isto.42 IAK, Udruèwe zanatlija za srez @i~ki, kutija br. 44, Dopis Na~elstva srezaì~kog Zanatlijskom udruèwu, 5. IX 1939.43 Tokom 1935. godine na podru~ju ùpe Svetog Mihovila ro|eno je 85, a umrlo 14rimokatolika, dok je sklopqen 31 brak. – U vinogradu Gospodwem, „Glasnik Be-ogradske Nadbiskupije“, 22. IV 1934, 2; Blagoslov kapele u Uìcu, „Glasnik Beo-gradske Nadbiskupije“, 2. XI 1934, 2; Na{ ìvot i rad, „Glasnik Beogradske Nad-biskupije“, 17. I 1936, 2.44 Na{a najmla|a ùpa – Kraqevo, „Glasnik Beogradske Nadbiskupije“, 22. IV1934, 5.45 Tugomir fra Geli} ro|en je 1. jula 1906. godine u Vitezu, a za sve{tenika (mi-snika) zare|en je 24. marta 1929. godine. – Dr Krunoslav Draganovi}, Op}i {ematizamKatoli~ke crkve u Jugoslaviji, Zagreb, 1939, 367.46 AJ, 66, 754–1207, Dopis Uprave peva~ke druìne „Sveti Sava“ episkopu Ohrid-sko-bitoqskom i administratoru eparhije ì~ke dr Nikolaju, 15. VIII 1934.

svedo~i i izve{taj policijskih organa: „Pri katoli~koj crkvi uKraqevu nalazi se kao sve{tenik Tugomir Geli}, ùpnik koji jepoliti~ki pripadnik HSS. Ovo Na~elstvo ima pouzdane podatkeod svojih poverenika da imenovani za vreme slu`be bo`je, a i vancrkve, u razgovoru, uvek nagla{ava da je on na prvom mestu Hrvat,a tek na posledwem mestu sve{tenik, i da svi katolici moraju dabudu Hrvati, zatim po profesiji ono {to su, pa tek onda katoli-ci. Ovakvi razgovori nai{li su na negodovawe kod radnika Slo-venaca kojih u Kraqevu ima prili~an broj jer su upo{qeni u dr-àvnoj fabrici aviona, a koji se svi ose}aju jugoslovenima bez ob-zira na narodnost.“47

Prema nekim saznawima, u danima pred Aprilski rat u torwucrkve nalazila se ilegalna prijemno-otpremna radio-stanica putemkoje su u Nema~ku slati razni izve{taji obave{tajnog karaktera.48

284

_________________________

47 AJ, 63, F-2/1940, Dopis Odeqewa za dràvnu za{titu Ministarstva unutra{wihposlova Ministarstvu pravde, 1. III 1940.48 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Sukobi sa nema~kim agentima, „Ibarske no-vosti“, 14. IV 1983, 8.

USTANOVE

Zgrada „Kraqevskog prvostepenog suda“

BOLNICA I APOTEKE

Za~eci organizovane zdravstvene slu`be u Kraqevu vezuju seza 1837. godinu i osnivawe vojne bolnice. Od tada pa kroz ~itavXIX vek Jovan Petrovi}, Stevan Tren~anin, Jovan Siber, JovanMaksimovi}, Ilija Kolovi}, Kosta Risti}, Dimitrije Anti}, Jo-sif Marìk i niz drugih lekara ulagali su ogromne napore u ci-qu unapre|ivawa niskog nivoa zdravstvene kulture stanovni{tvaove varo{i, optere}enog te{kim bremenom predrasuda i konzer-vativnih shvatawa prema bolestima i medicini, primitivizmom iravnodu{no{}u, poku{avaju}i da ga „i{~upaju“ iz „ordinacija“baba Stane-Pazarke, samoukih hirurga Sime Kneèvi}a i \or|aPelcera i niza drugih nadrilekara, vra~ara i travara sumwivogstru~nog znawa, teè}i prosve}enijem i zdravijem gradu.1

Sve do 1895. godine, tj. formirawa Privremene bolnice, koja je1912. godine prerasla u Sresku, ìteqi Kraqeva su za neprekidnobolni~ko le~ewe morali da pohode susedne varo{i: â~ak, Kraguje-vac i Kru{evac. Wenim otvarawem i obrazovawem „Odbora za narod-no zdravqe“, „Dru{tva za suzbijawe tuberkuloze“ (1906) i organizo-vawem niza obrazovnih akcija pod okriqem Crvenog krsta, svest ozna~aju zdravstvene kulture lagano je potiskivala praznoverice ipredrasude tako da je vera u lekara, higijensku ishranu i stanovawe,spre~avawe bolesti i lek postepeno zamewivala verovawe u sudbi-nu.2 Sreska bolnica, na ~ijem ~elu se 1914. godine nalazio dr Rafai-lo Bi|erani, obavqaju}i ujedno i ulogu lekara sreza @i~kog, i u ko-joj je kao lekarski pomo}nik radio Miodrag Ivkovi}, postala je ta-ko „zdravstveni svetionik“ ne samo za grad sa oko ~etiri hiqade sta-novnika i srez @i~ki, ve} i za delove okolnih srezova – studeni~kog,gruànskog, draga~evskog itd. U isto vreme Kraqevo je imalo i svogop{tinskog lekara dr Mihaila Sretenovi}a i babice Nataliju Be-limarkovi} u op{tinskoj i Rosu Vrkqan u sreskoj slu`bi.3

287

_________________________

1 Medicinska {kola u Kraqevu 1958–1998, Kraqevo, 1999, 10.2 Isto, 12.3 Dràvni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1914, Beograd, 1914, 254–255.

Prvi svetski rat i austrougarska okupacija pra}eni pqa~-kom hrane, lekova, obu}e i ode}e od strane neprijateqa i {ire-wem raznih zaraznih bolesti (od trbu{nog tifusa do veneri~nihoboqewa) pogor{ali su zdravstvene prilike u Kraqevu. Stoga jejedan od va`nijih zadataka neposredno po oslobo|ewu bila obno-va rada zdravstvenih ustanova, Sreske bolnice pre svega. Tako seme|u 42 bolnice u Srbiji ~iji je rad obnovqen tokom 1919. godinenalazila i kraqeva~ka sa 40 bolesni~kih posteqa.4

Zna~ajnu pomo} tokom prvih poratnih godina ovda{wim me-dicinskim radnicima pruàla je i misija ameri~kog Crvenog kr-sta („Amerikanska misija“), koja je, uz preglede, obolelima deli-la besplatno i neophodne lekove.5

Sme{tajni kapaciteti bolnice u Kraqevu tokom tre}e i ~e-tvrte decenije XX veka su, u skladu sa finansijskim sredstvima,varirali. U 1920. godini broj bolesni~kih leàjeva pove}an je na60, da bi 1927. godine bio smawen na 50, a 1931. na 45.6 Pro{irewembolni~ke zgrade sredinom 30-ih godina XX veka opremqeno je se-dam bolni~kih soba, tako da je 1936. godine ona raspolagala sa 67posteqa.7 Prelaskom na finansirawe iz buxeta Moravske banovi-ne ubrzana je izgradwa hiru{kog paviqona,8 nakon ~ijeg zavr{et-ka, po~etkom 1938. godine, bolni~ki kompleks su sa~iwavale ~eti-ri zgrade sa 16 soba i 115 bolesni~kih leàjeva – na internom ode-qewu 67 i hiru{kom 48.9 Uprkos svemu, usled velikog priliva sta-novni{tva u Kraqevo, problem sme{tajnih kapaciteta bolniceostao je i daqe aktuelan. Na nu`nost wihovih daqih pro{irewaukazivano je i putem {tampe: „Broj bolesnika popeo se vi{e negostoprocentno, pa se kod takvog stawa stvari sada{wa bolesni~ka

288

_________________________

4 U isto vreme ~a~anska bolnica imala je 170, uì~ka 64, kragujeva~ka 117, ra{-~anska 35 a novopazarska 20 kreveta. – „Glasnik Ministarstva narodnog zdra-vqa“, juli 1920, 38; Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb,1922, 298.5 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada...“, 100.6 „Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa“, avgust 1921, 16; Almanah Kraqevi-ne SHS za 1927/1928. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 203; Medicinski godi{njak KraljevineJugoslavije, Beograd, 1933, 253.7 Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. godinu, Be-ograd, 1937, 236.8 Iz buxeta Moravske banovine ispla}ivane su prinadle`nosti zaposlenom me-dicinskom i pomo}nom osobqu, honorarnom sve{teniku, nabavqani lekovi, sa-nitetski materijal, serumi, medicinski instrumenti, hrana i posteqina za bo-lesnike, vr{ene opravke zgrade i inventara, obezbe|ivani ogrev i osvetqewe,odràvana ~isto}a i sl. – Banovinski buxet Moravske banovine za 1931/32. godi-nu, Ni{, 1931, 62–63.9 Nabavka name{taja za hiru{ki paviqon Banovinske bolnice u Kraqevu, „Slu-`beni list Moravske banovine“, 22. I 1938, 4; Godi{njak o narodnom zdravlju i raduzdravstvenih ustanova i organa za 1939. godinu, Beograd, 1940, 126–129.

zgrada pokazala skroz nedovoqna i sku~ena za broj bolesnika kojijoj se svakodnevno obra}a. Kada se tome doda jo{ i ova ~iwenica dasu na bolnicu u Kraqevu upu}eni i bolesnici iz studeni~kog i tr-steni~kog sreza, naro~ito oni kojima je potrebna hiru{ka inter-vencija, onda ona ni izbliza nije u stawu da odgovori svojoj name-ni. Od kolike je va`nosti bolnica u Kraqevu i kolika je wenauloga, najboqe ilustruje ~iwenica da je na wenom hiru{kom pavi-qonu samo u pro{loj godini izvr{eno oko 800 operacija od kojihveliki broj vrlo te{kih. U ovoj godini, sude}i po operacijama ko-je su izvr{ene za ova dva protekla meseca, broj od 800 operacijabi}e kud i kamo prema{en.

Upravnik bolnice, hirurg g. dr Vitomir Govedarevi} ~inisve mogu}e da bolnica pruì {to vi{e pomo}i onima koji joj seobrate, ali sve je to zabadava kad on nema ni pribli`ni broj po-steqa koji mu je svakodnevno potreban. Onda pitawe kredita imla|eg bolni~kog osobqa tako|e predstavqaju velike te{ko}e,jer ovda{wa bolnica i danas raspolaè istim kreditom koji jeimala i onda kad u woj nije bilo vi{e od 40 do 50 bolesnika, a sa-da ih ima redovno na licu mesta po 100 do 120. U mla|em bolni~-kom osobqu se isto tako oskudeva.“10 Posebno lo{i uslovi bili suna infektivnom odeqewu koje „vi{e nije mesto u kome treba spre-~avati one opasne bolesti koje su u stawu da nemilice seju smrt,ve} je pravi rasadnik infektivne bolesti. Celo odeqewe raspo-laè sa svega dve sobe sa po {est kreveta. Jedna je za ènske bole-snike, a druga za mu{ke. U tim sobama sme{taju se svi oni koji suoboleli od ma kakve zarazne bolesti. Tu su sme{teni oboleli odtifusa, {arlaha, crvenog vetra, difterije, zaraznog ko~ewa vra-ta (meningitisa – prim. V. Virijevi}) i svih ostalih opasnih i la-ko preno{qivih bolesti. Kod ovakvog stawa stvari nije onda ni-kakvo ~udo ako se neki bolesnik izle~i od difterije a u bolnicinavu~e neku drugu isto tako opasnu bolest, tim pre {to u tom ode-qewu nije redak slu~aj da po dva te{ka bolesnika leè u jednoj po-steqi usled nedovoqnog prostora i posteqa. Tu nije krivica nido upravnika bolnice ni do bolni~kih lekara, kada se nema nika-kve mogu}nosti za izolaciju bolesti. Sve ove nezgode dale bi seotkloniti uz vrlo male izdatke. Sa kreditom od 100 do 150 hiqa-da dinara bilo bi omogu}eno izgra|ivawe jednog paviqona speci-jalno za zarazne bolesti, i tada se ne bi doga|alo da desetoro de-ce obolelo od zaraznog ko~ewa vrata leì u istoj sobi sa bolesni-cima obolelim od drugih zaraznih bolesti, kao {to je to bio sko-ro slu~aj i kao {to je to uostalom i danas“11.

289

_________________________

10 Na hiru{kom odeqewu bolnice u Kraqevu izvr{eno je pro{le godine preko800 operacija, „Politika“, 7. III 1940, 10.11 Isto.

Zgrada bolnice u Kraqevu

O zdravstvenom stawu i nezi bolesnika hospitalizovanih uovoj ustanovi ili onih koji bi u wu navratili radi ambulantnogpregleda, staralo se osobqe koje su sa~iwavali jedan do tri leka-ra, nekoliko bolni~ara i pomo}nih radnika. Sredinom 1920. godi-ne osim dr Milutina I. Radivojevi}a, koji je obavqao i du`nostupravnika, bilo je upo{qeno {est bolni~ara (Avram \ekovi},Zorka Toma{evi}, Milica Gajovi}, @ivko Mirkovi}, Dragomir\or|evi} i Mikailo Le{evi}), kuvarica (Mileva Nikoli}), pra-qa (Todora Arsenijevi}) i ekonom (@ivko Petrovi}) a du`nostsve{tenika honorarno je vr{io mesni paroh Savatije Boì}.12

[esnaest godina kasnije, 1936. godine, kraqeva~ka bolnicaimala je dva lekara, sedam bolni~ara i laboranata i ~etiri posluì-teqa, a 1939. u woj su bila upo{qena trojica lekara, „10 stru~nog sa-nitetskog osobqa, pet administrativnog i troje ostalog osobqa“.13

U razdobqu izme|u dva svetska rata, sem ve} pomenutog dok-tora Radivojevi}a, kao lekari u Kraqevu slu`bovali su jo{ i:Ivan Andru{kijevi~, Radosav Blagojevi}, Mihailo Mladenovi},14

290

_________________________

12 AJ, 39, 1–1, Izve{taj upravnika Sreske bolnice u Kraqevu Ministarstvu na-rodnog zdravqa, 7. VII 1920.13 Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. godinu...,230; Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1939. godinu...,126–129.14 Mihailo Mladenovi} ro|en je 14. oktobra 1896. godine u Smederevu. Medicinuje zavr{io 18. maja 1923. godine u Lionu (Francuska). U 1923. godini radio je kaosekundarni lekar Op{te dràvne bolnice u Beogradu, u martu 1924. godine pre-me{ten je za sreskog lekara u Dowi Milanovac, a novembra 1925. godine posta-

Mihajlo Stani}, Cvetko Zotovi},15 Dragomir Karajovi}, MilevaPavlovi}-Karajovi}, Aleksandar Tomi}, Danica @ivkovi}-To-mi}, Vlastimir Nikodijevi}, Dragoslav Vu~kovi},16 Obren Jo-vi},17 Dragoslav Vi{ek,18 Sava Simi}19 i Vitomir Govedarevi}.20

291

_________________________ _______________________________________________________________________________________

vqen je za lekara sreza Takovskog u Gorwem Milanovcu. Od juna 1930. do decem-bra 1935. godine slu`bovao je u Kraqevu kao lekar sreza @i~kog a onda je raspo-re|en za sreskog lekara u â~ku. Zavr{io je dvogodi{wi balneolo{ki te~aj be-ogradskog Medicinskog fakulteta stekav{i zvawe bawskog lekara. „Dobre jestru~ne spreme. Ima dobro opho|ewe prema bolesnicima te je veoma cewen.“ Go-vorio je francuski jezik. – AJ, 39, fasc. 113, List li~nih i slu`beni~kih poda-taka dr Mihaila Mladenovi}a, 15. XI 1946.15 Cvetko Zotovi} je ro|en 11. januara 1895. godine u Uìcu. Medicinski fakultetzavr{io je 1921. godine u Bernu ([vajcarska) a lekarski sta` u Op{toj dràvnojbolnici u Beogradu. Kao lekar op{te prakse, pre dolaska u Kraqevo krajem 1923.godine, slu`bovao je u Golupcu (1921–1922), Aleksincu (1922–1923) i Trsteniku (ne-koliko meseci u 1923. godini). Nakon Kraqeva radio je kao upravnik du{evne bol-nice u Toponici i okru`nih bolnica u â~ku i Uìcu. Govorio je francuski i ne-ma~ki jezik. Zbog „ispravne lekarske slu`be“ 1929. godine odlikovan je OrdenomSvetog Save IV reda, a 1936. godine Ordenom Jugoslovenske krune IV reda. – AJ, 39,fasc. 212, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Cvetka Zotovi}a, 2. XI 1946.16 Dragoslav Vu~kovi} ro|en je 3. avgusta 1893. godine u Kragujevcu. Studije medicineizu~avao je tri godine u Pragu a diplomirao je 31. januara 1927. godine u Zagrebu. Na-kon toga, 1928. godine postavqen je za sreskog lekara u Krivoj Palanci a potom pre-me{ten u Kwaèvac odakle je raspore|en na du`nost sreskog sanitetskog referentasreza @i~kog u Kraqevu. „U slobodnim ~asovima“ obavqao je i privatnu praksu. Or-denom Svetog Save V stepena odlikovan je „kao dobar radnik u svojoj struci“ 1936. go-dine. Govorio je nema~ki, a delimi~no i francuski i ~e{ki jezik. – AJ, 39, fasc. 204,List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Dragoslava Vu~kovi}a, 31. X 1946.17 Obren Jovi} ro|en je 7. aprila 1899. godine u La|evcima. Lekarsku diplomu ste-kao je 2. aprila 1927. godine u Be~u. Tokom 1928. godine radio je {est meseci naDe~joj klinici i dva meseca na Grudnom odeqewu bolnice u Gracu (Austrija), a u1929. godini ~etiri meseca na Unutra{wem i tri meseca na Ginekolo{kom ode-qewu u Be~u. Na slu`bu u Banovinsku bolnicu u Kraqevo do{ao je septembra1935. godine i le~io uglavnom obolele od zaraznih bolesti. Bavio se i privatnompraksom. Govorio je nema~ki, a sluìo se i francuskim i ruskim jezikom. – AJ, 39,fasc. 66, List li~nih i slu`beni~kih podataka dr Obrena Jovi}a, 14. XI 1946.18 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinski go-di{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 414.19 Sava Simi} je bio specijalista hirurgije. U kraqeva~ku bolnicu do{ao je 1935.godine, naslediv{i dr Vi{eka. U Kraqevu je ostao do 1937. godine kada prelaziu Ni{, a potom u Beograd, gde nakon Drugog svetskog rata osniva Hiru{ko ode-qewe Onkolo{kog instituta Medicinskog fakulteta i postaje profesor ovogfakulteta. – Radoje B. ôlovi}, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd, 2002, 408.20 Vitomir Govedarevi}, upravnik kraqeva~ke bolnice u periodu od 1937. do 1942.godine, ro|en je 1895. godine u selu Rakincu u okolini Aran|elovca, gde je wegovotac slu`bovao kao u~iteq. Osnovnu {kolu je svr{io u Bani~ini, a gimnazijupoha|ao u Smederevskoj Palanci. Godine 1914. kao maturant biva mobilisan ikao pripadnik ~uvenih „1.300 kaplara“ biva raspore|en u {tab vojvode StepeStepanovi}a. Zajedno sa ovim {tabom pre{ao je povla~ewe preko Albanije,nakon ~ega je, do{av{i u Gr~ku, bio raspore|en u XIII pe{adijski puk „HajdukVeqko“ Timo~ke divizije. Kao oficir (poru~nik) istakao se u borbama naSolunskom frontu, zbog ~ega je dobio nekoliko najvi{ih srpskih, francuskih i

Osim stacionarnog le~ewa i ambulantnih pregleda u woj suobavqane neke mawe sloène operacije, autopsije, le~eni su obo-leli od raznih zaraznih bolesti (tuberkuloze, trbu{nog tifusa,bogiwa, kuge, meningitisa, veneri~nih oboqewa), obavqani poro-|aji itd.21 U~inci rada Sreske bolnice za neke od godina iskazanisu u slede}oj tabeli:

Prema: „Glasnik Ministarstva narodnog zdravqa“, 11, juli 1920, 38; „Gla-snik Ministarstva narodnog zdravqa“, 8, avgust 1921, 16; Medicinski godi-{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 244; Godi{njak o narodnom zdravlju i

radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936. godinu, Beograd, 1937, 230, 242.

Uporedo sa ovim, bolnica je vr{ila i svojevrsnu kulturnumisiju. Weni lekari su, organizuju}i niz obrazovnih akcija i pre-davawa za {kolsku decu i gra|anstvo, vodili svojevrsnu borbu zazdraviji i prosve}eniji grad.

Osim u Sreskoj, odnosno docnije Banovinskoj bolnici, gra|an-stvo Kraqeva stru~ni medicinski pregled moglo je dobiti i na jo{nekoliko adresa. Naime, nakon dono{ewa Zakona o zdravstvenim op-{tinama 27. februara 1930. godine, Op{tina je angaòvala za bes-

God

ina

Bro

j bol

esni

~kih

dana

u g

odin

i

Pro

se~a

n br

ojbo

lesn

i~ki

h da

na(d

nevn

o)

Bro

j am

bula

ntni

hpr

egle

da g

odi{

we

Pro

se~a

n br

ojam

bula

ntni

h pr

e-gl

eda

(dne

vno)

Sta

cion

arno

le~e

no b

oles

nika

(uku

pno)

Otpu{tenozdravih

Umrlo u bolnici

Mu{

kih

@en

skih

Mu{

kih

@en

skih

1919 – – – – 991 – – – – 1920 9502 14,60 – – 651 – – – – 1931 – – – – 948 37 30 – – 1936 18256 49,88 1230 3,36 1776 32 41 745 839

292

_________________________ _______________________________________________________________________________________

ruskih odlikovawa. Po zavr{etku rata odlukom srpske vlade biva upu}en nastudije, najpre u Italiju, a potom u Francusku. U Lionu (Francuska)Govedarevi} diplomira na Medicinskom fakultetu, na kome je izvesno vremeradio i kao asistent. Vrativ{i se u Srbiju raspore|en je na slu`bu najpre uNovi Sad, potom u â~ak, zatim u Prokupqe, odakle je po~etkom 1937. godinedobio preme{taj u Kraqevo. U Kraqevu je, osim {efa Hirur{kog odeqewa,obavqao i du`nost upravnika bolnice. (Nikola Krpi}, Doktor Vitomir(@ivota) Govedarevi} (22. V 1895 – 22. VI 1959) upravnik Banovinske bolnice uKraqevu (1937–1942), (rukopis), bez numerisanih starnica.)21 Tokom tre}e decenije pro{loga veka du`nost bolni~ke babice obavqala je Da-nica Risti}, a hirur{ke zahvate izvodio je dr Dragoslav Vi{ek. – AJ, 39, 5–9,Spiskovi osobqa Ministarstva narodnog zdravqa na teritoriji Srbije, 6. III1922; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicin-ski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 414.

platno le~ewe svojih ìteqa dr Nikodijevi}a, ranijeg èlezni~koglekara u Kraqevu.22 Wegove du`nosti bile su, osim da besplatno le-~i siroma{ne Kraqev~ane, angaòvawe na zdravstvenom prosve}i-vawu i starawe za unapre|ivawe zdravqa, posebno dece, unapre|ewehigijene, prou~avawe ìvotnih prilika stanovni{tva, stanovawa,ishrane i sl.23 Radnici koji su imali socijalno osigurawe sanirawelak{ih povreda i le~ewe nekih oboqewa obavqali su u ambulanti„Okru`nog ureda za osigurawe radnika“, koja je, zbog neuslovnihokolnosti rada, ~esto bila predmet negodovawa javnosti.24

U gradu je ordiniralo i nekoliko privatnih lekara op{temedicine a privatnu praksu su, posle radnog vremena, upra`wava-li i poneki od lekara ovda{weg garnizona, poput „celokupnog le-karstva“ doktora Davida Elija, sanitetskog kapetana, koji „ordi-nira i za gra|anstvo u svome stanu preko puta hotela Jugoslavije“i „celokupnog lekarstva“ doktora @ivadina Q. Kari}a, koji „pri-ma u svom stanu svakoga dana od 1 do 5 po podne i po sporazumu“.25

Le~ewe zuba i bolesti usta obavqali su stomatolozi Andri-ja Vol~kov i Nada Jeremi}.

Brigu o trudnicama i pomo} pri poro|ajima Kraqev~ankamapruàle su stru~ne babice kojih je po~etkom 30-ih godina XX vekabilo pet: dve koje su ovaj posao obavqale privatno (Natalija Beli-markovi} i Darinka Petrovi}), dve u op{tinskoj slu`bi i jedna naradu u bolnici.26 Poro|aji su obavqani naj~e{}e u domu porodiqe,a samo prilikom teìh i komplikovanijih slu~ajeva pacijentkiwaje sme{tana u bolnicu, pod neprestani medicinski nadzor.27

293

_________________________

22 Po odredbama ovog zakona svaka varo{ ili varo{ica sa vi{e od 4.000 stanov-nika progla{avana je za samostalnu zdravstvenu op{tinu koja je bila u obavezida na svakih 10.000 ìteqa angaùje po jednog lekara i medicinsku sestru, na sva-kih 5.000 stanovnika po jednu stru~nu babicu kao i da pla}a bolni~ke tro{koveza le~ewe siroma{nih sugra|ana. – Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beo-grad, 1933, 144; Dr Ljiljana Stojkovi} – @eljko Valenti}, 110 godina èlezni~kog zdravstva uSrbiji 1886–1996, Beograd, 1996, 23.23 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1918–1941, kw. II,Beograd, 1996, 238–239.24 U ovoj ambulanti je u 1936. godini tokom tro~asovnog dnevnog rada pregleda-vano prose~no 20-30 pacijenata. Pregledi su obavqani u prostorijama koje su„vrlo neprakti~ne. Nemogu}a je ventilacija. Kada do|e neki tuberkuloznibolesnik mora da guta milijarde novih bakcila. êkaonica je stra{noneure|ena. Ona sluì i kao magacin. Zato su se radnici iselili iz ove ~eka-onice i od ambulante napravili ~ekaonicu. Tu se moè videti vrlo zgodan na~inposlovawa. Bolesnici dohvataju rukama instrumente, sami vade dezinfikovanugazu, pipaju rukama is~i{}ene i oprane rane“. – Kraqevo ima ured, a radnicimaod wega preti opasnost, „Pravda“, 26. X 1936, 13.25 Oglas, „Politika“, 19. II 1928, 16; Oglasi, „Kraqevski glasnik“, 21. IX 1933, 4. 26 Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd, 1928, 707; Medicinskigodi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933, 80.27 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Neravnopravne ali uticajne, „Ibarske novo-sti“, 10. III 1983, 8.

Svoju prvu apo-teku Kraqevo je do-bilo 1881. godine, po-la veka nakon otvara-wa prve apoteke uBeogradu 1830. godi-ne. Wen vlasnik Du-{an Todorovi} na-zvao ju je „Kod SvetogArhangela“.28 Do tadalek se mogao nabavi-ti jedino u priru~nojapoteci nekog od ov-da{wih lekara ili,uz izvestan rizik, u nekoj trgova~koj radwi.29 Kakva je bila wena sud-bina i da li je u periodu do 1918. godine, tj. do oslobo|ewa Kraqeva,postojala jo{ neka apoteka, ne moè se pouzdano tvrditi.30

Prema zvani~nim podacima, od 1919. do 1929. godine u Kra-qevu je, kao jedina, radila apoteka Momira Nikoli}a u kojoj su,osim vlasnika, radili i po jedan pomo}nik i laborant.31

Od 1922. godine neki od lekova, sanitetski materijal, leko-vito biqe, medicinski instrumenti i druga pomagala, mogli su senabaviti i u drogeriji magistra farmacije Miodraga M. Marko-vi}a, dotada{weg Nikoli}evog pomo}nika.32

Na osnovu koncesije dodeqene 1929. godine Miroslavu Pel-narù, Kraqevo je dobilo svoju drugu apoteku, u kojoj su, osim vlas-nika, radili i farmaceuti \or|e \okovi} i Kosta Risti} i labo-

294

Apoteka „Kod Svetog \or|a“, 1938.

_________________________

28 Dragan Dra{kovi}, „Razvoj zdravstva u Karanovcu–Kraqevu u XIX i po~etkom XXveka“, Zbornik Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 152.29 Dr. mr. ph. Vojislav Marjanovi}, Farmacija u Srbiji u XIX veku, Beograd, 1970, 93.30 Izgleda da je, prema nekim navodima, nakon Todorovi}eve smrti 1905. godinevo|ewe ove apoteke preuzeo Momir Nikoli}, ali obavqena istraìvawa nisu topotkrepila. – Dobrivoje Obradovi} Kondis, Prve apoteke, „Ibarske novosti“, 4.VIII 1983, 9.31 Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 331; Aesculap -almanah za farmaciju i kemiju 1922, Novi Sad, 1922, 122; Aesculap – almanah za farmacijui kemiju 1924, Novi Sad, 1924, 194; Adresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca,Beograd, 1928, 707.32 Miodrag M. Markovi} ro|en je 28. avgusta 1898. godine u Osipaonici kodSmedereva. Nakon zavr{ene {estorazredne gimnazije u Poàrevcu, bio je „naizu~avawu apotekarske struke“ kod Mite Stanisavqevi}a i Mihaila M.Du{mani}a. Svoje usavr{avawe nastavio je potom u Vrawskoj vojnoj bolnici, ufrancuskoj bolnici „Glemi“ u Alìru i „Bolnici prestolonaslednikaAleksandra“ u Solunu. Farmaceutski fakultet zavr{io je 1919. godine u Zagrebu, a1921. godine do{ao je u Kraqevo i zaposlio se u Nikoli}evoj apoteci. Drogerijskuradwu drào je do 1935. godine. – Milutin R. Jugovi}, Apoteka u Karanovcu,Kraqevo, 1981, 73; Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1923, Novi Sad, 1923, 267.

rant Aleksa Biqanovski.33 Konkurencija na trì{tu lekova idrugih farmaceutskih proizvoda posebno je postala izraènanakon {to je, krajem oktobra 1933. godine, Miodrag M. Markovi}„u ukusnom lokalu preko puta od hotela Nacional“ otvorio apote-ku „Kod Sv. \or|a“.34 Na rafovima wegove apoteke mogli su se, semraznih lekova, zavoja i {priceva, prona}i i preparati za suzbi-jawe {uge, sugreba i svraba, otklawawe mitisera, ùqeva, bra-davica, sredstva za ~i{}ewe fleka na telu, zuba, negu ruku i nogu,osveàvawe vazduha, brijawe, protiv znojewa nogu, dezinfekcijuprostorija, uni{tavawe insekata i glodara i sl. Pripadnice„ne`nijeg pola“ u woj su kupovale farbe za kosu, razne pudere,pomade, kolonske vode i parfeme koje je Markovi} pripremao „pospecijalnom receptu“, a zemqoradnici su nabavqali lekove zasto~ne bolesti, te~no i pra{kasto siri{te „prvoklasnog kvalite-ta pomo}u kojih se dobija ve}a koli~ina sira i u{te|uje se u vre-menu“, sredstva za merewe ja~ine alkoholnih pi}a i mleka, „zarazbistravawe vina, otklawawe neprijatnih mirisa i dovo|eweburadi u ispravno stawe“ itd.35 U woj su izdavani lekovi „po recep-tima svih lekara privatnih, samoupravnih i dràvnih“, a bolesni-ci osigurani preko mesne ekspoziture ni{kog Ureda za osiguraweradnika, Bolesni~kog fonda za dràvno saobra}ajno osobqeOblasne uprave u Beogradu, vojna lica, àndarmi i siroma{niìteqi Kraqeva i sa seoskog podru~ja sreza @i~kog pojedinemedikamente mogli su dobiti besplatno.36

Sve tri apoteke uspe{no su radile do nema~ke okupacijeKraqeva, aprila 1941. godine.

PRAVOSU\E

Prva administrativno-upravna institucija koja je nakonulaska srpske vojske u Kraqevo 1918. godine obnovila rad bio jeSud op{tine Kraqevo. Istini za voqu, u znatno izmewenoj for-mi i sa ograni~enim ovla{}ewima, ovaj sud je, vi{e kao upravniorgan, funkcionisao i tokom austrougarske okupacije, a osnovnauloga bila mu je da „izvr{ava naredbe vojnih i policijskih vlastii da odràva red po op{tini radi sigurnosti neprijateqa“.37

295

_________________________

33 M. R. Jugovi}, Apoteka u Karanovcu..., 77; Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavi-je, Beograd, 1933, 80.34 Tre}a apoteka u Kraqevu, „Kraqevski glasnik“, 2. XI 1933, 3.35 Oglas, „Narodna samouprava“, 24. II 1939, 4.36 Isto.37 O radu op{tinskih sudova u Srbiji tokom okupacije, tj. na wenim podru~jimaokupiranim od strane austrougarskih trupa, vidi vi{e: Boìca B. Mladenovi},Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916. do 1918. godine,Beograd, 2000.

Ustrojstvo, organizacija i rad sudova op{tina u Srbiji u sklopunovoformirane dràve Srba, Hrvata i Slovenaca vr{eni su na osnovu„Zakona o op{tinama“ od 5. juna 1903. godine, wegovim izmenama i dopu-nama, kao i vaè}im zakonima iz oblasti krivi~nog i parni~nog mate-rijalnog prava i sudskih postupaka. S obzirom na ~iwenicu da su op{ti-ne bile „osnovne upravne i sudske jedinice“ u sistemu samouprave, kao idelovi dràvne celine, Sud op{tine je predstavqao prvu i neposrednuvlast u op{tini, a ~inili su ga: predsednik ili wegov zastupnik, dvakmeta i delovo|a. Svi oni, sem delovo|e, birani su na neposrednim iz-borima za mandat koji je trajao tri godine.38 Prema zakonskim regulati-vama, op{tinski sud je obavqao policijsku, samoupravnu, upravnu, izvr-{nu i sudsku vlast. Kao policijsko-upravni organ on se brinuo o ~isto-}i i higijeni op{tinskog atara, bezbednosti stanovnika i wihove imo-vine, odràvawu puteva i mostova i ure|ewu re~nih obala, protivpo-àrnoj za{titi, vr{io nadzor nad klanicama i kasapnicama, meramakoje se upotrebqavaju u trgovini, licima pod policijskim nadzorom, su-zbijao prosja~ewe, starao se o zdravstvenim prilikama qudi i sto~nogfonda, vodio spisak ìteqaop{tine, nadzirao „da ko nedaje povoda i ne ide na rukurazvratnosti i skaradnosti,pa sve {to je protivu moralai blagih obi~aja otklawa“ isli~no.39

Kao samoupravni or-gan Sud op{tine je upra-vqao op{tinskom imovi-nom, prikupqao op{tin-ske prihode, izdavao uve-rewa i druga slu`bena ak-ta i isprave, nadzirao pu-pilne staraoce i drugo.40

Sudska funkcija op-{tinskog suda obavqana jepo specijalnim zakonimai to, pre svega, u gra|an-skim sporovima, u krivi~-noj oblasti za „istupna dela“ i po policijskim uredbama.41

296

_________________________

38 Pravo, pravda i pravosu|e Podriwa, [abac, 2000, 243.39 Isto, 244.40 Isto.41 Op{tinski sud je sudio u gra|anskim parnicama sve sporove imovinsko-pravneprirode ~ija vrednost ne prelazi 200 dinara, u sporovima oko nepokretnostikada vrednost spora ne prelazi 100 dinara, u meni~nim sporovima do 100 dinara,u trgova~kim sporovima do 200 dinara i u „poqskim slu`benostima“. – AlmanahKraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 4.

Pe~at „Suda Op{tine Grada Kraqevo“

Reformama jugoslovenskog pravosu|a i upravnog sistema, spro-vedenim krajem 20-ih i po~etkom 30-ih godina XX veka, obim poslovaiz sudske nadle`nosti op{tinskog suda osetno je umawen, a on samtransformisan u Op{tinski odbor koga je ~inilo od 24 do 36 ~lano-va biranih na trogodi{wi period na neposrednim izborima. Funk-cije predsednika suda i kmetova su ukinute i zamewene op{tinskomupravom koju su ~inili predsednik op{tine i dva do pet ~lanova. Or-ganizacija op{tinskih slu`bi regulisana je „Statutom o Op{tin-skim slu`benicima op{tine Kraqevske“ usvojenim na sednici Op-{tinskog odbora 16. oktobra 1939. godine. Prema wegovim odredba-ma, radom celokupnog administrativnog op{tinskog osobqa rukovo-dio je delovo|a („na ~elu celokupne op{tinske administracije stojikao odgovorno lice Delovo|a op{tine, kao [ef administracije ko-ji raspore|uje celo administrativno osobqe, on otpravqa sve poslo-ve op{tinske administracije pod neposrednim nadzorom Predsedni-ka op{tine“). Sistematizacija slu`beni~kih mesta propisana Sta-tutom propisivala je angaòvawe po jednog blagajnika, ra~unovo|e,pisara krivi~nog odeqka, referenta vojnog odeqka, pisara izvr{i-teqa, pisara likvidatora, pisara statisti~ara, pisara ekonoma, ar-hivara, inèwera – {efa elektrocentrale, kwigovo|e elektrocen-trale, ma{iniste elektrocentrale, pomo}nika ma{iniste elektro-centrale, inkasanta elektrocentrale, nadzornika elektri~ne mre-è, {ofera, gra|evinskog inèwera, veterinara, tro{arinca, aren-datora – napla}iva~a kasapske arende, referenta za telesno vaspita-we naroda, strvodera i babicu, po dva pomo}nika inkasanta elek-trocentrale, pripravnika u~enika elektrocentrale, kontrolora zapregled ìvotnih namirnica, pomo}nika tro{arinca, kancelarij-ska sluìteqa, ~uvara klanice, ~uvara {mrkova i ba{tovana, po trielektri~ara – linija{a, pomo}nika elektri~ara – linija{a, pomo}-nika arendatora napla}iva~a kasapske arende, ~uvara parkova i ~u-vara grobqa, ~etiri ko~ija{a, pet napla}iva~a op{tinskih prihoda,po {est kancelarijskih pripravnika, mera~a i sluìteqa – poziva-ra i dvanaest ~ista~a ulica. Kao poseban organ ustrojena je i Op-{tinska straà, s ciqem „vr{ewa policijske slu`be u podru~ju op-{tine“, u koju je bilo ukqu~eno 30 qudi.42

297

_________________________

42 ^lan 30 pomenutog Statuta propisivao je, u ciqu eliminisawa nepotizma, vrlorestriktivne odredbe: „Srodnici po pravoj liniji ili po pobo~noj do tre}eg stepe-na zakqu~no, mu` i èna i srodnici po braku zakqu~no do drugog stepena ne mogubiti u odnosu stare{ine i pot~iwenog. Slu`benici ne mogu biti u takvom srodstvuni prema Predsedniku, odnosno ~lanovima Uprave. Odnos srodstva izme|u samihslu`benika i izme|u slu`benika i Predsednika, odnosno ~lanova op{tinskeUprave, ne}e biti smetwa za daqi opstanak u slu`bi onih slu`benika koji su biliprimqeni u op{tinsku slu`bu pre no {to je doti~na Uprava sa kojim je slu`beniku srodstvu primila du`nost.“ – IAK, Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941,kutija br. 9, Statut o op{tinskim slu`benicima op{tine Kraqevske, 16. X 1939.

Tokom prve poratne godine obnovqena je delatnost i „Kra-qevskog prvostepenog suda“, ustanovqenog 1907. godine na osnovu„Zakona o ustrojstvu sudova“ od 20. februara 1865. godine i wego-vih docnijih izmena i dopuna. On je bio nadleàn za su|ewe u pr-vom stepenu za gra|anske, krivi~ne, pupilne i trgova~ke predmete,kao i u slu~ajevima kada „nije zakonom izri~no odre|eno koji je sudnadleàn za raspravu koga predmeta“.43 Na wegovom ~elu 1920. go-dine nalazio se Milosav Milosavqevi}, a sudijski kolegijum ~i-nili su: Dobrosav H. Popovi}, Dragoqub Kuzmanovi}, Bogomir M.Jevti}, Branislav Pa{trovi} i „privremene“ sudije dr Ilija Ko-~i~ki i Du{an K. Jovanovi}. Du`nost intabulacionog protokoli-ste vr{io je êdomir Jasni}, arhivara II klase Aleksa Martino-vi}, ra~unovo|e I klase Miroqub Aran|elovi}, dok su pisari IIklase bili: Milutin Beri}, Svetislav Petrovi}, Milo{ Simeu-novi}, Dragomir Risti}, Milenko Rajkovi}, Vladislav Pecovi} iBranko Xokovi}. Mesto sekretara suda bilo je upra`weno.44

Pri ovom sudu, krajem decembra 1920. godine, obrazovani su„Vi{i sud za ratnu {tetu“ i „Prvostepeni sud za ratnu {tetu zasrez ì~ki“, koji su „imali pune ruke posla“ procewuju}i {tetukoju su pojedinci i ustanove pretrpeli tokom rata i okupacije. U„Vi{em sudu za ratnu {tetu“ sudile su sudije: MilosavMilosavqevi} (predsednik), Dobrosav H. Popovi} (sudija) iDragoqub Kuzmanovi} (sudija), dok je „Prvostepenom sudu zaratnu {tetu za srez ì~ki“ predsedavao Milan Markovi},okru`ni {umar, du`nost sudije obavqao je Stanko Stankovi},ekonom sreza ì~kog, a Luka Baji}, pisar „Kraqevskog prvoste-penog suda“, imenovan je za zastupnika dràve.45

Nivelacija pravosu|a u zajedni~koj dràvi kojom je celovitoure|en sistem redovnih sudova izvr{ena je dono{ewem „Zakona oure|ewu redovnih sudova“ usvojenog u Narodnoj skup{tini Kra-qevine Srba, Hrvata i Slovenaca 24. septembra 1928. godine. Ali,kako je prema jednom od wegovih paragrafa bilo predvi|eno da stu-pi na snagu 1. aprila naredne godine, zavo|ewe diktature kraqaAleksandra, koji nije èleo da u materiji ure|ewa pravosu|a osta-

298

_________________________

43 U odnosu na vrednost spora prvostepeni sudovi bili su nadle`ni u gra|anskimsporovima za sve sporove ~ija je vrednost neprocewiva (npr. o usinovqewu), zasporove o nepokretnoj imovini ~ija vrednost prelazi 100 dinara, za drugeimovinske sporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara, za sve sporove o nasledstvubez obzira na vrednost spora, za sporove za naknadu {tete koju u~ine ~inovnicibez obzira na vrednost spora. U trgova~kim sporovima ovi sudovi su nadle`ni zasporove ~ija vrednost prelazi 200 dinara, a za meni~ne sporove onda kada vred-nost prelazi 100 dinara. – Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1921/22. god-inu, sv. II, Zagreb, 1922, 4.44 Dràvni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu 1921…, 534.45 „Slu`bene novine Kraqevine SHS“, 6. XII 1920, 3.

vi na snazi zakon usvojen u narodnom predstavni{tvu, prouzroko-valo je dono{ewe novog „Zakona o ure|ewu redovnih sudova“, 18. ja-nuara 1929. godine. Bio je to neznatno revidiran tekst prethodnogzakona modifikovan prema intencijama novog reìma.46 Wime su,pored ostalog, propisani i uslovi za sticawe zvawa sudije, povla-stice koje su iz toga proizilazile i sudijska odgovornost.47

Po~etkom novembra 1930. godine osobqe „Kraqevskog prvo-stepenog suda“ sa~iwavalo je 28 slu`benika: predsednik, sekre-tar, {est sudija, {est sudskih pisara, tri zvani~nika, tri zvani~-nika dnevni~ara, tri sluìteqa, dva sluìteqa dnevni~ara i pojedan sudijski pripravnik, intabulacioni protokolista, ra~uno-vo|a i arhivar.

Predsednik Suda, Bogomir M. Jevti}, rodom iz sela Kulinakod Ni{a, zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. U dràvnuslu`bu stupio je 1903. godine upo{qewem u lozni~kom prvostepe-nom sudu. Nakon toga radio je u Poreskom odeqewu Uprave gradaBeograda, prvostepenim sudovima u Gorwem Milanovcu, Kraqevu,â~ku i Aleksincu, da bi opet bio postavqen za sudiju u Kraqe-vu.48 Milo{ V. Popovi} ro|en je u selu Trnavci kod Aleksandrov-ca. Pravne nauke zavr{io je na beogradskom univerzitetu. Od 1908do 1913. godine radio je kao privremeni u~iteq, a nakon Prvogsvetskog rata izvesno vreme bio je pisar prvostepenih sudova uGradi{tu i Beogradu. Sudijsku karijeru zapo~eo je u Novom Paza-ru iz koga je pre{ao u Kraqevo.49 Qubi{a V. Vuji} rodom iz Obre-novca zavr{io je pravni fakultet u Diònu (Francuska). Kao sud-ski pisar slu`bovao je u Beogradu i Jagodini, a sudijsku du`nostobavqao je u Pri{tini nakon ~ega je preme{ten u Kraqevo.50 Sla-voqub Drndarevi} rodom iz Uìca bio je diplomirani pravnikbeogradskog univerziteta. U dràvnu slu`bu stupio je 30. maja1922. godine kao pisar leskova~kog sreskog suda. Du`nost pisaraobavqao je kra}e vreme i u Kraqevu, da bi 1925. godine bio posta-vqen za sudiju u Prokupqu, a nakon toga u Kraqevu.51 Budimir Pje-

299

_________________________

46 Sistem redovnih sudova ~inili su sreski, okru`ni, trgova~ki, apelacioni ikasacioni sud. – Dr Sr|an [arki}, dr Dragoqub Popovi}, dr Dragan Nikoli},Istorija srpskog pravosu|a (XII – XX vek), Beograd, 1997, 87–88.47 Za sudiju je mogao biti postavqen svaki dràvqanin Kraqevine Srba, Hrvatai Slovenaca koji je svr{io pravni fakultet i poloìo sudijski ili advokatskiispit, bio stariji od 26 godina i „ispuwavao uslove za dràvnu slu`bu“. Jednadiskriminatorska odredba nagla{avala je da „ènska lica ne mogu biti sudije“.– Isto, 103.48 AJ, 63, 7/1, Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda, 1. XI1930.49 Isto, Dopis predsednika Prvostepenog suda Kraqevo Ministarstvu pravde, 2.I 1931.50 Isto, Tabela podataka za slu`benike Kraqevskog prvostepenog suda, 1. XI 1930.51 Isto.

va~evi}, rodom iz Jagodine, tako|e je zavr{io prava u Beogradu.Od 1923. godine radio je kao pisar u Prilepu, Jagodini i Kraqe-vu. Pre no {to je postavqen za sudiju u Kraqevu, tu du`nost je oba-vqao u [tipu.52 Vitomir Pavlovi}, rodom iz Velike Drenove kodTrstenika, zavr{io je Pravni fakultet u Beogradu. Na sudijskudu`nost u Kraqevu postavqen je 1924. godine, a pre toga radio je uleskova~kom gradskom i sreskom sudu.53 Du{an V. Blagojevi}, su-dijski pripravnik rodom iz Kraqeva, pravni fakultet zavr{io jeu Beogradu. Pre zaposlewa u ovom sudu (oktobra 1928. godine) slu-`bovao je kao pisar dnevni~ar u Op{toj dràvnoj bolnici u Beo-gradu (od 1924. godine).54

Poslove sudskih pisara obavqali su tako|e diplomiranipravnici. Qubomir Petri~kovi}, ro|eni Kraqev~anin, diplomi-rao je prava na suboti~kom fakultetu. Prvo zaposlewe bilo mu je1924. godine u ovom sudu.55 Vojislav V. Milisavqevi}, rodom iz Je-lenca (srez Jaseni~ki) studirao je prava u Beogradu i Subotici.Pre dolaska u Kraqevo 1929. godine bio je pisar u Narodnoj skup-{tini (1922), privremeni u~iteq (1922–1925) i pisar Pravnog od-seka Generalne direkcije {uma u Beogradu (1926–1929).56 Stjepan[trodl, rodom iz Sarajeva, diplomirao je na zagreba~kom univer-zitetu. U dràvnu slu`bu stupio je 1928. godine, kada je i dodeqenna rad u Kraqevo.57 Dragoqub M. Stevanovi}, rodom iz Paleà(Studeni~ki srez), fakultet je zavr{io u Beogradu. Prvo zaposle-we nakon studija bilo mu je u ovom sudu.58 Kraqev~anin po ro|ewu,Milorad Manojlovi}, prava je zavr{io u Beogradu. Od 16. decem-bra 1928. do 30. avgusta 1930. godine slu`bovao je u negotinskomsreskom sudu, a onda je preme{ten u svoj rodni grad.59 Filip S. ]o-si}, rodom iz Pakovra}e kod â~ka, pravne nauke izu~io je u Beo-gradu, a radnu karijeru zapo~eo je 25. jula 1929. godine u Kraqevu.60

Odredbama „Zakona o ustanovqewu sreskih i okru`nih sudova napodru~ju Apelacionog suda u Beogradu i na jednom delu podru~ja Ape-lacionog suda u Skopqu“ od 26. novembra 1930. godine i „Uredbe o otpo-~iwawu rada novih sreskih i okru`nih sudova i o prenosu poslova oddosada{wih prvostepenih sudova na ove“, Prvostepeni sud je prefor-miran u Sreski ~ija nadle`nost je ograni~ena samo na teritoriju ì~-kog upravnog sreza. Novoformirani „Sreski sud u Kraqevu“, otpo~eoje sa radom 1. aprila 1931. godine, i u pravosudnom hijerarhijskom siste-

300

_________________________

52 Isto.53 Isto. 54 Isto.55 Isto.56 Isto.57 Isto. 58 Isto. 59 Isto.60 Isto.

mu bio je podre|en Okru`nom sudu u â~ku.61 Sreski sud je vr{io sud-sku vlast u prvom stepenu u gra|anskim parnicama, trgova~kim i me-ni~nim predmetima izvr{ewa, kao i u „krivi~nim predmetima premanare|ewima u zakonima koji se ti~u tih predmeta“.62 Wegova nadle-`nost se odnosila i na ~itav prvostepeni postupak po svim prestupi-ma mla|ih maloletnika, a za starije maloletnike i punoletna lica „zakoje Zakon predvi|a kaznu zatvora do jedne godine ili nov~anu kaznu,ili obadve, za sudelovawe u pripremnom postupku zbog svih krivi~nihdela za koja je nadleàn okru`ni sud, ukoliko se ne ti~e mla|ih malo-letnika“.63 U Sreskom sudu su vo|ene i zemqi{ne i tapijske kwige.64

Prema podacima s po~etka 1939. godine, u okviru Sreskog sudaradila su ~etiri odeqewa. U prvom je sudio predsednik Suda Budi-mir Pjeva~evi}, koga je u slu~aju spre~enosti zamewivao sudija An-|elko Traji}. U wegov delokrug rada spadali su predmeti parni~nogpostupka, stvari mandatnog i meni~nog postupka, stvari pravne po-mo}i, predmeti izbornog suda, stvari sudske uprave, sudskog porav-nawa, predmeti obezbe|ewa dokaza, kao i predmeti po Uredbi o li-kvidaciji zemqoradni~kih dugova za osam op{tina @i~kog sreza.Zapisni~ar ovog odeqewa bio je Budimir Petrovi}, sudijski pri-pravnik. U II odeqewu radio je sudija An|elko Traji}, a po potrebi,zamewivao ga je sudija Branko Erdeqac. Sem {to je bio nadleàn zasve krivi~ne i gra|anske predmete nastale na podru~ju sedam op{ti-na @i~kog sreza, Traji} je sudio i gra|anske predmete koji nastanuu postupku izvr{ewa, izdavao tapije za prenos nepokretnih dobarai razmatrao àlbe na presude op{tinskih sudova @i~kog sreza. Uradu su mu pomagali zapisni~ar Mihovil Vil~i} i intabulacioniprotokolista Mihailo Tripkovi}. Tre}e odeqewe bavilo se „stva-rima pravne pomo}i po krivi~nim predmetima i su|ewem po kri-vi~nim predmetima iz 15 op{tina ovog sreza“, re{avalo pitawa ot-kaza i „stvari smetawa – uznemiravawa dràve“. U wemu je sudio su-dija Branko Erdeqac, koji je bio zaduèn i za IV odeqewe u kome suraspravqani ostavinski i starateqski sporovi i drugi predmeti izvanparni~nog postupka. Poslove zapisni~ara u III i IV odeqewu oba-vqali su sudijski pripravnici: Milo{ Paunovi} i Du{an Mitro-vi} i zvani~nici Dragojin Vojinovi} i Dragoslav Veqkovi}.65

301

_________________________

61 „Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“, 10. XII 1930.62 Pravo, pravda i pravosu|e..., 259.63 Isto.64 Radomir Risti} – Vladan Virijevi}, „Sudska vlast i sudovi u Kraqevu 1805–2002“,Okru`ni sud u Kraqevu, Kraqevo, 2002, 19.65 Osim pomenutih, personal Sreskog suda ~inili su jo{ i: Vasilije Barlovac, glav-ni arhivar, Du{an Bisi}, upraviteq sudske pisarnice, Branislav Milovanovi},sudijski pripravnik, Igwat Vilotijevi}, sluìteq – pozivar, Velimir Ili}, ~u-var zaplewenih stvari – sluìteq i Dragoqub A}imovi}, arhivski ~inovnik. –Raspored rada Sreskog suda u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 13. I 1939, 3.

Reorganizacijom pravosudnog sistema Kraqevine Jugoslavijesprovedenom sredinom aprila 1938. godine Kraqevo je, pored posto-je}ih Op{tinskog i Sreskog suda, dobilo jo{ jednu sudsku institu-ciju – Okru`ni sud. Wegova teritorijalna nadle`nost, kao drugo-stepenog sudskog organa, odnosila se na @i~ki i Studeni~ki srez.66

Kraqeva~ki Okru`ni sud, na ~ijem ~elu se po~etkom 1939.godine nalazio Milan Radosavqevi}, imao je {est odeqewa ~ijenadle`nosti su bile precizirane op{tim zakonskim aktima oustrojstvu sudova.

U delokrug rad I i II odeqewa spadala su sva su|ewa po kri-vicama i gra|anskim sporovima za koje je nadleàn Okru`ni sud,odluke o àlbama na re{ewa doneta od strane sreskih sudova, na-redbe o pritvoru i istra`nom zatvoru, àlbe na javne prodaje, po-kretawe ste~ajnih postupaka nad preduze}ima i pojedincima, pro-tokolisawa firmi, sporovi izme|u istra`nog sudije i stranaka,prinudna poravnawa van ste~aja i depoziti i svi poslovi vezaniza poslovawe zadruga. Upraviteq I odeqewa bio je @ivojin J.Aran|elovi}, a II Du{an Stani}.

Tre}e odeqewe bilo je istra`no („izvi|awe i istraìvawesvih krivi~nih dela po Op{tem krivi~nom zakonu, specijalnimzakonima po Zakonu o suzbijawu zloupotrebe u slu`benoj du`no-sti“) i vodio ga je istra`ni sudija Mihailo Damjanovi}.

U ~etvrtom odeqewu u kome su obavqana su|ewa „po gra|an-skim sporovima za koje je nadleàn sudija pojedinac, poslovi ste~aj-nog sudije i vanparni~ne stvari“ sudili su „pojedina~no depozitni iste~ajni“ sudija Dragoqub G. Zikov i wegov zamenik Du{an Stani}.

Sudije Qubomir Petri~kovi} i Radovan Bo{kovi} vodilisu V odeqewe sude}i „sve krivi~ne predmete za koje je nadleànsudija pojedinac“.

Problemima maloletni~ke delikvencije bavilo se VI ode-qewe i sudija Vladimir Konstantinovi} koga je, po potrebi, za-mewivao stare{ina I odeqewa @ivojin J. Aran|elovi}.67

Prvo su|ewe pred „ve}em petorice“ Okru`nog suda odrànoje po~etkom juna 1938. godine, a kao optuèni za delo razbojni-{tva, pred sudom su se na{li M. i D. Radenkovi} i R. Jovanovi},zemqoradnici iz Milo~aja.68

302

_________________________

66 Zakonom o osnivawu novih okru`nih i sreskih sudova od 14. aprila 1938. godi-ne, osim Kraqeva, okru`ni sudovi na podru~ju Apelacionog suda u Beogradu,ustrojeni su i u: Loznici, Aleksincu, Velikom Gradi{tu i ]upriji. – „Slu`be-ne novine Kraqevine Jugoslavije“, 20. IV 1938, 1; „Slu`bene novine KraqevineJugoslavije“, 29. IV 1938, 1.67 Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 6. I 1939, 3; Raspored rada u Okru`nom sudu u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 13. I 1939, 4.68 Prvo su|ewe u novoosnovanom okru`nom sudu u Kraqevu, „Narodna samoupra-va“, 10. VI 1938, 4.

Pri sudu je delovala i institucija po~asnih sudija, ~ije ~la-nove je, na osnovu predloga beogradske Trgovinske komore, Zanat-ske komore iz Ni{a i mi{qewa Okru`nog suda u Kraqevu i Ape-lacionog suda u Beogradu, postavqalo Ministarstvo pravde. U1939. godini po~asne sudije bile su: trgovci Boìdar Ili}, Du-{an Popovi} i Milosav Milosavqevi}, abaxije Radenko Qubisa-vqevi} i Milan Obradovi}, pekari Milan Pantovi} i VojislavRaki}evi}, gostioni~ari Du{an To{i} i @ivojin Raki}evi}, vo-skar Miloje Konstantinovi}, stolar Radoje Jovanovi}, opan~arJovan Ili}, bravar Vladimir Paunovi}, kazanxija Mladen Jova-novi}, berberin Du{an Radujkovi}, kova~ Svetislav Petrovi},{tampar Milenko Mitrovi}, kroja~ Vojislav Milovanovi} i zi-dar Miroslav Dugali}.69

Tokom prve godine rada Okru`ni sud je uspeo da re{i „ogro-man broj invalidskih predmeta kao i drugih raznih stvari iz pri-vatno-pravnih odnosa“.70

Nakon ustrojstva Okru`nog suda, u Kraqevu je, kao poseban,od suda nezavisan, organ krivi~nog gowewa, formirano i Dràv-no tuìla{tvo, ~ija teritorijalna nadle`nost se poklapala sasudskom. Obaveza Dràvnog tuìla{tva bila je da „utvr|uje kri-vi~na dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti, da se prona|uu~inioci tih krivi~nih dela u kom ciqu }e preko policijskihvlasti ili sudova, pokretati potrebne izvi|aje radi primene iliproduèwa daqeg sudskog postupka i kada se steknu osnovi podi-zati optu`bu i istu zastupati“.71 Dràvno tuìla{tvo je vodilojo{ i evidenciju o izdavawu novina i povremenih publikacija, vr-{ilo nadzor kod izdavawa {tampanih stvari i kada bi na{lo daima za to osnova, imalo je ovla{}ewa da donese re{ewe po Zako-nu o {tampi i o zabrani rasturawa istih. Naàlost, imena zapo-slenih u Dràvnom tuìla{tvu nisu nam poznata, sem VladimiraRadi~evi}a, koji je, nakon napu{tawa advokature, po~etkom marta1939. godine, obavqao funkciju zamenika dràvnog tuìoca.72

Uporedo sa razvojem pravosudnih ustanova rastao je i broj„pravozastupnika“ – advokata koji su, vaè}i za jedne od naju~ev-nijih qudi sa dugogodi{wim pravni~kim i ìvotnim iskustvom,zauzimali visoko mesto na lestvici dru{tvene hijerarhije. Wiho-ve kancelarije sme{tene, po nepisanom pravilu, {to je mogu}e

303

_________________________

69 Po~asne sudije u 1939. godini pri Okru`nom sudu u Kraqevu, „Narodna samou-prava“, 30. XII 1938, 3.70 Godi{wica Okru`nog suda u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 9. VI 1939, 3.71 Pravo, pravda i pravosu|e....., 674.72 Osnivawe Pododbora Udruèwa sudija Kraqevine Jugoslavije, sekcija Beo-grad, pri Okru`nom i Sreskom sudu u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 10. III1939, 2.

bliè sudskoj zgradi, bile su „mesta nade“ za one koji su u wih ula-zili boja`qivo traè}i „pravni lek“, bilo da su tuèni ili tu-ìteqi. Advokat je, u o~ima onih koje je usud uveo u zavrzlame sud-skih parnica, bio ne{to veliko, za{titnik od „nepravednih optu-`bi“ i borac za „isterivawe pravde na ~istac“, neko u koga su gle-dali kao u ~udotvorca koji }e „izle~iti“ wihovu pravnu boqku.Bore}i se za zakonitost, pravdu i pravi~nost, advokati su davalizna~ajan doprinos razvoju i unapre|ivawu pravne kulture, u~vr-{}uju}i kod svojih klijenata i ostalih u~esnika u postupku svesto nu`nosti po{tovawa slova i duha zakona.73

„Pravozastupnika“ je u Kraqevu bilo i u XIX veku, a u godi-nama pred Prvi svetski rat ovim poslom bavili su se: Marko \u-ra{kovi}, Aleksa Radulovi} i Kosta Tomi}.74 Po~etkom tre}e de-cenije XX veka „pravozastupnici“ su bili Marko \ura{kovi},Gvozden Marinkovi} i Aleksa Radulovi},75 dok su se 1928. godineovim poslom bavili Sava A}imovi}, Gvozden Marinkovi}, Drago-qub Markovi} i Branko Pa{trovi}.76

Stupawem na snagu „Zakona o advokatima“ od 17. marta 1929.godine, termin „pravozastupnik“ je zamewen slu`benim nazivomadvokat. Advokatura je stekla visok stepen autonomije, {to seubrzo odrazilo i na postepeni porast broja advokata u Srbiji.Kraqeva~ki advokati, kojih je 1930. godine bilo ~etiri (dr IlijaKo~i~ki, Sava A}imovi}, Toma Ivanovi} i Dragoqub Markovi}),upisani su u imenik advokata pri „Advokatskoj komori“ u Beogra-du, konstituisanoj 8. juna 1929. godine.77

Obnavqawem rada Okru`nog suda 1938. godine broj advokata uKraqevu se pove}ao, pa ih je tako krajem iste godine bilo deveto-rica: dr Ilija Ko~i~ki, Sava A}imovi}, Toma Ivanovi}, Du{an \.Ili}, Branislav Ne{i}, Vladimir Radi~evi}, Ni}ifor Savojski,Mom~ilo Simi} i Dragoqub M. Stefanovi}. U kancelariji kod Sa-vojskog radio je kao advokatski pomo}nik @ivko Petrovi}.78

304

_________________________

73 R. Risti} – V. Virijevi}, „Sudska vlast i sudovi u Kraqevu...“, 23.74 Dràvni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1910, Beograd, 1910, 50.75 Almanah Kraljevine SHS za 1921/22. godinu, sv. II, Zagreb, 1922, 34.76 Almanah Kraljevine SHS za 1927/28. godinu, sv. III, Zagreb, 1928, 123; Adresar Kraqe-vine Srba, Hrvata i Slovenaca, Beograd 1928, 707.77 Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika za 1930. godinu, Beograd1931, 24.78 Pore|ewa radi, u ovo vreme Kragujevac je imao 17, Kru{evac 20, ̂ a~ak devet, Uì-ce 10 a Trstenik jednog advokata. – Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pri-pravnika na dan 31. decembra 1938. godine, Beograd, 1939, bez numerisanih stranica.

STRANCI U GRADU

Direktor Fabrike aviona „Breguet“, Luj Brege, prilikom posete Kraqevu

Kraqevo je u periodu 1918–1941. godine u nacionalnom i ver-skom pogledu predstavqalo heterogenu celinu. Wegova ubrzanaindustrijalizacija podstakla je doseqavawe i znatnog broja sta-novni{tva poreklom izvan jugoslovenskih granica. Najbrojnijime|u wima bili su Rusi – emigranti (izbeglice) iz nekada{we Ru-ske carevine i Francuzi upo{qeni na izgradwi Fabrike aviona.

RUSI

Po~etkom tre}e decenije XX veka u Kraqevinu Srba, Hrvatai Slovenaca su, kao deli} velike reke qudi pokrenute sa ruskog tlatokom i nakon okon~awa revolucije i gra|anskog rata, po~eli dapristiù ruski emigranti (izbeglice). Prema razli~itim proce-nama broj onih koji su iz raznoraznih razloga napustili Rusiju kre-}e se od sedam stotina hiqada do dva i po miliona qudi, od kojih jena teritoriju Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca stupilo oko~etrdesetak hiqada, bilo u tranzitu ka zemqama Zapadne Evropeili se pak trajnije naseqavaju}i u wenim gradovima i selima.1 Mo-tivi koji su pokretali ovu socijalno heterogenu izbegli~ku masu naput u neizvesnost bili su razli~iti. Jedni su otaxbinu napu{talizbog ideolo{kih razlika sa novom sovjetskom vla{}u neposrednonakon revolucije, drugi su beàli iz ekonomskih razloga, a tre}esu, kao neprijateqe novog poretka, proterivale boq{evi~ke vla-sti. Tako su se u istom izbegli~kom korpusu na{li oficiri i voj-nici armija koje su se u gra|anskom ratu borile protiv boq{evika,lekari, inèweri, profesori univerziteta, arhitekte, umetnici iintelektualci drugih profila, trgovci, zanatlije, veleposedni~koplemstvo, sve{tenici, industrijalci, ~inovnici itd.2

307

_________________________

1 Qubodrag Dimi}, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929–1941, kw. III,Beograd, 1996, 136; Qubodrag Dimi}, Rusko {kolstvo u Kraqevini Jugoslaviji1918–1941, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, I, Beograd, 1994, 38.2 O doseqavawu ruskih emigranata (izbeglica) u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slo-venaca vidi vi{e: Miroslav Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica u Kraqe-vinu SHS 1919–1924, Beograd, 1996.

Prema se}awu starijih Kraqev~ana, prvi Rus koji se nastaniona kraqeva~koj kaldrmi nakon Prvog svetskog rata bio je izvesniGrigorije Jeromah, biv{i austrougarski zarobqenik koji je tokomokupacije sluìo kod ovda{wih ba{tovana i trgovaca.3 S obziromna to da su pristizali u tzv. imigracionim talasima, te{ko je utvr-diti koliko ruskih emigranata se nalazilo u Kraqevu u prvim po-ratnim godinama. Za najve}i broj wih ono je bilo samo usputna sta-nica u tragawu za boqim ìvotom u nekom ve}em i privredno razvi-jenijem gradu u kome je mogu}nost zaposlewa i sticawa materijalnihosnova za ìvot bila izglednija. Krajem avgusta 1920. godine u Kra-qevu se nalazilo 12 ruskih porodica sa 19 ~lanova, dok je prilikompopisa stanovni{tva 31. januara 1921. godine registrovano 12 Rusa.4

Tokom februara 1921. godine, u „tre}em imigracionom talasu“, saostrva Lemnosa u Kraqevo je prispelo 68 emigranata iz Rusije.5

Izgradwa puta Kraqevo–Ra{ka, po~etkom 1923. godine, izra-da èlezni~ke pruge Kragujevac – Kraqevo – Ra{ka – KosovskaMitrovica, kao i podizawe Fabrike aviona i @elezni~kih radio-nica, tj. Fabrike vagona sredinom 20-ih godina veka koji je iza nas,ubrzali su uve}avawe broja Rusa koji su, bar za nekoliko godina,postali ìteqi Kraqeva.6 Ve}ina wih pripadala je Tehni~kom pu-ku I armijskog korpusa Vrangelove armije, Kubanskoj koza~koj di-viziji i Donskom korpusu. Smawewem obima i zavr{etkom nekihod ovih gra|evinskih zahvata ve}i broj Rusa, posebno samaca, odla-zio je daqe u potrazi za zaposlewem, ali su neki, uglavnom poro-di~ni qudi, svoje kofere potpuno raspakovali u Kraqevu. Obezbe-div{i skroman sme{taj i kakav-takav posao, ove prido{lice su selagano uklapale u novu sredinu. U tome su im, bar u po~etku, poma-gale i dràvne vlasti, da bi uskoro i sami „kraqeva~ki Rusi“, pougledu na sunarodnike iz drugih mesta Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca, obrazovali „Rusku koloniju“.7 Krajem 1933. godine onaje okupqala preko 200 lica, prete`no siroma{nih radnika.8 Usklopu we funkcionisao je i „Roditeqski komitet“, koji se staraoo „potpomagawu |aka ruske narodnosti u pogledu uspe{nog u~ewa i

308

_________________________

3 Milan Pantovi}, Kraqeva~ki medaqoni, Kraqevo, 2000, 42.4 AJ, 14, 224–802, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbedno-sti Ministarstva unutra{wih dela, 24. VIII 1920; Definitivni rezultati po-pisa stanovni{tva od 31. januara 1921. godine, Sarajevo, 1932, 82–83.5 M. Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica..., 216.6 Miroslav Jovanovi}, „Rusija u egzilu – okviri, dometi i na~elni problemi is-traìvawa“, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994, 36.7 „Kolonija“ je sluìla kao posrednik preko koga je „Dràvna komisija za ruskeizbeglice“ slala nov~anu pomo} najugroènijim emigrantima, a odràvala je ivezu sa niìm i vi{im vlastima daju}i im sve potrebne, objektivne i provereneinformacije o izbeglicama. – M. Jovanovi}, Doseqavawe ruskih izbeglica..., 302.8 Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu, „Kraqevski glasnik“, 23. XI 1933, 2.

sudelovao u pogledu vaspitawa u nacionalnom ruskom duhu“, orga-nizovao „predavawa i izu~avawa geografije i istorije Rusije“, po-magao oko nabavki uxbenika, ode}e i obu}e za ruske osnovce, sred-wo{kolce i gimnazijalce, organizovao im besplatnu ishranu i sl.On je vodio ra~una i o radu osnovne {kole i de~jeg zabavi{ta zarusku decu, koji su u Kraqevu radili na ruskom kao nastavnom jezi-ku.9 U zabavi{tu, koje je imalo status pripremnog razreda osnovne{kole, {kolske 1932/33. godine bilo je sedam de~aka i dve devoj~i-ce, a u sva ~etiri razreda osnovnu {kolu poha|alo je osam devoj~i-ca i trojica mu{kar~i}a. O wihovom vaspitawu i obrazovawu bri-nula se u~iteqica Margarita Luka~.10 Avgusta 1933. godine re{e-wem „Dràvne komisije za ruske izbeglice“ „zbog oskudice u mate-rijalnim sredstvima“ zabavi{te i osnovna {kola su ukinuti.11

U Kraqevu je aktivno delovala i podru`nica „Ruske mati-ce“, nacionalno-kulturne ustanove osnovane u Qubqani 1924. go-dine s ciqem da „putem razli~itih sustavnih, literarnih i muzi~-kih priredaba, namijewenih u prvom redu svojim sunarodnicima uruskoj mladeì, a zatim i drugim, podràva koliko god je mogu}eintenzivnu vezu sa ruskom kulturom, literaturom i muzikom“.12

Weni napori, iskazani kroz organizovawe kurseva ruskog jezikaza mali{ane ro|ene van otaxbine, raznih vaspitnih predavawa,scenskih predstava, sve~anih akademija i sli~no, bili su usmere-ni ka „okupqawu duhovnih snaga ruske emigracije u borbi za izgu-bqeno nacionalno obele`je i kulturne tradicije“, opiru}i se po-stepenoj spontanoj denacionalizaciji onih koji su za svoje ishodi-{te odabrali ju`noslovensku dràvu.13 Zna~ajne uloge u dru{tve-nom ìvotu ovda{wih Rusa pripadale su i „Kubanskoj koza~kojstanici“ i „Ruskom peva~kom dru{tvu“, koje je svake godine, uokviru tradicionalnog „Ruskog dana“, prire|ivalo koncert na ko-me su u~e{}e uzimali i lokalni predstavnici muzi~kog ìvota.14

Premda vezani za svoja udruèwa Rusi su, bilo oni nastawe-ni u Kraqevu bilo oni koji su se u wemu zatekli na proputovawuili na nekom zabavno-umetni~kom gostovawu, udarili vidan ìgjavnom i kulturnom ìvotu varo{i na Ibru.15 Wihovo prisustvo

309

_________________________

9 Isto.10 AJ, 66, 1649–1744, Statisti~ki podaci o privatnim narodnim {kolama u srezuì~kom u {kolskoj 1932/33. godini, 14. II 1933.11 Od ruskog Roditeqskog komiteta u Kraqevu, „Kraqevski glasnik“, 23. XI 1933, 2.12 Q. Dimi}, Kulturna politika..., kw. III, 180.13 Isto.14 Izjava zahvalnosti, „Narodna samouprava“, 10. III 1939, 4.15 Tokom ~itavog me|uratnog perioda Kraqevo su ~esto pohodile ruske putuju}epozori{ne trupe, umetni~ki ansambli i samostalni umetnici. Svakog leta nalokaciji Jabu~ar gostovali su donski kozaci izvodiv{i na kowima razne jaha~-ke egzibicije. – Dobrivoje Obradovi} Kondis, Letwe razonode na kaldrmi,„Ibarske novosti“, 11. VIII 1983, 8.

ose}alo se na svakom koraku. Na ulicama, trgu, pijacama, ba{tamai kafanama ~uli su se ruski jezik i pesma, zapaàle visoke koza~-ke {ubare, crni vojni~ki koporani i nabrane mekane ~izme. Omi-qena kafana u kojoj su se okupqali organizuju}i svoje zabave, tzv.ruske ve~eri, na kojima su pevane romanse, prikazivane razne ma-|ioni~arske i akrobatske ve{tine, bila je „Kod srpskog Kraqa“,vlasnika Radosava Simi}a, na uglu ulica Obili}eve i Hajdik Veq-kove.16 „Ruske ve~eri“ odràvane su i u drugim kraqeva~kim kafa-nama i hotelima („Studenici“, „Parizu“) i bile su veoma popular-ne kod me{tana.17 Slobodno vreme u letwim mesecima Rusi su naj-~e{}e provodili na levoj obali Ibra okupqaju}i se na „ruskojplaì“, koja se protezala od gvozdenog mosta do gradske klanice.18

Proìmawe srpskog i ruskog na~ina ìvota unelo je brojnenovine i kod jednih i kod drugih. Najve}i broj Kraqev~ana prviput se sretao sa ruskom kuhiwom: raznim jelima od pe~uraka, ka-{ama, bor{~om, piro{kama, haringama i drugim, koja su ubrzo na-{la mesto na wihovim jelovnicima. Pod uticajem Rusa i wihovihve} pomalo kultnih samovara, ~aj se u srpskim domovima po~eo pi-ti svakodnevno, a ne samo kao lek u bolesti. S druge strane, neka-da{wi podanici dinastije Romanov stekli su naviku ispijawa ka-fe i „slatkog“ sa vodom kao sastavnog dela rituala za do~ek gosti-ju kod Srba.19 Drugovawe sa Rusima na ulici, u kafani, susedstvuili radnom mestu, unosilo je u kraqeva~ke porodice niz novihobi~aja ba{tiwenih u drevnoj pro{losti wihove slovenske bra-}e. Zajedni~ko istorijsko poreklo i religijska pripadnost me{a-li su i spajali dve tradicije istog duha, pa su tako obredna testapripremana o raznim verskim praznicima („pasha“, „kuli~“, „ku-tja“, ~esnica, vasilica, slavski kola~ i ìto) bila podjednakoomiqena i po{tovana i u srpskim i u ruskim doma}instvima.20 Usrpske domove Rusi su uneli i obi~aj ki}ewa jelke za novogodi-{we praznike, po{tovawe i negu ku}nih ~etvorono`nih qubima-ca (psa, ma~ke) i jo{ mnogo toga.21

310

_________________________

16 M. Matijevi}, Kraqeva~ke kafane…, 49, 190.17 Jedno od brojnih „ruskih ve~eri“ odràno je 9. decembra 1933. godine u hotelu„Jugoslavija“, o ~emu je „Kraqevski glasnik“ izve{tavao: „Program je bio vrlodobro izveden. Naro~ito treba istaknuti trio od g. Kri{tofovi}a koji su izve-li: ~elo sam autor, violinu gosp. Dimitrijevi} i klavir g-|a Ritikova. Vrlo jelepo i s mnogo ose}aja pevala ruske pesme g-|a Quba~ka Tumalejeva. Kao posled-wa ta~ka bio je prikazan komad ’Bez Otaxbine’ od g. Zapoqskog.“ – Rusko ve~e,„Kraqevski glasnik“, 14. XII 1933, 3.18 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim plaàma, „Ibarske novosti“,4. VIII 1983, 8.19 Mila Stojni}, Rusko-srpska kwièvna preplitawa, Beograd, 1994, 15.20 Isto.21 Isto; M. B. Proti}, Nojeva..., 51.

Uprkos izraènoj te`wi za o~uvawem nacionalnog identi-teta, kulture i tradicije, ono u ~emu su Rusi bili najpodlo`nijiuticaju nove sredine bio je jezik. Bliskost dva slovenska jezikauticala je na to da su oni, neosetno, kako u govoru tako i u pismu,sve ~e{}e upotrebqavali srpske re~i u ruskom kontekstu.22

Socijalnu i profesionalnu kartu „kraqeva~kih Rusa“ nemo-gu}e je pouzdano predstaviti, pogotovu stoga {to je najve}i deo ovih„iskorewenih qudi“, iz egzistencijalnih razloga, prihvatao poslo-ve koji su bili ispod nivoa wihovog, uglavnom solidnog, obrazova-wa.23 Tek, u Kraqevu su se nastanili ataman Vja~eslav Naumenko, va-zduhoplovni oficiri Ritikov i Rumjancev, u to vreme najstarijiìvi pilot na svetu Jankovski, pukovnik Morozov, inèwer [u-menski, zubni lekar Andrija Vol~kov, lekar op{te prakse IvanAndru{kijevi~, advokati Ilija Ko~i~ki i Ni}ifor Savojski, ne-koliko profesora, brojni limari, tesari, bravari, kova~i, tipo-grafi, slovopisci, tehni~ari, strugari, sluìteqi itd. Prve tak-siste u Kraqevu bili su Rusi – Ivan Karasev i izvesni Anatolij.24

Sem stru~waka iz raznih oblasti ~iji kadar je u jugosloven-skoj dràvi bio deficitaran (lekari, inèweri, profesori,geometri i sl.) i onih koji su se, poput Dimitrija Nesterenka iGligorija Glu{~enka, uspe{no uklapali u trgovinske tokove od-likuju}i se solidno{}u i uslu`no{}u, ve}ina ih je ìvela na ivi-ci egzistencije, snalaze}i se za posao na razli~ite na~ine. O wi-hovom poloàju svedo~i i jedan novinski napis: „Usled prekida,zbog zime i mraza, radova na dovr{ewu zidawa fabrike vagona uKraqevu, mnogo Rusa je ostalo bez posla i nalazi se u bedi. Radiwihove pomo}i sada je otvorena jeftina dobrotvorna kujna u kojojse ruskim besposlenim radnicima izdaje skroman ru~ak i ~aj nakredit i besplatno dok se radovi ne obnove.“25 Oni koji su znali ne-

311

_________________________

22 M. Stojni}, Rusko-srpska..., 148.23 Kao jedan od pokazateqa mogu}e je, uslovno, koristiti i podatke o Rusima kojisu streqani u nema~kom masakru kraqeva~kog stanovni{tva oktobra 1941. godi-ne. Naime, prema raspoloìvim saznawima, od 59 Rusa koji su se na{li pred mi-traqeskim cevima wih 27 bilo je upo{qeno u Fabrici aviona, Fabrici vagona iLoìonici od ~ega je 23 radilo na poslovima bravara, tesara, stolara, montera,loà~a, kova~a i strugara, a ~etvorica kao inèweri i tehni~ari, petorica subili u~iteqi i sredwo{kolski profesori, ~etvorica ~inovnici, 16 su svrstaniu kategoriju „zanatlija i drugih radnika“ (stolari, limari, tipografi, slovopi-sci, piqari, sluìteqi), a za jednog nije utvr|eno kojim se zanimawem bavio. –Qubi{a Ajdi}, „Krv ruske emigracije u streqawu u Kraqevu – oktobra 1941. go-dine“, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994, 137.24 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Taksisti konkuri{u fijakeristima, „Ibarskenovosti“, 23. XII 1982, 8; Spisak vlasnika ~ekovnih ra~una Po{tanske {tedio-nice Kraqevine Jugoslavije, Beograd, 1937, 135; Q. Ajdi}, „Krv ruske emigracijeu streqawu...“, 137.25 Iz ìvota ruske kolonije, „Kraqevski glasnik“, 21. I 1934, 2.

ki od zapadnoevropskih jezika ili neku umetni~ku ve{tinu, drà-li su privatne ~asove dopuwavaju}i na taj na~in svoje, vi{e negoskromne, ku}ne buxete. Tako su mnogi kraqeva~ki mladi}i i devoj-ke prve akorde na violini odsvirali na ~asovima kod FeodoraObeleèva a virtuelnost klavirske muzike upoznali na nastavikod supruge izvesnog Abramceva. Posebno dubok trag u muzi~komìvotu Kraqeva ostavio je muzi~ar Vatrogasne ~ete, Pavle [ku-renko. Uzgred, od wih su slu{ali i o ruskoj kulturi, kwièvnostii umetnosti, „zaqubquju}i“ se u Pu{kina, Tjut~eva, Qermontova,Bloka, Dostojevskog, Tolstoja, Turgeweva i druge ruske velikane.26

Svojevrsna kulturna misija pripadala je profesorima, ~ijibroj je, usled ~estih preme{taja u druga mesta, varirao. Me|u pr-vima je, {kolske 1921/22. godine, u kraqeva~ku gimnaziju stigao,kao predava~ zemqopisa i veronauke, Feodor Rajevski. Svr{enistudent var{avskog „pravni~kog fakulteta s istorisko-filosof-skom grupom“, Rajevski je u Kraqevu ostao do 1930. godine.27 O we-govoj aktivnosti direktor Gimnazije Uskokovi} zapisao je: „Svo-jim dosada{wim radom pokazao je odli~nog nastavnika. (...) Srp-ski jezik nau~io je vrlo dobro, a svojim vladawem i marqivo{}umoè posluìti svakome kao najlep{i primer. G. Rajevski je pro-totip one stare slovenske ruske du{e, pune morala, skromnosti iqubavi prema svemu, naro~ito prema {koli, wenom radu i crkvi.“Za wega je isticano i da je „uvek savestan, ta~an i vredan“, da je or-ganizator {kolskog „Podmlatka Crvenog krsta“ i gimnazijskekwigoveznice, da kao ~lan gimnazijskog hora „uti~e na u~enike zanegu pesme“, a „na{u zemqu voli“.28

„Privremeni u~iteq ve{tina“ Mihailo Glu{enko, sa di-plomom „Arhitekturnog fakulteta“ Umetni~ke akademije u Kije-vu, predavao je, od 1921. do 1923. godine, crtawe i pisawe, a vodioje i privatnu {kolu modernog crtawa i umetnosti.29

U dva navrata – od 1925. do 1926. i od 1929. do 1933. godine – ov-da{wi profesor bio je i Ivan Vedenski koji je „ta~no i savesnopredavao pevawe“, odli~no vodio hor i bio „~uvar {kolskog harmo-nijuma“.30 Osim wih, do po~etka Drugog svetskog rata na tlu Jugosla-vije, u u~ionicama Gimnazije predavali su jo{ i: Nikolaj Voskre-senski (veronauka, matematika), Nikolaj Kadesnikov (matematika),Vitalij Hvorostanski (pisawe, matematika, fizika), Mihail Cin-

312

_________________________

26 M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 141.27 AJ, 66, 754–1207, Spisak nastavnika gimnazije u Kraqevu (za razdeqivawe pokategorijama i grupama prema novom Zakonu o ~inovnicima), 15. VIII 1923.28 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada...“, 101, 129.29 AJ, 66, 754–1207, Dopis Odeqewa za sredwu nastavu Ministarstva prosvete di-rektoru kraqeva~ke gimnazije, 11. VII 1922; Gimnazija u Kraqevu…, 549.30 Q. P. Risti}, „Od obnavqawa rada...“, 129; Q. P. Risti}, „Od zakona o sredwim{kolama...“, 138.

hotski (pisawe, matematika, fizika) i Aleksije [ostakov (crta-we, pisawe, matematika i francuski jezik).31 U „Niòj sto~arsko--mlekarskoj {koli“ radio je kao profesor i inèwer poqoprivre-de Igwatije Poderegin (sto~arstvo, zoohigijena, hemija).32

Ruski emigranti ostavili su pe~at i u kraqeva~kom sportu.Po svojim ve{tim driblinzima ostao je upam}en fudbaler „Ibra“\or|e „Rus“, a pri Sokolskom dru{tvu, u drugoj polovini 30-ihgodina, aktivno je delovao „Ruski odsek“, u kome je 1939. godine bi-lo 30 ~lanova i 15 ~lanica svih uzrasta.33

Neki od wih, poput zubara Vol~kova, koji je oènio }erkuSpasojevi}a, i [umjanskog, koji je svoju qubav prona{ao u }erkivunovla~ara Kosti}a, postali su kraqeva~ki zetovi, vezuju}i sena taj na~in ~vr{}e za novu sredinu i sugra|ane, dok je inèwerPoderegin za svoju ìvotnu saputnicu odabrao gimnazijsku pro-fesoricu Milku Baji}.34 Ukratko re~eno, svaki od ovih pojedina-ca, znanih i onih ~ija imena danas nisu poznata, ostavio je svojspecifi~ni trag na dru{tveni i privredni ìvot Kraqeva.

U ovakvom ambijentu ìveli su emigranti iz dalekih ruskihgradova i stepa, ~eznuv{i za rodnim domovima, neguju}i jezik,obi~aje i tradiciju, doìvqavaju}i svoj trenutni poloàj kaoprolazno stawe, s ose}awem da je taj na~in ìvota privremen i daje dan povratka u otaxbinu blizu.

FRANCUZI

Sredinom 1928. godine u Kraqevo, grad u sna`nom privred-nom usponu u koji su krajem 20-ih godina XX veka gotovo svakodnev-no pristizali, privla~eni mogu}no{}u zaposlewa, novi radnici,iz francuskog grada Vilakublea prispela je grupa od oko 200stru~waka i radnika tamo{we avio-industrije „Société anonyme desAteliers d’aviation Louis Breguet“. Wihov dolazak bio je rezultat ugo-vora izme|u vlade Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i upravepomenutog francuskog dru{tva koje je kraqevskom Ministarstvuvojske i mornarice prodalo licencu za proizvodwu borbenih avi-ona „Brege-19“, ~ija izrada je trebalo da otpo~ne u novopodignutojfabrici na lokaciji Divqe poqe, na periferiji Kraqeva. Naime,na trì{tu radne snage Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca bi-lo je veoma te{ko prona}i tehni~ki osposobqen kadar za tako slo-èni posao kao {to je proizvodwa aviona, pa je francuska strana

313

_________________________

31 Gimnazija u Kraqevu..., 548, 551, 557, 559.32 100 godina..., 414.33 Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1939. godinu podnet redovnoj go-di{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine..., 48.34 M. Pantovi}, Kraqeva~ki..., 141.

prihvatila obavezu da, dok ne obu~i lokalnu radnu snagu, sve po-slove na izradi aviona obavqaju weni radnici.35

Kako u vreme dolaska Francuza stambene zgrade u kolonijigra|enoj specijalno za wihov sme{taj nisu bile dovr{ene, to sukraqeva~ke op{tinske vlasti preduzele mere da im za prvo vremeobezbede stanove u privatnim objektima u gradu. „U zgradi u kojojje stanovala moja porodica stanovao je oko osam meseci direktorfabrike aviona, gospodin Jean Shevaux (@an [evo), profesor ma-tematike na Sorboni, sa ènom, posle wega je kod nas stanovao ge-neralni sekretar fabrike, gospodin Carnet (Karno), a za wim idrugi sve dok kolonija nije bila kona~no zavr{ena, pa ~ak i poslesu povremeno stanovali kod nas probni piloti koji su dolazili napo nekoliko meseci“ – prise}ao se nekada{wih suseda, nekolikodecenija kasnije, Svetolik Stefanovi}, slu`benik name{tenik uFabrici aviona.36

Nastawivawe ovako velikog broja Francuza, a dobar deo wihje sa sobom doveo i svoju porodicu, unelo je promene ne samo u de-mografskoj slici Kraqeva, ve} su se one osetile u gotovo svimsferama dru{tvenog ìvota: sportu, muzici, modi, navikama, is-hrani, svakodnevici, manirima pona{awa, jednom re~ju kulturiuop{te. Sveà sentimentalna se}awa na ratno savezni{tvo sko-vano na Solunskom frontu i vi{emese~ni boravak francuskihtrupa u Kraqevu nakon oslobo|ewa 1918. godine, kao i kulturolo-{ki afiniteti koje su negovali brojni pojedinci iz Srbije {ko-lovani na nekoj od francuskih visoko{kolskih ustanova, dopri-neli su tome da Kraqev~ani svoje nove sugra|ane prihvate izuzet-no srda~no „èle}i da im pomognu da im ìvot daleko od ku}e nebude previ{e teàk“.37

Svr{etkom izgradwe stambenih zgrada u neposrednoj blizi-ni fabrike, formiran je pravi mali „francuski grad“. Svojim ar-hitektonskim re{ewima one su predstavqale najmodernije gra|e-vine u Kraqevu, a o wihovoj udobnosti bilten fabrike „Brege“ jepohvalno pisao: „Ove zgrade nove izgradwe snabdevene su elek-tri~nim osvetqewem i teku}om vodom. Svaki stanar raspolaè sastanom mebliranim, prostranim, sa dovoqno vazduha i jednim {i-rokim vrtom.“38 U sklopu svog „grada“ Francuzi su oformili triteniska igrali{ta „sa crvenom {qakom za{ti}ena visokom ogra-dom“, koja su postala steci{te okupqawa kraqeva~ke mlade go-spode i gospo|ica, a igrawe tenisa postala je stvar prestià.

314

_________________________

35 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 38.36 Navedeno prema: Blagomir Bi{evac, „Jugoslovensko-francuski klub u Kraqe-vu“, Na{a pro{lost, 4, Kraqevo, 1989, 208.37 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 61.38 Isto, 60.

Osim tenisa Francuzi su se bavili i drugim sportovima upra-`wavaju}i naro~ito lov na podru~ju ribni~kih brda i Go~a i uletwim mesecima plivawe u Ibru i ribolov na Zapadnoj Moravi.39

Za decu francuskih radnika Fabrika je, uz odobrewe Mini-starstva prosvete, organizovala {kolovawe u, za tu svrhu posebnootvorenoj, „Privatnoj francusko-srpskoj“ osnovnoj {koli. U pr-voj godini rada ({kolske 1929/30. godine) u wenim klupama na{lose 43 dece uzrasta od pet do 13 godina sa kojima je nastavu, po na-stavnom planu i programu dràvnih osnovnih {kola, izvodio na-stavnik pariske osnovne {kole Saby. âsove srpskog jezika malimFrancuzima drào je ~etiri puta nedeqno Radoslav Vesni}, su-plent kraqeva~ke gimnazije40, dok je jezik doma}ina upo{qenimFrancuzima i wihovim suprugama predavao na posebnom kursu Mi-lan Antonovi}, gimnazijski profesor francuskog jezika.41

Prema nekim podacima, francusko Ministarstvo spoqnihposlova je, nastoje}i da poboq{a ìvotne uslove i omogu}i lak-{u komunikaciju svojih dràvqana sa maticom, krajem 20-ih godi-na XX veka otvorilo u Kraqevu svoj konzulat.42

U ciqu {to ~vr{}eg zbliàvawa sa doma}im stanovni-{tvom, a i radi sistematskog {irewa francuskog kulturnog uti-caja, na inicijativu „Dru{tva prijateqa Francuske“ u Kraqevu je16. maja 1931. godine otvoren „Francusko-jugoslovenski klub“(„Club franco-yugoslave de Kraljevo“).43 O ovom zna~ajnom doga|aju je-dan kragujeva~ki list doneo je kra}u reportaù: „Sve~ano je otvo-ren Francusko-jugoslovenski klub velikom zabavom u ’Parizu’ nakojoj je bio najotmeniji ovda{wi svet. Posle pozdravne re~i no-voizabranog predsednika g. Dr. Stamenkovi}a, ovda{weg lekara,odrào je sjajno predavawe, puno kozerije, g. Pol Mase, lektorUniverziteta, o duhu Francuskom. Iza ovog predavawa, ~esto pre-kidanog aplauzima, usledilo je nekoliko koncertnih ta~aka izmuzike u kojima je uzelo u~e{}a vi{e simpati~nih dama i gospo|aiz Kraqeva. A onda su mnogobrojni parovi do zore plesali...“44

315

_________________________

39 Miqojko D. Lu~i}, Osam vekova Ribnice (istorijsko-geografski pregled),Kraqevo, 2001, 368.40 AJ, 66, 1312–1554, Re{ewe Nastavnog odseka Odeqewa za osnovnu nastavu Mini-starstva prosvete, 2. XI 1929.41 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 60.42 Naàlost, vi{e detaqa o aktivnosti ovog konzulata nismo uspeli da prona|e-mo. – Op{ta dràvna uprava – banovine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932, 335.43 O datumu po~etka rada Kluba u postoje}oj literaturi i memoarskoj gra|i postojepodeqena mi{qewa neutemeqena na ~vrstoj argumentaciji. Miroslav Filipovi}pomo}u „posrednih dokaza“ navodi da je „Klub po~eo da radi pred kraj 1929. godine“,a Todor Vujasinovi}, pozivaju}i se na svoje se}awe, kaè da je Klub otpo~eo sa radom1932. godine. – IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodi-la~koj borbi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/69; M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 61.44 Dopis iz Kraqeva, „Glas [umadije“, 23. V 1931, 2.

Materijalno potpomagan od direkcije Fabrike aviona ifrancuskog poslanstva u Beogradu, Klub je, okupiv{i veliki brojkraqeva~kih intelektualaca, razvio ìvu kulturno-prosvetnudelatnost.45 Zahvaquju}i ovoj pomo}i u prostorijama Kluba, sme-{tenim u Domu @enske podruìne, formirana je biblioteka ~ijifond je sa~iwavalo oko 1.000 kwiga doma}e i francuske literatu-re, a iz Francuske su stizali {tampa i razni ~asopisi.46 U Klubusu organizovana razna predavawa, te~ajevi francuskog jezika, ma-tinea, obeleàvani zna~ajniji datumi iz francuske istorije isl.47 Na ovaj na~in kraqeva~ka javnost upoznavana je sa francu-skom literaturom, umetno{}u, naukom, kod we se ja~ala qubavprema saveznicima iz Prvog svetskog rata {to je posredno dovo-dilo do kulturnog i duhovnog zblièwa sa francuskim osobqemFabrike aviona.

Pri Klubu je formiran i xez orkestar koji je svirkom na ma-tineima Dru{tva i drugim kraqeva~kim igrankama popularisaoovu vrstu muzike koja je sticala sve vi{e poklonika.48

Upravu Kluba sa~iwavali su kraqeva~ki intelektualci(profesori, lekari, inèweri, oficiri, studenti), ~inovnici,trgovci, zanatlije i ugostiteqi, a za po~asnog predsednika neko-liko godina biran je direktor Fabrike aviona @ak [evo.49 Pre-

316

_________________________

45 Krajem 1933. godine Klub je imao 160 redovnih ~lanova. – Agilnost Francusko--jugoslovenskog kluba u Kraqevu, „Pravda“, 30. XII 1933, 8.46 îtaonica Kluba bila je otvorena svake ve~eri od 17 ~asova, a izdavawe kwigaza ku}no ~itawe vr{eno je nedeqom. – Francusko-jugoslovenski klub sa narod-nom kwi`nicom i ~itaonicom, „Kraqevski glasnik“, 23. XI 1933, 3.47 Neke od tema ovih predavawa koja su prire|ivali naj~e{}e profesori gimna-zije i lekari Sreske bolnice bile su: „O ìvotu praistorijskog ~oveka“, „O pol-nim bolestima, predohrana i le~ewe“, „O tuberkulozi“, „O urbanizmu i proble-mima Kraqeva“, „O Ivanu Me{trovi}u – od ~oban~eta do umetnika“ itd. – Isto;Nedeqne vesti, „Kraqevski glasnik“, 2. XI 1933, 3.48 U xez orkestru svirali su: Mima Ili} (klavir), Tilda Milovanovi} (prva vi-olina), Mija ûkuli} (druga violina), Rade Buwak (saksofon) i Vojo Aritono-vi} (bubwevi), a povremeno su nastupali Je{ko Simonovi} i Dragan Tomovi} Ti-lovac. – Vremeplov XX veka, „Kraqevski glasnik“, 26. IV 2001, 2.49 Na godi{woj skup{tini Kluba odrànoj 1. oktobra 1933. godine u upravu suizabrani: za po~asnog predsednika @ak [evoa, za predsednika Milan Antono-vi}, profesor, za potpredsednike potpukovnik Pavle Filipovi}, komandantaerodroma, Brana Vasiqevi}, inèwer i Radmila Vladimirovi}, profesoricagimnazije, za sekretare Du{an Risti}, sudski pripravnik i Milan Radovanovi},za blagajnike Radomir Vilotijevi}, student prava i @ivota Stefanovi}, ~inov-nik, za kwi`ni~are Jelisaveta Maxarevi}, suplent i Svetolik Stefanovi}, stu-dent prava, a za ~lanove Upravnog odbora: Steva Kneèvi}, industrijalac, Mi-lan Vidanovi}, potporu~nik, Miodrag Petrovi}, po{tanski ~inovnik i Borivo-je Risti}, potporu~nik. U Nadzorni odbor birani su: Velimir Trifunovi}, di-rektor gimnazije, dr. M. Mladenovi}, lekar, Mihailo Kneèvi}, profesor, D.Milovanovi}, trgovac i Vera ôlovi}, ~inovnik. – Skup{tina Jugoslovensko--francuskog kluba, „Kraqevski glasnik“, 12. X 1933, 3.

ma navodima istaknutog predratnog komuniste Todora Vujasino-vi}a, ~lanstvo Kluba su mawim delom ~inili Francuzi („RadniciFrancuzi od samog po~etka nisu se interesovali za Klub, a ve}eginteresa nisu pokazivali ni slu`benici.“) a „kraqeva~ku ~ar{i-ju, deo mlade buròazije i par soluna{a, Klub je zanimao samo u~asovima parade ili neke sve~anosti“.50

Verovatno da su ovi navodi, ukoliko su objektivni, biliosnovni razlog opadawa klupske aktivnosti po~etkom 1934. godi-ne. Miroslav Filipovi} pak stagnaciju Kluba povezuje sa krizomposlovawa Fabrike aviona,51 ali i sa negativnim uticajem komu-nista.52 Naime, wihovo prisustvo u Klubu nije pro{lo nezapaè-no od strane policijskih vlasti koje su aprila 1935. godine uhap-sile blagajnike Radomira Vilotijevi}a i @ivotu Stefanovi}a, aimovinu Kluba zaplenile.53 Nedugo zatim Uprava „Kraqevskeènske podruìne“ iselila je klupsku biblioteku i uskratila imkori{}ewe prostorija u Domu @enske podruìne.54 Nakon izboranove Uprave na ~elu sa trgovcem Milovanovi}em, ~ija je suprugabila Francuskiwa, rad Kluba je obnovqen, ali se moè re}i da jeto, u odnosu na ranije, bilo „ìvotarewe“.55

317

_________________________

50 IAK, Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i Narodnooslobodila~koj bor-bi, Se}awa Todora Vujasinovi}a, II/69. 51 „Klub je zapao u krizu kada i Fabrika aviona, a uskoro ga je napustila i Fran-cuska ambasada. Kwige i novine koje su do tada besplatno stizale u Kraqevo, pre-stajale su da stiù.“ – M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 63.52 S tim u vezi Filipovi} kaè: „Uprava izabrana 1933. godine, ta~nije deo teuprave, bio je sklon komunisti~kim idejama, a Kraqevo je bilo mali grad u komese sve znalo. On je prestao da bude mesto okupqawa kraqeva~ke elite, a po wego-vim salonima su po~eli da hodaju qudi koji su se stalno sa{aptavali. ^lanoviuprave koji su predstavqali elitu Kraqeva prestali su da dolaze u Klub i is-kqu~ili se iz aktivnosti. Tako je Kraqevo dobilo mesto gde se okupqalo revo-lucionarno jezgro, ali je izgubilo Klub sa svojom osnovnom namenom.” – Isto. 53 Su|ewa u â~ku, „Narodni pokret“, 19. XII 1935, 3.54 NMK, Kwiga zapisnika Uprave „Kraqevske ènske podruìne“, Zapisnik sed-nice od 30. V 1935.55 Jedan od retkih kulturnih doga|aja organizovanih u ovom periodu pod okriqem„Dru{tva prijateqa Francuske“, bila je sve~ana akademija odràna 18. septem-bra 1938. godine u mesnoj Sokolani, o kome je „Politika“ zabeleìla: „Danas jeu Kraqevu sve~ano do~ekan francuski konzul iz Beograda g. Gotren koji je dopu-tovao ovamo da uzme u~e{}e u ime poslanika Francuske Republike g. Brièra nasve~anoj akademiji koju je, u ~ast Francuske, priredio Klub prijateqa Francu-ske. Prilikom do~eka muzika dobrovoqne vatrogaske ~ete intonirala je na{u ifrancusku himnu. Od kasarne protiv-aeroplanskog diviziona, gde je obavqen do-~ek g. Gotrena, krenula je povorka koja se zadràla na pijaci pred spomenikomizginulim Kraqev~anima, na koji je g. Gotren poloìo buket sveèg cve}a. U So-kolani na akademiji odrào je predavawe g. Svetislav Petrovi}, profesor Vi-{e pedago{ke {kole i profesor Univerziteta dr Milan @ujovi}. U podne je zave}i broj zvanica prire|en banket.“ – Akademija u ~ast Francuske u Kraqevu,„Politika“, 19. IX 1938, 5.

Krajem ~etvrte decenije XX veka u kraqeva~kim kulturnimkrugovima pokrenuta je inicijativa za obnovu Kluba, o ~emu je„Narodna samouprava“ pisala: „Do pre 2-3 godine imali smo i miKraqev~ani jedno dru{tvo prijateqa Francuske, gde se je mogla~uti ìva re~, dobiti ~asopisi i novine, dràni su i kursevi.Dru{tvo je imalo svoju biblioteku, zgradu u zakup i name{taj. Na~elu ovog dru{tva nalazili su se na{i najve}i prosvetni radniciu Kraqevu. Iz nepoznatih razloga prestao je rad ovog dru{tva.Uprava ovog dru{tva }uti, niti saziva novu skup{tinu, niti jepak po dru{tvenim pravilima imovinu predala. Potrebno je ob-noviti ovo dru{tvo i dati mu ponova poleta za rad, wegovi pose-tioci bili su ve}inom omladina i sredwo{kolci. Danas mesto daomladina ima prilike da se slu{aju}i raznovrsna predavawa ra-zonodi i u~i, imaju korzo, matinea, ali to je ve} druga tema. I ovo-ga puta kaèmo, sramota je da Kraqevo nema ovog kluba kad ve} ne-ma ni narodnog univerziteta.“56 Ova inicijativa, po svemu sude}i,nije imala zna~ajnijeg odjeka, tako da delatnost Kluba do April-skog rata nije obnovqena.

[to se Francuza ti~e, nakon isteka dràvnog ugovora sapreduze}em „Brege“ marta 1933. godine, oni su postepeno napu{ta-li Kraqevo. Posledwi su oti{li iz grada na Ibru 1937. godine.57

318

_________________________

56 [ta je sa Dru{tvom prijateqa Francuske, „Narodna samouprava“, 28. IV 1939, 3.57 M. Filipovi}, Kraljevski avioni..., 93.

SVAKODNEVICA I NOVOTARIJE

Mu{ka moda u Kraqevu, 20-ih godina XX veka

MODA

Jedan od najboqih pokazateqa modernizacijskih promena na~ijem primeru se ogledao civilizacijski preobraàj pojedinaca iwegova podlo`nost uticajima kolektivnih obrazaca jeste moda.Ona predstavqa specifi~nu socijalnu formu neobi~no otpornu nasve privredne i dru{tvene promene, fenomen koji opstaje ~ak i unajdubqim krizama, lomovima i oskudici. Kako isti~e Pe|a Mar-kovi}, „moda je karakteristi~an primer pro{irenih horizonata“.1

Ono {to je u pogledu mode karakterisalo sva provincijskamesta u Srbiji u periodu izme|u dva svetska rata, a i u ranijim pe-riodima, pa samim tim i Kraqevo, bila je „zagledanost“ u Beogradkao, za tada{we prilike, svojevrsnog generatora i katalizatoramodnih kretawa. Svi noviteti, modni trendovi i detaqi nastaliu nekoj od poznatih evropskih „modnih prestonica“ (Parizu, Be~u,Rimu, Berlinu itd.) pristizali su najpre u Beograd, odakle su semodni valovi razlivali po unutra{wosti zemqe. Evropsku modu uKraqevo su donosili trgovci na povratku sa svojih poslovnih pu-tovawa, |aci i studenti {kolovani u jugoslovenskoj metropoliili u nekom od gradova Zapadne i Sredwe Evrope, putnici na pro-putovawu, ekonomski imigranti, a {irewem {tampe kao mo}nogmedija ona je pristizala i sa stranica modnih revijalnih ~asopi-sa poput beogradskog „@ena i svet“ ili pariskih „Ellite“, „Paris Elé-gant“, „Toute la Mode“, „La confection Parissiene“, „La chaussupe“ i dru-gih koji su se mogli nabaviti kod kolportera, vlasnika „pomod-nih“ radwi ili u kwiàrama.2 Specifi~na uloga u mewawu ovda-{we mode pripadala je ruskim i francuskim doseqenicima.

Posebno podlo`ne modnim uticajima i promenama, koje senisu o~itovale samo u spoqa{wim promenama garderobe i frizu-ra, ve} su ostavqale dalekose`nije uticaje na svest i dovodile domewawa moralnih normi i formi pona{awa lagano razaraju}itradicionalnu srpsku patrijarhalnu porodicu, bile su ène. Upr-

321

_________________________

1 P. J. Markovi}, Beograd i Evropa 1918–1941..., 66.

kos otporu tradicionalista, moda je, naro~ito u periodima eko-nomskog boqitka sredinom dvadesetih i tridesetih godina pro-{log veka, zauzimala sve ~vr{}e pozicije mewaju}i sistem op-{teprihva}enih dru{tvenih vrednosti. Zasigurno da su modnitrendovi bili „krivci“ za liberalizaciju formi ènskog pona-{awa, o ~emu je, pomalo za~u|en ovakvom pojavom u jednom provin-cijskom gradu, novinar „Pravde“ zabeleìo: „Kada je ve} re~ okraqeva~kim devojkama, treba ista}i jednu vrlo interesantnu isimptomati~nu pojavu. Naime, one bez ikakvog ustru~avawa, savr-{eno prirodno, u mawim grupama ili potpuno same, dolaze na ma-tinea, zabave ili sedaju za sto pred hotelom ili {etaju korzoom,idu u bioskop ili dolaze na plaù. Bez roditeqa ili kavaqera,{to nije slu~aj kod ostalih na{ih palanki. Ovde nije obi~aj da sedevojke skupe jo{ kod ku}e pa da tako zajedno iza|u na korzo. Ne,ve} izlaze pojedina~no i nalaze se na korzou, matineu ili uve~epred hotelom. I to dolaze na korzo tek posle 8 ~asova uve~e, obi~-no posle ve~era, po{to se obuku u ve~erwe toaleta. Posle kratke{etwe sedaju pred hotelom i obi~no uz pivo slu{aju muziku. A oko10 ~asova po~iwe dansing i igra se do duboko u no}. Sutra dan, prepodne, posluju po ku}i, a ~itavo popodne provode na plaì.“3

@enska moda u Kraqevu 20-ih godina XX veka

Najboqi indikator modnih kretawa, pored raznih zabava, ma-tinea, soarea, igranki i plaà, bio je korzo u glavnoj ulici, na ko-

322

_________________________

2 Oglas, „Kraqevski glasnik“, 23. X 1933, 4; P. J. Markovi}, Beograd i Evropa1918–1941..., 66.3 Same, bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udove idu u bioskop, na igrawei na plaù, „Pravda“, 16. VII 1935, 4.

me su se u ve~erwim satima mogle videti devojke, ène, mladi}i istariji mu{karci odeveni u skladu sa raznim modnim obrascima.Osim toga {to su ode}a, obu}a, frizura i drugi estetski detaqi po-kazivali dru{tveni standard i status na socijalnoj lestvici, onisu bili i svojevrsna obele`ja jedne vremenske epohe. U godinama ne-posredno nakon Prvog svetskog rata Kraqevo je zapqusnuo val u tovreme dominantne {imi-mode: pantalone uskih nogavica, dobro na-fatirana {iroka ramena na sakoima i kaputima, uske ènske suk-we i haqine „jedva ne{to malo preko kolena, tako da su se mogle do-bro zapaziti i lepe noge i oblici ènskih tela“ i kultne „{imi-ke“ – {iqate cipele za ène i mu{karce. Na glavama mu{karacazapaàli su se {e{iri {irokog oboda, ponekad i velurski, a kodèna filcani i ko`ni zvonasti {e{iri sa podvrnutim obodom, du-boko nabijeni na ~elo, tzv. {apo-klo{, koji su svojim oblikom pod-se}ali na kalpak sredwovekovnog viteza.4 Na prelomu tre}e i ~e-tvrte decenije pro{log veka pristigla je tzv. ~arlston moda izAmerike koju su odlikovale {iroke nogavice na pantalonama, samanètnama, ravna ramena na kaputima i sakoima, primetno kra}esukwe i haqine „sa pojasom na bau{“ i ponekad sa fronclama, znat-no komotnije od onih karakteristi~nih za {imi-modu.

Stvar prestià predstavqalo je no{ewe {e{ira poznatihsvetskih marki: italijanskih „Borsalino“ i „Panica“, be~kog „Ha-biga“, londonskih „Lok i kompanija“ i „Trus i kompanija“, a neiz-be`ni modni detaq u jesewim i ki{nim danima bili su ki{obra-ni i svileni mu{ki mantili proizvo|a~a „Braberi“, „Aligator“ili „Akvaskutum“. Sve ovo bilo je mogu}e nabaviti u poznatim lo-kalnim „mode- -salonima“ i „manufakturno-pomodnim“ trgovina-ma, a oni imu}niji su za obla~ewe po posledwoj modi potezali ~aki do Beograda. Raznovrsno{}u ponude isticali su se „mode-salon“„Marica“ („veliki izbor najmodernijih {e{ira“) i trgovine „Kodmladi}a“ („ogromno prispelo stovari{te modne robe po dana-{wim modnim i slatkim ukusima i najboqim kvalitetima“), Voji-slava D. \or|evi}a, Radomira Jovanovi}a Bukare, Milovana Jova-novi}a („veliki izbor modne ènske i mu{ke trikotaè i krava-ta“) i „Bra}e Jakovqevi}a“ („raspolaè najve}im izborom gotovihènskih kaputa“), a oni koji bi se odlu~ili da svoje odelo sa{ijukod nekog od ovda{wih kroja~a, navra}ali bi u radwu „Bra}e Ste-fanovi}“, koja je nudila veliki izbor {tofova poznate para}in-ske industrije „Teokarevi}“. Oni sa „pli}im“ xepom i druga~ijimmodnim sklonostima opredeqivali su se za nabavku znatno jefti-nije mu{ke ode}e vara`dinske konfekcije „Tivar“ – plava karira-na odela i zeleni zimski kaputi od „lodna“, tzv. hubertusi, sport-skog kroja koji su bili nepromo~ivi i otporni na jake vetrove.

323

_________________________

4 Dimitrije M. Kneèv, Beograd na{e mladosti 1918–1941, Beograd, 2001, 196.

Moderna obu}a kupovana je u radwama: „Bata“, kod Svetomi-ra Tomovi}a („Boston“ cipele) i Boè Stefanovi}a („pored pr-voklasne izrade cipela sviju vrsta i fazona, moète dobiti i pr-voklasne papu~e ko`ne i {tikovane, ènske i mu{ke“).5

U skladu sa modom koja je evoluirala, vodilo se ra~una i o iz-gledu frizure. Parna, „marsel“ i elektroondulacija postajale susastavni deo navika kraqeva~kih dama koje su uz to pa`wu prida-vale i kozmeti~kim preparatima – puderima, kremama, parfemima,a naj~e{}e kori{teni bili su kremovi za negu lica: „Ponds“, „Ni-vea“, „Elida“, „Tokalon“ i „Dr Filipon krem“, koji je izra|ivan uvr{a~koj apoteci „Kihler“.6 One koje su vi{e teìle ekstravagan-ciji, pri tom lak{e odbacuju}i tradicionalne stege i predrasude,bojile su kosu, naj~e{}e turskom „kanom“, za koju se verovalo i daje dobra za ja~awe wenog korena, dok su mu{karci za oblikovawefrizure upotrebqavali brilijantin ili „{e}ernu vodicu“.7

Ono {to je u pogledu modnih trendova Beograd predstavqaoza Kraqevo, to je ono bilo za seosko podru~je @i~kog sreza. Poduticajem „varo{ke mode“ tradicionalni na~ini odevawa laganosu i{~ezavali iz seoskih sredina, o ~emu je dopisnik „Politike“iz Kraqeva, Miodrag Kali~anin, po~etkom 1941. godine, sa pri-metnom dozom kritizerstva, pisao: „Posle rata ìvot po selimaoko Kraqeva po~eo je iz osnova da se mewa. Mnogi lepi obi~ajinapu{teni su i na wihovo mesto do{le su nove navike. (...) Uticajvaro{kog ìvota jo{ koliko se mnogo ose}a po selima, naro~itoonim koja su na domaku tih varo{i i time izloèna ve}em utica-ju. Na{ seqak voli da podraàva varo{ki ìvot i u tom kopira-wu on ide do sme{noga. Kao po nekom pravilu iz varo{i se preno-si u selo sve ono {to je negativno i {to nimalo ne odgovara duhusela i seqaka, a to sve ujedno ekonomski iscrpquje jo{ vi{e iona-ko iscrpqenog poqoprivrednika. (...) Seoska èna u mnogim stva-rima ne izostaje od èna u varo{i. @eqa za modom ponela je iènski seoski svet, koji smatra da sve ono {to je moderno u istovreme zna~i i lepo. Narodna no{wa gotovo sasvim je napu{tena.Lakovana cipela i svilena ode}a davno su stekli pravo gra|anstvapo selima. Razna kozmeti~ka sredstva isto tako.“8

324

_________________________

5 Oglas, „Kraqevski glasnik“, 21. IX 1933, 4; Oglas, „Kraqevski glasnik“, 19. X1933, 4; Oglas, „Kraqevski glasnik“, 23. X 1933, 4. 6 „PA@NJA! âst mi je izvestiti po{tovane Dame da u mom frizerskom Salonu mogu dobitiprvoklasnu Parnu trajnu ondulaciju, kao vodenu marsel ondulaciju i manikir. Trajnu ondulacijuradim li~no i za svaku frizuru garantujem. Cene su umerene.“ – ogla{avao je svoje usluge u„Kraqevskom glasniku“ frizer Nikola Prodanovi}. – Navedeno prema: DobrivojeObradovi} Kondis, „Gazda laje, roba govori“, „Ibarske novosti“, 21. IV 1983, 8.7 D. M. Kneèv, Beograd na{e mladosti…, 197.8 Kafanski ìvot, kocka i moda uzimaju sve vi{e maha na na{em selu,„Politika“, 1. II 1941, 12.

Osim u izmenama obla~ewa i li~nog izgleda, novi modnitrendovi izraàvali su se i kroz nove igre, obi~aje i dru{tvenerituale. Igre karakteristi~ne za kruto i dostojanstveno tradici-onalno dru{tvo, kakva su bila kola „kokowe{“, „~a~anka“, „kra-qev~anka“, „vrawanka“, „travni~ko“, „zanatlijsko“, „doktorsko“,„trgova~ko“ i „zvonce“, sve vi{e su ustupale prostor modernim la-tinoameri~kim plesovima i okretnim igrama, od kojih su najvi{eigrani: slofks, tango, polka, mazurka, kadril, engli{-vals, rumba,paleglaj, a naro~itu popularnost me|u Kraqev~anima mla|e ì-votne dobi imao je, zbog ritma i ìvih pokreta, ma|arski ~arda{.O tome koliko su ove moderne igre, koje predstavqaju svojevrsnu de-monstraciju slobode opho|ewa i pokreta, imale poklonika u Kra-qevu, govori i podatak da je jo{ 1919. godine Pero Stoji}, koji jeigra~ki zanat „ispekao“ u Nirnbergu, stekav{i diplomu „tanc-maj-stora“, otvorio prvu {kolu igrawa u kafani „Jelenac“.9

PLA@E

U danima letwih èga omiqeno mesto okupqawa Kraqev~a-na bila je reka Ibar. Iako je u blizini proticala i Zapadna Mo-rava, ona nije toliko privla~ila wihovu pa`wu. „êsto mutna,tiha, topla i podmukla sa svojim brojnim virovima. Jedino su jevoleli ribolovci“, pisao je kraqeva~ki hroni~ar DobrivojeObradovi} Kondis.10 S druge strane, vode Ibra bile su bistre,zelenkastoplave boje, „sa brzacima u pojedinim delovima iti{acima“, dubine od dva do tri metra.11 Pu{tawem u saobra}ajpruge Kragujevac–Kraqevo 1929. godine, na kraqeva~ke plaè hr-lili su u velikom broju i Kragujev~ani.12 Sezona kupawaotpo~iwala je o \ur|evdanu i trajala do sredine oktobra, mada jekod starijih Kraqev~ana postojalo uverewe da sa ovim uìtkomtreba prestati nakon Preobraèwa, kada se, kako tradicija kaè,„preobraàvaju voda i gora“.

Na Ibru je postojalo nekoliko plaà. U gorwem delu grada,kod Stare ~ar{ije, nalazio se opasni duboki vir, tzv. kolovrat,koji je predstavqao pravi izazov za pliva~e. Re~ni talasi ovde suudarali u visoku stenovitu obalu i, pod pravim uglom, naglo skre-tali u drugom pravcu. Nizvodno od wega Ibar je ulazio u „kazan“,gde se voda umirivala i lagano nastavqala svoj put ka pli}aku kod

325

_________________________

9 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Tanc-majstor i prvi biciklista, „Ibarske novo-sti“, 21. VII 1983, 8.10 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim plaàma, „Ibarske novosti“,4. VIII 1983, 8.11 Isto.12 Dopis iz Kraqeva, „Glas [umadije“, 23. V 1931, 2.

„Mirine ~esme“, gde se nalazilo omiqeno kupali{te ìteqakvarta kod kafane „@eneva“.

Najopasniji deo toka Ibra kroz Kraqevo nalazio se u rejo-nu „\avoqih plo~a“, izme|u „Mirine ~esme“ i elektrocentrale.Zastra{uju}i naziv ovog dela reke, u ~ijem koritu je bilo mnogostena i podvodnih plo~a, opomiwao je one koji ve{tinu plivawanisu najboqe savladali da ga zaobilaze. Kraqevo je imalo i„vojni~ku“ i „rusku“ plaù. Na prvu, koja je bila poznata i kao„oficirska“, a nalazila se izme|u drvenog mosta preko koga jeprelazila „Go~ka èleznica“ i gvozdenog drumskog mosta, dolazi-li su na kupawe vojnici i oficiri. Kako su se neki od vojnika, ne-maju}i kupa}e ga}e, kupali nagi, ova plaà je imala i atribut nu-disti~ke. Tridesetak metara nizvodno od drvenog mosta, izme|udva kraka reke, nalazilo se malo ostrvo, oivi~eno vrbama i topo-lama, ~ije lepe i peskovite plaè su bile „rezervisane“ za gimna-zijalce.13 „Ruska“ plaà, sme{tena izme|u „vojni~ke“ plaè igradske klanice, bila je steci{te ruskih emigranata. Ne{to ni-è od we, na u{}u reke Ribnice u Ibar, bila je plaà na kojoj suse okupqali stanovnici naseqa Ribnice i aerokolonije.

Glavna gradska plaà nalazila se ispod ba{te kod elektro-centrale. [qunkovita obala i plitka voda bili su idealni za po-rodice sa decom i slabije pliva~e, pa su na woj bile najve}e gu`ve.Tu su postojale i kabine za presvla~ewe i dva improvizovana bi-fea (kod „teta @ivke“ i Uro{a Miti}a Micka), u kojima se, popristupa~nim cenama, moglo osveìti hladnom kabezom, sladole-dom, {qivovicom, pivom i salatama od paradajza i krastavaca.14

Najja~i „udar“ na ovu plaù bio je nedeqom, kada bi gradske ulicei kafane skoro opustele, a ~itave porodice se sjatile na Ibar no-se}i u korpama i zembiqima {erpe sa ru~kom. Dok bi se deca pr-skala, jurila ili plivala po pli}aku, a ène {trikale ili pre-pri~avale varo{ke novotarije, „glave porodica“ su u hladoviniigrale karte ili {ah, ~itale novine ili bezbri`no dremale.

Navala kupa~a stvarala je probleme sa odràvawem higijeneplaè, o ~emu je reporter „Pravde“ napisao: „Ibarska plaà je ve-lika, ali stra{no zapu{tena. Op{tinska uprava do danas nijepreduzela apsolutno ni{ta da se onaj deo re~nog korita koji nijepod vodom o~isti od ne~isto}e i |ubreta. \ubre se na suncu ispa-rava i {iri strahovit smrad.“15

Kupali{ta na Ibru bila su svojevrsni poligoni za dokaziva-we spretnosti i odva`nosti. San svakog mladi}a bio je da pobedi u

326

_________________________

13 Dr Dragoqub Popovi}, „Na{i nastavnici“, Gimnazija u Kraqevu 1909–1999,Kraqevo, 2000, 318.14 Isto.15 Same, bez roditeqa i bez kavaqera kraqeva~ke udava~e idu u bioskop, naigrawe i na plaù, „Pravda“, 16. VII 1935, 4.

brzom plivawu, plivawu uz maticu, rowewu i skokovima sa drumskogmosta, koji su, lepotom i raznovrsno{}u stilova, predstavqaliatrakciju poput onih u Mostaru ili Uìcu. Ipak, titula „naj“ pli-va~a pripadala je onom koji bi uspevao da na Bogojavqewe u ledenimtalasima Ibra prvi dopliva do drvenog krsta ba~enog s mosta.16

Detaq sa jedne od kraqeva~kih plaà, 1937.

Ibarske plaè predstavqale su, u neku ruku, i modne pistena kojima su se mogle videti razne kreacije kupa}ih kostima, alii koje su, upravo zbog nagla{enog liberalizma u odevawu, davalepovoda za brojne polemike. Naime, ène su obi~no za kupaweobla~ile „duga~ke kombinizone sa bretelama“, devojke su imalejednodelne kupa}e kostime „sa obaveznom sukwicom do iznad kole-na“, a mu{karci su dolazili na plaù u „crnim ga}ama poput fud-balskih“, koje su bile „pripijene uz butinu“, ili u dugim belimga}ama koje su povijali u visini kolena.17 „Slobodnije“ obla~ewe

327

_________________________

16 U godinama pred Drugi svetski rat pobednik u ovom poduhvatu naj~e{}e je bioBoò Vukomanovi} Cuger. – Dobrivoje Obradovi} Kondis, „Bela nedeqa“ – pro-le}ni karneval, „Ibarske novosti“, 17. III 1983, 8; M. Simi}, Kraqevo 1941…, 29.17 Dobrivoje Obradovi} Kondis, Leto na ibarskim plaàma, „Ibarske novosti“,4. VIII 1983, 8.

i letwe vreline izgleda su inicirali i „slobodnije“ pona{awe iodnos me|u polovima {to je sve ~e{}e, iska~u}i iz okvira tradi-cionalnog kolektivnog duha, izazivalo burne reakcije „~uvarajavnog morala“. Posledica toga bila je odluka op{tinske uprave spo~etka jula 1938. godine kojom je zabraweno kupawe mu{karaca ièna na istim plaàma. „Postalo je prosto nepristupa~no do}ina plaù sa decom, naro~ito ènskom, koja su prinu|ena da gleda-ju one nemoralne postupke pojedinih mu{karaca i èna. Ko ho}eda sebi stvara takva uìvawa, neka to potraì na drugoj strani, ane pred svetom koji je prinu|en da okre}e glavu na drugu stranu odgadosti koju sebi dozvoqava ovaj demimondski svet. Ne treba do-zvoliti da i ova op{tinska naredba ostane mrtvo slovo na harti-ji, kao {to je to slu~aj sa mnogo ranije izdatim!“ – pisao je rezig-nirani lokalni novinar.18

Iako je ve}ina Kraqev~ana, druguju}i jo{ od malih nogu sarekom, dobro „ispekla“ pliva~ku ve{tinu, ipak weni brzaci bilisu ponekad kobni za, uglavnom, decu ili nekog „sa strane“ koji ni-je poznavao wenu narav, poput supruge Milana Radosavqevi}a,predsednika Okru`nog suda, koja se utopila 4. avgusta 1938. godi-ne.19 Stoga su op{tinske vlasti upozoravale na oprez prilikomovih letwih uìtaka, apeluju}i posebno na roditeqe: „Zapaènoje da se u ovim danima velike dnevne toplote pojavquju na Ibru po-red odraslih i jedan veliki broj dece koji na kupawe dolaze bezroditeqa i bez nadzora starijih uop{te. Nisu retki slu~ajevi dase poneko od wih po~ne daviti u vodi i da ga spasu odrasli kupa~ikoji znaju plivati. To }e se svakako ponoviti jo{ koji put jer jeIbar brz i veliki ne samo za maloletne nego i za odrasle koji neznaju plivati. Zbog toga bi trebalo izdati strogu naredbu rodite-qima ili starateqima ove dece da o wima povedu ra~una ili da imse zabrani kupawe u reci.“20

VATROGASNO DRU[TVO

Doga|aj koji je u prepodnevnim satima 24. jula 1931. godine pre-kinuo ustaqeni ritam ìvota u gradu, izazvav{i veliko uzbu|ewe ipometwu, doprineo je, iako to zvu~i pomalo paradoksalno, jo{ jed-nom modernizacijskom pomaku koji je Kraqevo postiglo tokom peri-oda izme|u dva svetska rata. Radi se, naime, o velikom poàru kojije umalo prerastao u katastrofu sa nesagledivim posledicama: „Ne-{to pre 10 ~asova pre podne 24. 7. prime}en je poàr na trome|i sto-

328

_________________________

18 Jedna pametna odluka, „Narodna samouprava“, 8 . VII 1938, 2.19 U Ibru se udavila supruga predsednika suda u Kraqevu, „Narodna samouprava“,12. VIII 1938, 3.20 Opasnost za decu pri kupawu, „Narodna samouprava“, 1. VII 1938, 3.

vari{ta gra|e Steve Kneèvi}a, industrijalca, stovari{ta i peca-re rakije Boà Markovi}a i ku}e sa magacinom benzina BudimiraIli}a, trgovca. Mesto gde je poàr izbio nalazi se gotovo u centruvaro{i, udaqeno od glavne pijace nepunih 100 m. Op{tinski stra-àr, kao i svet koji je primetio poàr, alarmirali su varo{, te seubrzo na tom mestu okupila nepregledna masa sveta koja je svesrdnoradila da se poàr lokalizuje. (...) Napor oko ga{ewa ostao je dugobez uspeha jer je poàr zahvatio sve ve}e razmere, a nije se imalo ni-kakvih sprava za ga{ewe jer kraqevska op{tina s tim ne raspolaè,kao {to nema ni poàrne ~ete. Jedna najobi~nija pumpa koja se na-{la na mestu poàra bila je nedovoqna i za ga{ewe mnogo mawe va-tre. (...) Narod je kofama bacao vodu, {to nije mnogo pomagalao. Dabi se imalo dovoqno vode pozvano je i nekoliko kamiona koji su pre-nosili vodu sa Ibra, a u me|uvremenu je u pomo} pozvana i poàrna~eta iz Kragujevca koja je stigla za nepun sat od poziva. (...) Poslenapornog rada koji je trajao nekoliko ~asova uspelo je da se poàrdonekle lokalizuje, ali tek kada je stigla kragujeva~ka poàrna ~e-ta, poàr je u~iwen potpuno bezopasnim. [teta, kako se bar u prvovreme dalo oceniti, prema{a sumu od pola miliona dinara. Blago-dare}i po`rtvovawu vojske i àndarmerijskom vodu, varo{ je po-{te|ena teè nesre}e, jer da je vatra zahvatila magacin sa benzinomi rakijom, ceo jedan kraj bio bi neminovno uni{ten.“21

Ovo i sli~na pre|a{wa opomiwuju}a iskustva, predstavqa-li su presudne faktore koji su uticali na to da Kraqevo, prvi putu svojoj istoriji, dobije organizovanu protivpoàrnu za{titu.Uprkos sazreloj svesti o neophodnosti uspostavqawa organizova-ne forme za{tite od vatrene stihije, sa tim se otezalo sve do 1. ja-nuara 1933. godine, a razloge za to, izme|u ostalog, prevashodnotreba traìti u nedostatku finansijskih i materijalnih sredsta-va. Kraqeva~ko „Dobrovoqno poàrno dru{tvo“ svoju delatnostzapo~elo je kao „kulturno-za{titno dru{tvo u ciqu za{tite odpoàra“.22 Dono{ewem „Zakona o organizaciji vatrogastva“, 12.juna 1933. godine, ono je i formalno postalo sastavni deo „Vatro-gasnog saveza Kraqevine Jugoslavije“, koji je, „u ciqu za{titeimovine i ìvota gra|ana od poàra, kao i za ukazivawe pomo}ina slu~aj elementarnih i drugih opasnosti“, objediwavao delat-nost svih vatrogasnih subjekata u zemqi.23 Osim lokalne, pragma-

329

_________________________

21 Veliki poàr u Kraqevu, „Politika“, 25. VII 1931, 4.22 AVII, Popisnik 17, K-557/2-1 (VII), Spisak novostvorenih udruèwa na teri-toriji [umadiske diviziske oblasti, 11. II 1935; Dobrotvorno poàrno dru{tvou Kraqevu, „Kraqevski glasnik“, 3. XI 1933, 2.23 Zakon je predvi|ao da organizaciju vatrogastva sa~iwavaju: vatrogasne ~ete,vatrogasne ùpe, vatrogasne zajednice i vatrogasni savez. – „Slu`bene novineKraqevine Jugoslavije“, 26. VII 1933, 1.

ti~ne uloge, vatrogastvu je, sa stanovi{ta tada{we dràvne ide-ologije – integralnog jugoslovenstva – data uloga sociolo{kogfaktora koji bi svojim vaspitnim metodama doprinosio kona~nomujediwewu naroda, jer „ono izgra|uje jednu vi{u svest, jedan vi{ismisao za kolektivno istupawe, za kolektivnu odbranu i u sebinosi jednu misao kooperacije op{te solidarnosti“.24

Zakonska regulativa propisivala je ~etiri vrste vatroga-snih ~eta: dobrovoqne, industrijske i zavodske, zvani~ne (profe-sionalne) i obavezne. U skladu sa ovim, kraqeva~ko Dru{tvo pre-formirano je u „Dobrovoqnu vatrogasnu ~etu“, koja je bila javniorgan „na koji op{tinska uprava prenosi jedan deo svoje vlasti, ko-ja se odnosi na bezbednost od poàra u smislu zakonskih poàrno--policijskih odredaba i naredaba“.25 Kriterijum koji je moralaprethodno da ispuni bio je da u svom sastavu ima najmawe 15 vatro-gasaca starijih od 18 godina, bez obzira na pol, razvrstanih u ~eti-ri kategorije: izvr{uju}e ~lanove, nara{taj, pomaù}e i po~asne~lanove. Wenim aktivnostima upravqali su Skup{tina, Upravniodbor, Zapovedni{tvo i Nadzorni odbor.26 Broj izvr{uju}eg ~lan-stva je varirao, a krajem marta 1938. godine bilo ih je 16.27

„Dobrovoqna vatrogasna ~eta“ odlikovala se agilno{}usvojih ~lanova, tako da je „za nepune ~etiri godine od kada je osno-vana (...) uspela da se svojim radom stavi na ~elo svih dobrovoqnihpoàrnih dru{tava u Moravskoj banovini“.28 Finansijska sred-

330

_________________________

24 Dr N. @uti}, Kraji{ki sokoli – Sokoli Srpske Krajine..., 55.25 Zadaci vatrogasne ~ete bili su: „da sistematskim i stru~nim delovawem {ti-ti i brani imetak i ìvot gra|ana od poàra, poplava, zemqotresa i drugih ele-mentarnih nepogoda, te da organizuje za{titu svoga podru~ja u ratnom stawu zaslu~aj napada iz vazduha, od poàra i zagu{qivih plinova (gasova); da deluje nanacionalnom, kulturnom i prosvetnom podizawu, kako svojih ~lanova, tako iostalog stanovni{tva svoga podru~ja; da {aqe dva predstavnika na skup{tinuvatrogasne ùpe, od kojih je jedan zapovednik, odnosno wegov zamenik“. – Isto.26 Na vanrednoj skup{tini odrànoj 12. novembra 1933. godine u Upravni odborovda{we „Dobrovoqne vatrogasne ~ete“ izabrani su: za predsednika dr MihailoMladenovi}, lekar, za tajnika Milorad Smiqani}, ~inovnik, za blagajnika Dra-goqub Antonovi}, bankarski slu`benik, za zapovednika Aleksandar Gligorije-vi}, komandir Gradske straè, za wegovog zamenika Sava Mati}, potkiva~, za vo-|e odeqewa Milan Petrovi}, glumac i Aleksandar Petrovi}, ~inovnik, za ruko-vaoca Voja Risti}, kolar. U Nadzorni odbor izabrani su: Du{an Krsti}, bankar-ski slu`benik, Miodrag Milo{evi}, {tampar, Rajko Seni~i}, stolar, Drago-slav Martinovi}, kafexija i Du{an Aritonovi}, trgovac. Potpukovnik PavleFilipovi}, kapetan I klase Romoald Manola, na~elnik sreza @i~kog DobrosavBrajovi} i predsednik op{tine Milan Jovi~i} uzeli su u~e{}a u aktivnostimaête kao „predstavnici pojedinih vlasti“. – Skup{tina vatrogasne ~ete u Kra-qevu, „Kraqevski glasnik“, 17. XI 1933, 3.27 AJ, 71, 46, Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Va-trogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, 4. IV 1938.28 Aktivni rad dobrovoqne poàrne ~ete u Kraqevu, „Politika“, 13. V 1937, 10.

stva za wen rad obezbe|ivana su u okviru op{tinskog buxeta iz ko-ga je, u tu svrhu, izdvajana mese~na subvencija od 1.000 dinara. Pr-vo sedi{te ove ~ete bilo je u prostorijama onda{we Elektri~necentrale, a potom je preseqeno u „du}anski lokal na pijaci“, zakoji je pla}ana mese~na zakupnina od 350 dinara mese~no, a koji„sluì jo{ i za spremu li~ne opreme svih ~lanova kao i za stalnodeùrstvo koje ~lanovi ~ete naizmeni~no odràvaju dobrovoqnodan i no} po trojica“. Oprema (lestve, odelo za vatrogasce i dru-gi pribor) bila je, u nepostojawu odgovaraju}eg spremi{ta, sme-{tena u nekoliko obli`wih {upa.29 Osnovne pote{ko}e u funk-cionisawu ~ete poticale su od niskog nivoa materijalno-tehni~-ke opremqenosti. Za intervencije na mestima poàra upotrebqa-van je kamion cisterna marke „ford“, koga je op{tinska uprava na-bavila za prawe gradskih ulica („ovaj auto je toliko izrabqen, dase ne moè upotrebiti za davawe vode sa potrebnim pritiskom, pamoè da posluì tek samo za dovoz vode na zgari{te, koja se dru-gom pumpom baca na poàr“) i ru~na pumpa postavqena na plat-formu jednog starog automobila, kojim se ujedno prevozilo i qud-stvo. Mawkalo je i creva visokog pritiska („tla~nih cevi imajusvega 55 metara“), a u nedostatku sirene za alarmirawe u slu~ajupoàra stanovni{tvo je upozoravano zvowavom crkvenih zvona.Inspektori „Vatrogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije“ koji susredinom marta 1938. godine, u sklopu obilaska vatrogasnih ~etaMoravske banovine, sem Kraqeva obi{li jo{ i Para}in, Zaje~ar,Ni{ i Kru{evac, o radu kraqeva~kih vatrogasaca zapisali su:„Pri dolasku u Kraqevo do~ekani smo na èlezni~koj stanici odcele ête koja se propisno postrojila na peronu. Nakon pozdravasa predsednikom i prijema raporta, uputili smo se u varo{. To jebio prvi slu~aj na ovome putovawu gde smo tako zvani~no do~eka-ni. (...) Posle obavqenog pregleda odredili smo probnu ve`bu vanvaro{i na jednom oko tri kilometra udaqenom biv{em paromli-nu, koji je pre nekoliko godina izgoreo. Kod ove ve`be pokazalose da je qudstvo dobro, sprave slabe, a sistem rada nestru~an jernemaju nikakvih stru~nih kwiga i pravila za ve`bovnik.“30

331

_________________________

29 AJ, 71, 46, Izve{taj vrhovnog inspektora vatrogasne slu`be Stare{instvu Va-trogasnog saveza Kraqevine Jugoslavije, 4. IV 1938.30 U svom izve{taju inspektori su nagla{avali nerazvijenost vatrogasne slu`bena podru~ju Moravske banovine i nu`nost wenog podizawa na vi{i nivo: „Slu-`ba odbrane teritorije Moravske banovine od poàra je jo{ uvek na vrlo ni-skom stepenu. Utvrdili smo, da je na podru~ju ove banovine Zakon o organizaci-ji vatrogastva sa svima do sada izdatim propisima, uputstvima i bezbrijnim ras-pisima, mawe vi{e nepoznat. Sama svest o potrebi postojawa ove organizacije unarodu nije razvijena iz razloga {to mawka potrebna propaganda i potstrek odstrane mesnih vlasti. (...) U svima mestima koje smo obi{li, odràli smo po-trebne sastanke i konferencije sa predstavnicima mesnih civilnih i vojnih

Kraqeva~ki vatrogasci, 1940.

Biti pripadnik vatrogasne ~ete predstavqalo je obavezu, alii ~ast za svakog pojedinca.31 U sredini u kojoj je uniforma bila ce-wena kao simbol tradicionalnih vrednosti, to ga je svrstavalo, uneku ruku, u redove elite ~iji uticaj na dru{tvene tokove je imaosvoju „specifi~nu teìnu“. Poluvojno ustrojstvo i disciplina, pa-radni stroj, zvuci vatrogasnog muzi~kog bleh-orkestra i samopo`r-tvovawe za op{te dobro, ostavqali su na gra|anstvo jak utisak, pasu vatrogasci stoga uìvali nagla{eno po{tovawe javnosti.

332

________________________________________________________________________________________________________________

vlasti, industrije i gra|ana, i tom prilikom predo~ili svima opasnosti koje imprete u svakodnevnom ìvotu, a naro~ito za slu~aj rata. Svugde smo dobili uti-sak da smo ih ispeli ubediti u tome, pa ako budu dràli data nam obe}awa, moèse o~ekivati da }e u svima tim mestima vatrogastvo krenuti na boqe.“ – Isto.31 Prilikom stupawa u organizaciju vatrogasaca svaki ~lan je morao prethodnopoloìti zakletvu koja je glasila: „Ja (ime i prezime) kao ~lan dobrovoqne va-trogasne ~ete zakliwem se jedinim Bogom da }u vladaju}em kraqu i otaxbini ve-ran biti, narodno i dràvno jedinstvo ~uvati, svoju du`nost po ustavu, zemaq-skim zakonima i vatrogasnim propisima savesno vr{iti, zapovedi svojih predpo-stavqenih sluìti, a ~ast i ugled vatrogastva u svemu {tititi i u svom radu kaovatrogasac starati se za op{te dobro tako mi Bog pomogao.“ – Katalog izlo`be„Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo Kraqevo 1933–2003“, Kraqevo, 2003, bez nu-merisane stranice.

KRIMINAL I „CRNA HRONIKA“

Ubrzani privredni i urbani razvoj Kraqeva u periodu izme-|u dva svetska rata, veliki i relativno brz priliv imigranata sarazli~itim vrednosnim sistemima, porast razli~itosti stanov-ni{tva, slabqewe tradicionalnih dru{tvenih institucija i dru-{tvene kontrole, umnogome izmeweni uslovi materijalnog ìvo-ta qudi i nemogu}nost zadovoqewa novoprobu|enih potreba, uti-cali su i na razvoj onoga {to savremena nauke o sociologiji gra-da naziva „urbani socijalni kriminal i patologija“.32

U kriminalnom miqeu najzastupqeniji oblik bile su kra|e,provalne pqa~ke i sitna xeparewa. Na meti xeparo{a naj~e{}esu se nalazili seqaci na pijaci, ~iji s mukom ste~eni novac je,tridesetih godina XX veka, u nizu slu~ajeva zavr{avao me|u pr-stima poznatih kraqeva~kih xeparo{a [uge i Ciga.33 êste su bi-le i tzv. sitne kra|e. Tako je aprila 1920. godine Q. Dimitrijevi}ukrala jedan mali bakra~ Stane Andri}, a N. Ne{ovi} je polovi-nom oktobra 1923. godine prisvojila koko{ku Ilije Matovi}a. B.Petrovi}a iz Adrana policijska patrola je, u no}i izme|u 2. i 3.aprila 1920. godine, uhvatila na delu dok je, kroz razbijen prozortrgovine @ivojina Eri}a, krao klince za potkov stoke.34 Da sekradqivci nisu previ{e obazirali na to ko je potencijalna `r-tva, svedo~i i kra|a izvr{ena pod okriqem mraka 4. decembra1920. godine, kada su iz dvori{ta Milorada Milosavqevi}a, pred-sednika Prvostepenog suda, odneli dve ko{nice „sa p~elama i me-dom“, ili provala S. Todorovi}a iz Pek~anice u magacin Vojnestanice iz koga je „pokrao razne dràvne stvari“.35

Razbojni~ke drskosti nije bila po{te|ena ni crkva SvetogMihovila, o ~emu je „Narodna samouprava“ pisala: „Nepoznatikradqivac sa~ekao je dok je svet pospao, pa je preko plota usko~iou zadwi deo dvori{ta zaklowen od ulice. Potom je razbio prozorsa isto~ne strane i kroz isti se uvukao u crkvu. Po{to je izobijaofijoke na ormanu u sporednom odeqewu u{ao je u crkvu i obio ol-tar sv. Mihaila. Iz oltara je kradqivac uzeo zlatne stvari, pa je

333

_________________________

32 O kriminalu u gradu i nekim pojavama „urbane patologije“ vidi vi{e: LjubinkoPu{i}, Grad, dru{tvo, prostor: sociologija grada, Beograd, 1997.33 Mihailo Simi}, Kraqevo 1941 – svedo~ewa i se}awa..., 10.34 AJ, 14, 184–680, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbedno-sti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april1920. godine, 10. V 1920; AJ, 14, 190–704, Izve{taj Velikog ùpana Ra{ke oblastiOdeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela, 23. II 1923.35 AJ, 14, 184–680, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskog Odeqewu javne bezbedno-sti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu kriminaliteta za mesec april1920. godine, 10. V 1920; AJ, 14, 184–681, Izve{taj Na~elstva okruga ~a~anskogOdeqewu javne bezbednosti Ministarstva unutra{wih dela o kretawu krimina-liteta za mesec decembar 1920. godine, 10. I 1921.

obio i malu kasicu u nameri da otuda uzme novac. Posle ovoga daose daqe na posao. Do{ao je u zadwi deo crkve i tu obio oltar sv.Ante, ali ni{ta nije odatle uzeo. Po izvr{enoj kra|i je na pro-zor iza{ao i izgubio se u nepoznatom pravcu. Sutra dan ùpnik g.Geli} kad je u{ao u crkvu da sluì slu`bu primetio je da su stva-ri ispreturane. Odmah mu je bilo jasno da je po sredi kra|a pa jeslu~aj prijavio sudu.“36

Ipak, na meti kradqivaca bile su naj~e{}e trgovinske rad-we. Iz „Batinog“ lokala, u no}i izme|u 27. i 28. oktobra 1933. go-dine, opqa~kano je 1.500 dinara, a jedne martovske no}i 1936. godi-ne obijene su radwa Jelene Vu~kovi}, kwiàra êde M. Milo{e-vi}a i ostava u dvori{tu Dragomira Markovi}a, pri ~emu je samoiz Vukovi}kine radwe odneto robe u vrednosti od 10.000 dinara.37

Kao spektakularna ~ar{ijska novost, dugo se prepri~avao sukobMiodraga Miqkovi}a „Ni{lije“ sa kradqivcem koji je, po~etkomavgusta 1936. godine, poku{ao da pokrade wegovu farbarsku trgo-vinu: „Po{to je razbio prozor na sporednom odeqewu, lopov je izdvori{ta u{ao u radwu i po~eo da obija kasu s novcem. Pomo}nikradwe Nedeqko Milovanovi} koji je spavao u susednoj sobi, ~uv{ilupu otr~ao je i obavestio gazdu. U dru{tvu sa Dragim Jelisijevi-}em, trgovcem, g. Miqkovi} se uputio u radwu. Pomo}nika i Jeli-sijevi}a ostavio je u dvori{tu da ~uvaju prozor, a on je otvorioglavni ulaz, upalio osvetqewe i obija~a napao stolicom. Obija~je dohvatio kantu s kolomazom i izme|u wih se razvila borba u ko-joj je g. Miqkovi} dobio lak{e povrede, dok je obija~ iz revolve-ra g. Miqkovi}a dobio jedan metak u le|a a drugi u glavu. Iako te-{ko rawen, uspeo je da pobegne kroz glavni ulaz na ulicu, ali jeuskoro uhva}en. To je R. Stevanovi}, ma{inbravar radionice va-gona. On je dobro poznat policiji jer je ve} bio osu|ivan na dve go-dine zbog kra|e. Prilikom borbe u radwi g. Miqkovi} umalo ni-je poginuo od op{tinskog straàra Isidora Karapanxi}a. Dok seon nagnuo nad obija~em, straàr koji je u{ao u radwu potegao jerevolver na wega misle}i da je to obija~, ali se Miqkovi} utookrenuo i ovaj ga je prepoznao.“38

Ruka pravde 23. avgusta 1936. godine dosegla je i „drskog iprepredenog“ kradqivca S. Babi}a, farbarskog radnika iz Truba-ra, koji je za sobom imao ve} desetine kra|a izvr{enih u Beogra-du, Sarajevu, Zagrebu, Mariboru i drugim gradovima. Pri poku{a-ju da usred dana kalauzom otvori vrata manufakturne radwe Mi-

334

_________________________

36 Pokradena katoli~ka crkva u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 19. V 1939, 2.37 Kra|a u radwi kod „Bate“, „Kraqevski glasnik“, 2. XI 1933, 3; Bele{ke o doga-|ajima u unutra{wosti, „Pravda“, 20. III 1936, 18.38 Jedan trgovac iz Kraqeva sa dva revolverska metka ranio lopova koga je uhva-tio u kra|i u svojoj radwi, „Vreme“, 8. VIII 1936, 4.

lisava Milosavqevi}a, on je, nakon kra}e potere po varo{kimulicama, uhva}en.39

Krajem avgusta 1939. godine policijski inspektor DragutinVelimirovi} razre{io je slu~aj pqa~ke „pomodne radwe Luvr“, izkoje su u nekoliko mahova nestajali novac i roba. Temeqna istra-ga tokom koje je zakqu~eno „da je potkradaju oni koji dobro pozna-ju raspored prostorija“, rezultirala je hap{ewem trgova~kih po-mo}nika J. [ikani}a, iz bosanskog sela Obudovca, i S. Mitra izSarajeva, koji su, sem novca, krali skupocenu ènsku konfekcijui „nosili kao poklon svojim devojkama“.40

Me|u nesvakida{we kra|e ubraja se i slu~aj Matije Golika,tridesetogodi{weg montera Fabrike vagona, kome je nepoznatikradqivac, prethodno razbiv{i prozorsko okno na wegovom sta-nu, odneo {eme i skice novog tipa jedne rotacione ma{ine zasno-vane na principu parne turbine. Radilo se o Golikovom pronala-sku koji je „konstruisao posle mnogo napora“ i o kome su se „stru~-waci vrlo pohvalno izrazili“.41

Da na razne kriminalne pojave, naj~e{}e pronevere novca,nisu bile imune ni neke dràvne institucije, svedo~i slu~aj eko-noma banovinske bolnice R. Cveji}a, koji je, tokom 1931. i 1932.godine, „radi dovr{ewa dve ku}e“, utajio 84.935 dinara.42

Posebno poglavqe kraqeva~ke kriminalne scene ~inile sutu~e i mawi neredi nastali, naj~e{}e, usled preteranog konzumi-rawa alkohola. Izgrednike je „Gradska straà op{tine gradaKraqeva“ privodila Op{tinskom sudu, koji im je, naj~e{}e, izri-cao jednodnevne zatvorske kazne „sa vaspitnim radom“, nakon ~egabi, oni koji nisu bili ìteqi Kraqeva, bili udaqavani iz varo-{i. Takav je bio slu~aj sa Novopazarcima I. i J. Bi{evcom, kojisu u no}i 14/15. aprila 1926. godine u Obili}evoj ulici „pravililarmu i psovku i uznemiravali no}ni mir susednim gra|anima“,dok je Q. Aksentijevi}, zemqoradnik iz Sir~e, prema izve{tajustraàra, „u pijanom stawu napravio nered tu~om u kojoj je stoli-com udario jednog vojnika i na moju naredbu nije prestao, ve} seustremio i na mene“.43 Od svih ovakvih doga|aja najdramati~niji jeipak bio sukob straàra sa poznatim varo{kim nasilnikom R. Jo-

335

_________________________

39 Poku{aj kra|e usred dana u Kraqevu, „Narodna samouprava“, 26. VIII 1938, 3.40 Radwu „Luvr“ u Kraqevu mesecima su potkradali trgova~ki pomo}nici, „Prav-da“, 29. VIII 1939, 7.41 Fabri~kom radniku – pronalaza~u ukradene su skice wegova pronalaska,„Pravda“, 4. XII 1935, 9.42 Velika pronevera u banovinskoj bolnici u Kraqevu, „â~anski pokret“, 25. VI1933, 2; Su|ewe biv{em ekonomu bolnice u Kraqevu za pronevere i falsifikate,„Pravda“, 8. XI 1933, 9; Presuda biv{em ekonomu bolnice, „Pravda“, 10. XI 1933, 5.43 IAK, Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941, kutija br. 8, Izve{taj op{tin-skog staraàra Sudu op{tine kraqevske, 15. IV 1926.

vanovi}em „Marincem“ i dvojicom wegovih drugova, koji se dogo-dio uve~e 5. jula 1937. godine. Ovu tu~u koja je prerasla u ozbiqansukob u kome je „radilo“ i vatreno naoruàwe i koja je izazvalaveliko uzbu|ewe gra|ana, podsetiv{i ih na scene iz gangsterskihfilmova koje su imali prilike da vide na bioskopskom platnu,opisao je dopisnik „Pravde“ M. Simi}: „Sino} posle 7 ~asova uneposrednoj blizini Sreskog suda odigrao se jedan kratak doga|aju kome umalo nije poginuo komandir gradske straè AleksandarGligorijevi}. Ovaj krvavi doga|aj izazvali su poznati kavgaxija R.Jovanovi} zv. ’Marinac’ i wegovi drugovi: @. Vasiqevi} ’Raki-linac’ i I. Gruji~i} ’Mu{ani}’. Po{to je ju~e bio pazarni dan, uvaro{ su do{li mnogi iz okolnih sela. Jedan iz Adrana u{ao je ujednu radwu da kupi ne{to. U toj radwi nalazio se i ’Marinac’ sadrugovima. îm je seqak u{ao ovaj ga je pitao odakle je, a kada jerekao, sva trojica, kao po dogovoru, navalili su na wega i ni kri-vog ni du`nog ga isprebijali. U jednom momentu on je uspeo daumakne na ulicu i odjuri u gradsku straàru. Komandir Gligori-jevi} je poslao 2 straàra da napada~e privedu, ali kako sami ni-su mogli ni{ta da u~ine, pritekao im je i on u pomo}, ali bezoru`ja. Nastala je strahovita gu`va u kojoj su nenaoruàni stra-àri bili slabiji. Kako je ’Marinac’ imao revolver, komandir jeodjurio u svoj stan koji se nalazio u blizini, uzeo karabin i po-zvao u pomo} àndarme koji su napada~ima za{li s le|a. U daqemsukobu ’Marinac’ je na k-dira ispalio 2 hica, ali ga na sre}u nijepogodio. U borbu sa napada~ima ume{ao se i narod koji se iskupiou velikom broju ga|aju}i i biju}i ’Marinca’ koji je bio najopasni-ji. Ovaj je uskoro sav oblivqen krvqu pao. @andarmi i policajciimali su mnogo muke da ga spasu od lin~a. Ostala dvojica su isko-ristila priliku i pobegla. Za wima je organizovana prava hajka ukojoj u~estvuju ozloje|eni gra|ani i veruje se da }e oni biti uhva-}eni tokom dana{weg dana. Premla}eni ’Marinac’ do kasno u no}nije dolazio svesti.“44

„Gradska straà“ je delovala i preventivno, privode}i sveone za koje bi postojali nagove{taji da mogu predstavqati „reme-tila~ki faktor“. Kao takvog, revnosni straàr Lazar Dimitrije-vi} okarakterisao je Q. Milenkovi}a, koga je „usled skitwe“, li-{io slobode, a isto je doìveo i ruski emigrant J. Bojkov, koji jezate~en kako uve~e 21. februara 1926. godine „tumara po varo{i, abio je mnogo pijan“.45 Zbog strasti zvane „~a{ica“ na{ao se „iza

336

_________________________

44 Krvava tu~a izme|u kraqeva~kog kavgaxije „Marinca“ i op{tinskih straàra,„Pravda“, 7. VII 1935, 19.45 IAK, Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941, kutija br. 7, Izve{taj LazaraDimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 20. II 1926; Izve{taj Lazara Dimitri-jevi}a Sudu op{tine kraqevske, 22. II 1926.

brave“ i N. Tripkovi}, koga je Dimitrijevi} priveo „da ne bi pra-vio nered“.46

Najvi{e uzbu|ewa od svih doga|aja koji su povremeno preki-dali svakodnevni ustaqeni gradski ritam ìvota stvarala su ubi-stva i samoubistva. Wihove pozadine, motivi, okolnosti i epilo-zi bivali su danima glavna tema ~ar{ijskih prepri~avawa, raspa-quju}i ma{tu i proizvode}i na taj na~in mno{tvo raznih verzijajednog istog doga|aja. Tako se 9. maja 1931. godine „kroz Kraqevoneverovatnom brzinom“ pronela vest o samoubistvu po{tanskog~inovnika @. Radovanovi}a, koji je zbog nov~anih dugovawa pucaorevolverom sebi u glavu. Posledweg dana juna meseca 1933. godinena isti na~in ubio se i ugledni trgovac i biv{i predsednik op-{tine i narodni poslanik sreza @i~kog Lazar Kuzmanovi}, kojije duè vremena bio te{ko bolestan, a iza sebe je ostavio opro-{tajno pismo: „Uàsne muke koje mi je nemogu}e daqe podnositi,nagna{e me da se re{im da gasim ìvot. Ne budem li uspeo, bi}ezlo jo{ gore. Nesre}na porodico i drugovi, znam da mi ne moèteoprostiti.“47 Zdravstveni problemi bili su uzrok i samoubistvabawalu~ke peva~ice Q. Viser, koja je u februaru 1939. godine go-stovala u ovda{woj kafani „Beograd“.48 Zaprepa{}ewe javnostiizazvalo je i samoubistvo ve{awem rentijera M. Risti}a, 19. mar-ta 1939. godine, koji je, kao biv{i op{tinski kmet, bio „cewen iomiqen od celokupnog gra|anstva“.49

Da su „qubavni jadi“ ~esto bili podsticaj za suicidne pori-ve, svedo~e i dva takva slu~aja koja su u godinama na prelazu iz ~e-tvrte u petu deceniju pro{log veka ostavile otiske u „crnoj hro-nici“ Kraqeva. Prvi je poku{aj mlade i lepe sluàvke H. Bakorda emotivne probleme re{i oduzimawem ìvota u hladnim talasi-ma Ibra, 28. januara 1939. godine, a drugi, koji je izazvao mnoge po-lemike, tragi~ni ishod tajne qubavne veze M. Markovi}a i S. Vu-~itrnski, 10. jula 1940. godine, o kome je „Politika“ donela op{i-ran ~lanak: „Preksino} oko 10 ~asova na jednoj wivi izvan varo-

337

_________________________

46 Isto, Izve{taj Lazara Dimitrijevi}a Sudu op{tine kraqevske, 10. III 1926. 47 Samoubistvo zbog meni~nih dugova, „Politika“, 10. V 1931, 9; Smrt narodnogposlanika Lazara Kuzmanovi}a, „Politika“, 1. VII 1933, 2; Samoubica Lazar Kuz-manovi}, narodni poslanik, sino} je umro, „Pravda“, 1. VII 1933, 4.48 „U jednom momentu du{evne depresije, dok je muzika svirala ona se neprimetnoudaqila iz kavane. Oti{la je u svoju sobu i jednim brija~em presekla sebi venena rukama. U vrlo te{kom stawu preneta je u bolnicu gde je dr. Govedarevi} predu-zeo sve mere da joj spase ìvot. Me|utim, usled velikog gubitka krvi ona je umr-la.“ – pisala je „Pravda“. – Samoubistvo kavanske peva~ice u Kraqevu, „Pravda“,25. II 1939, 9.49 Biv{i kmet u Kraqevu Milivoje Risti} izvr{io je samoubistvo, „Pravda“, 21.III 1939, 12; Samoubistvo Milivoja Risti}a, rentijera iz Kraqeva, „Narodna sa-mouprava“, 24. III 1939, 2.

{i dobila je krvavi zavr{etak jedna velika qubav dvoje zaqubqe-nih koji su vi{e voleli smrt nego rastanak. Jednim velikim no-èm M. Markovi}, koji je zaposlen u ovda{woj fabrici za oprav-ku vagona, ubio je svoju prijateqicu S., ènu R. Vu~itrnskog kojije zaposlen u Kraqevu u jednoj ciglani. R. i S. nisu posledwih go-dina ìveli u nekoj naro~itoj porodi~noj harmoniji. Do sva|e jedolazilo najvi{e zbog Markovi}a jer je R. saznao za veze koje jeona odràvala sa M. Sva nastojawa R. da ènu odvrati od wene qu-bavi nisu pomogla. S. se i daqe sastajala sa ~ovekom koge je izgle-da volela. R. je hteo silom da u~ini kraj ovoj qubavi, pa je jednomprilikom i pucao na Markovi}a, ali ga nije pogodio. Da se jednomoslobodi R. i da pre|e kod M., S. je nagovarala svog qubavnika datraì preme{taj iz Kraqeva. Markovi} je poku{ao nekoliko pu-ta, ali u tome nije uspeo. Qubavnici su nastavili i daqe da se sa-staju. Oni su imali svoje ugovorene signale koje je S. postavqalai koji su Markovi}u sluìli kao znak da mogu da se sastanu ili ne.Od pre izvesnog vremena R. se nalazi na vojnoj ve`bi i danas-sutratreba da do|e u Kraqevo. S. nije htela da ga sa~eka i po~ela je danagovara Markovi}a da zajedno po|u u smrt. Markovi} je prihva-tio wen predlog. Pred jednom kafanom Markovi} je sino} slu{aovesti radio koje se daju u 7,10 h. Posle toga se sastao sa S. koja gaje ve} ~ekala. Po{li su zajedno na jednu wivu. U jednom momentuS. je predloìla M. da se ubiju jer ne èli da do|e jednog dana krajwihovoj qubavi. S. je izvadila nekoliko komada kamene sode dalaM. da je proguta. M. je uzeo dva komada i progutao ih. Dok jo{ nijedo{lo do reakcije u stomaku, Markovi} je izmahnuo jednim veli-kim noèm i zario ga sna`no u grudi voqenoj èni. S. je odmahostala na mestu mrtva. Posle ovoga Markovi} je potr~ao ku}i. Ustra{nim bolovima previjao se celu no}, ali smrt nije dolazila.Danas pre podne u te{kom stawu on je prenesen u bolnicu gde mu jeukazana hitna pomo}. Wegovo stawe je vrlo kriti~no.“50

Kao jedno od najsvirepijih ubistava koja su se dogodila uKraqevu u periodu izme|u dva svetska rata, ostalo je upam}enoono od 17. decembra 1931. godine kada je pekarski radnik M. Opa-~i} noèm ubio svog poslodavca Radoja Domovi}a, „pred wegovomènom i decom, a zatim ga izbo noèm na 9 mesta“. Uzrok ovog tra-gi~nog doga|aja bila su 904 dinara, koliko je Domovi} trebalo damu isplati na ime neispla}ene zarade.51

338

_________________________

50 Poku{aj davqewa u Ibru, „Narodna samouprava“, 3. II 1939, 4; Pritvorenik spa-sao mladu devojku koja je u samoubila~koj nameri sko~ila u Ibar, „Pravda“, 5. II1939, 11; U Kraqevu je radnik M. Markovi} noèm ubio svoju prijateqicu S. Vu-~itrnski, „Politika“, 14. VII 1940, 17.51 Ubio poslodavca koji nije hteo da mu plati nadnicu, „Politika“, 18. XII 1931, 4.

PORTRETI ZNAMENITIH KRAQEV^ANA

Kako je u jednom od svojih metodolo{kih promatrawa zapisaona{ uvaèni istori~ar, profesor Andrej Mitrovi}, „istaknutiqudi svih slojeva i struka su ~inioci i ~iwenice dru{tvenogìvota. Oni oli~avaju uli~ne scene, pozori{na doga|awa, uni-verzitetska predavawa i ispite, rad redakcije dnevnih listova,prilike u sportu... I uporedo se posredstvom wih najuspe{nije odzaborava otima negda{we izre~eno, brige koje su pritiskale, temekoje su zaokupqale, pri~e koje su kolale... Oni su bili presudni zacelokupnu atmosferu dru{tvenog ìvota“.1 Upravo wihovoportretisawe omogu}uje savremenom ~itaocu da lak{e izgradi ishvati predstave o davno pro{lom vremenu i trenucima koji su ga~inili, odnosno da razume kolektivne obrazce i sisteme vrednos-ti koji su ga uobli~avali. U periodu od 1918. do 1941. godine Kra-qevo je imalo niz znamenitih li~nosti koje su svojom pojavom i de-latno{}u udarile pe~at dur{tveno-ekonomskim tokovima vremenai sredine u kojoj su ìvele. Veoma je nezahvalno vr{iti odabir iselekciju onih ~ije likove treba prikazati. Stoga smo, imaju}i uvidu karakteristike i funkcije Kraqeva kao sedi{ta @i~kog sre-za, odlu~ili da u ovu grupu portreta uvrstimo po jednog sve{teni-ka, trgovca, ugostiteqa, prosvetnog radnika i industrijalca. Sva-kako da je bilo mesta i za pripadnike ostalih socijalnih grupaci-ja (zanatlije, vojna lica i sli~no), ali o wima ne raspolaèmo sadovoqno iscrpnim izvornim materijalom.

SAVATIJE BO@I]

Jedan od poznatih i uglednih Kraqev~ana u XX veku bio jeprota Savatije Boì}. Wegov neumorni stvarala~ki duh i svestra-ni entuzijazam iskazan u mnogim dru{tvenim aktivnostima – spor-tu, muzici, humanom radu, politici, na poqu u~vr{}ivawa pravo-slavne vere i drugima, svrstavaju ga u plejadu onih ~ija delatnost

341

_________________________

1 Andrej Mitrovi}, Propitivawe Klio – ogledi o teorijskom u istoriografi-ji, Beograd, 1996, 89.

je ostavila trag u bogatoj pro-{losti grada na Ibru. Stoga po-malo i ~udi zapostavqenostovog znamenitog ~oveka u posto-je}oj literaturi. Naime, o Bo-ì}u nema ni ozbiqnijeg stru~-nog ~lanka, mada je bilo poku-{aja da se, u kratkim crtama, re-konstrui{e wegova biografija.2

Savatije Boì} ro|en je28. decembra 1859. godine u zase-oku Gobeli, u selu Vrh kod Rud-na, u nekada{wem srezu Stude-ni~kom, u porodici „dobrih ipobo`nih teàka“, Jovana i An-|elije, koja je, za tada{we pri-like, vaìla za jednu od imu}ni-jih. [kolovawe je zapo~eo 1867.godine u manastiru Studenici,desetak kilometara udaqenom od rodnog sela, gde je, po sopstvenomkazivawu, nau~io ~itawe i pevawe. Uvidev{i bistrinu i inteli-genciju malog ~oban~eta, u~iteq je Savatijevom ocu savetovao damali{anu omogu}i nastavak {kolovawa, uprkos wegovom opirawuda „ima povi{e dece i ne moè da ga {koluje“. @eqan znawa mali-{an je „bez znawa roditeqa“ oti{ao ponovo u manastir gde je naj-vi{e u~io od gimnazijalaca koji su tokom letwih ferija dolaziliu Studenicu. Boravak u manastiru, gde je od kalu|era slu{ao o pa-triotizmu i te`wi srpskog naroda na prostorima Stare Srbije zaslobodom od turskog ropstva, pobu|ivao je kod mla|anog Savatijarodoqubivi elan, tako da se, kao {esnaestogodi{wak, pridruìoodredu kojim je komandovao arhimandrit Sava (Bara}) iz manasti-ra Visoki De~ani i aktivno u~estvovao u oslobodila~kim ratovi-ma 1875–1877. godine. Odloìv{i nakon toga pu{ku, Savatije je od-lu~io da je zameni kwigom, pa je, na svesrdno zalagawe mitropoli-ta Mihaila, iako je ve} bio napunio dvadeset godina, primqen u be-ogradsku Bogosloviju koja je obrazovala mladi}e za sve{teni~ki iu~iteqski poziv. Se}aju}i se tih dana svoje mladosti Boì} je za-pisao: „Tako sam, posluùju}i imu}ne ~inovnike i trgovce zavr-{io bogosloviju; sve ~etiri godine sa vrlo dobrim i odli~nimuspehom. I dobijao sam pohvale i nagrade u kwigama.“3

Svr{iv{i Bogosloviju, 1882. godine mladi Savatije se ponovona{ao u raskoraku svojih i ̀ eqa roditeqa. Dok je on, na nagovor rek-

342

_________________________

2 R. Joveti}, Wima pripada…, 248–251.3 IAK, Autobiografija prote Savatija Boì}a (rukopis).

tora Bogoslovije Nikanora Ruì~i}a, èleo da {kolovawe nastavina nekoj od ruskih duhovnih akademija, roditeqi su insistirali dasebi prona|e zaposlewe i zasnuje porodicu. Ovoga puta roditeqskavoqa bila je odlu~uju}a tako da je Savatije, odlukom Ministarstvaprosvete, postavqen za stalnog u~iteqa u varo{ici Ra{ki. Savestani priqeàn u svakom poslu, Boì} je u~iteqski poziv doìvqavaokao svojevrsnu prosvetno-kulturnu misiju, brinu}i o ra{~anskimosnovcima ~ak i vi{e nego {to je to slu`bena du`nost zahtevala:„Pored predavawa u {koli vodio sam naro~itu brigu o zdravqu |aka,i u~io ih da pre svakog jela operu ruke, i da drè ~iste sudove, odeloi telo. A preko leta vodio sam |ake na kupawe u reci. Tako|e sam iz-vodio |ake u poqane i pokazivao im biqe, cve}e i drve}e. Seoska de-ca su stanovala u {koli. Zimi sam se starao da im sobe budu zagreja-ne. Pred spavawe i za vreme spavawa obilazio sam ih i pazio da se ni-su otkrila, te ih pokrivao da ne ozebu. Za vreme praznika i nedeqomvodio sam |ake u crkvu i sa wima zajedno pevao.“4

Iskreno zavolev{i mladog u~iteqa ìteqi Ra{ke su, kadaje 1884. godine dotada{wi paroh preme{ten iz ove varo{ice ste-{wene izme|u vodotoka Ibra, Ra{ke i Trnavske reke, zamoliliBoì}a da se on prihvati te du`nosti. Dav{i ostavku na u~iteq-sku slu`bu i oèniv{i se Bosiqkom, }erkom kraqeva~kog trgov-ca Haxi Josifa Aleksi}a, on je 21. novembra 1884. godine rukopo-loèn za sve{tenika u ~inu jereja, i dodeqena mu je ra{~anska pa-rohija („Iako je parohija mala, ja sam za qubav gra|ana pristao dabudem wihov sve{tenik. A i zbog roditeqa, da ne budem daleko odwih.“).5 Savatije i Bosiqka ìveli su u skladnoj bra~noj zajedni-ci 72 godine, izrodiv{i desetoro dece – sedam sinova i tri k}eri– od kojih su tri sina umrla jo{ u periodu ranog detiwstva.6

Sve{teni~ku du`nost u Ra{ki, koja se u to vreme nalazilana samoj srpsko-turskoj granici, Boì} je obavqao punih deset go-dina. Poput pravog pravoslavnog misionara angaòvao se na po-pravci mesnog hrama, 1885. godine osnovao je ~itaonicu, ~iji jepredsednik bio sve do odlaska iz Ra{ke, kao i „Dru{tvo za po{u-mqavawe goleti“, a wegova uloga „na nacionalnom planu“ iskaza-na je posebno kroz delatnost beogradskog dru{tva „Sveti Sava“,~iji je bio poverenik za Ra{ku oblast („Dostavqao sam pisma,kwige i druge stvari u~iteqima, sve{tenicima i dobrim qudi-ma“).7 Za svoj revnosni dru{tveni rad nagra|en je poverewem koje

343

_________________________

4 Isto.5 Isto.6 Jedan od wegovih sinova, Dobrivoje (1886–1967), bio je uspe{ni inèwer. On jeprvi u svetu konstruisao automatsku vazdu{nu ko~nicu koja se primewuje u è-lezni~kom saobra}aju i koja je u literaturi poznata kao „Boì}eva ko~nica“.(Rade Joveti}, Wima pripada…, 251)7 IAK, Autobiografija prote Savatija Boì}a (rukopis).

su mu Ra{~ani i ostali stanovnici Studeni~kog sreza ukazaliprilikom izbora za Narodnu skup{tinu Kraqevine Srbije 1893.godine, kada je izabran za narodnog poslanika za okrug Rudni~ki.8

Tre}eg januara 1894. godine Boì} je, na vlastitu molbu, ra-di lak{eg {kolovawa svoje dece, preme{ten za paroha I kraqeva~-ke parohije. Odmah po dolasku u Kraqevo, aktivno se ukqu~io udru{tveni ìvot nove sredine. U godinama na prelazu iz XIX u XXvek bio je inicijator ili ~lan niza humanih, kulturnih i nacio-nalnih udruèwa i ustanova poput: „Uprave za ~uvawe narodnogzdravqa“, patriotskog dru{tva „Ibarska legija“, Dru{tva Crve-nog krsta, Peva~ke druìne „Sveti Sava“ a du`nost predsednikadugi niz godina obavqao je u „Narodnoj odbrani“ i „Poqoprivred-nom sreskom odboru sreza ì~kog“. Shvataju}i va`nost obrazova-wa mladih nara{taja svojski se zalagao za otvarawe gimnazije uKraqevu, u kojoj je potom, kao i u ostalim prosvetnim ustanovamau gradu, predavao veronauku. Obavqao je i du`nost garnizonog, aza vreme ratova 1912–1915. godine i bolni~kog sve{tenika.

Kao ~ovek naprednih shvatawa, Savatije je, zajedno sa Milu-tinom Vesni}em, {efom Poreske uprave u Kraqevu, Blagojem To-dorovi}em, upravnikom Poqoprivredne {kole, Dimitrijem An-ti}em, sreskim lekarom i kraqeva~kim trgovcima Petrom Bogav-cem, Svetozarom Buwakom, Milentijem Boòvi}em, JevremomZlati}em i Stevanom Milosavqevi}em,9 bio jedan od utemeqiva-~a prirodnog le~ili{ta Mataru{ka Bawa.10

Znaju}i za veliki autoritet koji je uìvao kod svojih sugra-|ana i u {iroj okolini Kraqeva, austrougarske okupacione vla-

344

_________________________

8 Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, I, Beograd, 1933, 13.9 Dr Drag.(utin) M. Gvozdenovi}, Mataru{ka Bawa – kratak pregled o wenoj le-kovitosti namewen lekarima i bolesnicima, Beograd, 1935, 7.10 O svom „zauzimawu za podizawe Mataru{ke Bawe“ prota Savatije je u autobio-grafiji zapisao: „Godine 1898. predo{ao je bio Ibar i poplavio okolna imawa iprodro kroz selo Mataruge i napravio nov kanal-korito duboko i {iroko i kadase povukao i sa dna korita u iskopanom novom kanalu izbijala topla sumporovitavoda i tako na taj na~in ovom poplavom je razornim dejstvom reke Ibra otkrivenasumporovita lekovita voda Mat. Bawe. Seqaci su traìli da se oslobode porezazbog poplave i tadawi poreznik Milutin Vesni} iza{ao je na teren i premeravaoo{te}ena zemqi{ta. Seqaci mu kaù da se na jednom mestu pojavila vru}a sumpo-rovita voda a ovaj to objavi u varo{i Kraqevu. Tada sam ja uputio dva ~oveka za ko-je sam znao da pate od reume da idu tamo da se le~e i to biv{i kazna~ej (blagajnik)penzioner i Todor Vilotijevi} iz Konareva iz moje parohije a imao je ote~ene irawave noge od reume. Ja im posavetujem i da zajedno drè noge u toj toploj vodi.Oni su oti{li u Mataruge gde je topla voda i zakopaju u jednu jamu duboku oko po-la metra i u woj sakupe toplu vodu i u toj vodi oni dràli su noge po/do 8 ~asovaneprekidno i tako za 15 dana oni se potpuno izle~e. Tada im je bilo jasno da je vo-da lekovita. Pozovem vi|ene qude i trgovce iz Kraqeva i to Petra Bogavca, Sve-tozara Buwaka trgovca i predloìm im da pokrenemo pitawe o podizawu bawe uMatarugama.“ – IAK, Autobiografija prote Savatija Boì}a (rukopis).

sti su ga januara 1916. godine internirale u logor Neìder u Ma-|arskoj, gde je boravio do jula 1918. godine.11

Prilikom oslobo|ewa Kraqeva u jesen 1918. godine Boì}je organizovao „Odbor za do~ek i ishranu Srpske i savezni~ke voj-ske“, odràv{i dirqiv govor pun patriotskog naboja prilikomulaska srpskih trupa u grad 23. oktobra 1918. godine.12

U prvim posleratnim godinama, u gradu izmu~enom surovomtrogodi{wom okupacijom, neumorni sve{tenik se angaòvao napopravci o{te}ewa na hramu Silaska Svetog duha, obnovi nastav-nog procesa u {kolskim ustanovama, a posebno u aktivnostimaDru{tva Crvenog krsta, brinu}i se o potrebama najsiroma{nijihsugra|ana i onih ~iji hranioci porodica su u proteklim ratovi-ma poloìli ìvote „na oltar Otaxbine“. Kao znak priznawa zawegov humani rad „Glavni odbor Crvenog krsta Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca“ odlikovao ga je „Zlatnim ordenom Crvenogkrsta“, a kraqeva~ki odbor pisanom pohvalnicom.13

Za svoju „ta~nu i revnosnu slu`bu Crkvi“ odlikovan je crve-nim pojasom, protskom kamilavkom i unapre|en u ~in protojereja,a 1921. godine imenovan, u trogodi{wem mandatu, za ~lana „Veli-kog Duhovnog Suda“ u Sremskim Karlovcima. Godinu dana kasnijepostavqen je za arhijerejskog namesnika sreza @i~kog i na toj du-`nosti ostao je do novembra 1935. godine, kada je, zbog starosti,razre{en. Tom prilikom odlikovan je „Naprsnim krstom“.14 Godi-ne 1924. prota Savatije okitio je svoje grudi i ordenom „Belog or-la V stepena“, dobijenim od kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a.15

Prota Savatije bavio se i spisateqskim radom, sara|uju}i unekoliko crkvenih listova, a najvi{e u „Pregledu Crkve Eparhi-je @i~ke“ – poluslu`benom glasilu sve{tenstva @i~ke eparhije.Izvesno vreme bio je i ~lan Upravnog i Redakcijskog odbora „Sve-{teni~kog Udruèwa Eparhije @i~ke“.16

Li~nost prote Boì}a mo`da najuspe{nije do~arava zapa-àwe jednog kraqeva~kog gimnazijalca kome je drào nastavu izveronauke: „Blage i dobre naravi, predava~ ~ija je velika sedabrada delovala impozantno. On je umeo kratkim pri~ama da nasuvodi u pravoslavqe“.17

345

_________________________

11 Internirani sve{tenici, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 1/1919, 10; S. Boj-kovi} – M. Pr{i}, Stradawe srpskog naroda u Srbiji 1914…, 2000, 152.12 Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, I, Beograd, 1933, 12.13 Isto.14 Novi namesnici, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 11–12/1935, 298.15 Odlikovani ordenom, „Pregled Crkve Eparhije @i~ke“, 8–9/1924, 197.16 ^lanovi Upravnog i Redakcijskog odbora „Sve{teni~kog Udruèwa Eparhije@i~ke“, 2–3/1935, 68.17 Gimnazija u Kraqevu…, 319.

Prota Savatije Boì}, li~nost koja je, ìve}i duè od jed-nog veka, obeleìla jednu epohu u kojoj su se Kraqevo i Srbija na-lazili pred brojnim isku{ewima (Balkanski ratovi, Prvi i Dru-gi svetski rat) i koja je u svom dugom ìvotu promenila sedam su-verena, ~etiri dràve i dva oblika dru{tvenog ure|ewa, „upoko-jio se u Gospodu“ 1960. godine u Kraqevu, gradu koji je iskreno vo-leo i kome je nesebi~no darovao svojih 66 godina ìvota.

JOVICA STOJKOVI]

U nizu li~nosti koje susvojom dru{tvenom, privrednomi politi~kom delatno{}u obe-leìle kraj XIX i prvih tri de-cenije XX veka u Kraqevu, za-sluèno mesto pripada trgovcuJovici Stojkovi}u, „~ika Jovi-ci“, kako su ga odmiqa zvali we-govi sugra|ani.18 Ro|en je 1858.godine u ìvopisnom draga~ev-skom selu Osonici, odakle sewegov otac Vasilije 1867. godi-ne doselio u Grdicu nadomakKraqeva.19 Osnovnu {kolu poha-|ao je u Kraqevu, nakon ~ega je,1871. godine, mada je bio „bistari prirodno vrlo obdaren |ak“,usled materijalne oskudice ukojoj se nalazila wegova poro-dica, bio prinu|en da se zapo-sli kao trgova~ki pomo}nik.Savladav{i sve finese trgovi-

ne 1880. godine se osamostalio i otvorio bakalsku radwu koja senalazila na centralnom gradskom trgu. „Wegova trgova~ka radwau centru grada bila je prototip male privrede: prodavani su arti-kli {iroke potro{we – {e}er, kafa, so, zejtin i drugo. Mlevenakafa prodavana je, prvi put, u wegovoj radwi na kojoj se nalazio

346

_________________________

18 U Istorijskom arhivu u Kraqevu ~uva se li~ni fond Jovice Stojkovi}a koji~ine dve kutije arhivalija – raznih dokumenata nekada{we op{tinske uprave(op{tinski buxeti, naredbe, zapisnici, personalna dokumenta), li~na i poslov-na dokumentacija (poreski listovi, privatna korespondencija, zabele{ke o ra-znim doga|ajima), porodi~ne fotografije, razglednice koje je porodica Stojko-vi} dobijala od prijateqa i sli~no.19 IAK, Sto trideset godina od ro|ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra|anina me|ujednakima u Kraqevu, (rukopis).

natpis ’Ovde se prodaje ~ista mlevena kafa’. Uz lokal – radwuimao je dve prostorije u kojima se pripremala kafa za prèwe uprùnima zvanim ’dolap’, koji su mogli da prime po 10 kilogramakafe. Kafa je mlevena u specijalnim ma{inama sa velikim to~-kom – zamajcem i ru~kom kojom je pokretan. (...) Sem ovih ure|ajaza preradu kafe, u {upi dvori{ta radwe nalazio se i kameni mlinza mlevewe krupica soli.“20

Stojkovi}eva bakalnica, poznata po kvalitetnoj kafi i vanKraqeva, uspe{no je poslovala do austrougarske okupacije grada,kada se, poput ostalih trgova~kih, zanatlijskih i ugostiteqskihradwi, na{la na meti pqa~ka{kih apetita okupatora.21 Nakon ra-ta, otprilike sredinom tre}e decenije XX veka, on ju je prodao i odtada se vi{e nije bavio trgovinom. Osim ovog lokala, posedovao jei dve ku}e u gradu, jednu u Staroj ~ar{iji, sagra|enu 1905. godine naplacu koji se oslawao jednim krajem na Kara|or|evu, a drugim naPocersku ulicu, i drugu, maweg obima, u ulici Toplice Milana.22

Mnogo zna~ajnija delatnost Stojkovi}eva od bavqewa trgo-vinom, po ~emu je ostao u pam}ewu Kraqev~ana, bila je wegova po-liti~ka aktivnost. Interesovawe za politiku ispoqio je jo{ usvojoj mladosti kada su mu bile bliske ideje socijalista, da bi senedugo zatim priklonio radikalima, kojima je ostao veran bezma-lo do kraja ìvota.23 Prvi politi~ki anga`man bio mu je izbor zakmeta 1889. godine, nakon ~ega je, sa kra}im prekidima, do 1922. go-dine u vi{e navrata obavqao du`nosti predsednika op{tine ikmeta. O tome sa koliko savesti je obavqao ove funkcije, smatra-ju}i ih za obavezu prema svim gra|anima bez obzira na wihovostrana~ko opredeqewe, svedo~i i ~iwenica da su, neretko, za ovog„tihog, odmerenog, ozbiqnog, retko skromnog i po{tenog ~oveka,punog razumevawa za svoje sugra|ane, wihove potrebe, a naro~itoza ekonomski slabije“, glasali i pripadnici konkurentskih poli-ti~kih partija.24 Za wegovo ime vezane su mnoge akcije usmerene naunapre|ivawe obrazovawa, kulture, zdravstvenih prilika i re{a-vawe brojnih komunalnih problema.25

347

_________________________

20 Isto.21 O {teti pri~iwenoj Stojkovi}evoj trgovini tokom okupacije 1915–1918. godi-ne pisano je u poglavqu „Trgovina“ na 116. stranici ovoga rada.22 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Posedovna prijava Stojkovi} Jovi-ce, bez datuma.23 „Pred kraj ìvota bio je razo~aran u rukovodstvo stranke, pa je 1933. godine na op-{tinskim izborima glasao za demokratsku stranku.“ – IAK, Sto trideset godina odro|ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra|anina me|u jednakima u Kraqevu, (rukopis).24 Isto.25 Primera radi, on je bio jedan od inicijatora ideje o otvarawu prve kraqeva~-ke nepotpune ~etvororazredne gimnazije. (Q. P. Risti} – V. Filipovi}, „Od pr-vih |aka do povratka u otaxbinu...“, 61–89)

Ono {to je, usled nema{tine u mladosti, propustio u svomobrazovawu, Jovica Stojkovi} je nadokna|ivao u zrelom dobu svogìvota, i{~itavawem raznovrsne doma}e i strane literature. Va-ìo je za strastvenog zaqubqenika u kwigu. Ostalo je zapisano daje bio prvi Kraqev~anin pretpla}en na izdawa Srpske kwièvnezadruge, a dugo vremena bio je i wen poverenik u gradu na Ibru.26

Mu{terije su ga ~esto zaticale za tezgom bakalnice nagnutog naddelima Dostojevskog, Tolstoja ili nekim istorijskim {tivom, po-sebno literaturom o istoriji starog veka. Osim kwiga redovno jekupovao i ~itao dnevnu i periodi~nu {tampu, naro~ito „Politi-ku“, radikalsku „Samoupravu“ i, u poznim godinama, „Vreme“.

Pored qubavi prema kwizi, Stojkovi} je imao jo{ jednu veli-ku strast – duvan. Pu{io je seckani duvan, koji je, spretnim pokreti-ma prstiju ruku, zavijao u fini cigaret-papir. O tome koliko je ovajporok bio kod wega izraèn svedo~i podatak da je, radi uìvawa uplavi~astom duvanskom dimu, ustajao ~ak i no}u iz kreveta i pripa-qivao cigaretu.27 Ostao je zabeleèn kratki kroki wegovog portre-ta: „Sredweg rasta, visokog ~ela, rano je o}elavio, nosio je stalno{tucovanu bradu i brkove. Obla~io je se jadnostavno i skromno. No-sio je uvek belu ko{uqu sa u{tirkanom uspravnom kragnom, sa povr-nutim {picevima. Ma{nu nije nosio, a tako|e ni duga~ak zimski ka-put, ve} kratak, kako se u ono vreme zvao ’mikado’ kaput.“28

Jovica Stojkovi} se ènio dva puta. Iz prvog braka imao jesina Mihajla, koji je, nakon povretka sa Solunskog fronta, umro1918. godine u Aran|elovcu od „{panske groznice“. Ostav{i ranoudovac, sa maloletnim detetom, Jovica se oènio po drugi put,Milkom, }erkom uglednog ra{~anskog trgovca Milojka Popovi}a.Sa wom je izrodio petoro dece, od kojih su dve }erkice umrle u pr-voj godini ìvota.29

„îka Jovica“ ili „sirotiwska majka“, kako je nazivan zbogsvog ~ovekoqubivog karaktera, umro je, posle duè bolesti, 15.oktobra 1933. godine u 74-oj godini ìvota.30

STAMENKO JOKSIMOVI]

Stamenko Joksimovi} ro|en je 1880. godine u temni}kom se-lu Svojnovo kod Varvarina. Nakon odsluèwa vojnog roka, 1903.godine, doselio se u Kraqevo gde je na{ao zaposlewe u poznatojmanufakturnoj trgovini „[vap~i}–Tomi}“. Ve} 18. marta nared-ne godine stekao je „Esnafsko pismo“, koje mu je omogu}ilo otva-

348

_________________________

26 IAK, Sto trideset godina od ro|ewa Jovice Stojkovi}a, prvog gra|anina me|ujednakima u Kraqevu, (rukopis).27 Isto.28 Isto.29 Isto.30 IAK, Fond Jovice Stojkovi}a, kutija br. 1, Umrlica Jovice Stojkovi}a, 15. X 1933.

rawe sopstvene trgova~ke radwe u uliciKraqa Petra. „Stamenko je u svojoj radwiimao vrlo raznovrsnu i za ono vreme atrak-tivnu robu, koju je ve} tada nabavqao u Be-ogradu. U radwi se mogla kupiti, pored ro-be za svakodnevne ku}ne potrebe, razna tek-stilna roba, predmeti od zlata, moderni{e{iri, kako za ène tako i.. za mu{karce,moderna ode}a i ukrasni predmeti, pa jekao takva bila jedinstvena u tada{wemKraqevu, a Stamenko postao vrlo poznat ipopularan trgovac.“31

Odmah po otpo~iwawu Prvog balkan-skog rata 1912. godine bio je mobilisan iperiod ratnih godina 1912–1918. proveo jena du`nostima telefoniste telegrafiste i komandira Reflek-torskog odeqewa II armije. Sa svojom jedinicom u~estvovao je uproboju Solunskog fronta, a kraj rata do~ekao je unapre|en u ~innarednika.32 O tome koliko je bio cewen od svojih saboraca svedo-~i ~iwenica da je 1920. godine izabran za prvog predsednika Me-snog pododbora nosilaca „Albanske spomenice“, odlikovawa kojeje u sve~anim prilkama krasilo i wegove grudi. Kasnije je, u peri-odu do 1941. godine, u vi{e navrata biran za predsednika „Udruè-wa ratnika za srez ì~ki“.33

Nakon demobilizacije, 18. juna 1919. godine, Stamenko je na-stojao da obnovi svoju trgovinu, a po~etkom 1920. godine kupio jeod Veqka Proki}a hotel „Studenicu“, spratno zdawe sagra|enooko 1890. godine u glavnoj kraqeva~koj ulici. Isplativ{i pre|a-{wem vlasniku pozama{nu svotu novca, odlu~io je da renovira, uvelikoj meri zapu{tenu zgradu, i modernizuje hotel u skladu sa sa-vremenim ugostiteqskim uzusima. Zbog toga mu je i promenio imeu „Grand hotel Studenica“.34 „Hotel je zidan kao spratna gra|evi-na sa tri nivoa: suteren, prizemqe i sprat. U suterenu hotela bioje podrum veli~ine 18x12 metara u kome je bio sme{ten podrum sapi}em. U prizemqu su bile dve sale, jedna ve}a od 20x14 metara, ijedna mawa 10x10 metara. U obe sale je bilo 40 stolova sa 240 sedi-{ta. U produètku sale je bila kafe kujna i {ank sa pi}em veli-~ine 3x4 metra. Iza toga bila je kuhiwa povr{ine 6x6 metara. Ne-

349

_________________________

31 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis).32 Od 29. aprila 1916. do 12. juna 1919. godine Joksimovi} je vodio ratni dnevnik,koji predstavqa zna~ajan istorijski izvor koji baca vi{e svetla na niz zna~aj-nih doga|aja iz ovog perioda. Dnevnik se ~uva u porodi~noj zbirci wegovog sinaMihaila.33 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis).34 Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 124.

posredno uz kuhiwu bile su dve prostorije, soba za ostavu 5x3 me-tra i {pajz 3x4 metra. Na spratu su bile 24 sobe za preno}i{te sa44 kreveta. Pet soba je kori{}eno za stanovawe porodice vlasni-ka hotela. (...) Hotel je bio osvetqen elektri~nom rasvetom. Sva-ka soba imala je elektri~no osvetqewe, elektri~no zvonce za po-zivawe posluge, {ifower za ve{ i odelo, sto~i} sa stolicom, or-man~i} sa bokalom i lavorom za umivawe, kofe za otpatke, fla{ui ~a{u za vodu i pe} na drva za zagrevawe u toku zime. (...) U sklo-pu zgrade hotela u prizemqu bila su tri higijenski ure|ena kloze-ta za goste. U wima su bili obezbe|eni struja, kofa sa vodom i ka-nalizacija do septi~ke jame.“35

Joksimovi}ev hotel predstavqao je i svojevrsnu kulturnuustanovu. U wemu su odràvane razne zabave, posela, matinea,igranke, pohodile su ga ~esto putuju}e pozori{ne druìne, poputbeogradskog „@ivoti}evog pozori{ta“, po~etkom tre}e decenijeXX veka u wegovoj maloj sali bra}a Stoji}i su organizovali {ko-lu okretnih igara itd. Goste hotela u ve~erwim satima zabavqalisu i ~uveni muzi~ki orkestri – orkestar Cicvari}a, Radojka i Ti-ne @ivkovi} i drugi. Sredinom 1930. godine Stamenko je u hotel-skom dvori{tu uredio i bioskopsku dvoranu sa 200 sedi{ta.36

Kao dugogodi{wi trgovac i ugostiteq uìvao je velikiugled u Kraqevu. Osim delatnosti u „Udruèwu ratnika za srezì~ki“, angaòvao se i na humanom planu, pomaù}i nov~ano i ma-terijalno siroma{ne sugra|ane.37

Wegovo poslovawe sa hotelom bilo je uspe{no do izbijawaekonomske krize po~etkom 30-ih godina XX veka, kada je doìveopotpuni finansijski krah. Naime, radi adaptacije i dogradwe ho-tela Joksimovi} se zaduìo kod beogradske „Hipotekarne banke“.Usled nemogu}nosti da izmiri dugovawa izgubio je vlasni{tvonad hotelom i bio prinu|en da se sa porodicom preseli u jednu ku-}u u ulici Cara Lazara, nakon ~ega se zaposlio kao pisar nadni-~ar u Aeroplanskoj radionici kraqeva~kog Vazduhoplovno-teh-ni~kog zavoda, i na tom poslu ostao do 1941. godine.38

350

_________________________

35 Isto.36 Isto, 127.37 Zbog toga {to je najsiroma{nije u~enike kraqeva~ke osnovne {kole darivaoode}om i obu}om, Joksimovi} je, kao „veliki prijateq {kole“, javno pohvaqen odstrane Ministarstva prosvete. – AJ, 66, 1649–1744, Spisak lica ì~kog {kol-skog sreza koja se predlaù za odlikovawe pohvalnicom kao {kolski prijateqi,26. I 1926; Re{ewe Ministarstva prosvete, 4. II 1926.38 U molbi za zaposlewe podnetoj upravniku Vazduhoplovno-tehni~kog zavodaJoksimovi} je navodio: „Potpisati bio sam dvadeset godina trgovac i dvanajestgodina hotelijer, stekao sam na ~asan na~in lep imetak. Zbog nov~ane krize, na-stupile su i te{ke ekonomske prilike, kojim smo najgore pogo|eni mi privred-nici slobodnih profesija. Zato sam platio ogromno jemstvo i propala mi je ve-lika suma u veresiji, usled ~ega sam (kao i mnogi drugi) materijalno krahirao ta-

Stamenko Joksimovi} je bio oèwen Leposavom, }erkomimu}nog trgovca iz Ra{ke Jovi}a Perovi}a i sa wom je izrodioosmoro dece – ~etiri sina i ~etiri }erke, od kojih su dvoje (Rado-mir i Bisenija) umrli u ranom detiwstvu. Nakon Drugog svetskograta biran je za predsednika „Udruèwa Solunskih boraca“. Umroje 1958. godine u 78-oj godini ìvota.39

VLADISLAV MAR@IK

Privredni i demografskiuspon Kraqeva tokom prve ~eti-ri decenije XX veka pratila su inova dru{tvena i kulturna stre-mqewa izraàvana kako krozosnivawe niza prosvetno-kul-turnih ustanova, tako i kroz de-latnost pojedinaca. Pe~at kul-turnom ìvotu davali su ponaj-vi{e u~iteqi i profesori kra-qeva~kih {kola. Jedan od onihkoji se isticao bio je VladislavMarìk, prvi Kraqev~anin{kolovani likovni stvaralac.

Vladislav Marìk ro|en je14. jula 1896. godine u Kraqevu.Wegov otac Josif, poreklom êh,nadahnut idejama panslavizma do-{ao je 1876. godine sa grupom ~e-{kih dobrovoqaca u Srbiju i stu-pio u redove srpske vojske. Kao lekar po profesiji postavqen je za sa-nitetskog poru~nika u Uì~koj brigadi Javorske vojske, sa kojom jeaktivno u~estvovao u srpsko-turskim ratovima 1877–1878. godine.40

351

________________________________________________________________________________________________________________

ko da sam ostao bez sredstava za ìvot. Da bi mogao izdràvati sebe i petoro ne-zbrinute dece, prinu|en sam da traìm zaposlewe.Stoga molim Gospodina upravnika, da me izvoli primiti u tom zavodu za magaci-onera, nadzornika ili sli~no tome i odredi mi pristojnu nagradu sa kojom moguizdràvati sebe i porodicu. Pismen sam, kao dugogodi{wi trgovac i hotelijerimam dovoqno iskustva i spreme za razne poslove. Svaki povereni mi posao sve-sno i revnosno }u vr{iti.Kao dugogodi{wi primeran gra|anin, nacionalni radnik, osniva~ i pomaga~mnogih humanih ustanova, kao ratnik sviju ratova od 1912 do 1919. god. i kao rat-nik-pobednik sa Solunskog fronta, mislim da zasluùjem pa`wu bar toliko, dami dràva bar u nekoliko pritekne u pomo} u ovim te{kim ekonomskim prili-kama.” – NMK, Zbirka ahrivalija, Molba Stamenka Joksimovi}a upravniku Va-zduhoplovno-tehni~kog zavoda, 25. VI 1935.39 NMK, Biografija Stamenka Joksimovi}a (rukopis).40 Slavoqub Marìk, Marìkov oma` Kraqevu, Vladislav Marìk, Kraqevo, 1988, 43.

Nakon toga, 1881. godine raspore|en je na du`nost upravnika kraqe-va~ke vojne bolnice i u Kraqevu je ostao do svoje smrti 1922. godine.Vladislav je dete iz wegovog drugog braka sa ̂ ehiwom Eleonorom Ku-li{evom, sa kojom se oènio 1891. godine.41

Osnovno obrazovawe Vladislav je stekao u Kraqevu. Po na-govoru oca koji je kod wega uo~avao umetni~ke sklonosti i nada-renost za crtawe, mladi naturalizovani êh odlu~io je da {kolo-vawe nastavi na Umetni~ko-zanatskoj {koli u Beogradu, na kojuse, posle poloènog prijemnog ispita, upisao u jesen 1910. godi-ne.42 Zbog o{te}ewa sluha, koje je bilo posledica bolesti prele-àne u detiwstvu, Vladislav je ovu {kolu poha|ao kao vanredniu~enik, tako da nije polagao teorijske, ve} samo prakti~ne pred-mete. Za vreme ~etvorogodi{weg {kolovawa, ometanog Balkan-skim ratovima, Marìk je marqivo u~io i usvajao nova znawa odsvojih u~iteqa i na retkim likovnim izlo`bama prire|ivanim uto vreme u Beogradu.43 Tih godina wegovo dru{tvo ~inili su na{idocnije afirmisani umetnici: Nikola Be{evi}, Miodrag Petro-vi}, Ana Marinkovi}, Vidosava Kova~evi}, Sava Popovi}, a po-sebno iskreno prijateqstvo Marìk je zasnovao sa poznatim srp-skim vajarom Ristom Stijovi}em. „Odli~an |ak ove {kole, poseb-nog afiniteta za crte`, upijao je znawa od tada poznatih slikara,spremaju}i se da svoj ìvot podredi likovnom stvarala{tvu.“44

Period Prvog svetskog rata Vladislav je proveo u rodnomgradu crtaju}i olovkom wegove arhitektonske osobenosti, zakora-~uju}i na taj na~in u tokove savremenog srpskog impresionizma. Ufokusu wegovog interesovawa nalazile su se stare ku}e, naherenestra}are, mlin u Ribnici i drugi objekti folklorne arhitekturekoji su nepovratno nestajali.45 Zahvaquju}i Marìkovom radu deo

352

_________________________

41 Josifova prva supruga bila je }erka kraqeva~kog trgovca Timotija Proti}a sakojom je stupio u brak 1885. godine. Tri godine kasnije, ona je iznenada umrla. –Dr M. M. Matijevi}, Kraqeva~ke..., 141–142.42 Zanatsko-umetni~ku {kolu u Beogradu osnovali su 1905. godine vajar \or|e Jova-novi} i slikari Marko Murat i Beta Vukanovi}. Programom rada {kole bilo jepredvi|eno da ona osposobqava „radenike“ za sva poqa primewenih umetnosti: „zadekorativno slikarstvo, dekorativno vajarstvo i drvorez, crkveno slikarstvo, ilu-stracije, u~iteqe crtawa i da pripremi u~enike za umetni~ke akademije“. Tokom{kolovawa u~enici su slu{ali predavawa u okviru teorijskih predmeta iz: isto-rije umetnosti, plasti~ne anatomije, geometrije, perspektive, sen~ewa i nauke ostilovima i arhitektonskim oblicima, a prakti~ne radove izvodili su iz predme-ta: arhitektonsko crtawe i slikawe, ornamentsko crtawe i slikawe, narodna orna-mentika, crtawe po gipsu i prirodi, vajawe po gipsu i po prirodi i drvorez. Pre-dava~i su bili u to vreme istaknuti likovni i kulturni radnici na{e prestonice:dr Boìdar Nikolajevi}, Stojan Titelbah, Petar Bajalovi}, Dragutin Inkiostri,Vojislav \or|evi}, \or|e Jovanovi}, Quba Ivanovi}, Marko Murat i Rista i Be-ta Vukanovi}. – M. Mihailovi}, „Slikar Vladislav Marìk...“, 4–5.43 Isto, 5.44 S. Marìk, „Marìkov oma`...“, 45.45 M. Mihailovi}, „Slikar Vladislav Marìk...“, 6.

ambijentalne strukture starog Kraqeva o~uvan je za poimawe da-na{wih ìteqa grada na Ibru.

Odmah po svr{etku rata, krajem januara 1919. godine, Mar-ìk je konkurisao za nastavnika crtawa u niòj kraqeva~koj gim-naziji, ali je Ministarstvo prosvete vratilo wegovu molbu radidopune dokazima o kvalifikaciji. Nakon ovog neuspeha, on odlu-~uje da nastavi {kolovawe i u jesen 1919. godine upisuje se na pr-vu godinu studija na „Akademiji lepih umetnosti“ u Pragu, u kla-su asistenta Jozefa Loukote, na pripravnom odseku, na kome je radbio najvi{e usmeren na crtawe, tj. sticawe osnovnih likovnihznawa. Na drugoj godini studija Marìk je u~io slikawe kod po-znatog slikara Vlaha Bukovca, a na tre}oj, koju je upisao u klasiprofesora Jakoba Obrovskog, napustio je studije, najverovatnijezbog nedostatka finansijskih sredstava.46 Dvogodi{wi boravak uPragu definitivno je profilisao umetni~ku stranu Marìkoveli~nosti. Solidnu osnovu za crtawe koju je stekao u Beogradu, onnadogradio je tehnikama koje je studentima na prvoj godini preno-sio Loukota, a temeq wegovih kasnijih slikarskih radova posta-vqen je na ~asovima kod Bukovca. Pojedini savremeni likovnikriti~ari skloni su da, prilikom ocewivawa Marìkovog likov-nog opusa, ustvrde da je uticaj Bukovca proizveo negativne posle-dice po wegov umetni~ki razvoj: „Iako Bukovac nije studentimanametao svoj poentilisti~ki na~in slikawa, ostavqaju}i slobodustvarawa prema sopstvenim sklonostima, on je svojim stvarala-{tvom propagirao ve} prevazi|eno slikarstvo u kojem je crteòsnova dobrog slikarstva. Ovaj Bukov~ev stav posebno je zna~ajanza Marìkovo {kolovawe, koji je jo{ u Zanatsko-umetni~koj{koli to nau~io i ispoqio sklonost ka crteù i mnogo negovaotaj na~in likovnog izraàvawa. Kod Bukovca Marìk dobija novupotvrdu svog uverewa koje ga je i sputavalo da se nikad ne razvijeu pravog slikara koloristu. (...) Od Bukov~evih saveta Marìk jejedino zadrào pouku da je crte` osnova dobrog slikarstva i dasvaka slika po~iwe od crteà. Toga na~ela }e se Marìk pridr-àvati ~itavog svoga rada.“47

Povratkom u Kraqevo, pritisnut materijalnim neda}ama,Marìk se ponovo obratio Ministarstvu prosvete s molbom da gaangaùje za nastavnika u nekoj {koli. Re{ewem Ministarstva pro-svete postavqen je za u~iteqa ve{tina i pisawa u Gimnaziji u [ti-pu. Na ovu du`nost stupio je 31. oktobra 1922. godine. Iz dosada-{wih saznawa poznato je da je bio aktivan u radu ove {kole, da jepredavao crtawe svim razredima, a pisawe samo u prva dva razreda,da se angaòvao na dekorisawu i pripremi {kole za jednu sve~a-

353

_________________________

46 Isto.47 Isto, 7–8.

nost, te da je bio ~uvar {kolske zbirke za crtawe. Stari balkanskigrad [tip sa mno{tvom objekata starobalkanske i orijentalne ar-hitekture, uskim i krivudavim ulicama poplo~anim kaldrmom, zi-danim dvori{nim ogradama i ku}ama sa {irokim strehama, predsta-vqao je za wega pravu inspiraciju. O tome govori i ~iwenica da jewegov „{tipski likovni opus“ bio toliko obiman da je rezultiraoprire|ivawem prve samostalne izlo`be, jula 1923. godine.48

Po~etkom naredne {kolske godine Marìk „iz porodi~nihrazloga“, verovatno usled o~eve smrti, napu{ta [tip i vra}a seku}i. Od januara 1924. godine angaòvan je za nastavnika crtawa ipisawa u Gimnaziji u Kraqevu, a nedugo zatim postaje predava~ i uZanatsko-trgova~koj {koli, sa nedeqnim fondom od {est ~asova.49

Kao gimnazijski nastavnik Marìk je radio u dva navrata: od 1923.do 1925. i od 1927. do 1931. godine.50 Kako zbog govornih smetwi islabog sluha nije mogao poloìti dràvni ispit, neophodan za radu nastavi, prosvetni inspektori koji su nadgledali nastavni pro-ces u kraqeva~koj gimnaziji u svojim izve{tajima o Marìku subeleìli da „nije za nastavni~ku slu`bu“ i „nastavnik slabo ~ujei govori. Izgleda da mu ni disciplina nije dobra. Ina~e dobarmlad ~ovek i dobar portretista, ali nije za nastavnika“.51 Marìkje me|u u~enicima i kolegama vaìo za „veoma marqivog“, a direk-tor Gimnazije Velimir Trifunovi} o wemu je zapisao: „Moè vr-{iti slu`bu i daqe, jer ga deca razumeju i pokazuju uspeha“.52 Upr-kos ovakvim ocenama direktora, 16. aprila 1931. godine, odlukomMinistarstva prosvete, Marìk je otpu{ten iz dràvne slu`be.53

Nakon napu{tawa Gimnazije zaposlewe je prona{ao u grad-skoj Elektri~noj centrali, gde je primqen na du`nost inkasantai slu`benika, i na ovom poslu ostao je sve do kraja Drugog svet-skog rata.54 Niska slu`beni~ka plata primoravala ga je da, radiizdràvawa svoje peto~lane porodice, olovku, ki~icu i paletu sabojama unov~ava prihvataju}i svaku poruxbinu koja je obe}avalazaradu. Osim mno{tva crteà objekata stare gradske i seoske ar-hitekture, te nekoliko motiva manastira @i~e, iz ovog perioda

354

_________________________

48 Isto, 8.49 AJ, 65, 1631–2674, Dopis upravnika Zanatsko-trgova~ke {kole Ministarstvutrgovine i industrije, 14. III 1925; Statisti~ki podaci Zanatsko-trgova~ke {ko-le u Kraqevu za {kolsku 1926/27. godinu, 30. IX 1926; Izve{taj Uprave Zanatsko--trgova~ke {kole Ministarstvu trgovine i industrije, 26. IX 1930.50 Gimnazija u Kraqevu…, 553.51 AJ, 66, 756–1207, Inspekcioni nastavni list Vladislava Marìka, 16. V 1930.52 AJ, 66, 756–1207, Izve{taj direktora kraqeva~ke Gimnazije Odeqewu za sred-wu nastavu Ministarstva prosvete, 9. X 1928.53 Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930/1931. {kolsku godinu, Kraqevo,1931, 6.54 M. Mihailovi}, „Slikar Vladislav Marìk...“, 9.

Marìkovog stvarala{tva ostalo je upam}eno ìvopisawe novo-podignute pravoslavne crkve u obli`wem selu ûkojevcu, ra|enopo naruxbini tamo{wih imu}nih trgovaca i kafexija. „Marìkje 1931. godine u novoj seoskoj crkvi slikao stoje}e predstave sve-titeqa, za{titnika svojih naru~ilaca: sv. Dimitrija, sv. Nikolui sv. Petku Paraskevu. O~igledno je da se na ovom poslu Marìknije dobro sna{ao. Nije raspolagao ni sa odgovaraju}im materija-lima za izradu zidnog slikarstva. Slikao je uqanim bojama na ne-dovoqno prepariranom zidu slike formata 2x1,4 m, pa su predsta-ve ve} dosta o{te}ene. Stoje}e predstave svetiteqa slikane su utradicionalisti~kom duhu, krupnih linijskih draperija, ponekadu detaqima nespretno. Ne{to boqe su oslikani sumorni pejzaìu pozadini svetiteqa.“55

Drugi svetski rat Marìk je proveo u Kraqevu. Prilikom an-gloameri~kog bombardovawa grada, septembra 1944. godine, wegovuku}u pogodila je avio-bomba, pri ~emu je uni{ten najve}i deo radova:skice i studije iz {kolskih i studentskih dana u Beogradu i Pragu,crteì iz Praga i [tipa i brojni radovi nastali u razdobqu izme-|u dva svetska rata. Geleri bombe povredili su i samog umetnika.56

(Posle rata Marìk je, do 1950. godine, radio kao scenografu Gradskom pozori{tu, slikaju}i kulise za razne predstave, pejza-è, portrete, maske, studije anti~kih heroja i heroja iz partizan-ske borbe, ispisuju}i parole za mitinge odràvane na centralnomgradskom trgu i sl. Po~etkom oktobra 1950. godine postavqen je zarestauratora u novoosnovanom Narodnom muzeju, odakle je, decem-bra 1951. godine, oti{ao u penziju. Penzija mu je omogu}avala da sepotpuno posveti crteìma i slikarstvu: „Svestan da }e vreme ne-umoqivo uni{titi se}awa na grad wegovog detiwstva i mladosti,prvih qubavi i wegovih likovnih nadahnu}a, Marìk po~iwe daslika ’sve {to je ostalo’ iz vremena koje je prohujalo na prostori-ma wegovog grada i wegovih snova. Tako wegovo beleèwe postajesvojevrstan zapis i hronika koju on vredno ispisuje na svojim cr-teìma kao ostatke vremena koje je zauvek odlazilo.“57)

Umro je, obnevideo i ogluveo, u dubokoj starosti, 20. aprila1981. godine, i sahrawen na gradskom grobqu.58 Marìkovi crteìi slike ostali su kao zna~ajna kulturna ba{tina grada na Ibru, dasvedo~e o onim delovima Kraqeva koji su, pod naletima neizbe`nogurbanog preobraàja, nepovratno nestajali, a li~nost VladislavaMarìka, kao prvog {kolovanog kraqeva~kog likovnog umetnika,trajno je urezana u kolektivno pam}ewe ìteqa Kraqeva.

355

_________________________

55 Isto.56 Isto.57 S. Marìk, „Marìkov oma`...“, 45.58 M. Mihailovi}, „Slikar Vladislav Marìk...“, 9–10.

MIQKO PETROVI] RI@A

Mada je u periodu izme|udva svetska rata osnovna karak-teristika razvoja Kraqeva bi-la ubrzana industrijalizacija,u socijalnoj strukturi wegovogstanovni{tva gotovo da se naprste obe ruke mogu nabrojatilica koja su pripadala katego-riji industrijalaca. Razlog zato leì u ~iwenicama da se in-dustrijalizacija Kraqeva spro-vodila skoro iskqu~ivo kao viddràvne inicijative, dok suretki bili pojedinci iz redovadoma}ih trgovaca, ugostiteqa,zanatlija ili nekog drugog zani-mawa koji su se odlu~ivali dasvoj imetak uloè u podizawenekog industrijskog pogona.

Jedan od wih koji je, u relativno kratkom vremenskom razdo-bqu, prevalio ìvotni put od siroma{nog {umskog radnika raba-xije do, maltene, najbogatijeg Kraqev~anina, bio je Miqko Pe-trovi} Rià, ~ovek koji je u Kraqevu i na prostorima go~kih, è-qinskih, rado~elskih i {uma na êmernu, stvorio pravu malu„drvnu imperiju“. Ro|en je 1902. godine u selu Dragosiwci, sme-{tenom na severozapadnim padinama Go~a, udaqenom desetak ki-lometara od Kraqeva. Wegov otac Igwat vaìo je za imu}nijeg ~o-veka u selu. Zemqoradwa mu nije bila „ja~a strana“, ve} je svoje po-slovawe usmeravao u drugim pravcima, pa je tako posedovao vode-nicu „poto~aru“, vaqaonicu za sukno i kafanu, u ~ijem sklopu jeposlovao i du}an u kome su se snabdevali seqaci iz okolnih selasme{tenih u dolini Kameni~ke reke i radnici upo{qeni na eks-ploataciji drveta iz go~kih {uma.59

Jo{ u ranoj mladosti Miqko je ispoqavao smisao za inova-cije, osobinu koja ga je krasila tokom ~itavog ìvota i zahvaquju-}i kojoj je stekao veliki kapital. „Znao je da napravi sve {tookom vidi. Stalno je ne{to pravio i prepravqao. Tako je i vode-nicu-poto~aru napravio na jedan posve originalan na~in. Nekadaje to bila vodenica sa perajima i vertikalnim vretenom kao i sveostale vodenice. On ju je po zamisli iz glave, prepravio u ne{tosasvim druga~ije. Napravio je jednu vaonu otprilike 16 metara

356

_________________________

59 Z. M. Petrovi}, ôvek zvani…, 103.

pre~nika sa sistemom kofica. Ceo ure|aj li~io je na dolap, aliwene prednosti u odnosu na druge vodenice bile su velike jer jemogla da radi i onda kada su sve poto~are prestajale da rade zbogniskog vodenog stuba. Tako su u wihovu vodenicu donosili kukuruzi p{enicu iz svih okolnih sela, pa ~ak i iz Ratine.“60

U svojoj devetnaestoj godini oènio se sa dve godine mla|omdevojkom Savkom Kamixorac iz obli`weg sela Meqanica, {to jeizazvalo prili~no nezadovoqstvo oca i bra}e. To ga je nateraloda napusti porodi~nu zadrugu i sa svojom izabranicom i dvoje ma-le dece otpo~ne ìvot „od nule“. Uz pomo} svog tasta Milana, biv-{eg predsednika op{tine kameni~ke, uzeo je u zakup strugaru uCeroviku, vlasni{tvo kraqeva~kog bogata{a Petra Bogavca, zakoju je ranije radio kao rabaxija. „Strugara u Ceroviku ve} je bi-la odsluìla svoje. Radila je samo sa jednim gaterom od pedesetakvati i nije donosila bogzna kakvu dobit.“61 Kao radan i marqiv ~o-vek, Miqko je renovirao oronulu i zapu{tenu strugaru i napra-vio put do {umskih zabrana kojim je, volovskom zapregom, svla~iomasivne balvane do we.

Do pravog procvata ovog posla do{lo je nakon wegovog pove-zivawa sa izvesnim solunskim trgovcem Dimom, koji je ranije imaorazvijene poslovne odnose sa Bogavcem. Grk je, tako, otkupqivaosvu koli~inu dasaka i druge rezane gra|e proizvedene na strugariu Ceroviku, {to je Petrovi}a navelo na razmi{qawe o pro{ire-wu delatnosti podizawem strugare u Risovcu, na êmernu, gde su senalazili ogromni {umski kompleksi. „On je prosto bio op~iwentom rasko{nom {umom koja se {epurila tamo negde u visini od1.000 metara uz kawone Ibra, koji su upotpuwavali wenu nepristu-pa~nost. Bila je to divqa lepotica, netaknuta kao devica. Krenu-ti joj u susret, bila je hrabrost, dodirnuti je, bio je podvig.“62

Nadqudskim naporima svojih radnika, uspeo je da po vrlet-nim i nepristupa~nim predelima êmerna izgradi put do Risovcakojim su prevoèni oprema i materijal za gradwu strugare. Osnov-ni problem koji je uslo`wavao eksploataciju risova~kih {uma, apo ~ijem originalnom re{ewu je Miqko postao nadaleko poznat,bio je transport drveta i gra|e od strugare do èlezni~ke stani-ce Dobre strane, koja se nalazila na pruzi Kraqevo–Ra{ka, oda-kle je odvoèna do krajwih odredi{ta. Naime, wegova zamisao bi-la je da sagradi tzv. vodenu riù, kojom bi, koriste}i snagu vode,transportovao drvo i gra|u do Dobrih strana.63

357

_________________________

60 Isto, 108.61 Isto, 109.62 Isto, 112.63 „Vodenu riù“ sa~iwavale su tri daske {irine 30-40 cm i debqine 4 cm, trape-zasto spojene u vidu korita. Jedna daska postavqana je na dno, a druge dve su ukosofiksirane na wu. Ovako dobijena trapezasta korita me|usobno su povezivana

Izgradwa „riè“, koja je predstavqala smeli, ali i skupigraditeqski poduhvat, proslavila je Petrovi}a. Na stupcima ono-vremene {tampe pisano je o ovom „samoukom geniju“, „eklatantnomprimeru ume}a“ ~oveka koji od sve „nauke“ ima samo dva razredaosnovne {kole i sli~no. Tro{kovi izgradwe „riè“ bili su jakoveliki i iznosili su oko 2.000.000 dinara. Wen transportni kapa-citet iznosio je 1.000 m3 drveta za 16 sati rada dnevno. Zbog ni-skih transportnih tro{kova cena Riìnih drva na stovari{tu jebila dva i po puta nià nego na kraqeva~koj pijaci, {to mu je omo-gu}avalo monopolsku poziciju na trì{tu Kraqeva.64

Kako se wegov kapital iz dana u dan uve}avao, „gazda Rià“,kako je bio poznat u Kraqevu i okolini, 1935. godine sedi{te svo-je firme smestio je u Kraqevo. Zara|eni novac ulagao je gotovoiskqu~ivo u nekretnine, kupuju}i {umske komplekse, ku}e, place-ve i lokale u gradu. Tokom druge polovine 30-ih godina XX veka„riù“ poput one u Risovcu, sagradio je i na Go~u, i ona je povezi-vala lokalitet Gvozdac sa èlezni~kom stanicom Sokoqa, nauskotra~noj pruzi koju su tokom Prvog svetskog rata izgradiliaustrougarski okupatori. U neposrednom susedstvu ulice VojvodePutnika u Kraqevu, 1940. godine podigao je modernu strugaru naparni pogon, opremqenu sa tri gatera, ~etiri cirkulara, banse-kom, ruba~ima i postrojewem za parewe bukovog drveta.65 U wego-vim strugarama i na poslovima {umske se~e, u posledwoj godini~etvrte decenije XX veka bilo je upo{qeno oko 3.000 radnika.

O tome sa kolikim je kapitalom, izraènim u nekretnina-ma, raspolagao „gazda Rià“, najilustrativnije svedo~i presudakojom su komunisti~ke vlasti nakon Drugog svetskog rata izvr{i-le konfiskaciju wegove imovine. Pedantni sudski izvr{iteqizapisali su da su se u Petrovi}evom posedu u Kraqevu, osim pome-nute parne strugare, nalazili jo{ i: hotel „Jugoslavija“ u uliciKraqa Petra, hotel „Nacional“ u ulici Milo{a Velikog, plac sadu}anima u ulici Milo{a Velikog br. 26, 28 i 30, plac sa zgrada-ma u ulici Toplice Milana br. 5, plac sa zgradom u ulici Jug Bog-danovoj br. 84, plac sa dve zgrade na uglu ulica Jug Bogdanove iVojvode Putnika, plac sa pet objekata u ulici Jug Bogdanovoj 56,58, 60 i 62 i plac na mestu zvanom Dudari povr{ine dva hektara.Sem toga posedovao je jo{ i: dve zgrade u Kamenici u kojima se na-lazila mala hidrocentrala, zgradu sa {est odeqewa u Sokoqi,

358

________________________________________________________________________________________________________________

i tako se dobijao drveni kanal. Prema Petrovi}evoj zamisli, „rià“ je trebaloda prati tok reke Dubo~ice, pritoke Ibra, iz koje bi se voda uterivala u „riù“i kroz wu tekla slobodnim padom nose}i sa sobom uba~enu gra|u. – Isto, 119.64 Isto, 129.65 AJ, 65, 510–1230, Dosije Industrije gra|e i drveta za ogrev „Miqko Petrovi}“Kraqevo, 13. III 1941.

zgradu sa sedam odeqewa u Kamenici, pekaru u Kamenici, vodeni-cu na lokalitetu Glogovac, dve zgrade sa ~etiri, odnosno sedamodeqewa u Bogutovcu, magacinsku zgradu kod èlezni~ke staniceDobre strane, strugaru na vodeni pogon na Gvozda~koj reci, stru-garu na vodeni pogon na Beloj reci, strugaru na vodeni pogon u Ma-lom Risovcu, „vodenu riù“ sa dva kraka duìne 13 kilometara uRisovcu, èlezni~ku prugu duìne 1.100 metara na Go~u, livadu sapa{wakom povr{ine pet hektara u Sotirova~kim livadama, {estwiva u Ribnici ukupne povr{ine tri hektara i 83 ari, livadu po-vr{ine 63 hektara u Ribnici, pa{wak povr{ine 41 ar u Ribnici,{umu povr{ine oko 800 hektara u Bresniku i {umu povr{ine pethektara i 84 ari u Ceroviku. Zajedno sa Petrom Bogavcem kupio je50% akcija „[umadijske banke“ u Beogradu, a sam je posedovao 45%akcija „Kraqevske privredne banke“.66

Ste~eno bogatstvo i finansijska mo} omogu}avali su mu ipoliti~ki uticaj, pa je tako prilikom op{tinskih izbora 1936.godine izabran za predsednika op{tine kameni~ke. S obzirom nawegov ugled i ~iwenicu da je bio i predsednik mesnog odbora Ju-goslovenske radikalne zajednice ove op{tine, prilikom parla-mentarnih izbora 11. decembra 1938. godine kandidovan je na listiove stranke za narodnog poslanika za srez @i~ki. Iako je osvojioposlani~ki mandat, izborni rezultat u Kraqevu bio mu je slab.Naime, za wega se izjasnilo svega 11,20% Kraqev~ana iza{lih nabirali{ta, {to na sebi svojstven na~in govori o odnosu koji je ve-}ina gra|ana Kraqeva imala prema ~oveku koga su smatrali sko-rojevi}em i „seoskim gazdom“.67

Mada je uo~i Drugog svetskog rata raspolagao sa velikim ma-terijalnim i finansijskim bogatstvom, Miqko Petrovi} je, pou-~en ogromnim ìvotnim iskustvom, ìveo relativno skromno. Odsvoje dece, dve }erke i dva sina, zahtevao je skromnost u obla~ewui pona{awu („nije davao da se bacaju pare na nepotrebne igra~ke“),nastoje}i da ih vaspita u skladu sa tradicionalnim vrednostimasvojstvenim seoskom stanovni{tvu Srbije toga doba (rad, po{tewei skromnost). Ose}aju}i sopstvene slabosti usled ne{kolovano-sti, zbog ~ega su ga u vi{im dru{tvenim krugovima gledali podru-gqivo, nastojao je da za decu obezbedi dobro obrazovawe, pa su ta-ko ona, nakon {to je porodicu preselio u Kraqevo, poha|ala pri-vatne ~asove nema~kog i francuskog jezika i ~asove klavira.68

Nakon okupacije Kraqeva aprila 1941. nema~ke okupacionevlasti su ga, zbog toga {to je sa decom izbegao iz Kraqeva na Go~,

359

_________________________

66 Z. M. Petrovi}, ôvek zvani…, 19–21, 148.67 AJ, 37, 6–40–473, Izborni rezultati 11. decembra 1938. godine u predkumanov-skoj Srbiji; Veli~anstvena pobeda JRZ, „Narodna samouprava“, 16. 12. 1938, 2.68 Z. M. Petrovi}, ôvek zvani…, 156.

na kome su se tokom jeseni nalazile brojne ustani~ke jedinice, pro-glasili masonom i jednim od organizatora napada na Kraqevo, madato nije odgovaralo istini. Wegovu suprugu Stevku Nemci su, sa mno-{tvom drugih ìteqa Kraqeva, zatvorili kao taoca u, po zlu ~uve-ni, kraqeva~ki „Lager“. Oktobra 1941. godine Nemci su ga uhapsi-li u Beogradu i podvrgli raznim oblicima torture, a svu wegovu ne-pokretnu imovinu konfiskovali. Zahvaquju}i, u velikoj meri sre}-nim okolnostima, i vezama sa predratnim beogradskim politi~kimestabli{mentom, pu{ten je iz zatvora i vra}ena mu je imovina, stim da sve svoje proizvodne kapacitete stavi u slu`bu vlade Mila-na Nedi}a. Prilikom povla~ewa iz Kraqeva, u jesen 1944. godine,Nemci su do temeqa razorili wegovu strugaru u Kraqevu.

Oslobo|ewe Kraqeva stavilo je Miqka i wegovu porodicuna velika isku{ewa. Nove komunisti~ke vlasti su, slede}i ideo-lo{ku doktrinu o kapitalistima kao retrogradnim elementima,Petrovi}a proglasili „narodnim neprijateqem“, konfiskuju}imu nepokretnu imovinu. Gotovo pet meseci skrivao se po selima uokolini Kraqeva izbegavaju}i „~istke“ koje su sprovodili komu-nisti. Na su|ewu pred „Sudom nacionalne ~asti“ u â~ku osu|enje na „trajni gubitak nacionalne ~asti ukqu~uju}i tu i gubitakgra|anske ~asti, na 7 godina te{kog prinudnog rada i na konfi-skaciju celokupne imovine u korist dràve“.)69

Umro je u Kraqevu 1968. godine.

360

_________________________

69 Isto, 238.

KRALJEVO, A TOWN IN SERBIA, 1918–1941

ABSTRACTThere are few towns in Serbia, which in a relatively short period of

time, for a little more than two decades, experienced such a dynamic devel-opment as it was the case with Kraljevo in the period between two worldwars. It came out of the First World War as a town of "black kerchiefs andflags", demographically crippled, with impoverished households, plunderedtrade and craft shops, devastated schools and other public buildings,destroyed infrastructure and almost dead economic courses, but in the next22 years, especially during the 30-ies of the XX century, thanks to the intensegovernment investments in the domain of industry and transportation, it cre-ated preconditions for developing into a modern city.

In the ethnic and religious senses, Kraljevo was a mixed milieu.Multidirectional movements of the population from its surroundings, otherparts of the country and from abroad changed its demographic structure, eth-nic and social relationships, before all. According to the results of the lastcensus performed before the Second World War (31 March 1931), out of7,022 registered inhabitants, Orthodox people (Serbs and a small number ofRussians-emigrants) made 88.85%, Roman Catholic inhabitants made9.32%, Muslims made 1.16%, evangelists 0.11%, the other Christian groupsmade 0.18%, and 0.37% did not declare which religion they belonged to. Itcannot be said for sure to which extent this structure was disturbed during thenext decade, i.e. until the beginning of the Second World War, especially if itis known that the number of inhabitants of Kraljevo increased by about 100%due to the increased immigration in this period. There are no precise datawhat the population of Kraljevo really was at the beginning of 1941. Thereare some estimations ranging from "about 13,000" to 15,600. Although noneof them shows religious, ethnic, professional and age structure of the popu-lation, it is certain that Serbs made a huge majority. Besides them, there werealso: Russians, Slovenes, Croats, Hungarians, Germans, Czechs, Armenians,Gypsies, and others.

Although the basic outlines of the urban appearance of Kraljevo wereestablished as early as during the XIX century, the town space changed andexpanded in accordance with new needs, so that in the years before the AprilWar, three physical wholes, which architecturally and functionally as well as

361

by the social structure of their inhabitants were different, could be clearlynoticed: the inner town (11 wide streets and the circular town square), "Staracarsija (Old Town)" (between the roads leading to Raska and Mrcajevci) andthe industrial zone with "Aerokolonija (Aviators' Colony)" (on the"Kragujevac road"). The biggest number of roads was paved with square cob-blestones and had street lighting. Kraljevo got electricity from its own powerplant until 1932, then from the power plant of the Aviation Institution, andfrom the beginning of 1939 through the transmission line from the powerplant "Elektromakis" A.D. from Vreoci. The burning urban problems werethe water supply and the sewerage system, which, in spite of some attemptsand initiatives, were not properly solved until 1941.

Located at the joint of the Ibar Gorge with the West Morava Valley, inthe eastern part of the Kraljevo Ravine, on the left bank of the Ibar River,before its flowing into the West Morava, on one of the most important com-munication directions of the Balkan Peninsula, Kraljevo, during its develop-ment, passed through historical development from a village in the XV, XVIand XVII centuries, through a small Turkish town and a provincial town inthe XVIII century and a small town and a city in the XIX and XX centuries.Two directions of significant communication lines intersected in it: the WestMorava (northwest-southeast) and the Ibar–Gruza (southwest-northeast), andexactly such communication openness to the other parts of the country repre-sented a crucial factor of its development enabling it to be integrated with theother parts of Serbia and Yugoslavia.

Two roads which by the Law of State Roads of 1929 were classified intothe rank of the "state roads" intersected in Kraljevo. The first one was the roadKragujevac – Kraljevo – Kosovska Mitrovica – Pec – Podgorica – Cetinje – Kotor,and the other one was Pojate – Krusevac – Kraljevo – Uzice – Bajina Basta –Zvornik – Tuzla – Banja Luka – Dvor – Karlovac – Novo Mesto. By the"Banovina (Provincial) Road of the I class", Kraljevo, through Vrdila and Kaona,was connected with Bedina Varos in the Morava District, and by the "BanovinaRoad of the II class", through Zica, it was connected with Mataruge. Kraljevo rep-resented a significant point on the railroad map of the Kingdom of Yugoslavia, too.In addition to the narrow gauge railway Stalac–Krusevac–Kraljevo–Cacak–Uzice,constructed in the years before the First World War, the important railway com-munication line Belgrade – Lapovo – Kragujevac – Kraljevo – KosovskaMitrovica – Skoplje passed through the town. In that way, it was connected withthe capital and further on with Central Europe, Southern Serbia, and indirectlywith Greece, South Eastern Serbia, and through it with Bulgaria and Turkey, aswell as with Western Serbia, that is with Sarajevo and Dubrovnik. It was possibleto get from Kraljevo to Goc by a narrow gauge railway which, for the purpose ofexploitation of woods of this mountain, was built by the Austrian-Hungarian occu-piers during the First World War.

In the period between two world wars, besides administrative func-tions, Kraljevo united several different functions which always gave it the

362

features of a town. Its economic, educational, cultural, judicial and healthcare influence was felt on the territory exceeding the boundaries of the ZicaDistrict, one of 40 districts in Morava Banovina. Out of the institutions typi-cal for town settlements, it had a grammar school, municipal and districtcourts, a hospital, chemist's shops, and its urban development, local press,developed social life, relatively numerous clerical staff and increased concen-tration of intellectuals gave it town characteristics by which it distinguisheditself from the settlements in its close vicinity.

The basic economic factors in the life of Kraljevo in the period from1918 to 1941 were trade, crafts, catering and industry. A lot of circumstancesinfluenced their prevalence as the way of earning income and creating eco-nomic existence, and out of them the crucial role was the one of general his-torical frames and the local ambience in which Kraljevo developed.

Trade as an activity had a long tradition in Kraljevo. Beside the sale inshops, a great deal of sale was performed on the market day, on Fridays, atthe market, and in the days of the three-day annual fair – from 7 to 9 July.Rich agricultural surroundings and good communication links with the otherparts of the country made Kraljevo well-known as a place with strong exportof agricultural products (cattle, dairy products, fruits and vegetables, brandy,wool, leather, etc.) which were coming not only from the villages of the ZicaDistrict, but also from the neighbouring districts: Studenica, Dragacevo,Trstenik and Gruza Districts.

In spite of the increasingly noticeable competition of industrial goodsand the decrease of its financial power, crafts represented an important partof the economic milieu in the town on the Ibar. Modernization courses leftnoticeable traces even in this field, so that many crafts such as candlemakers,tailors, soap manufacturers, shoeing smiths and others, slowly disappeared,while those new, such as: car mechanics, electricians, clock repairers, print-ers, photographers, hairdressers, and others appeared. At the beginning ofFebruary 1941, there were 43 kinds of crafts in Kraljevo, and among themthose practiced most were: cloth makers, barbers, shoe repairers, peasantshoes makers and bricklayers.

The increase of the transportation significance of Kraljevo, the inten-sified flow of people and goods and the distinct economic immigration weresuitable for development of catering. According to some information, duringthe fourth decade of the last century, Kraljevo had about 120 catering places(hotels, inns, guest houses, kafanas, buffets, kebab shops and soup kitchens).Their clients were the locals of all social layers, chance travellers, workers-bachelors who, searching for their job, settled in Kraljevo, peasants comingto the market, etc.

What represented the main driving force of the overall development ofKraljevo in the period between two world wars was industry. Two biggestindustrial enterprises were the "State-Owned Airplane Factory" and theRailway Shop for Repair of Railway Cars and Engines, which, at the begin-

363

ning of 1941, employed about 2,600 workers, technicians and engineers ofvarious professions. In addition to them, the industrial complex of Kraljevoalso included several small steam sawmills and factories manufacturing rooftiles and bricks.

For the purpose of improving economic courses, several financialinstitutions operated in Kraljevo and they mostly credited trade, crafts, smallindustrial enterprises and occasionally agricultural production.

Parallel with the economic and educational-cultural lives, the politicalscene was livened and in the period from 1918 to 1929 the main rivals on itwere the Radical and the Democratic Parties, the former surely winning inelectoral matches, either municipal, parliamentary or territorial ones. Duringthe first half of the 30-ies of the XX century, the political scene of Kraljevowas masterfully ruled by the regime political parties, firstly the YugoslavRadical-Peasant Democracy, i.e. the Yugoslav National Party, and then theYugoslav Radical Community, but at the municipal elections in 1936, theopposition, for the first time in the period between two wars, succeeded inseizing the power, which enabled it to govern the municipal services ofKraljevo all until the entry of German troops into the town in April 1941.

The oldest educational institution in Kraljevo was the Primary School.It included two auxiliary classes and two kindergarten classes. Due to smallaccommodation capacities of the old school building located in the centre ofthe town, at the corner of Rajiceva Street and Cara Lazara Street, anotherschool building was erected in General Stanojlovic Street in 1939 - the "StateNational School King Alexander I". Apart from the Primary School, Kraljevoalso had the following educational institutions: the State IncompleteGrammar School and the Advanced Self-Government Real Grammar School,the Secondary Agricultural School, the Women's Crafts School, the Crafts-Trade School, the Railway Crafts School and the State Mixed Civil School ofcrafts-industrial orientation.

The Orthodox Kraljevo people performed their religious ceremonies inthe Church of Descent of Holy Spirit, and the Roman-Catholic Kraljevo peo-ple performed theirs in the Church of Saint Mihovil constructed in 1933.

The most important health institution in Kraljevo was the BanovinaHospital, which in 1936 had seven patients' rooms with 67 beds. In additionto stationary treatment of those having various infectious diseases, it was alsoused for some operations, autopsies, deliveries and out-patient examinations.In conformity with the provisions of the Law of Health Municipalities of1930, the Municipality of Kraljevo, out of budget funds, paid a doctor and amidwife who offered free services to their fellow citizens. Minor diseases andsmall injuries of the workers having social insurance were treated at the out-patient department of the "District Department for Insurance of Workers".

Necessary medicines and sanitary material could be provided in threechemist's shops: "At St. George's" owned by Miodrag M. Markovic, thechemist's "Nikolic" and the chemist's owned by Miroslav Pelnarz.

364

Kraljevo belonged to those towns where sport and competitive spiritwere very developed. Four "sports clubs" were active, and within them sev-eral sports disciplines were practised ("Ibar", "Radnicki", "Morava","Zeleznicar"), the Skiing Club, the Cycling Club "Lasta (Swallow)", theAviation Club "Nasa krila (Our Wings)", the Athletes' Society, the ChessClub, the Shooting Company and the Hunting Society. The most popular wasfootball ("ball game"), and the local football clubs competed within the"Kragujevac Football Sub-League".

The social life was very intense and characterized by the action of aseries of vocational, craft, charitable and other associations, such as:"Kraljevo Women's Association", "Women's Christian Movement", "Sub-Committee of the Society of Princess Ljubica", "Charitable Society of theDisabled and Poor", and "Kraljevo Trade Youth". The cultural life was alsomarked by the singing society "Saint Sava" and, in a specific way, by fourcinemas: the "Paris", the "Yugoslavia", the "Urania", and the "Club of AirportWorkers". An outstanding cultural mission was performed by the newspaperswhich, in a certain period, were published in Kraljevo - "Kraljevski Glasnik(Kraljevo Herald)", "Narodna samouprava (National Self-Government)" andthe "Review of the Church of the Zica Eparchy".

Generally speaking, for Kraljevo in the period between two worldwars, it can be said that it was a relatively small town which had to cope withvarious material and other difficulties in that period, having Belgrade as amodel, and whose aspirations can be characterized as pro-European. Inalmost 23 years, it changed its identity by making a definite step aside fromthe town of Balkan-oriental type toward a city of Western Europe customs,representing a place where traditional and modern were meeting, which waschanging in both physical and spiritual senses, in which different nations,cultures, habits and mentalities were intrwoven and which was rushing for-ward by long modernization leaps.

Exactly on the example of Kraljevo, it is possible to note some generalcharacteristics of development of a town settlement on the Serbian soil in theperiod from 1918 to 1941. In fact, it is possible to recognize those factors whichcrucially influence development of a town. Besides the influence of globalprocesses, i.e. those which take place at the country level, they are, before all:

– geographical position;– scope of war destruction in the First World War;– economic ambience of the core town gravitational area;– communication links with the other parts of the country;– significant government investments and interventions in economy;– deep roots of traditional town patterns.Following the influence of these factors on Kraljevo, it can be conclud-

ed that the unfavourable presence of at least one of them can have negativeeffects for the progress of a town. Only their proper interweaving and com-plementing make its steady development in all segments possible.

365

IZVORI I LITERATURA

ARHIVSKA GRA\A

Arhiv Jugoslavije – BeogradFondovi:Ministarstvo unutra{wih poslova Kraqevine Jugoslavije;Ministarstvo prosvete Kraqevine Jugoslavije;Ministarstvo trgovine i industrije Kraqevine Jugoslavije;Ministarstvo pravde Kraqevine Jugoslavije;Ministarstvo vera Kraqevine Jugoslavije;Ministarstvo socijalne politike i narodnog zdravqa Kraqevine Ju-

goslavije;Ministarstvo fizi~kog vaspitawa Kraqevine Jugoslavije;Centralni presbiro;Milan Stojadinovi};

Arhiv Vojnoistorijskog instituta – BeogradFond:Popisnik 17;

Arhiv Srbije – BeogradFond:Vojno-generalni guvernman;

Istorijski arhiv – BeogradFond:Trgova~ka komora Beograd;

Istorijski arhiv – KraqevoFondovi:Op{tina kraqevska – Kraqevo 1918–1941;Udruèwe zanatlija sreza ì~kog – Kraqevo 1910–1950;Udruèwe trgovaca za srez ì~ki – Kraqevo 1910–1948;Poqoprivredna {kola „Dragoslav Bogavac“ – Kraqevo 1882–1979;Li~ni fond Jovice Stojkovi}a;Li~ni fond Dimitrija Nesterenka;

367

Zbirka dokumenata o Radni~kom pokretu i NOB-u 1902–1978;VARIA (1866–1953);

Narodni muzej – KraqevoFondovi:@enska zanatska {kola;@enska podruìna u Kraqevu;Zbirka fotografija;

OBJAVQENI IZVORIAdresar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za industriju, obrt,

trgovinu i poqoprivredu, Beograd, 1928.Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1922, Novi Sad, 1922.Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1923, Novi Sad, 1923.Aesculap – almanah za farmaciju i kemiju 1924, Novi Sad, 1924.Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika za 1930. godi-

nu, Beograd, 1931.Azbu~ni imenik advokata i advokatskih pripravnika na dan 31. de-

cembra 1938. godine, Beograd, 1939.Almanah Kraqevine SHS za 1921/22. godinu, sv II, Zagreb, 1922.Almanah Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1927/28. godinu, sv. III, Zagreb,

1928.Almanah Srpske Pravoslavne Crkve, sv. I, Beograd, 1933.Almanah {ematizam Zetske banovine, Sarajevo, 1931.Banovinski buxet Moravske banovine za 1931/32. godinu, Ni{, 1931.Godi{wak Automobilskog Kluba Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-

naca za 1927. godinu, Beograd, 1927.Godi{wak Jugoslovenskih dràvnih èleznica 1937, Subotica, 1937.Godi{njak jugoslovenskog vazduhoplovstva 1933/34, Beograd, 1933.Godi{wak jugoslovenskog vazduhoplovstva za 1937. godinu, Beograd,

1937.Godi{wak Lovac, Beograd, 1927.Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1936.

godinu, Beograd, 1937.Godi{njak o narodnom zdravlju i radu zdravstvenih ustanova i organa za 1939.

godinu, Beograd, 1940.Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta

1936. do 1. marta 1937. g., Beograd, 1937.Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. marta

1937. do 1. marta 1938. g., Beograd, 1938.Godi{wi izve{taj o radu @enskog hri{}anskog pokreta od 1. apri-

la 1939. do 1. marta 1940. g., Beograd, 1940.IX redovni godi{wi kongres privrednih komora i organizacija Kra-

qevine Jugoslavije 13. i 14. septembra 1931. g., Beograd, 1931.Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. januara 1921.

godine, Sarajevo, 1932.Definitivni rezultati popisa stanovni{tva od 31. marta 1931. godi-

ne, kw. I, Prisutno stanovni{tvo, broj ku}a i doma}instava, Beograd, 1937.

368

Doma}ica – organ @enskog dru{tva i wegovih podruìna u spomenproslave 25. godi{wice @enskog dru{tva 1875–1900, Beograd, 1900.

Dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravcau Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1939/40. godinu, Kraqevo, 1940.

Dràvna me{ovita gra|anska {kola zanatsko-industrijskog pravcau Kraqevu – Izve{taj za {kolsku 1940/41. godinu, Kraqevo, 1941.

Dràvni kalendar Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca za godinu1921. koja je prosta, Beograd, 1921.

Dràvni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1910, Beograd, 1910.Dràvni kalendar Kraqevine Srbije za godinu 1914, Beograd, 1914.Zakon o dràvnim putovima sa zakonom o nedràvnim putovima i

uredbama i pravilima za wihovo izvr{ewe, Beograd, 1930.Zbirka propisa za stru~ne produ`ne {kole, Ni{, 1939.Izve{taj Beogradske radni~ke komore o radu 1926–1931. godine, kw. I,

Beograd, 1932.Izve{taj Dràvne realne gimnazije za 1933/1934. {kolsku godinu,

Kraqevo, 1934.Izve{taj Dràvne realne gimnazije za {kolsku 1934/1935. godinu,

Kraqevo, 1935.Izve{taj Dràvne realne gimnazije za {kolsku 1935/1936. godinu,

Kraqevo, 1936.Izve{taj Kraqevske gimnazije za 1929/1930. {kolsku godinu, Kraqe-

vo, 1930.Izve{taj o radu @enskih zanatskih {kola Moravske banovine u

{kolskoj 1940/1941. godini, Ni{, 1941.Izve{taj Realne gimnazije u Kraqevu za 1930/1931. {kolsku godinu,

Kraqevo, 1931.Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1936. godinu Glavnoj

skup{tini @upe 28. marta 1937. godine u ]upriji, Kragujevac, 1937.Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1938. godinu Glavnoj

skup{tini @upe 4. i 5. marta 1939. godine u Kraqevu, Kragujevac, 1939.Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1939. godinu podnet

redovnoj godi{woj skup{tini 6. i 7. aprila 1940. godine u â~ku, Kragu-jevac, 1940

Izve{taj Uprave Sokolske ùpe Kragujevac za 1940. godinu podnetredovnoj godi{woj skup{tini 5. i 6. aprila 1940. godine u Jagodini, Kra-qevo, 1941.

Jugoslovenski filmski almanah, Beograd, 1933.Katalog izlo`be „Dobrovoqno vatrogasno dru{tvo Kraqevo

1933–2003“, Kraqevo, 2003.Kraqevski Jugoslovenski aero-klub „Na{a krila“ – Izve{taj za XVIII

redovnu zemaqsku skup{tinu, Beograd, 1939.Medicinski godi{njak Kraljevine Jugoslavije, Beograd, 1933.Narodno Pretstavni{tvo – Senat, Narodna skup{tina, Beograd, 1939.Op{ta dràvna uprava – banovine, srezovi, op{tine i gradovi, Zagreb, 1932.Petnaest godina rada @enskog hri{}anskog pokreta (mart 1920. g.

– mart 1935. g.), Beograd, 1936.

369

Pravilnik o upotrebi narodne snage za opravku javnih putova, Beo-grad, 1924.

Prvi jugoslovenski sportski almanah, Beograd, 1930.Prvo jugoslovensko Narodno predstavni{tvo izabrano 8. novembra

1931. godine, Beograd, 1931.Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kra-

qevini Srbiji 31. dekembra 1910. godine, kwiga peta, Beograd, 1911.Privredni adresar Kraqevine Jugoslavije 1934/35, Beograd, 1935.Prosvetni {ematizam Kraljevine Jugoslavije, knj. I, Zagreb, 1932.Re~nik mesta Kraqevine SHS, Beograd, 1925.Sveslavensko sokolstvo – jubilarno izdanje Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavi-

je, Beograd, 1930.Sokolski zbornik, Beograd, 1934.Spisak vlasnika ~ekovnih ra~una Po{tanske {tedionice Kraqevi-

ne Jugoslavije, Beograd, 1937.Srpska bibliografija – kwige 1868–1944, kwiga 7, Beograd, 1995.Stanovni{tvo po veroispovesti i materwem jeziku po popisu od 31.

III 1931. godine – Srbija sa Vojvodinom i Kosovo-Metohijom (pregled poop{tinama), Demografska statistika, sv. 7, Beograd, 1945.

Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca odrànih 18. marta 1923. godine, Beograd, 1924.

Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca odrànih 8. februara 1925. godine, Beograd, 1926.

Statistika izbora narodnih poslanika Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca odrànih 11. septembra 1927, Beograd, 1928.

Statistika izbora narodnih poslanika za Prvu Jugoslovensku Na-rodnu Skup{tinu odrànih 8. novembra 1931. god., Beograd, 1935.

Statistika izbora narodnih poslanika za Narodnu skup{tinuKraqevine Jugoslavije izvr{enih 5 maja 1935 godine, Beograd, 1938.

Statisti~ki pregled izbora narodnih poslanika za Ustavotvornuskup{tinu Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca izvr{enih na dan 28.novembra 1920. god., Beograd, 1921.

Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrva-ta i Slovenaca, redovan saziv za 1921/22 godinu, IV kwiga, Beograd, 1922.

Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca – vanredan saziv za 1925. godinu (od I prethodnog sastanka 7. mar-ta 1925. godine do III redovnog sastanka 31. marta 1925. godine), Beograd, 1925.

Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrva-ta i Slovenaca – redovan saziv za 1925/26. godinu, II kwiga (od XXIII do Lredovnog sastanka), Beograd, 1926.

Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Kraqevine Srba, Hrva-ta i Slovenaca – vanredan saziv za 1927. godinu, I kwiga (od I do IV pret-hodnog sastanka), Beograd, 1927.

Telefonski imenik 1929, Beograd, bez godine izdawa.Filmski godi{njak 1936, Beograd, 1936.Filmski godi{njak 1937/38, Beograd, 1938.[ematizam Isto~no pravoslavne Srpske patrijar{ije po podacima

iz 1924. godine, Sremski Karlovci, 1925.

370

[TAMPA„Politika“ – Beograd„Samouprava“ – Beograd„Vreme“ – Beograd„Pravda“ – Beograd„Kraqevski glasnik“ – Kraqevo„Narodna samouprava“ – Kraqevo„Ibarske novosti“ – Kraqevo„Balkan“ – Beograd„Novosti“ – Beograd„Radni~ke novine“ – Beograd„Organizovani radnik“ – Beograd„Re~“ – Beograd„K. L. P.“ – Kragujevac„Pregled Crkve Eparhije @i~ke“ – â~ak – Kraqevo„Glasnik Srpske pravoslavne patrijar{ije“ – Beograd„Glasnik Beogradske Nadbiskupije“ – Beograd„Blagovest“ – Beograd„Beogradske novine“ – Beograd„Sokolski glasnik“ – Beograd„Na{a krila“ – Beograd„Slu`bene novine Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca“ – Beograd„Slu`bene novine Kraqevine Jugoslavije“ – Beograd„Slu`beni list Moravske banovine“ – Ni{„Selo“ – Beograd„Glasnik stru~ne nastave“ – Beograd„Glas [umadije“ – Kragujevac„â~anski glas“ – â~ak„â~anski pokret“ – â~ak„Narodni pokret“ – â~ak„Auto svet“ – Beograd

LITERATURAAjdi}, Qubi{a, „Krv ruske emigracije u streqawu u Kraqevu – oktobra

1941. godine“, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994. Beci}, M. Ivan, „Privatni nov~ani zavodi i bankarstvo u Leskovcu

izme|u dva svetska rata“, Istorija 20. veka, 1, Beograd, 2002, 133–145.Bi{evac, Blagomir, „@elezni~ka radionica Kraqeva i wen dopri-

nos u NOP-u 1941. godine“, Narodni ustanak i borbe za Kraqevo 1941. go-dine, Beograd, 1985, 322–335.

Bi{evac, Blagomir, „Jugoslovensko-francuski klub u Kraqevu“, Na-{a pro{lost, 4, Kraqevo, 1989, 207–221.

Bogosavqevi}-Petrovi}, Vera, „Starija naseqa na podru~ju dana{wegKraqeva“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 9–33.

Bojkovi}, Sla|ana – Pr{i}, Miloje, Stradawe srpskog naroda u Sr-biji 1914–1918, Beograd, 2000.

Vasi}, Miroljub, Revolucionarni omladinski pokret u Jugoslaviji 1929–1941, Be-ograd, 1977.

371

Vesni}, R. Milenko, „Pogled s Grdi~kog brda“, Jugoslavija u slici ire~i – Srbija, Beograd, 1927, 291–293.

Vinski, I., Klasna podela stanovni{tva i nacionalnog dohotka Jugoslavije u 1938.godini, Zagreb, 1970, 149.

Virijevi}, Vladan, Studeni~ki srez 1918–1941 (dru{tveno-ekonom-ske i politi~ke prilike), Kraqevo–Ra{ka, 2000.

Vujovi}, Sreten, Sociologija grada – sociolo{ka hrestomatija, Beograd, 1988.Vujovi}, Sreten, Grad u senci rata – ogledi o gradu, siroma{tvu i sukobima, No-

vi Sad – Beograd, 1997.Vuleti}, Aleksandra, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka, Beograd, 2002.Gimnazija u Kraljevu 1909–1999, Kraljevo, 2000.Gligorijevi}, Branislav, Demokratska stranka i politi~ki odnosi u Kraljevini SHS,

Beograd, 1970.Gligorijevi}, Branislav, Parlament i politi~ke stranke u Jugoslaviji (1919–1929),

Beograd, 1978.Gligorijevi}, Branislav, „Politi~ki odnosi u Uìcu 1918–1941“,

Istorija Uìca 1918–1975, kw. II, Uìce, 1992.Govedarica, Dobrivoje, @elezni~ari Kraqeva, radnici, revoluciona-

ri, graditeqi, Beograd, 1977.Grga{evi}, Ja{a, Industrija Srbije i Crne Gore, Zagreb, 1924.Dimi}, Qubodrag, „Rusko {kolstvo u Kraqevini Jugoslaviji 1918–1941“,

Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994, 38–51.Dimi}, Qubodrag, Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije 1929–1941,

kw. I–III, Beograd, 1996.Dimi}, Qubodrag, Srbi i Jugoslavija – prostor, dru{tvo, politika,

Beograd, 1998.Dimi}, Qubodrag, Istorija srpske dràvnosti, kw. II, Novi Sad, 2001.Dimi}, Qubodrag – @uti}, Nikola, Rimokatoli~ki klerikalizam u

Kraqevini Jugoslaviji (1918–1941), Beograd, 1992.Draganovi}, Krunoslav, Op}i {ematizam Katoli~ke crkve u Jugoslaviji, Sarajevo,

1939.Dragovi}, Vuk, Srpska {tampa izme|u dva rata – Osnova za biblio-

grafiju srpske periodike 1915–1945, I, Beograd, 1956.Dra{kovi}, Dragan, „Iz istorije urbanog razvoja Kraqeva“, Katalog

izlo`be Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo 1476–1915, Kraqevo, 1997.Dra{kovi}, Dragan, „Razvoj zdravstva u Karanovcu – Kraqevu u XIX i

po~etkom XX veka“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqe-vo, 2000, 145–157.

Dra{kovi}, Dragan, „Fotografije i razglednice u Narodnom muzejuKraqevo“, Na{a pro{lost, 6, Kraqevo, 2005, 33–73.

\uri}, Vojislav, „Urbanizacija kao proces {irenja gradskih kulturnih obrazaca“,Zbornik za dru{tvene nauke, 54, Novi Sad, 1969.

@uti}, Nikola, Sokoli – ideologija u fizi~koj kulturi Kraljevine Jugoslavije 1929–1941,Beograd, 1991.

@uti}, Nikola, Kraji{ki sokoli – Sokoli Srpske Krajine 1903–1941–1991,Beograd, 1998.

Zlati}, Jovan, Politi~ki ìvot u Ni{u izme|u dva svetska rata(1918–1941), Ni{, 1994.

372

Isi}, Mom~ilo, „Osnovne {kole ì~kog sreza u {kolskoj 1918/1919.godini“, Na{a pro{lost, 1, Kraqevo, 1986, 115–119.

Isi}, Mom~ilo, Seqa{tvo u Srbiji 1918–1925, Beograd, 1995, 135.Jani}ijevi}, V. Du{an, [est u~iteqa osnovne {kole „Kraq Alek-

sandar I – Ujediniteq“ u Kraqevu, Kraqevo, 1997.Jevti}, Milorad, „Pruga Kraqevo–Ra{ka“, Godi{wak Jugoslovenskih

dràvnih èleznica 1931–1932, Beograd, 1931, 37–43.Jovanovi}, \okica, Sunovrat u zajednicu – Politi~ka stvarnost jugoslovenskog

dru{tva i stil ìvota, Ni{–Beograd, 1995.Jovanovi}, Milomir – Mihajlovi}, Bogomir, 100 godina Poqopri-

vredne {kole u Kraqevu (1882–1982), Kraqevo, 1983.Jovanovi}, Miroslav, „Rusija u egzilu – okviri, dometi i na~elni problemi

istraìvawa“, Ruska emigracija u srpskoj kulturi XX veka, kw. I, Beograd, 1994.Jovanovi}, Miroslav, Doseqavawe ruskih izbeglica u Kraqevinu

SHS 1919–1924, Beograd, 1996.Jovanovi}, Nade`da, Sindikalni pokret u Srbiji 1929–1934, Beo-

grad, 1979.Joveti}, Rade, Hronika kraqeva~kog grobqa, Kraqevo, 1994.Joveti}, Rade, Wima pripada nebo, Kraqevo, 1998.Jon~i}, Nikola Ko~a, „Dru{tveno-politi~ke prilike i razvoj rad-

ni~kog pokreta do Drugog svetskog rata“, Kraqevo i okolina, Beograd,1966, 294–346.

Jugovi}, R. Milutin, Apoteka u Karanovcu, Kraqevo, 1981.Kanic, Feliks, Srbija – zemqa i stanovni{tvo, kw. II, Beograd, 1985.Kneèv, M. Dimitrije, Beograd na{e mladosti 1918–1941, Beograd, 2001.Kneèvi}, Qubica, „@enska zanatska stru~na nastava“, Glasnik stru~-

ne nastave, 1, Beograd, 1929, 166–171.Koji}, Branislav, Varo{ice u Srbiji XIX veka (regionalno-urbani-

sti~ka studija), Beograd, 1970.Kosanovi}, Dejan, Po~eci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896–1918, Beo-

grad, 1985.Kosti}, S. \or|e, „Karanovac, slika jednog grada (1784–1878)“, Rudo

Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo, 2000, 157–167.Kosti}, Cvetko, Grad i vreme – osnovi sociologije grada, Beograd, 1982.Lap~evi}, Dragi{a, Okupacija, Beograd, 1919.Lisinac, Dobrivoje, Fudbal kru{eva~kog kraja – Od prve lopte do sa-

veznih liga, bez mesta i godine izdawa.Lu~i}, D. Miqojko, Osam vekova Ribnice (istorijsko-geografski

pregled), Kraqevo, 2001.Qu{i}, Rado{, Istorija srpske dràvnosti, kw. II, Novi Sad, 2001.Maksimovi}, Branko, Urbanizam u Srbiji – osnovna ispitivanja i dokumentacija,

Beograd, 1938.Maleti}, Saveta, „Razvoj i karakter fizi~ke kulture u naprednom radni~kom po-

kretu Srbije“, Radni~ki sportski pokret Jugoslavije do 1945, Zagreb, 1972, 124–161.Marìk, Slavoqub, „Marìkov oma` Kraqevu“, Vladislav Marìk,

Kraqevo, 1998, 43–45.Marjanovi}, Vojislav, Farmacija u Srbiji u XIX veku, Beograd, 1970.

373

Markovi}, Zlatibor, „’Narodna samouprava’ – prilog za istoriju{tampe u Kraqevu izme|u dva svetska rata“, Poveqa, 3, Kraqevo, 2002.

Markovi}, J. Pe|a, Beograd i Evropa 1918–1941 (Evropski uticaji na proces mo-dernizacije Beograda), Beograd, 1992.

Markovi}, J. Pe|a, „Teorija modernizacije i njena primena na me|uratnu Jugoslavi-ju i Beograd“, Srbija u modernizacijskim procesima XX veka, Beograd, 1994, 435–446.

Matijevi}, Milan, „Organizovanost trgovine u Kraqevu izme|u dvarata“, Na{a pro{lost, 5, Kraqevo, 1992, 179–185.

Matijevi}, Milan, Kraqeva~ki esnafi, Kraqevo, 1995.Matijevi}, M. Milan, Kraqeva~ke kafane, Kraqevo, 1998.Matijevi}, Milan, Nov~ani zavodi i banke u Kraqevu, Kraqevo, 2000.Matijevi}, Milan – Bi{evac, Blagomir, „Karanovac – zna~ajan trgo-

va~ki centar Srbije u XIX veku“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Be-ograd–Kraqevo, 2000, 105–119.

Macanovi}, Hrvoje, „Jugoslavenski sport 1933“, Godi{njak Saveza sportskih sa-veza Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933, 5–32.

Macura, Branko, âr{ija i gradski centar – razvoj sredi{ta varo{i i grada SrbijeXIX i prve polovine XX veka, Ni{–Kragujevac, 1984.

Medicinska {kola u Kraqevu 1958–1998, Kraqevo, 1999.Miki}, J. Sava, Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Beograd, 1933.Milanovi}, Dragoqub, Kraqevo i wegovo uè gravitaciono podru~-

je, Beograd, 1973.Milenkovi}, Milica, Sindikalni pokret u Srbiji, na Kosovu i Ma-

kedoniji 1919–1929. godine, Beograd, 1972.Milenkovi}, Milica, „Obnavqawe privrednog ìvota u Srbiji po-

sle Prvog svetskog rata“, Tokovi istorije, 1–4, Beograd, 1998, 17–179.Milenkovi}, Milica, „Specifi~nosti privrednog razvoja Srbije 1918–1929“, Toko-

vi istorije, 3–4, Beograd, 2000.Milenkovi}, Petar, Istorija gra|ewa èleznica i èlezni~ka poli-

tika kod nas (1850–1935), Beograd, 1936.Mili}, Danica, „Privredni poloàj Srbije po zavr{etku ratnih ope-

racija“, Srbija na kraju Prvog svetskog rata, Beograd, 1990, 51–65.Mili}evi}, Jovan, „Srbija 1839–1868“, Istorija srpskog naroda, kw.

V1, Beograd, 1994.Miqkovi}-Bojani}, Ema, „Naseqe Rudo Poqe u Smederevskom sanxaku

od 1476. do 1540. godine“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kra-qevo, 2000, 55–67.

Miqkovi}-Kati}, Bojana, Struktura gradskog stanovni{tva Srbi-je sredinom XIX veka, Beograd, 2002.

Mirkovi}, Mijo, Ekonomska historija Jugoslavije, Zagreb, 1968, 308.Mir~eti}, Dragoqub, Prokupqe i okolina izme|u dva svetska rata

1918–1941, Prokupqe, 1998.Mitrovi} Andrej, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984.Mitrovi}, Andrej, Ustani~ke borbe u Srbiji 1916–1918, Beograd, 1987.Mitrovi} Andrej, Propitivawe Klio – ogledi o teorijskom u isto-

riografiji, Beograd, 1996.Mitrovi}, Mihajlo, Gradovi i naseqa u Srbiji – razvoj, urbanisti~-

ki planovi i izgradwa 1946–1951, Beograd, 1953.

374

Mihailovi}, Milorad, „Slikar Vladislav Marìk 1896–1981“, Vla-dislav Marìk, Kraqevo, 1998, 3–12.

Mladenovi}, B. Boìca, Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni uSrbiji od 1916. do 1918. godine, Beograd, 2000.

Mladenovi}, Boìca, „Srpsko selo u Prvom svetskom ratu“, Srpskoselo – mogu}nosti i daqi pravci istraìvawa, Beograd, 2003, 103–117.

Nevoqica, Slobodan, „’Pregled crkve eparhije ì~ke’ u kulturnomìvotu â~ka od 1919–1938. godine“, Bogorodica grada~ka u istorijisrpskog naroda, â~ak, 1993, 267–271.

Nikoli}, Jezdimir, Istorija èleznice Srbije, Vojvodine, Crne Go-re i Kosova, Beograd, 1980.

Novak, Viktor, Magnum crimen – pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, 1957.Ovadija, J. M., Narodno predstavni{tvo Kraqevine Jugoslavije,

Beograd, 1935.Pavlovi}, M., Vojvoda Mi{i} – od Suvobora do Maribora, Beograd, 1922.Pavlovi}, Mom~ilo, Nino{evi}, Mira, Trajkovi}, Veroqub, Izbor-

ne borbe u leskova~kom kraju 1919–1939, kw. 1, Leskovac, 1997.Pantovi}, Milan, Kraqeva~ki medaqoni, Kraqevo, 2000.Peri{i}, Miroslav, Vaqevo, grad u Srbiji krajem 19. veka (1870–1903),

Vaqevo, 1997.Petranovi}, Branko, Istorija Jugoslavije 1918–1978, Beograd, 1981.Petrovi} M. Zorica, ôvek zvani Rià, Kraqevo, 1995.Petrovi}, S. Mih.(ailo), „Putovi u [umadiji“, [umadija u pro{lo-

sti i sada{wosti, Subotica, 1932.Petrovi} Novica, Stru~ne {kole u Pirotu izme|u dva svetska ra-

ta (1919–1941), Pirot, 1998.Popov, êdomir, „Privreda, dru{tvo i politika“, Istorija srpskog

naroda, kw. VI-1, Beograd, 1994.Popov, êdomir, „Srbija 1868–1878“, Istorija srpskog naroda, kw.

V1, Beograd, 1994.Popov, êdomir, „Nemirne godine i vezivawe za Austro-Ugarsku“,

Istorija srpskog naroda, kw. VI-1, Beograd, 1983.Pravo, pravda i pravosu|e Podriwa, [abac, 2000.Proizvodne snage NR Srbije, Beograd, 1954.Proti}, B. Miodrag, Nojeva barka – Pogled s kraja veka (1900–1965),

Beograd, 1992.Pu{i}, Ljubinko, Grad, dru{tvo, prostor; sociologija grada, Beograd, 1997.Radosavqevi}, Vladeta, „Privredni i komunalni razvoj“, Kraqevo i

okolina, Beograd, 1966, 479–523.Rastoder, [erbo, Politi~ke borbe u Crnoj Gori 1918–1929, Beograd, 1996.Reich Felix, Statistika elektri~nih centrala Kraljevine Jugoslavije, Zagreb, 1933.Risti}, Radomir – Virijevi}, Vladan, „Sudska vlast i sudovi u

Kraqevu 1805–2002“, Okru`ni sud u Kraqevu, Kraqevo, 2002, 7–39.Risti}, Radomir – Filipovi}, Vera, „[kolstvo u Karanovcu – Kra-

qevu tokom XIX veka“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kra-qevo, 2000, 181–207.

Savi}, M. Milivoje, Na{a industrija, zanati i trgovina – wineosnovice, stawe, odnosi, va`nost, putevi, pro{lost i budu}nost, kw.IV, Sarajevo, 1924.

375

Savi}, M. Milivoje, Na{a industrija, zanati i trgovina, kw. V, Sa-rajevo, 1925.

Savi}, M. Milivoje, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqopri-vreda, kw. VIII, Sarajevo, 1930.

Savi}, M. Milivoje, Na{a industrija, zanati, trgovina i poqopri-vreda – privredno stawe: B. Hrvatske i B. Slovenije, Sredwe i Severne B.Dalmacije i pojedinih mesta u na{oj ostaloj zemqi, kw. XI, Beograd, 1933.

Savi}, M. Milivoje, Privredne prilike i podizawe industrije ze-maqske odbrane u slivu reka Drine i Zapadne Morave (okrugu uì~kom isusednim okruzima), Beograd, bez godine izdawa.

Sekuli}, Milovan, „Rezultati parlamentarnih izbora u ~a~anskomkraju od 1920. do 1938. godine“, Vi{evekovna istorija â~ka i okoline,Beograd, 1995, 178–214.

Sekuli}, Milovan, „Pregled rezultata parlamentarnih izbora u zve-~anskom okrugu od 1920. do 1929. godine“, Zve~an, 1, Kosovska Mitrovica,1997, 145–180.

Sekuli}, Milovan, „Akcionarske {tedionice i banke u Kraqevu do1915. godine“, Rudo Poqe – Karanovac – Kraqevo, Beograd–Kraqevo,2000, 119–145.

Simi}, Mihailo, Kraqevo 1941. – svedo~ewa i se}awa, Beograd, 1983.Slijep~evi}, Bosa, Kinematografija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini

1896–1918, Beograd, 1982.Sofronijevi} Mira, Humanitarna dru{tva u Srbiji, Beograd, 2003.Spasojevi}, Aleksandar, „Privredni razvoj Uìca 1918–1929“, Isto-

rija Uìca (1918–1975), kw. II, Uìce 1992.Spasojevi}, Miroqub, „Novi vek“, Kraqevo i okolina, Beograd, 1966,

208–243.Stankovi}, \or|e, „Radikalna stranka na parlamentarnim izborima

1923. godine“, Istorijski glasnik, 2, Beograd, 1972, 7–42.Stankovi}, \or|e, Izazov nove istorije, Beograd, 1992.Stefanovi}, Svetlana, „Doma}ica – organ Beogradskog ènskog dru-

{tva i wegovih podru`nica (1921–1941)“, Istorija 20. veka, 1, Beograd,1998, 83–92.

Stojadinovi}, Milan, Ni rat ni pakt, Rijeka, 1970.Stojkov, Todor, „Gra|anska opozicija i skup{tinski izbori od 8. no-

vembra 1931. godine“, Istorija XX veka, IV, Beograd, 1962, 251–309.Stojkov, Todor, Opozicija u vreme {estojanuarske diktature 1929–1935, Beograd,

1969.Stojkov, Todor, Vlada Milana Stojadinovi}a 1935–1937, Beograd, 1985.Stojkovi}, Qiqana – Valenti}, @eqko, 110 godina èlezni~kog zdrav-

stva u Srbiji 1886–1996, Beograd, 1996.Stojni}, Mila, Rusko-srpska kwièvna preplitawa, Beograd, 1994.Stojan~evi}, Vladimir, „Srpska nacionalna revolucija i obnova dr-

àve od kraja XVIII veka do 1839“, Istorija srpskog naroda, kw. V1, Beo-grad, 1994.

Suboti}, Dragan, Episkop Nikolaj i pravoslavni Bogomoqa~ki po-kret – Pravoslavna narodna hri{}anska zajednica u Kraqevini Jugosla-viji 1920–1941, Beograd, 1996.

376

Tanasijevi}, Branko, Po~etak i razvoj elektrifikacije na podru~ju„Elektrosrbije“ Kraqevo, Kraqevo, 1994.

Terzi}, Velimir, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941, Beograd–Ljubljana–Titograd,1983.

Te{i}, Dragan, „Jugoslovenska radikalna zajednica na op{tinskimizborima u Srbiji 1936. godine sa posebnim osvrtom na izbore uUì~kom okrugu“, Uì~ki zbornik, 24, Uìce, 1995, 277–301.

Te{i}, Dragan, Jugoslovenska radikalna zajednica u Srbiji 1935–1939,Beograd, 1997.

Timotijevi}, Milo{, „â~ak u predve~erje Drugog svetskog rata1938–1941. – socijalna, ekonomska i politi~ka struktura“, Zbornik radovaNarodnog muzeja â~ak, XXIX, â~ak, 1999, 133–219.

Filipovi}, Miroslav, Kraljevski avioni – Fabrika aviona u Kraljevu 1927–1942,Kraljevo, 1995.

Hrabak, Bogumil, „Kraqevo u danima povla~ewa vojske pred Austro--Nema~kim osvaja~ima oktobra–novembra 1915. godine“, Na{a pro{-lost, 6, Kraqevo, 2005, 73–84.

Cviji}, Jovan, Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe – osno-ve antropogeografije, kwiga prva, Beograd, 1922, 316–317.

]iri}, Radojica, „Iz pro{losti Kraqeva“, Na{a pro{lost, 5, Kra-qevo, 1992, 23–31.

ôlovi}, B. Radoje, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd, 2002.ûbrilovi}, Vasa, „Beograd – nacionalno i kulturno sredi{te Srbi-

je u XIX veku“, Oslobo|ewe gradova u Srbiji od Turaka 1862–1867. god.,Beograd, 1970.

[arki}, Sr|an – Popovi}, Dragoqub – Nikoli}, Dragan, Istorijasrpskog pravosu|a (XII–XX vek), kw. I, Beograd, 1997.

377

AAjdi} Qubi{a, 311Aksentijevi} Q., 335Aksman Hilda, 78, Aleksi} Aleksa, 63, 92, 191, 243Aleksi} Danica, 248Aleksi} PavleAleksi} @ivko, 242Aleksi} @ivojin, 232, 267Aleksi} Haxi Josif, 344Amentova Marija, 105Amon O., 19Andreji} Marko, 95Andri} Mijodrag, 91Andri} Mihajlo, 108, 109Andri} Stana, 330Andru{kijevi~ Ivan, 290, 311An|eli} \or|e, 193An|eli} Svetozar, 243An|elkovi} Dimitrije, 263An|elkovi} Dragosav, 95An|elkovi} Mijodrag, 91An|elkovi} Mi}a, 106, 265An|u{i} Avram, 183, 210Anti} Dimitrije, 287, 344Antonijevi} Dragoqub, 158Antonijevi} @ivko, 91, 126Antonijevi} @ivojin, 242Antonovi} Dimitrije, 109Antonovi} Dragoqub, 330Antonovi} Qubica, 264Antonovi} Milan, 157, 188, 191,213, 252, 255, 316Aran|elovi} @ivojin, 302Aran|elovi} Ilija, 91

Aran|elovi} Jawa, 205Aran|elovi} Qubica, 264Aran|elovi} Miroqub, 298Aran|elovi} Petar, 157Aras Ru`di, 133Arizanovi} Nikola, 91, 263Aristotel, 19Aritonovi} Vlada, 252Aritonovi} Voja, 316Aritonovi} Gli{a, 95Aritonovi} Du{an, 330Arsenijevi} Todora, 290Atanasijevi} Ksenija, 267A}imovi} Dana, 264A}imovi} Dimitrije, 82A}imovi} Dragoqub, 301A}imovi} Radisav, 92A}imovi} Sava, 160, 188, 304A}imovi} ^edomir, 210, 213

BBabi} S., 334Baden Paul, 244Baduqi Van|el, 193, 205Bajalovi} Petar, 352Baji} Luka, 298Baji} Milka, 312Bakor H., 337Baqozovi} \or|e, 91Bara} Sava, 342Barlovac Vasilije, 301Bahert Frawa, 105, 242Belard Privat, 282Belimarkovi} Natalija, 287, 293Belobr|anin Jovan, 150

379

REGISTAR LI^NIH IMENA

Belopavli} Milan, 177Ben~an \ura, 252Berberijan S. Milka, 217, 218, 219Beri} Milutin, 298Berxis Ernest, 19Beci} M. Ivan, 122Be{ovi} Jerotije, 90Be{evi} Nikola, 352Be{lin Dragoqub, 191Bi|erani Rafailo, 287Bilalovi} Alija, 92Biqanovski Aleksa, 294Bisi} Du{an, 301Bisi} Du{anka, 261Bi{evac Blagomir, 14, 36, 94, 138,314Blagojevi} V. Du{an, 300Blagojevi} Jovan, 249Blagojevi} Qubomir, 95Blagojevi} Milovan, 247Blagojevi} Rade, 188Blagojevi} Radosav, 63, 290Blagojevi} Radoslav, 224, 239Blaì} Dragutin, 249Blaì} @ivan, 105Blok, 312Blum Jakob, 78Bogavac Petar, 45, 63, 77, 124, 125,127, 145, 147, 148, 149, 153, 154, 156,157, 159, 160, 161, 162, 163, 165, 167,179, 186, 196, 228, 229, 256, 260, 344,356, 359Bogdanovi} Aksentije, 36, 125Bogdanovi} M., 200Bogdanovi} Mirko, 105Bogosavqevi} Ana, 193Bogosavqevi}-Petrovi} Vera, 32Bodi G. Katarina, 257Boì} Bosiqka, 264Boì} Petar, 119, 239, 243Boì} Savatije, 183, 243, 247, 264,273, 274, 275, 290, 341, 342, 343, 344,345, 346Boòvi} Milentije, 344Boòvi} Milorad, 198Bojkov J., 336Bojkovi} Sla|ana, 273, 345Bojovi} Gavrilo, 91

Bojovi} Jefrem, 233Bor Hari, 236Borovi}anin Nikola, 219Bor~evi} Sreten, 219Bo{kovi} Dragomir, 95Bo{kovi} Veqko, 98, 126Bo{kovi} Radovan, 166, 302Brajovi} Dobrosav, 330Braqinac Milosav, 248Bra{kovski Vladimir, 105Brege Luj, 306Bri` @., 20Bri{kovski V. A., 105Brki} Sredoje, 146Brkovi} Jovi{a, 130Brozovi} Dragutin, 91Bugar~i} Anka, 188Bugar~i} Nikola, 83, 95Bugar~i} Svele, 77Bugar~i} Caca, 264Budimir Bosa, 264Bue Ami, 35Bukovac Vlaho, 353Bukowi} @ivota, 243Bulatovi} Vu~ko, 261Bunarxi} Milutin, 164Buwak Desa, 264Buwak @ivorad, 247Buwak @. Svetozar, 153, 154, 344Buwak Miqa, 260Buwak Petar, 188, 252Buwak Rade, 316Bursa} \ura, 242

VValentino Rudolf, 236Valenti} @eqko, 293Vaki} Milorad, 105Vasiqevi} Aleksandar, 249Vasiqevi} Brana, 245, 316Vasiqevi} Dobrila, 193Vasiqevi} Marko, 109Vasi} @ivojin, 261Vasi}-Ivanovi} Borka, 217, 218, 219Vasi} Mijodrag, 91Vasi} Miroqub, 190Vasi} Sreten, 86, 125, 243, 249Vasi} Sre}ko, 36

380

Vasovi} Jelesije, 113, 213Vasovi} Hristifor, 152, 158, 203,213, 224Veber Maks, 18, 19, 23Vedenski Ivan, 312Velimirovi} Dragutin, 335Velimirovi} Nikolaj, 179, 192,233, 247, 265, 266, 267, 268, 278, 279Veqkovi} Dragoslav, 301Verebe{ Ernest, 234Vere{ Stevan, 242Veselinovi} Janko, 189Vesni} Milenko, 32, 144Vesni} Milutin, 344Vesni} Radoslav, 160, 164, 165, 166,167, 315Vesovi} Isidor, 77Vesovi} Jablan, 77Vesovi} Milorad, 77Vesovi} Ratko, 77Vest Me, 236Vidanovi} Milan, 316Vidojevi} Trifun, 91Vilotijevi} Igwat, 301Vilotijevi} Radomir, 316, 317Vilotijevi} Todor, 334Vil~i} Mihovil, 301Vinodolac Ivan, 280Vinski I., 27Virijevi} Vladan, 37, 135, 153,223, 229, 278, 281, 282, 289, 301, 304Virijevi} Zora, 264Virijevi} Milutin, 213Virokovi} Ivan, 242Virt Luis, 18, 23Viser Q., 337Viskovi} Stjepan, 87, 91Virc Frawo, 242Vi{ek Dragoslav, 291, 292Vladimirovi} Radmila, 315Vlaji} Radovan, 205, 217, 219Vlahovi} Petar, 13 Vla{i} Petar, 281Vodanovi} Dinka, 206Vojinovi} Dragojin, 301Vojinovi} Mirko, 191Vojinovi} êdomir, 95, 100Vol~kov Andrija, 293, 311, 312Vorkapi} Slavko, 236

Voskresenski Nikolaj, 312Vrani} Milutin, 86Vrbavac \ura, 183Vrkqan Rosa, 287Vujanac Nikodije, 91Vujasinovi} Todor, 130, 315, 317Vuji} V. Qubi{a, 299Vuji} Dimitrije, 154Vuji} Joakim, 34Vuji} Qubi{a, 154Vujovi} Sreten, 18, 20, 23Vukanovi} Beta, 352Vukanovi} Rista, 352Vukasinovi} Branislav, 91Vuka{inovi} Mija, 263Vuki}evi} Velimir Veqa, 152Vukovi} Jelena, 95Vukovi} Miro, 76Vukovi} Petar, 219Vukovi} R., 179Vukovi} Radoje, 95Vukovi} Radojko, 98, 106, 279Vukovi} Sekula, 91Vukomanovi} Boò Cuger, 327Vukomanovi} Qubinko, 242Vukomanovi} V. Stanimir, 109Vukosavqevi} Miodrag, 95Vukoti} Radomir, 109, 269Vuksanovi} Milo{, 249Vuksanovi} Trajko, 242Vuleti} Aleksandra, 26Vuleti} Milan, 91, 112Vulovi} S. Milka, 260Vu~eti} Tihomir, 91Vu~ini} Miloje, 90Vu~ini} Milorad, 158Vu~ini} Miodrag, 243Vu~i} Dragoqub, 243Vu~i}evi} Vu~i}, 90Vu~i}evi} Miloje, 90, 263Vu~kovi} Dragoslav, 179, 217, 291Vu~kovi} Jelena, 334Vu~kovi} Milo{, 213, 242Vu~kovi} êdomir, 242

GGaben @an, 236Gavrilovi} Dragoqub, 92Gavrilovi} Milan, 243

381

Ga|anski Aleksandar, 91Gajovi} Milica, 290Gara{anin Milutin, 13Garbo Greta, 237Gatkovi} Varvara, 257Gace K. Anton, 242Gvozdenovi} M. Dragutin, 344Gebels, 250Gebl Klerk, 236Geli} Tugomir, 217, 283, 284Gerger Petar, 104Gering, 250Gec Josip, 113Gi{ Lilijana, 236Glava{ Marija, 91Gligorijevi} Aleksandar, 330, 336Gligorijevi} Branislav, 142, 144,149, 153Gligorijevi} Sotir, 98Glu{~enko Gligorije, 311Glu{enko Mihailo, 312Govedarevi} Vitomir, 289, 291, 292Govedarica Dobrivoje, 82Gogoq, 188Golik Matija, 335Golubovi} @ivojin, 242Grabovac Ivo, 188, 189, 224, 269Grbovi} Milija, 219Grga Rudolf, 242,Grga{evi} Ja{a, 62, 126Grgi} Dobrosav, 92Gros Paja, 242Gruji} Jelena, 257Gruji~i}-Mu{ani} I., 336Gr~karac Sava, 105Gute{a Danica, 192Guti Stevan, 242

DDavidovi} Dimitrije, 242Davidovi} Quba, 147, 149Damjanovi} Mihailo, 302Damwanovi} ^edomir ^eda, 145Danilovi} Dragoslav, 205Da{i} Jaroslav, 75De Lapu` G., 19Del Rio Dolores, 236Deleti} Zdravko, 27

Derna~ Maks, 248Derna~ Mane, 252Deroko Aleksandar, 277Despotovi} Rajko, 243De~anac Sava, 267Dima Karl, 250Dimitrijevi} Dragoqub, 91Dimitrijevi} \or|e, 109Dimitrijevi} Jovan, 276Dimitrijevi} Kosta, 95Dimitrijevi} Lazar, 337, 337Dimitrijevi} Q., 333Dimitrijevi} Qubo, 95, 96, 106, 213Dimitrijevi} Milutin, 91Dimitrijevi} Todor, 157, 160, 252Dimi} Qubodrag, 26, 27, 39, 40, 99,197, 255, 256, 280, 293, 307, 309Ditrih Marlena, 236Domovi} Radoje, 338Dostojevski Fjodor, 189, 312, 348Draganovi} Krunoslav, 282, 283Dragovi} Vuk, 224Dragojlovi} Vasilije, 91Dra{kovi} Dragan, 14, 28, 53, 54,92, 224, 294Drndarevi} Slavko, 260Drndarevi} Slavoqub, 299Dugali} Gli{a, 109Dugali} Miroslav, 303Dugan~i} Nikola, 66, 242Duj{in Ve}eslav, 112Duki} Du{an, 145Duki} Miladin, 193Duki} Sima, 92Du{mani} M. Mihailo, 294

\\akovi} Svetozar, 113\elo{evi} Rade, 105\ekovi} Avram, 290\erkovi} Voja, 84\oki} Qubisav, 63, 96, 106, 253, 253\oki} Qubomir, 83\oki} Q. @ivka, 264\okovi} \or|e, 294\okovi} Svetozar, 126\or|evi} Aleksandar, 87, 91\or|evi} Branislava, 206

382

\or|evi} Voja, 236\or|evi} Vojislav, 95, 106, 227,239, 269, 352\or|evi} Gvozden, 105\or|evi} D. Vojislav, 323\or|evi} Dimitrije, 26\or|evi} Dragomir, 290\or|evi} Konstantin, 246\or|evi} Kosta, 239\or|evi} M. Du{an, 87, 91\or|evi} Milan, 92\or|evi} Sima, 152, 210, 213\or|evi} Slobodan, 243\or|evi} Tasa, 263\uki} Nenad, 242\ura{kovi} Marko, 304\ur|evi} Radovan, 109\uri} Bo`idar, 229\uri} \. Veqko, 27, 28\uri} Vojislav, 53\uri} Milorad, 165, 276\uri} Qubomir, 105\urovi} Smiqana, 125

EEli David, 293Erdeqanovi} Jovan, 20Erdeqac Branko, 301Eri} Dobrosav, 145, 148Eri} @ivojin, 333

@@arkovi} Maksim, 150@ivanovi} Noje, 192@ivkovi} Isidor, 156, 158, 159,160, 165@ivkovi} M. Milivoje, 109@ivkovi} Mihailo, 189@ivkovi} Natalija, 206@ivkovi} Petar, 155, 156, 158,159, 251@ivkovi} Radojka, 111, 350@ivkovi} Svetislav, 146@ivkovi} Tine, 111, 350@ivkovi} T. Milorad, 91@ivkovi}-Tomi} Danica, 291@ivoti} Du{an, 266@iranski Aleksandar, 248

@uve Luj, 236@ujovi} Dragomir, 219@ujovi} Milan, 317@uti} Nikola, 238, 251, 280, 330

ZZdravkovi} Du{an, 90Zdravkovi} Olga, 264Zdravkovi} Stanislav, 96Zikov G. Dragoqub, 242, 302Zimel Georg, 19Zlati} Jevrem, 344Zlati} M. Jovan, 147, 153Zlatkovi} Mika, 103Zotovi} Cvetko, 291Zrni} Slobodan, 248

IIvanovi} Branka, 264Ivanovi} Quba, 193, 352Ivanovi} Toma, 224, 304Ivanovna Lina, 259Ivkovi} Dimitrije, 63, 96, 102Ivkovi} Dragutin, 95Ivkovi} Leposava, 264Ivkovi} Miodrag, 287Ivkovi} Stanoje, 242Igi} \ura, 86Igo Viktor, 189Igrutinovi} Qubomir, 96Ili} Aleksa, 102Ili} Bo`idar, 303Ili} Borisav, 92Ili} Budimir, 83, 95, 102, 207Ili} Velimir, 301Ili} Vladimir, 77, 93Ili} Vojislav, 189Ili} Dragoqub, 159, 160Ili} Du{an, 243Ili} \. Du{an, 304Ili} Ilinka, 204, 213, 258, 264, 266Ili} Jovan, 91, 303Ili} Mika, 245Ili} Mima, 316Ili} Mihailo, 176Ili} Rosa, 206Ineni Ismet, 133Inkiostri Dragutin, 352

383

Isailovi} Dimitrije, 92Isi} Mom~ilo, 70, 172I{tvanovi} Zorka, 91

JJakovqevi} Borivoje, 87, 95Jakovqevi} Vlastimir, 250Jakovqevi} Voja, 224Jakovqevi} Ivan, 92Jakovqevi} Milinko, 91Jak{i} \ura, 189Jak{i} Pavle, 192Jana La, 236Janings Emil, 234Jani} Vojislav Voja, 161, 165, 166,167, 265, 276, 280Jani}ijevi} V. Du{an, 179Jani}ijevi} @ivojin, 182, 183Jano{evi} Dobrivoje, 243Jasni} Danica, 192Jasni} ^edomir, 298Jevti} Bogoqub, 158, 159, 160Jevti} Bogomir, 149, 151, 298, 299Jevti} Milorad, 79Jevti} Nikola, 91Jevtovi} Milutin, 158Jelesijevi} Aleksa, 119, 155, 162, 213Jelisijevi} Dragan, 113, 334Jeremi} Aleksandar, 267Jeremi} Dobrosav, 91Jeremi} Nada, 293Jefti} Vuka{in Vule, 111Je{i} Milenko, 260Jovanovi} Vladimir, 242Jovanovi} Gavrilo, 91Jovanovi} Dragoqub, 91Jovanovi} Dragomir, 245Jovanovi} Du{an, 96, 298Jovanovi} \okica, 22, 24, 27Jovanovi} \or|e, 352Jovanovi} Igwat, 119Jovanovi} Jovan, 96Jovanovi} Jovan Zmaj, 189, 207Jovanovi} K. Du{an, 91, 151, 240Jovanovi} Q., 200Jovanovi} Mile, 269Jovanovi} Milovan, 323Jovanovi} Milomir, 195, 196, 197,201, 202

Jovanovi} Milorad, 66, 105, 260Jovanovi} Miodrag, 96, 119Jovanovi} Miroslav, 307, 308Jovanovi} Mica, 264Jovanovi} Mladen, 92, 303Jovanovi} R., 302Jovanovi} Radisav, 90, 119Jovanovi} Radmila, 205, 207Jovanovi} Radoje, 92, 162, 303Jovanovi} Radomir, 95, 280, 323Jovanovi} R. Igwat, 109Jovanovi} R. Marinac, 336Jovanovi} Hranislav, 213Jovanovi} Hristina, 257Joveti} Rade, 245, 278, 341, 343Jovi} Zaga, 263Jovi} M. Vjekoslava, 217, 218Jovi} Milorad, 205, 219Jovi} Obren, 113, 213, 291Jovi} S. Milorad, 217Jovi} Svetislav, 276Jovi~evi} Rade, 105Jovi~i} Du{an, 87, 91Jovi~i} Milan, 46, 119, 151, 152,157, 158, 177, 179, 188, 256, 260, 330Jovi~i} Milutin, 92, 127Jovi~i} Olga, 264Jovi~i} Trajko, 105, 242Jovovi} Dragi{a, 101Joksimovi} Stamenko, 109, 177,235, 348, 349, 350, 351Jon~i} Nikola, 13, 124, 142, 166,238, 254Josi} Radoje, 267Joci} Aleksa, 91Joci} @ivojin, 87, 90Jockovi} Milica, 206Jugovi} Jovan, 127Jugovi} R. Milutin, 294, 295Jura~i} Mija, 213Juri~i} Milo{, 105Jurki} Gabrijel, 282

KKadesnikov Nikolaj, 312Kalajxi} Mihailo, 92Kali~anin Voja, 260Kali~anin Miodrag, 324

384

Kaqagin Petar, 105Kamari} Mustafa, 166Kamixorac Savka, 356Kampanelo Tomazo, 19Kandi} Mile, 114Kanic Feliks, 107, 108Kara|or|evi} Aleksandar, 127,143, 178, 179, 196, 208, 251, 259, 345Kara|or|evi} Marija, 179, 208Kara|or|evi} Pavle, 161, 164, 190Kara|or|evi} Petar II, 182, 190, 254Karajovi} Dragomir, 243, 291Karapanxi} Isidor, 334Karasev Ivan, 77, 311Karaxi} Stefanovi} Vuk, 191, 226Kari} Q. @ivadin, 293Karovi} Petar, 95Kastavi} Stojan, 89Katu{i} B. Misita, 281Keler Rene, 235Kiti} Boìdar, 243Kiton Baster, 234Kitoni} Milan, 158Ki{ Matija, 242Klener Robert, 78, 79Kqaji} Jovanka, 180Kneèvi} Qubica, 204, 205Kneèvi} Milica, 204, 258Kneèvi} Mihailo, 188, 192, 315Kneèvi} Nikola, 62, 83, 96, 125Kneèvi} Sima, 287Kneèvi} Stevan, 106, 188, 252,316, 329Kneèv M. Dimitrije, 323, 324Kovanxi} Milovan, 199Kova~ Ivan, 242Kova~ Frawo, 242Kova~evi} Vidosava, 352Kova~evi} Martin, 91Kova~evi} Milan, 96Kova~evi} Stanko, 252Koètinac Jelena, 264Koètinac Hranislav, 264, 269, 275Koji} Branislav, 18Kolakovi} Ilija, 158Kolarevi} Milutin, 277Kolarevi} Stevan, 236Koljadinski Sergej, 105

Kolovi} Dimitrije, 91Kolovi} Ilija, 287Komatovi} Dragomir, 158Konstantinovi} Vladimir, 302Konstantinovi} Vojislav, 252Konstantinovi} Du{an, 242Konstantinovi} Miloje, 92, 303Kordi} Qubomir, 150Kori}anac Bisenija, 261Kosanovi} Dejan, 237Kosovac Mihajlo, 98Kosovqanin Mihailo, 201Kostadinovi} Tanasije, 91Kosti} Dragi{a, 105Kosti} Milan, 86, 91Kosti} M. Lazo, 18Kosti} Nata, 264Kosti} S. \or|e, 33, 35, 36, 107Kosti} Cvetko, 19, 20, 23Koturanovi} Gli{a, 95Koturanovi} Dobrivoje, 243Koci} Stevo, 105Ko~i~ki Ilija, 298, 304, 311Ko{anin Stanko, 243Krajinovi} Emanuel, 282Krasojevi} Jani}ije, 164Krasojevi} Milutin, 92Kre~kovi} Radomir, 232Krpi} Nikola, 292Krsmanovi} Dragutin, 209Krsti} A. Predrag, 60Krsti} Vitomir, 105Krsti} Du{an, 162, 179, 216, 252,265, 277, 330Krsti} Qubi{a, 114Krsti} Petar, 260Kuburovi} Jovan, 91Kuburovi} Uro{, 186Kuzeq Nikola, 191Kuzmanovi} Veqo, 114Kuzmanovi} Dragoqub, 298Kuzmanovi} Lazar, 47, 119, 125, 150,153, 154, 156, 157, 158, 268, 270, 337Kuli{eva Eleonora, 352Kulovac Fran, 196Kuper Gari, 236Kustudi}-@ivkovi} An|a, 192

385

LLazarevi} @ivota, 87, 91Lazarevi} Luka, 105, 119, 213Lazarevi} Qubomir, 91, 95Lazarevi} Qutomir, 91, 114Lazarevi} Milutin, 92Lazarevi} Tikomir, 105Lazovi} Lazarevi} Milovan, 150Lazovi} Nade`da, 206Lazovi} êdo, 109Lap~evi} Dragi{a, 41Lebl-Albela Paulina, 193Leki} Aleksa, 263Leki} Predrag, 91Leposavi} M., 200Le{evi} Mikailo, 290Le{janin Emilija, 257Lili} Borislava, 37Linder Maks, 236Lipovac Dragoqub, 158Lisinac Dobrivoje, 242Lozani} Milorad, 151Lozani} Mladen, 91Lopi~i} Veqko, 114Loukota Jozef, 353Luka~ Margarita, 309Luki} Jeremija, 105Lukovi} Boìdar, 109Lukovi} Milutin, 164Lukovi} Luka, 119Lu~i} D. Miqojko, 315

QQermontov, 312Qoti} Dimitrije, 159, 160, 164, 165Qubisavqevi} Radenko, 55, 90, 188,303

MMak Kenzi D. Roderik, 19Maksimovi} Aleksandar, 210Maksimovi} Boìdar, 159, 160Maksimovi} Branko, 53Maksimovi} \or|e, 261Maksimovi} Jovan, 287Maksimovi} Mara, 264Maksimovi} Roksanda, 219Maksimovi} Slavoqub, 269

Maleti} Saveta, 240Mali} Nikola, 242Manù Adolf, 236Manojlovi} Manojlo, 119Manojlovi} Milorad, 300Manola Romoald, 330Marìk Vladislav, 213, 279, 351,352, 353, 354, 355Marìk Josif, 287, 351Marìk Slavoqub, 351, 352Marinkovi} Ana, 352Marinkovi} Blagoje, 75, 76, 77Marinkovi} Gvozden, 304Mari} Mijat, 87Mari} Milan, 243Maric Fridrih, 242Marjanovi} Vojislav, 294Marjanovi} Petar, 90Markovi} Aleksandar, 92Markovi} Andreja, 96Markovi} Boìdar, 92, 120, 329Markovi} Bo{ko, 158Markovi} V. Stanislava, 217, 218,219Markovi} Gvozden, 91Markovi} Dragoqub, 304Markovi} Dragomir, 334Markovi} @ivko Baxo, 254Markovi} Zlatibor, 229Markovi} Isaije, 150Markovi} J. Pe|a, 44, 48, 238, 321,322Markovi} Qubomir, 243Markovi} Milan, 159, 160, 298Markovi} Milivoje, 252Markovi} M. Miodrag, 119, 294,295Markovi} Persida, 206Markovi} Stani{a Mlati{uma, 33Markovi} Stojan, 243Marku{ Vuka{in, 163, 252Martinovi} Aleksa, 298Martinovi} Dragoslav, 330Masarik Toma, 255Mase Pol, 315Masla} Milutin, 96Matijevi} Qubica, 264Matijevi} Milan, 14, 36, 84, 93, 94,

386

96, 101, 107, 108, 109, 111, 112, 118,234, 310, 349, 352Matijevi} Milorad, 109Mati} Sava, 330Mati} Filip, 91Matovi} Velisav, 63, 95, 157, 252,255Matovi} Miroslav, 249Matovi} Tihomir, 210, 213Macanovi} Hrvoje, 241Macura Vladimir, 55, 96Ma~ek Vladimir Vlatko, 158, 160,164, 165, 167Maxarevi} Isailo, 273Maxarevi} Jelisaveta, 188, 316Maxarevi} Sredoje, 114Ma{in Varvara, 257Mecilo{ek Rudolf, 283Mizdrakovi} Dragoqub, 91Mijailovi} Mijodrag, 91Mijatovi} Dragoqub, 146Mijatovi} Elodija, 257Miki} J. Sava, 245Miladinovi} Igwat, 91Milaki} A. Miodrag, 102Milaki} Dragutin, 96Milankovi} Milutin, 127Milanovi} Veqko, 126Milanovi} Dragoqub, 31, 36, 44,83, 94, 126Milanovi} Dragomir, 158, 159,160, 164, 165, 167Milanovi} Rado{, 109Mila{inovi} Milan, 158Milenkovi} Boìdar, 224Milenkovi} Borisav, 199Milenkovi} Bo{ko, 158Milenkovi} B. Zora, 263, 264Milenkovi} Gina, 261Milenkovi} Jovan, 242Milenkovi} Q., 336Milenkovi} Melanija, 91Milenkovi} Milan, 92Milenkovi} Milica, 50, 69, 70, 84,93Milenkovi} Mujo, 114Milenkovi} Petar, 80Milenkovi} Stojadin, 260

Milenkovi} Stojan, 109Miler Renata, 236Mileti} Dragoslav, 96Mileti} Milan, 145, Milivojevi} Stojan, 183, 210Milisavqevi} V. Vojislav, 300Mili} Danica, 116Mili}evi} Velimir, 91Mili}evi} \or|e, 243Mili}evi} Milojko, 28Mili}evi} Rade, 96Milovanovi} Bo{ko, 98Milovanovi} Vasilije, 87, 91Milovanovi} Velimir, 75Milovanovi} Vojislav, 91, 269,301, 303Milovanovi} Dimitrije, 98Milovanovi} Dobrivoje, 188, 229Milovanovi} Dragoqub, 87, 95Milovanovi} Lazar, 98Milovanovi} Milutin, 158Milovanovi} Nedeqko, 334Milovanovi} Radosav, 87, 91Milovanovi} Radoslav, 162Milovanovi} Radoslav – Rale, 150Milovanovi} Sofija, 206Milovanovi} Tilda, 316Milovi} Jovan, 91Milovuk Katarina, 257Milojkovi} Boìdar, 248Miloj~evi} Mihajlo, 101Milosavqevi} Dragoslav, 75Milosavqevi} Dule ]opica, 114Milosavqevi} Milorad, 333Milosavqevi} Milisav, 260, 335Milosavqevi} Milosav, 146, 224,245Milosavqevi} Svetislav, 217Milosavqevi} Stevan, 95, 344Milo{evi} Angelina, 82Milo{evi} Borivoje, 82Milo{evi} Vladan, 252Milo{evi} Milutin, 105Milo{evi} Miodrag, 330Milo{evi} M. êda, 224, 229, 239,334Milo{evi} Sima, 91Milutinovi} Vujo, 183

387

Milutinovi} Dobrica, 111Milutinovi} Dragoqub, 91Milutinovi} Radisav, 82Milutinovi} R. Milenko, 154Milutinovi} Stanimir, 105Miqkovi}-Kati} Bojana, 24, 44Miqkovi}-Bojani} Ema, 32Miqkovi} Milorad, 92Miqkovi} Miodrag Ni{lija, 334Mirjani} Pavle, 82Mirkovi} Mijo, 44Mirkovi} @ivko, 290Mir~eti} @. Dragoqub, 161Misilo Krunoslav, 282, 283Misita Katu{i} B., 281Mitiser Paul Jozef, 33, 107Miti} Uro{ Micko, 326Mitrovi} Andrej, 39, 41, 341Mitrovi} Vlajko, 91Mitrovi} Dragi{a, 91 Mitrovi} Du{an, 96, 301Mitrovi} @ivota, 85Mitrovi} Milenko, 92, 95, 303Mitrovi} Mihajlo, 44Mitrovi} Nata, 192Mitrovi} Radovan, 89Mitrovi} Radowa, 83, 95, 260Mihailovi} Milorad, 54, 352, 354,355Mihailovi} Mihailo, 243Mihailovi} Sreten, 232Mihajlica Bela, 92Mihajlovi} Bogomir, 195, 196, 197,201, 202Mihajlovi} Jelena, 257Mihajlovi} Persida, 204Mihi} T. Dragica, 218Mladen Nikola, 219Mladeni} Milorad, 243Mladenovi} B. Boìca, 39, 94,108, 171, 295Mladenovi} Vojislav, 146Mladenovi} Mihailo, 290, 291,316, 330Mladenovi} R. Savo, 145Moùhin Ivan, 236Mozer Hans, 236Mom~ilovi} Savo, 246

Mor Tomas, 19Mrkowi} P., 20Mudrini} Petar, 124Murat Marko, 352

NNaski} Dragutin, 92Nasti} Milan, 91Naumenko Vja~eslav, 311Naumovi} Dragomir, 105Nevoqica Slobodan, 232Negri Pola, 236Nedeqkovi} @ivko, 243Nedi} Vojislav, 75Nedi} K. Milo{, 148, 150Nedi} Milan, 360Nenadovi} Dragutin, 119Nenadovi} Quba, 189Nesterenko Dimitrije, 15, 101, 102, Ne{i} B., 200, 304Ne{kovi} Mil., 106Ne{ovi} Milan, 65, 95, 249Ne{ovi} Milivoje, 91Nikodijevi} Vlastimir, 242, 291Nikolajevi} Boìdar, 352Nikolajevi} Du{an, 266Nikoli} Bogdan, 242Nikoli} Boìdar, 158Nikoli} Branislav, 243Nikoli} Veqko, 164, 167Nikoli} Dragan, 299Nikoli} Dragoslav, 243Nikoli} @ivko, 165Nikoli} Qubivoje, 154Nikoli} Qubica, 183Nikoli} Mileva, 290Nikoli} Mladen, 105Nikoli} Momir, 63, 294Nikoli} S. Jezdimir, 36, 80Nikoli} Stevan, 92, 252Nikoqa~i} Pero, 113Ninkovi} Pavle, 105Nino{evi} Mira, 143, 145, 148Nici} Nikola, 242Ni{avi} Deleta, 249Ni{avi} Du{an, 92Ni{avi} Filip, 243Novak Viktor, 252

388

Novak Vladimir, 252Novak Josip, 242Novakovi} Jovica, 165, 167Novakovi} Kosta, 146Novakovi} Marko, 161, 162, 163Novakovi} Milenko, 95, 143, 151Novakovi} Reqa, 13Novaro Ramon, 236Nov~i} Milentije, 109Nu~i} Hinko, 236Nu{i} Branislav, 189

OObeleèv Feodor, 312Oblak Petar, 91Obradovi} Velisav, 95Obradovi} Milan, 36, 90, 269, 303Obradovi} Milosav, 213, 239Obradovi} Dimitrije Kondis, 15,60, 64, 75, 76, 77, 111, 112, 233, 234,235, 236, 238, 239, 240, 248, 250, 254,280, 284, 293, 294, 309, 310, 311, 324,325, 327Obradovi} Stojan, 109Obrenovi} Dragiwa, 107 Obrenovi} Natalija, 257Obrenovi} Teodorovi} Milo{, 35Obrovski Jakob, 353Obu}ina Dragoslav, 232, 276Obu}ina Mi{a, 107, 243Ovadija J. M., 160Oven Robert, 19Ojdrovi} \or|e, 196Olimpijada Masko, 91Opa~i} M., 338Orbovi} Marija, 232, 233Orestijevi} Radomir, 109Orozovi} Petar, 242Ocokoqi} Dragutin, 145

PPavi}evi} Vojislav, 242Pavlenko Petar, 105Pavlovi} Vitomir, 300Pavlovi} \or|e, 158Pavlovi} Jovan, 92Pavlovi}-Karajovi} Mileva, 291Pavlovi} Milan, 91

Pavlovi} Mom~ilo, 38, 143, 145, 148Pavlovi} Negoslava, 205Pavlovi} Radomir, 211Pajevi} Arsa, 37Paji} êda, 260Paleta{evi} Milorad, 146, 198,211, 214, 215Palurovi} Milen, 154Pani} Milutin, 277Pantovi} Bo{ko, 109Pantovi} @ivojin, 105Pantovi} Krsta, 91, 243Pantovi} Milan, 234, 235, 239,303, 308, 312, 313Paravina Marko, 242Park Ezra Robert, 19, 20Parlo Dita, 236Patiera Tino, 236Paunovi} Vladimir, 303Paunovi} Vladislav, 92Paunovi} Milan, 63Paunovi} Milo{, 301Pa{i} Nikola, 147, 149, 229Pa{trovi} Branislav, 119Pa{trovi} Branko, 298, 304Pejovi} Boìdar, 242Pelnar` Miroslav, 113, 255, 294Pelcer \or|e, 287Penezi} Ratko, 146Peri{i} Milan, 92Peri{i} Miroslav, 12, 62Peri{i} F. Miodrag, 109 Perovi} Jovi}, 351Petkovi} @ivojin, 219Petkovi} Tasa, 146, 154Petranovi} Branko, 14, 39, 144Petri~kovi} Qubomir, 302Petri~kovi} Tihomir, 269, 300Petrovi} Aleksandar, 330Petrovi} Bogoqub, 92Petrovi} Boà, 260Petrovi} Branivoje, 242Petrovi} Budimir, 301Petrovi} Velimir, 154Petrovi} Vlada, 243Petrovi} Vojislav, 95, 235Petrovi} Danilo, 109Petrovi} Danilo – Da~a, 262, 263

389

Petrovi} Darinka, 293Petrovi} Dimitrije, 92, 154Petrovi} Du{an, 109Petrovi} Du{anka, 206Petrovi} Emilija, 252Petrovi} @ivko, 164Petrovi} @ivojin, 269Petrovi} @ika, 105, 249Petrovi} Jovan, 287Petrovi} K. Dragomir, 91Petrovi} Kosta, 92, 96, 263Petrovi} Krsto, 106, 120, 252, 269Petrovi} Maksim, 105Petrovi} Mato, 109Petrovi} M. Zorica, 77, 356, 359Petrovi} Mija, 188Petrovi} Milan, 330Petrovi} Milutin, 213Petrovi} Miqko Ri`a, 77, 126,164, 165, 166, 167, 247, 356, 357, 358,359, 360Petrovi} Miodrag, 316, 352Petrovi} Miroslav, 91Petrovi} Novica, 208Petrovi} Petar, 269Petrovi} Sava, 276, 277Petrovi} Svetislav, 91, 236, 298,303, 317Petrovi} S. Mihailo, 71, 72, 177Petronijevi} Radisava, 264,Pecovi} Vladislav, 298Piper Frawo, 242Pirh Dubislav Oto, 35Pjeva~evi} Budimir, 277, 299, 301Pjeva~evi} Vera, 264Platon, 19Planojevi} Jevrem, 119Poderegin Igwatije, 313Poderegin Milka, 193Polovina Vojislav, 160Popadi}-Nikoli} Radmila, 204, 206Popovi} Borislav, 91Popovi} Branimir, 198Popovi} V., 179Popovi} V. Milan, 150Popovi} V. Milo{, 299Popovi} Veqa, 159Popovi} Dobrosav, 149, 298

Popovi} Draga, 257Popovi} Dragoqub, 299, 326Popovi} Du{an, 277, 303Popovi} Jovan Sterija, 188Popovi} Kosta, 243Popovi} Krsta, 261Popovi} Makartije, 261Popovi} Milojko, 348Popovi} Milo{, 153, 154Popovi} Nikodije, 106Popovi} Panta, 276Popovi} Petar, 242Popovi} Radojka, 206Popovi} Sava, 352Popov ^edomir, 25Prekovi} R. Dragoqub, 162Premovi} Mirko, 92Pribakovi} Milan, 243Pribi}evi} Svetozar, 149Privat Belard, 282Prodanovi} Nikola, 91, 324Prodanovi} Sava, 95Proki} Veqko, 349Proti} B. Miodrag, 14, 55, 184,190, 191, 192, 193, 235, 236, 310Proti} M. Andrija, 151Proti} Timotije, 352Prohaska Rudolf Radivoje, 234,235, 237Prohaska Franc, 234Prohorenko Andrej, 105Pr{i} Miloje, 273, 345Puzi} Milovan, 89, 91Pujevi} Cvetko, 105Pupis Ivan, 245, 248Puri} Dragan, 153Pu{i} Qubinko, 333Pu{kin, 312

RRadanovi} Miodrag, 243Radevi} V., 200Radenkovi} D., 302Radenkovi} M., 302Radivojevi} Jeremija, 160Radivojevi} Milutin, 290Radi} \or|e, 38Radi~evi} Branko, 189

390

Radi~evi} Vladimir, 223, 303, 304Radi~evi} Mara, 263Radovanovi} Dragi}, 105Radovanovi} @., 337Radovanovi} Isidor, 62, 98, 125Radovanovi} Leposava, 258Radovanovi} Qubi{a, 245Radovanovi} Milan, 316Radovanovi} Milivoje, 179Radovi} Dragomir, 248Radovi} Du{an, 245Radovi} \ur|e, 224Radovi} Ivan, 193Radovi} Qubomir, 63, 83, 224Radovi} M., 145, 200Radovi} Momir, 90Radoi~i} Milenko, 239Radojevi} Antonije – Anta, 79, 145,148, 150, 151, 153, 154Radojevi} Jeremija, 159, 160, 165, 167Radoji~i} Qubomir, 213Radojkovi} Miloje, 92Radoj~i} Radi}, 95Radomirovi} J. Mihajlo, 109Radowi} Dragoqub, 158Radosavqevi} Vladeta, 85Radosavqevi} Vojin, 98Radosavqevi} Draga, 279Radosavqevi} Milan, 166, 301, 328Rado{evi} Mileta, 105Radujkovi} Du{an, 91, 303Radulovi} Aleksa, 304Radulovi} Jovan, 92Rajevski Feodor, 188, 312Rajkovi} Milenko, 298Rajkovi} Milo{, 105Rajovi} Quba, 98Raj{p Roman, 248Raki} Dragomir, 192, 260Raki} Sreten, 96, 98Raki}evi} Vojislav, 303Raki}evi} @ivojin, 303Rako~evi} Igwat, 263Rankovi} Branislav, 242Rankovi} Dragomir, 119, 208, 209, 213Rankovi} @ivan, 243Rapa Teodor, 171Rastoder [erbo, 148

Ratkovi} Lovro, 212Rafajlovi} Milo{, 153Racel F., 20Ra~i} K. Radisav, 109Ra{ Gustav, 35Reich Felix, 64Rejmont Aleksandar, 192Rina Ita, 236Ristanovi} Srboqub, 217Risti} Borivoje, 316Risti} Voja, 330Risti} Danica, 292Risti} Dragomir, 298Risti} Du{an, 316Risti} Kosta, 287, 294Risti} M., 337Risti} Milivoje, 337Risti} P. Qubodrag, 36, 182, 183,184, 185, 186, 187, 188, 189, 190, 194,195, 288, 312, 347Risti} Radomir, 14, 28, 171, 301, 304Risti} S. Andra, 77Risti} Stevan, 95Risti} Todor, 263Ristovi} Simeun, 109Rodi} Ivan, 280, 281, 282, 283Rogqi} Ranko, 96Rogoz Zvonimir, 236Rosi} Bogoqub, 90Rosi} Dragoqub, 90Rudwanin Milutin, 243Ru`i~i} Nikanor, 343R{umovi} Milan, 91

SSavi} An|elko, 100, 177, 274Savi} Velimir, 263Savi} Dobrivoje, 248Savi} Ilija, 98Savi} Jovan, 36Savi} M. Milivoje, 73, 97, 98, 99Savi} Momir, 109Savi} Radosav, 109Savi} Tatija, 274, 279Savkovi} Stefan, 242Savovi} Milivoje, 163Savojski Ni}ifor, 304, 311Samarxi} Borivoje, 243

391

Santo Jovan, 242Sari} Jovan, 54, 177, 202Sari} Jovica, 105Sari} Serafim, 283Svanson Glorija, 234Sekuli} Milovan, 37, 116, 145, 147,158Selakovi} Luka, 211Seni~i} @ivota, 90Seni~i} Rajko, 330Seni~i} ^edomir, 90, 219Siber Jovan, 287Simeunovi} Dimitrije, 91Simeunovi} Milan, 92Simeunovi} Milo{, 298Simi} M., 179, 336Simi} Margarita, 177Simi} Milo{, 213, 252Simi} M. Mihailo, 14, 56, 57, 106,107, 161, 194, 327Simi} Mom~ilo, 304Simi} Radosav, 310Simi} Sava, 291Simovi} Jevrem, 98Simon Simona, 236Simonovi} Dimitrije, 243Simonovi} Je{ko, 106, 316Simonovi} Milan, 161Sin|i} Ilija, 91Si~ Jovan, 242Si~ Pavle, 235Slijep~evi} Bosa, 233, 235Smiqani} Vidoje, 242Smiqani} Qubisav, 105Smiqani} Milan, 219Smiqani} Milorad, 330Smiqkovi} Qubomir, 242Smoqankov Grigorije, 105Soki} M. Manojlo, 145, 148, 150,153, 154Sotirovi} Ifigenija, 204Sofronijevi} Mira, 209, 260Spasi} Stojan, 92Spasojevi} Aleksandar, 70Spasojevi} Miroqub, 33, 34, 35, 36Spaho Mehmed, 196, 230Sretenovi} Marija, 257Sretenovi} Milan, 276

Sretenovi} Mihailo, 287Sretkovi} K. Miloje, 146Stamenkovi} Radivoje, 105Stanimirovi} Drago, 188Stanimirovi} Uro{, 91Stanisavqevi} Mita, 294Stanisavqevi} Radenko, 188Stani} Du{an, 166, 302Stani} Milan, 275Stani} Mihailo, 191, 213, 291Stankovi} \or|e, 47, 148Stankovi} Stanko, 298Stankovi} Ratko, 242Stanojevi} Dragoqub, 242Stanojevi} Milivoje, 150Stanojevi} Nikola, 252Stanojlovi} Radisav, 129Stanoj~i} Stanimir, 105Stevanovi} A. Stevan, 91Stevanovi} M. Dragoqub, 300Stevanovi} Miodrag, 250Stevanovi} R., 334Stevanovi} Simo, 280Stefanovi} Bo`a, 324Stefanovi} Vule, 263Stefanovi} Dana, 259Stefanovi} Dobrivoje, 91Stefanovi} Dragoqub, 304Stefanovi} Zora, 91Stefanovi} Qubi{a, 120Stefanovi} Milorad, 252Stefanovi} Radmilo, 37, 42Stefanovi} Svetlana, 202Stefanovi} Svetolik, 314, 316Stefanovi} @ivota, 316, 317Stijovi} Risto, 352Stojadinovi} Milan, 95, 131, 161,162, 163, 164, 165, 166, 167Stojakovi} N., 179Stojanovi} Jelka, 280Stojanovi} Quba, 186Stojanovi} Milo{, 87, 91Stojanovi} Milutin, 219Stojanovi} Miodrag, 92Stojanovi} Mladen, 280Stojanovi} Nikodije, 242Stojan~evi} Mihailo, 183Stoji} D., 249

392

Stoji} Pero, 325Stoji} Stojan, 249, 250Stojkov Todor, 156, 159, 161Stojkovi} Dragica, 183Stojkovi} Jovan, 91Stojkovi} Jovica, 38, 95, 143, 182,346, 347, 348Stojkovi} Jordan, 98Stojkovi} Qiqana, 293Stojkovi} Pavle, 146Stojni} Mila, 310, 311Stoki} @anka, 111Strukar Ante, 283Suboti} Dragan, 276Sukijasovi} Nikola, 96, 227Supek Frawa, 243

TTairovi} Vladislav, 109Tairovi} Milorad, 237Tajsi} R. Milisav, 145Tanasijevi} Branko, 62, 64Tasi} Qubomir, 92Tasi} Miqojko, 105Tatar~evi} I., 200Tejlor Robert, 236Templ [irli, 236Tenies Ferdinand, 19, 22Teodosijevi} Svetozar, 145Tere{~enko Gligorije, 83Terzi} Dragan, 249Terzi} @ivojin, 91Te{i} Dragan, 164Timotijevi} Milo{, 279Titelbah Stojan, 352Tjut~ev, 312Todorovi} Aleksa, 276Todorovi} Blagoje, 344Todorovi} Du{an, 294Todorovi} Ilija, 242Todorovi} Milovan, 92Todorovi} Stevan, 191Todorovi} ^edomir, 276Todosijevi} Divna, 264Todosijevi} Milan, 109Todosijevi} Miodrag, 162Todosijevi} Mom~ilo, 109Tolstoj Lav, 189, 312, 348Toma{evi} Zorka, 290

Tombi Lajo{, 242Tomi} Aleksandar, 291Tomi} Vladimir, 164Tomi} Kosta, 304Tomi} Milo{, 95Tomi} S., 20Tomi} Tihomir, 109Tomovi} Velisav, 98, 106, 119, 162,163Tomovi} Dragan, 247, 316Tomovi} Svetomir, 89, 323Topalovi} @ivko, 159Torlakovi} Konstantin, 150, 154Toti} Miodrag, 261To{i} A., 200To{i} Du{an, 303To{i} M., 179Traji} An|elko, 160, 301Trajkovi} Veroqub, 143, 145, 148Trajkovi} Mita, 179Tren~anin Stevan, 287Tripkovi} Mihailo, 301Tripkovi} N., 337Trifunovi} Ilija, 243Trifunovi} R. Velimir, 185, 188,189, 213, 214, 215, 224, 316, 354Trnavac @ivota, 158Tro{i} Radmilo, 243Tumalejeva Quba~ka, 310Turgewev, 312Tu{ar Frawo, 248

]]iri}-Erdoglija Katinka, 92]iri} Katinka, 92]iri} Radojica, 42]irkovi} Sima, 13]orovi} Vladimir, 183, 184]osi} F. Milo{, 145, 153, 154]ur~i} Branko, 91

UUbavki} Draga, 257Uzunovi} Nikola, 158Urdov @ivan, 158Uro{evi} Velimir, 150Uro{evi} Rado{, 153Uskokovi} Radoje, 188, 312

393

FFazend Lujza, 234Fajt Konrad, 234Falkoni Armando, 236Fejer Edvi`, 236Filipovi} Vera, 171, 182, 347Filipovi} Du{an, 155Filipovi} K., 200Filipovi} Miroslav, 14, 41, 42,127, 128, 129, 130, 132, 314, 316, 317Filipovi} Pavle, 49, 113, 163,247, 252, 256, 315, 330Furije [arl, 19Furlan M. Igwat, 247

HHaben{us Martin, 242Hvorostanski Vitalij, 312Helm Brigita, 236Hini} Lazo, 114Hitler, 250Ho|era Svetislav, 159Hrabak Bogumil, 38Hristi} Danica, 257

CCveji} M. Radisav, 263Cveti} Uro{, 114Cveti} Filip, 63Cviji} Jovan, 20, 24, 25Cvijovi} M., 252Celi} Svetislav, 92Cerovi} Dobrivoje, 275Cerovi} Dobrosav, 188Cerovi} Mileva, 264Civri} Gligorije, 153Cinhotski Mihail, 313Crv~anin Boà, 55, 119, 239, 252, 260Crv~anin Milivoje, 278

^âplin ârli, 234, 236êbinac Mihajlo, 36, 125êhova Olga, 236îmgel Ivan, 242înei Ivan, 105î~i} \ura, 265î~uli} Julka, 219

ôlovi} B. Radoje, 291ôlovi} Vera, 264, 316ôlovi} Dragoqub, 235, 260ôrbi} Boìdar, 207ôrbi} Branko, 151ûki} Radivoje, 263ûkuli} Miodra 246, 316ûkuli} Nikola, 119

XXilbert Xon, 236Xokovi} Branko, 298

[[abanovi} Hazim, 13[arki} Sr|an, 299[evi} Todor, 119[evo @an, 314, 316[enoa August, 226[eherovi} Vuka, 111[ibali} Vidoje, 242[kurenko Pavle, 312[marov Nikolaj, 105[mit Bela, 219[mit Sibil, 236[oti Ladislav, 242[pengler Osvald, 19[tavqanin T. Borisav, 145[trodl Stjepan, 300[ulevi} Radosav, 105[uster Aleksandar, 242

394

vladan virijevi} kraqevo, grad u srbiji...

Documents