Prof. dr Mihailo Nikolić Poljoprivredni fakultet

B e o g r a d

Prema popisu iz 2012. godine u Srbiji ima oko 163.310 ha pod voćnjacima. Od toga 98.575 ha su PLANTAŽNI voćnjaci a 64.736 ha su EKSTENZIVNI . Najviše je šljive 78.000 ha pa jabuke 23,500 ha Pod jagodastim voćem je oko 16.500 ha. Najviše maline 11.000 ha, kupine oko 3.000 ha i jagode 1.800 a. Godišnje bi trebalo podizati 10.000 ha voćnjaka za prostu reprodukciju i obnovu voćarstva.

Cilj: Biti konkurentan na Evropskom i svetskom tržištu Kako? Savremen sortiment Visoka tehnologija proizvodnje Jevtina proizvodnja Zdravstveno bezbedan proizvod Udruživanje i zajednički nastup na tržištima

Rešenje: pojedinci ili udruženja, nosioci organizovane proizvodnje

Zeleni pasoš - šta je to? Samo proizvod dobijen po određenim normativima (EU)

kontrolisan i certifikovan dobija zeleni pasoš za izlazak na tržište /Global GAP/

Perspektive: Dobre - ali uz određene uslove: Imamo: Izvanredne agroekološke uslove –

dosta slobodnog zemljišta, vode, sunca ... Nemamo: Znanja, para, radne snage , tržište,dobre volje, poverenja, itd.5K – Kvalitet, Kvantitet Kontinuitet Kontrola

Konkurentnost

-Ubrzana preorjentacija i proširenje asortimana ponude- Kvalitetan sadni materijal- Investitori ili nosioci proizvodnje- Dugoročni ugovori o izvozu sa stabilnim cenama- Savremene tehnologije gajenja- Sortiment po želji kupca -investitora- Standardi tipa GLOBAL GAP-Udruživanje radi zajedničkog nastupa na tržištima

Stanje u voćarstvu Srbije karakteriše:

Usitnjenost parcela Heterogenost Ekstenzivnost Neorganizovanost Neznanje Kako se ko snađe

Stanje je grozno a perspektiva

mračna

Borba sa konkurencijom koja je sve nemilosrdnija: Zbog čega?

-Otvaranje granica-Bolje organizovani-Veći podsticaji od strane Države-Veća produktivnost po ha.-Vredniji i radniji od nas!-Prave jevtiniji proizvod

-Šta činiti? -NE SMEMO SE PREDATI ! Borićemo se. Ima još vremena

-Kako stoji stanje sa višnjom? Oblačinska je nepobediva kada je u pitanju kvalitet ploda i upotrebna vrednost. Ali to nije dovoljno. Zašto? Zato što i drugi znaju da proizvode a prerađivači svesno kupuju jeftinije !-Poljska u 2011 i 2012. god. proizvela po 175.000 t-Turska 187.000 t i td. Bugari oko 4.000 t. Mađari su tu takođe.

A Srbija: 2011 - 90.000 t a 2012. - 75.000 t . Tržište je Zakon!

Udruživanje treba da se zasniva na dobrovoljnosti i isključivo da je vođeno ekonomskim interesima. U suprotnom Zadruga (udruženje) traje:

Donatorsko - koliko i donacija a Partijsko - koliko i partija.

Proizvodni metod okrenut dobijanju kvalitetnog ploda vezan je za specifične okvire zakonskih propisa odobrenih u Autonomnom okrugu Trento. Udruženje trentinskih uzgajivača voća i povrća (APOT), koje uključuje konzorcijume Melinda, La Trentina, Sant’Orsola i Serin Star sa 12.000 proizvođača, 12.000 hektara pod voćem i 450.000 tona prinosa, definisalo je 1998. regulativni protokol koji detaljno utvrđuje pravila i procedure objedinjene proizvodnje, uključujući jagodasto voće, predviđa različite sankcije za one koji se toga ne pridržavaju. Time aktivni principi, iako je broj slučajeva mali (usled nedostatka registracije proizvoda), na kraju ipak postaju obavezni i prilagođeni internom statutu, i omogućavaju održivo poslovanje uprkos sve većim ekološkim zahtevima.

07. oktobar, 1932. god., 07. oktobar, 1932. god., PolitikaPolitika07. oktobar, 1932. god., 07. oktobar, 1932. god., PolitikaPolitika

Evo kako su to radili pre 81 godinu

Ostaće nam jedino da se podsetimo stare latinske izreke:

“O agricole, semper custudio patrie eratis et estis”/O seljače, uvek si bio i bićeš čuvar otadžbine/

- Izvoz svežih plodova voća sa ekološki zdravih područja- Organska proizvodnja voća- Prerada u domaćoj radinosti - Plasman voća i prerađevina od voća kroz turizam

- Uvođenje sorti namenjenih svežoj potrošnji- Tehnologije gajenja prilagoditi toj nameni- Nabaviti opremu za mala pakovanja sa modifikovanom atmosferom- Obučiti proizvođače za takav posao- Obavezno uvođenje Global Gap standarda

- Prirodne pogodnosti: planinske terene gde imamo kasnije zrenje plodova - Nezagađene terene i nedevastirana zemljišta- Veliki broj hladnjača širom Srbije kao i nešto preradnih kapaciteta : šušare, prerada u sokove, topla prerada i sl.

- Slaba infrasktura (putevi, voda, struja)- Manjak radne snage- Nedostatak kapitala- Zakonske prepreke za strane ulagače- Neodgovornost proizvođača

-Napraviti BOLJU strategiju razvoja voćarstva-Uraditi valjane projekte što pre-Ponuditi to domaćim i stranim investitorima-Napraviti dobru marketinšku prezentaciju-Koristiti strane fondove (predpristupne) i podsticajna sredstva za rubne opštine Srbije-Privući investitore za preradu proizvedenih viškova (izgradnja malih fabrika za preradu voća)

- Tim ljudi Opštine zaduženih za razvoj: ekonomisti, agronomi, menadžeri.- Eksperti za ovu oblast koje treba angažovati- Napraviti fond (iz budžeta) za ove namene (većina opština ima ovaj fond)- Internet prezentacija takvog Projekta

Veća podsticajna sredstva za voćarstvo u podizanju zasada Pomoć u formiranju rasadanika Subvencije za voćarsku proizvodnju (prema proizvedenim

količinama a ne po površinama) Posebni podsticaji za brdsko-planinska područja kako bi se

zaustivala depopulacija sela, Podsticaji polj. gazdinstvima identični kao za radna mesta u

fabrikama (Jura, Gorenje i sl.) U Ministarstvu Poljoprivrede je vrlo malo voćara i još su manje

direktno uključeni u kreiranje razvoja voćarstva.

Subvencije u voćarstvu , vin. i hmelj za 2014. (uredba od 30.01.2014.) :

- 200 mil. dinara za celu Srbiju + 6.000 din/ha za biljnu proizvodnju. Po sistemu : deo sopstvenih sredstava/ deo subvencija, ova sredstva su dovoljna za oko 500 ha novih zasada - 0,35% od sadašnjih voćnjaka.

- 93 mil. din.za organsku proizvodnju uključujući i voćarstvo.

Podsticajna sredstva Ministarstva iako su skromna treba:

Koristiti maksimalno za brže obnavljanje zasada Grupisati se na nekoliko vrsta i sorti u određenom

području – obavezna rejonizacija

Moja poruka čelnicima u Ministarstvu poljoprivrede je: Znanje je važnije i

vrednije od partijske knjižice

Rasadnička proizvodnja jagodastih voćaka skoro da je uništena. Više je odgovornih za to.

Uvozimo sadnice jagode, ribizle, borovnice (100%) i aronije

Iz rodnih zasada koristimo uglavnom malinu, kupinu (sa oko 95%) i jagodu sa 80% a manje ribizlu i aroniju.

Najskuplje je ako je jevtino ili za “dž”! Ne poštujemo zaštitu sorti što ćemo morati jer je Srbija

5. januara 2013. potpisala Konvenciju UPOV-a o zaštiti sorti kako svojih u inostranstvu tako i stranih kod nas.

Kadrovi i struka. Izgleda da nam je to najskuplje u svemu.

Po nekim računicama Srbiji nedostaje preko 250 stručnjaka sa iskustvom u savetodavnim službama – PSS.

Veće angažovanje vrhunskih stručnjaka u obuci ovih kadrova savetodavaca na terenu. Jer ….

“Najveći je problem što je teško naučiti onoga ko je nenaučen već postao učitelj drugima” rekao je još davno Vladika Nikolaj Velimirović

Savetovanja: uže specijalizovana ili šire zavisno od područja i interesovanja

Zimske škole: povremene ili u kontinuitetu Veliki broj Opština u Srbiji to organizuje tokom zime.

Često je problem finansiranja tih škola jer kvalitetni predavači imaju svoju cenu. Sponzori (najčešće hemijske ili semenske kuće) koji priskaču u pomoć često i unose zabunu.

Zimske škole imaju dugu tradiciju koje po mišljenju mnogih učesnika daju rezultate. Ali ih je malo – retko se organizuju.

EDUKACIJA - TRADICIONALNO I SAVREMENOEDUKACIJA - TRADICIONALNO I SAVREMENO

KRAJNJI CILJ u proizvodji jagodastog voća u Srbiji !

Na kraju : za koju se vrstu opredeliti?

R.br Vrsta Ulaganje (dinara)

Period eksploat. – god

Prinos (kg)

Cena (orj.)Din/kg

Bruto prihod

Troškovi proizv. + amortizac.

Dobit za 10 ari (din)

1 JAGODA 120.000 3-4 1.500 120 din 180.000 80.000 100.000Maj mes.

2 MALINA 110.000????

12-15 1.200 150 din 180.000 80.000 100.000Jun-jul

3 KUPINA 80.000??

15-20 1.200 120 din 150.000 50.000 100.000Jul-avgust

4. RIBIZLA 60.000 20-25 1.200 100 din 120.000 30.000 90.000Jun-

5. BOROVNICA

250.000 20-25 1.200 400 din 500.000 150.000 350.000Jun-jul

Uporedni prikaz rentabilnosti gajenja 10 ari jagodastih voćaka

Šta onda gajiti? Procenite sami za šta imate najviše šansi da uspešno to uradite. Zašto ne i više vrsta? Jer nekada i sitnice odlučuju. Čak nijanse.

Kada je u pitanju jagodasto voće sve smo okačili na malinu. U čitavoj Srbiji. Hoće li ona izdržati? Sve teže ! Da ne završi ovako!!!

“Lukavi ljudi preziru nauku, obični ljudi joj se dive apametni je koriste” B e k o n

Učešća na Sajmovima

HVALA NA PAŽNJI !