Da li ste vođa ili menadžer?

Za jednu uspešnu organizaciju potrebno je imati niz ljudi koji igraju različite uloge, kako bi se stvari glatko odvijale. "Forbes" čak donosi listu karakteristika šest saradnika koje morate imati u svom timu kako bi ste ostvarili uspeh. Neke od uloga lako je definisati, dok neke imaju zbunjujuće granice kao što je, na primer, razlika između menadžera i vođa, piše "Business Insider".Možete istovremeno biti i menadžer i vođa, ali to što ste fenomenalan vođa nije garancija da ćete biti i dobar menadžer, i obrnuto. U čemu je razlika? Ovo su tri ključne razlike između vođa i menadžera: 1. Vođa se bavi inovacijama, a menadžer administracijom To znači da je vođa taj koji dolazi s novim idejama i podstiče organizaciju na razmišljanje prema budućnosti. Vođa mora konstantno da bude na oprezu i razvija nove strategije i taktike. Mora biti upoznat s najnovijim trendovima, istraživanjima i veštinama. S druge strane, menadžer održava ono što je već uspostavljeno. To je osoba koja održava kontrolu, jer bi u suprotnom nastao nered u organizaciji. Menadžeri takođe uspostavljaju ciljeve i merila, te analiziraju, ocenjuju i tumače rezultate. Takođe moraju da znaju koja osoba je najbolja za specifični zadatak. 2. Vođa inspiriše, a mendžer kontroliše Vođa inspiriše ljude da daju sve od sebe i zna kako da uspostavi tempo za ostale u grupi. Vođstvo nije ono što vođa radi nego ono što ostali rade kao odgovor na njegovo vođstvo. Ako se neko odluči da vas prati vas jer ste ga inspirisali, to znači da ste stvorili poverenje unutar kompanije, a to je vrlo bitno za poslovanje koje se ubrzano menja i zahteva ljude koji će verovati u misiju kompanije. Menadžeri nastoje da održe kontrolu nad ljudima tako da im pomažu da razviju sposobnosti i izvuku iz sebe najbolje talente. Kako bi to što bolje postigli, menadžeri moraju da poznaju ljude s kojima rade i razumeju njihove interese i strasti. 3. Vođe pitaju "šta" i "zašto", a menadžeri "kako" i "kada" Da bi bili u poziciji da pitate "šta" i "zašto" morate biti kadar da izazovete svoje nadređene i upitate ih zašto se preduzimaju određene akcije. Dakle, to znači da ćete pružiti otpor višem menadžmentu jer smatrate da je za dobrobit kompanije trebalo preduzeti neke druge mere. Ako kompanija doživljava neuspeh, zadatak vođe je dođe i kaže i: Šta smo naučili iz ovoga? Kako možemo iskoristiti ovu informaciju da bismo razjasnili naše ciljeve ili se poboljšali? Umesto toga, menadžeri zapravo ne razmišljaju o tome šta neuspeh znači. Njihov posao je da pitaju "kako" i "kada" i izvršavaju posao u skladu s tim. Oni prihvazaju staus quo i više nalikuju vojnicima. Znaju da su naredbe i planovi ključni te da je njihov posao da se orijentišu na trenutne ciljeve kompanije. Uprkos svemu ove dve uloge imaju i sličnosti. Najbolji menadžeri takođe su vođe. Osoba može biti i jedno i drugo, ali potrebno je vremena kako bi se došlo do toga.Definicija lidera

Podrazumeva proces, a ne samo čin, u kome određena osoba utiče na ponašanje ljudi, usmeravajući ih na ostvarenje određenih ciljeva organizacije. Biti lider ne znači samo biti vrhunski profesionalac u određenoj oblasti već to znači biti lider i u obraćanju, i u komuniciranju, i u ponašanju. Vođa mora biti: samopouzdan, siguran, informisan, entuzijasta, optimista, koga odlikuju hrabrost i odlučnost. Lider mora da ovlada mnogim vještinama - vještinom

komunikacije, vještinom kako verbalnog tako i neverbalnog izražavanja, nekom sportskom vještinom i sl. Liderstvo se bazira na razumijevanju, predviđanju i kontrolisanju ponašanja saradnika. Kako lideri nastaju? Prve teorije o liderstvu, svoja istraživanja i zaključke fokusiraju na identifikovanje ličnih karakteristika efikasnog lidera. Teorija koja je bila najviše istraživana, bazirala se na predpostavci da se lider rađa. Posle dvije decenije istraživanja, sredinom 50-tih godina, ovaj koncept je napušten, jer nije omogućio utvrđivanje validnih međusobno povezanih faktora.To naravno nije značilo da ovi faktori ne postoje, već pre svega da statističke tehnike koje su korišćene, nisu bile dovoljno dobre da ih otkriju. Druga, novonastala teorija se bazira na predpostavci da se lider može stvoriti . On se ne rađa već se kroz proces obrazovanja stvara. U praksi se pokazalo da se vježbom zaista može postići savršenstvo, harmonija duha i tela neophodna za kompletnu životnu sabranost, odnosno uravnoteženost. Lider treba da bude informisan o rezultatima najnovijih istraživanja , ne samo iz svoje struke, kako bi bio spreman za svaku vrstu razgovora. Takođe lider mora da posjeduje želju za stalnim usavršavanjem i saznavanjem novih informacija, jer upravo, ova osobina mu omogućava da kreira takozvanu stručnu odnosno tehničku moć nad svojim sljedbenicima. Lider je ličnost sa stilom, odnjegovanog izgleda, manira, ponašanja. Vrhunski profesionalan, umije da kontroliše emocije i postupa uvijek u skladu sa pravilima koje zahteva poslovna komunikacija. Stilovi rukovođenjaKurt Lewin je utvrdio da u praksi postoje tri osnovna stila rukovodjenja ljudskim resursima: autokratski, demokratski i liberalni stil rukovodjenja. Svaki od navedenih stilova zaslužuje izvesnu pažnju. Autokratski stil rukovođenja podrazumijeva da lider sam određuje politiku grupe. Sam donosi odluke i preuzima odgovornost za ponašanje, rezultate i realizaciju ciljeva kompanije. Od saradnika traži da se isključivo pridržavaju njegovih instrukcija i uputstava, da poštuju i realizuju njegove odluke i naloge. Sa podredjenima komunicira službeno. Ovaj stil je primenljiv je kod poslova koje treba hitno završiti, kod nedovoljno odlučnih i nesamostalnih saradnika, kod nestabilnih i dezorganizovanih grupa i u početku daje dobre rezultate. Medjutim, ako se primenjuje nekritički, dugo trajno, ne vodeći računa o nivou ljudskog potencijala i potrebi osamostaljivanja saradnika, postaje ograničavajući faktor razvoja kompanije i postepeno urušava organizaciju. Demokratski stil rukovođenja je takav stil gdje lider podstiče saradnike da učestvuju u postavljanju ciljeva i određivanja metoda rada, da daju ideje i predloge za rješavanje odgovarajućih problema. Da učestvuju u donošenju odluke. Lider ne daje detaljne instrukcije, niti često kontroliše saradnike. Daje im slobodu planiranja rada. Ovaj tip rukovodjenja karakteriše često podsticanje participacije u odlučivanju. Za autokratskog menadžera se može reći da radi pomoću ljudi, a za demokratskog da radi sa ljudima. Prednost ovog tipa rukovodjenja je da menadžer efikasnije aktivira ljudske resurse na ostvarivanju ciljeva kompanije. Ovaj stil rukovođenja radnici najviše podržavaju ali isti je primjenljiv samo kada organizacija posluje u relativno stabilnim ekonomskim i društvenim odnosima.

Liberalni stil rukovođenja podrazumijeva da lider daje grupi neophodne informacije, pribavlja materijale, brine se omaterijalnim i tehničkim resursima i uslovima rada. Saradnicima i pojedincima dopušta donošenje odluke uz neznatnukontrolu i nadzor. Ovaj stil rukovodjenja može dati dobre rezultate kod dobro uhodanih grupa stručnjaka, individualaca,eksperata i kreativaca, koji imaju razvijenu samokontrolu i kojima je potrebna sloboda da izraze svoje stvaralačke i umnepotencijale. U praksi se često postavlja pitanje: Koji će stil dati najbolje rezultate? Odgovori su sljedeći:Ako odluku treba brzo doneti i preduzeti hitnu ili nedvosmislenu aktivnost, autokratski stil je pravi izbor. Ako je grupa neintegrisana, nedisciplinovana i nedovoljno organizovana, autokratski stil je efikasniji, dok stabilnoj organizovanoj grupi odgovara demokratski stil.Grupama sa visokostručnim ljudskim resursima najviše odgovara liberalni stil rukovodjenja. Drugim riječima, lider trebadobro da poznaje sva tri stila rukovodjenja, ali ne da bi izabrao najbolji, i fiksirao svoje ponašanje, već da bi mogaofleksibilno da primjenjuje sva tri stila zavisno od situacije u kojoj se nađu ljudski resursi i organizacija.Tipovi lidera Kako ističu mnogi teoretičari marketinga, u praksi postoje dva tipa lidera: konzervativan i kreativan. Konzervativan tip lidera odlikuju sledeće osobine:tradicionalnost,opreznost u donošenju odluka,siguran, stabilan, zacrtan tok u poslovanju,strogost i svedenost stila (izražavanja, odevanja, ponašanja uopšte) . Kreativan lider ima sposobnost da:uvodi nove programe,proverava ideje i ljude,razvija slobodniji stil (u ophođenju, odijevanju, itd.),odlučuje i upravlja na demokratski način. Naravno, ovakva šema, nikako ne treba da predstavlja jednom zacrtana i nepromenljiva pravila ponašanja u upravljanju i rukovodenju. Upravo, promjenom stilova liderstava u zavisnosti od situacije jedna tradicionalna i konzervativna sredina može dobiti podstrek i kreativan impuls koji predstavljaju odskočnu dasku za predstojeće promjene koju će organizacija, pod vođstvom lidera pretrpjeti. U drugom slučaju, opuštenu i demokratsku atmosferu, ponekad treba "razbiti" strogom organizacijom ili formalnijim stilom u ophodenju.Poželjna svojstva uspešnih lidera mogla bi se predstaviti sljedecim :

1. energicnost i energija2. istrajnost u poslu3. obrazovanje4. inteligencija5. sposobnost logickog rasudivanja6. spoljašnji izgled7. licnost (harizma i efektivna moc)8. samopouzdanje

9. kreativnost10.objektivnost i uravnoteženost11.optimizam12.sposobnost rješavanja konflikata13.upravljanje konfliktima

Slika lidera u javnosti treba da prikaže pouzdanu, sigurnu, kompletnu osobu. Međutim, lider treba i mora da se menja, naravno u pozitivnom smislu. Stalno bi trebalo poboljšavati lične odnose sa kolegama i potčinjenima, dobavljačima i klijentima, ljudima iz vaše oblasti poslovanja i sredine u kojoj živite. Na pravilan način moralisati radnike da ulože više radne energije, što doprinosi većoj proizvodnji i boljem poslovanju. Truditi se da što bolje se usklade propisi i ciljevi firme i želje pojedinih radnika, povećavati produktivnost i poboljšavati radni elan radnika. Ostvarivati sopstveni uravnoteženi stil upravljanja kojim se izbegavaju zamke suviše blagog ili suviše zapovedničkog ponašanja. Konačno u tabeli što slijedi date su suštinske razlike izmežu lidera i menadžera.