vodeći principi -...

Vodeći principi

internog raseljenja

Водећи принципи интерног расељења

Vodeća načela internog raseljeništva

Prijevod sa engleskog jezika Predstavništvo UNHCR-a u BiH, oktobar 2008.

Izvorni dokument: E/CN.4/1998/53/Add.2

Превод са енглеског језика Представништво УНХЦР-а у БиХ, октобар 2008.

Изворни докуменат: Е./ЦН.4/1998/53/Адд.2

Prijevod s engleskog jezika Predstavništvo UNHCR-a u BiH, listopad 2008.

Izvorni dokument: E/CN.4/1998/53/Add.2

SADRŽAJ / САДРЖАЈ

Vodeći principi internog raseljenja (bosanski jezik)........................ Predgovor BiH Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice............... Predgovor Predstavništva UNHCR-a u BiH................................... Vodeći principi internog raseljenja.................................................

Водећи принципи интерног расељења (српски језик)................

Предговор БиХ Министарства за људска права и избјеглице.. Предговор Представништва УНХЦР-а у БиХ............................. Водећи принципи интерног расељења.......................................

Vodeća načela internog raseljeništva (hrvatski jezik)......................

Predgovor BiH Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice............... Predgovor Predstavništva UNHCR-a u BiH……………................. Vodeća načela internog raseljeništva……………….………………

1 3 5 7 21 23 25 27 43 45 47 49

Vodeći principi internog raseljenja

2

Prijevod sa engleskog na bosanski jezik dokumenta UN-a koji je sastavio predstavnik generalnog sekretara UN-a za interno

raseljene osobe na zahtjev Generalne skupštine UN-a i Komisije UN-a za ljudska prava, E/CN.4/1998/53/Add.2 (1998)

BOSNA I HERCEGOVINA Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice

BOSNIA AND HERZEGOVINA Ministry for Human Rights and Refugees

Sarajevo, Trg Bosne i Hercegovine 1, Tel/ Fax: +387 33 66 70 61 3

Predgovor Procjenjuje se da je oko 2,2 miliona osoba, što čini više od polovine prijeratnih stanovnika Bosne i Hercegovine, pogođeno posljedicama prinudnih migracija uslijed konflikta koji je trajao od 1992-1995. godine. Od tog broja, oko 1,2 miliona izbjeglica potražilo je zaštitu u zemljama širom svijeta, dok je oko milion ljudi raseljeno unutar Bosne i Hercegovine. Iako su nakon potpisivanja "Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH" evidentno postignuti značajni rezultati u osiguranju pristupa pravima iz njegovog Aneksa VII, više od polovine izbjeglih i raseljenih osoba nije se vratilo u svoje predratne domove, a preostao je veliki broj onih kojima još uvijek trebaju trajna rješenja. I danas, gotovo 13 godina od potpisivanja mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina se suočava sa problemom raseljenosti velikog broja stanovnika, među njima 125.000 interno raseljenih osoba čiji je status potvrđen nakon re-registracije iz 2005. godine. Mnogi od ovih ljudi su krajnje ugroženi i traumatizirani i žive u izuzetno lošim uslovima u raseljenju. Istovremeno, mnogobrojni povratnici koji su se do sada vratili, suočavaju se sa uslovima koji ugrožavaju mogućnost njihovog opstanka u mjestima povratka. Ekonomske prilike su oskudne, često nedostaje infrastruktura, uključujući električnu energiju, a njihov pristup pravima i uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje i socijalna zaštita i penzije je ograničen. Nerijetko su ova ograničenja ukorijenjena u diskriminaciji, što je u suprotnosti sa principima postavljenim u Aneksu VII, Ustavu BiH i međunarodnom pravu.

4

I dalje ostaju brojni izazovi koje još uvijek treba prevladati kako bi se pristup ljudskim pravima osigurao za mnoge raseljene osobe i povratnike. Stoga je neophodno poduzimati dodatne napore usmjerene na kontinuiranu podršku pristupu pravima za siguran, dostojanstven povratak i punu reintegraciju povratnika, ne dovodeći u pitanje njihovo individualno pravo odabira drugih raspoloživih i preferiranih trajnih rješenja. U potpunosti opredijeljena za poštivanje i primjenu međunarodnih standarda za zaštitu interno raseljenih osoba, Bosna i Hercegovina prihvata "Vodeće principe internog raseljenja" u kojima su ovi standardi objedinjeni ne samo kao važan nego i veoma koristan instrument za poboljšanje i unapređenje stanja u ovoj oblasti. Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice sa zadovoljstvom pozdravlja prijevod "Vodećih principa" na službene jezike naroda Bosne i Hercegovine i uvjereno je da je objavljivanje ove brošure na tragu mobiliziranja podrške vlastima i sveukupnoj humanitarnoj zajednici u nastojanjima na iznalaženju adekvatnih rješenja za probleme interno raseljenih osoba u BiH u skladu sa njihovim stvarnim potrebama. Oktobar 2008.

dr. Safet Halilović BiH Ministar za

ljudska prava i izbjeglice

5

Predgovor Zaštita je u suštini način kojim se osigurava da sve žene, muškarci, djevojčice i dječaci potpuno ravnopravno uživaju sva njihova prava u svim okolnostima. Raditi na zaštiti interno raseljenih osoba stoga podrazumijeva znati i poduzimati mjere kojima se promiče i osigurava uvažavanje njihovih prava.

Na Svjetskom samitu šefova država i vlada održanom 2005. godine prepoznato je da "Vodeći principi internog raseljenja" sadrže “važan međunarodni okvir za zaštitu interno raseljenih osoba” (1). Oslanjajući se na i odražavajući odredbe međunarodnog prava o ljudskim pravima, međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog krivičnog prava, te, po analogiji, izbjegličkog prava, "Vodeći principi internog raseljenja" (2) definiraju prava interno raseljenih osoba i odgovornost koju država i ostali organi imaju prema njima. U Vodećim principima se oslovljavaju sve faze raseljenja: od sprečavanja proizvoljnog raseljenja, preko zaštite i rješenja tokom raseljenja, do rješenja.

U Bosni i Hercegovini je tokom proteklih godina fokus bio na osiguranju rješenja za raseljenje. Mnogo toga je postignuto na osnovu Aneksa VII "Dejtonskog mirovnog sporazuma". Od potpisivanja "Dejtonskog mirovnog sporazuma" 1995. godine, većina izbjeglih i raseljenih je našla trajno rješenje. Danas, međutim, 125.000 interno raseljenih osoba još uvijek treba trajno rješenje.

Da bismo rješili ovo pitanje, neophodne su paralelne aktivnosti u četirima prioritetnim oblastima: podržavati održivost povratka kroz sveobuhvatne aktivnosti,

uključujući mjere za revitaliziranje prihoda, nediskriminaciju u svim

(1) Generalna skupština Ujedinjenih naroda, Zaključak sa Svjetskog samita šefova država i vlada održanog 2005. godine, dokument UN-a A/RES/60/1, 15. septembar 2005, tačka 132. (2) Vodeće principe je sastavio predstavnik generalnog sekretara UN-a za interno raseljene osobe na zahtjev Generalne skupštine UN-a i Komisije UN-a za ljudska prava, dokument UN-a E/CN.4/1998/53/Add.2 (1998).

6

sektorima, pristup obrazovanju bez ikakvih predrasuda, infrastrukturu (npr. struja i voda), vladavinu prava i pomirenje među zajednicama;

pružati pomoć krajnje ugroženim interno raseljenim osobama – hroničnim bolesnicima, fizički ili mentalno oboljelima, starcima bez porodične podrške i krajnje traumatiziranim pojedincima – koje se ne mogu vratiti i hitno im je neophodna pomoć za iznalaženje rješenja uključujući i u mjestu raseljenja;

promicati i podržavati uspostavu djelotvornog sistema socijalne zaštite kako bi se osiguralo rješavanje potreba najugroženijih pojedinaca, bilo interno raseljenih ili povratnika ili drugih osoba koje su izložene riziku;

osigurati okruženje u kojem će svi ljudi u BiH, uključujući naravno i raseljene osobe i povratnika, podjednako uživati njihova prava.

U cijelom svijetu "Vodeći principi internog raseljenja" predstavljaju veoma koristan instrument na koji se mogu pozivati i kojim se mogu rukovoditi vlade, međunarodne organizacije, civilno društvo i svi drugi relevantni faktori u rješavanju situacija internog raseljenja. Ovdje u Bosni i Hercegovini, UNHCR u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska prava i izbjeglice sa zadovoljstvom objavljuje prijevod Vodećih principa na službene jezike Bosne i Hercegovine. Za nadati se da će ova publikacija biti naširoko distribuirana i korištena u cijeloj zemlji te da će biti koristan izvor kojim će se rukovoditi u zajedničkim naporima na osiguranju zaštite interno raseljenih osoba i okončanju rada na iznalaženju rješenja za interno raseljenje u Bosni i Hercegovini. Oktobar 2008.

Navid Husein (Naveed Hussain)

Predstavnik Visokog komesarijata Ujedinjenih naroda za izbjeglice u BiH


7

UVOD: OBIM I CILJ

1. Ovi Vodeći principi se bave posebnim potrebama interno raseljenih osoba širom svijeta. U njima su identificirana prava i garancije relevantni za zaštitu osoba od prisilnog raseljenja i za njihovu zaštitu i pomoć tokom raseljenja kao i tokom povratka ili preseljenja i reintegracije. 2. U smislu ovih principa, interno raseljenim osobama se smatraju osobe ili grupe osoba koje su bile prisiljene ili prinuđene da napuste svoje domove ili mjesta uobičajenog boravka, naročito kako bi izbjegli posljedice oružanog sukoba, situacije sveopćeg nasilja, kršenje ljudskih prava ili prirodne ili ljudske nepogode, a koje nisu prešle međunarodno priznatu državnu granicu. (3) 3. U ovim principima se odražavaju odredbe međunarodnog prava o ljudskim pravima i međunarodnog humanitarnog prava sa kojima su oni konzistentni. Oni osiguravaju smjernice za: (a) predstavnika generalnog sekretara za interno raseljene osobe u vršenju njegove dužnosti; (b) države kada se suočavaju sa pojavom internog raseljenja; (c) sve druge organe vlasti, grupe i osobe u njihovim odnosima sa interno raseljenim osobama; i (d) međuvladine i nevladine organizacije u njihovom radu na pitanjima internog raseljenja.

(1) U Bosni i Hercegovini (BiH) se izrazi “raseljena osoba” i “interno raseljena osoba” koriste za dvije kategorije raseljenih ovisno o mjestu raseljenja. Izraz "raseljena osoba" na koji se poziva u relevantnom nacionalnom zakonodavstvu predstavlja sinonim za izraz “interno raseljena osoba" u međunarodnom značenju. Sa druge strane, izraz “interno raseljena osoba", mada ne postoji u nacionalnom zakonodavstvu kao takav, koristi se za osobe koje su raseljene unutar administrativnih granica njihove općine porijekla. U ovim "Vodećim principima" izraz "interno raseljena osoba" se koristi u svom međunarodnom značenju koji obuhvata obje grupe označene izrazima koji se koriste u BiH.


8

4. Distribucija i primjena ovih principa treba da bude što šira.

DIO I: OPĆI PRINCIPI

Princip 1. 1. Interno raseljene osobe uživaju, potpuno jednako, ista prava i slobode po međunarodnom i domaćem pravu kao i svi drugi pojedinci u njihovoj zemlji. Onе ne smiju biti diskriminiranе u uživanju bilo kojih prava i sloboda zbog činjenice da su interno raseljene. 2. Ovi principi ničim ne diraju u individualnu krivičnu odgovornost po međunarodnom pravu, naročito u vezi sa genocidom, zločinima protiv čovječnosti i ratnim zločinima.

Princip 2. 1. Ove principe su dužni poštovati svi organi vlasti, grupe i pojedinci bez obzira na njihov pravni status i u njihovoj primjeni ne smije biti nikakvog negativnog podvajanja. Uvažavanje ovih principa ne smije utjecati na pravni status involviranih organa vlasti, grupa ili pojedinaca. 2. Ovi principi se neće tumačiti kao da ograničavaju, modificiraju ili štete odredbe međunarodnog prava o ljudskim pravima ili međunarodnog humanitarnog prava ili prava koja se pojedincima daju na osnovu domaćeg zakonodavstva. Principi naročito ničim ne diraju u pravo traženja i uživanja azila u drugim zemljama.

Princip 3. 1. Državni organi imaju primarnu dužnost i odgovornost da pruže zaštitu i humanitarnu pomoć interno raseljenim osobama unutar njihove nadležnosti. 2. Interno raseljene osobe imaju pravo da traže i dobiju zaštitu i humanitarnu pomoć od tih organa. Traženje pomoći i zaštite ne smije biti razlog za njihovo proganjanje ili kažnjavanje.


9

Princip 4. 1. Ovi principi se primjenjuju bez ikakve diskriminacije u pogledu rase, boje kože, spola, jezika, religije ili vjere, političkog ili nekog drugog mišljenja, nacionalnog, etničkog ili socijalnog porijekla, pravnog ili socijalnog statusa, starosti, invaliditeta, imovine, rođenja ili bilo kojeg drugog sličnog kriterija. 2. Određene kategorije interno raseljenih osoba kao što su djeca, naročito maloljetnici bez pratnje, trudnice, majke sa malom djecom, žene koje su nositelji domaćinstva, invalidi i starci imaju pravo na zaštitu i pomoć shodno njihovom stanju i tretman adekvatan njihovim posebnim potrebama. DIO II: PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA ZAŠTITU OD RASELJENJA

Princip 5.

Svi organi vlasti i međunarodni akteri su dužni da u svim okolnostima uvažavaju i osiguraju uvažavanje njihovih obaveza po međunarodnom pravu, uključujući pravo o ljudskim pravima i humanitarno pravo, kako bi spriječili i izbjegli situacije koje bi mogle dovesti do raseljenja pojedinaca.

Princip 6.

1. Svako ljudsko biće ima pravo na zaštitu od proizvoljnog raseljenja iz njegovog doma ili mjesta uobičajenog boravka. 2. Zabrana proizvoljnog raseljenja podrazumijeva raseljenje: (a) koje se zasniva na politici aparthejda, "etničkog čišćenja" ili sličnim ponašanjima koja su usmjerena na mijenjanje etničkog, religijskog ili rasnog sastava pogođenog stanovništva ili su njihov rezultat;


10

(b) u situacijama oružanog sukoba osim kada je u pitanju sigurnost civila ili ukoliko to ne zahtijevaju imperativni vojni razlozi; (c) u slučajevima velikih razvojnih projekata koji nisu opravdani kategoričnim i prevashodnim javnim interesima; (d) u slučaju nepogoda osim ukoliko evakuacija nije u interesu sigurnosti i zdravlja pogođenog stanovništva; (e) kada se koristi kao kolektivna kaznena mjera. 3. Raseljenje ne smije trajati duže nego što to zahtijevaju date okolnosti.

Princip 7. 1. Prije donošenja odluke kojom se zahtijeva raseljenje pojedinaca, nadležni organi su dužni pobrinuti se da su sve moguće alternative iscrpljene, kako sveukupno ne bi ni došlo do raseljenja. Kada ne postoji nikakva druga alternativa, poduzimaju se sve mjere kako bi raseljenje i njegove negativne posljedice bili svedeni na minimum. 2. Organi vlasti koji sprovode raseljenje dužni su osigurati, što je više moguće, da raseljenim osobama bude pružen odgovarajući smještaj, da je raseljenje realizirano u zadovoljavajućim uvjetima u pogledu sigurnosti, ishrane, zdravlja i higijene, te da članovi iste porodice nisu razdvojeni. 3. Ukoliko do raseljenja dođe u nekim drugim situacijama mimo vanrednih situacija oružanih sukoba i nepogoda, neophodno je pridržavati se sljedećih garancija: (a) odluku o tome donosi država na osnovu propisa kojim je ovlaštena da izrekne takvu mjeru;

(b) adekvatne mjere se poduzimaju kako bi se pojedincima koji treba da budu raseljeni pružila potpuna informacija o razlozima i


11

proceduri njihovog raseljenja i, gdje je to primjereno, o kompenzaciji i relokaciji; (c) traži se dobrovoljni informirani pristanak od onih koji treba da budu raseljeni; (d) relevantni organi vlasti su dužni nastojati da uključe ugrožene pojedince, naročito žene, u planiranje i realiziranje njihove relokacije; (e) mjere za sprovođenje zakona, kada je to potrebno, izvršavaju nadležni pravni organi; (f) uvažava se pravo na efikasan pravni lijek, uključujući na preispitivanje odluke koju su donijeli odgovarajući sudski organi.

Princip 8.

Raseljenje se ne smije izvršavati na način koji ugrožava pravo na život, dostojanstvo, slobodu i sigurnost predmetnih pojedinaca.

Princip 9. Države imaju posebnu obavezu da štite od raseljenja autohtone narode, manjine, seljake, pastire i ostale grupe koje ovise o zemlji ili su za nju vezane.

DIO III: PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA ZAŠTITU ZA VRIJEME RASELJENJA

Princip 10.

1. Svako ljudsko biće ima urođeno pravo na život koje mora biti zaštićeno zakonom. Niko ne smije biti proizvoljno lišen njegovog života. Interno raseljene osobe će naročito biti zaštićene od: (a) genocida;


12

(b) ubistva; (c) egzekucije po skraćenom postupku ili proizvoljne egzekucije; i (d) prisilnog nestanka, uključujući otmicu ili neprijavljeno pritvaranje, koje se izvršava pod prijetnjom smrti ili rezultira smrću. Zabranjena je upotreba prijetnji ili poticanje na bilo koje od gore spomenutih djela. 2. Zabranjeni su, u svim okolnostima, napadi na interno raseljene osobe koje ne učestvuju ili više ne učestvuju u neprijateljstvima ili druga djela nasilja nad takvim osobama. Interno raseljene osobe će naročito biti zaštićene od: (a) direktnih ili neselektivnih napada ili drugih djela nasilja, uključujući stvaranje teritorija na kojima su napadi na civile dopušteni; (b) izgladnjivanja kao načina ratovanja; (c) njihovog korištenja kao živog štita za vojne ciljeve napada ili kao živog štita za omogućavanje ili sprečavanje vojnih operacija; (d) napada na njihove kampove ili naselja; i (e) korištenja protupješadijskih mina.

Princip 11. 1. Svako ljudsko biće ima pravo na dignitet i na fizički, mentalni i moralni integritet. 2. Interno raseljene osobe, bilo da je njihova sloboda ograničena ili ne, naročito će biti zaštićene od:

(a) silovanja, sakaćenja, torture, okrutnog, nehumanog ili

ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i drugih ataka na njihovo lično


13

dostojanstvo, kao što su spolno nasilje, prisilna prostitucija i bilo koji vid nedoličnog ophođenja;

(b) ropstva ili bilo kojeg suvremenog oblika ropstva, kao što su

prodaja radi braka, seksualna eksploatacija ili prisilni rad djece; i

(c) djela nasilja čiji je cilj širenje terora među interno raseljenim osobama. Zabranjena je upotreba prijetnji ili poticanje na bilo koje od gore spomenutih djela.

Princip 12.

1. Svako ljudsko biće ima pravo na ličnu slobodu i sigurnost. Niko ne smije biti podvrgnut proizvoljnom hapšenju ili pritvaranju. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, neće ih se zatvarati niti ograničavati u kampove. U izuzetnim okolnostima, kada je takvo zatvaranje ili ograničavanje apsolutno neophodno, ono ne smije trajati duže nego što to zahtijevaju date okolnosti. 3. Interno raseljene osobe su zaštićene od diskriminirajućeg hapšenja i pritvaranja koji su rezultat činjenice da su raseljene. 4. Interno raseljene osobe ne smiju ni u kom slučaju biti uzimane za taoce.

Princip 13. 1. Raseljena djeca ne smiju ni u kom slučaju biti regrutirana niti se od njih može zahtijevati ili im se dozvoliti da učestvuju u neprijateljstvima. 2. Interno raseljene osobe su zaštićene od diskriminirajuće regrutacije u bilo koje oružane snage ili grupe, a koja je rezultat činjenice da su raseljene. Naročito se u svim okolnostima zabranjuje svaka okrutna, nehumana ili ponižavajuća praksa koja obavezuje na uvažavanje ili kažnjava neuvažavanje regrutacije.


14

Princip 14.

1. Sve interno raseljene osobe imaju pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora mjesta boravka. 2. Interno raseljene osobe naročito imaju pravo na slobodu kretanja unutar i izvan kampova i drugih naselja.

Princip 15. Interno raseljene osobe imaju: (a) pravo da potraže sigurnost u nekom drugom dijelu zemlje; (b) pravo da napuste zemlju; (c) pravo da zatraže azil u drugoj zemlji; (d) pravo na zaštitu od prisilnog povratka ili preseljenja u bilo koje mjesto gdje bi njihov život, sloboda i/ili zdravlje bili izloženi riziku.

Princip 16. 1. Sve interno raseljene osobe imaju pravo da znaju šta se dogodilo njihovim nestalim srodnicima. 2. Nadležni organi su dužni nastojati da utvrde šta se dogodilo interno raseljenim osobama koje se vode kao nestale i da surađuju sa relevantnim međunarodnim organizacijama koje se bave ovim pitanjima. Oni su dužni najbližeg srodnika informirati o napretku u istrazi i obavijestiti ga o eventualnim rezultatima. 3. Nadležni organi su dužni nastojati da sakupe i identificiraju posmrtne ostatke preminulih, da spriječe njihovo pljačkanje i sakaćenje, te da olakšaju vraćanje tih ostataka najbližem srodniku ili da ih se riješe uz dužno poštovanje.


15

4. Ukopna mjesta interno raseljenih osoba treba da budu zaštićena i respektirana u svim okolnostima. Interno raseljene osobe treba da imaju pravo pristupa ukopnim mjestima njihovih preminulih srodnika.

Princip 17.

1. Svako ljudsko biće ima pravo na poštovanje njegovog porodičnog života. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, članovima porodice koji žele da ostanu zajedno će to biti i omogućeno. 3. Porodice razdvojene raseljenjem treba da budu ujedinjene što je prije moguće. Neophodno je poduzeti sve odgovarajuće korake kako bi se ubrzalo ujedinjenje takvih porodica, naročito porodica sa djecom. Nadležni organi su dužni članovima porodice omogućiti raspitivanje, te ohrabrivati rad i surađivati sa humanitarnim organizacijama koje rade na ujedinjenju porodica. 4. Članovi interno raseljenih porodica čija je lična sloboda ograničena njihovim interniranjem ili zatvaranjem u kampove imaju pravo da ostanu zajedno.

Princip 18.

1. Sve interno raseljene osobe imaju pravo na adekvatan životni standard. 2. Nadležni organi su dužni kao minimum, te bez obzira na okolnosti i bez diskriminacije, osigurati interno raseljenim osobama bezbjedan pristup: (a) neophodnim namirnicama i pitkoj vodi; (b) nužnom skloništu i smještaju; (c) odgovarajućoj odjeći; (d) neophodnim medicinskim uslugama i higijeni.


16

3. Posebni napori treba da se ulože kako bi se osiguralo puno učešće žena u planiranju i distribuciji ovih osnovnih potrepština.

Princip 19. 1. Sve ranjene i bolesne interno raseljene osobe kao i one sa invaliditetom imaju pravo na najpotpuniju i najbržu moguću medicinsku njegu i pažnju koju zahtijevaju, bez ikakve razlike osim iz medicinskih razloga. Kada je to potrebno, interno raseljene osobe imaju pravo i na psihološke i socijalne usluge. 2. Posebna pažnja treba da bude posvećena zdravstvenim potrebama žena, uključujući pristup ženskim zdravstvenim radnicima i uslugama, kao što je reproduktivna zdravstvena zaštita, kao i odgovarajuće savjetovanje za žrtve seksualnog i drugog zlostavljanja. 3. Posebna pažnja treba da bude posvećena i prevenciji zaraznih i infektivnih oboljenja, uključujući AIDS, među interno raseljenim osobama.

Princip 20.

1. Svako ljudsko biće ima pravo da svugdje bude priznato pred zakonom. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, nadležni organi su im dužni izdati sve dokumente neophodne za uživanje i ostvarivanje njihovih zakonskih prava, kao što su pasoši, lične identifikacijske isprave, rodni i vjenčani listovi. Organi vlasti su naročito dužni olakšati izdavanje novih dokumenata ili zamjenu dokumenata koji su izgubljeni prilikom raseljenja, bez nametanja nerazumnih uvjeta kao što je uvjetovanje izdavanja ovih ili drugih neophodnih dokumenata povratkom na teritoriju uobičajenog boravka. 3. Žene i muškarci imaju jednako pravo da dobiju neophodne dokumente kao i pravo da ti dokumenti budu izdati na njihovo vlastito ime.


17

Princip 21. 1. Niko ne smije biti proizvoljno lišen njegove pokretne i nepokretne imovine. 2. Pokretna i nepokretna imovina interno raseljenih osoba će biti zaštićena u svim okolnostima, naročito od sljedećih djela: (a) krađe; (b) direktnih ili neselektivnih napada ili drugih djela nasilja;

(c) korištenja imovine kao štita za vojne operacije ili ciljeve; (d) korištenje imovine kao predmeta osvete; i (e) uništavanja ili eksproprijacije kao oblika kolektivne kazne. 3. Pokretna i nepokretna imovina koju interno raseljene osobe ostave za sobom treba da bude zaštićena od uništavanja i proizvoljne i nezakonite eksproprijacije, zauzimanja ili korištenja.

Princip 22.

1. Interno raseljene osobe, bilo da žive u kampu ili ne, ne smiju biti diskriminirane u uživanju sljedećih prava zbog činjenice da su raseljene: (a) prava na slobodu mišljenja, savjesti, religije ili vjere, uvjerenja i izražavanja; (b) prava da slobodno traže zaposlenje i učestvuju u privrednim aktivnostima; (c) prava da se slobodno udružuju i ravnopravno učestvuju u aktivnostima u zajednici; (d) prava da glasaju i da učestvuju u državnim i javnim poslovima, uključujući pravo na pristup sredstvima neophodnim za uživanje tog prava; i


18

(e) prava na komunikaciju na jeziku koji razumiju.

Princip 23. 1. Svako ljudsko biće ima pravo na obrazovanje. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, nadležni organi su dužni osigurati da takve osobe, naročito raseljena djeca, dobiju obrazovanje koje je besplatno i obavezno na nivou osnovne škole. U njihovom obrazovanju bi trebalo poštovati njihov kulturološki identitet, jezik i religiju. 3. Posebni napori treba da se ulože kako bi se osiguralo puno i ravnopravno učešće žena i djevojčica u obrazovnim programima. 4. Objekti za obrazovanje i obučavanje će biti stavljeni na raspolaganje interno raseljenim osobama, naročito adolescentima i ženama, bilo da žive u kampu ili ne, čim to uvjeti dozvole.

DIO IV: PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA HUMANITARNU POMOĆ

Princip 24.

1. Svi vidovi humanitarne pomoći će se pružati u skladu sa principima čovječnosti i nepristranosti te bez diskriminacije. 2. Humanitarna pomoć interno raseljenim osobama ne smije se preusmjeravati, a naročito ne iz političkih ili vojnih razloga.

Princip 25. 1. Primarna dužnost i odgovornost za pružanje humanitarne pomoći interno raseljenim osobama leži na državnim organima. 2. Međunarodne humanitarne organizacije i drugi odgovarajući akteri imaju pravo da ponude svoje usluge u znak podrške interno raseljenim


19

osobama. Takva ponuda se ne smatra neprijateljskim činom niti miješanjem u unutrašnje stvari države, već gestom dobre volje. Odobrenje za njihov angažman neće se proizvoljno uskraćivati, naročito kada relevantni organi ne mogu ili ne žele da osiguraju neophodnu humanitarnu pomoć. 3. Svi relevantni organi su dužni odobriti i olakšati slobodan prolaz humanitarne pomoći te osobama koje se bave pružanjem te pomoći omogućiti neodložan i nesmetan pristup interno raseljenim osobama.

Princip 26. Osobe koje su angažirane na humanitarnoj pomoći, njihov transport i zalihe će biti poštovani i zaštićeni. Oni ne smiju biti predmet napada niti drugih djela nasilja.

Princip 27. 1. Pri pružanju pomoći, međunarodne humanitarne organizacije i drugi odgovarajući akteri treba da uzmu u obzir potrebe za zaštitom i ljudska prava interno raseljenih osoba te da poduzmu odgovarajuće mjere u tom pravcu. Pritom, te organizacije i akteri treba da ispoštuju relevantne međunarodne standarde i kodekse ponašanja. 2. Prethodni stav ničim ne dira u odgovornost međunarodnih organizacija čiji je mandat da pružaju zaštitu, a koje mogu ponuditi svoje usluge ili čije usluge može zatražiti sama država.

DIO V: PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA POVRATAK, PRESELJENJE ILI REINTEGRACIJU

Princip 28.

1. Nadležni organi imaju primarnu dužnost i odgovornost da stvore uvjete kao i da osiguraju sredstva koja interno raseljenim osobama omogućavaju dobrovoljni povratak, u uvjetima sigurnosti i dostojanstva,


20

u njihove domove ili mjesta uobičajenog boravka ili dobrovoljno preseljenje u neki drugi dio zemlje. Ti organi su dužni nastojati da olakšaju reintegraciju povratnika ili preseljenih interno raseljenih osoba. 2. Posebni napori treba da se ulože kako bi se osiguralo puno učešće interno raseljenih osoba u planiranje i realizaciju njihovog povratka ili preseljenja i reintegracije.

Princip 29. 1. Interno raseljene osobe koje su se vratile u njihove domove ili mjesta uobičajenog boravka ili koje su se preselile u neki drugi dio zemlje ne smiju biti diskriminirane zbog činjenice da su raseljene. One imaju pravo da ravnopravno i u potpunosti učestvuju u javnom životu na svim nivoima i da imaju podjednak pristup javnim uslugama. 2. Nadležni organi imaju dužnost i odgovornost da pomognu povratnicima i/ili preseljenim interno raseljenim osobama da povrate, koliko je moguće, njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu koju su ostavili za sobom ili koja im je oduzeta nakon što su raseljeni. Kada povrat te pokretne i nepokretne imovine nije moguć, nadležni organi su dužni osigurati ili pomoći tim osobama da dobiju odgovarajuću odštetu ili neki drugi vid pravične naknade.

Princip 30.

Svi relevantni organi vlasti su dužni da međunarodnim humanitarnim organizacijama i drugim odgovarajućim akterima odobre i omoguće, u vršenju njihovih resornih dužnosti, neodložan i nesmetan pristup interno raseljenim osobama, kako bi pomogli njihov povratak ili preseljenje i reintegraciju.

22

Превод са енглеског на српски језик документа УН-а који је саставио представник генералног секретара УН-а за интерно

расељенa лица на захтјев Генералне скупштине УН-а и Комисије УН-а за људска права, Е/ЦН.4/1998/53/Адд.2 (1998)




Предговор Процјењује се да је око 2,2 милиона људи, што чини више од половине пријератних становника Босне и Херцеговине, погођено посљедицама принудних миграција услијед конфликта који је трајао од 1992-1995. године. Од тог броја, око 1,2 милиона избјеглица потражило је заштиту у земљама широм свијета, док је око милион људи расељено унутар Босне и Херцеговине. Иако су након потписивања "Општег оквирног споразума за мир у БиХ" евидентно постигнути значајни резултати у осигурању приступа правима из његовог Анекса VII, више од половине избјеглих и расељених лица није се вратило у своје предратне домове, а преостао је велики број оних којима још увијек требају трајна рјешења. И данас, готово 13 година од потписивања мировног споразума, Босна и Херцеговина се суочава са проблемом расељености великог броја становника, међу њима 125.000 интерно расељених лица чији је статус потврђен након пререгистрације из 2005. године. Многи од ових људи су крајње угрожени и трауматизовани и живе у изузетно лошим условима у расељењу. Истовремено, многобројни повратници који су се до сада вратили, суочавају се са условима који угрожавају могућност њиховог опстанка у мјестима повратка. Економске прилике су оскудне, често недостаје инфраструктура, укључујући електричну енергију, а њихов приступ правима и услугама као што су здравствена заштита, образовање и социјална заштита и пензије је ограничен. Неријетко су ова ограничења укоријењена у дискриминацији, што је у супротности са принципима постављеним у Анексу VII, Уставу БиХ и међународном праву.

24

И даље остају бројни изазови који још увијек треба да буду превладани како би се приступ људским правима осигурао за многа расељена лица и повратнике. Стога је неопходно да се предузимају додатни напори усмјерени на континуирану подршку приступу правима за безбједан, достојанствен повратак и пуну реинтеграцију повратника, не доводећи у питање њихово индивидуално право одабира других расположивих и преферираних трајних рјешења. У потпуности опредијељена за уважавање и примјену међународних стандарда за заштиту интерно расељених лица, Босна и Херцеговина прихваћа "Водеће принципе интерног расељења" у којима су ови стандарди обједињени не само као важан него и веома користан инструменат за побољшање и унапређење стања у овој области. Министарство за људска права и избјеглице са задовољством поздравља превод "Водећих принципа" на службене језике народа Босне и Херцеговине и увјерено је да је објављивање ове брошуре на трагу мобилизовања подршке властима и свеукупној хуманитарној заједници у настојањима на изналажењу адекватних рјешења за проблеме интерно расељених лица у БиХ у складу са њиховим стварним потребама. Октобар 2008.

др. Сафет Халиловић

БиХ Министар за људска права и избјеглице

25

Предговор Заштита је у суштини начин којим се осигурава да све жене, мушкарци, дјевојчице и дјечаци потпуно равноправно уживају сва њихова права у свим околностима. Радити на заштити интерно расељених лица стога подразумијева знати и предузимати мјере којима се промовише и обезбјеђује уважавање њихових права. На Свјетском самиту шефова држава и влада одржаном 2005. године препознато је да "Водећи принципи интерног расељења" садрже “важан међународни оквир за заштиту интерно расељених лица” (4). Ослањајући се на и одражавајући одредбе међународног права о људским правима, међународног хуманитарног права и међународног кривичног права, те, по аналогији, избјегличког права, "Водећи принципи интерног расељења" (5) дефинишу права интерно расељених лица и одговорност коју држава и остали органи имају према њима. У Водећим принципима се ословљавају све фазе расељења: од спречавања произвољног расељења, преко заштите и рјешења током расељења, па до рјешења. У Босни и Херцеговини је током протеклих година фокус био на осигурању рјешења за расељење. Много тога је постигнуто на основу Анекса VII "Дејтонског мировног споразума". Од потписивања "Дејтонског мировног споразума" 1995. године, већина избјеглих и расељених је нашла трајно рјешење. Данас, међутим, 125.000 интерно расељених лица још увијек треба трајно рјешење. Да бисмо ријешили ово питање, неопходне су паралелне активности у четири приоритетне области: подржавати одрживост повратка кроз свеобухватне активности,

укључујући мјере за ревитализацију прихода, недискриминацију

(4) Генерална скупштина Уједињених нација, Закључак са Свјетског самита шефова држава и влада одржаног 2005. године, докуменат УН-а А/РЕС/60/1, 15. септембар 2005, тачка 132. (5) Водеће принципе је саставио представник генералног секретара УН-а за интерно расељена лица на захтјев Генералне скупштине УН-а и Комисије УН-а за људска права, докуменат УН-а E/ЦН.4/1998/53/Aдд.2 (1998).

26

у свим секторима, приступ образовању без икаквих предрасуда, инфраструктуру (нпр. струја и вода), владавину права и помирење међу заједницама;

пружати помоћ крајње угроженим интерно расељеним лицима – хроничним болесницима, физички или ментално обољелима, старцима без породичне подршке и крајње трауматизованим појединцима – која не могу да се врате и хитно им је неопходна помоћ за изналажење рјешења укључујући и у мјесту расељења;

промовисати и подржавати успостављање ефикасног система социјалне заштите како би се осигурало рјешавање потреба најугроженијих појединаца, било интерно расељених или повратника или других лица која су изложена ризику;

обезбједити окружење у ком ће сви људи у БиХ, укључујући наравно и расељена лица и повратнике, подједнако уживати њихова права.

У цијелом свијету "Водећи принципи интерног расељења" представљају веома користан инструменат на који се могу позивати и којим се могу руководити владе, међународне организације, цивилно друштво и сви други релевантни фактори у рјешавању ситуација интерног расељења. Овдје у Босни и Херцеговини, УНХЦР у партнерству са Министарством за људска права и избјеглице са задовољством објављује превод Водећих принципа на службене језике Босне и Херцеговине. За надати се да ће ова публикација бити нашироко дистрибуисана и кориштена у цијелој земљи те да ће бити користан извор којим ће се руководити у заједничким напорима на осигурању заштите интерно расељених лица и окончању рада на изналажењу рјешења за интерно расељење у Босни и Херцеговини.

Октобар 2008.

Навид Хусеин

Представник Високог комесаријата Уједињених нација за избјеглице у БиХ


27

УВОД: ОБИМ И ЦИЉ 1. Ови Водећи принципи се баве посебним потребама интерно расељених лица широм свијета. У њима су идентификована права и гаранције релевантни за заштиту лица од присилног расељења и за њихову заштиту и помоћ током расељења као и током повратка или пресељења и реинтеграције. 2. У смислу ових принципа, интерно расељеним лицима се сматрају лица или групе лица који су били присиљени или принуђени да напусте своје домове или мјеста уобичајеног боравка, нарочито како би избјегли посљедице оружаног сукоба, ситуације свеопштег насиља, кршење људских права или природне или људске непогоде, а који нису прешли међународно признату државну границу. (1) 3. У овим принципима се одражавају одредбе међународног права о људским правима и међународног хуманитарног права са којима су они консистентни. Они осигуравају смјернице за: (а) представника генералног секретара за интерно расељена лица у вршењу његове дужности; (б) државе кад се суочавају са појавом интерног расељења; (в) све друге органе власти, групе и лица у њиховим односима са интерно расељеним лицима; и

(1) У Босни и Херцеговини (БиХ) се изрази “расељено лице” и “интерно расељено лице” користе за двије категорије расељених у зависности од мјеста расељења. Израз "расељено лице" на који се позива у релевантном националном законодавству представља синоним за израз “интерно расељено лице" у међународном значењу. Са друге стране, израз “интерно расељено лице", мада не постоји у националном законодавству као такав, користи се за лица која су расељена унутар административних граница њихове општине поријекла. У овим "Водећим принципима" израз "интерно расељено лице" се користи у свом међународном значењу који обухвата обје групе означене изразима који се користе у БиХ.


28

(г) међувладине и невладине организације у њиховом раду на питањима интерног расељења. 4. Дистрибуција и примјена ових принципа треба да буде што шира.

ДИО I: ОПШТИ ПРИНЦИПИ

Принцип 1.

1. Интерно расељена лица уживају, потпуно једнако, иста права и слободе по међународном и домаћем праву као и сви други појединци у њиховој земљи. Она не смију бити дискриминисана у уживању било којих права и слобода због чињенице да су интерно расељена. 2. Ови принципи ничим не дирају у индивидуалну кривичну одговорност по међународном праву, нарочито у вези са геноцидом, злочинима против човјечности и ратним злочинима.

Принцип 2. 1. Ове принципе су дужни поштовати сви органи власти, групе и појединци без обзира на њихов правни статус и у њиховој примјени не смије бити никаквог негативног подвајања. Уважавање ових принципа не смије утицати на правни статус инволвираних органа власти, група или појединаца. 2. Ови принципи се неће тумачити као да ограничавају, модификују или штете одредбе међународног права о људским правима или међународног хуманитарног права или права која се појединцима дају на основу домаћег законодавства. Принципи нарочито ничим не дирају у право тражења и уживања азила у другим земљама.


29

Принцип 3. 1. Државни органи имају примарну дужност и одговорност да пруже заштиту и хуманитарну помоћ интерно расељеним лицима унутар њихове надлежности. 2. Интерно расељена лица имају право да траже и добију заштиту и хуманитарну помоћ од тих органа. Тражење помоћи и заштите не смије бити разлог за њихово прогањање или кажњавање.

Принцип 4.

1. Ови принципи се примјењују без икакве дискриминације у погледу расе, боје коже, пола, језика, религије или вјере, политичког или неког другог мишљења, националног, етничког или социјалног поријекла, правног или социјалног статуса, старости, инвалидитета, имовине, рођења или било ког другог сличног критеријума. 2. Одређене категорије интерно расељених лица као што су дјеца, нарочито малољетници без пратње, труднице, мајке са малом дјецом, жене које су носиоци домаћинства, инвалиди и старци имају право на заштиту и помоћ сходно њиховом стању и третман адекватан њиховим посебним потребама.

ДИО II: ПРИНЦИПИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ЗАШТИТУ ОД РАСЕЉЕЊА

Принцип 5.

Сви органи власти и међународни актери су дужни да у свим околностима уважавају и осигурају уважавање њихових обавеза по међународном праву, укључујући право о људским правима и хуманитарно право, како би спријечили и избјегли ситуације које би могле довести до расељења појединаца.


30

Принцип 6. 1. Свако људско биће има право на заштиту од произвољног расељења из његовог дома или мјеста уобичајеног боравка. 2. Забрана произвољног расељења подразумијева расељење: (а) које се заснива на политици апартхејда, "етничког чишћења" или сличним понашањима која су усмјерена на мијењање етничког, религијског или расног састава погођеног становништва или су њихов резултат; (б) у ситуацијама оружаног сукоба осим кад је у питању безбједност цивила или уколико то не захтијевају императивни војни разлози; (в) у случајевима великих развојних пројеката који нису оправдани категоричним и превасходним јавним интересима; (г) у случају непогода осим уколико евакуација није у интересу безбједности и здравља погођеног становништва; (д) кад се користи као колективна казнена мјера. 3. Расељење не смије да траје дуже него што то захтијевају дате околности.

Принцип 7. 1. Прије доношења одлуке којом се захтијева расељење појединаца, надлежни органи су дужни побринути се да су све могуће алтернативе исцрпљене, како свеукупно не би ни дошло до расељења. Кад не постоји никаква друга алтернатива, предузимају се све мјере како би расељење и његове негативне посљедице били сведени на минимум.


31

2. Органи власти који спроводе расељење су дужни да осигурају, што је више могуће, да расељеним лицима буде пружен одговарајућ смјештај, да је расељење реализовано у задовољавајућим условима у погледу безбједности, исхране, здравља и хигијене, те да чланови исте породице нису раздвојени. 3. Уколико до расељења дође у неким другим ситуацијама мимо ванредних ситуација оружаних сукоба и непогода, неопходно је придржавати се сљедећих гаранција: (а) одлуку о томе доноси држава на основу прописа којим је овлаштена да изрекне такву мјеру;

(б) адекватне мјере се предузимају како би се појединцима који треба да буду расељени пружила потпуна информација о разлозима и процедури њиховог расељења и, гдје је то примјерено, о компензацији и релокацији; (в) тражи се добровољни информисани пристанак од оних који треба да буду расељени; (г) релевантни органи власти су дужни настојати да укључе угрожене појединце, нарочито жене, у планирање и реализацију њихове релокације; (д) мјере за спровођење закона, кад је то потребно, извршавају надлежни правни органи; (е) уважава се право на ефикасан правни лијек, укључујући на преиспитивање одлуке коју су донијели одговарајући судски органи.

Принцип 8. Расељење се не смије извршавати на начин који угрожава право на живот, достојанство, слободу и безбједност предметних појединаца.


32

Принцип 9. Државе имају посебну обавезу да штите од расељења аутохтоне народе, мањине, сељаке, пастире и остале групе које зависе од земље или су за њу везане.

ДИО III: ПРИНЦИПИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ЗАШТИТУ

ЗА ВРИЈЕМЕ РАСЕЉЕЊА

Принцип 10. 1. Свако људско биће има урођено право на живот које мора бити заштићено законом. Нико не смије бити произвољно лишен његовог живота. Интерно расељенa лица ће нарочито бити заштићена од: (а) геноцида; (б) убиства; (в) егзекуције по скраћеном поступку или произвољне егзекуције; и (г) присилног нестанка, укључујући отмицу или непријављено притварање, које се извршава под пријетњом смрти или резултира смрћу. Забрањена је употреба пријетњи или подстицање на било које од горе споменутих дјела. 2. Забрањени су, у свим околностима, напади на интерно расељена лица која не учествују или више не учествују у непријатељствима или друга дјела насиља над таквим лицима. Интерно расељена лица ће нарочито бити заштићена од: (а) директних или неселективних напада или других дјела насиља, укључујући стварање територија на којима су напади на цивиле допуштени;


33

(б) изгладњивања као начина ратовања; (в) њиховог коришћења као живог штита за војне циљеве напада или као живог штита за омогућавање или спречавање војних операција; (г) напада на њихове кампове или насеља; и (д) коришћења противпјешадијских мина.

Принцип 11. 1. Свако људско биће има право на дигнитет и на физички, ментални и морални интегритет. 2. Интерно расељена лица, било да је њихова слобода ограничена или не, биће нарочито заштићена од:

(а) силовања, сакаћења, тортуре, окрутног, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања и других атака на њихово лично достојанство, као што су полно насиље, присилна проституција и било који вид недоличног опхођења;

(б) ропства или било ког савременог облика ропства, као што су продаја ради брака, сексуална експлоатација или присилни рад дјеце; и

(в) дјела насиља чији је циљ ширење терора међу интерно расељеним лицима. Забрањена је употреба пријетњи или подстицање на било које од горе споменутих дјела.

Принцип 12. 1. Свако људско биће има право на личну слободу и безбједност. Нико не смије бити подвргнут произвољном хапшењу или притварању.


34

2. Како би интерно расељена лица могла остварити ово право, неће их се затварати нити ограничавати у кампове. У изузетним околностима, кад је такво затварање или ограничавање апсолутно неопходно, оно не смије трајати дуже него што то захтијевају дате околности. 3. Интерно расељена лица су заштићена од дискриминирајућег хапшења и притварања који су резултат чињенице да су расељена. 4. Интерно расељена лица не смију ни у ком случају бити узимана за таоце.

Принцип 13. 1. Расељена дјеца не смију ни у ком случају бити регрутована нити се од њих може захтијевати или им се дозволити да учествују у непријатељствима. 2. Интерно расељена лица су заштићена од дискриминирајуће регрутације у било које оружане снаге или групе, а која је резултат чињенице да су расељена. Нарочито се у свим околностима забрањује свака окрутна, нехумана или понижавајућа пракса која обавезује на уважавање или кажњава неуважавање регрутације.

Принцип 14. 1. Сва интерно расељена лица имају право на слободу кретања и слободу избора мјеста боравка. 2. Интерно расељена лица нарочито имају право на слободу кретања унутар и изван кампова и других насеља.

Принцип 15. Интерно расељена лица имају: (а) право да потраже безбједност у неком другом дијелу земље;


35

(б) право да напусте земљу; (в) право да затраже азил у другој земљи; (г) право на заштиту од присилног повратка или пресељења у било које мјесто гдје би њихов живот, слобода и/или здравље били изложени ризику.

Принцип 16.

1. Сва интерно расељена лица имају право да знају шта се догодило њиховим несталим сродницима. 2. Надлежни органи су дужни настојати да утврде шта се догодило интерно расељеним лицима која се воде као нестала и да сарађују са релевантним међународним организацијама које се баве овим питањима. Они су дужни да најближег сродника информишу о напретку у истрази и да га обавијесте о евентуалним резултатима. 3. Надлежни органи су дужни настојати да сакупе и идентификују посмртне остатке преминулих, да спријече њихово пљачкање и сакаћење, те да олакшају враћање тих остатака најближем сроднику или да их се ријеше уз дужно поштовање. 4. Укопна мјеста интерно расељених лица треба да буду заштићена и респектована у свим околностима. Интерно расељена лица треба да имају право приступа укопним мјестима њихових преминулих сродника.

Принцип 17. 1. Свако људско биће има право на поштовање његовог породичног живота. 2. Како би интерно расељена лица могла остварити ово право, члановима породице који желе да остану заједно биће то и омогућено.


36

3. Породице раздвојене расељењем треба да буду уједињене што је прије могуће. Неопходно је предузети све одговарајуће кораке како би се убрзало уједињење таквих породица, нарочито породица са дјецом. Надлежни органи су дужни да члановима породице омогуће распитивање, те да охрабрују рад и сарађују са хуманитарним организацијама које раде на сједињавању породица. 4. Чланови интерно расељених породица чија је лична слобода ограничена њиховим интернирањем или затварањем у кампове имају право да остану заједно.

Принцип 18. 1. Сва интерно расељена лица имају право на адекватан животни стандард. 2. Надлежни органи су дужни да као минимум, те без обзира на околности и без дискриминације, интерно расељеним лицима осигурају безбједан приступ: (а) неопходним намирницама и питкој води; (б) нужном склоништу и смјештају; (в) одговарајућој одјећи; (г) неопходним медицинским услугама и хигијени. 3. Посебни напори треба да се уложе како би се обезбједило пуно учествовање жена у планирању и дистрибуцији ових основних потрепштина.

Принцип 19. 1. Сва рањена и болесна интерно расељена лица као и она са инвалидитетом имају право на најпотпунију и најбржу могућу медицинску његу и пажњу коју захтијевају, без икакве разлике осим


37

из медицинских разлога. Кад је то потребно, интерно расељена лица имају право и на психолошке и социјалне услуге. 2. Посебна пажња треба да буде посвећена здравственим потребама жена, укључујући приступ женским здравственим радницима и услугама, као што је репродуктивна здравствена заштита, као и одговарајуће савјетовање за жртве сексуалног и другог злостављања. 3. Посебна пажња треба да буде посвећена и превенцији заразних и инфективних обољења, укључујући АИДС, међу интерно расељеним лицима.

Принцип 20. 1. Свако људско биће има право да свугдје буде признато пред законом. 2. Како би интерно расељена лица могла остварити ово право, надлежни органи су дужни да им издају све документе неопходне за уживање и остваривање њихових законских права, као што су пасоши, личне идентификационе исправе, родни и вјенчани листови. Органи власти су нарочито дужни да олакшају издавање нових докумената или замјену докумената који су изгубљени приликом расељења, без наметања неразумних услова као што је условљавање издавања ових или других неопходних докумената повратком на територију уобичајеног боравка. 3. Жене и мушкарци имају једнако право да добију неопходне документе као и право да ти документи буду издати на њихово сопствено име.

Принцип 21.

1. Нико не смије бити произвољно лишен његове покретне и непокретне имовине.


38

2. Покретна и непокретна имовина интерно расељених лица биће заштићена у свим околностима, нарочито од сљедећих дјела: (а) крађе; (б) директних или неселективних напада или других дјела насиља; (в) коришћења имовине као штита за војне операције или циљеве; (г) коришћење имовине као предмета освете; и (д) уништавања или експропријације као облика колективне казне. 3. Покретна и непокретна имовина коју интерно расељена лица оставе за собом треба да буде заштићена од уништавања и произвољне и незаконите експропријације, заузимања или коришћења.

Принцип 22. 1. Интерно расељена лица, било да живе у кампу или не, не смију бити дискриминисана у уживању сљедећих права због чињенице да су расељенa: (а) права на слободу мишљења, савјести, религије или вјере, увјерења и изражавања; (б) права да слободно траже запослење и учествују у привредним активностима; (в) права да се слободно удружују и равноправно учествују у активностима у заједници;


39

(г) права да гласају и да учествују у државним и јавним пословима, укључујући право на приступ средствима неопходним за уживање тог права; и

(д) права на комуникацију на језику који разумију.

Принцип 23. 1. Свако људско биће има право на образовање. 2. Како би интерно расељена лица могла остварити ово право, надлежни органи су дужни да осигурају да таква лица, нарочито расељена дјеца, добију образовање које је бесплатно и обавезно на нивоу основне школе. У њиховом образовању би требало поштовати њихов културолошки идентитет, језик и религију. 3. Посебни напори треба да се уложе како би се обезбједило пуно и равноправно учествовање жена и дјевојчица у образовним програмима. 4. Објекти за образовање и обучавање биће стављени на располагање интерно расељеним лицима, нарочито адолесцентима и женама, било да живе у кампу или не, чим то услови дозволе.

ДИО II: ПРИНЦИПИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ХУМАНИТАРНУ ПОМОЋ

Принцип 24.

1. Сви видови хуманитарне помоћи пружаће се у складу са принципима човјечности и непристраности те без дискриминације. 2. Хуманитарна помоћ интерно расељеним лицима не смије се преусмјеравати, а нарочито не из политичких или војних разлога.


40

Принцип 25. 1. Примарна дужност и одговорност за пружање хуманитарне помоћи интерно расељеним лицима лежи на државним органима. 2. Међународне хуманитарне организације и други одговарајући актери имају право да понуде своје услуге у знак подршке интерно расељеним лицима. Таква понуда се не сматра непријатељским чином нити мијешањем у унутрашње ствари државе, већ гестом добре воље. Одобрење за њихов ангажман неће се произвољно ускраћивати, нарочито кад релевантни органи не могу или не желе да осигурају неопходну хуманитарну помоћ. 3. Сви релевантни органи су дужни да одобре и олакшају слободан пролаз хуманитарне помоћи те да лицима која се баве пружањем те помоћи омогуће неодложан и несметан приступ интерно расељеним лицима.

Принцип 26. Лица која су ангажована на хуманитарној помоћи, њихов транспорт и залихе биће поштовани и заштићени. Они не смију бити предмет напада нити других дјела насиља.

Принцип 27. 1. При пружању помоћи, међународне хуманитарне организације и други одговарајући актери треба да узму у обзир потребе за заштитом и људска права интерно расељених лица те да предузму одговарајуће мјере у том правцу. Притом, те организације и актери треба да испоштују релевантне међународне стандарде и кодексе понашања. 2. Претходни став ничим не дира у одговорност међународних организација чији је мандат да пружају заштиту, а које могу понудити своје услуге или чије услуге може затражити сама држава.


41

ДИО V: ПРИНЦИПИ КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ПОВРАТАК, ПРЕСЕЉЕЊЕ ИЛИ РЕИНТЕГРАЦИЈУ

Принцип 28.

1. Надлежни органи имају примарну дужност и одговорност да створе услове као и да обезбједе средства која интерно расељеним лицима омогућавају добровољни повратак, у условима безбједности и достојанства, у њихове домове или мјеста уобичајеног боравка или добровољно пресељење у неки други дио земље. Ти органи су дужни настојати да олакшају реинтеграцију повратника или пресељених интерно расељених лица. 2. Посебни напори треба да се уложе како би се осигурало пуно учествовање интерно расељених лица у планирање и реализацију њиховог повратка или пресељења и реинтеграције.

Принцип 29. 1. Интерно расељена лица која су се вратила у њихове домове или мјеста уобичајеног боравка или која су се преселила у неки други дио земље не смију бити дискриминисана због чињенице да су расељена. Она имају право да равноправно и у потпуности учествују у јавном животу на свим нивоима и да имају подједнак приступ јавним услугама. 2. Надлежни органи имају дужност и одговорност да помогну повратницима и/или пресељеним интерно расељеним лицима да поврате, колико је могуће, њихову покретну и непокретну имовину коју су оставили за собом или која им је одузета након што су расељени. Кад поврат те покретне и непокретне имовине није могућ, надлежни органи су дужни да обезбједе или да помогну тим лицима да добију одговарајућу одштету или неки други вид правичне накнаде.


42

Принцип 30. Сви релевантни органи власти су дужни да међународним хуманитарним организацијама и другим одговарајућим актерима одобре и омогуће, у вршењу њихових ресорних дужности, неодложан и несметан приступ интерно расељеним лицима, како би помогли њихов повратак или пресељење и реинтеграцију.

44

Prijevod s engleskog na hrvatski jezik dokumenta UN-a koji je sastavio predstavnik generalnog tajnika UN-a za interno raseljene

osobe na zahtjev Opće skupštine UN-a i Povjerenstva UN-a za ljudska prava, E/CN.4/1998/53/Add.2 (1998)




Predgovor Procjenjuje se da je oko 2,2 milijuna osoba, što čini više od polovice prijeratnih stanovnika Bosne i Hercegovine, pogođeno posljedicama prinudnih migracija uslijed konflikta koji je trajao od 1992.-1995. godine. Od tog broja, oko 1,2 milijuna izbjeglica potražilo je zaštitu u zemljama širom svijeta, dok je oko milijun ljudi raseljeno unutar Bosne i Hercegovine. Iako su nakon potpisivanja "Općeg okvirnog sporazuma za mir u BiH", evidentno postignuti značajni rezultati u osiguranju pristupa pravima iz njegovog Aneksa VII, više od polovice izbjeglih i raseljenih osoba nije se vratilo u svoje predratne domove, a preostao je veliki broj onih kojima još uvijek trebaju trajna rješenja. I danas, gotovo 13 godina od potpisivanja mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina se sučeljava s problemom raseljenosti velikog broja stanovnika, među njima 125.000 interno raseljenih osoba čiji je status potvrđen nakon re-registracije iz 2005. godine. Mnogi od ovih ljudi su krajnje ugroženi i traumatizirani i žive u izuzetno lošim uvjetima u raseljeništvu. Istovremeno, mnogobrojni povratnici koji su se do sada vratili, sučеljavaju se s uvjetima koji ugrožavaju mogućnost njihovog opstanka u mjestima povratka. Gospodarske prilike su oskudne, često nedostaje infrastruktura, uključujući električnu energiju, a njihov pristup pravima i uslugama kao što su zdravstvena skrb, obrazovanje i socijalna skrb i mirovine je ograničen. Nerijetko su ova ograničenja ukorijenjena u diskriminaciji, što je u suprotnosti s načelima postavljenim u Aneksu VII, Ustavu BiH i međunarodnom pravu.

46

I dalje ostaju brojni izazovi koje još uvijek treba prevladati kako bi se pristup ljudskim pravima osigurao za mnoge raseljene osobe i povratnike. Stoga je neophodno poduzimati dodatne napore usredotočene na kontinuiranu podršku pristupu pravima za siguran, dostojanstven povratak i punu reintegraciju povratnika, ne dovodeći u pitanje njihovo individualno pravo odabira drugih raspoloživih i preferiranih trajnih rješenja. U potpunosti opredijeljena za poštivanje i primjenu međunarodnih standarda za zaštitu interno raseljenih osoba, Bosna i Hercegovina prihvata "Vodeća načela internog raseljeništva" u kojima su ovi standardi objedinjeni ne samo kao važan nego i veoma koristan instrument za poboljšanje i unaprijeđenje stanja u ovoj oblasti. Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice sa zadovoljstvom pozdravlja prijevod "Vodećih načela" na službene jezike naroda Bosne i Hercegovine i uvjereno je da je objavljivanje ove brošure na tragu mobiliziranja podrške vlastima i sveukupnoj humanitarnoj zajednici u nastojanjima na iznalaženju adekvatnih rješenja za probleme interno raseljenih osoba u BiH sukladno njihovim stvarnim potrebama. Listopad 2008.

dr. Safet Halilović BiH Ministar za

ljudska prava i izbjeglice

47

Predgovor Zaštita je u suštini način kojim se osigurava da sve žene, muškarci, djevojčice i dječaci potpuno jednakopravno uživaju sva njihova prava u svim okolnostima. Raditi na zaštiti interno raseljenih osoba stoga podrazumijeva znati i poduzimati mjere kojima se promiče i osigurava uvažavanje njihovih prava.

Na Svjetskom samitu šefova država i vlada održanom 2005. godine prepoznato je da "Vodeća načela internog raseljeništva" sadrže “važan međunarodni okvir za zaštitu interno raseljenih osoba” (7). Oslanjajući se na i odražavajući odredbe međunarodnog prava o ljudskim pravima, međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog kaznenog prava, te, po analogiji, izbjegličkog prava, "Vodeća načela internog raseljeništva" (8) definiraju prava interno raseljenih osoba i odgovornost koju država i ostala tijela imaju prema njima. U Vodećim načelima se oslovljavaju sve faze raseljeništva: od sprječavanja proizvoljnog raseljeništva, preko zaštite i rješenja tijekom raseljeništva, do rješenja.

U Bosni i Hercegovini je tijekom proteklih godina fokus bio na osiguranju rješenja za raseljeništvo. Mnogo toga je postignuto na temelju Aneksa VII "Dejtonskog mirovnog sporazuma". Od potpisivanja "Dejtonskog mirovnog sporazuma" 1995. godine, većina izbjeglih i raseljenih je našla trajno rješenje. Danas, međutim, 125.000 interno raseljenih osoba još uvijek treba trajno rješenje.

Da bismo riješili ovo pitanje, neophodne su paralelne aktivnosti u četiri prioritetne oblasti: podržavati održivost povratka kroz sveobuhvatne aktivnosti,

uključujući mjere za revitaliziranje prihoda, nediskriminaciju u svim

(7) Opća skupština Ujedinjenih naroda, Zaključak sa Svjetskog samita šefova država i vlada održanog 2005. godine, dokument UN-a A/RES/60/1, 15. rujan 2005., točka 132. (8) Vodeća načela je sastavio predstavnik generalnog tajnika UN-a za interno raseljene osobe na zahtjev Opće skupštine UN-a i Povjerenstva UN-a za ljudska prava, dokument UN-a E/CN.4/1998/53/Add.2 (1998).

48

sektorima, pristup obrazovanju bez ikakvih predrasuda, infrastrukturu (npr. struja i voda), vladavinu prava i pomirenje među zajednicama;

pružati pomoć krajnje ugroženim interno raseljenim osobama – kroničnim bolesnicima, tjelesno ili mentalno oboljelima, starcima bez obiteljske podrške i krajnje traumatiziranim pojedincima – koje se ne mogu vratiti i žurno im je neophodna pomoć u iznalaženju rješenja uključujući i u mjestu raseljeništva;

promicati i podržavati uspostavu djelotvornog sustava socijalne skrbi kako bi se osiguralo rješavanje potreba najugroženijih pojedinaca, bilo interno raseljenih ili povratnika ili drugih osoba koje su izložene riziku;

osigurati okruženje u kojem će svi ljudi u BiH, uključujući naravno i raseljene osobe i povratnike, podjednako uživati njihova prava.

U cijelom svijetu "Vodeća načela internog raseljeništva" predstavljaju veoma koristan instrument na koji se mogu pozivati i kojim se mogu rukovoditi vlade, međunarodne organizacije, civilno društvo i svi drugi relevantni faktori u rješavanju situacija internog raseljeništva. Ovdje u Bosni i Hercegovini, UNHCR u partnerstvu s Ministarstvom za ljudska prava i izbjeglice sa zadovoljstvom objavljuje prijevod Vodećih načela na službene jezike Bosne i Hercegovine. Za nadati se da će ova publikacija biti naširoko distribuirana i korištena u cijeloj zemlji te da će biti koristan izvor kojim će se rukovoditi u zajedničkim naporima na osiguranju zaštite interno raseljenih osoba i okončanju rada na iznalaženju rješenja za interno raseljeništvo u Bosni i Hercegovini. Listopad 2008.

Naveed Hussain Predstavnik Ureda visokog povjerenika Ujedinjenih naroda za izbjeglice u BiH


49

UVOD: OPSEG I CILJ

1. Ova Vodeća načela se bave posebnim potrebama interno raseljenih osoba širom svijeta. U njima su identificirana prava i jamstva relevantna za zaštitu osoba od prisilnog raseljavanja i za njihovu zaštitu i pomoć tijekom raseljeništva kao i tijekom povratka ili preseljenja i reintegracije. 2. U smislu ovih načela, interno raseljenim osobama smatraju se osobe ili skupine osoba koje su bile prisiljene ili prinuđene napustiti svoje domove ili mjesta uobičajenog boravka, posebice kako bi izbjegle posljedice oružanog sukoba, situacije sveopćeg nasilja, kršenje ljudskih prava ili prirodne ili ljudske nepogode, a koje nisu prešle međunarodno priznatu državnu granicu. (1) 3. U ovim načelima se odražavaju odredbe međunarodnog prava o ljudskim pravima i međunarodnog humanitarnog prava s kojima su ona konzistentna. Ona osiguravaju smjernice za: (a) predstavnika generalnog tajnika za interno raseljene osobe u vršenju njegove dužnosti; (b) države kada se sučeljavaju s pojavom internog raseljeništva; (c) sve ostale organe vlasti, skupine i osobe u njihovim odnosima s interno raseljenim osobama; i (d) međuvladine i nevladine organizacije u njihovom radu na pitanjima internog raseljeništva. (1) U Bosni i Hercegovini (BiH) se izrazi “raseljena osoba” tj. "prognanik" i “interno raseljena osoba” koriste za dvije kategorije prognanika ovisno o mjestu raseljenja. Izraz "raseljena osoba" na koji se poziva u relevantnom nacionalnom zakonodavstvu predstavlja sinonim za izraz “interno raseljena osoba" u međunarodnom značenju. S druge strane, izraz “interno raseljena osoba", mada ne postoji u nacionalnom zakonodavstvu kao takav, koristi se za osobe koje su raseljene unutar administrativnih granica njihove općine podrijetla. U ovim "Vodećim načelima" izraz "interno raseljena osoba" se koristi u svom međunarodnom značenju koji obuhvata obje skupine označene izrazima koji se koriste u BiH.


50

4. Distribucija i primjena ovih načela treba biti što šira.

DIO I: OPĆA NAČELA

Načelo 1.

1. Interno raseljene osobe uživaju, potpuno jednako, ista prava i slobode sukladno međunarodnom i domaćem pravu kao i svi drugi pojedinci u njihovoj zemlji. One ne smiju biti diskriminirane u uživanju bilo kojih prava i sloboda zbog činjenice da su interno raseljene. 2. Ova načela ničim ne diraju u individualnu kaznenu odgovornost prema međunarodnom pravu, posebice u svezi s genocidom, zločinima protiv čovječnosti i ratnim zločinima.

Načelo 2. 1. Ova načela dužni su poštovati svi organi vlasti, skupine i pojedinci bez obzira na njihov pravni status i u njihovoj primjeni ne smije biti nikakvog negativnog podvajanja. Uvažavanje ovih Načela ne smije utjecati na pravni status involviranih organa vlasti, skupina ili pojedinaca. 2. Ova načela neće se tumačiti kao da ograničavaju, modificiraju ili štete odredbe međunarodnog prava o ljudskim pravima ili međunarodnog humanitarnog prava ili prava koja se pojedincima daju na temelju domaćeg zakonodavstva. Načela posebice ničim ne diraju u pravo traženja i uživanja azila u drugim zemljama.

Načelo 3. 1. Državna tijela imaju primarnu dužnost i odgovornost da pruže zaštitu i humanitarnu pomoć interno raseljenim osobama unutar njihove nadležnosti. 2. Interno raseljene osobe imaju pravo tražiti i dobiti zaštitu i humanitarnu pomoć od tih tijela. Traženje pomoći i zaštite ne smije biti razlog za njihovo proganjanje ili kažnjavanje.


51

Načelo 4. 1. Ova načela se primjenjuju bez ikakve diskriminacije glede rase, boje kože, spola, jezika, religije ili vjere, političkog ili nekog drugog mišljenja, nacionalnog, etničkog ili socijalnog podrijetla, pravnog ili socijalnog statusa, starosti, invaliditeta, imovine, rođenja ili bilo kojeg drugog sličnog kriterija. 2. Određene kategorije interno raseljenih osoba kao što su djeca, posebice maloljetnici bez pratnje, trudnice, majke s malom djecom, žene koje su nositelji kućanstva, invalidi i starci imaju pravo na zaštitu i pomoć sukladno njihovom stanju i tretman adekvatan njihovim posebnim potrebama.

DIO II: NAČELA KOJA SE ODNOSE NA ZAŠTITU OD RASELJENIŠTVA

Načelo 5.

Sva organi vlasti i međunarodni akteri dužni su u svim okolnostima uvažavati i osigurati uvažavanje njihovih obveza prema međunarodnom pravu, uključujući pravo o ljudskim pravima i humanitarno pravo, kako bi spriječili i izbjegli situacije koje bi mogle dovesti do raseljavanja pojedinaca.

Načelo 6.

1. Svako ljudsko biće ima pravo na zaštitu od proizvoljnog raseljavanja iz njegovog doma ili mjesta uobičajenog boravka. 2. Zabrana proizvoljnog raseljavanja podrazumijeva raseljavanje: (a) koje se temelji na politici aparthejda, "etničkog čišćenja" ili sličnim ponašanjima koja su usredotočena na mijenjanje etničkog, religijskog ili rasnog sastava pogođenog stanovništva ili su njihov rezultat;


52

(b) u situacijama oružanog sukoba osim kada je u pitanju sigurnost civila ili ukoliko to ne zahtijevaju imperativni vojni razlozi; (c) u slučajevima velikih razvojnih projekata koji nisu opravdani kategoričnim i poglavitim javnim interesima; (d) u slučaju nepogoda osim ukoliko evakuacija nije u interesu sigurnosti i zdravlja pogođenog stanovništva; (e) kada se koristi kao kolektivna kaznena mjera. 3. Raseljeništvo ne smije trajati duže nego što to zahtijevaju dane okolnosti.

Načelo 7. 1. Prije donošenja odluke kojom se zahtijeva raseljavanje pojedinaca, nadležna tijela dužna su pobrinuti se da su sve moguće alternative iscrpljene, kako sveukupno ne bi ni došlo do raseljavanja. Kada ne postoji nikakva druga alternativa, poduzimaju se sve mjere kako bi raseljavanje i njegove negativne posljedice bili svedeni na minimum. 2. Nadležna tijela koja provode raseljavanje dužna su osigurati, što je više moguće, da raseljenim osobama bude pružen odgovarajući smještaj, da je raseljavanje realizirano u zadovoljavajućim uvjetima glede sigurnosti, prehrane, zdravlja i higijene, te da članovi iste obitelji nisu razdvojeni. 3. Ukoliko do raseljavanja dođe u nekim drugim situacijama mimo izvanrednih situacija oružanih sukoba i nepogoda, neophodno je pridržavati se sljedećih garancija: (a) odluku o tome donosi država temeljem propisa kojim je ovlaštena izreći takvu mjeru;

(b) adekvatne mjere se poduzimaju kako bi se pojedincima koji trebaju biti raseljeni pružila potpuna informacija o razlozima i proceduri


53

njihovog raseljavanja i, gdje je to primjereno, o kompenzaciji i premještanju; (c) traži se dragovoljni informirani pristanak od onih koji trebaju biti raseljeni; (d) nadležna tijela dužna su nastojati uključiti ugrožene pojedince, posebice žene, u planiranje i realiziranje njihovog premještanja; (e) mjere za provedbu zakona, kada je to potrebno, provode nadležna pravna tijela; (f) uvažava se pravo na djelotvoran pravni lijek, uključujući na preispitivanje odluke koju su donijela odgovarajuća sudbena tijela.

Načelo 8. Raseljavanje se ne smije izvršavati na način koji ugrožava pravo na život, dostojanstvo, slobodu i sigurnost predmetnih pojedinaca.

Načelo 9. Države imaju posebnu obvezu da štite od raseljavanja autohtone narode, manjine, seljake, pastire i ostale skupine koje ovise o zemlji ili su za nju vezane.

DIO III: NAČELA KOJA SE ODNOSE NA ZAŠTITU ZA VRIJEME RASELJENIŠTVA

Načelo 10.

1. Svako ljudsko biće ima urođeno pravo na život koje mora biti zaštićeno zakonom. Nitko ne smije biti proizvoljno lišen njegovog života. Interno raseljene osobe bit će posebice zaštićene od: (a) genocida;


54

(b) ubojstva; (c) egzekucije po skraćenom postupku ili proizvoljne egzekucije; i (d) prisilnog nestanka, uključujući otmicu ili neprijavljeno pritvaranje, koje se izvršava pod prijetnjom smrti ili rezultira smrću. Zabranjena je uporaba prijetnji ili poticanje na bilo koje od gore spomenutih djela. 2. Zabranjeni su, u svim okolnostima, napadi na interno raseljene osobe koje ne sudjeluju ili više ne sudjeluju u neprijateljstvima ili druga djela nasilja nad takvim osobama. Interno raseljene osobe bit će posebice zaštićene od: (a) izravnih ili neselektivnih napada ili drugih djela nasilja, uključujući stvaranje teritorija na kojima su napadi na civile dopušteni; (b) izgladnjivanja kao načina ratovanja; (c) njihovog korištenja kao živog štita za vojne ciljeve napada ili kao živog štita za omogućavanje ili sprječavanje vojnih operacija; (d) napada na njihova prihvatilišta ili naselja; i (e) korištenja protupješadijskih mina.

Načelo 11. 1. Svako ljudsko biće ima pravo na dignitet i na tjelesni, mentalni i moralni integritet. 2. Interno raseljene osobe, bilo da je njihova sloboda ograničena ili ne, bit će posebice zaštićene od:

(a) silovanja, sakaćenja, torture, okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i drugih ataka na njihovo


55

osobno dostojanstvo, kao što su spolno nasilje, prisilna prostitucija i bilo koji vid nedoličnog ophođenja;

(b) ropstva ili bilo kojeg suvremenog oblika ropstva, kao što su prodaja radi braka, seksualna eksploatacija ili prisilni rad djece; i

(c) djela nasilja čiji je cilj širenje terora među interno raseljenim osobama. Zabranjena je uporaba prijetnji ili poticanje na bilo koje od gore spomenutih djela.

Načelo 12.

1. Svako ljudsko biće ima pravo na osobnu slobodu i sigurnost. Nitko ne smije biti podvrgnut proizvoljnom uhićenju ili pritvaranju. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, neće ih se zatvarati niti ograničavati u prihvatilišta. U izuzetnim okolnostima, kada je takvo zatvaranje ili ograničavanje apsolutno neophodno, ono ne smije trajati duže nego što to zahtijevaju dane okolnosti. 3. Interno raseljene osobe su zaštićene od diskriminirajućeg uhićenja i pritvaranja koji su rezultat činjenice da su raseljene. 4. Interno raseljene osobe ne smiju ni u kom slučaju biti uzimane za taoce.

Načelo 13. 1. Raseljena djeca ne smiju ni u kom slučaju biti regrutirana niti se od njih može zahtijevati ili im se dozvoliti da učestvuju u neprijateljstvima. 2. Interno raseljene osobe su zaštićene od diskriminirajuće regrutacije u bilo koje oružane snage ili skupine, a koja je rezultat činjenice da su raseljene. Posebice se u svim okolnostima zabranjuje svaka okrutna, nehumana ili ponižavajuća praksa koja obvezuje na uvažavanje ili kažnjava neuvažavanje regrutacije.


56

Načelo 14.

1. Sve interno raseljene osobe imaju pravo na slobodu kretanja i slobodu izbora mjesta boravka. 2. Interno raseljene osobe posebice imaju pravo na slobodu kretanja unutar i izvan prihvatilišta i drugih naselja.

Načelo 15. Interno raseljene osobe imaju:

(a) pravo potražiti sigurnost u nekom drugom dijelu zemlje; (b) pravo napustiti zemlju; (c) pravo zatražiti azil u drugoj zemlji; (d) pravo na zaštitu od prisilnog povratka ili preseljenja u bilo koje mjesto gdje bi njihov život, sloboda i/ili zdravlje bili izloženi riziku.

Načelo 16.

1. Sve interno raseljene osobe imaju pravo znati što se dogodilo njihovim nestalim srodnicima. 2. Nadležna tijela dužna su nastojati utvrditi što se dogodilo interno raseljenim osobama koje se vode kao nestale i surađivati s relevantnim međunarodnim organizacijama koje se bave ovim pitanjima. Ona su dužna najbližeg srodnika informirati o napretku u istrazi i obavijestiti ga o eventualnim rezultatima. 3. Nadležna tijela dužna su nastojati sakupiti i identificirati posmrtne ostatke preminulih, spriječiti njihovo pljačkanje i sakaćenje, te olakšati vraćanje tih ostataka najbližem srodniku ili ih se riješiti uz dužno poštovanje.


57

4. Ukopna mjesta interno raseljenih osoba trebaju biti zaštićena i respektirana u svim okolnostima. Interno raseljene osobe trebaju imati pravo pristupa ukopnim mjestima njihovih preminulih srodnika.

Načelo 17.

1. Svako ljudsko biće ima pravo na poštovanje njegovog obiteljskog života. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, članovima obitelji koji žele ostati zajedno bit će to i omogućeno. 3. Obitelji razdvojene raseljavanjem trebaju biti ujedinjene što je prije moguće. Neophodno je poduzeti sve odgovarajuće korake kako bi se ubrzalo ujedinjenje takvih obitelji, posebice obitelji s djecom. Nadležna tijela dužna su članovima obitelji omogućiti raspitivanje, te ohrabrivati rad i surađivati s humanitarnim organizacijama koje rade na ujedinjenju obitelji. 4. Članovi interno raseljenih obitelji čija je osobna sloboda ograničena njihovim interniranjem ili zatvaranjem u prihvatilišta imaju pravo ostati zajedno.

Načelo 18.

1. Sve interno raseljene osobe imaju pravo na adekvatan životni standard. 2. Nadležna tijela dužna su kao minimum, te bez obzira na okolnosti i bez diskriminacije, osigurati interno raseljenim osobama siguran pristup: (a) nužnoj prehrani i pitkoj vodi; (b) nužnom skloništu i smještaju; (c) odgovarajućoj odjeći;


58

(d) neophodnim medicinskim uslugama i higijeni. 3. Posebni napori trebaju se uložiti kako bi se osiguralo puno učešće žena u planiranju i distribuciji ovih osnovnih potrepština.

Načelo 19. 1. Sve ranjene i bolesne interno raseljene osobe kao i one s invaliditetom imaju pravo na najpotpuniju i najbržu moguću medicinsku skrb i pažnju koju zahtijevaju, bez ikakve razlike osim iz medicinskih razloga. Kada je to potrebno, interno raseljene osobe imaju pravo i na psihološke i socijalne usluge. 2. Posebna pozornost treba biti posvećena zdravstvenim potrebama žena, uključujući pristup ženskim zdravstvenim radnicima i uslugama, kao što je reproduktivna zdravstvena zaštita, kao i odgovarajuće savjetovanje za žrtve seksualnog i drugog zlostavljanja. 3. Posebna pozornost treba biti posvećena i prevenciji zaraznih i infektivnih oboljenja, uključujući AIDS, među interno raseljenim osobama.

Načelo 20. 1. Svako ljudsko biće ima pravo svugdje biti priznato pred zakonom. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, nadležna tijela dužna su im izdati sva dokumenta neophodna za uživanje i ostvarivanje njihovih zakonskih prava, kao što su putovnice, osobne identifikacijske isprave, rodni i vjenčani listovi. Nadležna tjiela su posebice dužna olakšati izdavanje novih dokumenata ili zamjenu dokumenata koji su izgubljeni prilikom raseljavanja, bez nametanja nerazumnih uvjeta kao što je uvjetovanje izdavanja ovih ili drugih neophodnih dokumenata povratkom na teritorij uobičajenog boravka. 3. Žene i muškarci imaju jednako pravo na neophodna dokumenta kao i pravo da ta dokumenta budu izdana na njihovo vlastito ime.


59

Načelo 21. 1. Nitko ne smije biti proizvoljno lišen njegove pokretne i nepokretne imovine. 2. Pokretna i nepokretna imovina interno raseljenih osoba bit će zaštićena u svim okolnostima, posebice od sljedećih djela: (a) krađe; (b) izravnih ili neselektivnih napada ili drugih djela nasilja; (c) korištenja imovine kao štita za vojne operacije ili ciljeve; (d) korištenje imovine kao predmeta osvete; i (e) uništavanja ili eksproprijacije kao oblika kolektivne kazne. 3. Pokretna i nepokretna imovina koju interno raseljene osobe ostave za sobom treba biti zaštićena od uništavanja i proizvoljne i nezakonite eksproprijacije, zauzimanja ili korištenja.

Načelo 22.

1. Interno raseljene osobe, bilo da žive u prihvatilištu ili ne, ne smiju biti diskriminirane u uživanju sljedećih prava zbog činjenice da su raseljene: (a) prava na slobodu mišljenja, savjesti, religije ili vjere, uvjerenja i izražavanja; (b) prava da slobodno traže zaposlenje i sudjeluju u gospodarskim aktivnostima; (c) prava da se slobodno udružuju i ravnopravno sudjeluju u aktivnostima u zajednici;


60

(d) prava da glasuju i sudjeluju u državnim i javnim poslovima, uključujući pravo na pristup sredstvima neophodnim za uživanje tog prava; i

(e) prava na komunikaciju na jeziku koji razumiju.

Načelo 23. 1. Svako ljudsko biće ima pravo na obrazovanje. 2. Kako bi interno raseljene osobe mogle ostvariti ovo pravo, nadležna tijela dužna su osigurati da takve osobe, naročito raseljena djeca, dobiju obrazovanje koje je besplatno i obvezatno na razini osnovne škole. U njihovom obrazovanju bi trebalo poštovati njihov kulturološki identitet, jezik i religiju. 3. Posebni napori se trebaju uložiti kako bi se osiguralo puno i ravnopravno učešće žena i djevojčica u obrazovnim programima. 4. Objekti za obrazovanje i obučavanje bit će stavljeni na raspolaganje interno raseljenim osobama, posebice adolescentima i ženama, bilo da žive u prihvatilištu ili ne, čim to uvjeti dozvole.

DIO IV: NAČELA KOJA SE ODNOSE NA HUMANITARNU POMOĆ

Načelo 24.

1. Svi vidovi humanitarne pomoći pružat će se u skladu s načelima čovječnosti i nepristranosti te bez diskriminacije. 2. Humanitarna pomoć interno raseljenim osobama ne smije se preusmjeravati, a posebice ne iz političkih ili vojnih razloga.

Načelo 25. 1. Primarna dužnost i odgovornost za pružanje humanitarne pomoći interno raseljenim osobama leži na državnim tijelima.


61

2. Međunarodne humanitarne organizacije i drugi odgovarajući akteri imaju pravo ponuditi svoje usluge u znak podrške interno raseljenim osobama. Takva ponuda se ne smatra neprijateljskim činom niti miješanjem u unutarnje stvari države, već gestom dobre volje. Odobrenje za njihov angažman neće se proizvoljno uskraćivati, posebice kada relevantna tijela ne mogu ili ne žele osigurati neophodnu humanitarnu pomoć. 3. Sva relevantna tijela dužna su odobriti i olakšati slobodan prolaz humanitarne pomoći te osobama koje se bave pružanjem te pomoći omogućiti neodložan i neometan pristup interno raseljenim osobama.

Načelo 26. Osobe koje su angažirane na humanitarnoj pomoći, njihov transport i zalihe bit će poštovani i zaštićeni. Oni ne smiju biti predmet napada niti drugih djela nasilja.

Načelo 27. 1. Pri pružanju pomoći, međunarodne humanitarne organizacije i drugi odgovarajući akteri trebaju uzeti u obzir potrebe za zaštitom i ljudska prava interno raseljenih osoba te poduzeti odgovarajuće mjere u tom pravcu. Pritom, te organizacije i akteri trebaju ispoštovati relevantne međunarodne standarde i kodekse ponašanja. 2. Predhodni stavak ničim ne dira u odgovornost međunarodnih organizacija čiji je mandat da pružaju zaštitu, a koje mogu ponuditi svoje usluge ili čije usluge može zatražiti sama država.

DIO V: NAČELA KOJA SE ODNOSE NA POVRATAK, PRESELJENJE ILI REINTEGRACIJU

Načelo 28.

Nadležna tijela imaju primarnu dužnost i odgovornost da stvore uvjete kao i da osiguraju sredstva koja interno raseljenim osobama


62

omogućavaju dragovoljni povratak, u uvjetima sigurnosti i dostojanstva, u njihove domove ili mjesta uobičajenog boravka ili dragovoljno preseljenje u neki drugi dio zemlje. Ona su dužna nastojati olakšati reintegraciju povratnika ili preseljenih interno raseljenih osoba. 2. Posebni napori trebaju se uložiti kako bi se osiguralo puno učešće interno raseljenih osoba u planiranje i realizaciju njihovog povratka ili preseljenja i reintegracije.

Načelo 29. 1. Interno raseljene osobe koje su se vratile u njihove domove ili mjesta uobičajenog boravka ili koje su se preselile u neki drugi dio zemlje ne smiju biti diskriminirane zbog činjenice da su raseljene. One imaju pravo na ravnopravno i puno sudjelovanje u javnom životu na svim razinama i na podjednak pristup javnim uslugama. 2. Nadležna tijela imaju dužnost i odgovornost pomoći povratnicima i/ili preseljenim interno raseljenim osobama da povrate, koliko je moguće, njihovu pokretnu i nepokretnu imovinu koju su ostavili za sobom ili koja im je oduzeta nakon što su raseljeni. Kada povrat te pokretne i nepokretne imovine nije moguć, nadležna tijela dužna su osigurati ili pomoći tim osobama da dobiju odgovarajuću odštetu ili neki drugi vid pravične naknade.

Načelo 30.

Sva nadležna tijela dužna su međunarodnim humanitarnim organizacijama i drugim odgovarajućim akterima odobriti i omogućiti, u vršenju njihovih resornih dužnosti, neodložan i neometan pristup interno raseljenim osobama, kako bi pomogli njihov povratak ili preseljenje i reintegraciju.

vodeći principi -...

Documents