vodic kroz prava dece sa smetnjama u razvoju

Zakonski okvir i kako realizovati prava u praksi 1

Decembar 2011. godine

2 Vodi kroz prava dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji

Izdava: Inicijativa za inkluziju VelikiMaliarka Zrenjanina 10, 26000 Panevo Tel/fax: 013 344141Email: [email protected]: www.velikimali.org

Publikaciju priredile: Biljana Janji, Kosana Beker

Saradnica:Marijana Mari

Dizajn i priprema za tampu: Mlaan Petrovi

tampa:Manuarta, Beograd

Tira: 500 primeraka

ISBN 978-86-906385-7-4

U okviru projekta Izgradnja mree podrke deci sa smetnjama u razvoju u SrbijiUz podrku Civil Rights Defenders


UVOD ......................................................................................................................... 5

O DEIJIM PRAVIMA, MEUNARODNIM DOKUMENTIMA I OBAVEZAMA DRAVE .............................................................. 7

Osnovni principi konvencije o pravima deteta ................................................. 9

Konvencija ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom .................................................................................... 11

TA JE POTREBNO DA ZNATE PRE ROENJA DETETA ................................... 14

Trudnoa .......................................................................................................... 14

'Trudniko bolovanje' ...................................................................................... 15

Porodiljsko bolovanje ..................................................................................... 15

Odsustvo sa rada radi nege deteta ................................................................. 16

Poloaj oeva .................................................................................................. 16

Roditeljski dodatak ..........................................................................................17

UPIS DETETA U MATINU KNJIGU ROENIH .................................................... 21

ZDRAVSTVENA ZATITA ....................................................................................... 24

Zato je vano da budete zdravstveno osigurani ........................................... 26

Ostvarivanje zdravstvene zatite .................................................................... 32

Mogunosti koje imaju zaposleni roditelji ..................................................... 35

Prava pacijenata .............................................................................................. 37

Dunosti pacijenata ......................................................................................... 43

Postupak ostvarivanja prava iz zdravstvene zatite ..................................... 43

SOCIJALNA ZATITA ............................................................................................. 47

Naela socijalne zatite .................................................................................. 48

Prava korisnika ............................................................................................... 50

Usluge socijalne zatite .................................................................................. 52

Postupak za korienje usluga socijalne zatite ........................................... 53

Materijalna podrka ........................................................................................ 55

Pravo na porodinu penziju ............................................................................ 67

OBRAZOVANJE ....................................................................................................... 68

Opti principi obrazovanja i vaspitanja ........................................................... 69

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja ...................................................................... 70

Zabrana diskriminacije .................................................................................... 71

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja .............................................. 72

SADRAJ


Aktivno uee roditelja/staratelja dece ........................................................ 72

Predkolsko vaspitanje i obrazovanje ............................................................ 73

Pripremni predkolski program ............................................................... 75

Osnovnokolsko obrazovanje .................................................................. 76

Upis uenika/ca u osnovnu kolu ............................................................ 76

INTERRESORNA KOMISIJA ZA PROCENU POTREBA ZA DODATNOM OBRAZOVNOM, ZDRAVSTVENOM I SOCIJALNOM PODRKOM DETETU ILI UENIKU/CI ....................................... 84

Pokretanje postupka procene i donoenja miljenja .................................... 89

REGISTRACIJA UDRUENJA ................................................................................ 92

Upis u registar udruenja ............................................................................... 92

PRAVNA POMO I ZASTUPANJE ......................................................................... 95

Besplatna pravna pomo u okviru optine/grada ......................................... 95

Pokrajinski ombudsman ................................................................................. 95

Zatitnik graana ............................................................................................ 97

Poverenik za zatitu ravnopravnosti ............................................................ 100

Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti .......................................................................... 102

Narodna kancelarija predsednika Republike Srbije .................................... 104

Neke od organizacija civilnog drutva koje pruaju besplatnu pravnu pomo .............................................................................. 105

PRILOZI .................................................................................................................. 113

Prilog 1 .......................................................................................................... 113

Prilog 2 .......................................................................................................... 115

Prilog 3 .......................................................................................................... 131

Prilog 4 .......................................................................................................... 134

Prilog 5 .......................................................................................................... 137

Prilog 6 .......................................................................................................... 147


UVOD

Pred Vama je etvrto dopunjeno i izmenjeno izdanje Vodia kroz prava dece sa smetnjama u razvoju, koji je nastao u okviru projekta Izgradnja mree podrke deci sa smetnjama u razvoju u Srbiji uz podrku naeg dugogodinjeg donatora Civil Rights Defenders. Op-ti cilj projekta je smanjenje diskriminacije nad decom sa smetnjama u razvoju u Srbiji kroz jaanje kapaciteta njihovih zastupnika i una-preenje zakonskog okvira.

Vodi je prvenstveno namenjen roditeljima/starateljima dece sa smetnjama u razvoju, ali i svima koji se na bilo koji nain bave zati-tom i promocijom prava ove osetljive grupe dece u naem drutvu. U Vodiu je predstavljen vaei zakonski okvir u nekoliko kljunih oblasti ivota jednog deteta i porodice: zdrastvena zatita, socijal-na zatita, porodino-pravna zatita, obrazovanje i vaspitanje. Pored toga, u Vodiu ete pronai informacije o funckionisanju interre-sorne komisije za procenu potreba za dodatnom socijalnom, zdrav-stvenom i obrazovnom podrkom, korisne informacije o besplatnoj pravnoj pomoi i organizacijama i institucijama koje je obezbeuju. Jedno poglavlje publikacije posvetili smo proceduri i obavezama pri registrovanju udruenja graana, jer elimo da kroz ove informaci-je damo doprinos udruivanju roditelja i drugih osoba koje pruaju podrku deci sa smetnjama u razvoju.

Nadamo se da e Vodi doprineti realizaciji prava dece sa smetnjama u razvoju, da e podstai osnaivanje i bolju informisanost porodica, ali i da e biti koristan alat u radu svim relevantim strunjacima i aktivistima/kinjama organizacija civilnog drutva.

Inicijativa za inkluziju VelikiMali


O DEIJIM PRAVIMA, MEUNARODNIM DOKUMENTIMA I OBAVEZAMA DRAVE

Generalna skuptina Ujedinjenih Nacija je 1989. godine usvojila Konvenciju o pra-vima deteta1, prvi meunarodni ugovor koji se posebno bavi pravima deteta. Na-kon toga, mnoge drave su pristupile Konvenciji potpisivanjem i ratifikaciji u na-cionalnim parlamentima. S obzirom da se radi o meunarodnom ugovoru, nijedna drava koja je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta ne moe da tvrdi da je odnos prema pravima deteta njena unutranja stvar. Jugoslavija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Kao lanica Ujedinjenih nacija, Savezna Republika Jugoslavija, zatim zajednica Srbije i Crne Gore, pa i danas Republika Srbija preuzima sve obaveze i duna je da svakom detetu osigura prava sadrana u Konvenciji. U Srbiji, Konvencija o pravima deteta ima prioritet u odnosu na domae zakonodavstvo, a jedino Ustav RS ima veu pravnu snagu od Konvencije.

Ustav Republike Srbije2 u lanu 21. propisuje zabranu diskriminacije: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pri-padnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uvere-nja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.

Ne postoje vanija i manje vana prava. Ne postoji hijerarhija prava. Sva prava su podjednako vana i moraju se potovati.

1 U ovom Vodiu bie uopteno predstavljena Konvencija o pravima deteta. Napravili smo izbor lanova koji, po naem miljenju, zavreuju da budu posebno istaknuti. Kako budete prolazili kroz oblasti i poglavlja ovog Vodia, nailaziete na izvode lanova iz Konvencije, koje smo uokvirili i is-takli ruiastom bojom. Kompletan tekst Konvencije o pravima deteta moete pronai u Slubenom listu SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 15/1990 ili na website-u Inicijative za inkluziju VelikiMali www.velikimali.org ili Centra za prava deteta www.cpd.org.rs/sadrzaj.htm

2 Slubeni glasnik RS, br.98/2006


Konvencija o pravima deteta namenjena je profesionalcima koji rade sa decom, ro-diteljima i samoj deci koja moraju biti upoznata sa svojim pravima kako bi rasla u svesne i odgovorne odrasle osobe koje e znati svoja i tua prava, boriti se za njih i potovati prava svih osoba bez izuzetka. Drave se obavezuju da e na aktivan i od-govarajui nain i decu i odrasle3 upoznati sa pravima sadranim u Konvenciji. Kad god se prava deteta ne potuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti panju nadlenima ministarstvima, institucijama, slubama, lokalnim organima, ili se za pomo i posredovanje obratiti organizacijama civilnog drutva (za zatitu ljudskih prava).

Ratifikacijom Konvencije, drava se obavezuje da e uskladiti domae zakonodav-stvo po pitanju zatite deteta, da e sprovoditi Konvenciju u praksi i promovisati njene vrednosti. Konvencijom o pravima deteta uvedeno je posebno meunarodno telo, koje postavljaju Ujedinjene nacije i koje vrni nadzor nad sprovoenjem Kon-vencije Komitet za prava deteta. Komitet prati usklaenost nacionalnog zakono-davstva u oblasti zatite deteta, kao i stepen i stanje realizacije prava deteta u praksi. Rad Komiteta se odvija na sledei nain: Komitet razmatra izvetaj odreene drave (drava prvi izvetaj podnosi dve godine nakon ratifikacije, a onda na svakih pet godina) i proverava da li su njime obuhvaene sve odredbe Konvencije. U sluaju da je izvetaj nepotpun ili da su informacije koje sadri netane, Komitet poziva dra-vu da prui dodatna objanjenja. Posle toga drava usmeno brani svoj izvetaj pred Komitetom. Drava je obavezna da izvetaj uini dostupnim i transparentnim svim ustanovama, institucijama, organizacijama i iroj javnosti.

Iako je Konvencija ratifikovana jo 1990. godine, Srbija je tek 2007. godine podnela prvi izvetaj o implementaciji Konvencije Komitetu za prava deteta. Zakonski okvir je u izvetaju veoma dobro predstavljen, ali manjkaju podaci o situaciji u praksi. Na-kon toga, grupa nevladinih organizacija okupljenih u neformalnu koaliciju izradila je tzv. Alternativni izvetaj o sprovoenju Konvencije o pravima deteta u Srbiji. Al-ternativni izvetaji nastaju najee kao inicijativa organizacija civilnog drutva ili ekspertskih grupa, ukoliko smatraju da zvanini izvetaj drave ne sadri sve vane informacije o sprovoenju Konvencije i jasniji pregled deavanja u praksi. Komitet moe, nakon predstavljanja alternativnog izvetaja, da proceni neophodnost daljeg pojanjenja injenica o sprovoenju Konvencije i uputi dodatna pitanja dravi. Tako je i u ovom sluaju, grupa organizacija civilnog drutva iz Srbije, u februaru 2008. godine, predstavila alternativni izvetaj Komitetu. Nakon toga Komitet je zvaninoj delegaciji Srbije uputio dodatna pitanja i traio pojanjenja. U junu 2008. godine Komitet je na 48. sednici doneo Zakljune primedbe Komiteta za prava deteta i dao Republici Srbiji preporuke za sprovoenje Konvencije.

3 lan 42. Konvencije o pravima deteta


OSNOVNI PRINCIPI KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA

Pravo na ivot, opstanak i razvoj koje drava mora da obezbedi svakom de-tetu u maksimalnoj moguoj meri4;

Nediskriminacija sva prava primenjuju se na svu decu bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, et-niko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, hendikep, roenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja5;

Najbolji interesi deteta svi postupci koji se tiu deteta preuzimae se u skla-du sa najboljim interesima deteta6;

Pravo na uvaavanje miljenja deteta dete ima pravo na slobodno izraava-nje sopstvenog miljenja i pravo da se njegovo miljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiu7.

Svet po meri deteta je dokument koji se oslanja na Konvenciju o pravima deteta i usvojen je u maju 2002. godine na Specijalnom zasedanju Generalne skuptine Uje-dinjenih nacija. Tadanja Savezna Republika Jugoslavija je glasala za usvajanje ovog dokumenta, ime se obavezala da preduzme mere da njegove odredbe sprovodi u delo. Svet po meri deteta je u bliskoj vezi sa Milenijumskim ciljevima razvoja Ujedi-njenih Nacija8. Predstavnici svih drava u Deklaraciji pozivaju sve lanove drutva da pomognu u ostvarivanju principa i ciljeva:

Deca pre svega Iskoreniti siromatvo: ulagati u decu Ne izostaviti ni jedno dete Obezbediti brigu za svako dete Obrazovati svako dete Zatititi decu od povrede i eksploatacije Zatititi decu od rata Boriti se protiv HIV/side Sluati decu i obezbediti njihovu participaciju Zatititi Zemlju za decu

Usvajanjem ovog dokumenta drave su se obavezale da e, u roku od godinu dana, napraviti sopstvene planove akcije za unapreenje prava deteta koje e pokrenuti i

4 Ibid, lan 6. 5 Ibid, lan 2. 6 Ibid, lan 3. 7 Ibid, lan 12. 8 Milenijumski ciljevi razvoja, usvojeni na Milenijumskom Samitu Ujedinjenih nacija, u septembru 2002. godine, predstavljaju skup merljivih i vremenski odreenih globalnih ciljeva za suzbijanje gladi, siromatva, bolesti, nepismenosti, ekolokog zagaenja i diskriminacije ena do 2015. godine;


sprovoditi do 2015. godine. Tako je u februaru 2004. godine, Savet za prava deteta Vlade Srbije doneo Nacionalni plan akcije za decu (NPA), koji predstavlja stra-teki dokument Vlade Republike Srbije u kome se definie opta politika zemlje prema deci za period do 2015. godine. To je plan prioritetnih mera, aktivnosti i programa koje treba preduzeti u narednim godinama u cilju stvaranja to povolj-nijih uslova za ivot dece, njihovo odrastanje i ukljuivanje u drutvo. NPA treba da eliminie svaki vid diskriminacije prema deci i da bude plan akcije za svu decu, posebno za delove deije populacije koji su ranjivi (kao to su deca sa te-koama u razvoju, deca koja pripadaju drutveno marginalizovanim i osetljivim grupama). Pomou NPA Vlada Srbije preduzima mere kako bi se svoj deci bez izuzetka obezbedila ravnopravnost, dostupnost, kvalitet i efikasnost svih javnih slubi za decu (u oblasti zdravlja, obrazovanja, socijalne zatite, kulture, pravne i sudske zatite).

Prioriteti koji definiu strukturu Nacinalnog plana akcije za decu su: smanjenje siromatva dece; kvalitetno obrazovanje za svu decu; bolje zdravlje za svu decu; unapreenje poloaja i prava dece sa smetnjama u razvoju; zatita prava dece bez roditeljskog staranja; zatita dece od zlostavljanja, zanemarivanja, iskoriavanja i nasilja, kao i jaanje kapaciteta zemlje za reavanje problema dece.

Da bi se na to efikasniji i kvalitetniji nain odgovorilo na potrebe dece i realizo-vale aktivnosti predviene Nacionalnim planom akcije za decu, svaka optina ili grad treba da uradi i usvoji Lokalni plan akcije za decu, koji se oslanja na NPA. Ali, nije dovoljno samo uraditi ovakav plan. Neophodno je iz lokalnog budeta izdvo-jiti finansijska sredstva kako bi se planirane aktivnosti i realizovale. U suprotnom, ovakav plan ostaje samo dokument koji nema realnu vanost jer nema mogunost realizacije.

Srbija je poslednjih godina usvojila nekoliko antidiskriminacionih zakona, koji su odraz opredeljenosti nae zemlje u suzbijanju diskriminacije, a takoe ovi zakoni predstavljaju razradu ustavnog naela zabrane diskriminacije. Ovde emo pred-staviti najvanija naela i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije9 iz 2009. go-dine, kao i Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom10 iz 2006. godine.

Zakonom o zabrani diskriminacije se na jedan celovit nain ureuje oblast za-tite od diskriminacije, njime je postavljen osnov za uspeno spreavanje i zabra-nu diskriminacije, kao i kanjavanje odgovornih u sluajevima krenja zabrane diskriminacije. Odredbom lana 2. je definisana diskriminacija, odnosno, diskri-

9 Sl. glasnik RS, br. 22/200910 Sl. glasnik RS, br. 33/2006


minatorsko postupanje kao svako neopravdano pravljenje raazlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prven-stva), u odnosu na lica ili grupe kao i na lanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, a koje se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili po-litikim ubeenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom sta-nju, roenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti, starosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim svojstvima.

Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom je posebno vaan jer je prvi antidiskriminacioni zakon u naoj zemlji.

Najvanija naela ovog zakona su : Zabrana diskriminacije osoba sa invaliditetom Potovanje ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom Ukljuivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere drutvenog ivota na ravno-pravnoj osnovi

Ukljuenost osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odluuje o nji-hovim pravima i obavezama

Jednakost prava i obaveza

lan 3. Zakona o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom:Diskriminacija i diskriminatorsko postupanje je svako pravljenje razlike, nejednako postupanje ili proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, na otvoren ili prikriven nain, a koje se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom.

KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA O PRAVIMA OSOBA SA INVALIDITETOM

Generalna skuptina Ujedinjenih Nacija je 13. decembra 2006. godine, usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Konvencija promovie, titi i ga-rantuje puno i efikasno uivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom i potovanje njihovog dostojanstva. Ono to je najvanije, ova Kon-vencija kao i bilo koji drugi zakon, ne propisuje nikakva nova, specijalna, posebna ili dodatna prava koja bi se odnosila iskljuivo na osobe sa invaliditetom. Ljudska prava su univerzalna i nedeljiva. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom samo


propisuje mehanizme i konkretne mere kako bi se osiguralo da drava obezbeuje sva graanska, politika, ekonomska, socijalna i kulturna prava osoba sa invalidite-tom. Osnovna naela11 Konvencije su:

Potovanje uroenog dostojanstva, individualne autonomije osoba sa invali-ditetom, ukljuujui njihovo pravo da donose odluke o sopstvenim ivotima i samostalnosti tih osoba;

Nediskriminacija; Puno i efektivno uee i ukljuenost u sve sfere drutvenog ivota; Potovanje razliitosti i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske vrste i raznovrsnosti ljudskog roda;

Jednakost mogunosti; Pristupanost; Jednakost mukaraca i ena; Potovanje razvijajuih kapaciteta dece sa invaliditetom i potovanje prava te dece da ouvaju sopstveni identitet.

Posebna panja posveena je nediskriminaciji i ravnopravnosti osoba sa invalidite-tom, obezbeivanju pristupanog fizikog okruenja, infrastrukture, javnog prevo-za, informacija, komunikacija i servisa namenjenih javnosti, podizanju nivoa svesti, prikupljanju informacija i statistikih podataka o osobama sa invaliditetom, me-unarodnoj saradnji, promovisanju i razvijanju univerzalnog dizajna, samostalnog ivota osoba sa invaliditetom u zajednici, ureenju poloaja ena i dece sa invalidi-tetom.

Pored Konvencije, postoji i Opcioni protokol, koji otvara mogunost podnoenja individualnih predstavki meunarodnom Komitetu za prava osoba sa invaliditetom i to u sluaju kada osoba iscrpi sve zakonske mogunosti i pravne lekove koji postoje u domaem zakonodavstvu. To u praksi znai da ako smatrate da je neko vae pra-vo povreeno, morate da se obratite domaim sudovima kao i da iskoristite sve mogunosti albe koje vam daje nacionalno zakonodavstvo. Ukoliko ni tada ne dobijete povoljnu presudu ili va zahtev ne bude uvaen, imate pravo da se lino obratite Komitetu, tj. da tuite dravu, a Komitet e doneti konanu odluku o tome da li je vae pravo povreeno ili ne i dati dalje korake koje drava treba da preduzme.

Republika Srbija je potpisala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opci-oni protokol, oba dokumenta su ratifikovana i postala su deo unutranjeg zakono-davstva Republike Srbije12.

11 lan 3 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Generalna skuptina UN, 13. decembar 2006. godine

12 Sl. glasnik RS Meunarodni ugovori, br.42/2009


lan 23. Konvencije o pravima deteta: Deca sa smetnjama u razvojuDete sa fizikim i intelektualnim potekoama u razvoju treba da uiva pun i kvalitetan ivot u uslovima koji obezbeuju dostojanstvo, unapreuju samo-pouzdanje i olakavaju njegovo aktivno uee u ivotu zajednice. Pomo koja se prua detetu sa smetnjama u razvoju bie, uvek kada je to mogue, besplatna i bie osmiljena tako da obezbedi detetu delotvoran pristup i sticanje obrazovan-ja, obuke, zdravstvene zatite, usluga rehabilitacije, pripremu za zapoljavanje i mogunosti rekreacije na nain koji vodi postizanju najvie mogue socijalne integracije i individualnog razvoja deteta, ukljuujui i njegov kulturni i duhov-ni razvoj.


TA JE POTREBNO DA ZNATE PRE ROENJA DETETA

Trudnoa Trudniko bolovanje Porodiljsko bolovanje Odsustvo sa rada radi nege deteta Poloaj oeva Roditeljski dodatak

TRUDNOA

S obzirom da je ovaj Pravni vodi namenjen i roditeljima, smatrali smo da je kori-sno da ponemo od same trudnoe i prava koja su vezana za period pre roenja de-teta. Ova prava mogu da ostvare svi roditelji bez obzira na to da li dete ima smetnje u razvoju ili ne.

Prava za vreme trudnoe ete ostvarivati po odredbama vaeeg Zakona o zdrav-stvenom osiguranju (Slubeni glasnik RS br. 107/2005, 109/2005 ispr. i 57/2011) i Zakona o radu (Slubeni glasnik RS br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009).

Nezaposlene ene: Ukoliko ste nezaposlena ena vano je da znate da imate pra-vo da budete zdravstveno osigurana na teret budeta Republike Srbije u periodu planiranja porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja. Ovo pravo moete ostvariti i kada nemate svojstvo osiguranice ili osiguranog lica po bilo kom drugom osnovu propisanom u Zakonu o zdravstvenom osiguranju13 (samostalna delatnost, osiguranje preko roditelja ili supruga itd), s tim to imate obavezu da se sama prijavite nadlenoj matinoj filijali Republikog zavo-da za zdravstveno osiguranje Srbije14 prema mestu prebivalita.

Zaposlene ene: Zaposlena ena ima pravo na posebnu zatitu za vreme trudno-e i poroaja.15 Odredbama o zabrani diskriminacije je propisano da trudnoa ne

13 lan 22, stav 1. taka 2. ZZO 14 lan 124. ZZO15 lan 12. stav 2. ZR


moe biti diskriminatorni kriterijum za lica koja trae posao i zaposlene.16 U delu Zakona o radu koji se bavi zatitom materinstva propisano je da zaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdrav-stvenog organa, tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ek-stremnim temperaturama i vibracijama.17 Zaposlena ena za vreme prvih 32 nedelje trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa. Takoe, u poslednjih osam nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou.18

TRUDNIKO BOLOVANJE

Zaposlena ena koja je privremeno spreena za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe (tzv. trudniko bolovanje) ima pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.19 Visina naknada zara-de koja se obezbeuje iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.20 Kako su osnovi za naknadu zarade razliiti, dodatne informacije moete dobiti od poslodavca ili u Fondu PIO. Neke jedinice lokalne samouprave su donele odluke kojima se enama koje su na bolovanju usled bolesti ili komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe, nadoknauje razlika zarade do 100% (npr. grad Beograd i pojedine optine u Voj-vodini).

PORODILJSKO ODSUSTVO

Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja (porodilj-sko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.21 Ovo odsustvo se poveava na ukupno dve godine:

za tree i svako naredno roeno dete, kada zaposlena ena u prvom poroaju rodi troje ili vie dece, kada zaposlena ena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece u narednom po-roaju rodi dvoje ili vie dece.22

16 lan 18. ZR17 lan 89. ZR18 lan 90. ZR19 lan 74. stav 1. taka 3. ZZO20 lan 96. stav 1. ZZO21 lan 94. stav 1. ZR22 lan 94a. stavovi 1 i 2. ZR


Porodiljsko odsustvo moe da otpone na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj.23Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poroaja.24 Ovo pravo ima i zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.25

ODSUSTVO SA RADA RADI NEGE DETETA

Zaposlena ena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana. Ako ima troje ili vie dece, zaposlena ena ima pravo na dve godine odsustva sa rada od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva.26

POLOAJ OEVA

Oevi imaju pravo da koriste porodiljsko bolovanje u sluajevima kada majka na-pusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo (izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.).27 To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.Odsustvo sa rada radi nege deteta zakonodavac nije uslovio prethodno navedenim razlozima oevi mogu da koriste ovo odsustvo umesto majki.28 Meutim, ukoliko je majka nezaposlena, oevi ne mogu da ostvare ovo pravo, zato to se pretpostavlja da je majka ta koja e brinuti o detetu.

Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade.29 Visina naknade zarade u ovom sluaju je 100% od osnova za naknadu zarade.Po odredbama Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom30 ova prava pored oca deteta moe koristiti i jedan o usvojitelja, hranitelj/ka ili staratelj/ka deteta, kada u skladu sa odredbama Zakona o radu koristi porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta.31

23 lan 94. stav 2. ZR24 lan 94. stav 3. ZR25 lan 95. ZR26 lan 94. stav 4. i lan 94a. stav 3. ZR27 lan 94.stav 5. ZR28 lan 94. stav 6. ZR29 lan 94. stav 7. ZR30 Slubeni glasnik RS, br. 16/02, 115/05 i 107/200931 lan 10. stav 2. ZFPPD


RODITELJSKI DODATAK

Roditeljski dodatak je novana naknada za roenje deteta.

Iako se zove roditeljski dodatak, majka je prvenstveno titularka ovog prava, a otac deteta samo u sluaju da majka nije iva, ukoliko je napustila dete ili je iz objektiv-nih razloga spreena da neposredno brine o detetu.32

Pravo na roditeljski dodatak ima majka za prvo, drugo, tree i etvrto dete pod sle-deim uslovima33:

da je dravljanka Srbije, da ima prebivalite u Srbiji, da ostvaruje pravo na zdravstvenu zatitu preko Republikog fonda za zdrav-stveno osiguranje,

da neposredno brine o detetu za koje se podnosi zahtev, ija deca nisu smetena u ustanovu socijalne zatite, hraniteljsku porodicu ili data na usvojenje, uz izuzetak ako je dete smeteno u ustanovu zbog po-trebe kontinuirane zdravstvene zatite i nege, odnosno ako postoji opravdan razlog za smetaj deteta sa smetnjama u mentalnom razvoju stepena tee i teke mentalne ometenosti, sa tekim telesnim oboljenjima i oteenjima, kao i sa viestrukim smetnjama u razvoju, a po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva nadlenog za socijalna pitanja,

da nije liena roditeljskog prava ni za jedno svoje dete.

Diskriminacija dece sa smetnjama u razvoju je i dalje veoma prisutna u naem drutvu, kaao to se moe videti iz navedenih odredaba Zakona o finansijskoj po-drci porodi sa decom. Naime, roditeljski dodatak ne moe ostvariti majka ije je dete (deca) smeteno u ustanovu socijalne zatite, hraniteljsku porodicu ili je dato na usvojenje, osim u sluajevima koji se odnose na decu sa smetnjama u razvoju! Ono to je dodatno zabrinjavajue je da je ova odredba uvedena izmenama zakona iz decembra 2009. godine, dakle u vreme kada je Zakon o zabrani diskriminacije ve usvojen.

Nadalje, ovim zakonom se prua podrka porodicama do etvrtog deteta (nema ro-diteljskog dodatka za peto i svako naredno dete). Izuzetak je u sluaju da majka troje dece na etvrtom poroaju dobije dvoje ili vie dece, ostvarie pravo na roditeljski dodatak i za svako roeno dete u tom poroaju, a na odnovu posebnog reenja mi-nistarstva nadlenog za socijalna pitanja.34

32 lan 14. stav 7. ZFPPD 33 lan 14. ZFPPD34 lan 14. stav 2. ZFPPD


Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak treba da se podnese nadlenoj optinskoj/gradskoj slubi deije zatite u mestu prebivalita najkasnije est meseci od dana roenja deteta.35

Redosled roenja utvruje se prema broju ivoroene dece majke u momentu pod-noenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.36

Uz zahtev je potrebno priloiti i sledeu dokumentaciju: originalne izvode iz matine knjige roenih za svu decu, originalno uverenje o dravljanstvu Republike Srbije za majku ova dva do-kumenta se pribavljaju u optini prebivalita u matinoj slubi, fotokopija prijave prebivalita za majku i za svu decu izdaje se u MUP-u Srbije po mestu prebivalita,

uverenje da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, uve-renje da nije liena roditeljskog prava ni za jedno prethodno roeno dete, po-tvrdu da nijedno dete nije smeteno u ustanovu socijalne zatite, hraniteljsku porodicu ili dato na usvojenje ova uverenja izdaje nadleni centar za soci-jalni rad,

fotokopija line karte majke, fotokopija overene zdravstvene knjiice majke, fotokopija kartice tekueg rauna kod Potanske tedionice. Korisnicama koje nemaju otvoren tekui raun, slubenim putem bie otvoren tekui raun kod Potanske tedionice.

Roditeljski dodatak se isplauje jednokratno za prvo dete, a za drugo, tree i etvrto dete u 24 jednake mesene rate.37 Visina roditeljskog dodatka se utvruje u odnosu na dan roenja deteta.38 U slu-aju isplate u ratama, visina roditeljskog dodatka se usklauje dva puta godinje (01. april i 01. oktobar) sa kretanjem trokova ivota na teritoriji Republike Srbije u prethodnih est meseci.39

Roditeljski dodatak ne moe se ostvariti: ako majka ili lanovi porodice u kojoj ivi plaaju porez na imovinu na pore-sku osnovicu veu od 12.000.000,00 dinara40

ako roditelji u momentu podnoenja zahteva ive i rade u inostranstvu41

35 lan 15. stav 7. ZFPPD36 lan 14. stav 3. ZFPPD 37 lan 15. stavovi 2 i 3. ZFPPD 38 lan 15. stav 6. ZFPPD 39 lan 15. stav 5. ZFPPD 40 lan 16. stav 1. ZFPPD 41 lan 16. stav 2. ZFPPD


Naknade za roditeljski dodatak u trenutku pisanja ovog Vodia42 iznosile su: za prvo dete 31.782,03 dinara (jednokratna isplata) za drugo dete 124.279,73 (u 24 rate) za tree dete 223.693,29 dinara (u 24 rate) za etvrto dete 298.254,58 dinara

Savetujemo Vam da dokumentaciju potrebnu za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, koja vam je dostupna, ponete da prikupljate u toku trudnoe, jer je rok od est meseci od dana roenja deteta (u kojem morate da podnesete zahtev) i dalje prilino kratak, iako je sa tri meseca poslednjim izmenama zakona produen na est meseci.

Roditeljski dodatak AP Vojvodina

Vano je da znate da na teritoriji Vojvodine moete da ostvarite pravo na roditeljski dodatak za prvo dete, nezavisno od prava iz republikog zakonodavstva.

Takoe, mnoge optine u Vojvodini imaju regulisano pravo na roditeljski dodatak za prvo dete koji se isplauje iz optinskog budeta.

Za teritoriju Vojvodine ovo pravo je regulisano Pravilnikom o bliim uslovima i nainu ostvarivanja prava na roditeljski dodatak za prvo dete (Slubeni list AP Voj-vodine br. 13/2005).

Roditeljski dodatak ostvaruje majka za svoje prvo dete pod uslovima da ima prebi-valite, odnosno boravite na teritoriji AP Vojvodine i da neposredno brine o detetu. Pravo na roditeljski dodatak ostvaruje se na osnovu podnetog zahteva majke i sle-deih dokaza:

izvoda iz matine knjige roenih, fotokopije line karte, odnosno izbeglike legitimacije, izjave majke da neposredno brine o svom prvom detetu; u izuzetnim situa-cijama moe se desiti da od majke trae potvrdu da je starateljka deteta koju dobija u centru za socijalni rad,

fotokopije tedne knjiice ili tekueg rauna.

Kada otac deteta ostvaruje pravo na roditeljski dodatak za prvo dete, pored dokaza koji vae za majku deteta (podnosi iste dokaze za sebe) i jedan od sledeih dokaza:

izvod iz matine knjige umrlih za majku, uverenje organa starateljstva o injenici da je majka napustila dete

42 Reenje o nominalnim iznosima prava na finansijsku podrku porodici sa decom i cenzusima za ostvarivanje prava na deiji dodatak, 401-00-230/2011-12-X od 14. novembra 2011. godine


reenje da je majka liena roditeljskog prava, potvrdu nadlenog zdravstvenog organa o tekoj bolesti majke ili reenje ko-jim je majka liena poslovne sposobnosti,

potvrdu nadlene ustanove o poetku i trajanju izdravanja kazne zatvora za majku.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak za prvo dete podnosi se najka-snije do navrene prve godine ivota deteta, optinskoj, odnosno gradskoj upravi u kojoj je prebivalite, odnosno boravite podnosioca/teljke zahteva. Roditeljski dodatak za prvo dete isplauje se jednokratno.

DODATNA POMO VOJVODINA Pokrajinski sekretarijat nudi osim roditelj-skog dodatka za prvo dete jo:

novanu pomo porodici u kojoj se rode blizanci, u iznosu od 400.000,00 di-nara i taj iznos isplauje se ucelo;

novanu pomo porodici u kojoj se rode trojke, odnosno etvorke, u iznosu od 600.000,00 dinara i taj iznos se isplauje ucelo.

Uz zahtev se prilae: dokaz o prebivalitu na teritoriji optine grada na teritoriji AP Vojvodine (fotokopija line karte)

izvodi iz matine knjige roenih za blizance, trojke, odnosno etvorke

Savetujemo vam da se u optinskoj upravi u vaem mestu prebivalita raspitate da li imate pravo na roditeljski dodatak iz optinskog budeta, jer postojanje tog prava zavisi od finansijskih mogunosti vae optine.


UPIS DETETA U MATINU KNJIGU ROENIH

lan 7. Konvencije o pravima deteta: Ime i dravljanstvoDete e biti registrovano odmah nakon roenja i imae od roenja pravo na ime, pravo na sticanje dravljanstva i koliko je to mogue, pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje. Drava e obezbediti primenu ovih prava.

Ako je dete roeno u zdravstvenoj ustanovi, prijavu za njegov/njen upis u knjigu roenih podnosi ta ustanova. Osnovne podatke prikupljaju zdravstveni/e radnici/e od majke. Ako je dete roeno izvan zdravstvene ustanove, prijavu za upis roenja organu optinske uprava za matine poslove podnosi otac deteta ili neko drugo lice.

Zakonski rok za upis deteta u matinu knjigu roenih je 30 dana. Prijava se pod-nosi matiaru optine na ijoj teritoriji se nalazi zdravstvena ustanova u kojoj je dete roeno.

Za upis deteta u matinu knjigu roenih potrebna su sledea dokumenta: line kar-te roditelja, otpusna lista iz porodilita i po potrebi venani list. Ukoliko roditelji nisu venani, potrebno je da zajedno odu u optinsku upravu kod matiara. U ma-tinu knjigu se upisuju ime i prezime deteta (roditelji odluuju o prezimenu moe biti ili oevo ili majino ili oba prezimena). Dete dobija jedinstveni matini broj graana/ki.

Odmah traite nekoliko izvoda iz matine knjige roenih, jer e vam biti potreb-ni za ostalu dokumentaciju i ostvarivanje prava (prilikom izrade zdravstvene knjiice, prijave prebivalita, za roditeljski dodatak itd).

Prijavu prebivalita za dete obavljate u optinskom MUP-u, a potrebna dokumen-ta su: detetov izvod iz matine knjige roenih, lina karta roditelja i eventualno dokaz o vlasnitvu stana gde elite da dete bude prijavljeno.

Ovde je vano napomenuti da je ostvarivanje svih prava povezano sa pravnim su-bjektivitetom. Svaki/a pojedinac/ka ima pravo da bude priznat/a kao subjekat prava. Da bi uivali svoja prava i slobode, ljudima se na prvom mestu i pre svega, mora pri-znati status pravnog subjekta da budu pravno vidljivi u dravi u kojoj ive. Pravo


na priznavanje pravnog subjektiviteta odavno je ulo u liste zajamenih ljudskih prava (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN iz 1948, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima UN). Pravo na priznavanje pravnog subjektivite-ta postoji i u Ustavu Srbije (2006) lan 37. propisuje da svako lice ima pravnu spo-sobnost. Meutim, i pored ustavne garancije, situacija u praksi u Srbiji je drugaija. Procene govore da trenutno u zemlji ivi nekoliko desetina hiljada lica, uglavnom Roma, iji pravni subjektivitet nije priznat. To znai da su ovi ljudi pravno nevidlji-vi. Sa stanovita pravnog poretka, ovi ljudi ne postoje, njih nema u matinim knji-gama roenih, oni ne uivaju svoja prava na zdravstvenu zatitu, socijalnu zatitu i na obrazovanje, oni ne glasaju na izborima, oni ne mogu da se pojave kao stranke pred sudovima ili drugim dravnim organima.

Napori medjunarodnih organizacija i domaih nevladinih organizacija da ree pro-blem ovih lica ostaju na nivou podnoenja pojedinanih zahteva uglavnom ostaju bez oekivanog rezultata. U najveem broju sluajeva, dravni organi odbijaju da priznaju pravni subjektivitet pravno nevidljivim licima. Samo izuzetno, u manjem broju sluajeva, dravni organi udovoljavaju zahtevu za priznavanje pravnog su-bjektiviteta. Bez obzira na injenicu da je veliki broj nevladinih organizacija koje se bave zatitom ljudskih prava u Srbiji ukazao na ovaj problem, usvajanjem Zakona o matinim knjigama43 nije razraen i precizno regulisan postupak naknadnog upisa u matinu knjigu roenih. Ni drugi zakoni kojima bi bilo mogue regulisati ova pitanja nisu izmenjeni, odredbe su koje reguliu ovu oblast su neprecizne i nepotpu-ne, ime se otvara mogunost za razliita i neusklaena tumaenja pred nadlenim organima, to za posledicu ima neujednaenu praksu i pravnu nesigurnost u ovoj oblasti.

Iako nova zakonska reenja omoguavaju deci koja nemaju dokumenta ostvarivanje prava na obrazovanje (upis u kolu), kao i prava na zdravstvenu zatitu i osigura-nje, ove mere nisu dovoljne. Neophodno je obezbediti da svako romsko dete ima dokumenta, kao preduslov ostvarivanja prava na ravnopravnost u formalnom smi-slu. Meutim, u situaciji kada osobe koje nemaju dokumenta (i same su pravno nevidljive) ne mogu da prijave roenje deteta ili pokrenu postupak za naknadni upis deteta, kada nije propisan krug osoba koje su ovlaene da podnesu zahtev za naknadni upis u matinu knjigu (pa se to pravo ponekad osporava i biolokim oevima, ukoliko su majke napustile decu), sve to ukazuje da smo jo uvek daleko od reavanja ovog problema, koji ima dalekosene posledice na ivot i ukljuivanje u zajednicu. Jedina situacija za koju u Zakonu o matinim knjigama ima reenje, kada je u pitanju ovaj problem, je upis dece kojima se ne zna poreklo i mesto roenja (roditelji su im nepoznati), kao i upis dece koja su ostala bez roditeljskog staranja44.

43 Slubeni glasnik RS, br. 20/200944 lanovi 50. i 51. Zakona o matinim knjigama


Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu je donelo Instrukciju o nainu rada organa koji reavaju u prvostepenom postupku u oblasti matinih knjiga po zahtevima za naknadni upis injenice roenja u matinu knjigu roenih45, meutim ovo nije dovoljno jer je instrukcija akt kojim se usmera-va organizacija poslova i nain rada zaposlenih u organu uprave i njome se ne moe odreivati nain postupanja i reavanja u upravnoj stvari46.

45 Br. 119-011-00-36/2011-04/1 od 7. aprila 2011. godine46 lan 48. Zakona o dravnoj upravi, Slubeni glasnik RS, br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010


ZDRAVSTVENA ZATITA

lan 24 Konvencije o pravima deteta: Zdravlje i zdravstvena zatita Dete ima pravo na najvii mogui standard zdravlja i zdravstvene zatite. Drave e posvetiti posebnu panju primarnoj zdravstvenoj zatiti i prevenciji, zdrav-stvenom prosveivanju i smanjenju smrtnosti odojadi i dece. U tom smislu drave e se ukljuiti u meunarodnu saradnju i teiti da nijedno dete ne bude lieno mogunosti efikasne zdravstvene zatite.

Zato je vano da budete zdravstveno osigurani Ostvarivanje zdravstvene zatite Mogunosti koje imaju zaposleni roditelji Prava pacijenata Dunosti pacijenata Postupak ostvarivanja prava Zdravstvene ustanove

Obaveznim zdravstvenim osiguranjem ena obuhvaeno je planiranje porodice, odnosno dijagnostifikovanje i leenje steriliteta, a naknade za zdravstvene usluge koje se pruaju u postupku leenja su pokrivene u celokupnom iznosu. Isti je sluaj i sa pregledima i leenjem od strane ginekologa i babice koji se odnose na trudnou, poroaj u medicinskoj ustanovi i postporoajni period.

Briga i zdravstvena zatita o vama i vaem detetu poinje jo tokom trudnoe i u tom periodu imate pravo da dobijete precizne informacije o vaem stanju, napretku deteta, promenama i eventualnim terapijama. Ovo takoe vai i za dobijanje in-formacija od lekara/ki i drugog zdravstvenog osoblja u porodilitu nakon roenja deteta. Naalost, esto se u praksi deava da zdravstveni radnici/e u tom osetljivom trenutku nemaju u potpunosti profesionalan pristup. este su situacije kada lekar/ka majci koja je rodila dete sa tekoama u razvoju te vesti saoptava na neprofesio-nalan nain, a dodatno i sugerie roditeljima da se ne vezuju za dete ili da ga smeste u ustanovu socijalne zatite, pritom ne obezbeujui adekvatne i jasne informacije o zdravstvenom stanju, mogunostima i evantualnim vidovima podrke. Na taj nain, lekar/ka povreuje i vae pravo na samostalno donoenje odluke. Vano je da znate da imate pravo da budete jasno i pravovremeno obaveteni o svemu to se tie vaeg i zdravlja vaeg deteta.


im se roditelju uini da razvoj njegovog deteta odstupa od uobiajenog i oekiva-nog razvoja treba da se obrati pedijatru/ki radi provere svojih zapaanja kao i radi savetovanja.

Put ostvarivanja prava iz oblasti zdravstvene zatite dece sa smetnjama u razvoju poinje od pedijatra/ke dejeg lekara/ke. Ukoliko je dolo do usporenog razvoja vaeg deteta, pedijatar/ka treba da meu prvima to konstatuje i da vas uputi da-lje, strunjacima za ovu problematiku. Njegova/njena dunost i obaveza je da vam omogui pristup specijalistikim ustanovama, prvo na teritoriji vae optine, a ako je potrebno i dalje, u regionu (najee u Beogradu). Dobra saradnja sa pedija-trom/kom vaeg deteta je od velike vanosti i za dete i za vas.

Ako saradnja izostane iz bilo kog razloga ili ukoliko niste zadovoljni onim to vam je ponueno ne znai da treba da odustanete. I Ustav i zakoni predvia-ju dvostepenost odluivanja uvek imate mogunost da izjavite prigovor i/ili albu.

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zatiti47, zdravstvene ustanove su dune da organizuju rad zatitnika pacijentovih prava48. Njegov/njen zadatak je da titi prava pacijenata/kinja. Iako je direktor/ka zdravstvene ustanove zaduen/a za odreiva-nje zatitnika/ce, Zakon propisuje da je zatitnik/ca samostalan/a u svom radu, i da direktor/ka zdravstvene ustanove kao ni drugi zdravstveni radnik/ca ne mogu uticati na njegov/njen rad i odluivanje.

Sudska zatita je poslednja mogunost za ostvarivanje prava. Naini ostvarivanja prava koje imate e biti objanjeni u odgovarajuim delovima Vodia.

Dakle, prava koja vaem detetu i vama pripadaju, iz bilo koje oblasti, ne moe vam niko uskratiti.

Napominjemo da se svi zakoni koji vae na teritoriji nae zemlje odnose na SVE graane i graanke, a samim tim i na decu sa smetnjama u razvoju i njihove poro-dice. Meutim, postoje neke odredbe u zakonima koje se odnose iskljuivo na decu sa smetnjama u razvoju i odrasle osobe sa invaliditetom i u daljem tekstu baviemo se uglavnom lanovima onih zakona kojima se regulie status dece sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica.

47 Slubeni glasnik RS, br. 107/2005, 72/2009 dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/201148 lan 39. ZZZ


ZATO JE VANO DA BUDETE ZDRAVSTVENO OSIGURANI

Zakonom o zdravstvenom osiguranju ureuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih graana/ki.

Vano je da vae dete bude zdravstveno osigurano (da ima overenu zdravstvenu knjiicu) jer je to preduslov za ostvarivanje prava iz zdravstvene zatite, kao i da bi-ste vi ostvarili naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad (ukoliko ste osiguranik/ca) i naknadu putnih trokova u vezi sa korienjem zdravstvene zatite.

Pravilo je da su deca zdravstveno osigurana na osnovu zdravstvenog osiguranja jednog od roditelja, do navrene 18. godine ivota, odnosno za studente do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do navrenih 26 godina ivota.49Ovaj zakon, u skladu sa naelom pojaane drutvene brige o deci propisuje da su deca do navrenih 18 godina ivota, kolska deca i studenti, dok su na kolovanju, a najkasnije do navrene 26 godine, zdravstveno osigurani bez obzira na zdravstve-no osiguranje roditelja50. To znai da e prvenstveno biti zdravstveno osigurani po osnovu osiguranja jednog od roditelja (ukoliko su roditelji osigurani), a ukoliko ni jedan od roditelja nema zdravstveno osiguranje, bie osigurani na teret budeta Republike Srbije. Ukazujemo na znaajnu promenu ove odredbe koja je uvedena izmenama zakona iz 2011. godine, naime sada je obavezno zdravstveno osiguranje propisano do 18 godine, a ranije je ovo pravo bilo garantovano deci do 15 godine, ukoliko nisu na kolovanju. Za dete sa smetnjama u razvoju ovo pravo se ostva-ruje na isti nain.51

Ukoliko dete koje je zdravstveno osigurano preko osiguranja jednog od roditelja postane nesposobno za samostalan ivot i rad u toku uzrasta za kolovanje, ima pra-va da bude zdravstveno osigurano i za vreme dok takva nesposobnost traje.52 Ako nesposobnost za samostalan ivot i rad nastupi posle ovog uzrasta (18 godina, od-nosno 26), pravo na zdravstveno osiguranje se produava dok takva nesposobnost traje ako ga roditelj koji je osiguranik/ca izdrava zbog toga to nema sopstvenih prihoda za izdravanje.53

Jednostavnije reeno, deca su osigurana preko roditelja, a osiguranje im traje do za-vretka redovnog kolovanja (18, odnosno, 26 godina). Posle ovog uzrasta, moraju da budu zdravstveno osigurana po nekom drugom osnovu (u odnosu na to da li su

49 lan 24. ZZO 50 lan 22. stav 1. taka 1. ZZO51 lan 22. stav 1. take 4. i 5. i lan 204. ZZO 52 lan 26. stavovi 2. i 3. ZZO53 lan 26. stav 4. ZZO


zaposlena ili ne). Medjutim, ako lekarska komisija potvrdi da dete nije u mogu-nosti da vodi samostalan ivot, zdravstveno osiguranje mogu da produe, odnosno ne moraju da osiguravaju svoje dete (sada ve mladu osobu) po drugom osnovu. Izuzetak je ako ta mlada osoba ima sopstvenih sredstava za izdravanje po bilo kom osnovu. Onda se u Fondu za zdravstveno osiguranje procenjuju da li postoji drugi osnov za osiguranje, pa se u zavisnosti od toga i odredjuju osnov zdravstvenog osi-guranja.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja54 jesu: pravo na zdravstvenu zatitu pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osigu-ranika/ce

pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite

Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osigu-ranjem obuhvata55:

Mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti zdravstveno vaspitanje, sistemat-ski i ostali pregledi dece, omladine i studenata do navrene 26 godine ivota, preventivne stomatoloke i profilaktike mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod dece do navrenih 18 godina ivota.56

Preglede i leenje ena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja57

Preglede i leenje u sluaju bolesti i povrede ukazivanje hitne medicinske pomoi, hitan sanitetski prevoz, pregledi i leenje u primarnoj zdravstvenoj zatiti, kao i u kui osiguranika; ambulantni pregledi i leenje kod specijali-ste i zdravstvenog saradnika, laboratorijska, rendgenska i druga dijagnostika, stacionarno leenje, pravo na pratioca osiguranom licu do navrenih 15 godi-na ivota, kao i starijem licu sa tekim duevnim ili telesnim ometenostima, odnosno licu kod kojeg je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili ili psihikih funkcija zbog ega to lice nije u mo-gunosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida, kao i gluva lica za vreme stacionarnog leenja i medicinske rehabilitacije i kuno leenje kada je opravdano i medicinski neophodno58

54 lan 30. ZZO55 lan 34. ZZO 56 lan 35. ZZO 57 lan 36. ZZO58 lan 37. ZZO


Preglede i leenje bolesti usta i zuba za decu do navrenih 18 godina ivota, odnosno, do kraja propisanog kolovanja, a najkasnije do 26 godine, starija lica sa tekim duevnim ili telesnim ometenostima, kao i lica sa teim uroe-nim i steenim deformitetom lica i vilica; neophodan stomatoloki tretman, ukljuujui i fiksne ortodonske aparate u okviru preoperativnog i postopera-tivnog tretmana kod osoba sa uroenim i steenim teim deformitetom lica i vilice, kao i pregledi i leenje bolesti usta i zuba kod lica kod kojih je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihi-kih funkcija zbog ega nisu u mogunosti da samostalno obavljaju aktivnosti svakodnevnog ivota59

Medicinsku rehabilitaciju u sluaju bolesti i povrede u cilju poboljanja ili vraanja izgubljene ili oteene funkcije tela kao posledice akutne bolesti ili povrede, pogoranja hronine bolesti, medicinske intervencije, kongenitalne anomalije ili razvojnog poremeaja utvrivanje, primena i evaluacija reha-bilitacionih postupaka koji obuhvataju kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i govora, kao i odreene vrste medicinsko-tehnikih pomagala, nametanje, primenu i obuku za upotrebu tog pomaga-la kod osiguranog lica. Pravo na pratioca obezbeuje se osiguranom licu do navrenih 15 godina ivota, kao i starijem licu koje je tee telesno ili duevno ometeno u razvoju, odnosno licu kod koga je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihikih funkcija zbog ega to lice nije u mogunosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida, kao i gluva lica.60

Lekove i medicinska sredstva lekovi koji se izdaju na recept (sa tzv. Liste lekova) ili izdaju na nalog na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osigu-ranja, kao i medicinska sredstva koja se obezbeuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno koja se propisuju na nalog ili se ugrauju u organizam osiguranog lica, a izuzetno se moe obezbediti lek koji nije na Listi lekova, a medicinski je neophodan za leenje, pod uslovima utvrenim optim aktom Republikog fonda61

Medicinsko tehnika pomagala (proteze, ortoze i druga pomagala za kreta-nje, stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh, govor, stomatoloke nadoknade, kao i druga pomagala) za funkcionalnu i estetsku zamenu izgubljenih delo-va tela, odnosno za omoguavanje oslonca, spreavanje nastanka deformiteta i korigovanje postojeih deformiteta, kao i olakavanje vrenja osnovnih i-

59 lan 41. ZZO60 lan 42. ZZO61 lan 43. ZZO


votnih funkcija; za poboljanje osnovnih ivotnih funkcija, omoguavanje sa-mostalanog ivota, omoguavaju savladavanje prepreka u sredini i spreavaju sutinsko pogoranje zdravstvenog stanja ili smrt osiguranog lica62

Republiki fond optim aktom utvruje vrstu medicinsko-tehnikih pomagala i in-dikacije za njihovo korienje, standarde materijala od kojih se izrauju, rokove trajanja, odnosno nabavku, odravanje i njihovo obnavljanje, kao i nain i postupak ostvarivanja prava na medicinsko-tehnika pomagala.

Pravilnik o medicinsko-tehnikim pomagalima koja se obezbeuju iz sredsta-va obaveznog zdravstvenog osiguranja (Slubeni glasnik RS, br. 22/2008 prei-en tekst, 42/2008, 106/2008, 110/2008-ispr, 115/2008, 120/2008-ispr, 17/2010, 22/2010-ispr. i 80/2010) dostupan je na website-u http://pomagala.tojesoft.co.rs/Doc/Pravilnik02.pdfU sluaju da ne koristite Internet, obratite se organizaciji VelikiMali, a mi emo vam Pravilnik proslediti.

Kao to je navedeno prava na zdravstvenu zatitu obuhvataju i ranu rehabilitaciju, odnosno rehabilitacione tretmane na ranom uzrastu za decu sa tekoama u razvoju (npr. kineziterapiju i sve vidove fizikalne, okupacione terapije i terapije glasa i go-vora). Sva prava sadrana u zdravstvenoj zatiti, kao to su izbor lekara, obuhvataju i ovu oblast.

PRILOG 1: Najvanije ustanove zdravstvene zatite u Beogradu (na koje su deca sa tekoama najee upuena)

Ko je osloboen uea (participacije) u plaanju zdravstvenih usluga (100% cene se plaa iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja)63:

deca do navrenih 18 godina ivota, kolska deca i studenti najkasnije do 26 godine ivota koji su zdravstveno osigurani na teret budeta Republike Srbije

ratni vojni invalidi, mirnodopski vojni invalidi i civilni invalidi rata osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja ostvaruju novanu naknadu za tuu pomo i negu drugog lica.

62 lan 44. ZZO63 lanovi 50. i 51. ZZO


Leenje u inostranstvu:Ukoliko ste osigurani, izuzetno vam se moe odobriti leenje u inostranstvu i to na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ako se leenje nekih oboljenja, stanja ili povreda ne mogu uspeno leiti u Republici Srbiji, mogu vas uputiti u ze-mlju u kojoj postoji mogunost za uspeno leenje tog oboljenja, stanja ili povrede.64Leenje u inostranstvu je regulisano Pravilnikom o uslovima i nainu upuivanja osiguranih lica na leenje u inostranstvo (Slubeni glasnik RS br. 44/2007, 65/2008, 36/2009, 32/2010 i 50/2010).

PRILOG 2: Pravilnik o uslovima i nainu upuivanja osiguranih lica na le-enje u inostranstvo. Iz Pravilnika se moete informisati o uslovima i nainu upuivanja na leenje, ko odluuje o zahtevu za leenje i kako, o mogunosti albe, pravu na pratioca/pratiteljku, o nabavci lekova iz inostranstva, dovoenju stranih medicinskih strunjaka u zemlju, kao i o nainima vrenja obrauna i naknada trokova leenja.

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika/ce zbog obolelog lana ue porodice (tzv. bolovanje)

Ovo pravo pripada najdue do: 15 dana - osiguraniku/ci za negu obolelog lana ue porodice mlaeg od se-dam godina ivota ili starijeg lana ue porodice koji je teko telesno ili duev-no ometen u razvoju,

Sedam dana ako je oboleli, odnosno povreeni lan ue porodice stariji od sedam godina ivota.65

Ovo pravo se izuzetno moe produiti sa 15 na 30, odnosno sa sedam na 14 dana ukoliko postoje opravdani razlozi. Odluku o produenju donosi prvostepena lekar-ska komisija.66 U sluaju tekog oteenja zdravstvenog stanja deteta do navrenih 18 godina ivota (teka oteenja modanih struktura, maligne bolesti, ili drugo te-ko pogoranje zdravstvenog stanja deteta), drugostepena lekarska komisija moe, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost na tercijarnom nivou u ko-joj se dete lei, kao i uputa izabranog lekara/ke, produiti pravo na naknadu zarade zbog nege lana ue porodice do etiri meseca.67

64 lan 72. ZZO65 lan 79. stav 1. ZZO 66 lan 79. stav 2. ZZO67 lan 79. stav 3. ZZO


Vano je da znate da ovo pravo moe da koristi samo jedan od roditelja u sluaju kada su oba roditelja zaposlena.68 Zaposleni samohrani oevi i majke uvek koriste ovo pravo u sluaju bolesti deteta. Izuzetno, zaposleni roditelj moe da ostvari ovo pravo iako je drugi roditelj nezaposlen i to u sluaju kada nezaposleni roditelj iz zdravstvenih razloga nije u stanju da neguje dete.69 Visina naknade zarade je 65% od osnova za naknadu zarade70, s tim da ovaj iznos ne moe biti nii od minimalne mesene zarade u Srbiji utvrene za mesec za koji se vri obraun naknade zarade.71 Naknadu zarade obezbeuje poslodavac za prvih 30 dana spreenosti za rad, a od 31. dana naknadu zarade obezbeuje Republiki fond preko matine filijale.72 Uko-liko je dete mlae od tri godine, naknadu zarade od prvog dana bolovanja obezbe-uje Republiki fond preko matine filijale.73

Pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite obezbeuje se osiguranim licima, kao i pratiocima, u sluaju upuivanja u zdrav-stvenu ustanovu van podruja matine filijale, i to ako je zdravstvena ustanova uda-ljena najmanje 50 kilometara od mesta njegovog/njenog stanovanja.74 Ova naknada pripada osiguranim licima ako ih je izabrani lekar, zdravstvena ustanova ili lekarska komisija uputila ili pozvala u drugo mesto van podruja matine filijale u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zatite ili radi ocene privremene spreenosti za rada. Deci do navrene 18 godine ivota, starijim licima sa tekim duevnim ili telesnim ometenostima, kao i licima koja su upuena na dijalizu, hemio i radio terapiju, isplauje se ova naknada, ako su upueni na svakodnevno leenje i rehabilitaciju van mesta prebivalita, bez obzira na udaljenost (i kada je udaljeno manje od 50 km), a na osnovu miljenja lekarske komisije.75 Trokovi prevoza se nadoknauju u visini autobuske karte ili karte za drugi razred voza.76 U izuzetnim sluajevima, kada je to neophodno zbog prirode bolesti ili povrede, priznaju se trokovi prevoza i za druga sredstva javnog saobraaja.77

Vano je da znate da vam ova naknada ne pripada ukoliko imate pravo na besplatan prevoz po drugim propisima. Ukoliko imate pravo na prevoz sa popustom, dobiete samo deo naknade (razlika do pune cene karte).78

68 lan 80. ZZO 69 Ibid.70 lan 96. stav 1. ZZO 71 lan 97. ZZO 72 lan 102. stav 1. ZZO73 lan 102. stav 2. ZZO74 lan 104. stav 1. ZZO75 lan 104. stav 3. ZZO76 lan 105. stav 1. ZZO77 lan 105. stav 2. ZZO78 lan 107. ZZO


PRILOG 3: Zakon o povlasticama u unutranjem putnikom saobraaju in-validnih lica (Sl. glasnik RS, br. 22/93, 25/93-ispr. i 101/2005 dr. zakon)

Pratiocu/lji pripada naknada trokova prevoza pod istim uslovima.79Smatra se da je pratilac/lja za vreme putovanja neophodan/na ako se na leenje ili lekarski pregled u drugo mesto upuuje dete mlae od 18 godina ivota, odnosno starije lice sa teim telesnim ili duevnim ometenostima, kao i lice kod kojeg je u toku ivota zbog oboljenja ili povrede dolo do gubitka pojedinih telesnih ili psihi-kih funkcija, zbog ega to lice nije u mogunosti da samostalno obavlja aktivnosti svakodnevnog ivota, ukljuujui slepa, slabovida i gluva lica.80

OSTVARIVANJE ZDRAVSTVENE ZATITE

Zdravstvenu zatitu za vae dete ostvarujete, po pravilu, u mestu prebivalita.81

Vano je da znate da ukoliko ni jedan od roditelja nije zdravstveno osiguran/a, prava iz zdravstvenog osiguranja za dete moete ostvariti samo ako sami podnesete svu potrebnu dokumentaciju za dete nadlenoj filijali Republikog fonda u mestu prebivalita deteta.82 Tamo e vam biti izdata isprava o osiguranju (zdravstvena knji-ica) za dete.83

Vano je da imate overenu zdravstvenu knjiicu za dete kako biste mogli da ostvarite bilo koje pravo iz zdravstvene zatite.

U odreivanju vrste, obima i sadraja, naina i postupka u korienju prava na zdravstvenu zatitu osiguranih lica, ocenjivanju privremene spreenosti za rad osi-guranika, i u ostvarivanju prava na naknadu trokova prevoza uestvuju84:

izabrani/a lekar/ka prvostepena lekarska komisija drugostepena lekarska komisija

79 lan 108. stav 2. ZZO80 lan 108. stav 4. ZZO81 lan 140. ZZO82 lan 124. stav 1. ZZO83 l. 112. stav 1. i 142. stav 1. ZZO84 lan 145. stav 1. ZZO


Izabrani/a lekar/ka vaeg deteta moe biti doktor/ka medicine, doktor/ka medicine specijalista/kinja opte medicine ili doktor/ka medicine specijalista/kinja pedijatrije.85

Imate obavezu da kod prve posete zdravstvenoj ustanovi na primarnom nivou zdravstvene zatite u kojoj poslove obavlja izabrani lekar/ka, a najkasnije u roku od est meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica, izvrite izbor izabranog lekara/ke86.

U ostvarivanju zdravstvene zatite vaeg deteta imate pravo na slobodan izbor leka-ra/ke i slobodan izbor zdravstvene ustanove.87

Vano je da znate da moete imati samo jednog izabranog/u lekara/ku za vae dete.88

Zdravstvena ustanova je duna da na vidnom mestu istakne spisak lekara/ki koje moete da odaberete za svog izabranog lekara/ku.89 Izabrani/a lekar/ka je duan/na da vas primi, odnosno da primi vae dete, osim u sluaju da je kod tog lekara/ke ve evidentiran vei broj osiguranih lica nego to je propisano standardom po jednom izabranom lekaru/ki.90

Prilikom prve posete izabranom lekaru/ki ste duni da potpiete izjavu o izboru lekara/ke.91 Izbor lekara/ke se vri na period od najmanje jedne kalendarske godine, ali moete i promeniti lekara/ku ukoliko niste zadovoljni.92

Izabrani/a lekar/ka: obavlja preglede i dijagnostiku, odreuje nain i vrstu leenja, odreuje vrstu i duinu kunog leenja i prati sprovoenje kunog leenja, upuuje pacijente kod lekara/ki specijalista/kinja drugih grana medicine, propisuje lekove i medicinska sredstva, kao i odreene vrste medicinsko-teh-nikih pomagala,

85 lan 146. stav 1. take 1. i 2. ZZO86 lan 146. stav 4. ZZO87 lan 141. stav 3. ZZO88 lan 146. stav 3. ZZO89 lan 147. stav 2. ZZO90 lan 148. ZZO91 lan 149. stav 1. ZZO 92 lan 149. stav 2. ZZO


daje ocenu o zdravstvenom stanju osiguranog lica i upuuje osigurano lice na ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti,

utvruje duinu privremene spreenosti za rad zbog bolesti i povrede osigura-nika do 30 dana spreenosti za rad i predlae prvostepenoj lekarskoj komisiji produenje privremene spreenosti za rad,

predlae prvostepenoj lekarskoj komisiji da utvrdi potrebu za radom osigura-nika/ce sa skraenim radnim vremenom u toku leenja,

utvruje potrebu za pratiocem/teljkom za vreme putovanja, utvruje potrebu odsustvovanja osiguranika/ce sa posla radi nege ueg lana porodice,

daje miljenje o zdravstvenom stanju deteta radi ostvarivanja prava osigura-nika/ce na odsustvovanje sa rada zbog neophodne posebne nege deteta, itd.93

Prvostepena lekarska komisija daje ocenu i utvruje duinu privremene spreenosti za rad preko 30 dana osi-guranika/ce (po predlogu izabranog lekara), odnosno privremene spreenosti za rad zbog nege lana ue porodice due od 15 dana, odnosno due od sedam dana, u skladu sa ZZO,

daje ocenu po prigovoru osiguranika ili poslodavca na ocenu izabranog leka-ra o privremenoj spreenosti za rad osiguranika zbog bolesti ili povrede do 30 dana, odnosno privremene spreenosti za rad zbog nege lana porodice,

daje ocenu o potrebi obezbeivanja pratioca obolelom licu za vreme stacio-narnog leenja, pod uslovima utvrenim optim aktom Republikog fonda,

odluuje o opravdanosti propisivanja odreenih vrsta medicinsko-tehnikih pomagala i izrade novih medicinsko-tehnikih pomagala pre isteka roka nji-hovog trajanja;

daje ocenu o zahtevima za naknadu trokova leenja i putnih trokova; daje ocenu o miljenju izabranog lekara/ke; daje miljenje o upuivanju osiguranih lica na leenje u zdravstvene ustanove specijalizovane za rehabilitaciju i miljenje o upuivanju osiguranih lica na leenje van podruja matine filijale,

utvruje zdravstveno stanje osiguranog lica radi izdavanja potvrde o korienju zdravstvene zatite osiguranog lica u inostranstvu, u skladu sa ovim zakonom94

Drugostepena lekarska komisija ispituje pravilnost ocene koju kao konanu daje prvostepena lekarska komisija i o tome daje svoju ocenu i miljenje,

daje ocenu po prigovoru osiguranika, odnosno poslodavca na ocenu, odnosno na injenino stanje koje je prvostepena lekarska komisija utvrdila,

93 lan 151. ZZO94 lan 155. ZZO


daje ocenu o produenju prava na naknadu zarade, odnosno duinu bolo-vanja,

moe da vri reviziju svih prava, odnosno vetaenje u vezi sa svim pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja o kojima je odluivao izabrani lekar, od-nosno prvostepena lekarska komisija, po zahtevu osiguranog lica, poslodavca, matine filijale, odnosno Republikog fonda95

MOGUNOSTI KOJE IMAJU ZAPOSLENI RODITELJI

Pored porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, u Zakonu o radu (Slubeni glasnik RS br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) propisano je i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta.

Pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ima: Jedan od roditelja (staratelja, hranitelja ili usvojilaca)96 deteta kome je neop-hodna posebna nega zbog tekog stepena psihofizike ometenosti, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ima pravo da odsu-stvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najdue do na-vrenih pet godina ivota deteta. Ovo pravo se ostvaruje na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena psihofizike ometenosti deteta97

Hranitelj/ka, odnosno staratelj/ka deteta mlaeg od pet godina ivota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smetaja deteta u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu. Ovo pra-vo mogu koristiti najdue do navrenih pet godina ivota deteta.Ako je dete smeteno u hraniteljsku ili starateljsku porodicu pre navrena tri meseca ivota, hranitelj/ka, odnosno staratelj/ka ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta. Ovo pravo, takoe, ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju, upueno dete na prilagoava-nje pre zasnivanja usvojenja, a i jedan od usvojilaca (po zasnivanju usvojenja)98

Jedan od roditelja ili staratelja, odnosno lice koje se stara o osobi sa cere-bralnom paralizom, dejom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od miine distrofije i ostalih tekih oboljenja, na osnovu miljenja nadlenog zdravstvenog organa, moe na svoj zahtev da radi sa skraenim radnim vre-menom, ali ne kraim od polovine punog radnog vremena99

95 lanovi 156 i 157. ZZO 96 lan 99. ZOR97 lan 96. ZOR98 lan 97. ZOR99 lan 98. ZOR


Jedan od roditelja, usvojitelja, hranitelja, odnosno staratelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navri tri godine ivota. Ovo odsustvo je neplaeno100

PRILOG 4: Pravilnik o uslovima, postupku i nainu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta (Slubeni glasnik RS, br. 1/2002).

Prigovor u postupku ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja

Ukoliko niste zadovoljni ocenom koju je izabrani lekar/ka dao/la, moete izjavi-ti prigovor prvostepenoj lekarskoj komisiji101. Ovaj prigovor se podnosi pisano ili usmeno (slubeno lice e napraviti zapisnik) u roku od 48 sati od saoptenja ocene izabranog lekara/ke. Prigovor podnosite leka-ru/ki protiv ije ocene imate prigovor ili neposredno lekarskoj komisiji. Izabrani lekar kome je usmeno izjavljen prigovor, ako ne preinai svoju ocenu, duan je da o tome saini zabeleku, koju potpisuje i podnosilac prigovora. Izabrani lekar kome je izjavljen prigovor duan je da predmet odmah dostavi nadlenoj lekarskoj komi-siji. Prvostepena lekarska komisija je duna da hitno uzme u postupak prigovor.102 U zavisnosti od svakog pojedinanog sluaja, prvostepena komisija e vas ili vae dete pozvati na pregled ili e naloiti dopunu medicinskih ispitivanja. Ocena koju daje prvostepena lekarska komisija je konana, to znai da na ocenu nemate pravo albe, ali moete pokrenuti upravni spor.

Ukoliko se desi da dobijete ocenu direktno od prvostepene lekarske komisije (bez prethodne ocene lekara/ke) moete izjaviti prigovor drugostepenoj komisiji u roku od tri dana od dana saoptenja ocene prvostepene komisije.103 Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pisano prvostepenoj lekarskoj komisiji koja je donela ocenu, a moe se izjaviti i neposredno drugostepenoj lekarskoj komisiji. Drugostepena le-karska komisija je duna da hitno uzme u postupak prigovor.104 U zavisnosti od sva-kog pojedinanog sluaja, drugostepena komisija e vas ili vae dete pozvati na pre-gled, naloiti dopunu medicinskih ispitivanja, ili odluiti u skladu sa dostavljenom medicinskom dokumentacijom. Ocena koju daje drugostepena lekarska komisija je konana. Ako niste zadovoljni ocenom drugostepene lekarske komisije, moete za-htevati da Vam filijala izda reenje na osnovu kojeg moete pokrenuti upravni spor.

100 lan 100. ZOR101 lan 158. ZZO102 lan 159. ZZO 103 lan 160. ZZO 104 lan 161. ZZO


Vano je da znate da se, ako prigovor na ocenu izabranog lekara/ke (ili prvostepene lekarske komisije) podnesete u propisanom roku, izvrenje te ocene se odlae.105

Ostala prava iz Zakona o radu:

Zakon o radu propisuje pisanu saglasnost za prekovremeni, odnosno noni rad: jednog od roditelja sa detetom do tri godine ivota106 samohranog oca ili majke sa detetom do sedam godina ivota ili sa detetom koje ima teak invaliditet107

Pisana saglasnost roditelja sa detetom mlaim od tri godine ivota ili detetom koje ima tei stepen psihofizike ometenosti je potrebna i za preraspodelu radnog vremena.108Ova prava imaju i usvojitelji, hranitelji, odnosno staratelji deteta.109

To znai da ove osobe jedino uz pisanu saglasnost mogu da rade prekovremeno ili nou i poslodavac ih ne moe nikako drugaije usloviti.

PRAVA PACIJENATA I PACIJENTKINJA

Poznavanje prava iz zdravstvene zatite je vrlo vaan preduslov za ostvarivanje pune zdravstvene zatite, kao i za dobru komunikaciju sa zdravstvenim radnicima u cilju uspenog le

Svaki graanin/ka ima pravo da zdravstvenu zatitu ostvaruje uz potovanje najvieg mogueg standarda ljudskih prava i vrednosti, odnosno ima pravo na fiziki i psihiki integritet i na bezbednost njegove linosti, kao i na uvaavanje njegovih ili njenih moralnih, kulturnih, religijskih i filozofskih ubeenja.110

Svako dete do navrenih 18 godina ivota ima pravo na najvii mogui stan-dard zdravlja i zdravstvene zatite.111

105 lan 162. ZZO 106 lan 91. stav 1. ZOR107 lan 91. stav 2. ZOR108 lan 92. ZOR109 lan 93. ZOR110 lan 25. stav 1. ZZZ111 lan 25. stav 2. ZZZ


Zakon o zdravstvenoj zatiti (Slubeni glasnik RS, br. 107/2005, 72/2009 dr. za-kon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011) definie prava pacijenata/kinja:

Dostupnost zdravstvene zatite112 Svaki pacijent/kinja ima pravo na dostu-pnu zdravstvenu zatitu u skladu sa zdravstvenim stanjem, a u granicama ma-terijalnih mogunosti sistema zdravstvene zatite. U postupku ostvarivanja zdravstvene zatite pacijent/kinja ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slubi bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogunosti, mesto stanova-nja, vrstu oboljenja ili vreme pristupa zdravstvenoj slubi.

Pravo na informacije i pravo na obavetenje113 Svaki pacijent/kinja ima pravo na sve vrste informacija nezavisno od stanja zdravlja, zdravstvene slube i na-ina kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naunih istra-ivanja i tehnolokih inovacija dostupne. Takoe, ima pravo da unapred bude obaveten/a o svojim pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i o njihovom obimu da li ima pravo na zdravstvenu uslugu bez naknade, uz par-ticipaciju ili je potrebno da plati punu cenu usluge. Nadleni zdravstveni rad-nik/ca je duan/a da vas blagovremeno obavesti o dijagnozi i prognozi bolesti, kao i da vam da kratak opis, cilj i korist od predloene medicinske mere, vreme trajanja i mogue posledice preduzimanja odnosno nepreduzimanja predloe-ne medicinske mere, kako biste mogli da donesete odluku o pristanku ili nepri-stanku na medicinsku meru. Ovo obavetenje je zdravstveni radnik/ca duan/a da vam da i bez vaeg traenja. Na sopstveni zahtev moete dobiti informacije i o vrsti i verovatnoi moguih rizika, o bolnim i drugim sporednim ili trajnim posledicama, alternativnim metodama leenja, moguim promenama pacijen-tovog/kinjinog stanja posle preduzimanja predloene medicinske mere, kao i moguim nunim promenama u nainu ivota pacijenta/kinje i o dejstvu leko-va i moguim sporednim posledicama tog dejstva. Vano je da znate da oba-vetenje treba da vam bude dato usmeno i da mora da vam bude razumljivo, u skladu sa vaim obrazovanjem, ivotnim dobom i emocionalnim stanjem. Izuzetno, nadleni zdravstveni radnik/ca moe preutati dijagnozu, tok pred-loene medicinske mere i njene rizike, ili obavetenje o tome umanjiti, ako po-stoji ozbiljna opasnost da e obavetenjem znatno nakoditi zdravlju pacijenta/kinje. U tom sluaju obavetenje se moe dati lanu porodice pacijenta/kinje.

Slobodan izbor114 Svaki pacijent/kinja ima pravo na slobodan izbor dok-tora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, kao i na slobodan izbor razliitih medicinskih procedura, na osnovu odgovarajuih informacija o moguim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenta/kinje.

112 lan 26. ZZZ113 l.27. i 28. ZZZ114 lan 29. ZZZ


Privatnost i poverljivost informacija115 Svaki pacijent/kinja ima pravo na poverljivost svih linih informacija koje je saoptio/la nadlenom zdravstve-nom radniku/ci, ukljuujui i one koje se odnose na njegovo ili njeno stanje zdravlja i potencijalne dijagnostike i terapijske procedure, kao i pravo na zatitu svoje privatnosti tokom sprovoenja dijagnostikih ispitivanja, po-sete specijalisti/kinji i medicinsko-hirurkog leenja u celini. Zabranjeno je da nadleni zdravstveni radnik/ca saopti drugim licima line podatke o pa-cijentu/kinji. Zdravstvenom pregledu mogu prisustvovati samo zdravstveni radnici/e i zdravstveni saradnici/e. Pacijent/kinja moe dati saglasnost da pregledu i preduzimanja medicinskih mera nad njim/njom prisustvuju i dru-ga lica.

Samoodluivanje i pristanak116 Pacijent/kinja ima pravo da slobodno odlu-uje o svemu to se tie njegovog/njenog ivota i zdravlja, osim u sluajevima kada to direktno ugroava ivot i zdravlje drugih lica. Bez pristanka pacijen-ta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Me-dicinska mera protivno volji pacijenta/kinje, odnosno zastupnika poslovno nesposobnog pacijenta, moe se preduzeti samo u izuzetnim sluajevima koji su utvreni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom. Pristanak paci-jenta/kinje moe biti izriit (usmen ili pisan) ili preutan (kada se pacijent/kinja nije izriito protivio/la). Pacijent/kinja ima pravo da odbije predloenu medicinsku proceduru iako mu/joj je ukazano na posledice odbijanja, kao i da ve dati pristanak opozove pre poetka izvoenja medicinske mere. Zdrav-stveni radnik/ca e upisati u medicinsku dokumentaciju podatak o pristanku ili nepristanku pacijenta/kinje na predloenu meru. Pacijent/kinja ima pravo da odredi lice koje e u njegovo/njeno ime dati pristanak, odnosno koje e biti obaveteno umesto pacijenta/kinje o preduzimanju medicinskih mera, u sluaju da pacijent/kinja postane nesposoban da donese odluku o pristanku.Vano je da znate da za maloletno dete kao i za osobe liene poslovne spo-sobnosti pristanak daje zakonski zastupnik/ca (roditelji, usvojitelji ili sta-ratelji). Zakon propisuje obavezu nadlenog zdravstvenog radnika/ce da oba-vesti organ starateljstva, ukoliko smatra da zakonski zastupnik/ca ne postupa u najboljem interesu deteta ili lica lienog poslovne sposobnosti. Dete koje je navrilo 15 godina i koje je sposobno za rasuivanje moe samo dati pristanak na predloenu medicinsku meru. Poslovno nesposoban/a pacijent/kinja treba i sam/a da bude ukljuen/a u donoenje odluke o pristanku na predloenu medicinsku meru, u skladu sa njegovom/njenom zrelou i sposobnou za rasuivanje.

115 lan 30. ZZZ116 l. 31 35. ZZZ


Uvid u medicinsku dokumentaciju117 Pacijent/kinja ima pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju. Za maloletna lica pravo uvida u medicinsku do-kumentaciju imaju roditelji, staratelji, odnosno zakonski zastupnik/ca. U me-dicinskoj dokumentaciji moraju biti evidentirane sve medicinske mere koje su preduzete nad pacijentom/kinjom anamneza, dijagnoza, dijagnostike mere, terapiju i rezultat terapije, kao i savete date pacijentu/kinji. lanovi po-rodice pacijenta imaju, izuzetno, pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog lana porodice ako su ti podaci od znaaja za njihovo leenje. Dete koje je navrilo 15 godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje, odnosno za samo-stalno donoenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev izvri uvid u medicinsku dokumentaciju, ne kasnije od 15 dana, od dana podnoenja zahteva koja se odnosi na njegovo zdravstveno stanje, kao i pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u medicinskoj dokumentaciji.

Tajnost podataka118 Podaci o zdravstvenom stanju, odnosno podaci iz me-dicinske dokumentacije spadaju u podatke o linosti pacijenta/kinja i pred-stavljaju tajne podatke, u skladu sa zakonom. Tajne podatke duni su da u-vaju svi zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi, u drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom, odnosno u organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i pravnom licu koje obavlja poslo-ve dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod kojih je pacijent/kinja zdrav-stveno osiguran, a kojima su ti podaci dostupni i potrebni radi ostvarivanja zakonom utvrenih nadlenosti. Tajnim podacima smatraju se i podaci o ljudskim supstancama na osnovu kojih se moe utvrditi identitet lica od koga one potiu. Dunosti uvanja tajnih podataka nadleni zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica, mogu biti osloboeni samo na osnovu pisanog ili drugog jasnog i nedvosmisleno izreenog pristanka pacijenta/kinje ili na osnovu odluke suda. Ako je pacijent/kinja dao pristanak na saoptava-nje podataka o svom zdravstvenom stanju, nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom lanu poro-dice pacijenta. Izuzetno, nadleni zdravstveni radnik moe saoptiti podatke o zdravstvenom stanju pacijenta punoletnom lanu porodice i u sluaju kada pacijent nije dao pristanak na saoptavanje podataka o svom zdravstvenom stanju ali je saoptavanje tih podataka neophodno radi izbegavanja zdrav-stvenog rizika za lana porodice. Dete koje je navrilo 15 godina i koje je sposobno za rasuivanje, odnosno za samostalno donoenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev izvri uvid u medicinsku dokumentaciju koja se

117 lan 36. ZZZ118 lan 37. ZZZ


odnosi na njegovo/njeno zdravstveno stanje, kao i pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u medicinskoj dokumentaciji. Izuzetno, nadleni zdravstveni radnik duan je da, u sluaju ozbiljne opasnosti po ivot i zdravlje deteta, i pored zahteva deteta da se informacije o njegovom zdravstvenom stanju ne saopte roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku, po-datke o zdravstvenom stanju deteta saopti roditeljima, staratelju, odnosno zakonskom zastupniku. Podaci iz medicinske dokumentacije, odnosno izvodi tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije mogu se dati organu starateljstva, organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja i pravnim licima koja obavljaju delatnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za obavljanje poslova utvrenih zakonom, kao i drugim pravnim licima ako je to propi-sano zakonom. Na zahtev nadlenih pravosudnih organa mogu se dati po-daci, odnosno izvodi tih podataka, kao i kopije medicinske dokumentacije pacijenta, a izuzetno, moe se dati i celokupna medicinska dokumentacija na uvid dok traje postupak pred nadlenim pravosudnim organom. Navedeni podaci dostavljaju se kao tajni podaci, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka. Sva lica koja neovlaeno, odnosno bez pristanka pacijenta ili punoletnog lana porodice pacijenta, raspolau podacima iz medicinske dokumentacije u suprotnosti sa propisima i neovlaeno iznose u javnost te podatke, odgovorni su za odavanje tajnih podataka, u skladu sa zakonom.

Pristanak na medicinski ogled119 Medicinski ogled moe se preduzimati samo nad punoletnim poslovno sposobnim pacijentom/kinjom i samo uz njegov ili njen pristanak. Pristanak mora biti dat u pisanom obliku, nakon to je pacijent/kinja dovoljno obaveten/a o smislu, cilju, postupcima, oeki-vanim rezultatima, moguim rizicima, kao i o neprijatnim prateim okolno-stima ogleda. Pacijent/kinja mora biti posebno upozoren/a da moe da ogled odbije i da pristanak na ogled u svako vreme opozove. Izuzetno, medicinski ogled moe se preduzeti i nad maloletnim i drugim poslovno nesposobnim licem, ali samo radi njegove ili njene neposredne koristi i uz pisani prista-nak zakonskog zastupnika/ce. Vano je da znate da zatita ivota i zdravlja pacijenta/kinje uvek ima prednost u odnosu na interes drutva i nauke. Pre zapoinjanja ogleda pacijent/kinja mora biti osiguran/a za sluaj nastanka tete i ima pravo na naknadu tete nastale usled medicinskog ogleda. Etiki odbor zdravstvene ustanove, pre poetka medicinskog ogleda, donosi odluku o preduzimanju medicinskih ogleda nad pacijentima/kinjama u zdravstvenoj ustanovi, to prua dodatnu bezbednost licima koja se odlue da uestvuju u medicinskom ogledu. Vano je da znate da je zabranjeno preduzimanje medicinskih ogleda u privatnoj praksi.

119 lan 38. ZZZ


Prigovor120 Pacijent/kinja kome je uskraeno pravo na zdravstvenu zatitu, ili koji nije zadovoljan pruenom zdravstvenom uslugom, odnosno postup-kom zdravstvenog ili drugog radnika/ce zdravstvene ustanove, moe podneti prigovor zdravstvenom radniku/ci koji rukovodi procesom rada ili zatitniku/ci prava pacijenata/kinja. Prigovor se podnosi u pisanoj formi ili usmeno na zapisnik. Rok za dobijanje odgovora po podnetom prigovoru je osam dana rok od pet dana da zatitnik/ca utvrdi sve bitne okolnosti i injenice u vezi navoda koji su izneti u prigovoru i rok od tri dana da se obavesti rukovodilac/teljka zdravstvene ustanove i podnosilac/teljka prigovora. Ukoliko je pacijent/kinja nezadovoljan/a primljenim odgovorom, moe se obratiti zdravstvenoj inspekciji ili nadlenom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je osiguran/na (matinoj filijali Republikog fonda za zdravstveno osigu-ranje). Vano je da znate da va prigovor mora da sadri podatke o zdrav-stvenoj ustanovi i zdravstvenom radniku/ci na koga se prigovor odnosi, datum podnoenja, detaljan opis razloga za podnoenje prigovora, vae podatke sa kontakt adresom i telefonom, kao i raspoloiva medicinska do-kumentacija koja je neophodna da bi se va sluaj razmatrao.

Naknada tete121 pacijent/kinja ima pravo na naknadu tete ukoliko zdrav-stveni radnik/ca ili zdravstveni saradnik/ca u postupku pruanja zdravstvene zatite uini strunu greku zbog koje pacijent/kinja pretrpi tetu na telu ili zbog koje mu/joj se pogora zdravstveno stanje. Ovo pravo se ostvaruje u sud-skom postupku prema optim pravilima o odgovornosti za tetu i ne moe se unapred iskljuiti ili ograniiti.

Pravo na potovanje pacijentovog vremena122 pacijent/kinja ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostikih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi ouvanja i unapreenja zdravstvenog stanja, koji se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi, odnosno, privatnoj praksi, odnosno kod drugog pravnog lica koje obavlja delatnost u skladu sa zakonom, radi ostvari-vanja zdravstvene zatite.

Obavetavanje javnosti123 Graani i graanke imaju pravo na informacije koje su potrebne za ouvanje zdravlja i sticanje zdravih ivotnih navika, na informacije o tetnim faktorima ivotne i radne sredine, koji mogu imati ne-gativne posledice po zdravlje, kao i pravo da budu obaveteni o zatiti svog zdravlja za sluaj izbijanja epidemija i drugih veih nepogoda i nesrea (opa-

120 lan 39. ZZZ121 lan 40. ZZZ122 lan 40a ZZZ123 lan 41. ZZZ


snost od jonizujueg zraenja, trovanja i dr.). Dunost obavetavanja javno-sti, na osnovu blagovremeno i istinito dostavljenih podataka od zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, imaju nadleni organi optine, grada, autonomne pokrajine i Republike.

DUNOSTI PACIJENATA I PACIJENTKINJA

Za vreme leenja i ostvarivanja zdravstvene zatite u zdravstvenim ustanovama pa-cijenti/kinje su duni da se pridravaju optih akata zdravstvene ustanove o uslo-vima boravka i ponaanja u njoj. U sluaju da pacijent/kinja zahteva da prekine leenje i pored upozorenja doktora medicine, odnosno doktora stomatologije na mogue posledice zbog ovakve odluke, duan/a je da o tome da pisanu izjavu. Ako pacijent/kinja odbije da da pisanu izjavu, o tome e se sainit

vodic kroz prava dece sa smetnjama u razvoju

Documents