vodic organsko proizvodstvo srpski

VODIZA ORGANSKU

POLJOPRIVREDNUPROIZVODNJU

Federacija proizvoaaorganskih proizvoda

Makedonije

On behalf of

Skopje 2, 201

Izdava :

Autor

K ste De ev

i

ljr l

l

:

Goran Ange ovskiL ubica Timova

Goran Ko ev

CIP

- S

ISBN 978-9989-2994-1-4 -978-608-65265-0-4

COBISS.MK-ID 71985418

- Katalogizacija vo publikacijaNacionalna i univerzitetska biblioteka "Sv. Kliment Ohridski", Skopje631.15(497.7)(036)

VODI^ za organsko zemjodelstvo proizvodstvo / (avtori Goran Angelovski ... i dr.). kopje :

Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija2011. 27 str.: ilustr. ; 30 sm

1. Angelovski, Goran (avtor)1) Organsko zemjodelsko proizvodstvo - Makedonija - Vodi~i

(3. .); /

(

/ (

SWG)

ISBNSWG)

Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija;

Cp

IP - Katalogizacija u publikacijiNacionalna i univerzitetska biblioteka Sv. Kliment Ohridski, Sko je631.15(497.7)(036)

kih proizvoda Makedonije; Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj(SWG); 2011. 27 str.: ilustr.; 30 cm

ISBN 978-608-65265-0-0-4 Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj (SWG)1.Angelovski, Goran (autor)

VODI za organsku poljoprivrednu proizvodnju / (autori Goran Angelovski i dr.). (3. izmenjeno izd.) Skoplje: Federacijaproizvoaa organs

ISBN 978-9989-2994-1-4 Federacija proizvoaa organskih proizvoda Makedonije

1) Organska poljoprivredna proizvodnja Makedonija Vodii

COBISS.MK-ID 71985418

Tehniki urednik: Goran Angelovski

VODI ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU

Federacija proizvoaaorganskih proizvoda

Makedonije

Sadr ina

PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE

KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE

ORGANSKO VINOGRADARSTVO

ZVODNJA

ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA

OBELEAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA BATOVANSTVO

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA VOARSTVO

ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURANIH I ITNIH KULTURA

ORGANSKA STOARSKA PROIZVODNJA

ORGANSKA PELARSKA PROI

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAEVINA

............................... ................................... ....

................... ................

........... ......

.................................... ...

................................................... ........

........................ .

...................1

.............................. . ....................................

........................ ..............................................

............ .. .1

............... .. 3

........................................................... 4

................. 5

. 10

............................................................. ..13

3

......... . 14

........................ .....................

23

............ ....... .............

............ ..................... 1

18

............................... 2




ZVODNJA





ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURANIH I ITNIH KULTURA


ORGANSKA PELARSKA PROI

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAEVINA

PREDGOVOR

Ova

GoranAngelovski

j vodi je namenjen da obezbedi odgovore na najee postavljana pitanja od stranepoljoprivrednih proizvoaa koji su zainteresovani za otpoinjanje organske proizvodnje i zapoetak procesa sertifikacije.

Vodi ima, pre svega, informativni karakter. Za detaljnije informacije u vezi sa tehnikamaorganske proizvodnje i za pravilno tumaenje principa organske proizvodnje preporuljivo je da sekonsultujete sa strunim licima.

Prvo izdanje Vodia izdato je 2008. godine u Skoplju. Zbog velikog interesa i promena unacionalnoj i evropskoj zakonskoj regulativi nametnula se potreba za izdavanje treegdopunjenog i adaptiranog izdanja koje je prevedeno naAlbanski i jezik Srpski


Organska proizvodnja kao sistem u obzir uzima ekoloke, ekonomske i socijalne aspektepoljoprivrede na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.

Poeci organske proizvodnje su uvoenje mere, kojom e se odgovoriti na degradacijutla, smanjeni kvalitet i produktivnost kao posledice konvencionalnog naina proizvodnje.

Konvencionalni sistemi poljoprivredne proizvodnje esto prouzrokuju zagaenje i tete uivotnoj sredini, kao i osiromaenje tla i naruavanje prirodne ravnotee pre svega, zbogupotrebe sintetikih preparata koji forsiraju proizvodnju na neprirodan nain.

Konvencionalni sistem proizvodnje upotrebom raznih otrova i genetikom manipulacijomdovodi do stvaranja proizvoda koji nemaju niti ukus, niti hranljive vrednosti kao proizvodiproizvedeni na prirodan nain. U trci za zaradom i to veom proizvodnjom, esta je upotrebapreparata i tehnika koje direktno utiu na ugroavanje ovekovog zdravlja i ivotne sredine.

a poljoprivredna proizvodnja izbegava upotrebu sintetikih ubriva, pesticida igenetiki modifikovanih organizama i pri tom izbegava zagaivanje ivotne sredine i poboljavaopstanak meusobno povezanih zajednica biljaka, ivotinja i oveka.

izvodnja promovie i podrava biodiverzitet, prirodne bioloke cikluse ibioloku aktivnost tla. To se temelji na upotrebi prirodnih preparata i zaokruenju ciklusaproizvodnje i na kretanju materije na mestu proizvodnje. Promovie metode i prakse kojeobnavljaju, odravaju i poboljavaju ekoloku ravnoteu u proizvodnom procesu.

Vano je znati da ak i proizvodnja koja ne koristi sintetike preparate, a prouzrokujenaruavanje prirodne ravnotee i degradaciju ivotne sredine ne moe da se karakterizuje kao

U principu, u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba materija koje nastaju prirodno,dok su nedozvoljene materije koje se proizvode vetaki.

U izuzetnim sluajevima kada ne postoji zamena za odreeni sintetiki preparat, a istipreparat igra vanu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji moe da bude dozvoljena upotreba togpreparata. Isto tako, bez izuzetka, nije dozvoljena upotreba prirodnih materija koje sadre otrove,kao na primer, duvan.

se ili zabranjuju za upotrebu na osnovukriterijuma, kao to su: uticaj na ovekovo zdravlje, uticaj na ekosistem farme, period raspadanja,dostupnost alternativnih materija, verovatnoa zagaenja ivotne sredine pri upotrebi, otrovnost,nain upotrebe i

Ocenjivanje materija je kontinuiran i dinamian proces, spisak dozvoljenih materijapodloan je estim promenama pri otkrivanju novih materija koje e biti ukljuene u spisak ili, pak,iskljuivanjem postojeih materija, ukoliko novootkrivene predstavljaju njihovu odgovarajuuzamenu.

Izgradnja i odravanje organske materije u tlu, a time i odravanje dobrog stanja iplodnosti tla jedan je od osnovnih principa organske proizvodnje.

Sa tog aspekta organska proizvodnja je mnogo vie nego nain proizvodnje saodsustvom sintetikih preparata. Organska proizvodnja je nain proizvodnje sa sistemomrudovoenja koji podrava ekologiju na mestu na kojem se proizvodi.

Pri organskoj proizvodnji na ivotnu sredinu se gleda kao na jednu celinu u kojoj obradivepovrine predstavljaju vaan deo prirode, a ovek kao njen sastavni deo ima moralnu odgovornostda proizvodi na nain koji titi i ne ugroava ivotnu sredinu.

Organsk

Organska pro

organska proizvodnja.

Sve materije se ocenjuju i dozvoljavaju

uklanjanje bez posledica.

- 1-

- 2 -

Organska proizvodnja nudi mogunosti za postizanje ravnotee izmeu proizvodnje dovoljnihkoliina hrane sa visokim kvalitetom i smanjenjem opasnosti od zagaivanja ovekove sredine,kao i zadovoljavanje egzistencijalnih potreba siromanog stanovnitva koje se bavipoljoprivrednom proizvodnjom.

Zato, jedan od vanih aspekata organske proizvodnje predstavlja i socijalno-ekonomskiaspekt. Naime, ovakav nain proizvodnje trai mala ulaganja u pogledu preparata, materijala iopreme, i na taj nain u proizvodnju moe da budu ukljuen veliki broj malih proizvoaa. Sa drugestrane, organski proizvodi se prodaju po viim cenama koje omoguavaju fer prihode zaproizvodae i kompenzaciju za smanjene prinose i poveani nivo rada zbog organskog nainaproizvodnje. Sa ukljuivanjem malih proizvoaa utie se pozitivno na obezbeenje njihoveegzistencije na mestu u kome se nalaze, a time i na regionalni razvoj i na samu ekonomiju u dravi.

Organski proizvoai su u jedinstvenoj mogunosti da ponude proizvode potroakojpopulaciji koja se konstantno poveava i koja eli da kupuje hranu proizvedenu bez pesticida,vetakih ubriva i bez genetiki modifikovanih organizama.

Organski proizvodi su upravo zbog prirodnog naina proizvodnje i upotrebe prirodnihpreparata dobri za ovekovo zdravlje i imaju bolji ukus.

Potroai koji su svesni veze izmeu ishrane i zdravstvenog stanja oveka, spremni su dakupe zdrave proizvode i, svakako, da plate viu cenu.

Za potroaa, kupovanje organskih proizvoda, isto tako, omoguava aktivan doprinos uzatiti ivotne sredine.

Kao glavni razlozi zato se potroai odluuju da kupe organske proizvode navode se:

mogunost za zdravu ishranu i zdrav nain ivljenja;doprinos u zatiti ivotne sredine;

Organski proizvodi su trenutno najbre rastui prehrambeni sektor.i broj zemalja u razvoju, vidi potencijalne izvozne mogunosti u proizvodnji i izvozu

organskih proizvoda.Poljoprivredni proizvoai u zemljama u razvoju ive u ruralno nerazvijenim regionima i

imaju ogranien pristup modernim tehnologijama za proizvodnju. Samim tim, oni imaju visoketrokove za proizvodnju i transport proizvoda i ograniene mogunosti za prodaju i zaradu odsopstvene proizvodnje. Ipak, veliki broj ovih proizvoaa primenjuje tradiciolani nain proizvodnjeblizak organskoj proizvodnji bez ili sa mnogo malom upotrebom sintetikih preparata. S obziromna to da je produktivnost znatno nia kod tradicionalnih sistema proizvodnje, upotreba preparataizostaje, to u principu znai i nie trokove proizvodnje. Organska proizvodnja moe da ponudireenje za egzistencijalne probleme znaajnog dela ruralnog stanovnitva, s obzirom na to da seorganski proizvodi prodaju po visokim cenama, a sama proizvodnja postaje ekonomski isplativa.

akmie sa velikimproizvodnim sistemima razvijenih zemalja u konvencionalnoj proizvodnji, niti po produktivnosti nitipo trinim cenama. Ovo je jedan od ograniavajuih faktora za plasman proizvoda malihproizvoaa i malih ekonomija zemalja u razvoju na otvorenom tritu na kojem se, zahvaljujuiglobalizaciji, sve vie daje prednost velikim i ekonomski monim uesnicima.

--- doprinos lokalnoj ekonomiji;- bolji ukus;

Velik

Sa druge strane, mali farmeri u zemljama u razvoju ne mogu da se t

-

- 3 -

Kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji vr i doma e ili inostrano kontrolno isertifikaci tel

sko o, koje je u principu registrirani pravni subjekat. Da bi mogli nuditi svoje usluge ovisubjekti treba da budu ovla eni od strane nadle nih vlasti da vr e

. Sa obzirom da postoje razli ite sertifikaciske eme koje su u skladu saorganskom proizvodnjom ali su esto privatne, pa izdati sertifikati va e samo za odre enatr i ta, uvek m ete da kod nadle nih vlasti proverite jeli taj pravni subjekat ovla en da vr i

.

kontrolu i sertifikacijuorganske proizvodnje

kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje

Po dobijanju potrebnih informacija i ispunjavanju svihpreduslova, potrebno je popunjavanje aplikacije za kontrolu isertifikaciju planirane organske proizvodnje, koja se podnosiizabranom kontrolnom i sertifikacionom telu.

.

Aplikacija najee predstavlja formular izdat odkontrolnog i sertifikacionog tela kojem se dostavljaaplikacija. Na osnovu dostavljene aplikacije, kontrolno isertifikaciono telo proizvoau dostavlja ponudu u kojoj sunavedeni trokovi i uslovi za vrenje kontrole i sertifikacije

Proces kontrole i sertifikacije organske proizvodnje uobiajeno poinje savetovanjem sastrunim licem i upoznavanjem sa uslovima i pravilima kojih se morate pridravati pri organskomnainu proizvodnje.

Ukoliko proizvoa rei da nastavi sa procesom kontrole isertifikacije, potrebno je da kontrolnom i sertifikacionom telu dostavidetaljnije informacije o planiranoj proizvodnji posle ega se potpisujeugovor o kontroli i sertifikaciji. Potpisivanjem ugovora, zvanino poinjepostupak za kontrolu i sertifikaciju.

Potpisanim ugovorom k dobija jeontrolno i sertifikaciono telo ovlaen dau bilo koje vreme obavlja nenajavljene kontrole u procesu proizvodnje ipridravanju principima organske proizvodnje.

Proizvoa ili preraiva mora da obezbedi kontrolnom isertifikacionom telu pristup do svih delova proizvodnje i do svih objekakta, kao iuvid u evidenciju i u odgovarajuu propratnu dokumentaciju. On morakontrolnom i sertifikacionom telu da dostavi sve informacije za koje smatra da suneophodne za potrebe kontrole.

korektivne

Ukoliko kontrola pokae da se proizvoa ne pridravaprincipa organske proizvodnje, kontrolno i sertifikaciono telo imapravo da izrekne odgovarajue mere, kao i da oduzmesteeni sertifikat.

niste sigurni dali va a proizvodnja ispunjava sve usloveda bude u procesu sertifikacije, uvjek je dobro da potra ite savetstru nih lica ili konsultantskih slu bi. Nakon izvr enih konsultacijamo ete napraviti plan o konverziji va e proizvodnje u organskupoljoprivredu,i prezentovati plan kakobi ga oficijalno odobrili.

Ukoliko

kontrolnom i sertifikacionom telu



omsertifikacijom proizvodnje.

Prodhimi, etiketimi dhe shitja e prodhimeve organike sht kushtzuar nga ertifikimiparaprProizvodnja, obeleavanje i prodaja organskih proizvoda je uslovljena prethodn

Organski standardi proizvodnje predviaju prelazni period koji u zavisnosti od vrsteproizvodnje, moe razliito da traje.

Na poetku je period prelaza bio uspostavljen sa ciljem da se zatiti trite organskihproizvoda od eventualne poplave proizvoda sa farmi koje su vie trino orijentisane negoposveene organskom nainu proizvodnje.

Povezano sa samim karakterom, u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji susreu se dvevrste proizvoda. Proizvodnja koja se dobija u periodu od prve kontrole i koja e trajati sve dokonanog dobijanja sertifikata za postignute uslove u procesu proizvodnje naziva se organskaproizvodnja u prelazu (ranije poznato kao organska proizvodnja u konverziji). Isto obino trajene manje od dve (kod poljoprivrednih) i ne manje od tri godine (kod viegodinjih nasada), ali uodreenim sluajevima mogue je da ovaj period bude smanjen.

Ovakvo obeleavanje ima cilj da omogui proizvoau oznaavanje veeg stepenakvaliteta, a time i prodaju po viim cenama, ali istovremeno informiui potroaa da je re oproizvodu u periodu, koji jo uvek nije dostigao status organskog proizvoda.

Prodiranjem nekog subjekta u periodu prelaza, stie se pravo na korienje simbola kojie odrediti karakter te proizvodnje koja e se u tom periodu proizvoditi, u konkretnom sluajuorganska proizvodnja u prelazu.

Kada se sertifikaciono telo uveri u doslednost potovanja pravila organske proizvodnjeizdaje Sertifikat kojim se dokazuje da je taj subjekat dostigao potreban nivo znanja i tehnike da bizadovoljio pravila ovog naina uzgajanja. Sticanjem sertifikata, subjekat ima pravo da na svojimproizvodima istakne naziv organski proizvod kao i odgovarajuu oznaku.

Upotreba rei koje oznaavaju organsku proizvodnju precizno je definisana u skladu saEU-regulativama o organskoj proizvodnji. Ipak, u razliitim zemljama Evropske unije dozvoljeno jeda se koriste razliite oznake da bi se opisao organski metod proizvodnje. U nekim zemljamaorganska proizvodnja se naziva bioloka (Francuska, Italija, Portugalija, Holandija), u drugimekoloka (panija, vedska, Danska), dok se u Nemakoj koriste obe rei.

Korienje loga (simbola) za obeleavanje organskih proizvoda je uobiajena praksa.Momentalno postoji veliko arenilo simbola koji se upotrebljavaju za obeleavanje organskeproizvodnje.

- 4 -

Pored zajednikog loga Evropske unije za obeleavanje organskih proizvoda, najvei brojzemalja lanica imaju razvijeno ili imaju pravo da razviju sopstveni nacionalno logo. Poredzvaninog simbola, u upotrebi je i niz privatnih simbola razliitih organizacija, koje upotrebomsopstvenog loga ele da potenciraju odreenu kvalitativnu karakteristiku (stroije principeproizvodnje, geografsko poreklo, tradicionalni nain proizvodnje ili, pak, dodatnu garanciju zakvalitet) i da pridobiju poverenje potroaa. Zavisno od zahteva nacionalne legislative posebnihzemalja, nacionalni logo i/ili logo Evropske unije moe da se upotrebljava u kombinaciji saprivatnim logom proizvoaa ili trgovca.

U 2010. godini postojei logo EU zamenjen je novimlogom. Isto tako u evropskoj legislativi napravljene suznaajne promene u pogledu oznaavanja organskihproizvoda. X


- 5 -

Sve batenske kulture mogu da budu uzgajane premaorganskim principima proizvodnje, razume se neke lake, a neketee, zavisno od karakteristika svake kulture, odnosno od sortikoje se kultiviu. Neke kulture/sorte su otpornije na bolesti i nanegativne vremenske uticaje i trae manje ubrenja i obrade. Izovih razloga, u organskoj proizvodnji preporuuje se korienje(autohtonih) domaih sorti ili sorti koje su adaptirane na lokalneklimatske uslove i koje su otpornije na bolesti.

Kontrola i sertificikovanje organske proizvodnje batenskihkultura vri se svake godine, u periodu posle sejanja (posle nicanja)kulture, pa zakljuno sa berbom (period vegetacije).Pri kontroli na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela potrebno jeda se obezbede sve potrebne informacije kao i da se omoguiuvid na svim proizvodnim povrinama.

Period prelaza kod batenske proizvodnje traje 2 godine kod svih jednogodinjih kultura i trigodine kod viegodinjih, sa mogunou za smanjenje istog od strane sertifikatora ako sepriznaju dostavljeni dokazi o prethodnom upravljanju na parcelama.

Minimalna potrebna udaljenos

Za sertifikaciju batenske proizvodnje na otvorenom prostoru od velike vanosti je lokacijaparcele, odnosno sa kakvim susednim parcelama se granie parcele koje e se sertifikovati.

t od susednih konvencionalnih parcela zavisi od realnogrizika od susednih parcela (vrsta vegetacije, vrstakulture, period uzgajanja i sl.) i na osnovu togasertifikaciono telo saoptava preporuljivo potrebno rastojanje.

Pri sertifikaciji batenskih kultura u zatienom prostoru(oranerije, plastenici) spomenute zatitne mere nisu potrebnezbog toga to zidovi na samoj oraneriji predstavljaju dovoljnuzatitnu barijeru.

Isto tako, poeljno je da se podigne biolokabarijera (ivi zid od vegetacije) za ta mogu da posluebilo koje bunaste biljke ili bilo koje kultivisane biljke.

Cilj ove bio-barijere je zatita sertifikovaneorganske proizvodnje od eventualnog prelaenjanedozvoljenih sintetikih pesticida (vetaki perparati)koji se upotrebljavaju na susednim povrinama, a i kaomesto za dobar razvoj korisnih insekata potrebnih pribiolokoj borbi sa tetoinama na biljkama.

Visina bio-barijere treba da je vea odvisine kultura koje e se uzgajati nasertifikovanoj parceli a i vea od susednekonvencionalne kulture.

- 6 -

Uslov za organsku batensku proizvodnju, kako na otvorenom tako i u zatienomprostoru, je primena plodoreda. Plodored je agrotehnika mera koja podrazumeva rotiranje(zamena polja i zamena semena) kultura koje se uzgajaju u odreenim vremenskim intervalimaprema mestu kultivisanja. Cilj primene plodoreda je smanjenje mogunosti za pojavu bolesti,tetoina, iscrpljivanja hranljivih materija iz tla, erozije tla koji su posledica monokulturnoguzgajanja (uzgajanje iste kulture ili kulture iz iste botanike familije na istom mestu vie godinauzastopno).Maksimalno dozvoljen vremenski period za neprekidno uzgajanje iste kulture na istom mestu jedve godine, ali pod uslovom da nema pojave nekih tetoina ili bolesti.

ored moe da bude dvopolni ili tropolni, zavisno od rasporeda rotacije i od povrina koje seukljuuju u organsku proizvodnju, sa ukljuivanjem mahunastih (azotofiksatori) biljaka.

Kod dvopolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture, na primer, graak na povrini od 5dekara, u sertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da ukljuite dodatnih 5 dekara nakojima ete uzgajati kulturu razliite botanike familije.

Kod tripolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture na povrini od 5 dekara, usertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da ukljuite dodatnih 10 dekara, normalno nakojima ete uzgajati kulture iz druge botanike familije.

Plod

Dopunske povrine mogu da ostanu prazne (ugar) aliuvek treba da se vodi rauna da je uslov za organsku sertifikacijuukljuivanje mahunarki u plodored, pa zato treba da se uzgajajukulture koje vre fiksiranje azota ili pak kulture iz razliitihbotanikih familija. Dobro je pri plodoredu (odnosno odmaranjupovrina) da se primeni uzgajanje kultura do 25% od ukupnesertifikovane povrine koje mogu da poslue i za zelenoubrenje, a i za proizvodnju furane hrane ako farma imadomae ivotinje (mahunarke, detelinske smee, lucerka).

Sve jednogodinje kulture ukljuene u plodored treba da se uzgajaju prema naelimaorganske proizvodnje i sve zajedno dobijaju isti status, tj. prve godine proizvodnja u prelazu, drugegodine organska proizvodnja u prelazu, a tree godine organska proizvodnja.

Priprema detaljnog plana za rotaciju kultura sa jasnim oznakama

Za sve navedene aktivnosti iz plana za rotaciju treba da p

na kojoj e parceli podkojim katastarskim brojem koja kultura biti uzgajana i u kom vremenskom periodu, odnosno da lipostoji jedna ili dve rekolte, uslov je za sertifikaciju organske proizvodnje.

ostoje dostupne informacijevoenjem odgovarajue evidencije o izvrenim poljskim aktivnostima, upotrebljenim preparatima,preduzetim merama po datumima i mestima. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi tj. istovremenouzgajanje istih jednogodinjih kultura koje ne mogu lako da se raspoznaju na organski ikonvencionalni nain nije dozvoljeno.

- 7 -

Zatita i izlaenje na kraj sa bolestima i tetoinama uorganskoj proizvodnji vri se tano odreenim i odobrenimpreparatima ija je aktivna materija navedena na Listi dozvoljenihpreparata prema EU-Regulativi. Svi preparati tj. aktivn

Svaka drava usvaja sopstvenu listu dozvoljenihpreparata koja treba da bude u skladu sa listom u Regulativi oorganskoj proizvodnji Evropske unije.

e materijekoje nisu na ovoj listi nisu dozvoljeni za upotrebu.

U organskoj proizvodnji za zatitu i izlaenje na kraj sa bolestima,dozvoljena je upotreba prirodnih preparata koji se pripremaju od razliitihlekovitih i aromatinih biljaka (kopriva, pelin, kamilica i dr.), svakako uzprethodno odobrenje sertifikacionog tela.

Ovi prirodni preparati pri njihovoj pravilnoj pripremi i upotrebi, daju jednakodobre rezultate kao i oni dobiveni vetakim putem, ali potrebna je viestrukaaplikacija. Zatita prirodnim preparatima obino je specifinija i namenjena je zasavlaivanje odreene bolesti ili tetoine.

Uzgajanje odreenih lekovitih i aromatinih biljaka, bilo izmeu redova ilipak na meama sertifikovanih parcela je dobra tehnika za savlaivanje tetoina.Neke biljke imaju svojstva prirodnih odbijaa (repelenti) odreenih tetoina, aneke pak privlae korisne insekte koji se hrane tetoinama na nasadima. Ovajnain prirodne bioloke borbe doprinosi uspenom savlaivanju tetoina kojenapadaju nasad.

o Za izlaenje na kraj sa gusenicama ljivinog, krukinog, jabukovog smotavca,pauka, sovica, i insekata koji isisavaju biljne sokove, koristi se preparat od kamilice.Postupak za pripremanje je sledei: 1 kg suvih ili 3 kg sveih cvetova kamilice meljese i potapa u 10 litara vode zagrejane na 60-70 Celzijusovih stepeni. Preparat kisne12-14 asova, pa se cedi. Pre upotrebe preparat se razblauje 2-3 puta.

o Za izlaenje na kraj sa lisnim vaima, tripsom, lukovom muvom, gusenicama,koristi se preparat od hajduke trave. Postupak za pripremu je sledei: 800 g suvihmlevenih cvetova hajduke trave, sakupljenih u vreme cvetanja, stavlja se u 10 lprovrele vode i kuva se 30 minuta. Posle toga, bez razblaivanja, tenost seprebacuje u sud sa vodom i zatvara se poklopcem. Pre upotrebe moe se dodati 40 gdomaeg sapuna i 10 litara vode.

o Za izlaenje na kraj sa lisnim vaima, paucima, gusenicama, mravima, koristise preparat od pelina. Postupak za pripremu je sledei: 300 g sveih listova i cvetovaod pelina ili 30 g suvih potapa se u 10 litara vode i ostavlja 2-3 dana da odstoji, a zatimse bez razblaivanja procedi i direktno prska sa preparatom.

X

Ako se na jednoj parceli uzgaja paradajz, sledee godine na istojparceli dobro je da se zaseje neka druga kultura iz druge botanike familijeili mahunasta kultura. Na korenu mahunastih biljaka ive specifinimikroorganizmi koji vre foksaciju azota iz atmosfere ime direktno utiu napoveanje plodnosti tla, a nadzemni delovi biljaka e posluiti i za zelenoubrenje.

Osim sa prethodno spomenutim zelenim ubrenjem, plodnost tla prema organskimmetodama proizvodnje odrava se i korienjem pregorelog arsko-stajskog ubriva (ali ne izindustrijalizovane privrede), sa biljnim kompostom, i drugim prirodnim ubrivima koja su na listidozvoljenih ubriva prema EU-Regulativi.

- 8 -

U zemljama koje imaju razvijenu organsku proizvodnju korist

ovskog bilja, odnosno kada je ono malo i mlado, tj. u 3-4lisnom stadijumu

i se i metod spaljivanjakorova. To se vri specijalnim napravama koje isputaju veoma slab kontrolisani plamen, pa seprolaze mesta gde ima korova (znai meu redovima biljaka). Ovaj metod ima najbolji efekat kadase vri u odreenom stadijumu razvoja kor

ova.

U organskoj proizvodnji esto se upotrebljavajudomae proizvedeni ili kupljeni mainski dodaci zatraktore (etke, grabulje, rala) i sa njima se uspeno vriunitavanje kor

Izgled i upotreba ovakvih alata zavisi odkulture koja se uzgaja i od naina uzgajanja.

lu.

Korienje mul-materijala je isto tako metod koji se koristipri savlaivanju korova. Muliranje je metod pri kojem se otkositrave, strugotine ili razgradljive mul-folije postavljaju izmeuredova kulture koja se uzgaja i time se spreava nicanje korova.

16/8 Iskrene korovske biljke u organskoj poljoprivredi, razume sepre stadijuma vezivanja semena, dobro je iskoristiti za dobijanjekomposta.

Rizino je korienje mul-materijala dobijenog odobolelog bilja, budui da na biljnim ostacima prezimljavaju sporenajveeg broja bolesti, pa je zato najbolje da se materijal dobroiskompostira i kao takav koristi kao organsko ubrivo-izvor hranljivihmaterija u t

Takav je primer sa posejanom lavandom ili nanom oko nasada ili kroz njega.Na ovaj nain uspeno se odvraaju mravi koji su prenosioci virusa i u nasad mogu dadonesu lisne vai, a time da prouzrokuju ogromne tete.

Isto tako, kopriva deluje odbojno za mnoge insekte, pa dobro je da budeposejana, dok su pak, neven i kadifica (tagetes sp.) vrlo odbojni prema nematodama,paucima, tripsu.

Privlaenje divljih ptica, insekata i drugih prirodnih neprijatelja tetoina vrise postavljanjem ili omoguavanjem sklonita (gnezda, kuice, biobarijere) u bliziniili na samoj sertifikovanoj parceli, i oni pomau u izlaenju na kraj sa tetoinama.

Upotreba herbicida i drugih vetakih preparata za unitavanje korova mehanikim putemje esto primenjivani metod. Pri tom, od velike vanosti je vreme u kojem e se vriti plevljenje,okopavanje ili neka druga mehanika mera.

- 9 -

Meu usevno uzgajanje (intercropping) je mera koja daje dobre rezultate u borbi protivkorova, tetoina i bolesti pri organskom nainu proizvodnje. Meu usevno uzgajanje predviauzgajanje druge kulture (batenska, zainska-aromatina, poljoprivredna) meu redovimaosnovne kulture.

Svakako, pri izboru kultura potrebno je da se pazi da ne budu u konkurentskom odnosu,odnosno da ne spreavaju sunevu svetlost, prostor za rast, hranljive materije i dr.

ili za viSemenski materijal koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji treba da

bude organskog porekla, bez razlike da li je za jednogodinju egodinjukulturu. U uslovima kada organski semenski materijal nije dostupan, dozvoljenoje korienje konvencionalnog semenskog materijala, ali pod uslovom da nijegenetski modifikovan i da nije tretiran sintetikim preparatima. Za sve ovo jepotrebno da obezbedite odgovarajuu dokumentaciju (vaa izjava o preduzetimnaporima za nabavku organskog semenskog materijala, deklaracija) i dadobijete prethodnu saglasnost kontrolnog i sertifikacionog tela.

Sa meu usevnim uzgajanjem moe uspeno da se smanji i prisustvo konkurentnih korova,da se dobije vea iskorienost po jedinici povrine, vei prinos pri uzgajanju druge batenskekulture, ili pak da se izbegne pojava nekih tetoina ili bolesti pri uzgajanju lekovitih i aromatinihbiljaka.

zvodi rasad (tople leje, tuneli i sl.).

U toku uzgajanja rasada obavezna je primena organskihmetoda proizvodnje.

U organskoj batenskoj proizvodnji, pri uzgajanju kultura saprethodnom proizvodnjom rasada, sertifikuju se i povrine gde seproi

- Izmeu redova paradajza mogu se uzgajati redovi sa cveem tagetes sp.(kadifica) koje odbija nematode koji prave veliku tetu kod paradajza.

- Saenje belog luka izmeu redova pri uzgajanju argarepe, uspeno odbijaargarepinu muvu.

- Pri uzgajanju praziluka, u uslovima njegovog kombinovanog uzgajanja sacelerom dobijaju se dobri rezultati u borbi sa korovom senecio vulgaris.

Meu usevno uzgajanje moe da se koristi pri proizvodnji penice, redovi sapenicom su na rastojanju od 15 cm, a izmeu njih se seje soja. Soja dovodi azot u tloi onemoguava rast korova koji se obino nalaze pri uzgajanju penice.


Organska proizvodnja voa je neto vie od nekorienja sintetikihpesticida i ubriva. Zapoinje poboljanjem plodnosti tla, odnosnopoveanjem organske materije u njemu da bi tlo bilo to produktivnije.

Za uspeno podizanje organskih vonih nasada ili prelazpostojeih, potrebno je da se ispotuju odreeni preduslovi koji eobezbediti odreenu sigurnost u naoj organskoj proizvodnji.

Povrina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba dabude najmanje 5-6 metara udaljena od drugih konvencionalnih povrina.Ukoliko nemamo tu udaljenost, tada treba da se zasadi bio-barijera koja etititi organski nasad od prelaska sintetikih preparata koji seupotrebljavaju u susednim konvencionalnim nasadima.

Period prelaza kod voarske proizvodnje traje 3 godine sa izuzetkom kada kontrolno isertifikaciono telo moe da smanji period prelaza, uzimajui u obzir dokaze o vaem prethodnomupravljanju povrinama. Sertifikacija nasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja najednoj farmi tj. uzgajanje iste vrste vone kulture istovremeno na organski i konvencionalni nainnije dozvoljena, osim ako su razliite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama.

Rasad (sadni materijal) koji se upotrebljava u organskom voarstvu treba da budeorganskog porekla. U uslovima kada organski rasad nije dostupan, dozvoljeno je korienjekonvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetiki modifikovan ili tretiran sintetikimpreparatima i da je odobren od kontrolnog tela. Za dobijanje sertifikovanog rasada, obavezna jeprimena iskustva za organsku proizvodnju.

Vaan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj se nalazi ili e bitipodignut nasad.

Vrsta kulture koja e se uzgajati i uspeh uzgajanja zavise i od tipa i odkvaliteta tla. Zemljite je od velike vanosti pri uzgajanju bilo koje kulture uorganskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Voke nemaju neka posebna potraivanja u pogledu tla, ali ipaktreba voditi rauna vie o fizikim nego o hemijskim svojstvima.

Poznavanje mikroklimatskih uslova od

Ekspozicija na terenu je veoma vaan preduslov za uzgajanje organskih vonih nasada.Najpovoljnija je juna ili jugoistona ekspozicija, iz razloga to koliko je toplije, toliko se boljeiskoriava suneva svetlost i vrlo brzo se diu jutarnje rose, koje su znaajan faktor za pojavubolesti i tetoina u toku vegetacije.

Promajno mesto, zatieno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto takopovoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle,vazduna i povrinska vlaga se mnogo ne zadravaju, ima manje bolesti.

velikog je znaaja pri organskom uzgajanju voa.Potrebno je poznavanje osnovnih mikroklimatskih faktora s obzirom na to da su oni tesnopovezani sa pojavom bolesti i tetoina. Mikroklimatski uslovi, koje bi trebalo znati, su: minimalne(zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, koliina vodenog taloga,padavine i njihov raspored u toku godine, vlanost vazduha i tla, vetrovi, njihov pravac kretanja(koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet iredovnost kao pojava (statistiki gledano).

Dobro tlo treba da ima sledee osobine: da je lako propustljivo i da se brzo zagreva uprolee, da se ne stvara kora posle setve, da upija obilne kie, da ima mali procenat isticanja, dadui period zadrava vlagu.

- 10 -

- 11 -

Da nije mnogo zgrudvana, da ne bude podlona eroziji i gubljenju hranljivih elemenata, da imadobre uslove za razvoj organizama tla, da nema potrebu za korienjem ubriva, da ima bogatmiris na zemlju i da daje zdrav, visokokvalitetan prinos.

S obzirom na to da upotreba sintetikih preparata za kontrolu i spreavanje bolesti uorganskoj proizvodnji nije dozvoljena, poseban znaaj treba posvetiti preventivnoj zatiti, pa seradi toga preporuuje upotreba kultura, odnosno sorti koje su otpornije na bolesti tipine za region.

Hemijski metod bazira se na upotrebi odreenih insekticida dobijenih svakako prirodnimputem, tj. prirodni insekticidi. Najee to su ekstrakti odreenih biljaka koje imaju insekticidno

dejstvo. Najpoznatiji takav ekstrakt je piretrum koji je ekstrakt hrizanteme.ili repelentno

Kontrola i spreavanje tetoina u organskoj proizvodnji moe da seobavlja biolokim, hemijskim i mehanikim metodama. Pri tom, od velikekoristi je poznavanje biologije i prirodnih neprijatelja tetoina.

skoj poljoprivredi, dobro su poznati bakarni i sulfurni preparati.

mogu da se nabave bakterijski preparati na bazi bakterije bacilu

Izmeu dozvoljenih sredstava koja se koriste u zatiti organskog vonog nasada uorgan

Postoje i preparati koji se primenjuju kod odreenih biljaka u vidu biljnih ekstrakata,domae pripremljeni rastvori ( u vidu ajeva ili orbi).

Upotreba biolokih preparata u iji sastav ulaze mikroorganizmi (bakterije, gljive) inajrazliitijih mineralnih preparata dobijenih mlevenjem odreenih prirodnih minerala, isto tako, jedozvoljena u organskoj proizvodnji.

s turinginienzisvar .Krustaki , koje se koriste kao insekticidi, a postoje i bakterijski preparati koji sekoriste protiv bolesti , i najrazliitiji mleveni minerali koji se koristekao poboljivai tla, a u isto vreme tite i biljke od bolesti i tetoina.

U prodajiili drugih vrsta

kao imuniteta biljkipoboljivai

Preporuuje se: korienje zdravog sadnog materijala, nabavljenogod ovlaene institucije koja garantuje zdravstvenu ispravnost sadnica;primena stroijih higijenskih uslova pri sprovoenju agrotehnikih mera.Tako se pri rezanju preporuuje redovna dezinfekcija alata koji se koristi, dase ne bi prenele zaraze sa drveta na drvo, odnosno sa nasada na nasad.Dopunski isueni plodovi (mumije) treba da se uklone sa drva u toku zime.Oni predstavljaju rezervoare izazivaa bolesti koji prezimljavaju u njima iponovo se aktiviraju u prolenom periodu.

Od biljnih preparata najee se pripremaju ekstrakti koprive, u ijisastav ulazi mravlja kiselina koja ima insekticidno dejstvo, kao i gvoe kojeje potrebno biljkama u samoj ishrani. Isto tako, mogu da se pripremepreparati ili da se nabave gotovi ekstrakti, kao na primer, ekstrakt belog lukakoji se koristi za odbijanje tetnih insekata.

Bioloki metod se odnosi na korienje prirodnih neprijatelja tetnih insekata i upotrebahormonskih mamaca. Prirodni neprijatelji tetnih insekata postoje u prirodi, a obezbeujui biljnipojas oko naih nasada obezbeujemo njihovo prisustvo.

Hormonski mamci su kutije koje se sa unutranje stranepremazuju lepkom, a u sredini je postavljena ampula koja isputaenski hormon. Na ovaj nain se privlae muki insekti koji ulaze uunutranjost mamca i ostaju zalepljeni. Krajnji rezultat je neoploeneenke i smanjenje populacije tetnog insekta.

- 12 -

Pod mehanikim metodom podrazumevamo upotrebu najrazliitijih zaseda, runoodstranjivanje, lovljenje i sakupljanje tetoina sa specijalnim mainama usisivaima.

U skladu sa gore pomenutim, potrebno je da se napravi izbor odgovarajue kulture injenih sorti koje su otpornije na mrazeve, sue, bolesti i tetoine. S obzirom na to da je priorganskoj proizvodnji zabranjena upotreba sintetikih sredstava za zatitu, potrebna je posebnapanja za izbor sorte koja e se saditi.

Pri izboru sorte, potrebno je savetovanje sa strunim licima iz ove oblasti, koja eomoguiti sagledavanje svih uslova o mestu gde treba da se uzgajaju nasadi i o sortama koje ebiti zasaene u tim uslovima. Ukoliko je nasad ve podignut, potrebno je savetovanje sa strunimlicima da li odgovarajua sorta i celokupan nasad mogu uspeno da se uzgajaju prema organskimprincipima proizvodnje.

Kontrola korova jedan je od teih zadataka u organskoj poljoprivredi. Izlaenje na kraj sakorovom je kroz primenu vie agrotehnikih mera, ali najvanije je poznavanje korovskog bilja,odnosno planiranje i odreivanje u kom periodu koja mera treba da se preduzme.

Upotreba istih maina, ista voda za navodnjavanje, kompost i arsko ubrivo, u kojimanema prisustva semena biljaka korova, vane se metode za borbu sa korovom.

Pri dodavanju arskog ubriva, treba da se pazi zato to postojeogranienja koliina azota (kao sastavnog dela ubriva) koje mogu da se dodaju uorganskoj proizvodnji.

Upotreba komposta: dozvoljena je upotreba komposta dobijenog iskljuivood materijala biljnog porekla. Kompost dobiven od ivotinjskog porekla nijedozvoljen za upotrebu.

Muliranje: stalna korovska ili namerno zasaena vegetacija mulira se(kosi i sitni) u samom nasadu, ili pak odreeni mulirani biljni materijal sa drugeparcele nanosimo preko povrine i ostavljamo ga da istruli u samom nasadu.

X

U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji upotreba sintetikihsredstava za zatitu, kao i mineralnih ubriva strogo je zabranjena. Zatoposebna panja treba da se posveti dugoronom prehranjivanju nasada injihovoj zatiti od bolesti tetoina.

U zadnje vreme sve vie se koristi biohumus ili ubrivo preraeno odkalifornijskih crva. Ovakvo ubrivo je veoma hranljivo i bioloki aktivno, a samebiljke ini vitalnijim i otpornijim na bolesti. Ovaj biokompost je dozvoljen zakorienje u organskoj proizvodnji, ali kao i kod arskog ubriva treba paziti da sene stavi previe. Potrebne koliine ovog ubriva, koje mogu da se upotrebljavaju,odreuju se hemijskom analizom tla.

Pokraj primene ubrenja, zatravljivanje leguminoznim smesama imuliranje slue i pri borbi sa korovskim biljkama. Zatravljivanjem se stvarakonkurentna vegetacija koja ne dozvoljava irenje korova i ne smeta vokama unasadu, i utie se na spreavanje erozije. Dobijena biljna masa zatim se mulirau samom nasadu ime se formira sloj od mula pod kojim ne moe da se razvijekorovska vegetacija.

Mehanika kontrola podrazumeva oranje (plitka obrada), koenje, spaljivanje korovaposebnim mainama i upotreba posebne crne folije za muliranje (solarizacija).


ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURANIH I ITNIH KULTURAORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURANIH I ITNIH KULTURA

Kod organske vinogradarske proizvodnje potrebno jepridravanje istim uslovima i proizvodnim praksama kao i kod organskogvoarstva. Sertifikacija nasada vinograda isto tako se obavlja svakegodine, a prelazni period iznosi 3 godine. I u ovom sluaju kontrolno isertifikaciono telo moe da odredi smanjenje prelaznog perioda.

Pri proizvodnji stonog groa za razliku od vinskog, potrebno jeposveivanje vee panje nasadu vinove loze za zatitu od bolesti i tetoina.Bolesti i tetoine najee prouzrokuju promene na izgledu samog groa kojezbog oteenja gubi od svoje trine vrednosti.

pri procesu proizvodnje vina, principi organske poljoprivredenemaju ograniavanje u metodama, odnosno na sredstvima koja seupotrebljavaju. Potrebno je da se izvri sertifikacija procesaproizvodnje i preraivakih kapaciteta, a ukoliko u se istim sudovimaproizvodi vino od konvencionalnog groa, tada isti sudovi, odnosnocela linija podlee primeni posebnih higijenskih tretmana, u skladu sapravilima za sertifikaciju preraivakih kapaciteta.

Za vino koje se dobija preradom organskog groa vae posebna pravila za obeleavanje.Naime, ako su u preradi vina korieni sulfurni preparati ovakvo vino nije dozvoljeno da se oznaikao organsko vino nego kao vino dobijeno od organskog groa.

Pravila i praksa za organsku proizvodnju batenskih kultura(jednogodinjih) primenjuju se i za organsku proizvodnju i uzgajanjeindustrijskih, furanih i itnih kultura. Pri izboru sorti preporuljivo je da sepreferiraju autohtone sorte, a da se izbegavaju introducirane sorte i hibridi.

Plodored je neminovan, odnosno ne treba da se primenjuje monokulturno uzgajanje. Prirotaciji kultura ponovo treba da se posveti panja raznovrsnosti botanike familije i nainuuzgajanja (okopna, itna, leguminozna), a da je sve to dobro isplanirano i evidentirano.

Potrebna je prostorna udal jenost od susednihkonvencionalnih parcela, radi smanjenja rizika o

Potrebno je ukljuivanje dvostruko ili trostruko vee povrine zauzgajanje glavne kulture, sa ciljem da se omogui adekvatna rotacijakultura prema vremenu i mestu (plodored), kao jedna vana mera zaregulisanje plodnosti tla i za kontrolu bolesti i tetoina.

d kontaminiranja sanedozvoljenim sintetikim preparatima.

Period prelaza na kulture koje se svake godine seju od semena je 2 godine, dok treegodine dobijaju organski status.

Procedura kontrole i sertifikacije se vri kao kod drugih biljnih kultura, odnosno svakegodine i pri svakoj upotrebi semenskog materijala (koji po pravilu treba da bude organski).Dozvoljena sredstva za upotrebu u organskoj poljoprivredi za zatitu i ubrenje upotrebljavaju se iu organskoj proizvodnji industrijskih, furanih i itnih kultura.

ORGANIC

- 13 -

- 14 -

Domae rase i vrste dobro su prisposobljene lokalnim klimatskim i geografskim uslovima,pa omoguavaju da se izbegnu zdravstveni problemi povezani sa adaptacijom i aklimatizacijom.

Uzgajanje domaih rasa najee znai i manji prinos po ivotinji, budui da domae rasenemaju jako izraene proizvodne karakteristike. Samo to teoretski podrazumeva i manji prihod pouzgajanoj ivotinji, ali ipak, ekonomija organske proizvodnje ukazuje na suprotno. Naime, sobzirom na to da su domae rase ivotinja mnogo otpornije na oboljenja, a klimatski uslovi traemanje investicije i trokove za obezbeivanje odgovarajuih uslova za smetaj, negu, leenje ipreventivu. Domae rase su manje probirljive u smislu ishrane koju konzumiraju i esto puta sehrane prirodnom vegetacijom koja ne moe da se upotrebljava pri uzgajanju visokoproduktivnihrasa. Na kraju, proizvodi dobijeni organskim nainom proizvodnje imaju veu prodajnu cenu uodnosu na konvencionalne, to bi trebalo da opravda ekonomski aspekt uzgajanja domaih rasa.

Za prelazak konvencionalne stoarske farmu u organsku, najvaniji preduslov jeobezbeenje sertifikovane organske stone hrane. Pri tom, farme sa sopstvenom proizvodnjomhrane imaju bolje predispozicije za prelaz u organske od onih koje je kupuju, pre svega da bi seizbegle cenovno-trine turbulencije i da se obezbedi

Dobijanje sertifikovane organske stone hrane obavlja se preko prenamenekonvencionalnih proizvodnih povrina namenjenih za proizvodnju stone hrane u farmi koja sesertifikuje.

dostupnost sertifikovanoj hrani u tokuproizvodnje.

Hrana koja se koristi u ishrani ivotinja u organskoj proizvodnji treba da potie sasertifikovanih povrina, pri tom minimum 50% treba da bude proizvedeno na samoj farmi ili usluajevima kada to nije mogue, hrana moe da se nabavlja sa druge sertifikovane organskefarme.

Jedan od najvanijih faktora za uspenu organsku ivotinjskuproizvodnju odnosi se na pravilan izbor rasa ili vrsta-soja. Svaka rasasvoje genetike kapacitete maksimalno realizuje u sredini u kojoj jestvorena.

U organskom stoarstvu se namee potreba za izbor rasa i vrstikoje su prisposobljene lokalnim mikroklimatskim uslovima, rase kojeimaju prirodno steenu otpornost prema parazitima i bolestimakarakteristinim za odreeni region.

Prednost pri selekciji treba da se daje domaim rasama ivrstama, kao otpornijim na oboljenja koja su vrlo esto p

Domae rase redovno imaju jaku konstituciju, poveanuprirodnu otpornost i manje su zahtevne u pogledu nege, smetanja iishrane.

risutna kod rasanamenjenih za intenzivnu proizvodnju.


Sertifikacija organske stoarske proizvodnje postavlja specifine zahteve kako za ishranutako i za smetaj, negu i nain uzgajanja ivotinja.

- 15 -

Za mlade ivotinje, ishrana prirodnim mlekom putem sisanja trebada iznosi najmanje 3 meseca za goveda i konje i 45 dana za ovce, koze isvinje. Upotreba mleka u prahu za prehranjivanje mladih ivotinja nijedozvoljena.

ve inaIshrana na organskim farmama treba da bude bazirana na napasanju

sa kvalitetnom zelenom hranom ili silaom, pri emu suve materije udnevnom obroku ivotinja treba da potie od voluminozne svee, suve ilisilirane hrane.

Napasanje ivotinja predstavlja vrlo vaan element pri organskojstoarskoj proizvodnji.

Pored zadovoljavanja potreba sa hranljivim materijama, prinapasanju, ivotinje se kreu, a time poveavaju svoju konstituciju ikondiciju. Dopunski se eliminie stres kao vaan faktor za prouzrokovanjebolesti.

Organska proizvodnja ima specifine zahteve u pogledu uvanja i smetaja ivotinja.Preporuuju se tale sa slobodnim kretanjem stoke, pristupom do ispusta, do otvorenih panjaka iograniavanje broja ivotinja zavisno od kapaciteta tala.

Vezivanje ivotinja, uvanje u individualnim kavezima, kao i uzgajanje ivotinja ukavezima nije dozvoljeno.

Paa mora da se obavlja na sertifikovanim panjacima. Ukoliko takvipanajci nisu dostupni, napasanje moe da se obavlja na drutvenimpanjacima uz prethodno potpisivanje ugovora o koncesiji saorganizacijama koje upravljaju panjacima. Organizacija koja upravljapodrujem, treba da izda potvrdu da podruje koje se sertifikuje u poslednjetri godine nije bilo tretirano sa sintetikim preparatima.

U dnevnim dozama ivotinja, koje pored pae sadre kabast i koncentrisani deo, nesmeju da se upotrebljavaju sintetiki dodaci ili proizvodi genetiki modifikovanih organizama.

Ishrana ivotinja u organskoj proizvodnji treba da bude po elji.Voda treba da je stalno svea i higijenski ispravna za pie.Ishrana svinja i ivotinja u dnevnom obroku treba da ukljuuje voluminoznu sveu, suvu

ili siliranu hranu.

Nije dozvoljeno dodavanje hormonskih preparata za stimulisanje rasta, gojaznosti iplodnosti.

XX

X

Nakon obezbe i van ja po t rebnesertifikovane stone hrane moe da se pone saprelaznim periodom ivotinja na farmi.

Prelazni period u zavisnosti od vrste inamene ivotinja moe da varira.

goveda i kopitari meseci

ovce I koze meseci

svinje

12

6

6

6

6

meseci

e koje se koriste u 10 meseci

proizvodnji mleka

ina za meso meseci

ina za jaja meseci

ivotinj

iv

iv

- 16 -

Upotreba fitoterapeutskih i homeopatskih terapeutskih sredstava (biljniekstrakti, pelinji preparati, ivotinjske ili mineralne supstance) preferira se uorganskoj proizvodnji. Drugim reima, organska proizvodnja upuuje na upotrebuprirodnih tradicionalnih lekova i na lekovite biljke, kako u preventivi tako i u terapijiivotinja.

Dobro stanje i smanjenje stradanja ivotinja je vaan princip u organskoj proizvodnji, aupotreba alternativnih preparata je opravdana ukoliko oni daju potrebne rezultate pri leenjuivotinja.

Svaka upotreba supstanci za stimulisanje rasta ili proizvodnje (ukljuujui antibiotike,kokcidiostatike), kao i upotreba hormona ili slinih supsta

Vetako osemenjavanje u organskoj proizvodnji je dozvoljeno, ali se prednost dajeprirodnom nainu osemenjavanja.

Sinhronizacija polnog ara kod ivotinja uz pomo sintetikih supstanci i hormona nijedozvoljena.

nci za kontrolisanje reprodukcije(induciranje ili sinhronizovanje estrusa) ili za druge namene je zabranjena.

Slobodno kretanje ivotinja doprinosi da se odri dobra fizikakondicija, prirodna otpornost i smanjenje stresa, kao glavnog preduslova zaizbegavanje velikog broja oboljenja poznatih kao talske bolesti, koje sejavljaju zbog intenzivnog naina uvanja.

X

Upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova nije dozvoljena uorganskoj proizvodnji.

Leenje hemijski sintetizovanim veterinarskim lekovima moe dabude dozvoljeno samo ukoliko je neophodno da se izbegne stradanjeivotinje.

Posle aplikacije hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova, preupotrebe proizvoda od ivotinje, potrebno je da proe dvostruki periodizluivanja leka iz tela ivotinje (karenca) od onoga to je propisano na samompreparatu.

Svaka upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova morada bude tano evidentirana, a informacije o terapiji ivotinja treba da seprijave kontrolnom i sertifikacionom telu.

O b a v e z n e v a k c i n a c i j e p r e d v i e n e n a c i o n a l n i mzakonodavstvom ili zakonodavstvom EU dozvoljene su u organskojstoarskoj proizvodnji.

oizvodnje.

Ukoliko je hemijski veterinarski lek upotrebljen vie oddva puta u godini, ivotinja i proizvodi dobijeni od nje moraju dabudu oznaeni kao konvencionalni i odstranjeni iz organskogprocesa pr

> 2 = ORGANICX

Upotreba flaing-metode kao metode za sinhronizacijuestrusa u organskoj stoarskoj proizvodnji je dozvoljena, dokembriotransfer nije dozvoljen.

X

- 17 -

Preventivna terapija protiv parazita nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. Najjaiinstrument savlaivanja parazita predstavlja odravanje ivotinja u dobroj kondiciji, topodrazumeva poveanu otpornost prema parazitima.

Upotreba sintetikih preparata protiv parazita je dozvoljena samo ukoliko veterinar prekoanalize konstatuje prisustvo parazita i ukoliko je neophodno da bi se izbeglo stradanje ivotinje.

Drugu dopunsku meru predstavlja rotacija panjaka i njihovo odmaranje.Vremenski uslovi (temperatura, vlaga, kia) utiu na reproduktivni ciklus parazita,

odnosno periode noenja jajaaca, ispilivanja ili promene razvojnog stadijuma parazita.Blagovremenom rotacijom stada po panjakim parcelama omoguava se ispiljivanje

jajaaca parazita i njihovo izumiranje pre nego to se stoka vrati na taj panjak (processamoienja panjaka).

Paraziti su obino prisutni na donjim delovima biljaka i kontrolom visine vegetacije napanjacima, pre putanja ivotinja, moe da se smanji stepen ugroenosti ivotinja.

Uz poznavanje ivotnog ciklusa parazita i vremenskih uslova moe da se izrade programiza kontrolu parazita preko uvoenja rasporeda napasanja i kretanja ivotinja od jedne parcele dodruge, preko plodoreda i preko poboljavanja higijene ivotinja i panjaka.

Svi operativni zahvati

Operativni zahvati u organskoj proizvodnji doputaju sesamo ukoliko se izvravaju sa ciljem da se pobolja bezbednost,zdravlje ili stanje ivotinje.

moraju da budu odobreni odkontrolnog i sertifikacionog tela i da budu obavljeni u odgovarajuemuzrastu ivotinje, od strane kvalifikovanog personala i na nain nakoji se stradanje ivotinja svodi na minimum.

Operativni zahvati sa kojima se nepovratno prouzrokuju fizike promeneizgleda ili funkcije ivotinja (tetoviranje, igosanje, obrezivanje, nosni prsteni,seenje repa, zubi ili kljunova) nisu dozvoljeni.

Kastracija je dozvoljena samo dok su ivotinje veoma mlade (do 14dana), budui da kastracija kod starijih ivotinja izaziva mnogo vee bolove istres.

X

ORGANSKA PELARSKA PROIZVODNJA

pisanim evropskomregulativom i nacionalnom legislativom za organsku proizvodnju.

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom nainu pelarske proizvodnje, kao i udrugim granama poljoprivrede, proizvoa treba da bude upoznat sa osnovnim naelima kojatreba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pro

Izbor lokacije na kojoj je smeten pelinjak i okolina u kojoj se napasaju pele je odsutinske vanosti pri organskoj pelarskoj proizvodnji.

Odgovarajua je ona lokacija u ijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodnemedonosne flore ili organski sertifikovanih proizvoda povrine u radijusu od 3 kilometra. Napovrini pelinje pae mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali poduslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebunedozvoljenih vetakih ubriva i pesticida.

Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih moguih izvora zagaenja, kao tosu: autoputevi, industrijski objekti,

Ukoliko se u blizini pelinjaka nalaze povrine pod industrijskim kulturama koje seuzgajaju na ekstenzivan nain (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pelar od proizvoaaobezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da jegenetiki modifikovan.

Na teritoriji na kojoj se napasaju pele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalnipelinjak. Razlog za ovo je to pele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz konica, paako organska porodica unese med iz konvencionalne, znai unosi kontaminirani med koji measa svojim.

Menjanje lokacije pelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljavaspomenute kriterijume za organsku proizvodnju.

urbani centri, deponije i dr.

Oplemenjivanje pelinje pae preko zasaivanja ili zasejavanjamedonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organskuproizvodnju. Ipak, ovu meru pelari treba kontinuirano da praktikuju dabi poveali medeni bilans pelne pae, a sa time i rentabilnost pelarskefarme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke zanekoliko godina od njihovog zasaivanja poinju sa nektarenjem iproizvodnjom polena.

ra na 1 ha nenadmana medonosna biljka.Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj

produkciji od 1000 kg nekta

XX

Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajduka trava i dr., poeljno je dase zasade oko pelinjaka, iz razloga to one ulaze u sastav raznih ajeva kojise dodaju preventivno i terapeutski pri leenju odreenih bolesti pela(vapneno leglo, upala creva kod pela, varoza i sl.)

- 18 -

Pri organskom nainu proizvodnje potrebna je zamenasaa kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanimod voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da seiskoristi vosak koji se dobija od votanih poklopia pri ceenjumeda, pre svega zbog dovoljnih koliina voska koje se dobijajuna ovaj nain. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sabonih nadgradnji nosaa ramova, kao i vosak sa ramovagradionika koji ujedno slue i za mehaniku borbu protivpelinjeg krpelja. Sav vosak iz pelinjaka treba da budezamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi zaorgansku proizvodnju meda.

(pr.) mo e da

Odbacivanje vetakih boja koje se koriste za bojenje pelinjihsanduka je vaan uslov u organskoj proizvodnji.

Za zatitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazilanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vri sestruganjem, bruenjem, zagrevanjem i slino. Ukoliko ekonomska logikaopravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopte i ne budu obojeni.

Postoji vie recepata za pripremanje prirodnih boja, kojiobezbeuju kvalitetnu i jeftinu zatitu sanduka.

Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pelinjeg voska sezagrevaju do topljenja. Dok je rastvor jo uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacijase sui sporo (24 asa), pa se zato drugo premazivanje vri sledeeg dana. Premazivanje sezavrava kada se uoi da se smesa vie ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjemsanduka zatieni su za period od tri do etiri godine, posle kojih se postupak ponavlja.

U ishrani pela nije dozvoljena upotreba obinog eera (belieer saharoza). Za zimsku prehranu i za prolenu stimulaciju pela,potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne koliine meda i polenovog praha.Uobiajeno potrebna koliina iznosi od 15 do 20 kg po pelinjoj porodici.

Postojea pelarska praksa da pelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnimosnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato to takve satne osnoveu sebi sadre materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).

U sluaju da jesenja paa nije obezbedila dovoljne koliine hrane, pelar moe daintervenie dodavanjem organskog meda, organskog eera ili kombinovano kao eerno mednotesto zime, ili eerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najteihza ispunjavanje, posebno u sunim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvestikontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sakolikom koliinom hrane e se intervenisati.

X

- 19 -

Organska proizvodnja je od posebnog znaaja za zdravlje iblagostanje ivotinja, pa je u skladu sa tim, seenje krila maticama prinjihovom obeleavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i istroenihmatica vre pele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta zaopstanak, pri emu i pelari mogu da interveniu posebnim tehnikama.Mlade matice mogu da se obeleavaju i zamenjuju po potrebi.

Kao obavezna aktivnost u organskom pelarstvu jenumerisanje pelinjih sanduka i voenje pelarskogdnevnika. Najbolje je da pelar aurira dnevnik otehnikim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazumaterijala i proizivoda. Prvi je vaan za potrebe pelarakoji na osnovu proizvodnih svojstava pelinjih porodicamoe da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti.

U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvodaevidentiraju se svi proizvodi koji su uli na pelarsku farmu(zatitna sredstva, boje, ramovi, ica i sl.) i proizvodi kojiizlaze iz farme (med, polen, propolis, matini mle).

Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim iliizdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni raunii sl.), daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionogtela.

,

Organska pelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Saulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje ulazi u prelazni period. Period prelaza upelarstvu traje razliito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naloene od kontrolnog isertifikacionog tela.

U najboljem sluaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matinogmlea i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija sesertifikat za organski vosak, zato to su za promenu konvencionalnog sa organskim voskompotrebne najman

pelar

je tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organskeproizivodnje.

Borba protiv pelinjeg krpelja (varoze), koji redovnonapada pelinje porodice, kao najzastupljeniji problem uorganskom pelarstvu, vri se sa dozvoljenim preparatima(oksalna i mravlja kiselina, timol, biljni ekstrakti i dr.) sa kojima sepostiu zadovoljavajui rezultati. Budui da ovi preparati traeposeban pristup pri njihovom pripremanju i aplikaciji, najbolje jeda se pelari konsultuju sa strunim licem. Primenom ovihpreparata u kombinaciji sa kvalitetnom selekcijom, dezinfekcijomi mehanikom borbom, varoza moe da se kontrolie i odravana minimalnom nivou, bezopasno po zdravlje pela.

X

X

- 20 -

Jedan od glavnih principa organskog sertifikovanjasamoniklih vrsta je obaveza za uvoenje odrivogiskoriavanja, odnosno sakupljanja samoniklih vrsta, tj.iskoriavanje a da pri tom ne bude ugroen opstanak vrste nateritoriji na kojoj se sakuplja.

Organsko sertifikovanje samoniklih vrsta ne ostavljamogunost za preveliku eksploataciju i mogunost zaunitavanje vrste u oblasti gde se sakuplja, to je svakako jedanod argumenata za plasiranje po vioj ceni na tritima koja imajurazvijenu ekoloku svest.

Postupak za dobijanje sertifikata delimino se razlikuje od onog kod poljoprivredneproizivodnje u pogledu potrebnih dokumenata i uslova koji treba da budu ispunjeni.

Pored aplikacije za organskog proizvoaa, plana za upravljanje sakupljanjemsamoniklih vrsta, potrebno je da se priloe karte regiona u kojima se vri sakupljanje saoznaavanjem podruja u kojima se sakupljaju pojedinane vrste.

Sertifikat za sakupljanje samoniklih vrsta sa organskimpor

Za razliku od drugih organskih sertifika

eklom moe da dobije pravno lice.Sertifikat se dobija za grupu vrsti koje e se sakupljati, a

zastupljene su u odreenoj oblasti sakupljanja, na primer, deoumske oblasti, pa sve do celog nacionalnog parka.

ta, organskisertifikati dobijeni za samonikle biljke ne podleu periodu prelaza.Po dobijanju saglasnosti i izvrenoj kontroli i sertifikaciji odkontrolnog tela, samonikle biljke sakupljene u sertifikvoanoj oblastidobijaju predznak organski proizvodi.

Organska sertifikacija samoniklih vrsta podlee strogim pravilima i kriterijumima sa kojimase definie nain kontrole i sertifikacije.

Svetski trini trendovi govore da je u kontinuiranom porastu u poslednjih nekoliko godinapotranja samoniklih plodova, a organska sertifikacija omoguava veliku prednost pri njihovomplasmanu.

Kao nain za dodavanje vrednosti samoniklih vrsta i proizvodadobijenih od njih i, svakako, plasiranje po viim cenama, moe dase iskoristi organska sertifikacija bez razlike da li je re o sirovini ili opreraevini koje se koriste u prehrambenoj, kozmetikoj ilifarmaceutskoj industriji.


ORGANIC

- 21 -

- 22 -

Dopunski je potrebno da se oznaerasto janja od potenci ja ln ih izvorazagaivanja, da se izradi plan o koliinamakoje se planiraju da se sakupe za svaku vrstuposebno, svakako u saglasnosti sa gustinomi rodnou vrsta, sa ciljem da se obezbediodrivo iskoriavanje i zatita odprekomernog sakupljanja. Od nadleneinstitucije potrebno je da se obezbedi ipotvrda da podruje koje se sertifikuje uposlednje tri godine nije bilo tretirano

sa preparatima koji nisu dozvoljeni

za upotrebu u organskoj proizvodnji.

(prskanje avionom ili na drugi na in suzijanjainsekta)

Pri otkupu na punktovima, potrebno je da se vodi preciznaevidencija o koliinama koje se sakupljaju i o podrujima iz kojihpotiu. Sve otkupne beleke sa koliinama i generalijama skupljaatreba da se dokumentuju i da se ima jasan pregled dokumentacije odaljem postupanju sa proizvodima. Kao najvaniji deo posleobezbeivanja odrivog sakupljanja i korienja res

Bez razlike da li se oni prodaju u zemlji ili u inostranstvu kaosirovine u sveem, smrznutom ili suenom stanju ili se prethodnoprerauju, potrebno je evidentiranje cele dokumentacje o isporuci iplaanju proizvoda (otpremnice, fakture, otkupne beleke, dozvole zaizvoz). Svi dokumenti (finansijski i materijalni) povezani sa organskimproizvodima moraju da sadre opis da se dokumenti odnose nasertifikovane organske

ursa je prativostsakupljenih proizvoda do regiona sakupljanja odnosno otkupnihpunktova.

proizvode.

, da bi potvrdio damaterijali sadr

ima.

Sakupljanje organskih sertifikovanih samoniklih vrstamogu da obavljaju samo skupljai koji su proli obuku zaodrivo sakupljanje samoniklih vrsta i da se nalaze na listi kodoperatora koji vri sertifikaciju.

Aurirani spisak skupljaa, i informacije o sprovedenojobuci skupljaa, dodatni su dokumenti potrebni za obavljanjesertifikac

askupljaa

skuplja

ije.Uobi jena je praktika da sertifikator pregleda

materijale koji se koristi za obukue sve nu ne informacije koje su potrebne

Pored sertifikovanja odreene vrste u odreenoj oblasti, istotako u procesu sertifikacije obuhvaeni su i otkupni punktovi.

Da bi se izvr ila sertifikacija otkupnih punktova potrebno je dapunkt ima dozvolu za rad izdata od strane nadle nih dr avnih ililokalnih organa.

Da punkt ispunjava sve higienske norme za rukovanje hranomkoje se odnose na proizvode sa kojima punk radi.

Da u procesu skladiranja proizvoda primenljuje samo praktikekoje su dozvoljene u organskoj proizvodnji.

Potrebno je da se obezbedi jasno oznaavanjeporekla/statusa sirovina ili proizvoda sa ciljem da se izbegnenjihovo meanje ili zamena u toku manipulacije ili procesaprerade.

Prostorno i/ili vremenski odvojiti procese prerade sirovina organskog porekla ikonvencionalnih sirovina.

Sirovine organskog porekla u organskoj proizvodnji moraju posebno da budu navedeneu popisu sastojaka na

Organski proizvod

Pri skladitenju sirovina i proizvoda treba da se obezbedi identifikacija serija nanain na koji e se onemoguiti bilo kakvo meanje ili kontaminacija sa proizvodima ilisupstancama koje nisu organskog porekla.

Aktivnosti prerade organskih proizvoda treba da se najave kod kontrolnog tela i da seobavljaju u kontinuitetu dok se ne zavri cela serija.

proizvodu, sa tano navedenim ueem (u %).

i dobijeni putem prerade u sertifikovanim preraivakim kapacitetimamogu da sadre najvie 5% (teinski deo) poljoprivrednih proizvoda koji nisu organskog porekla ana listi su dozvoljenih poljoprivrednih proizvoda.

Samo proizvodi koji sadre manje od 95% (teinski deo) sastojaka organskog porekla,mogu da se oznae kao organski proizvod.

/ ar a

Posle svake promene sirovin koje se prerauju(organska, konvencionalna), treba da se izvriodgovarajue pranje i ienje opreme sa ciljem da seonemogui bilo kakvo meanje ili kontaminacija sasirovinama ili supstancama koje nisu organskog porekla iisto mora da se evidentira.

Pod preraevinama se podrazumevaju preraeni poljoprivredniproizvodi biljnog i ivotinjskog porekla, pripremljeni od jednog ili viesastojaka biljnog i/ili ivotinjskog porekla.

a, ukljuujui i klanje i seenjestonih proizvoda kao i pakovanje, odnosno svih preraevina koje edovesti do izmena u oznaavanju proizvoda koji bi se predstaviodrugaije od organski sveeg, konzervisanog i/ili preraenog proizvoda.

Kao proces prerade, koji treba da se sertifikuje, podrazumevase prerada poljoprivrednih proizvod

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAEVINAORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAEVINA

Sa ciljem da se dobije proizvod sa organskim predznakom, koji u sebi ukljuuje preraduorganskih sirovina, preraivaki procesi i kapaciteti moraju da budu sertifikovani.

Osloboeni od sertifikacije su procesi pakovanja i prvobitnog oznaavanja proizvoda, kojise vre na imanju na kojem su proizvedeni organski proizvodi.

U sluaju kada se u preraivakim kapacitetima ili u skladitima ne prerauju, pakuju ili skladitesamo proizvodi i sirovine organske proizvodnje, mora da se obezbede posebni uslovi za rad.

ORGANIC

- 23 -

vodic organsko proizvodstvo srpski

Documents