ORGANIZACIJA I PISANJE DIPLOMSKOG RADA

Diplomski rad dolazi na kraju akademskih i strukovnih studija, kao završni čin i kruna prethodnog školovanja. U okviru diplomskog rada, student realizuje određeni istraživački zadatak, koji predstavlja temu diplomskog rada, pod rukovodstvom mentora iz reda nastavnika. U zavisnosti od metoda koje su korišćene u istraživanju, diplomski rad može biti: teorijski, eksperimentalni ili kombinovano teorijsko-eksperimentalni. Diplomski ispit se, po pravilu, polaže pred komisijom eksperata u oblasti teme diplomskog rada.

Diplomski rad predstavlja samo jedan od ispita u kurikulumu studijskog programa. Po tome što se njime rešava zadati problem, što ima pisani oblik i što podleže ocenjivanju, diplomski rad ima odlike pismenog ispitnog zadatka. Postoji jedna bitna razlika između pismenog ispitnog zadatka i diplomskog rada. Nastavnik koji je sastavio pismene ispitne zadatke unapred zna »odgovore«, odnosno rešenja zadataka. Članovi komisije za ocenu i odbranu diplomskog rada, iako eksperti u oblasti teme diplomskog rada na generalnom nivou, ali vrlo verovatno samo površno upoznati sa specifičnom temom diplomskog rada, ne znaju unapred “odgovore” koje pruža diplomski rad. Ova razlika je jasno naznačena u žargonu akademaca, koji uobičajeno kažu: »ispit se polaže« i diplomski rad se »brani«.

Po svom karakteru, diplomski rad je pisani izveštaj o jednom (ređe o nekoliko) problema u određenoj oblasti istraživanja, koji: daje presek saznanja o problemu, opisuje sprovedena istraživanja, prikazuje i tumači rezultate istraživanja i ukazuje na moguće pravce daljih istraživanja. Po ovim bitnim karakteristikama diplomski rad ima odlike naučnog istraživanja i strukturu pisanog naučnog rada. U dosadašnjoj praksi, diplomski rad je retko naučni, a najčešće revijski rad kojim se daje samo presek dostignutih znanja o određenom problemu. Ali, i tada diplomski rad ima osnovnu strukturu pisanog naučnog rada, izuzev metodike. Po obimu je diplomski rad veći od pisanog naučnog rada.

U dostupnoj literaturi nema pravila za pisanje diplomskog rada, ali postoje brojni radovi koji se bave organizacijom i pisanjem doktorske disertacije (Daz, 1998; Kastens et al., 2004; do Nascimento, 2005; Sarić, 1990; Shinton, 2006; Stockinger, 2004; Wolfe, 2005). Između diplomskog rada i doktorske disertacije postoje izvesne sličnosti u strukturi i ciljevima, s tim što je doktorska disertacija originalno naučno delo i obimnija. Zbog toga se čini da se principi organizacije i pisanja doktorske disertacije mogu prilagoditi organizaciji i pisanja diplomskog rada.

Ovaj rad se bavi problemima organizacije i pisanja diplomskog rada uz pretpostavke da je sakupljena građa sređena i organizovana, da su rezulati istraživanja obrađeni i da će za pisanje biti korišćen komercijalni računarski program. Namera autora je da da predloži organizaciju diplomskog rada i sadržaj njegovih strukturnih delova

(sekcija), kao i da ukaže na početne probleme u pisanju diplomskog rada i njihovo prevazilaženje jednostavnim i praktičnim savetima.

ORGANIZACIJA DIPLOMSKOG RADA

Organizacija diplomskog rada određena je njegovim karakteristikama i, u principu, odgovara strukturi pisanog naučnog rada, posebno doktorskoj disertaciji. Glavni strukturni elementi diplomskog rada su sledeći: naslovna strana, zahvalnica, sažetak, sadržaj, popis naslova slika, popis naslova tabela, uvod, metodika, rezultati, diskusija, zaključci, literatura prilog.

Naslovna strana

Naslovna strana sadrži naslov teme diplomskog rada, nazive visokoškolske ustanove i departmana, sedište ustanove i imena autora i mentora.

Naslov diplomskog rada treba da bude kratak, ali da je jasan odraz izvršenih istraživanja. U naslovu ne treba koristiti suvišne reči, kao što su: prilog proučavanju, ispitivanje, istraživanje, zapažanja, mogućnosti i sl. Naslov mora da sa što manje slova, odnosno reči, prikaže sadržaj diplomskog rada. Danas je prisutna praksa da se dužina naslova propisuje. Tako, neke institucije u SAD dozvoljavaju da naslov ima maksimum 56 slova. Vrlo često kod nas naslovi diplomskih radova imaju viša i od 30 reči, pa ga je katkada teško ponoviti.

Zahvalnica

Zahvalnost se izražava svakome koji je studentu pružio tehničku, intelektualnu, finansijsku ili drugu vrstu pomoći u bilo kojoj fazi izrade diplomskog rada.

Sažetak

Sažetak ili rezime (eng. abstract) ima za zadatak da sa što manjim brojem reči definiše predmet i cilj istraživanja, navede metode istraživanja, prikaže najvažnije

rezultate istraživanja i ukaže na bar jednu implikaciju rezultata istraživanja. Dobar sažetak je koncizan, razumljiv i kratak (jedan do dva paragrafa sa približno 500 reči).

Sadržaj

Sadržaj daje naslove i podnaslove sekcija, zajedno sa rednim brojem stranice na kojima se nalaze. Preporučuje se da se naslovi naglase, pomeranjem (»uvlačenjem«) podnaslova udesno.

Popis naslova slika

Ovde su popisani naslovi slika po redosledu pojavljivanja u diplomskom radu, zajedno sa rednim brojem stranice.

Popis naslova tabela

Ovaj popis sadrži naslove i redne brojeve stranica tabela po redosledu pojavljivanja u diplomskom radu

Uvod

Preporučuje se da ova sekcija piše na kraju, tj. tek pošto budu napisane ostale sekcije. Uvod treba da bude napisan kratko (jedna do dve stranice). Na samom početku (jedan do dva paragrafa), na direktan i jasan način, ukazuje se na interesantnost i značaj izabrane teme, da bi se privukla pažnja potencijalnog čitaoca. U uvodu se, zatim, opisuje presek stanja istraživanja datog problema u literaturi, da bi se ukazalo na ranija istraživanja. U uvodu se, takođe, objašnjava zašto su potrebna dalja istraživanja datog problema (jedan do dva paragrafa). Na kraju uvoda se definišu predmet i cilj istraživanja (po jedan paragraf). Prvi objašnjava sadržinu planiranih istraživanja, a drugi – glavne ciljeve koji se žele postići (ali ne i kako) realizacijom istraživanja. Često se u uvodu daju i kratki sadržaji glavnih sekcija (jedna do dve rečenice), kao pregled diplomskog rada.

Metodika

U ovoj sekciji su detaljno opisane korišćene istraživačke metode. Opisi metoda sadrže korišćene postupke, opremu, izračunavanja, kalibracione dijagrame, materijale, ograničenja, pretpostavke i sl. Opisi mora da ubede čitaoca da su rezultati istraživanja istiniti i pouzdani, kao i da omoguće drugim istraživačima da ponove sprovedena sitraživanja.

Rezultati

Često se rezultati istraživanja iznose u posebnoj sekciji, tj. odvojeno od njihovog tumačenja. U ovom delu se izlažu samo rezultati dobijeni realizacijom istraživanja, po

mogućnosti bez komentara, jer se svi komentari i interpretacije daju u poglavlju »Diskusija rezultata«. Opisivanje rezultata treba da bude kratko i u prošlom vremenu. Ne treba prikazivati sve rezultate već samo osnovne i reprezentativne. Tako, na primer, ako su eksperimenti izvedeni više puta i u svima dobijeni rezultati koji imaju iste tendencije, onda se treba zadržati na prosečnim rezultatima za sve oglede. Pored toga, pri iznošenju dobijenih rezultata treba težiti da se odvoji bitno od nebitnog. Najčešća greška u ovom delu diplomskog rada je ponavljanje opisivanja dobivenih rezultata. Česta greška je detaljno opisivanje podataka iz priloženih ilustracija, jer je suvišno ponavljati rečima sadržaj tabela i grafikona. Ovde treba samo naglasiti zakonitosti koje proizlaze iz ilustracije, a posebno one informacije koje mogu da budu konisne u poglavlju » Diskusija rezultata«. Uobičajeno je da se literatura se ne citira, tj. izlaganje treba početi direktno, pozivajuči se na tabelu ili sliku.

Diskusija rezultata

Zadatak ovog dela je uopštavanje i tumačenje dobijenih rezultata, koji su opisani u prethodnom poglavlju. Rasprostranjena je greška da se komentarišu pojedini efekti vidljivi na određenim grafikonima ili tablicama. Sopstvena objašnjenja počinju tek kada se efekti i zavisnosti razmatraju zajedno. Ovde treba mobilisati maštu, naslanjati pojedine rezultate jedne na druge i tražiti unutrašnju vezu među njiima, sa ciljem da se iz njih postupno sagradi lanac uzroka i posledica. Veoma je bitno da se sopstveni rezultati uporede i povežu sa rezultatima drugih autora. Ovo dozvoljava da se iz dobijenih fakata izvuče informacija koja se ne sadrži ni u jednom ranije objavljenom radu, kao i da se merodavno ocene vrednosti tuđih i vlastitih rezultata i njihov značaj, odnosno doprinos u rešavanju istraživanog problema. Naročito je važno komentarisati razlike u dobijenim rezultatima, ali pri tome ne polemisati sa istraživačima, već težiti objašnjenju razlika u različitim istraživanjima. Ovde svakako treba izneti i naglasiti i teorijski i praktični doprinos dobijenih rezultata. Ako se koriste rezultati, zapažanja ili generalisanja drugih istraživača, mora da se navedu literaturni izvori. Jedini izuzeci su slučajevi kada se radi o nečemu opštepoznatom, što svi koji se bave datom naučnom oblašću znaju.

Zaključci

Zaključci imaju zadatak izvođenja novih inofrmacija, zapažanja i interpretacija iz dobijenih fakata, a ne nabrajanje fakta koja su u radu već izneta. Ovde se pojavljuje etički problem: koliko je istraživaču dozvoljeno da zaobilazi činjenice? Najbolje je biti umeren u spekulativnom korišćenju dobijenih fakata. Obavezno treba ukazati na šire implikacije rezultata istraživanja i preporučiti dalja istraživanja koja će pomoći da se popune praznine u znanjima o istraživanom problemu. Najčešća greška je ponavljanje reči iz sažetka, uvoda ili diskusije.

Literatura

Ova sekcija je, u stvari, lista referenci (radova, knjiga i drugog materijala) koje su citirane u diplomskom radu. Česta je greška da se u listi ne nalaze sve citirane reference

ili da se u njoj nalaze necitirane reference. Za citiranje i listu reference treba izabrati neki od sistema (redosled pojavljivanja u tekstu ili autor i godina, sređeni po abecednom redosledu) i biti dosledan u njegovoj primeni.

Prilozi

U ovoj sekciji treba uključiti sve rezultate istraživanja, sređene na pogodan način (na primer, u obliku tabela), referentne podatke i materijale koje ne mogu lako naći, duža izračunavanja i sl.

PISANJE I TEHNIČKI IZGLED DIPLOMSKOG RADA

Od momenta definisanja teme diplomskog rada do odbrane, većina studenata prolazi kroz tri faze, koje su praćene karakterističnim emotivnim stanjima. Pre samog početka, pisanje diplomskog rada izgleda im kao težak i dugotrajan zadatak. Kad se napiše jedna ili par sekcija, ovaj zadatak im više ne izgleda zastrašujuće. Kako pisanje privode kraju (posebno na kraju), kod studenta preovladava osećanje zadovoljstva zbog uspešno obavljenog zadatka.

Pisanje diplomskog rada se olakšava dobrom pripremom koja podrazumeva, pre svega, izradu konture (engl. outline) u skladu sa strukturom diplomskog rada, tj. nekoliko stranica sa: naslovima glavnih sekcija (poglavlja), naslovima nekih slika i tabela, da bi se videlo koji rezultati idu u svaku sekciju i možda nekim primedbama i komentarima.

Već na samom početku pisanja diplomskog rada treba definisati krajnji rok iz nekoliko razloga. Kao prvo, visokoškolske ustanove često propisuju rok u kome se diplomski rad mora predati komisiji za ocenu i odbani i odbraniti. Uvek treba imati na umu da je diplomski rad vrlo veliki posao, koji ne može biti urađen perfektno za konačno vreme. Neizbežno je da će biti delova koji su mogli biti bolje urađeni. Tako, na primer, uvek će biti po neka greška u kucanju, a prema Marfijevom zakonu, bar jedna će biti otkrivena čim prvi put bude otvoren ukoričeni diplomski rad.

Pri sastavljanju konture diplomskog rada treba koristiti uobičajeni redosled poglavlja i odeljaka, karakterističan za strukturu i organizaciju diplomskog rada. Dobra je praksa da visokoškolska ustanova propiše strukturu diplomskog rada i pravila za pisanje diplomskog rada, čime se postiže ne samo uniformnost i ujednačenost nego i olakšava studentima pristup pisanju. Ako ne postoje pisana pravila visokoškolske ustanove, korisno je da student prouči prethodne diplomske radove, koji se nalaze u biblioteci, ne bi li uočio uobičajenu formu.

Često je problem napraviti strukturu veće sekcije (poglavlja) i dati naslove njenim delovima. Za rešavanje ovog zadatka ne postoji generalno pravilo. Korisno je, na primer, sakupite sve slike i tabele koje će biti unete u poglavlje i poređati ih po logičnom redu (na primer, po redu kojim bi bilo objašnjeno njihovo značenje u razgovoru sa mentorom). Kada najlogičniji redosled bude pronađen, treba zabeležiti ključne reči objašnjenja ilustracije, koje će činiti kostur strukture poglavlja i naslove njegovih delova.

Kada je student pripremio konturu diplomskog rada, poželjno je da razgovara sa mentorom o njoj. Ovaj korak je vrlo važan, jer će mentor verovatno imati dobre i korisne savete i preporuke. Mentor će biti upoznat da može da očekuje kontinualno pisanje, kao i da planira vreme za buduće konsultacije (prema prioritetu, redosled pisanja poglavlja može biti tada određen). Preporučuje se da se tada odrede među rokovi kada će biti završene prva i druga verzija svake sekcije. Po postignutom dogovoru sa mentorom o logičnoj strukturi diplomskog rada, student treba da pripremi kopiju konture za mentora, da bi on mogao da prati napredovanje pisanja. Ako je komisija za ocenu i odbranu diplomskog rada višečlana, student može konsultovati svakog člana, pošto prethodno obavesti mentora.

Sa napravljenom listom naslova i podnaslova poglavlja i manjih delova, može se krenuti u pisanje diplomskog rada. Preporučuje se da se, najpre, ukucaju naslovi i podnaslovi u skladu sa prihvaćenom konturom. Posle ovog, mnogima zadatak pisanja prestaje da bude zastrašujući i cilj postaje jednostavniji. Sa napisanom konturom cilj pisanja se menja: cilj nije diplomski rad kao celina nego poglavlje, odeljak ili čak samo paragraf, što su mnogo lakše dostupni ciljevi. Pisanje u okviru poglavlja ili njegovih delova, uključujući paragrafe, mora biti pažljivo, u propisanom obliku i po logičnom redu.

Kao što je rečeno, očekuje se da diplomski rad bude napisan u programu za obradu teksta (obično MicroSoft Office Word). Preporučuje se da se za svako poglavlje, uključujući i literaturu, otvori po jedan dokument. Svi dokumenti treba da budu smešteni u jednom direktorijumu. U ovim dokumentima se piše ne samo tekst diplomskog rada nego i razne zabeleške, koje se odnose na naredne delove diplomskog rada. Preporučuje se da se back-up zapisi ovih dokumenata prave najmanje jednom dnevno (zavisno od pouzdanosti računara i starosti disk drajva) i da se oni čuvaju na sigurnom mestu (disketa, disk ili fleš memorija). Dokumenta se mogu poslati i elektronskom poštom poverljivoj osobi koja se je prethodno složila.

Za čuvanje pisanih dokumenata vezanih za diplomski rad treba imati registrator u kome se nalaze fascikle (“folderi”) za označenim sekcijama (poglavljima). Ako se štampa tekst pojedinih sekcija, oštampane stranice se čuvaju u odgovarajućim fasciklama registratora. Ako podaci istraživanja postoje samo na papiru, treba ih kopirati i čuvati kopiju na drugom mestu iz razloga sigurnosti.

Preporuka je da sa najpre pišu »lakše« sekcije, jer ovakav pristup stvara naviku pisanja i daje samopouzdanje. Najčešće je najlakše pisati delove sekcije Metodika, jer sadržo opise onoga šta je rađeno. Tekst mora da bude jasno i gramatički pravilno napisan jer će doprineti da se diplomski rad lakše čita. Kratke, jednostavne fraze i reči su često bolje od dugačkih. Složene rečenice treba koristiti samo kada se opisuju složene ideje. Kad se piše u pasivu, mora se biti pažljiviji u pogledu pripisivanja nego kad se piše u aktivu. Između obima i kvaliteta diplomskog rada ne postoji veza, pa ne postoji valjan razlog da se ostavljaju praznine, da se koriste neprilično velika slova ili ubacuje nepotreban tekst, da bi diplomski rad bio deblji. Vreme je potrebno da se ovakav stil pisanja nauči, ali će se on, tokom pisanja, popravljati. Pre nego što se mentoru preda rukopis, treba proveriti greške u kucanju, kao i gramatičke i pravopisne greške.

Obične fotografije ili druge ilustracije ne čuvaju se u digitalnoj verziji diplomskog rada kao bitmape jer zauzimaju mnogo memorije i sporo se šalju, već u komprimovanom formatu fajlova (.jpg ili .gif). Broj boja treba smanjiti zbog uštede prostora i bržeg rada.

Kod vektorske grafike, koja se koristi za crteže, senčanje se može postići crnim i belim pikselima, pa je adekvatna jednobitna boja.

ZAKLJČAK

Diplomski rad nije pismeni ispitni zadatak i ima strukturu pisanog naučnog rada, ali je od njega obimniji. Pisanje diplomskog rada je olakšano ako se sprovodi prema unapred napravljenom planu kojim su određeni struktura (kontura) diplomskog rada i rokovi izrade delova i celokupnog rukopisa. Diplomski rad nije životno delo studenta niti remek delo stonog izdavaštva. Diplomski rad treba učinit što boljim do određenog datuma, a zatim ga predati u dalju proceduru. Vreme će biti mnogo produktinivije potrošeno na poboljšanje sadržaja nego na poboljšanje tehničkog kvaliteta i izgleda diplomskog rada.

LITERATURA

Day R.A. (1998): How to write and publish a scientific paper, Orzx Press, Pheonix. Kastens K., Pfirman S., Stute M., Hahn B., Abbott D., Scholz C. (2004): How to Write Your Thesis

doNascimento H. (): How to Write a Thesis - A Personal Experience, School of Information Technologies, The University of Sydney

Sarić M.R. (1990): Opšti principi naučnog rada, Naučna knjiga, Beograd.

Shinton S. (2006): Writing a PhD Thesis, Newcastle University, www.shintonconsulting.comStockinger K. (2004): Introduction to Scientific Writing, UC Berkeley.

Wolfe J. (2005): How to Write a PhD Thesis, The University of New South Wales, Sydney, http://www.phys.unsw.edu.au/~jw/thesis.html