vodic za primenu zakona o udruzenjima.pdf

7/22/2019 Vodic za primenu zakona o udruzenjima.pdf

1/73


2/73

Beograd,oktobar 2009. godine

VODIZAPRIMENU ZAKONAO UDRUENJIMA


3/732

Izdava:Graanske inicijative, Beograd

Za izdavaa:Miljenko Dereta

Priredili:Jasmina Benmansur, Dragana Raji,Dragan Golubovi, ivka Vasilevska,

Dejan Milenkovi, Dubravka Velat, Nives uli

Korice:Valenak

Priprema i tampa:Yu TOP agencija, Novi Sad

CIP - ,

061.2:339.924(4)(082)

Vodi za primenu Zakona o udruenjima; 3). Beograd :Graanske inicijative, 2009 (Novi Sad : Yu top agencija). - 72str. : ilustr.; 20 cm

Tira 1.000.

ISBN 978-86-7408-034-4) Nevladine organizacije - Evropske integracije - Zbornici

COBISS.SR-ID 240493575


4/733

SADRAJ

Uvodna re ................................................................................................................................................................... 5

Re izdavaa ................................................................................................................................................................. 7

U V O D ........................................................................................................................................................................ 9

ZATO NAM JE BIO POTREBAN NOVI ZAKON O UDRUENJIMA? ..................................................9

I. VRSTE UDRUENJA ............................................................................................................................................ 11

II. OSNIVANJE UDRUENJA................................................................................................................................. 11

III. UPIS U REGISTAR UDRUENJA.................................................................................................................... 13

IV BRISANJE IZ REGISTRA ................................................................................................................................... 15

V. NAZIV I SEDITE UDRUENJA ....................................................................................................................... 17

VI. LANOVI UDRUENJA ................................................................................................................................... 18

VII. ORGANI UDRUENJA .................................................................................................................................... 18

VIII. IMOVINA UDRUENJA ................................................................................................................................ 19

IX. UPIS U REGISTAR I DRUGA PITANJA OD ZNAAJA ZA RADPREDSTAVNITVA STRANOG UDRUENJA ............................................................................................. 22

X. USAGLAAVANJE STATUTA REGISTROVANIH ORGANIZACIJASA NOVIM ZAKONOM (PREREGISTRACIJA) ......................................................................................... 24

Annex 1. Modeli akata potrebnih za registraciju ................................................................................................. 30

Model osnivakog akta ..........................................................................................................................................30Model Zapisnika sa osnivake skuptine Verzija A. ....................................................................................31

Model Zapisnika sa osnivake skuptine Verzija B. .....................................................................................33

Model Akta o izboru zastupnika .........................................................................................................................34

Model izjave zakonskog zastupnika da maloletno lice moe biti osniva udruenja ..............................34

Model Statuta ..........................................................................................................................................................35

Annex 2. PRAVILNIK O SADRINI, NAINU UPISA I VOENJA REGISTRA UDRUENJA ................ 38

Annex 3. PRAVILNIK O SADRINI, NAINU UPISA I VOENJA REGISTRASTRANIH UDRUENJA .................................................................................................................................... 51

Annex 4. Zakon o udruenjima .............................................................................................................................. 59


5/734


6/735

Uvodna re

.

8. , .

, , , , .

, , .

, , ,

., , . .

, .

, .

,

12. 2009.


7/736


8/737

Re izdavaa

Pred vama je Vodi za primenu novog Zakona o udruenjima, koji ima za cilj da udruenja upozna sa novi-nama u Zakonu, da olaka uskladjivanje akata postojeih udruenja sa odredbama novog zakona, kao i dapomogne osnivanju i registraciji novih udruenja.

Vodi se sastoji od deset poglavlja. Pored uvodne rei Ministra za dravnu upravu i lokalnu samoupravu,Milana Markovia, na samom poetku Vodia se daje obrazloenje razloga i potrebe za donoenjem no-vog zakona. U prvom poglavljuse opisuju osnovni pojmovi: ta je udruenje, na koje se vrste udruenjaprimenjuju odredbe novog Zakona, osnivanje saveza kao i delovanje delova udruenja; drugo poglavljesebavi osnivanjem udruenja, ko mogu biti osnivai i ta je sve neophodno od dokumenata da bi se udruenjeosnovalo. U treem poglavljuse predstavlja proces upisa udruenja u registar - prednosti upisa u Registar,zahtevi u odnosu na lice i potrebna dokumenta, rokovi, uloga Agencije za privredne registre, ovlaenjaRegistratora, podaci koji se upisuju u Registar; etvrto poglavljese bavi brisanjem udruenja iz Registra razlozima, pravnim posledicama brisanja, zabranom rada udruenja, likvidacijom i steajem udruenja, testatusnim promenama kao osnovom brisanja udruenja iz Registra; u petom poglavljuse daju detalji o na-zivu i seditu udruenja pitanje jezika i pisma, upotreba skraenih naziva i simbola vizuelnog identiteta,kao i pitanje sedita udruenja; esto poglavljeobjanjava ko sve moe biti lan udruenja, razliku izmeuosnivaa i lanova udruenja, kao i pitanje evidencije o lanovima; u sedmom poglavljusu predstavljeniorgani upravljanja udruenjem koji su organi obavezni, ta je skuptina udruenja, njen delokrug rada,odravanje skuptine i nain odluivanja, kao i uloga zastupnika udruenja; osmo poglavljeopisuje kakoudruenje stie imovinu, detaljno opisuje obavljanje privredne delatnosti i njeno upisivanje u registar, ko-rienje prihoda ostvarenih od privredne delatnosti, poloaj udruenja kao osnivaa privrednog drutva,programe od javnog interesa, korienje imovine udruenja; deveto poglavljeje posveeno stranim udru-enjima - ta se smatra stranim udruenjem, ta je potrebno za registraciju predstavnitva stranog udrue-nja, kome se podnosi prijava za upis stranih udruenja, koji podaci se upisuju u Registar stranih udruenja,

kao i druge vane informacije za delovanje stranih udruenja; deseto poglavljese bavi usaglaavanjemstatuta registrovanih organizacija sa novim zakonom (pre-registracija), posledicama neusaglaavanja sta-tuta u propisanom roku, koracima koje je potrebno uiniti da bi se pripremilo i izvrilo usaglaavanje sta-tuta organizacije sa novim zakonom, pitanjima koja treba da budu regulisana novim statutom udruenja,sprovoenjem postupka usaglaavanja statuta, kako treba regulisati pitanje neaktivnih lanova u postupkupreregistracije, kao i podnoenjem prijave za upis usklaivanja u registar.

Potom su dati modeli akata potrebnih u procesu registracije (osnivaki akt, zapisnik sa osnivake skuptine,statut...), kao i tabela sa uporednim prikazom sadraja statuta prema starim zakonima i prema novom zako-nu, na koje treba obratiti panju u postupku usaglaavanja.

Na kraju Vodia se nalazi Pravilnik o sadrini, nainu upisa i voenja Registra udruenja (Slubeni glasnik

RS, broj 80/09) koji je doneo ministar za dravnu upravu i lokalnu samoupravu , kao i pratei obrasci, tetekst Zakona o udruenjima (Slubeni glasnik RS, broj 51/09).

U izradi vodia je uestvovala radna grupa u sastavu: Jasmina Benmansur, pomonica Ministra i DraganaRaji, via savetnica, Naelnica Odeljenja za ostvarivanje slobode udruivanja graana i voenje evidencija,Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu; strunjaci za neprofitno pravo: Dr Dragan Golu-bovi iz Evropskog centra za neprofitno pravo, Budimpeta, ivka Vasilevska iz CRNPSa (Centar za razvojneprofitnog sektora), Dr Dejan Milenkovi, iz YUCOMa (Komitet pravnika za ljudska prava) i DubravkaVelat, Graanske inicijative. Zahvaljujemo se lanovima i lanicama radne grupe na posveenom radu ispremnosti da ovu teku materiju priblie lanovima i lanicama udruenja. Zahvaljujemo se i Nives uli,pomonici registratora, koja je u ime Agencije za privredne registre, uestvovala u finalnoj izradi Vodia.

Iskazujemo posebnu zahvalnost donatorima koji su finansijski podrali pripremu i tampanje Vodia: misijiOEBSa u Srbiji kao i Ambasadi Velike Britanije u Beogradu.

Miljenko DeretaIzvrni direktor Graanske inicijative


9/738


10/739

U V O D

ZATO NAM JE BIO POTREBAN NOVI ZAKON O UDRUENJIMA?

Osnovni razlozi za donoenje novog Zakona o udruenjima lee u potrebi da se pravni okvir za ostvari-vanje zagarantovane slobode udruivanja uredi u skladu sa Ustavom Republike Srbije, najviim evrop-skim standardima i principima sadranim u obavezujuim meunarodnopravnim aktima, ali i savre-menim tendencijama koje naglaavaju novu ulogu i znaaj nevladinog sektora u ukupnim drutvenimprocesima.

Do donoenja ovog zakona, pravni okvir za osnivanje i delovanje udruenja bio je prilino arolik imeusobno neusaglaen. To su, pre svega, odredbe Ustava kojima se saglasno najviim evropskim stan-dardima u ovoj oblasti garantuje sloboda udruivanja i odredbe Evropske konvencije za zatitu ljudskihprava i osnovnih sloboda, koju je naa drava ratifikovala u decembru 2003. godine.

Meutim, nasuprot savremenim ustavnim normama i odredbama ratifikovane Evropske konvencije,ovu oblast ureivali su u svemu prevazieni zakoni i to: Zakon o drutvenim organizacijama i udru-enjima graana iz 1982. godine, Zakon o udruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije ipolitike organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ iz 1990. godine i Zakon o kretanju i boravkustranaca iz 1980. godine doneti u vreme u kome je Srbiju karakterisalo razliito politiko i drutvenoekonomsko ureenje. Navedeni zakoni delili su udruenja na drutvene organizacije koje su drutveno

pravna lica i udruenja graana, koja su graansko pravna lica, za ta u vaeem sistemu RepublikeSrbije apsolutno nije bilo osnova. Takoe, sadrali su reenja koja su suprotna Ustavu, npr. odredbeprema kojima su o zabrani rada odluivali organi uprave a ne Ustavni sud. Ni jedan od propisa nije sa-drao odredbe o osnivanju i delovanju stranih udruenja u Republici Srbiji, tako da su ova udruenja uSrbiji delovala na osnovu potvrde koju je izdavalo Ministarstvo spoljnih poslova, gotovo bez pravnogosnova, te su njihovo finansiranje i rad bili pravno neureeni.

Pored toga, donoenje Zakona o udruenjima, usklaenog sa principima i standardima sadranim uEvropskoj konvenciji za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, bila je obaveza Republike Srbije pre-uzeta pristupanjem u lanstvo Saveta Evrope (miljenje 239 (2002) taka e. Parlamentarne skuptineSaveta Evrope). Kao takvo, ono predstavlja deo ukupnih aktivnosti koje treba da se realizuju u procesupridruivanja evropskim integracijama.

S druge strane, potrebno je naglasiti da je, u prethodnim decenijama u svetu, a i u Republici Srbiji, ne-vladin sektor izborio mesto nezaobilaznog uesnika u gotovo svim znaajnim drutvenim zbivanjima,to je podrazumevalo nuno uspostavljanje jasno odreenog pravnog okvira za osnivanje i delovanjeudruenja.

Zakon o udruenjima ureuje poloaj i delovanje udruenja u Srbiji na bitno drugaijim koncepcijskimosnovama, uvodei evropske standarde u ovu oblast, tako da najvei deo odredaba Zakona predstavljai znaajne, sutinske novine.

Ovaj Vodi, kroz deset poglavlja, upravo pokuava da na jednostavan i lak nain objasni i ukae naosnovne novine i obaveze koje novi Zakon u udruenjima donosi.


11/7310


12/7311

I. VRSTE UDRUENJA

Zakonom o udruenjima se na celovit nain ureujeosnivanje i poloaj domaih i stranih udruenja u Re-publici Srbiji. Novim Zakonom je predvieno da upisudruenja u Registar udruenja, kao povereni posao iznadlenosti Republike Srbije, obavlja Agencija za pri-vredne registre (u daljem tektu Agencija). Zakon pra-vi razliku izmeu formalnih (ona koja su stekla statuspravnog lica i koja se upisuju u Registar) i neformalnihudruenja.

Saglasno najviim evropskim standardima u ovoj obla-sti, predvieno je da o zabrani rada udruenja odluujeUstavni sud i to samo u Ustavom i zakonom utvrenimsluajevima. To znai da ograniavanje slobode udru-ivanja u Srbiji ubudue nee biti podlono diskrecio-noj oceni upravnih organa.

Bitno je, meutim, naglasiti da odredbe o zabranjenim

ciljevima i delovanju, kao i pravne posledice ove zabra-ne, podjednako vae za sva udruenja, bez obzira da lisu ona upisana u registar ili ne.

ta je udruenje?

Prema odredbama Zakona o udruenjima (u daljemtekstu: Zakon), udruenje jeste dobrovoljna i nevla-dina nedobitna (neprofitna) organizacija zasnovanana slobodi udruivanja vie fizikih ili pravnih lica,osnovana radi ostvarivanja i unapreenja odreenogzajednikog ili opteg cilja i interesa, koji nisu zabra-njeni Ustavom ili zakonom.

Na koje se vrste udruenja primenjuju odredbe novogZakona?

Odredbe novog Zakona u naelu se primenjuju na svevrste udruenja koja korespondiraju sa gore navede-nom definicijom, odnosno ispunjavaju sledee uslove:1) osnovana su privatno-pravnim aktom (akt o osniva-nju, ugovor); 2) cilj njihovog osnivanja jeste ostvariva-nje ili unapreenje nekog zajednikog ili opteg cilja iinteresa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom, ane sticanje dobiti; 3) lanstvo u udruenju je dobrovolj-

no; 4) nisu deo strukture dravne vlasti.Meutim, na pojedine vrste udruenja koja su ureenaposebnim zakonom (politike stranke, sindikati, udru-enja organizovana radi obavljanja odreenih delatno-sti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udru-enja, crkve i verske zajednice, spontana privremenapovezivanja vie lica i druga udruenja iji je rad ure-en posebnim zakonom) odredbe Zakona primenjujuse supsidijarno to jest, primenjuju se u pitanjima kojanisu ureena tim posebnim zakonom.

Kada je re o udruenjima koja nemaju svojstvopravnog lica (neformalna udruenja), s obzirom dazakon uvodi naelo dobrovoljnosti upisa u registar,udruenje moe postojati i delovati i bez upisa u regi-star. Na takvo udruenje primenjuju se pravna pravilao graanskom ortakluku. Re je o primeni odredaba

Graanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju iz 1844. go-dine, kojim je pravno regulisan ugovor o graanskomortakluku, a koja se i danas primenjuju na osnovu Za-kona iz 1946. godine.

Ovo se prevashodno odnosi na pravila koja ureu-ju pitanje odgovornosti ortaka za obaveze ortakog

drutva. U tom smislu, za obaveze neformalnogudruenja solidarno odgovaraju osnivai i lanovicelokupnom svojom imovinom.

Koja su udruenja zabranjena?

Zabranjena su tajnai paravojna udruenja. OdlukomUstavnog suda, moe biti zabranjeni rad udruenjaiji su ciljevi usmereni na nasilno ruenje ustavnogporetka i naruavanje teritorijalne celokupnosti Repu-blike Srbije, krenje zajamenih ljudskih ili manjinskihprava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti,

mrnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacional-noj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao ipolu, rodu, fizikim, psihikim ili drugim karakteristi-kama i sposobnostima.

Takoe, Ustavni sud moe zabraniti rad udruenja iako se udruenje ulani u meunarodnu organizacijuili udruenje iji su ciljevi shodno ovom Zakonu zabra-njeni, odnosno ako se ulani u tajnu ili paravojnu me-unarodnu organizaciju ili udruenje. Simboli vizuel-nog identiteta i druge oznake zabranjenih udruenjane smeju se javno upotrebljavati.

Ustavni sud moe zabraniti iz ovih razloga i udruenjakoja nemaju status pravnog lica.

Mogu li se udruenja udruivati u saveze?

Da. Udruenje se moe udruivati u saveze i u drugeasocijacije u zemlji i inostranstvu. Na saveze e se pri-menjivati odredbe Zakona, kada se sedite saveza nala-zi na teritoriji Republike Srbije.

Ipak, kao to smo prethodno naveli, Zakon posrednozabranjuje da se udruenje ulanjuje u meunarodneorganizacije ili udruenja iji su ciljevi zabranjeni, od-

nosno u tajna i paravojna udruenja, jer bi u suprotomsluaju, Ustavni sud mogao zabraniti njihov rad.

Da li delovi udruenja mogu imati status pravnog lica?

Ne mogu. Deo udruenja (sekcija, grupa, klub, ogra-nak, podrunica i dr) nema status pravnog lica.

II. OSNIVANJE UDRUENJA

Novim Zakonom su znaajno liberalizovani uslovi zaosnivanje udruenja, posebno sa stanovita minimalnogbroja osnivaa i obaveze upisa u Registar udruenja.

Koji je minimalni broj lica, u skladu sa Zakonom, neop-hodan za osnivanje udruenja?

Udruenje mogu osnovati najmanje tri osnivaa, s timto najmanje jedan od osnivaa mora imatiprebivali-


13/7312

te, odnosno sedite na teritoriji Republike Srbije. Po-jam osniva podrazumeva fizikaili pravna lica, do-maai strana. Dakle, osnivai mogu biti samo fizikalica, samo pravna lica, ili i fizika i pravna lica.

Da li maloletno lice moe biti osniva udruenja?

Osnovno je pravilo da osnivai udruenja mogu biti

poslovno sposobna fizika lica (lica koja mogu sa-mostalno da zakljuuju ugovore i preduzimaju drugeradnje u pravnom prometu za svoj raun i u svoje ime).Meutim, i maloletno licekoje je navrilo 14 godinaivota moe biti osniva udruenja, na osnovu pi-smene saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika.Izjava o davanju saglasnosti mora da sadri potvrdu ooveri potpisa u skladu sa Zakonom o overavanju potpi-sa, rukopisa i prepisa (Slubeni glasnik RS broj 39/93)i Uputstvom o obliku i nainu voenja upisnika i o na-inu overavanja potpisa, rukopisa i prepisa (Slubeniglasnik RS, broj 74/93). Prema navedenim propisimaorgani nadleni za overu potpisa su optinski sudovi ioptinski organi uprave. Ista se pravila primenjuju i namaloletno lice koje je navrilo 14 godina ivota, a elida postane lan ve osnovanog udruenja.

Da li Zakon propisuje neka ogranienja za pravna licakao osnivae?

S obzirom da je udruenje institut privatnog prava,svako pravno lice u privatnom pravu (npr. privrednodrutvo, ustanova, fond, drugo udruenje, verska za-jednica, politika stranka, itd) moe biti osniva ili

lan udruenja. Kada je re o dravnim organima kojiimaju svojstvo pravnog lica (ministarstva, optine, itd),osnovno je pravilo da oni ne mogubiti osnivai ili la-novi udruenja kao nosioci vlasti, odnosno kao pravnalica u javnom pravu.

ta je neophodno za osnivanje udruenja?

Za osnivanje udruenja neophodno je da osnivai odr-e osnivaku skuptinu, na kojoj e usvojiti osnivakiakt i statut i izbrati lice ovlaeno na zastupanje udru-enja. Udruenje je u obavezi da o toku i sadraju izvr-

enih radnji i donetih odluka saini zapisnik sa osni-vake skuptine koji e, izmedju ostalog, dostaviti kaoprilog prijavi za upis udruenja u Registar

ta je osnivaki akt?

Kao to sam naziv sugerie, osnivaki akt je osnovni,konstitutivni akt udruenja. Minimalna sadrinaosnivakog akta propisana je Zakonom. Osnivaki aktmorada sadri: lina imena odnosno nazive osnivaai njihova prebivalita odnosno sedita; naziv i seditei adresu udruenja; oblast ostvarivanja ciljeva udru-enja; ciljeve radi kojih se osniva; lino ime i prebiva-lite adresu lica ovlaenog za zastupanje udruenja;potpise osnivaa i njihove jedinstvene matine brojevegradjana, odnosno broj putne isprave i dravu izdava-nja putne isprave za osnivae koji su strani dravljani,i datum donoenja osnivakog akta. Pravno lice kao

osniva potpisuje se tako to njegov zastupnik uz nazivpravnog lica dodaje svoj potpis, peat, matini broj iporesko identifikacioni broj (PIB) pravnog lica.

Pored ovih obaveznih elemenata, osnivakim aktom semogu urediti i druga pitanjaod znaaja za osnivanjeudruenja.

Nema pravnih prepreka da se osnivaki akt nazoveugovor o osnivanju, memorandum o osnivanju, od-luka o osnivanju, ili slino bitno je da njegova sadr-ina ispunjava Zakonom propisane uslove za osnivakiakt.

Za koji se period moe osnovati udruenje?

Udruenje se moe osnovati na odreeno ili neodre-eno vreme. Ako u osnivakom aktu nije drugaijeureeno, smatrae se da je udruenje osnovano na ne-odreeno vreme.

Da li je za osnivanje udruenja potrebna osnivakaimovina?

Za osnivanje udruenja nije potrebna nikakva osni-vaka imovina.Prilikom predaje zahteva za upis u Re-gistar potrebno je platiti odgovarajuu naknadu pro-pisanu Uredbom o visini naknade za upis udruenja idruge usluge koje prua Agencija za privredne registreu postupku voenja Registra.

ta je statut?

Statut je osnovni opti aktudruenja. Statut mora biti

u saglasnosti sa odredbama osnivakog akta, a drugiopti akti, ako ih udruenje donosi, moraju biti u sagla-snosti sa statutom. Odredbe drugih optih akata kojenisu u saglasnosti sa statutom smatraju se nitavim ine proizvode nikakvo pravno dejstvo.

Minimalna sadrina statuta takoe je propisana Zako-nom. Statutom se obavezno ureuje: naziv i sediteudruenja; oblast ostvarivanja ciljeva, ciljevi radi ko-jih se osniva; unutranja organizacija, organi, njihovaovlaenja, sastav, nain izbora i opoziva, trajanje man-data i nain odluivanja; postupak za izmene i dopune

statuta i postupak donoenja i izmena drugih optihakata udruenja; zastupanje udruenja; ostvarivanjejavnosti rada; uslovi i nain ulanjivanja i prestankalanstva; prava, obaveze i odgovornost lanova; nainsticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaga-nje sredstvima, ukljuujui i odredbe o privrednoj ilidrugoj delatnosti kojom se stie dobit, ako je udrue-nje obavlja; nain odluivanja o statusnim promenamai prestanku rada; postupanje sa imovinom udruenjau sluaju prestanka udruenja; postupak usvajanja, fi-nansijskih i drugih izvetaja; izgled i sadrina peata;

druga pitanja utvrena zakonom.Pored ovih obaveznih elemenata, statutom se moguureditii druga pitanja od znaaja za rad i unutranjuorganizaciju udruenja.


14/7313

III. UPIS U REGISTAR UDRUENJA

Novi zakon uredjuje upis udruenja u Registar udru-enja, obaveze Agencije za privredne registre u vezi savoenjem Registra udruenja, obaveze Registratoraudruenja, razloge usled kojih Registrator moe odba-citi prijavu za upis u registar, razloge prekida postupka

upisa u Registar udruenja (u daljem tekstu: Registar)i dr.

Da li je udruenje obavezno da podnese prijavu za upisu Registar udruenja?

Nije. Zakon izriito ureuje da je upis u Registarudruenja dobrovoljan. Samo udruenje koja eli dastekne status pravnog licapodnosi zahtev za upis uregistar. Osnivaisamostalno odluuju o tome da li eudruenje delovati kao neformalno udruenje (to jestbez upisa u registar i sticanja svojstva pravnog lica), nakoje se shodno primenjuju pravila o graanskom orta-kluku, ili e podneti zahtev za upis u Registar udrue-nja odnosno sticanje statusa pravnog lica. Ova odlukazavisi od niza faktora, ukljuujui i ciljeve zbog kojih jeosnovano udruenje, vreme na koje se udruenje osni-va, da li e udruenje zakljuivati ugovore i preduzi-mati druge radnje u pravnom prometu, itd. Na primer,ukoliko se udruenje osniva sa ciljem reavanja nekogkonkretnog problema u lokalnoj zajednici, kao to jeizgradnja vodovoda i kanalizacije, a ne eli da konku-rie za dobijanje javnih (budetskih) sredstava, nitida trai privatne donacije, takvo udruenje verovatno

nee imati potrebe za registracijom.

Koje pogodnosti stie udruenje koje se upie u Regi-star?

Upis u Registar, odnosno sticanje statusa pravnog lica,donosi niz pogodnosti za udruenje i njegove osnivaei lanove. Za razliku od neformalnog udruenja, regi-strovano udruenje: 1) moe da zakljuuje ugovore ipreduzima druge pravne radnje u svoje ime i za svojraun; 2) moe sticati sopstvenu imovinu po osnovukupovine, poklona, itd; 3) za obaveze preuzete u prav-

nom prometu odgovara samo svojom imovinom (akoje ima), a ne imovinom osnivaa i lanova; 4) uiva ca-rinske, budetske i poreske povlastice; pored toga, izrazloga pravne sigurnosti, i strani donatori prevashod-no finansiraju projekte registrovanih udruenja (to jestonih koja imaju status pravnog lica); 5) naziv, skraennaziv i logo registrovanog udruenja uiva vii nivopravne zatite nego to ga uiva naziv, skraeni naziv ilogo neformalnog udruenja.

Ko podnosi prijavu za upis u Registar i koje dokumentetreba podneti prilikom registracije?

Prijavu za upis udruenja u Registar podnosi zastu-pnik udruenja. Sadrina, nain upisa i voenje Regi-stra, kao i sadrina i izgled prijave za upis udruenjau Registar ureeni su Pravilnikom o sadrini, nainuupisa i voenja Registra udruenja (Slubeni glasnik

RS, broj 80/09) koji je doneo ministar za dravnu upra-vu i lokalnu samoupravu (videti Annex 2. Vodia) .

Uz prijavu za upis udruenja u Registar podnose se: 1)osnivaki akt; 2) ako je osniva udruenja maloletnolice, izjavu zakonskog zastupnika o davanju saglasnosti

da ono moe biti osniva udruenja, koja sadri potvr-du o overi potpisa; 3) dva primerka statuta 4) zapisniksa osnivake skuptine u izvorniku, odnosno overe-nom prepisu; 5) akt o izboru zastupnika; 6) overenafotokopija line karte zastupnika udruenja, a ako onane sadri podatak o prebivalitu i adresi, i potvrda oprebivalitu, odnosno overena fotokopija putne ispravei potvrda o boravitu; 7) dokaz o uplati naknade za upisudruenja.

Pored toga, radi dobijanja poresko identifikacionogbroja (PIB), udruenje podnosi i Jedinstvenu registra-

cionu prijavu osnivanja pravnih lica i drugih subjekatai registracije u jednistveni registar poreskih obveznika(obrazac JRPPS 2), koja je propisana Pravilnikom ododeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima,preduzetnicima i drugim subjektima za iju je regi-straciju nadlena Agencija za privredne registre (Slu-beni glasnik RS, broj 32/09 od 05.05.2009. godine), stim da se u ovoj prijavi popunjavaju samo naznaenidelovi, odnosno upisuje se: naziv; nain na koji ebiti izvreno dostavljanje reenja/zakljuka; potpiszastupnika pravnog lica odnosno podnosioca prija-

ve. Elektronsku verziju obrasca JRPPS 2 moete naina: http://www.apr.gov.rs/LinkClick.aspx?fileticket=PNsEZI%2bmBkw%3d&tabid=38&mid=640

Napomena:Podnosilac prijava je duan da uredno popuni i potpi-e i prijavu za upis udruenja/saveza udruenja/pred-stavnitva stranog udruenja u Registar udruenja/Registar stranih udruenja, propisanu Pravilnikom osadrini i nainu upisa i voenja Registra udruenja,/Registra stranih udruenja i da uredno popuni u na-znaenim delovima i potpie jedinstvenu registra-

cionu prijavu (JRPPS-2)Na ovaj nain, odnosno pod-noenjem jedinstvene registracione prijave uz prijavuza upis u Registar, udruenje/savez udruenja/pred-stavnitvo stranog udruenja, dobija poresko identifi-kacioni broj (PIB) od Poreske uprave koji je generisanu Reenju APR o upisu u Registar udruenja/Registarstranih udruenja.

U kom se roku podnosi zahtev za upis u Registar?

Zakonom nije propisan rok u kojem je udruenje,nakon osnivanja, duno da podnese zahtev za upis uRegistar. Ovo je logina posledica injenice da je upisu Registar dobrovoljan.Izmeu ostalog, ovo znai danema nikakvih pravnih prepreka da i udruenje koje jeosnovano sa namerom da deluje kao neformalno udru-enje (graanski ortakluk), u bilo kom trenutku svogdelovanja odlui da podnese zahtev za upis u Registar.


15/7314

Kome se podnosi prijava za upis u Registar?

Znaajna novina utvrena ovim zakonom je da Re-gistarvodi Agencija za privredne registre, kao po-vereni posao. To znai da se prijava za upis udruenjau Registar podnosi Agenciji za privredne registre.Agencija vodi Registar preko Registratora udruenja,odnosno, shodno Zakonu o registraciji privrednih su-

bjekata, fizikog lica koje vodi Registar. Vie o Agen-ciji, moete nai na http://www.apr.gov.rs/

Kojim zakonima je regulisan poloaj i rad Agencije zaprivredne registre?

Osnovni zakon kojim je regulisan poloaj i rad Agen-cije za privredne registre je Zakon o Agenciji za pri-

vredne registre. Ipak, za rad ove Agencije bitan je iZakon o registraciji privrednih subjekata, jer jeovim zakonom definisan i pojam Registratora, koji sekoristi i u Zakonu o udruenjima.

Ko je Registrator?Registrator je fiziko lice koje vodi Registar, shodnopomenutom Zakonu, a koga imenuje Upravni odborAgencije, uz prethodnu saglasnost Vlade RepublikeSrbije. Imenuje se na 4 godine, a isto lice moe ponovobiti imenovano kao Registrator. Opta ovlaenja Re-gistratora su, izmeu ostalog, da se stara o zakonitom,sistematinom i aurnom voenju Registra, sprovodipostupak registracije, izdaje potvrde o podnetoj regi-stracionoj prijavi, donosi odluke po registracionoj pri-javi, obezbeuje uvid u Registar, izdaje overene izvode

iz Registra i kopije dokumenata na osnovu kojih je iz-vrena registracija i dr.

ta je Agencija za privredne registre?

Agencija za privredne registre je javna agencija kojaima svojstvo pravnog lica i ije je sedite u Beogradu,

u ulici Brankova 25. Agencija ima i organizacione je-dinice van sedita u 13 gradova u Srbiji: Novom Sadu,Subotici, Zrenjaninu, Panevu, Poarevcu, Valjevu,Kraljevu, Uicu, Zajearu, Kragujevcu, Niu, Leskovcui Kosovskoj Mitrovici.

Agencija za privredne registre osnovana je kao jedin-stvena institucija, u ijoj je nadlenosti voenje pri-

vrednih registara od znaaja za sveukupni privredniivot Srbije. Shodno novom Zakonu o udruenjima, unadlenosti Agencije je i voenje Registra udruenja.Organi Agencije su upravni odbor, direktor i nadzorniodbor. Sva tri organa Agencije bira i razreava VladaRepublike Srbije.

Da li e se prijave za upis udruenja u Registar moipodneti i u organizacionim jedinicama Agencije vanBeograda?

Da, zastupnik udruenja e moi da podnese prijavu

za upis u Registar, sa prateim dokumentima, u bilokojoj organizacionoj jedinici Agencije: Tabela 1.

Koji podaci o udruenjima se upisuju u Registar?

U Registar se upisuju: naziv i skraeni naziv udruenja,sedite i adresa udruenja; oblasti ostvarivanja ciljevaudruenja; datum osnivanja udruenja; privredne idruge delatnosti koje udruenje neposredno obavlja;lino ime, prebivalite, odnosno boravite i jedinstve-ni matini broj graana, odnosno broj putne isprave idravu izdavanja putne isprave zastupnika udruenja;predvieno vreme za koje se udruenje osniva; lan-stvo u savezu udruenja; datum donoenja, odnosnoizmene i dopune statuta; podaci o statusnoj promeni;podaci vezani za likvidaciju i steaj udruenja; zabele-ka o pokretanju postupka za zabranu rada udruenjai zabrana rada udruenja; prestanak udruenja; broj i

Mesto AdresaRadno vreme

radnim danomRadno vreme sa

strankamaKontakt telefon

Beograd Brankova 25 08:30-16:30 9-15 011 20 23 350

Novi Sad Bulevar Mihajla Pupina 24 08:30-16:30 10-15 021 475 43 08

Subotica Trg Lazara Neia 1 07-15 08-15 024 671 930

Zrenjanin Trg Republike bb 08-16 09-15 023 511 518

Panevo Trg Nikole Tesle 5 08:30-16:30 09-15 013 351 610

Poarevac Stari korzo 38 08-16 09-14 012 531 652

Valjevo Vuka Karadia 5/IV 08:30-16:30 09-15 014 291 010

Kraljevo Cara Duana 41/I 08-16 09-15 036 326 999

Uice Radiiev prolaz bb 07:30-15:30 08-14:30 031 513 969

Zajear Nikole Paia 37/I 08-16 09-15 019 420 360

Kragujevac Nikole Paia 6 07:30-15:30 09-15 034 338 238

NiObrenovieva bb, TPC Kala,lamela b, lokal 40

08:30-16:30 10-15 018 296 002

Leskovac Stojana Ljubia 12/I kancelarija 18 08:30-16:30 10-15 016 214 175

Kosovska Mitrovica Kralja Petra Prvog 106 08-16:30 08:30-15


16/7315

datum donoenja reenja o upisu, promeni podatakai brisanju iz Registra. Sadrinu, nain upisa i voenjaRegistra, blie ureuje ministar nadlean za posloveuprave.

Iz kojih razloga Registrator moe da odbaci prijavu zaupis u Registar?

Registrator e prijavu odbaciti reenjem i to iz slede-ih razloga: ako je naziv udruenja identian nazivudrugog udruenja koje je upisano ili uredno prijavljenoza upis u Registar, zatim, ako je naziv udruenja za-menljiv sa nazivom drugog udruenja, izaziva zabunuo udruenju, njegovim ciljevima ili u pogledu toga okakvoj se vrsti pravnog lica radi.

Registrator odbacuje prijavu i ako je ona podneta odneovlaenog lica ili kada uz prijavu nisu podnete svepropisane isprave, i ako prijava, osnivaki akt ili statutne sadri sve podatke propisane zakonom. Zato, pre

podnoenja prijave, naroito treba proveriti da li osni-vaki akt i statut sadre sve propisane podatke.

Kojim pojedinanim pravnim aktom Registrator odba-cuje prijavu za upis udruenja u Registar?

Registrator odbacuje prijavu reenjem. Protiv svakogreenja Registratora donetog u prvom stepenu, uklju-ujui i reenja kojim se odbacuje prijava za upis, moese izjaviti alba. alba se izjavljuje u optem roku od15 dana ministru nadlenom za poslove uprave. Re-enje Ministra je konano i protiv njega se tubommoe pokrenuti upravni sporpred nadlenim sudom.

Iz kojih razloga Registrator moe da prekine postupakupisa?

Ako Registrator u postupku upisa oceni da se radi otajnom ili paravojnom udruenju koja su zabranje-na Ustavom i Zakonom ili iz navedenih dokumenataproizilazi da su ciljevi udruenja usmereni na:nasil-no ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijal-ne celokupnosti Republike Srbije, krenje zajemenihljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podstica-nje neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti zasnova-

ne na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnostiili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizikim, psihikim ilidrugim karakteristikama i sposobnostima, donee za-kljuak kojim se prekida postupak upisa u Registar,a zatim podnosi predlog Ustavnom sudu za zabranurada udruenja.Protiv ovog zakljuka nije dozvoljenaposebna alba. Po prijemu odluke Ustavnog suda, Re-gistrator e, u zavisnosti od sadrine odluke, reenjemodbaciti prijavu ili nastaviti postupak upisa.

U kojem roku nadleni organ mora doneti reenje oupisu u Registar?

Ako prijava reenjem nije odbaena ili nije donet za-kljuak o prekidu postupka, Registrator je duan daizvri upis udruenja u Registar u roku od 30 danaod dana podnoenja uredne prijave. Ako u ovom

roku Registrator ne donese reenje, smatrae se daje udruenje upisano u Registar narednog dana oddana isteka ovog roka (takozvana pozitivna prezum-cija o upisu u registar). Prelaznim i zavrnim odred-bama propisano je da e se ova odredba primenjivatidanom isteka dve godine od dana stupanja Zakona nasnagu.

Izmeu ostalog, ovo bi trebalo da znai da, po istekuroka u kojem je nadleni organ bio duan da donesereenje, udruenje moe da otvori bankarski raun,zakljuuje druge ugovore (na primer, ugovor o zakupukancelarije) i preduzima druge pravne radnje u svojeime i za svoj raun, da izradi peat, stie imovinu, ilikonkurie za budetska sredstva dovoljno je da pod-nese dokaz da je rok propisan Zakonom za upis u Re-gistar istekao i da se pozove na odgovarajue odredbeZakona. Meutim, realno je oekivati tekoe u prak-tinoj primeni prezumcije o upisu (posebno kada je reo otvaranju bankarskog rauna ili izradi peata), stogae moda nekad biti celishodnije uloiti dodatni naporda se ishoduje dobijanje reenja o upisu u Registar u tokraem dodatnom roku.

Da li je udruenje duno da prijavi Registratoru prome-nu podataka koji se upisuju u Registar?

Da. Udruenje je duno da Registratoru prijavi svakupromenu podatakakoji se upisuju u Registar, u rokuod 15 dana od dana nastale promene. Za povredu ovezakonske odredbe predviene su prekrajne kazne.

Da li je udruenje duno da plati naknadu za upis u Re-gistar?

Da. Visinu naknade za upis u registar, kao i za drugeusluge koje Agencija prua u postupku voenje Re-gistra odreuje Vlada na predlog Upravnog odboraAgencije. Iako u vreme pripreme ovog Vodia, uredbajo nije doneta niti objavljena u Slubenom glasnikuRS, udruenja i savezi udruenja u postupku upisa uRegistar plaae naknadu. Plaanje naknade za upisu Registar bie osloboene drutvene organizacije,udruenja graana i njihovi savezi u postupku prere-

gistracije.IV BRISANJE IZ REGISTRA

Novi Zakon detaljno regulie i razloge brisanja udru-enja iz registra. Oni su ovim Zakonom i taksativnonabrojani.

Koji su Zakonom predvieni razlozi za brisanje udrue-nja iz Registra?

Brisanje iz Registra vri se u sedam sluajeva, koji sutaksativno navedeni u Zakonu:

ako se broj lanova smanji ispod broja osnivaa po-trebnog za osnivanje, a nadleni organ udruenja nedonese odluku o prijemu novih lanova u roku od30 dana;


17/7316

ako istekne vreme na koje je udruenje osnovano,kada je udruenje osnovano na odreeno vreme;

ako nadleni organ udruenja donese odluku o pre-stanku rada;

ako se izvri statusna promena koja u skladu sa Zako-nom ima za posledicu prestanak udruenja.

ako se utvrdi da udruenje ne obavlja aktivnosti naostvarivanju statutarnih ciljeva, odnosno da nije or-ganizovano u skladu sa statutom due od dve godineneprekidno ili ako je proteklo dvostruko vie vreme-na od vremena utvrenog statutom za odravanjesednice Skuptine, a ona nije odrana;

ako mu je zabranjen rad i

steajem udruenja.

U zakonom propisanim sluajevima brisanje iz Regi-stra se vri nakon sprovedenog postupka likvidacije, a

o sprovoenju postupka likvidacije u Registar se upi-suje zabeleka.

Jo jedan osnov brisanja iz Registra koji proizilazi iznovog Zakona odnosi se na postojea udruenja. Iz Re-gistra e se brisati ve registrovana udruenja, u slua-ju da u propisanom roku ne usaglase svoja unutranjaakta sa odredbama novog Zakona (videti poglavlje IX opre-registraciji), po sprovedenom postupku likvidacije.

Koje su pravne posledice brisanja udruenja iz Regi-stra?

Brisanjem iz Registra udruenje gubi status pravnoglica.

U naredna tri poglavlja detaljno su obraena tri poseb-na osnova za brisanje udruenja iz Registra (zabranarada udruenja, likvidacija i steaj, i statusne prome-ne), s obzirom da se radi o pitanjima koja su novim Za-konom drugaije ili potpunije ureena.

Zabrana rada udruenja kao osnov brisanja iz Registra

Kao to smo prethodno napomenuli, udruenje se bri-e iz Registra i ako mu je zabranjen rad. Znaajna je no-

vina da se odluka Ustavnog suda o zabrani rada udru-enja moe zasnivati i na radnjama lanova udruenjaako postoji veza izmeu tih radnji i delovanja udrue-nja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na or-ganizovanoj volji lanova i ako se prema okolnostimasluaja moe smatrati da je udruenje tolerisalo radnjesvojih lanova. Ova je novina u saglasnosti sa praksomEvropskog suda za ljudska prava. Zabranjena je javnaupotreba simbola vizuelnog identiteta i drugih oznakaudruenja (zastave, parole, uniforme, grbovi, znake idr) kome je zabranjen rad.

Udruenju e se zabraniti rad i brisae se iz Registra iako se ulani u meunarodnu organizaciju ili udrue-nje koje je tajno ili je po svojoj prirodi paravojno udru-enje odnosno deluju radi ostvarivanja ciljeva koje suovim Zakonom zabranjeni. Zabrana rada udruenja

odnosi se i na sve delove udruenja, a zabrana rada sa-veza odnosi se na ona udruenja u njegovom lanstvukoja su izriito obuhvaena postupkom zabrane.

Postupak za zabranu rada udruenja pokree se napredlog Vlade, Republikog javnog tuioca, ministar-stva nadlenog za poslove uprave, ministarstva nad-lenog za oblast u kojoj se ostvaruju ciljevi udruenja

i Registratora. Postupak za zabranu rada udruenjamoe se pokrenuti i voditi i u odnosu na udruenjakoja nemaju status pravnog lica. O pokretanju postup-ka za zabranu rada udruenja u Registar se upisuje za-beleka. Kada se zabrani rad registrovanom udruenju,on se brie iz registra po sprovedenom postupku likvi-dacije ili steaja.

Likvidacija i steaj udruenja kao osnov brisanja iz Re-gistra

Novina su i odredbe Zakona koje ureuju likvidaci-

ju udruenja. Likvidacija udruenja se sprovodi kadaudruenje ima dovoljno finansijskih sredstava za po-krie svih svojih obaveza. Na pitanja koja se tiu po-stupka likvidacije, a koja nisu ureena ovim zakonom,shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se regulielikvidacija privrednog drutva. Donoenjem odluke oprestanku udruenja likvidacijom, imenovanjem likvi-dacionog upravnika prestaju ovlaenja organa udru-enja i zastupnika i punomonika udruenja, osimovlaenja nadzornog odbora ako ga udruenje ima.

Do likvidacije udruenja doi e u svim sluajevima

koji su taksativno nabrojani kao razlozi brisanja regi-stra, o emu je prethodno bilo rei, osim u sluaju kadaje izvrena statusna promena koja za posledicu imaprestanak udruenja i u sluaju steaja udruenja.

Ako se broj lanova udruenja smanji ispod broja osni-vaa potrebnog za osnivanje, a nadleni organ udrue-nja ne donese odluku o prijemu novih lanova u rokuod 30 dana, ako istekne vreme na koje je udruenjeosnovano kada je udruenje osnovano na odreenovreme odnosno ako nadleni organ udruenja doneseodluku o prestanku rada, Skuptina udruenja duna

je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razlogaza prestanak udruenja donese odluku o prestankuudruenja likvidacijom, imenovanjem likvidacionogupravnika i da ovu odluku u roku od 3 dana od danadonoenja dostavi Registratoru. Udruenje je duno daovu odluku objavi u Slubenom glasniku RepublikeSrbije u roku od 3 dana od dana donoenja, s pozivompoveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljiva-nja odluke prijave svoja potraivanja. Objavljivanjemodluke u Slubenom glasniku nastupa dejstvo otvara-nja postupka likvidacije. Zakon ureuje postupak li-kvidacije i za sluaj kada odluka o otvaranju postupka

likvidacije ne bude doneta u skladu sa ovim zakonom,ili nije objavljena. U tom sluaju, zastupnik udruenjaduan je da o tome obavesti Registratora u roku odtri dana od isteka roka za njeno donoenje, odnosnoobjavljivanje.


18/7317

Udruenje moe prestati i po skraenom postupkulikvidacije, ako posle donoenja odluke o prestankurada udruenja veina lanova skuptine udruenja daizjavu Registatoru da su izmirene sve poreske obaveze,obaveze udruenja prema poveriocima i da su regu-lisani svi odnosi sa zaposlenima (na primer, uplaenidoprinosi za socijalno, penzijsko i zdravstveno osigu-

ranje, itd). I ova izjava mora da sadri potvrdu o overipotpisa u skladu sa zakonom. lanovi udruenja kojisu dali izjavu odgovaraju solidarno za obaveze udru-enja tri godine od dana brisanja iz registra udruenja.

Nad udruenjem koje je trajnije nesposobno za plaa-nje sprovodi se postupak steaja primenom odredabazakona kojim se regulie steaj i poreskih zakona ko-jima se ureuje tretman obveznika u steaju. Nadleniorgan brie udruenje iz Registra na osnovu pravo-snane odluke o zakljuenju steajnog postupka.

Statusne promene kao osnov brisanja udruenja iz Re-

gistra

Udruenje prestaje i u sluaju pripajanja, spajanja ipodele udruenja. Pod pripajanjem se podrazumevaprenos cele imovine jednog udruenja (pripojenik) nadrugo udruenje (pripojilac) na osnovu ugovora o pri-pajanju. Zakonom je detaljno propisana sadrina ovogugovora. Pripajanje jednog ili vie udruenja upisujese u Registar, shodno odredbama ovog zakona o upisuosnivanja udruenja.

Pod spajanjem se podrazumeva osnivanje novog udru-

enja na koje prelazi celokupna imovina dva ili vieudruenja koja se spajaju. Na postupak spajanja shod-no se primenjuju odredbe ovog zakona o pripajanju.

Udruenje se moe i podeliti na dva ili vie udruenja.Odluka o podeli udruenja ima pravno dejstvo osni-vakog akta, a na podelu udruenja shodno se prime-njuju pravila ovog zakona o pripajanju.

V. NAZIV I SEDITE UDRUENJA

Odredbe Zakona detaljno ureuju pitanje naziva isedita udruenja. Pravnoj sigurnosti u ovoj oblasti

naroito e doprineti odredbe Zakona koje ureujurazlikovanje naziva udruenja. Naziv novoosnovanogudruenja ne moe biti identian nazivu drugih udru-enja koja su upisana ili uredno prijavljena za upis uRegistar. Takoe, naziv udruenja ne sme da bude za-menljiv sa nazivom drugog udruenja niti da izazivazabunu o udruenju, njegovoj delatnosti ili u pogledutoga o kakvoj se vrsti pravnog lica radi.

Na kom jeziku i pismu mora biti naziv udruenja?

Odredbe Zakona o jeziku i pismu treba posmatrati u

kontekstu odredbi novog Ustava o slubenoj upotrebijezika i pisma. Saglasno tome, naziv udruenja morabiti na srpskom jeziku i irilikom pismu. Nazivudruenja, ako je to predvieno statutom, moe biti ina jeziku i pismu nacionalne manjine. Naziv na je-

ziku i pismu nacionalne manjine upisuje se u Registarposle naziva na srpskom jeziku i irilikom pismu.

Da li naziv udruenja moe biti i na stranom ili mrtvomjeziku?

Da. Naziv udruenja moe sadrati pojedine stranerei ako one ine naziv meunarodne organizacije ije

je udruenje lan, ako su te rei uobiajene u srpskomjeziku, ako za njih nema odgovarajue rei u srpskomjeziku, il i ako se radi o reima na mrtvom jeziku.

Naziv udruenja, ako je to predvieno statutom, moese upisati u registar i u prevodu na jedan ili vie stranihjezika, posle upisa naziva udruenja na srpskom jezikui irilikom pismu, odnosno jeziku i pismu nacionalnemanjine.

Iako Zakon ne propisuje da li registarski organ cenitanost prevoda naziva udruenja na srpski jezik,treba nastojati da prevod bude to je mogue taniji.

Problemi mogu da nastanu u sluajevima nemoguno-sti adekvatnog prevoda (na primer, u srpskom jezikunaprosto nema adekvatnog prevoda za TransparencyInternational to nije Meunarodna transparentnost,a jo manje Meunarodna prozirnost).Navedeni pro-blemi sa nazivom udruenja koji se mogu javiti u regi-starskoj praksi nuno e zahtevati izvesnu fleksibilnostregistarskog organa u tumaenju zakonskih odredbi ojeziku i pismu na kojem treba da bude naziv udruenja.

Takoe, Zakon propisuje da naziv udruenja ne sme daizazove zabunu u pogledu njegovih ciljeva, ili u po-

gledu toga o kakvoj sevrsti pravnog lica radi . S obzi-rom da ove odredbe daju velika diskreciona ovlaenjaRegistratoru, saglasno meunarodno pravnim stan-dardima u oblasti slobode udruivanja koji obavezuju iRepubliku Srbiju, i ove odredbe treba liberalno tuma-iti i primenjivati, posebno u sluaju kada je imenica:udruenje sastavni deo naziva udruenja. Potreba zaliberalnim tumaenjem odredaba o nazivu udruenjaodnosi se, pre svega, na predstavnitva stranih udru-enja, imajui u vidu da se odredbe o upisu u Regi-star udruenja primenjuju i na upis u Registar stranih

udruenja. Naime, u pojedinim zemljama (na primer,Nemaka), nema pravnih prepreka da udruenja (Ve-rain), u svom nazivu ima imenicu tiftung(fondacija).Neka od ovih udruenja ve godinama deluju u naojzemlji, a injenica da u svom nazivu imaju tiftungnebi trebalo da predstavlja smetnju za njihov upis u Regi-star stranih udruenja.

Da li udruenja mogu imati skraeni naziv i simbole vi-zuelnog identiteta?

Da, ako je tako odreeno odredbama statuta udrue-nja. Skraeni naziv se upisuje u Registar i upotrebljavau pravnom saobraaju.

Da li logo i drugi simboli vizuelnog identiteta udrue-nja moraju biti na srpskom jeziku i irilinom pismu?


19/7318

U sluaju da logo ili drugi simbol vizulenog identitetaudruenja koji sadre odreene rei nije sastavni deonaziva udruenja koji se upisuje u Registar, smatramoda u tom sluaju oni ne moraju biti na srpskom jezikui irilikom pismu.

Da li naziv udruenja, skraeni naziv ili simbol vizuel-nog identiteta udruenja koje se osniva moe biti sli-

an ili isti udruenju koje je ve upisano u Registar?

Ne moe, jer je to jedan od osnova za odbacivanjeprijave za upis udruenja u Registar. Meutim, naziv,skraeni naziv i simbol vizuelnog identiteta udruenjakoje je podnelo zahtev za upis u Registar moe biti istiili slian onom neformalnog udruenja (osim akose ne radi o nazivu, skraenom nazivu ili simbolu vi-zuelnog identiteta koji su zatieni pravom industrij-ske svojine). U tom sluaju, nadleni organ e upisatiudruenje koje je podnelo prijavu za upis u Registar,ak i u sluaju da je neformalno udruenje osnovanopre podnosioca zahteva. tavie, nakon to je udrue-nje upisano u Registar, ono moe pokrenuti postupakda se neformalnom udruenju zabrani dalje korienjenaziva, skraenog naziva, ili simbola vizuelnog identi-teta pod kojim je ono upisano u Registar.

Gde se nalazi sedite udruenja?

Sedite udruenja mora biti na teritoriji RepublikeSrbije, s tim da se kao sedite odreuje ona jedinicalokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi mestoiz koga se upravlja udruenjem.

VI. LANOVI UDRUENJA

U delu Zakona koji ureuje lanstvo u udruenju, utvr-eno je da svako lice, pod jednakim uslovima moe bitilan udruenja, kao i da je udruenje duno da vodievidenciju o svojim lanovima. Zakon, u skladu sa me-unarodnim standardima u ovoj oblasti, ne pravi ra-zliku izmeu osnivaa udruenja i lanova udruenja.

Ko moe biti lan udruenja?

Svako lice(fiziko ili pravno, strano ili domae) moe

pod jednakim uslovima utvrenim statutom da po-stane lan udruenja. Za razliku od pravila o fizikimlicima -osnivaima udruenja, svako fiziko lice moebiti lan udruenja nezavisno od godina starosti, uskladu sa Zakonom i statutom. Izjavu o pristupanju,odnosno ulanjenju u udruenje za maloletno licedo 14 godina ivotadaje njegov zakonski zastupnik.Ako je u pitanju maloletnik sa navrenih 14 godinaivota izjavu daje sam maloletnik,uz overenu pisme-nu izjavu o davanju saglasnosti njegovog zakonskog za-stupnika. Meutim, kada je re o maloletnom licu, ovolice ne moe zastupati udruenje.

Udruenje samostalno propisuje uslove za sticanje igubitak svojstva lana udruenja. U propisivanju ovihuslova udruenje mora voditi rauna o ogranienjimau pogledu ove samostalnosti koje propisuje Evropska

konvencija (obaveza jednakosti svih lanova), praksaEvropskog suda za ljudska prava i Ustav Republike Sr-bije (zabrana odreenih oblika netrpeljivosti i diskri-minacije)

Kakva je razlika izmeu osnivaa i lanova udruenja?

Pod osnivaima se podrazumevaju lica koja su osno-

vala udruenje. Osnivai su istovremeno i prvi lanoviudruenja. U odnosu na druga lica koja su naknadnopristupila udruenju kao lanovi, oni nemaju nikakveposebne privilegije niti status. Ovo stoga to je jedi-ni poredak unutar udruenja kojeg priznaje Evropskakonvencija demokratski poredak otuda i obaveza jed-nakog tretiranja svih lanova.

Da li udruenje vodi evidenciju o svojim lanovima?

Zakon propisuje obavezu udruenja da vodi eviden-ciju o svojim lanovima. Iako za povredu ove obavezenisu predviene prekrajne sankcije, razlozi pravne si-

gurnosti nalau da udruenje vodi aurnu evidencijuo lanstvu.

Pre svega, aurna evidencija o lanstvu omogua-va da se u svakom trenutku moe jasno utvrditi kojalica imaju prava i obaveze predviene odgovarajuimodredbama statuta, ukljuujui i pravo na upravljanjeudruenjem. Ta evidencija je posebno vana za ocenupunovanosti odluka skuptine i drugih organa udru-enja ukoliko su statutom predvidjeni (da li postojikvorum potreban za punovano odluivanje, da li po-stoji potrebna veina za donoenje odreenih odluka,

itd.). Uredna evidencija lanstva je vana i zbog togato smanjenje broja lanova ispod broja potrebnog zaosnivanje moe da bude osnov za brisanje udruenjaiz registra.

Pri prikupljanju, obradi, korienju i uvanju podata-ka koji se odnose na lanove udruenja, udruenje jeduno da potuje odredbe Zakona o zatiti podatakao linosti.

VII. ORGANI UDRUENJA

U skladu sa meunarodnim standardima, koji propisu-ju da je osnovna obaveza drave, kada je re o slobodiudruivanja negativna da se ne mea u nain ostvari-vanja ove slobode, Zakonom se na liberalan nain ure-uje pitanje obaveznih organa udruenja.

Kako lanovi upravljaju udruenjem?

lanovi upravljaju udruenjem neposredno ili prekosvojih izabranih predstavnikau organima udruenja.

Koji su obavezni organi udruenja?

Saglasno odredbama Zakona, obavezni organi udrue-

nja su skuptina i zastupnik udruenja. Pored togaudruenje moe imati i druge organe(inokosne i ko-legijalne) ako su oni predvieni statutom. To moe bitiupravni odbor, predsednitvo, izvrni odbor, odbor di-rektora, predsednik udruenja i dr.


20/7319

Da li e se udruenje odluiti da, osim skuptine i za-stupnika, ima i druge organe zavisi od niza okolnosti,ukljuujui i veliinu udruenja, podruje delovanja,izvore finansiranja, itd. Isto tako, nema pravnih pre-preka da zastupnik udruenja i lanovi drugih inoko-snih ili kolegijalnih organa, osim skuptine, budu licakoja nisu lanovi udruenja (videti odredbe ogled-

nog primerka statuta udruenja u Annexu 1).ta je skuptina udruenja?

Skuptina udruenja je najvii organ udruenja, ko-jegine svi lanovi (statutom se moe odrediti nainpredstavljanja lanova udruenja u skuptini).

ta je delokrug skuptine udruenja?

Skuptina udruenja usvaja statutudruenja, njegoveizmene i dopune, bira i razreava lice ovlaeno zazastupanje udruenja (ako statutom udruenja nijepredvieno drugaije), odluuje o udruivanju u sa-

veze, o usvajanju godinjeg finansijskog izvetajaudruenja, o statusnim promenamaudruenja i pre-stankurada udruenja, kao i drugim pitanjimautvr-enim statutom udruenja. Ove taksativno utvrenenadlenosti skuptine ne mogu se derogirati(preneti)na druge organe udruenje, osim kada se radi o licuovlaenom na zastupanje udruenja.

U naelu, u nadlenost skuptine spadaju i sva pitanjakoja nisu izriito poverena drugim organima udrue-nja, osim ako statutom nije drugaije ureeno.

Statutom se moe utvrditi drugaiji naziv organa kojiima funkciju skuptine.

Kada se odrava skuptina udruenja?

Skutine udruenja mogu biti redovne i vanredne.Redovnasednicaskuptine odrava se najmanje jed-nom godinje, pri emu se statutom udruenja moepredvideti i krai rok. Vanredna sednica skuptinemora se sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisa-nom obliku, podnese jedna treina lanova udruenja,s tim to se statutom moe utvrditi manji broj lanova

udruenja od ovog broja. Vanredna sednica skuptinemora se odrati najkasnije u roku od 30 dana od danapodnoenja zahteva za njeno sazivanje.

Kako odluuje skuptina udruenja?

Nain odluivanja skuptine udruenja blie se ureujestatutom. Odredbe o nainu odluivanja su od bitnogznaaja za funkcionisanje udruenja. Stoga statutomtreba vrlo paljivo, precizno i jasno regulisati kvorumpotreban za punovano odluivanje skuptine i potreb-nu veinu glasova za donoenje pojedinih odluka.

U praksi se sreu razliita reenja, u zavisnosti od vrsteudruenja i broja lanova i od vrste i znaaja pitanjao kojima se odluuje. Na primer, kvorum potreban zapunovaan rad skuptine po pravilu ini prosta vei-na lanova, ali se za odluivanje o izmenama statuta,

statusnim promena (pripajanje, spajanje ili podelaudruenja) i o prestanku rada moe predvideti druga-iji kvorum (na primer, da je za punovano odluiva-nje potrebno prisustvo najmanje dve treine lanovaskuptine). Na slian nain se moe postupiti i u pogle-du utvrivanja potrebne veine glasova za donoenjepojedinih odluka (prosta veina glasova prisutnih la-

nova, dvotreinska ili neka druga natpolovina veinaili, eventualno, odreena veina glasova od ukupnogbroja lanova).

U svakom sluaju, jasno i precizno regulisanje nainarada i naina odluivanja skuptine udruenja zna-ajno olakava rad ovog organa i donoenje odluka idoprinosi izbegavanju nepotrebnih sporova u pogledupunovanosti pojedinih odluka.

ta je zastupnik udruenja?

Kao to smo prethodno napomenuli, osim skuptine,

udruenje mora imati i zastupnika. Zastupnik udrue-nja jeste lice koje zakljuuje ugovore i preduzima drugeradnje u pravnom prometu u ime i za raun udruenja.Za zastupnika udruenja moe biti odreeno samopo-slovno sposobno fiziko licekoje ima prebivalite iliboravite na teritoriji Republike Srbije, to podrazu-meva da za lice ovlaeno za zastupanje moe da budeodreen istranac koji ima dozvolu za boravak u Re-publici Srbiji u skladu sa Zakonom o strancima.

Nema pravnih prepreka da udruenje ima vie zastu-pnika. Isto tako, za sluaj da udruenje ima predsedni-

ka ili upravni odbor, nema pravnih prepreka da pred-sednik udruenja odnosno predsednik (ili neki drugilan) upravnog odbora bude zastupnik udruenja.

Zastupnika imenuje skuptina, ako statutom nije dru-gaije ureeno. U sluaju da udruenje ima i upravniodbor, uobiajena je praksa da skuptina imenuje i ra-zreava upravni odbor, a da upravni odbor imenuje irazreava dunosti zastupnika udruenja. U ovom slu-aju, zavisno od statutarnih odredbi, zastupnik moebiti imenovan iz redova lanova upravnog odbora(predsednik ili neki drugi lan), ili moe biti lice koje

nije lan upravnog odbora.

VIII. IMOVINA UDRUENJA

Zakon sadri i detaljne odredbe o imovini udruenja,nainu sticanja imovine, aktivnostima udruenja od-nosno obavljanju privredne i druge delatnosti udru-enja, sredstvima za realizovanje programa od javnoginteresa, obavezama udruenja u pogledu voenjaposlovnih knjiga i finansijskih izvetaja, odgovornostiza obaveze udruenja, korienju imovine udruenja iprimaocu imovine udruenja.

Kako udruenje stie imovinu?

Udruenje moe sticati imovinu od lanarine, dobro-voljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili natu-ri), finansijskih subvencija, ostavina, kamata na uloge,


21/7320

zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeninain.

Da li udruenje moe neposredno da obavlja privrednudelatnost?

Iako se udruenje ne moe osnovati radi obavljanjaprivredne i druge delatnosti kojom stie dobit kao svo-

je osnovne delatnosti, udruenje moe, pod uslovimapropisanim Zakonom, da obavlja i privrednu delat-nost, kako bi obezbedilo dodatna sredstva neophodnaza obavljanje svoje osnovne (neprofitne) delatnosti. Sa-glasno Zakonu, udruenje moe neposredno da obav-lja privrednu delatnost pod sledeim uslovima: 1) da seradi o delatnosti koja je u vezi sa njegovim statutarnimciljevima (tzv. srodna privredna delatnost); 2) da je ta-kva delatnost predviena statutom i 3) da je delatnostmanjeg obima, odnosno da se delatnost obavlja u obi-mu koji je potreban za ostvarivanje ciljeva udruenja.

Kada je re o prvom od navedenih uslova, treba na-pomenuti da u praksi nije uvek lako razdvojiti srod-ne od nesrodnih privrednih delatnosti. Stoga razlozipravne sigurnosti nalau da se ovo pitanje preciznouredi statutom. Osim toga, trei od navedenih uslovaotvara odreene nedoumice u pogledu obima privred-ne i druge delatnosti koje udruenje moe da obavlja.Smatramo da ove odredbe treba posmatrati u kontek-stu odredbi Zakona o porezu na dobit preduzea, kojiureuje nain oporezivanja prihoda koje je udruenjeostvarilo neposrednim obavljanjem privredne delat-nosti, a iz kojih proizilazi da se pod delatnou manjeg

obima podrazumeva viak prihoda nad rashodima kojiu godini za koji se trai oslobaanje od poreza na do-bit ne prelazi 300,000 dinara.Ukoliko je viak prihodanad rashodima u godini za koju se trai oslobaanje odporeza na dobit vei od 300,000 dinara, to ne znai daudruenje nije vie moglo da obavlja privrednu delat-nost u toj godini, ve da e viak prihoda nad rashodi-ma ostvaren u toj godini iznad propisanog cenzusa bitioporezovan po stopi poreza na dobit koja je propisanaza privredna drutva (preduzea).

Da li se privredna i druga delatnost upisuje u Registar?

Da. Ove delatnosti se upisuju u Registar privrednihsubjekata i obavljaju se u skladu sa propisima kojimaje ureena oblast u koju spadaju aktivnosti koje seobavljaju. Udruenje moe zapoeti sa neposrednimobavljanjem ovih delatnosti tek nakon upisa delatnostiu Registar.

Zakonom o udruenjima je propisano da se Registruprivrednih subjekata prijavljuje privredna delatnost(samo jedna i to ona pretena), koja se registrujeupisom ifre delatnosti i opisom delatnosti na nain

propisan Zakonom o klasifikaciji delatnosti. Kako jeZakonom takoe propisano da se u Registar udruenjaupisuju i druge delatnosti i aktivnosti koje udruenjeneposredno obavlja, to e se u Registar udruenja, naosnovu prijave i propisane dokumentacije, upisati u

vidu zabeleke, podaci o drugim delatnostima i aktiv-nostima koje udruenje neposredno obavlja.

Za ta se mogu koristiti prihodi ostvareni od privrednedelatnosti?

Prihodi se mogu koristiti za finansiranje statutarnihciljeva udruenja, te udruenje shodno Zakonu, ostva-

renu dobit od privredne i druge delatnosti nema pravoda raspodeljuje svojim osnivaima, lanovima, lano-vima organa udruenja, direktorima, zaposlenima ilisa njima povezanim licima.

Koje su posledice ako udruenje obavlja privrednu ilidrugu delatnost koja nije u vezi sa njegovim statutar-nim ciljevima ili koja nije predviena statutom, ili neispunjava uslove za obavljanje delatnosti?

Udruenje moe biti kanjeno za privredni prestupnovanom kaznom ako neposredno obavlja privred-nu ili drugu delatnost u cilju sticanja dobiti koja nijeu vezi sa njegovim statutarnim ciljevima ili nije pred-viena statutom, ili je obavlja iako je nadleni organutvrdio da ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti.Za ovaj privredni prestup kaznie se i odgovorno lice uudruenju. Takoe, udruenje e se kazniti za prekraji ukoliko obavlja privrednu delatnost u veem obimu,odnosno u obimu koji nije potreban za ostvarivanjeciljeva udruenja. Po istom osnovu kaznie se i odgo-vorno lice u udruenju novanom kaznom. Meutim,Zakon ne utvruje pouzdane kriterijume o tome kadase radi o obavljanju privredne delatnosti u veem obi-

mu, odnosno obimu koji nije potreban za ostvarivanjeciljeva udruenja.

Da li udruenje moe da bude osniva privrednog dru-tva ?

Osim to moe neposredno da obavlja srodnu privred-nu delatnost, udruenje (koje je upisano u Registar,odnosno steklo status pravnog lica) moe samostalno,ili sa drugim licima, da osnuje drutvo sa ogranie-nom odgovornou, odnosno da bude su-osniva dru-gih oblika privrednih drutava (akcionarsko drutvo,

drutvo sa ogranienom odgovornou, komanditno,ili ortako drutvo). U tom smislu, nema nikakve razli-ke izmeu udruenja i drugih pravnih lica koji mogubiti osnivai privrednih drutava. Da li e udruenjeprivrednu i drugu delatnost obavljati neposredno ilipreko posebno osnovanog privrednog drutva stvar jenjegove poslovne procene. U naelu, ukoliko udrue-nje eli u veem obimu da obavlja privrednu i drugudelatnost, preporuuje se da osnuje posebno privrednodrutvo. Posebno imajui u vidu da su trokovi osni-vanja privrednog drutva razmerno niski, da se timeizbegava rizik sankcija zbog nepreciznih zakonskih

odredbi u pogledu dozvoljenog obima neposrednogobavljanja privredne delatnosti, kao i injenice da takoosnovano privredno drutvo moe bez ogranienja daobavlja bilo koju privrednu delatnost, srodnu ili ne-srodnu.


22/7321

ta su to sredstva za realizovanje programa od javnoginteresa?

To su sredstava za podsticanje programa ili nedosta-jueg dela sredstava za finansiranje programa kojarealizuju udruenja, a koja su od javnog interesa iobezbedjuju se iz budeta Republike Srbije ili bude-ta autonomne pokrajine odnosno jedinica lokalne sa-

mouprave. Vlada, odnosno ministarstvo nadleno zaoblast u kojoj se ostvaruju osnovni ciljevi udruenja(kao i organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne sa-mouprave) dodeljuje sredstva na osnovu sprovedenogjavnog konkursa i zakljuuje ugovore o realizovanjuodobrenih programa sa udruenjima (finansijske sub-vencije). U mnogim zemljama sveta, ova sredstva ineveinski izvor finansiranja udruenja i drugih organi-zacija civilnog drutva, te je postojanje transparetnogmehanizma dodele i korienja ovih sredstava od po-sebnog znaaja za rad udruenja.

ta se smatra programima od javnog interesa?

Programi od javnog interesa naroito se smatraju pro-grami u oblasti socijalne zatite, borako invalidskezatite, zatite lica sa invaliditetom, drutvene brige odeci, zatite interno raseljenih lica sa Kosova i Metohi-je i izbeglica, podsticanje nataliteta, pomoi starima,zdravstvene zatite, zatite i promovisanja ljudskihi manjinskih prava, obrazovanja, nauke, kulture, in-formisanja, zatite ivotne sredine, odrivog razvoja,zatite ivotinja, zatite potroaa, borbe protiv korup-cije, kao i humanitarni programi i drugi programi u

kojima udruenje iskljuivo i neposredno sledi javnepotrebe.

Koja je dunost udruenja koja su dobila sredstva zapodsticanje programa od javnog interesa?

Udruenja su duna da najmanje jedanput godinjeuine dostupnim javnosti izvetaj o svom radu i o obi-mu i nainu sticanja i korienja sredstava, a taj izve-taj dostavljaju davaocu sredstava.

Kako se moe koristiti imovina udruenja?

Polazei od principa neprofitnosti (nedobitnosti),imovina udruenja koristi se iskljuivo za ostvariva-nje statutarnih ciljeva udruenja. Imovina udruenjase zato ne moe deliti njegovim lanovima, osnivai-ma, lanovima organa udruenja, direktorima, zapo-slenima ili sa njima povezanim licima. Izuzetak odovog pravila ine davanja u vidu prigodnih primerenihnagrada, naknada opravdanih trokova nastalih radiostvarivanje statutarnih ciljeva udruenja, kao to suputni trokovi, dnevnice ili trokovi prenoita, ugo-vorene teretne obaveze i isplatu zarada zaposlenih. Za

povredu odredbi o korienju imovine Zakon predviai prekrajne sankcije za udruenje i odgovorno lice uudruenju.

ime odgovara udruenje za svoje obaveze?

Za svoje obaveze udruenje odgovara celokupnomsvojom imovinom. lanovi udruenja i organaudru-enja ne odgovarajuza obaveze udruenja u pravnomprometu svojom imovinom. Izuzetno, navedena licamogu odgovarati lino za obaveze udruenja svojomimovinom, ako postupaju sa imovinom udruenja kao

da je u pitanju njihova imovina ili zloupotrebe udrue-nje kao formu za nezakonite ili prevarne svrhe (pravilao probijanju pravnog subjektiviteta). Osim toga, la-novi organaudruenja odgovaraju solidarno za tetukoju su svojom odlukom prouzrokovali udruenju, akoje ta odluka doneta grubom nepanjom ili s nameromda se teta prouzrokuje, osim ako su u postupku dono-enja odluke izdvojili svoje miljenje u zapisnik.

Koje su obaveze udruenja u oblasti nansijskog poslo-vanja ?

Udruenje vodi poslovne knjige, sainjava finansijskeizvetajei podleevrenju revizije finansijskih izve-taja, u skladu sa propisima o raunovodstvu i revizi-ji. Godinji obrauni i izvetaji o aktivnosti udruenjapodnose se lanovima udruenja na nain utvren sta-tutom.

Ko je primalac imovine udruenja u sluaju prestankaudruenja?

Primalac imovine udruenja u sluaju prestanka udru-enja je domae nedobitno pravno licekoje je osno-vano radi ostvarivanje istih ili slinih ciljeva, i koje jenavedeno u statutu udruenja, osim u sluaju pre-stanka udruenja koje je u vreme stupanja na snaguovog zakona koristilo imovinu u drutvenoj, odnosnodravnoj svojini.

Kada je Republika Srbija, odnosno jedinica lokalne sa-mouprave primalac imovine?

Republika Srbija postaje vlasnik imovine udruenja, akorisnik imovine jedinica lokalne samouprave na ijojje teritoriji bilo sedite udruenja, ako se u trenutkuprestanka udruenja ne moe postupiti na nain

utvren zakonom ili statutom udruenja, ili akoudruenje prestaje na osnovu odluke o zabrani rada,nakon sprovedenog postupka likvidacije, ili statutomnije odreen nain raspolaganja imovine posle pre-stanka udruenja.

Kakva je sudbina nepokretnosti u drutvenoj svojini nakojima pravo korienja imaju drutvene organizacije,udruenja i savezi registrovani po ranijim zakonima?

Osnovno pravilo je da nepokretnosti u drutvenojsvojini na kojima pravo korienja imaju drutvene

organizacije, udruenja ili oblici povezivanja udru-enja(savezi), sa seditem na teritoriji Republike Srbije(u daljem tekstu: drutvene organizacije), danom stu-panja na snagu ovog zakona postaju sredstva u drav-noj svojinina kojima pravo korienja ima jedinica


23/7322

lokalne samouprave na ijoj se teritoriji nepokret-nosti nalaze. Drutvene organizacije koje su do danastupanja na snagu ovog zakona imale pravo korienjana nepokretnostima u dravnoj svojini, odnosno nanepokretnostima koje po sprovedenom sudskom po-stupku postanu dravna svojina, nastavljaju sa fakti-kim korienjem ovih nepokretnosti pod uslovima

koji ne mogu biti nepovoljniji od uslova kakvi su bilido dana stupanja na snagu novog zakona. Jedinicalokalne samouprave na ijoj se teritoriji nalaze nepo-kretnosti na kojima pravo korienja imaju drutveneorganizacije ima pravo da otkaedalje korienje ne-pokretnosti, ako drutvena organizacija ne uskladi svojrad sa odredbama ovog zakona u propisanom roku, kaoi u sluaju kada nepokretnosti koristi suprotno nameniili ciljevima utvrenim statutom.

Da li i kada nepokretnosti u drutvenoj svojini na ko-jima su drutvene organizacije imale pravo korienja

prelaze u svojinu odnosno susvojinu ovih organizacija?Drutvene organizacije koje su koristile nepokretnostiu drutvenoj svojini do dana stupanja na snagu Za-kona, postaju vlasnici odnosno suvlasnici nepokret-nosti, srazmerno udelu u kojem su same uestvovaleu finansiranju nepokretnosti sopstvenim sredstvima,pod kojima se podrazumevaju sredstva ostvarena oddobrovoljnih lanarina, poklona, donacija, legata i nadrugi zakonom dozvoljeni nain. Meutim, pod sop-stvenim sredstvima ne podrazumevaju se sredstvakoja su takve organizacije ostvarile na osnovu vrenja

poverenih ovlaenja ili druga sredstava ostvarena izbudeta nekadanjih drutvenopolitikih zajednica.Svojinska prava na nepokretnostima utvruju se u po-stupku pred nadlenim sudom.

Kakva je sudbina nacionalizovane imovine drutvenihorganizacija koja su ranije bila u njihovoj svojini?

Takve drutvene organizacije ostvaruju svoja pravana nepokretnostimau drutvenoj odnosno dravnojsvojini po osnovu zakona kojim se ureuje denaciona-lizacija.

Kakva je sudbina pokretne imovine u drutvenoj svo-jini na kojoj pravo korienja imaju drutvene organi-zacije?

Pokretna imovina postaje imovina u svojini drutve-nih organizacija.

IX. UPIS U REGISTAR I DRUGA PITANJAOD ZNAAJA ZA RAD PREDSTAVNITVA

STRANOG UDRUENJA

Kao to smo ve napomenuli, Zakonom se ureuje po-

loaj i delovanje stranih udruenja. Pre stupanja Za-kona na snagu, poloaj i delovanje stranih udruenja,odnosno njihovih predstavnitava, nije bilo zakonskiregulisano; ova su udruenja, osim ako nisu bila obu-hvaena dravnim bilateralnim ili multilateralnim

sporazumom, delovala u Republici Srbiji na osnovupotvrde koju je izdavalo Ministarstvo spoljnih poslo-va, to je stvaralo brojne tekoe u njihovom delovanju.

ta se smatra stranim udruenjem?

Zakon po prvi put ureuje postupak upisa i brisanjaiz registra predstavnitva stranog udruenja, ime se

stvaraju uslovi za njihov transparentan rad i delovanje.Pod stranim udruenjem podrazumeva se udruenjesa seditem u drugoj dravi, osnovano po propisimate drave radi ostvarivanja nekog zajednikog ili op-teg interesa ili cilja, a ije delovanje nije usmereno nasticanje dobiti, meunarodno udruenje (udruenjekoje je osnovano saglasno odredbama odgovarajuihkonvencija i drugih meunarodnih instrumenata), ilidruga strana odnosno meunarodna nevladina or-ganizacija sa dobrovoljnim lanstvom osnovana radiostvarivanja nekog zajednikog ili opteg interesa ilicilja, koje nije usmereno na sticanje dobiti.

Da li strano udruenje moe osnovati predstavnitvo uSrbiji?

Da. Strano udruenje moe osnovati predstavnitvo,kancelariju i drugi organizacioni oblik delovanja nateritoriji Republike Srbije (RS). Zapravo, osnivanjepredstavnitva, odnosno njegov upis u registar jepreduslov delovanja stranog udruenje na teritorijiSrbije. Ove zakonske odredbe treba tumaiti tako daje otvaranje predstavnitva uslov za trajno ili trajnijedelovanje stranog ili meunarodnog nevladinog ne-

dobitnog udruenja u Republici Srbiji. Meutim, nemapravnih preprekada strano udruenje ad hoc delujena podruju Republike Srbije, bez otvaranja pred-stavnitva (na primer, uee na seminarima, okru-glim stolovima, prezentacijama, dostava humanitarnepomoi u vanrednim kriznim situacijama, organizova-nje odgovarajuih kola i radionica, itd).

ta je potrebno za registraciju predstavnitva stranogudruenja?

Odredbe Zakona koje se odnose na upis u Registar i

rad udruenja primenjuju se i na upis u registar i radstranog udruenja, odnosno njegovog predstavnitva,ako zakonom ili meunarodnim ugovorom nije dru-gaije utvreno.

Za upis predstavnitva stranog udruenja u Registarpotrebna je prijava. Uz prijavu je neophodno podnetii sledee dokumente: 1) overenu fotokopiju akta i ove-ren prevod akta o registraciji udruenja u matinoj dr-avi ili overenu fotokopiju potvrde (izjave), overene odstrane suda i javnog belenika da udruenje ima premapravu matine drave status pravnog lica i bez upisa

u registar i overen prevod potvrde (izjave); 2) overenufotokopiju odluke i overen prevod odluke nadlenogorgana stranog udruenja o otvaranju predstavnitvau Republici Srbiji; 3) overen dokument i overen prevoddokumenta matine drave iz koga se utvruje ko su


24/7323

osnivai udruenja koje osniva predstavnitvo u Repu-blici Srbiji; 4) overenu odluku i overen prevod odluke olicu ovlaenom za zastupanje i predstavljanje stranogudruenja; 5) overenu fotokopiju isprave o identitetutog lica i prijavu prebivalita, odnosno boravita u Re-publici Srbiji i 6) fotokopiju i overen prevod statuta iliodgovarajueg akta koji sadri podatke o seditu i unu-

tranjoj organizaciji predstavnitva stranog udruenjana teritoriji Republike Srbije.

Kome se podnosi prijava za upis stranih udruenja?

Registar stranih udruenja vodi Agencija za privredneregistre kao povereni posao preko Registratora stranihudruenja. Sadrinu i nain upisa i voenja Registrablie ureuje ministar nadlean za poslove uprave.Prema tome, prijava za upis predstavnitva stranogudruenja podnosi se Registratoru stranih udruenja,odnosno Agenciji za privredne registre.

Koji podaci se upisuju u Registar stranih udruenja?U Registar stranih udruenja upisuju se sledei podaci:1) naziv i skraeni naziv stranog udruenja; 2) drava ukojoj je strano udruenje osnovano i sedite tog udru-enja u toj dravi; 3) naziv organizacionog oblika stra-nog udruenja; 4) adresu sedita predstavnitva stra-nog udruenja u Republici Srbiji i njegovih ogranaka;5) vreme za koje je predstavnitvo stranog udruenjaosnovano; 6) ime i prezime lica ovlaenog za zastu-panje i predstavljanje stranog udruenja u RepubliciSrbiji; 7) prebivalite i jedinstveni matini broj graa-

na ako se radi o dravljaninu Republike Srbije, odno-sno boravite u Republici Srbiji i broj putne isprave idravu izdavanja putne isprave ako se radi o stranomdravljaninu; 8) ciljeve stranog udruenja; 9) zabelekuo pokretanju postupka za zabranu rada predstavnitvastranog udruenja i zabranu rada predstavnitva stra-nog udruenja i 10) broj i datum donoenja reenja oupisu, promeni podataka i brisanju iz Registra stranihudruenja.

U kojim sluajevima dolazi do prestanka rada stranogudruenja i brisanja iz registra stranih udruenja?

Predstavnitvo stranog udruenja prestaje i brie se izRegistra stranih udruenja iz sledeih razloga: 1) akoje strano udruenje prestalo sa radom; 2) ako je stra-no udruenje odluilo da predstavnitvo prestane saradom; ili 3) ako je predstavnitvu stranog udruenjazabranjen rad odlukom Ustavnog suda.

Ko donosi reenje o brisanju predstavnitva stranogudruenja iz registra?

Reenje o brisanju predstavnitva iz Registra donosiRegistrator stranih udruenja. Protiv ovog reenjamoe se izjaviti alba ministru nadlenom za posloveuprave, a protiv reenja Ministra se moe pokrenutiupravni spor.

Kada predstavnitvu stranog udruenja moe biti za-branjen rad i ko donosi odluku o zabrani rada?

Predstavnitvo stranog udruenja ima pravo da delu-je slobodno na teritoriji Republike Srbije, ako njegoviciljevi i delovanje nisu u suprotnosti sa Ustavom Re-publike Srbije, ovim zakonom, meunarodnim ugovo-rima koje je zakljuila Republika Srbija i drugim pro-

pisima. Postupak za zabranu rada predstavnitvastranog udruenja pokreese na predlog Vlade, Repu-blikog javnog tuioca, ministarstva nadlenog za po-slove uprave, ministarstva nadlenog za oblast u kojojse ostvaruju ciljevi udruenja ili Registratora stranihudruenja. Odluku o zabrani rada predstavnitva stra-nog udruenja donosi Ustavni sud.

Da li su postojea strana udruenja, koja su poelasa delovanjem u Republici Srbiji pre poetka prime-ne ovog zakona, duna da se preregistruju i u komroku?

Da. Ona su duna da svoje delovanje usaglase saodredbama Zakona i da podnesu prijavu za upis uRegistar stranih udruenja, sa potrebnim doku-mentima u roku od tri meseca od poetka primeneZakona. U sluaju da strano udruenje ovako ne po-stupi, Registrator stranih udruenja donosi reenje oprestanku njegovog rada. Protiv ovog reenja moe seizjaviti albaMinistru. ReenjeMinistra je konanoiprotiv njega se moe pokrenuti upravni spor.

Da li se reenje o upisu i brisanju predstavnitva stra-

nog udruenja mora objaviti i o ijem troku?Reenje o upisu i reenje o brisanju predstavnitvastranog udruenja iz Registra stranih udruenja objav-ljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije, otroku stranog udruenja.

Ko odgovara za obaveze koje je predstavnitvo stra-nog udruenja preuzelo u pravnom prometu?

S obzirom da predstavnitvo, kancelarija i drugi orga-nizacioni oblici nemaju status pravnog lica, predstav-nitvo stranog udruenja ne moe zakljuivati ugovore

u svoje ime i za svoj raun, ve samo u ime i za raunstranog udruenja niti moe da ima aktivnu ili pa-sivnu legitimaciju u sudskom postupku. Isto tako, onone raspolae sopstvenom imovinom, sva sredstava sakojima raspolae predstavljaju imovinu stranog udru-enja.

Na koji nain predstavnitva stranog udruenja obez-beuju sredstva za svoj rad?

Predstavnitvo stranog udruenja moe iz inostran-stva unositi finansijska sredstva za rad predstavnitva

i za ostvarivanje svog programa u skladu sa zakonomkojim se ureuje oblast deviznog poslovanja. Pred-stavnitvo stranog udruenja moe, posle izmirenjasvih dospelih poreskih i drugih obaveza u RepubliciSrbiji, izneti neutroena finansijska sredstvau skla-


25/7324

du sa zakonom kojim se ureuje devizno poslovanje kako u toku svog redovnog obavljanja delatnosti, takoi u sluaju prestanka sa radom. Osim toga, predstav-nitvo stranog udruenja moe privremeno da uvezepredmete i opremukoji su potrebni za njegov rad i daih iznese iz Republike Srbije u skladu sa carinskim pro-pisima i propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Koji se propisi primenjuju na zaposlene u predstavni-tvu stranog udruenja?

Na strance zaposlene u predstavnitvima stranogudruenja primenjuju se propisi kojima se ureujekretanje i boravak stranacaa na dravljane Republi-ke Srbijekoji su zaposleniu predstavnitvima stranogudruenja primenjuju se propisi Republike Srbije.

X. USAGLAAVANJE STATUTAREGISTROVANIH ORGANIZACIJA SA NOVIM

ZAKONOM (PREREGISTRACIJA)

Da li je potrebna preregistracija ve registrovanih dru-tvenih organizacija, udruenja graana i njihovih sa-veza?

Stupanjem na snagu Zakona o udruenjima izvre-ne su znaajne promene u pogledu regulative koja seodnosi na osnivanje i pravni poloaj udruenja, upisi brisanje iz registra, lanstvo i organe, statusne pro-mene i prestanak rada, kao i druga pitanja znaajna zarad udruenja. Te promene uslovljavaju i potrebu da sestatuti i drugi opti akti postojeih organizacija (dru-

tvenih organizacija, udruenja graana i njihovih save-za), koje su registrovane po do sada vaeim zakonima,usklade sa novim Zakonom i da se, u propisanom roku,Agenciji za privredne registre podnese prijava za upisusklaivanja.

Posledice neusaglaavanja normativnih akata organi-zacije sa novim Zakonom su takve da u velikoj meriopravdavaju izraz preregistracija koji se koristi u ko-lokvijalnom govoru, iako se taj termin ne pominje uZakonu. Naime, uskladjivanje statuta i drugih optihakata se prijavljuje i upisuje u Registar, a organizacije

koje to ne uine u propisanom roku se briu iz Regi-stra, gube status pravnog lica i sa njihovom imovinomse postupa na isti nain kao i sa imovinom udruenjakoje je prestalo da postoji.

Dakle, nesumnjivo je da preregistraciju organizaci-je treba kvalitetno pripremiti i blagovremeno izvriti.Zbog toga u ovom odeljku pokuavamo da odgovorimona neka pitanja koja e se postaviti u toku rada na izvr-avanju ovog posla:

ta treba da urade registrovane organizacije i u komroku?

Kakve su posledice neusaglaavanja statuta u propi-sanom roku?

Kako pripremiti i izvriti usaglaavanje statuta orga-nizacije sa novim zakonom?

Koja pitanja treba da budu regulisana novim statu-tom udruenja?

Kako treba sprovesti postupak usaglaavanja statuta?

Koja dokumenta se podnose uz prijavu za upis uskla-ivanja u registar?

Koje obaveze imaju ve registrovane organizacije u po-

stupku preregistracije i u kom roku?

Obaveze organizacija registrovanih po do sada vae-im zakonima1, kao i posledice neizvravanja tih oba-veza, predviene su prelaznim i zavrnim odredbamanovog Zakona o udruenjima. Te organizacije su du-ne da:

usklade svoj statut i druge opte aktesa odredba-ma tog zakona i

da Agenciji za privredne registre podnesu prijavu zaupis usklaivanja u registar.

Rokza izvravanje ovih obaveza je 18 meseci od po-etka primene novog Zakona. S obzirom da je predvi-eno da Zakon poinje da se primenjuje danom istekatri meseca od njegovog stupanja na snagu2, organiza-cije imaju rok od ukupno 21 meseca da izvre potreb-ne pripreme i prijave usaglaavanje statuta nadlenomorganu.

Kakve su posledice neusaglaavanja statuta u propisa-nom roku?

Organizacije registrovane po ranije vaeim zakonima

koje ne usaglase svoje statute sa novim Zakonom i neprijave to usaglaavanje u propisanom roku gube sta-tus pravnog lica. Po sprovedenom postupku likvidaci-je onese reenjem Registratora briu iz Registra, anjihova preostala imovina prelazi na lica odreenastatutom, odnosno Zakonom.

I pored toga to gubitak statusa pravnog lica, za razlikuod ranije vaeih zakona (po kojima je registracija bilauslov da bi udruenje, odnosno drutvena organizaci-ja, uopte moglo da deluje), ne povlai automatski i za-branu delovanja udruenja3, neizvravanje ove obaveze

1 Drutvene organizacije, udruenja graana i njihovi savezi, osnova-ni i registrovani prema Zakonu o drutvenim organizacijama i udru-enjima graana (republikom zakonu iz 1982. godine, po kojem suza registraciju bili nadleni organi unutranjih poslova), kao i dru-tvene organizacije i udruenja graana osnovana prema Zakonu oudruivanju graana u udruenja, drutvene organizacije i politikeorganizacije koji se osnivaju za teritoriju SFRJ (savezni zakon iz 1990.godine) i upisana u Registar koji je vodilo Ministarstvo za dravnuupravu i lokalnu samoupravu.

2 Zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanjau Slubenom glasniku Republike Srbije, a poinje da se primenjujeod 22. oktobra 2009. godine.

3 S obzirom na to da je po novom Zakonu registracija dobrovolj-na, brisanje iz registra i prestanak svojstva pravnog lica ne povlaii obavezu da organizacija prestane sa radom. U tom sluaju se nanju shodno primenjuju pravila o graanskom ortakluku. Vano jenapomenuti i to da su i takva udruenja vezana zabranom delovanjausmerenog na nasilno ruenje ustavnog poretka i naruavanje teri-torijalne celokupnosti Republike Srbije, krenje zajemenih ljudskih


26/7325

moe imati ozbiljne posledice u odnosu na budui radudruenja. Naime, kako je navedeno i u Obrazloenjuuz Predlog Zakona, pravni ivot udruenja poinje sasticanjem statusa pravnog lica. Status pravnog lica,koji udruenje stie upisom u Registar, prua udrue-nju niz prednosti. Stoga su uslovi za nesmetani rad idelovanje najveeg broja aktivnih udruenja neraski-

divo vezani upravo za potrebu da udruenje ima statuspravnog lica, zbog ega je blagovremeno usaglaavanjestatuta i podnoenje prijave nadlenom organu od bit-nog znaaja za nastavak rada udruenja.

Kako pripremiti i izvriti usaglaavanje statuta organi-zacije sa novim zakonom?

Termin usaglaavanje statuta podrazumeva vrenjeodreenih izmena i dopuna osnovnog normativnogakta organizacije, odnosno dopunustatuta odredbamakoje su po novom Zakonu obavezne a postojei statutih ne sadri, kao i izostavljanje ili izmenu odredabakoje nisu u saglasnosti sa novim Zakonom. Meutim,na prvi pogled, izgleda da se zakonodavac opredelioza to da usaglaavanje treba izvriti putem usvajanjaintegralnog teksta novog statuta, s obzirom da je uZakonu navedeno da treba dostaviti novi statut. Su-tinski, u najveem broju e se raditi o delimino izme-njenom i preienom tekstu starog statuta (tj. statutuu kom su izmenjene samo pojedine odredbe a onda jeusvojen u integralnom tekstu).

U praksi bi se moglo postaviti i pitanje kako treba dapostupi registrovano udruenje iji je statut u potpu-

nosti u skladu sa odredbama novog zakona. S obziromda je Zakonom izriito propisano da, pored ostalih do-kumenata, treba dostaviti i dva primerka novog sta-tuta, smatramo da i u ovom sluaju udruenje trebada dostavi novi statut, u kom bi bila izmenjena samopreambula (pozivanje na novi zakon) i prelazne i za-vrne odredbe (odredbe o prestanku vaenja starog istupanju na snagu novog statuta).

Prilikom izrade novog (ili izmena postojeeg) statuta,naroito treba odgovoriti na sledea pitanja:

a) Da li su statutom regulisana sva pitanja koja se ponovom zakonu moraju regulisati?

b) Da li statut organizacije sadri neka reenja koja nisuu skladu sa novim zakonom, pa ih treba promeniti ilipotpuno izostaviti ?

c)Da li treba izvriti i neke druge izmene statuta?

d) Koje druge opte akte treba usaglasiti sa novim za-konom i izmenama statuta?

Naravno, za ispunjavanje obaveze usaglaavanja statu-ta sa novim zakonom bitna su pitanja navedena pod a

ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti,mrnje i netrpeljivosti zasnovane na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ilidrugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fizikim, psihi-kim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. Stoga je Zakonomizriito predviena i mogunost pokretanja i voenja postupka zazabranu rada udruenja koje nema status pravnog lica.

i b, dok je stvar procene organizacije da li e tu prilikuiskoristiti i za neke druge izmene statuta, za kojima seukazala potreba u toku dosadanjeg rada organizacije(na primer, u odreenim situacijama je konstatovanoda statut jasno ne regulie ovlaenje za donoenje ne-kih odluka, da su neka reenja nejasna ili nepraktina,i sl.), ili za koje se smatra da bi bile od koristi za bolje

regulisanje odnosa i uspeniji rad organizacije.U svakom sluaju, jasan odgovor na pitanje koje i kakveizmene su potrebne moe znatno da olaka pripremunovog statuta i odluivanje o njegovom usvajanju.

Imajui u vidu da usaglaavanje statuta sa novim za-konom nije od znaaja samo za ispunjavanje formalneobaveze od koje zavisi dalji status pravnog lica, nego iza dalji rad udruenja, vano je da ovaj osnovni nor-mativni akt bude to kvalitetnije pripremljen, jer je tood bitnog znaaja za njegovu primenu i u krajnjoj linijiza ostvarivanje ciljeva udruenja. Stoga smatramo da

je potrebno da se ovde navedu neka osnovna uputstvakoja mogu organizacijama da pomognu u izvravanjuovog sloenog zadatka.

Prilikom donoenja bilo kog normativnog akta, pa istatuta udruenja, treba obezbediti odreene pretpo-stavke, od kojih su najvanije sledee:

Da statut

vodic za primenu zakona o udruzenjima.pdf

Documents