?1. Istorijski razvoj kontrapunkta Imamo vise perioda u razvoju kontrapunkta. Najraniji vid viseglasija zove se org anum. Organum se zasniva na sazvuciju kvarte. Kantus firmus (zadati glas) se nal azio u visoj deonici a dodata melodija u nizoj. Ovakav vid viseglasija, kretanje u cistim kvartama,koristio se u IX I X veku. U XI veku imamo nesto drugaciji vi d organuma. Glasovi krecu unisono I postepeno se udaljavaju do kvarte, nastavlja ju u paralelnim kvartama a na zavrsetku se ponovo sastavljaju u primu. Tada je c .f. nize a dodata melodija u visoj deonici, vise se koristi suprotno kretanje od paralelnog. Kao sazvucija se koriste kvinte I oktave I to se naziva diskant ili diskantus. Organum se koristi kao izraz za viseglasije sve do XIII veka. U XIII veku se pojavljuje nacin pevanja koji se zove gimel u kojem preovladjuju parale lne terce ili kada se glasovi obrnu paralelne sekste. Kasnije kombinacijom terci I seksti dolazi do tipa viseglasija koji se zove fo burdon (lazni bas) gde je c .f. u najdubljem glasu a dva gornja glasa obrazuju paralelne sekstakorde, na poc etku su kvinta plus oktava. Kasnije dolazi Palestrina I njegov strog kontrapunkt ski stil. Baza su mu modusi, pise za a capella a dissonance su mu podvrgnute odr edjenim pravilima. 2. Modusi Modusi su starocrkvene lestvice na kojima se zasnivala srednjevekovna I renesans na muzika. Poznajemo: 6 autenticnih I 6 izvedenih ili plagalnih modusa. Na plaga lne se dodaje rec hipo sto znaci ispod zato sto pocinju za kvartu nanize od aute nticnih. Imamo: 1) Dorski od D a karakteristicni interval mu je V6 2) Frigijski od E a karakteristicni interval mu je M2 3 )Lidijski od F a karakteristicni interval mu je P4 4) Miksolidijski od G a karakteristicni interval je M7 5 )Jonski od C 6) Eolski od A U modusima je najbitniji tonus finalis koji je ujedno I zavrsni ton. Finalis u p lagalnom modusu je isti kao I u istoimenom autenticnom. Ako melodija ide ispod t onus finalisa smatrana je za plagalni modus a ako ne ide to je bio autenticni. P ored tonus finalisa imamo I D koja je u autenticnom modusu na V stupnju a u plag alnom modusu za tercu nize. D ne moze biti H nego se uzima mesto njega C. U dors kom I lidijskom modusu javlja se ton b a u dorskom, miksolidijskom I eolskom dol azi do #VII. 3. Kontrapunktska melodija Takt je alla breve tj. 4/2. Ima 4 glasa: 1. Sopran od c1-a2 2. Alt od f-d2 3. Te nor od c-a1 4. Bas od F-d1. Obim melodije je oktava moze biti I decima najcesce je seksta. Intervali koji se koriste pri pokretu navise su M2,V2,M3,V3,C4,C5,M6, C8; pri pokretu nanize su isti samo bez M6. Zabranjeni intervali su M7,V7,V6,M6( nanize) I svi hr. um. I pr. pokreti. Melodija pocinje sa V ili I stupnjem a zavr sava sa I u koji se ulazi postupno iz gornje vodjice. Dva uzastopna skoka se ret ko koriste, najcesce u skucaju C4 plus C4. Ako je zbir skokova disonantan to je zabranjeno. Melodija je talasasta, kulminacioni ton se javlja jednom u toku melo dije I ona ne sadrzi sekvence. Nije dozvoljen melodijski tritonus tj. niz od tri cela stepena zbog javljanja prekomerne kvarte, da bi ovo bilo upotrebljivo mora se dodati jos jedan ton ispred ili iza niza. 4.Kontrapunktsi ritam Od ritmickih vrednosti koristi se sve od cetvrtine do note alla breve. Na pocetk u I na kraju melodije koriste se duze notne vrednosti dok se u sredini melodije koriste cetvrine, polovine I polovine sa tackom a skokovi se pisu u duzim notnim vrednostima a cetvrtine se krecu postupno. Sto se tice cetvrtina zabranjen je skok u nenaglasenu cetvrtinu, ne sme ih biti vise od deset I na mestu naglasene polovine ne smeju biti dve cetvrtine zato sto postaju usamljene. Izuzeci: 1. Ukoliko se pored ili iza dve cetvrtine koje se nalaze na mestu nenaglasene po lovine nadje jedna ili vise cetvrina onda ove nisu usamljene I dozvoljene su. 2. Ukoliko je prvo od dve cetvrtine sinkopirana dobijamo utisak da postoji samo jedna cetvrtina I to je dozvoljeno 3. Dve cetvrtine mogu da se nalaze na mestu polovine ukoliko je polovina iza nji

h sinkopirana jer tada ova polovina preuzima akcenat te je vise naglasena od cet vrtina Sinkopirana nota je dozvoljena u skucaju da se povezuju note istog trajanja ili note u odnosu 2:1. Kulminacioni ton traje polovinu sa tackom ili celi notu. 5.Izrada floridusa na zadati c.f. Konsonance I dissonance. Sazvucija na tezama I arzama Dvoglas se pise za susedne glasove, ne sme biti preveliki razmak izmedju glasova , do decime kada je kulminacioni ton. Dozvoljeno je ukrstanje glasova. Sto se tice intervala imamo konsonance savrsene (1,5,8) I nesavrsene (3,6) I dis sonance (2,4,7). Sazvucija na tezama (naglaseni deo takta)-koriste se sve konsonance a na pocetku samo savrsene. Floridus moze poceti I pauzom koja traje onoliko koliko I nota k oja sledi. U toku melodije mogu da se koriste na tezama sve konsonance osim prim e koja se koristi na pocetku I na kraju, paralelno kretanje je iskljucivo u terc ama I sekstama, preovladjuje suprotno kretanje a u dvoglasnom stavu kraj je tako sto se u tonus finalis udje postupno iz obe vodjice. Sazvucija na arzama (nenaglaseni deo takta) koriste se I konsonantni I disonantn i intervali. U konsonance se moze uci I postupno I skokom I na isti nacin izaci iz njih a u disonance se I ulazi I izlazi postupno.Najduza vrednost koju moze da nosi disonanca je polovina u slucaju da je okruzena dugim notnim vrednostima di sonantna polovina se koristi samo kao prolaznica. Prolaznice mogu ici I navise I nanize a skretnice samo nanize. Teska prolaznica je disonantna cetvrtina koja se nalazi na naglasenom delu takta a okruzena je konsonancama I koristi se pri postupnom kretanju nanize. 6.Zabranjene kvinte I oktave 1. Paralelne kada idu zajedno u istom smeru. 2. Antiparalelne kada idu zajedno u suprotnom smeru 3. Akcentne kada su na susednim naglasenim delovima takta 4. Naknadne kada su na susednim nenaglasenim delovima takta 5. Skrivene kada istosmernim pokretima iz bilo kog interval dodjemo u kvintu ili oktavu 7.Sinkopirane dissonance Sinkopirane disonance su pripremljene zadrzice koje se razresavaju postupno nani ze. Sinkopirane konsonance se razresavaju I postupno I skokom u bilo kom smeru. U gornjem glasu koristimo: 4-3, 7-6 U donjem glasu koristimo 2-3, 9-10 8. Osmine Koriste se kao ukras uvek su dve u nizu I nalaze se na mestu nenaglasene cetvrti ne. Koriste se kao donja skretnica ili donja prolaznica, redje gornja, najcesce u kadeni. 9.Posebni slucajevi u primeni disonanci 1. Kambijata-nenaglasena disonantna cetvrtina u koju se ulazi postupno I iz koje se izlazi skokom terce u istom smeru. 2. Napustena skretnica-naglasena disonantna cetvrtina iz koje se izlazi u suprot nom smeru nalazi se u kadneci. 3. Naknadno razresenje sinkopirane disonance-skok nanize u bilo koju konsonancu od c.f. 4. Portament-nota prethodnica 10.Slobodni dvoglas Bitan je komplementarni ritam I ritmicka samostalnost glasova. Preovladjuje supr otno kretanje a kulminacije I skokovi se ne desavaju u isto vreme. Tonovi koji n astupaju istovremeno moraju medjusobno konsonirati (izuzetak je teska prolaznica ). Imamo postupno istovremeno kretanje 10-8-6; 5-3-1; 3-1-3. Paralelno kretanje u tercama I sekstama do tri u nizu. I kod sinkopiranih disonanci dozvoljen je po kret u nesavrsenu konsonancu. 11.Imitacija u dvoglasu; realna I tonalna imitacija Imitacija je transponovanje melodijske misli iz jednog glasa u ostale glasove. P rvo izlaganje teme zove se Tema ili proposta a Odgovor je risposta. Imitacija do prinosi tematskom jedinstvu I samostalnosti glasova. Imamo podelu imitacije po v ernosti:

1. Stroga-doslovno transponovanje Teme 2. Slobodna-Odgovor sadrzi melodijsko ritmicke izmene Imamo podelu po mestu nastanka: 1. Prirodna-nakon izlaganje Teme pocinje Odgovor 2. Vestacka-Odgovor pocinje pre zavrsetka Teme Imitacija se najcesce sprovodi na oktavi, gornjoj kvinti ili donjoj kvarti ali s e moze sprovesti na bilo kom intervalu. Bitno je metricko jedinstvo-da ako Tema pocne na tezi I Odgovor mora I obrnuto. Sto se tice imitacije na D visini (kvint a navise, kvarta nanize) delimo: 1. Realna imitacija-transpozicija Teme na D visinu 2. Tonalna imitacija-ukoliko Tema pocinje skokom V-I odnosno I-V odgovoricemo na prvi petim a na peti prvim. Ostatak se transponuje na D visinu. 12. Posebne vrste imitacija 1. Imitacija u inverziji-Odgovor donosi iste interval kao u Temi ali uz promenu kretanja 2. Imitacija u augmentaciji-Odgovor dvostruko uvecava notne vrednosti iz Teme 3.Imitacija u diminuciji-Odgovor dvostruko smanjuje notne vrednosti iz Teme 4. retrogradna imitacija (unazadna)-Odgovor donosi istu Temu sli citajuci je s de sna na levo. 13.Primena teksta Imamo dva nacina pevanja: 1. Melizmaticno pevanje-jedan slog vise tonova 2. Silabicno pevanje-jedan ton jedan slog Naglaseni slog pada na tezu. Polovina je najmanja notna vrednost koja moze donet i novi slog. Kada je figura polovina s tackom-cetvrtina-polovina ispod se potpisu je troslozna rec I to je jedini slucaj gde cetvrtina donosi nov slog. Nakon niza cetvrtina na polovinu ne sme doci nov slog ali bez obzira na to poslednji ton u vek moze doneti novi slog kao I kada ponavljamo ton uvek stavljamo novi slog. 14. Sazvucija u troglasu;odnos glasova Dozvoljen je razmak do decime, ukrstanje glasova osim na pocetku I na kraju, kon sonantni dvozvuci su 5,8,3,6 (1,8 se koriste samo ne pocetku I na kraju). Konson antni trozvuci su durski kvintakord,sekstakord,molski kvintakord ,sekstakord I u manjeni sekstakord. Disonance su 2,4,7, svi kvartsekstakordi, umanjen kvintakord , prekomerni I umanjeni trozvuci. Pocetak 1. Durski kvintakord ili molski(kada je molski prvo nastupa kvinta pa kasnije do lazi terca) 2. Kvinta plus basov ton 3. Utrojen ton Konsonantnost sazvucija se gleda u odnosu na ceo akord citan od najnizeg tona, p aralelna kretanja u tercama, sekstama I sekstakordima do tri u nizu. Skrivene ok tave su dozvoljene u vezi V kvintakord-utrojen finalis, skrivene kvinte su dozvo ljene kada se jedan glas krece postupno a drugo skokom, drugi akord mora biti po tpun, akcentne kvinte su dozvoljene ukoliko se u drugom glasu u kvintu udje u su protnom smeru I drugi akord mora biti potpun, udvajanje tona u dvozvuku je slobo dno a zavisi od kretanja melodijske linije. 15. Kadence Postoje tri nacina kadenciranja za sve moduse osim za frigijski: 1. Kada su obe vodjice u gornjim glasovima 2. Kada je donja vodjica u basu 3. Kada je gornja vodjica u basu 4. Frigijski modus ima umanjen kvintakord na petom stupnju te se umesto njega ko risti sedmi 16. Sinkopirane dissonance u troglasu Zadrzice se racunaju od c.f. U gornjem glasu su 1. 4-3 treci glas donosi 5,6 ili 8 2. 7-6 treci glas donosi 3 ili 8 3. 9-8 treci glas donosi 3 redje 6 U donjem glasu su 1. 2-3 treci glas donosi 5,6, ili 8

2. 9-10 treci glas donosi 5,6, ili 8 3. 4-5 treci glas donosi 3 ?17. Troglasni stav sa dva floridusa Mora biti komplementarni ritam izmedju dva floridusa, sve notne vrednosti duze o d cetvrtine moraju medjusobno konsonirati a ako dve cetvrtine konsoniraju u isto vreme moraju biti konsonantne. Disonantni sukob cetvrtina nastaje na mestu ne n aglasene cetvrtine a dozvoljen je kada u jednom glasu na primer imamo kambijatu a drugi ide postupno tj. dozvoljene su ako se oba glasa krecu melodijski. U oba floridusa moguce su istovremene sinkope, kao I u dvoglasu u troglasu sa dva flor idusa se cesto desava da teska prolaznica disonira u odnosu na pripremu zadrzice u drugom glasu, dok u jednom glasu traje zadrzica drugi treba da se krece. 18.Imitacija u troglasu Imamo tri tipa nastupa tema: 1. S-A-T 2. T-A-S 3. A-S-T A-T-S Sinkopirane zadrzice se citaju u odnosu na glas koji u tom trenutku ima najduzu notnu vrednost. 19. Kanon Podrazumeva strogu, vestacku imitaciju po glasovima. Broj glasova moze biti od 2 ,3 6. Imitira se na oktavi, primi, kvinti ili nanize kvarti. Vremenski razmak je u glavnom motiv ili recenica ali moze biti bilo koji. Imamo dve vrste kanona 1. Otvoreni-ispisani su svi glasovi 2. Zatvoreni-jedna melodijska linija Nastao je u XIII veku kada se zove rondelus, u XIV veku se zove Kaca a u XV I XV I veku se zova fuga(kanonika) a danasnja fuga se zove epizodika. 20. Posebne vrste kanona 1. Beskonacni kanon- Dragi bato ; Viva la musica 2. Kanon u inverziji-risposta donosi obrnuti smer intervala iz proposte 3. Kanon u augmentaciji-risposta donosi duplo duze tonove 4. Kanon u diminuciji-risposta donosi duplo krace tonove 5. Raciji kanon -unazadni 6. Zagonetni kanon-kanon sa poslovicom cije je resenje otkrivalo nacin pevanja 7. Dvostruki kanon-dve proposte I dve risposte 21. Motet Pisan je za hor a capella na latinskom jeziku. To je duhovna crkvena muzika, sadrz i vise odseka od kojih svaki odsek ima svoj novi tekst, novu imitacionu temu, no v modus. Motet pocinje I zavrsava istim modusom. Za povezivanje odseka koristi s e : 1. Oslabljena kadenca V-Vi; V-IV 2. Pocetak Teme drugog odseka pocinje u kadnci prethodnog 3. Prvi odsek traje I nakon pocetka drugog 22. Misa To je duhovno, crkveno delo pisano na latinskom jeziku I to je osnovni oblik bog osluzenja u katolickoj crkvi. Postoje dva dela mise 1. Ordinarijum-koristi se prilikom svakog bogosluzenja 2. Proprijum-koristi se prilikom odredjenih praznika Delovi ordinarijuma: 1. Kyrie eleison (Gospode, pomiluj) 2. Gloria (Slava) 3. Credo (Verujem) 4. Sanctus (Sveti) 5. Agnus Dei (Jagnje Bozije) 6. Benedictus (Blagoslovi) 23. Madrigal Rani madriga je dvoglasna najvise troglasna kompozicija od kojih je jedan glas m ogao biti instrument. Medjutim danas se pod madrigalom smatra kasni madrigal XVI -og veka komponovan je na svetovnom jeziku, razvio se iz fotrole(vise homofona n

o polifona melodija). Pisan je kasnije za a capella najcesce u pet glasova,tekst j e pre svega na italijanskom kasnije I na engleskom jeziku ali ima I duhovnih mad rigal (najpre kod Palestrine) Madrigal je dosta slozeniji od prethodnika fotrole . Ritmika je zivlja nego u duhovnim kompozicijama, cetvrtine I osmine mogu da no se novi slog, sinkope su u kracim notnim vrednostima I moze doci I do citavog ni za osmina. Melodija nema nekoh ogranicenja koja su nam poznata od ranije, srecu se skokovi uzlazne I silazne sekste, septime, umanjene kvarte I kvinte, hromatsk i pokreti(unakrsnice,otvorena hromatska kretanja,skrivene tercne veze). Ima dost a homofonih delova,duzi nizovi paralelnih terci I seksti, recitovanje teksta na istom akordu, Disonance se koriste slobodnije pojavljuje se zadrzica 7-8. Madrig al je programsko delo, oblik je slobodniji nego kod motet.