vol. 19 no. 1 >>>Темат НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И

1 6,

~asopis za savremenu nastavuINOVACIJE u nastavi

YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 19

1 6,

~asopis za savremenu nastavuINOVACIJE u nastavi

Adresa redakcije:U~iteqski fakultet,

Beograd, Kraqice Natalije 43

Telefon: 011/3615-225 lok. 122Faks: 011/641-060

Pretplate slati na teku}i ra~unbr. 840-1906666-26 poziv na broj

97 74105, sa naznakom"za ~asopis Inovacije u nastavi"

Izlazi ~etiri puta godi{we

Ministarstvo za informacijeRepublike Srbije

svojim re{ewem broj 85136/83registrovalo je ~asopis pod rednim

brojem 638 od 11. 1983.

www.uf.bg.ac.yuE-mail: [email protected]

III

YU ISSN 0352-2334 UDC 370.8 Vol. 19

Izdava~:

Redakcija:

Sekretar redakcije:

Tehni~ki urednik:

Lektor i korektor:

Prevodilac:

Dizajn naslovne strane:

Tehni~ka obrada:

[tampa:

U~iteqski fakultet, Beograd

dr Ivica Radovanovi}, glavni urednikdr Biqana Trebje{anin, odgovorni urednikdr Nedeqko Trnavacdr Radmila Nikoli}mr Miroslava Risti}mr Zorana Opa~i}

Mr Sawa Blagdani}

Zorica Kova~evi}

mr Sla|ana Ja}imovi}

Marina Cvetkovi}

Dragana Lacmanovi}

Zoran To{i}

AKADEMIJA, Beograd

Vera Radovi}

U F»ITEySKI AKULTETUNIVERZITET U BEOGRADU

CIP -

ISSNCOBISS.SR-ID

Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37

INOVACIJE u nastavi: ~asopis zaSavremenu nastavu / glavni urednik IvicaRadovanovi}; odgovorni urednik BiqanaTrebje{anin. - God. 1, br. 1 (11 mart1983) - . - Beograd (Kraqice Natalije43): U~iteqski fakultet, 1983 - (Beograd: [tamparija Akademija). - 24 cm

Tromese~no.0352-2334 = Inovacije u nastavi

4289026

Inovacije u nastavi nalaze se nalisti nau~nih publikacija

Ministarstva nauke i za{tite`ivotne sredine Republike Srbije

http://www.uf.bg.ac.yu

mailto:[email protected]

TEMA BROJA: NASTAVA SRPSKOG JEZIKA I KWI@EVNOSTI- SAVREMENI PRESEK -

Dr Vuk Milatovi} Stvarala~ki prilazi u nastavi srpskog jezika ikwi‘evnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Dr Milica Radovi}-Te{i} Mali pojmovnik gramati~kih i lingvisti~kih termina . . . . . . . . . . 12

Dr Rajna Dragi}evi} Kultura izra‘avawa u nastavi srpskog jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Dr Ratomir M. Cvijeti} Sistem leksi~kih i semanti~kih ve‘bi u nastavi srpskog jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Mr Goran Zeqi} Sadr‘aji iz sintakse u ni‘im razredima osnovne {kole . . . . . . . . . 45

Dr Milka Andri} Problemsko prou~avawe bajke "Staklareva qubav"Grozdane Oluji} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Valerija Milo{evi} Tuma~ewe u ‘anrovskom kqu~u - aktivirawe ‘anrovskih svojstava dela - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Mr Zorana Opa~i} Nove tendencije u kwi‘evnostiza decu i nastavni programi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Dr Aleksandar Jovanovi}Razumevawe kwi‘evnog teksta u odnosu sa drugimnastavnim predmetima - teorijsko-metodi~ki aspekt - . . . . . . . . . . . . 97

Dragoslav Jovanovi} Elektronski uxbeniku nastavnom procesu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Dr Slavica Maksi},Dr Slavica [evku{i} Unapre|ivawe rada u produ‘enom boravku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Vera @. Radovi} Pedagogija sporta (prikaz kwige) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Mr Miroslava Risti} Korisne WEB lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

SADR@AJ

THE TOPIC OF THE ISSUE: TEACHING SERBIAN LANGUAGE AND LITERATURE - CONTEMPORARY REVIEW -

Vuk Milatovi}, PhD Creative approach to teaching Serbian language and literature . . . . . . . . . . . . . 5

Milica Radovi}-Te{i}, PhD Small glossary of grammar and linguistic terms . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Rajna Dragi}evi}, PhD Expression culture in teaching Serbian . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Ratomir M. Cvijeti}, PhD System of lexical and semantic exercises in teaching Serbian . . . . . . . . . . . . . . 36

Goran Zelji}, MA Syntax contents in lower grades of the primary school . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Milka Andri}, PhD Problem study of the tale "Staklareva ljubav" by Grozdana Oluji} . . . . . . . . . . 55

Valerija Milo{evi} Interpreting in genre key - activating genre features of the work . . . . . . . . . . . 65

Zorana Opa~i}, MA New tendencies in children’s literature and curricula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Aleksandar Jovanovi}, PhDUnderstanding literature text in relation to other teaching subjects -theoretical-methodological aspect . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Dragoslav Jovanovi} Electronic course book in teaching process . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Slavica Maksi}, PhD,Slavica [evku{i}, PhD Improving work in after classes stay . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

Vera @. Radovi} Pedagogy and sport (Review of the book) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Miroslava Risti}, MA Useful WEB sites. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

CONTENTS

Stvarala{tvo je u svim epohama qud-ske civilizacije smatrano jednim od naj-ve}ih i najzagonetnijih fenomena. Idejastvarala{tva podrazumeva na poseban na~inizra‘en ~ovekov odnos prema svetu,mno{tvo izazovnog i neobja{wivog, mnogoparadoksa i protivure~nosti. Promenqividuh stvarala{tva, wegov smisao, zna~ewe ifunkcija - veoma razli~iti od jedne do drugeistorijske i duhovne epohe, upravo govore o

fenomenu bez ograni~ewa, vremenskog iliprostornog, o nedovoqnosti i kona~nomzadovoqewu. Stvarala{tvo nije individu-alna ili kolektivna interpretacija sveta,ono je mnogo vi{e od toga, mnogo dubqe isvestranije. Ono je pobuna protivu ograni-~enosti i nesporazuma, protivu ustaqe-nosti, paradoksa i monotonije ‘ivqewa - toje, kako ka‘e Pol Valeri, poku{aj ~oveka dali~i na bogove.

Dr Vuk Milatovi}U~iteqski fakultet, Beograd

Izvorni nau~ni ~lanak

Stvarala~ki prilazi u nastavisrpskog jezika i kwi‘evnosti

Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 5-15 UDC 82.081:159.9

Rezime: Stvarala~ki prilazi nastavi srpskog jezika i kwi‘evnosti veoma suraznovrsni, poku{aj su protivustavqawa ustaqenim oblicima rada, metodi~kom dogma-tizmu i, {ire re~eno, nastavnoj monotoniji. Oni osve‘avaju nastavni proces ipri~iwavaju veliko zadovoqstvo i u~enicima i nastavnicima. Otuda velika potreba zaiznala‘ewem oblika stvarala~kog rada u svim nastavnim podru~jima. Ovo nastavnostvarala{tvo trebalo bi uslovno shvatiti jer ono po svom intenzitetu, stvarala~kojkoncetraciji i kona~nim dometima nije analogno umetni~kom stvarala{tvu. Poku{alismo u ovom radu da poka‘emo kako se mo‘e stvarala~ki delovati u nastavi srpskog jezikai kwi‘evnosti. Rad obuhvata nekoliko osnovnih tema: pojam stvarala{tva, stvarala~keosobine li~nosti, jezi~ko stvarala{tvo i oblici jezi~kog stvarala{tva, nastavastvarala~kog ~itawa i stvarala~ka nastava kwi‘evnosti.

Kqu~ne re~i: stvarala{tvo, stvarala~ke sposobnosti, stvarala~ke osobine, tale-nat, stvarala{tvo u nastavi, stvarala~ka ve‘bawa, stvarala~ko ~itawe, stvarala~kanastava kwi‘evnosti.

5

Napisani su do dana{weg dana tomovikwiga o stvarala{tvu i gotovo svi autoripostavqali su, kao osnovna, pitawa o wego-vom poreklu i smislu. Ovo drugo pitawe se,mo‘da, i dalo objasniti, ali pitawe poreklastvarala{tva do dana{weg dana ostalo jevelika tajna. Jo{ od biblijskih vremenastvarala{tvo se odre|uje u odnosu na Boga -stvarawe je bo‘anskog porekla, ono jebo‘ansko delo. Bog je do danas ostao ve~itii nezamenqivi izvor stvarala~kog nada-hnu}a. Bog je, dakle, jedini stvaralac. Ponekima, Bog je stvarao iz ni~ega, po drugimaiz ve~ite materije, a po tre}ima iz "sebesamog". Biblijsko shvatawe fenomena stva-rawa i stvarala{tva u raznim varijantamapostoji do danas. Homer se prvim stihom"Ilijade" - "Srxbu mi pevaj, bogiwo, Ahi-leja, Peleju sina" - obra}a bogu kako bi ganadahnuo da napi{e svoj ~uveni spev. Balzak-ova izjava da on nije pisao svoja dela ve} jesamo bio sekretar svojih muza, tako|e govorio bo‘anskom poreklu kwi‘evnog stvarawa,odnosno o snazi bo‘anske inspiracije.

Op{tepoznata je istina da je su{tinastvarala{tva, pre svega, umetni~kog stvara-la{tva, tragawe za odre|enim smislom,poku{aj da se posredstvom umetni~ke istinedo|e do odre|enih saznawa. Ali, stvarala-{tvo je mnogo slo‘enije i slojevitije nego{to nam se to ~ini na prvi pogled. Jednokwi‘evno delo, ~im se otrgne od svog tvo-rca, po~iwe da ‘ivi svojim ‘ivotom, dobijasmislove i zna~ewa o kojima pisac nije nirazmi{qao dok ga je pisao. Pisac ne mo‘eda predvi|a recepciju dela koje pi{e, onsamo mo‘e da pretpostavqa kakva }e onabiti - ako pisci uop{te i razmi{qaju u tokupisawa o svojim budu}im ~itaocima. Tako|e,~italac ne mo‘e da razmi{qa o tome {ta jepisac hteo da ka‘e - jer to nije vaqana iispravna pretpostavka, ve} {ta je pisac

kazao. A to {ta je pisac kazao mnogo jezna~ewski {ire i mnogo izazovnije za~itaoca.

Mnogi su teoreti~ari poku{ali da de-fini{u stvarala{tvo, da izna|u wegovu in-tegralnu definiciju, ali u tome nisu uspeli.Verujemo i da ne}e uspeti, jer je stvarala-{tvo po svojoj prirodi neuhvatqivo, obavi-jeno je velom tajne, obitava u iracionalnimi misti~nim prostorima koji se racional-nim sredstvima ne mogu doku~iti i objas-niti. U staroj gr~koj mitologiji titanPrometej krade vatru, simbol stvarala{tva,od bogova i deli je obi~nim qudima te zatobiva surovo ka‘wen. Pou~an mit i, svakako,jasno odre|en - duh stvarala{tva ostaje ta-janstven i nerazumqiv. Svako stvarala{tvopru‘a, pre svega, sna‘no ose}awe zadovo-qstva i otkriva smisao postojawa. U tokustvarawa, nau~nog ili umetni~kog, stvara-lac vidi svet oko sebe druga~ije, u velikomstvarala~kom zanosu otkriva istine isaznawa koje obi~an ~ovek ne mo‘e da oseti.Stari indijski pesnik je rekao da je svakiwegov stih kqu~aonica kroz koju gleda u va-sionu, a stara indijska poslovica na svojna~in potvr|uje tu istinu - "Pesnik dopiregde sun~ani zraci ne mogu". Upravo ove mi-sli otkrivaju iskonsko saznawe o stvarala-~koj samosvesti umetnika, o duhovnoj iop{toj mo}i stvarala{tva.

U literaturi nalazimo saznawe da jestvarawe svesna aktivnost ili svesni naporpisca da od odre|enih podataka stvorioriginalno delo. Takvo shvatawe je velikazabluda. Pisawe odre|enog kwi‘evnog delanije iskqu~ivo svesna aktivnost - mo‘e sere}i da je vi{e nesvesna ili podsvesna, negoracionalno-svesna. U pisawu romana mogu seplanirati odre|ene racionalne radwe -prikupqawe gra|e, izrada stvarala~keskice, opredeqivawe pisca za odre|ene pos-

Vuk Milatovi}

6

tupke i sl., ali pisca u toku stvarawa vodeiracionalne ili, kako ka‘u, bo‘anske sile,tajanstvene i na{em duhu nerazumqive. Ono{to se planira i zamisli, obi~no bivaiznevereno pred velikim isku{ewima ira-cionalnog. Pojam stvarala{tva, gledano sracionalnog gledi{ta, podrazumeva, izme|uostalog, i slede}e:

• otkrivawe novog i neobi~nog;

• istra‘iva~ki i pronalaza~ki duh;

• novo, druga~ije i originalno;

• otkrivawe nepoznatog u poznatom;

• duh individualnog ispoqavawa stvara-la~kog senzibiliteta;

• ume}e stvarala~kog kombinovawa re~iu kwi‘evnom stvarawu;

• oneobi~avawe stvarala~kih postu-paka;

• stvarala~ko ose}awe za jezik;

• stvarala~ka sposobnost percepcije;

• otkri}e nove forme;

• otkri}e novih stvarala~kih postu-paka.

Oduvek su se istra‘iva~i kwi‘evneumetnosti, a i drugih umetni~kih grana, in-teresovali kako da prodru u stvarala~ku ra-dionicu jednog pisca i pitali da li to pro-dirawe mo‘e bitnije da uti~e na interpre-taciju kwi‘evnog dela. Tako|e, postavqalasu se pitawa, s jednakim interesovawem dodana{weg dana, koje sve okolnosti uti~u nakonstituisawe kwi‘evnog dela i da lipisac mo‘e biti pouzdan tuma~ vlastitogstvarala{tva. Svakako, svaki pisac na svojna~in emocionalno, misaono i stvarala~kipriprema svoje delo, unapred izgra|uje svojstvarala~ki odnos prema wemu, {to zna~i daon ima viziju dela, predvi|a, ali nema una-

pred jasno izgra|en wegov kona~an oblik.Poznata je izjava jednog teoreti~ara dapisac nema {ta da ka‘e o svom delu, sve {tomisli rekao je u wemu kao stvaralac. Pisacstvara po nekom svom unutra{wem diktatune razmi{qaju}i o mogu}im zna~ewima toga{to pi{e, ne razmi{qaju}i o "naknadnimsemanti~kim poqima i slojevima" koji nadi-laze pisca i wegove stvarala~ke namere.

Zato se ka‘e da je delo "dinami~kastruktura", {to zna~i da su zna~ewa kwi-‘evnog dela promenqiva, u zavisnosti odmnogih elemenata i pojava. Umberto Eko"dinami~nost struktura" druga~ije naziva -"otvoreno delo", {to zna~i da kwi‘evnodelo nema kona~nih zna~ewa i poruka ve} seone stalno mewaju, zra~e ili pulsiraju no-vom umetni~kom snagom i sve‘inom.

O tome da li se stvarala{tvo mo‘enau~iti, mi{qewa su protivure~na. Jednimisle da su to posebne sposobnosti vezane zadarovitost-talenat ili genijalnost, da je tounutra{wa bo‘anska vatra koja nas zaslepisvojom lepotom te se kao takva ne mo‘e uk-rotiti nikakvim nau~nim metodologijama,ne mo‘e se nau~no savladati - jednostavno nemo‘e se nau~iti. Drugi smatraju "da sestvarala{tvo mo‘e nau~iti kao i svedrugo". Ovo drugo mi{qewe sme{na je ineverovatna igra lakovernih, onih koji nisuduboko uronili u prirodu fenomenastvarala{tva. Kada bismo im verovali, naj-verovatnije, postojali bi recepti kako sepi{u odre|eni kwi‘evnoumetni~ki ‘an-rovi: postojao bi recept za pisawe lirskepesme, za pisawe romana, dramskog tekstaili drugih oblika. U nekim zemqama,poznato je da je ne{to sli~no postojalo i uBeogradu, organizovane su {kole za pisawekwi‘evnih dela. Iako su predava~i u timve~erwim "kwi‘evnim {kolama" bilipoznati stvaraoci i teoreti~ari kwi‘evno-

Stvarala~ki prilazi u nastavi srpskog jezika i ...

7

sti, one nisu dale nijednog pesnika iliproznog pisca. Sve to govori o ~iwenici dase stvarala{tvo ne mo‘e nau~iti, ne mo‘ese racionalnim putem savladati tajnastvarawa. Stvarala{tvo se, uslovno go-vore}i, mo‘e nau~iti jedino ako takvu{kolu poha|a talentovani ili genijalnipisac, ali to je retkost, jer on sam pronalaziput svoje stvarala~ke afirmacije. Izastvarala~ke samoniklosti obi~no se krijudaroviti pisci i wima nisu potrebni pose-bni u~iteqi kako bi nau~ili da pi{u.[kola samoniklih ili autodidakta, posvemu sude}i, oslobo|ena je instituciona-lizma i slabosti zvani~nih {kolskihsistema, to je {kola u kojoj pojedinacpronalazi samog sebe upornim radom i sas-vim druga~ijim "metodama" od nau~noizgra|enih.

Talenat i genije

Novija istra‘iva~ka saznawa pokazujuda ova dva pojma nisu u sinonimskom odnosuve} se dosta razlikuju, bez obzira {to ih jete{ko razgrani~iti. Pojam darovitosti preje u sinonimskom odnosu s talentovano{}unego s genijalno{}u, mada ve}ina poisto-ve}uje pojmove darovit i talentovan. Umawini su oni koji veruju da je trijadadarovitost‡talentovanost‡genijalnostsasvim prihvatqiva i da podrazumeva trinivoa izra‘avawa posebnih sposobnosti."Rade}i lako ono {to drugi nalaze da jete{ko - to je talenat; rade}i ono {to jenemogu}e za talenat - to je genijalnost"(Anri-Frederik Amiel).

Talenat podrazumeva neke "vi{e spo-sobnosti" svojstvene odre|enom stvaraocu -dar ili darovitost, stvarala~ko nadahnu}e.Tomas Eliot pojmu talenta daje ne{to {irezna~ewe. U tekstu "Tradicija i individu-

alni talent", on isti~e da pisci, poredizra‘ene sposobnosti talenta, moraju dabudu dobri znalci kwi‘evne tradicije ikriti~kog duha. Genijalnost je najvi{istepen stvarala~ke obdarenosti, a genijalcisu qudi izrazite stvarala~ke imaginacije iprodorne intuicije. Po Ni~eu "de~ji men-talitet je jedan od glavnih izvora genijalnogstvarala{tva".

Ipak, talentovanost i genijalnostnisu identi~ni pojmovi. Smatra se da jetalenat vezan, iskqu~ivo, za odre|enu ob-last, ali da je svakom takvom talentu potre-bna op{ta sposobnost za tu oblast i nada-hnu}e "koje se dobija samo od genijalnosti".Talenat i genije, to su uro|ene sposobnostii taj "prirodni momenat" veoma je raznovr-stan i iznijansiran. Za genija je, ka‘u istra-‘iva~i ovoga fenomena, va‘na lako}a ume-tni~kog stvarawa, istrajnost i snaga stvara-la~kog nadahnu}a.

Stvarala{tvo u nastavi

O ovom obliku stvarala{tva postojiveliki broj studija, istra‘ivawa i teorij-skih razmatrawa. Svakako, pod tim pojmompodrazumevamo stvarala{tvo u~enika i nas-tavnika. Lingvisti u nastavi vide dvaoblika stvarala{tva: stvarala{tvo u jezikui pomo}u jezika, odnosno jezi~ko stvarala-{tvo i kwi‘evno (literarno) stvarala-{tvo. Stvarala{tvo u jeziku podrazumevasve oblike jezi~kog stvarala{tva koji semawe-vi{e praktikuju u na{im {kolama,dok se literarnom stvarala{tvu pridajemnogo ve}i zna~aj. Nastavnik je osnovni po-kreta~ stvarala~kog delovawa u~enika. We-gov stvarala~ki duh, ukoliko postoji naodre|enom nivou, motivi{e u~enike,pokre}e ih, u~vr{}uje wihovo stvarala~kosamopouzdawe i razvija kod u~enika intere-

Vuk Milatovi}

8

sovawe i potrebu za stvarawem. Kreativninastavnici, vi{e nego oni koji to nisu, znajuda otkriju talentovane u~enike, da im pos-vete vi{e pa‘we, tj. da razvijaju wihovestvarala~ke sposobnosti. Pored nekrea-tivnog nastavnika mo‘e pro}i i najve}igenije - on ga ne}e primetiti. Ciq svake do-bre nastave je, izme|u ostalog, u~ewe, obra-zovawe i razvijawe stvarala~kih sposob-nosti u~enika. Ovom drugom se ne posve}ujedovoqno pa‘we iz vi{e razloga. Najpre,nije dovoqno razvijena metodika kreativnograda, nastavnik obra}a pa‘wu na osredweu~enike ili, pak, na lo{e, na one koji znatnozaostaju, - duh osredwosti u na{im osnovnimi sredwim {kolama, nedostatak nastavni-kove motivacije da se dodatno bavi jednimveoma slo‘enim poslom, odsustvo program-skog utemeqewa ove problematike, us-taqeno mi{qewe da }e pametni u~enicisami "isplivati", te im nije potrebna nekaposebna pomo}. U poziciji da li da pomogneu~eniku koji ne zna, ili koji je slabiji, ilionom koji je talentovan, nastavnik se,obi~no, opredequje za prvog, ~esto neznaju}i {ta je ve}i greh: pomo}i slabom ilipomo}i obdarenom da bude jo{ boqi. Isto-rija kwi‘evnosti je pokazala da se velikipisci rado, s velikim po{tovawem i za-hvalno{}u se}aju svojih u~iteqa. Ivo An-dri} je napisao pri~u "U~iteq Qubomir" ukojoj je opisao veliku ulogu svog u~iteqa nawegov stvarala~ki razvoj. "Ni danas ne mogusebi da objasnim u kakvu je zami{qenost ba-cao mladu du{u, i kud je vodio detiwuma{tu", ka‘e Andri} o svom u~itequ.

O tome kako prepoznati darovitogu~enika i {ta preduzeti da se razvija wegovtalenat, postoje individualna iskustva i me-todi~ki postupci re{avawa tog pitawa.Talentovani u~enici ispoqavaju svojuli~nost na razli~ite na~ine: (1) to su

odli~ni u~enici koji u svim oblastimaposti‘u izvanredne rezultate, tako da jete{ko utvrditi oblast za koju su posebnoobdareni, (2) ~esto su to u~enici koji supovu~eni, introvertni, ne u~estvuju dovo-qno u kolektivnom radu, ali na odre|enina~in ispoqavaju svoju individualnost,znaju da iznenade, (3) u~enici koji samo unastavi jednog nastavnog predmeta, recimo, unastavi srpskog jezika i kwi‘evnosti, ispo-qavaju svoju darovitost, a u svim ostalimnastavnim predmetima posti‘u osredwi us-peh. Darovitost u~enika za pisawe nas-tavnik najsigurnije otkriva u toku izrade{kolskih i doma}ih pismenih zadataka.Takvi se u~enici, obi~no, ukqu~uju u radliterarne sekcije, objavquju radove u {kol-skom ili nekom drugom listu, ali se s wimane radi sistemati~nije, nema indiviidual-nog rada kroz koji se razvija wihovastvarala~ka sposobnost. Doga|a se i to da sedosta truda od strane nastavnika ulo‘i urazvijawe literanih sposobnosti pojedi-naca, wihovi kwi‘evni radovi dobijaju na-grade i druga priznawa - ali, kasnije oni seizgube, potpuno nestanu s kwi‘evne pozor-nice, a "isplivaju" oni od kojih se to nijeo~ekivalo ili koji u toku {kolovawa nisupokazivali poja~ano interesovawe zakwi‘evno stvarawe. Sudbina jednogkwi‘evnog stvaraoca, mladog ili starog, uwegovim je rukama, nikada se ne zna kada }ei da li }e on postati stvaralac.

Nije samo va‘no objaviti svoju prvukwigu, nego kakva je ta kwiga, da li onaotkriva budu}eg pisca. Poznati pesnikVasko Popa objavio je prvu kwigu pesama teku trideset i prvoj godini ‘ivota - takvihprimera ima jo{, i dosegao je vrhovekwi‘evnog stvarala{tva, postao je jedan odnajve}ih na{ih savremenih pesnika. Kolikoje wih objavilo prvu kwigu pesama ili pri-


9

povedaka mnogo ranije, ali nisu uspeli ukwi‘evnosti. Zapravo, i ne postoji receptkako uspeti u kwi‘evnom stvarawu. U tomeje lepota i izazov kwi‘evnog stvarawa istvarawa uop{te. Kada objaviti prvu kwigupesama ili pri~a, kada objaviti prvi roman?Mnogo dilema, neizvesnosti i strahom op-tere}ene radosti izaziva u nama ovo pitawe.Danas vi{e ambiciozni roditeqi, nego{kola i nastavnici, ‘ure da objave prvukwigu, obi~no pesama, svom detetu koje jo{~estito nije u{lo u svet kwi‘evnosti, kaoda ta prva objavqena kwiga dobija nekistatusni znak u celoj porodici. Protivu smoranog objavqivawa kwiga koje jo{ nisuzrele, koje jo{ ni{ta ne govore o wihovimautorima i ni{ta ne zna~e za kwi‘evnost.Doga|alo se da se budu}i pisci, kada sazru iprona|u svoj stvarala~ki put, odri~u tihprvih kwiga, svesni da su one u jednom dobuwihovog ‘ivota bile stvarala~ka parada, ane su{tina umetnosti.

Stvarala~ke osobine li~nosti

Sintagme "stvarala~ke sposobnosti","stvarala~ko mi{qewe" i "stvarala~kipostupci" naj~e{}e su kori{}eni pojmovi uteoriji kwi‘evnog stvarala{tva. @eqamnogih istra‘iva~a bila je da otkriju kate-gorije relevantne za kwi‘evno stvaraweili za stvarawe uop{te. U tom pogledudo{lo se do zna~ajnih rezultata, alisu{tina nastajawa i priroda stvarala{tvau umetnosti time nije otkrivena. U tom po-gledu vr{ena su istra‘ivawa - psiholo{kai druga, kako bi se otkrili i prou~ili fak-tori koji uti~u na stvarala{tvo jednogpisca. Pokazalo se, a to stvarala~ka praksaneprestano potvr|uje, da je stvarala{tvo usvakoj oblasti posebno i pojedina~no, ali daono kao op{ta kategorija pokazuje i ne{to

zajedni~ko. Kategorije koje slede mogu bitiosnovne duhovno-psiholo{ke sposobnosti zasve oblike stvarala{tva pa i kwi‘evnog,{to ne zna~i da mo‘emo postati pisci kadaovladamo wima. Izgleda da se kwi‘evnostvarala{tvo ne mo‘e demistifikovati.Neko mo‘e savr{eno vladati ovim kate-gorijama na nau~nom nivou, savr{enopoznavati teoriju, odnosno psihologijustvarawa, ali da ne ume da napi{e ni jedanaforizam ili lirsku pesmu. A pravistvaraoci - pisci i drugi umetnici, nemoraju da znaju teoriju stvarala{tva da bistvarali, ne moraju da znaju zna~ewe svihovih sposobnosti jer, - oni stvaraju po nekomsvom unutra{wem i wima neobja{wivomstvarala~kom diktatu, stvaraju snagomtalenta i stvarala~ke inspiracije.

Stvarala~ke osobine li~nosti su:

• ma{ta (fantazija) i potreba za tra-gawem;

• duh stvarala~ke radoznalosti;

• potreba za preoblikovawem postoje-}eg;

• sposobnost asocirawa;

• duhovno-psiholo{ka fleksibilnost;

• potreba za osloba|awem od ustaqe-nosti oblika i navika;

• sumwa u postoje}e stvarala~ke "no-rme";

• duhovitost i duhovnost;

• originalnost;

• sposobnost kombinovawa;

• individualnost;

• stvarala~ka imaginacija;

• nadahnu}e (inspiracija);

• inventivnost;

• intuicija;

Vuk Milatovi}

10

• samouverenost, samopouzdawe;

• kriti~nost i neprihvatawe postoje-}ih postupaka;

• emocionalnost;

• oneobi~avawe;

• autonomnost, samostalnost;

• inteligencija;

• stvarala~ka koncetracija;

• strpqewe i upornost;

• sposobnost uo~avawa i selekcije;

• umetni~ki do‘ivqaj.

Jezi~ko stvarala{tvo

Ovaj pojam u literaturi i u {kolskimprogramima razli~ito je interpretiran.Neki mu daju {iroko zna~ewe, ukqu~uju}i uwegove okvire i kwi‘evno stvarala{tvo.Kwi‘evno stvarala{tvo i jeste najizrazi-tiji oblik jezi~kog stvarala{tva jer je uwemu osnovno sredstvo izra‘avawa re~. Ovoshvatawe re~i kao osnovnog sredstva izra-‘avawa u kwi‘evnosti, i uop{te u jezi~kojpraksi, mo‘e se samo uslovno prihvatiti jerse mi ne sporazumevamo re~ima ve} re~eni-cama ili kako je rekao jedan poznati pi-sac:"Mi govorimo re~enicama".

Stvarala{tvo u jeziku podrazumevaizgradwu samog jezika, kako bi rekli filo-zofi jezika, to je izgradwa bi}a jezika.Svakako, neophodno je razlikovati znawesamog jezika kao govorne delatnosti, znawe,recimo, materweg jezika kojim govorimo, ko-jim se sporazumevamo i znawe o tom jeziku.Lingvista Noam ^omski pravi razlikuizme|u pojmova "jezi~ka sposobnost", {topodrazumeva "su{tinsku mo} proizvo|ewa irazumevawa iskaza na materwem jeziku, tj.znawe svoga jezika koje poseduje govornipredstavnik" i "govorna delatnost", {to

ozna~ava "stvarnu upotrebu jezika". Zajezi~ko stvarala{tvo bitne su jezi~kesposobnosti, tj. bogatstvo jezi~kih sred-stava kojima se koristimo i na~ina wihovogispoqavawa ili primene u procesu spo-razumevawa, posebno u mla|im razredima os-novne {kole. Re~ "stvarala{tvo" ovdeshvatamo uslovno, jer nije re~ o nekom istin-skom stvarala{tvu poput stvarawakwi‘evnog dela. Stvarala{tvo ovde po-drazumeva osposobqavawe i usmeravaweu~enika da sami, samostalno, - otkrivaju,kombinuju, razvrstavaju, pronalaze, upore-|uju i primewuju ste~ena znawa na nov na~inili u novim okolnostima. Mnogobrojnastvarala~ka ve‘bawa doprinose razvijawujezi~kog stvarala{tva u~enika, podsti~u ihda samostalno re{avaju odre|ene jezi~keprobleme, posebno da razvijaju vlastitejezi~ke sposobnosti.

Stvarala~ka ve‘bawa

• sastavqawe re~enice od zadatih re~i;

• sastavqawe re~i od zadatih slova;

• premetaqke;

• dopuwavawe re~enice;

• pro{irivawe re~enice;

• rad na deformisanim re~enicama;

• sastavqawe re~enice na osnovu dvedate re~i (podsticawe);

• ve‘be preobli~avawa re~enice (sporoi brzo preobli~avawe);

• sa‘imawe teksta;

• lov na gre{ke;

• rimovawe re~i i re~enica;

• pravqewe re~nika;

• tematski, glagolski, imeni~ki i pri-devski re~nik;


11

• re~nik sinonima;

• razvrstavawe re~i i pojmova;

• re~eni~ke varijante;

• gra|ewe re~i: prefiksacija i sufik-sacija;

• jezi~ke igre;

• odeqewska antologija pesama;

• ~as negovawa jezi~kog stvarala{tva;

Nastava stvarala~kog ~itawa

Na po~etku svakog razgovora o ~itawunu‘no se postavqaju dva pitawa: (1) za{to~itati kwi‘evno umetni~ko delo i (2) kakoga ~itati? Oba pitawa su istovremeno islo‘ena i zanimqiva i zahtevaju dubqe is-tra‘ivawe. Tim pre {to je ~itawe lepekwi‘evnosti - beletristike, individualan~in i svako od nas taj proces do‘ivqava uskladu sa svojim ~itala~kim senzibilite-tom i vlastitim ~itala~kim iskustvom. Umla|im razredima osnovne {kole posebnapa‘wa se obra}a na savla|ivawe tehnike~itawa, {to je slo‘en i dugoro~an zadatak,ali se isto tako u~enici osposobqavaju zado‘ivqavawe, razumevawe i tuma~ewekwi‘evnog dela. U mno{tvu oblika ~itawamogu se izdvojiti dva osnovna: (1) reproduk-tivno i (2) stvarala~ko ~itawe. Prvi oblikkarakteristi~an je za ~itaoce koji doslovnoprimaju ono {to im nudi pisac, primaju sve,kako se ka‘e, zdravo za gotovo, ne unose}isebe u proces ~itawa, svoj ~itala~ki duh,svoja razmi{qawa i svoj kriti~ki stav.Danas se sve vi{e govori o ~itaocu kaostvaraocu jer on u toku ~itawa razmi{qa,polemi{e s piscem, kriti~ki se odnosiprema wegovim stavovima, stvarala~kiuop{tava, asocira, dopuwava pisca, sla‘e ses wim ili se ne sla‘e. Kada se neka pesma~ita sa stra{}u, ka‘e Valeri u jednom svom

eseju, "~italac se namah oseti wenimtvorcem i to je na~in na koji on spoznaje daje pesma lepa". Svrha istinskog ~itawakwi‘evnog umetni~kog dela i jeste u tome da~italac bude pi{~ev saradnik, da zauzimapoziciju stvaraoca, da svojom bujnom~itala~kom ma{tom i ume}em ~itawanadgra|uje pi{~ev svet. U tom pogleduisti~u se {est osnovnih oblikastvarala~kog ~itawa i govorne interpre-tacije kwi‘evnog dela:

• stvarala~ko ~itawe;

• kriti~ko ~itawe;

• izra‘ajno ~itawe;

• istra‘iva~ko ~itawe;

• problemsko ~itawe;

• recitovawe.

Stvarala~ka nastava kwi‘evnosti

Normativno i stvarala~ko tuma~ewekwi‘evnog dela, dva osnovna postupkatuma~ewa ili interpretacije, opozicionosu postavqeni jedan prema drugom. Norma-tivni postupak podrazumeva ustaqenostodre|enih metodi~kih etapa u procesuobrade kwi‘evnog dela na ~asu. Metodi~keetape se u radu po ovom postupku odvijajukontinuirano, jedna iza druge, po redosledukoji se mora po{tovati i ~ija dinamika nesme biti poreme}ena. Ali, ovaj postupaknije imanentan prirodi kwi‘evnog dela,wegovoj strukturi i zna~ewu, ve} pred-stavqa nastavni put "kroz" kwi‘evno delo.Pri tome, vi{e se vodi ra~una o kvalitetutog puta, odnosno o kvalitetu ostvarivawametodi~kih etapa, a mawe o tome da li tajmetodi~ki put odgovara prirodi kwi‘evnogdela koje se tuma~i na ~asu. U tom raskorakuizme|u sredstava tuma~ewa i kwi‘evnogdela kao slo‘ene umetni~ke tvorevine

Vuk Milatovi}

12

otkrivamo slabosti normativnog pristupa.Metode, principi, metodi~ki postupci - toje samo "alat" kojim se "otvara" kwi‘evnodelo. U toku tuma~ewa moramo voditira~una da se koristimo "alatom" kojiodgovara prirodi kwi‘evnog dela i to je os-novni strategijski princip u teoriji ipraksi interpretacije. Onaj ko se bavi me-todikom nastave kwi‘evnosti, ko tekpo~iwe da je prou~ava, neophodno je daupozna sve metodi~ke radwe, a to zna~i - daupozna i normative postupke tuma~ewa, neda bi ih nekriti~ki primewivao, i ne da bise samo wima koristio kao ustaqenim inepromenqivim modelima, ve} da bisavladao odre|enu nastavnu tehnologiju koja}e mu pomo}i da postane samostalan i krea-tivan.

Stvarala~ka nastava kwi‘evnostiimanentna je prirodi kwi‘evnog dela,wenim kori{}ewem ni{ta se ne primewujeve} se otkriva, ni{ta nije ustaqeno ve} jesve promenqivo i tuma~ewski funkciona-lno. Saznawa normativne interpretacijekoriste se i u stvarala~kim postupcima, alidruga~ije - dakle, mewa se dinamika obradekwi‘evnog dela na ~asu. Pozicija i nas-tavnika i u~enika radikalno se mewa u stva-rala~koj nastavi kwi‘evnosti. Nastavniktako organizuje ~as obrade kwi‘evnog delada u~enik postaje nosilac aktivnosti, on is-tra‘uje i otkriva, on zakqu~uje, upore|uje irazmi{qa - dakle, postaje samostalan.Stvarala~ka nastava kwi‘evnosti zasnivase na nekoliko osnovnih ciqeva:

• razvijawe sposobnosti stvarala~kogmi{qewa;

• osposobqavawe u~enika za samostalnirad na delu;

• razvijawe sposobnosti za istra‘i-va~ki i otkrivala~ki rad;

• osposobqavawe u~enika za samoobra-zovawe;

• razvijawe duha radoznalosti;

• razvijawe kriti~kog odnosa premakwi‘evnom delu.

Uverewe da ne postoji jedna jedin-stvena, na~elna i op{teprihva}ena metodaili metodologija tuma~ewa kwi‘evnog dela- i na teorijskom i na metodi~kom nivou,govori o po{tovawu prirode i umetni~keindividualnosti dela u toku wegovogtuma~ewa. Pravo tuma~ewe kwi‘evnog delanaj~e{}e se odvija izvan stroge meto-dolo{ke izgra|enosti jedne specijali-sti~ke metode. Svaka tuma~ewska metodaima svoje granice, weni istra‘iva~ki me-todi su ograni~eni. Otuda govorimo o plu-ralizmu metoda i wihovom suodnosu, o wiho-voj saradwi i kombinaciji. Tuma~ kwi‘e-vnog dela poku{ava sve {to mo‘e da se u~iniznawem i slutwom u procesu tuma~ewa, apitawe je spretnosti i ume{nosti koliko }euspeti. Sigurno je samo jedno: interpretatornikada ne iscrpquje umetni~ki tekst, nemakona~ne interpretacije. Otuda s razlogomisti~emo uslovnost i relativnost tuma~e-wskih postupaka. Ova teorijska razmatrawau potpunosti se mogu preneti i na nivo me-todi~ke interpretacije. Ne postoji jedanmetodi~ki postupak tuma~ewa kwi‘evnogdela, ma koliko bio dobar i pouzdan, ve} pos-toje metodi~ki postupci - stvarala~ki pos-tupci ~ija je tuma~ewska strategija ima-nentna prirodi dela. Stvarala~ka metodikakwi‘evnosti je imanentna metodika. Otudapotreba za modelima stvarala~kog rada uprocesu nastavnog tuma~ewa kwi‘evnogdela. Modeli su proizvod stvarala~kogiznala‘ewa, potreba za neprestanim inova-torskim struktuirawem ~asa. Radni nalozi


13

ili radni zadaci - istra‘iva~ki zadaci, po-lazi{te su svake dobre metodi~ke interpre-tacije kwi‘evnog dela. Modele stvarala-~kog rada na kwi‘evnom tekstu ne treba dog-matski shvatiti kao postupke koje treba me-hani~ki primewivati na ~asu, ve} kaomogu}nost i raznovrsnost tih oblika.

Modeli stvarala~kog rada unastavi kwi‘evnosti

• obrada teksta pomo}u logi~kih celi-na;

• obrada teksta pomo}u istra‘iva~kihzadataka;

• obrada teksta pomo}u dominantnihlikova;

• problemsko-istra‘iva~ki postupak;

• obrada teksta postupkom raspravqa-wa;

• tematsko-motivski postupak;

• grupni oblici rada

- rad na nivoima razli~itih slo‘e-nosti;

- problemski pristup;

- rad pomo}u saznajnih kategorija i dr.

Stvarala{tvo osloba|a nastavnika us-taqenih oblika rada, didakti~kih i me-todi~kih formula i paradigmi, razbijamonotoniju koju stvaraju {abloni i ve~itipostupci u nastavi. Nastavnik je pokreta~stvarala~kog rada: kod u~enika razvijasposobnost stvarala~kog ispoqavawali~nosti, u~i ih da budu aktivni i samo-stalni u saznavawu sveta. Stvarala~ka nas-tava sna‘no motivi{e u~enika, izazovna jei zanimqiva. Oslawaju}i se na poznato iprovereno, nastavnik ose}a sigurnost i ru-tinsku suverenost vladawa odre|enom si-tuacijom, dok ga stvarala~ki pristup, kaone{to novo, navodi na odre|ene rizike, tezato mora da se oslobodi straha od neizves-nosti i sumwe u primenqivost stvarala~kihformi. Stvarala{tvo nastavnika ~iniautonomnim, ali i slobodnim da ispoqavasvoj stvarala~ki duh. Zato u primenistvarala~kih postupaka treba da budeizlo‘en stro‘em samoposmatrawu i samo-vrednovawu nego obi~no.

Literatura

• Vigotski, L. S. (2005): De~ja ma{ta i stvarala{tvo, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,Beograd.

• Grupa autora (1987): Dijete i kreativnost, Zagreb, Globus.

• Kagan, J. (1967): Creativity and Learning, Boston.

• Kva{~ev, R. (1977): Kako razviti stvarala~ke sposobnosti, Beograd, BIGZ.

• Kva{~ev, R. (1977): Psihologija stvarala{tva, Beograd, BIGZ.

• Majl, A. (1968): Kreativnost u nastavi, Sarajevo, Svetlost.

• Ponomarev, J. A. (1975): Psiohologija tvore~estva, Moskva.

• Stevanovi}, M. (1997): Edukacija za stvarala{tvo, Vara‘dinske toplice, Tonimir.

• Taylor, C. W. (1963): Creativity, New York.

• Filipovi}, N. (1969): Stvarala{tvo u nastavi, Sarajevo, Zavod za izdavawe uxbenika.

Vuk Milatovi}

14

SummaryCreative approach to teaching Serbian language and literature are diverse. They represent an

attempt against old-fashioned forms of work, methodological dogmatism and widely speaking teachingmonotony. They refresh a teaching process and make pleasure both to teachers and students. This is whythere is a great for finding forms of creative work in all teaching areas. This teaching creativity should beconditionally understood, because it is not according to its intensity, creative concentration and finalachievements analogue to art creativity. We tried to show in this paper how we could be creative in teachingSerbian and literature. This paper includes several basic themes: the term of creating, creative personalitytraits, language creativity and forms of language creativity, teaching creative reading and creative litera-ture teaching,

Key words: creativity, creative abilities, creative features, talent, creativity in teaching, creativeexercises, creative reading, creative teaching literature


15

ú. Uvodne napomene

Na{a {kolska uxbeni~ka literaturane mo‘e se pohvaliti kvalitetnim nitizna~ajnim brojem leksikografskih priru-~nika koji bi slu‘ili kao sistematizovanopomo}no sredstvo u savladavawu program-skih sadra‘aja iz oblasti srpskog jezika (zau~enike i studente), odn. prezentaciju togagradiva (za nastavnike). Susre}u}i se izgodine u godinu sa novim generacijama stude-nata na U~iteqskom fakultetu u Beogradu(i u odeqewima u Vr{cu i Novom Pazaru),

uverili smo se da se ve}ina od wih nikadanije srela, niti imala u rukama neki re~niksrpskog jezika, retko enciklopediju ili lek-sikon, jo{ mawe terminologiju. Re~nici zawih (osim dvojezi~nih) ne postoje kaopriru~no pomagalo, pogodno da pru‘i ta~neinformacije o nekom pojmu, u svakom tre-nutku i na krajwe jednostavan na~in.

Moderna gramati~ka literatura uposledwe dve-tri decenije pro{irila je svojterminolo{ki repertoar u odnosu na kla-si~ne gramatike, pa bi bilo korisno te ter-mine obraditi u vidu {kolske terminolo-


Rezime: Ciq ovoga rada je da studentima (i u~enicima) ponudi sistematizovan ialfabetski ure|en pojmovnik gramati~kih i lingvisti~kih termina koji se sre}u uokviru nastavnog sadr‘aja predvi|enog za predmet Srpski jezik na U~iteqskomfakultetu. Pojmovnik }e biti posebno dobrodo{ao sudentima ~ija mesta studirawa neraspola‘u velikim bibliotekama, niti bibliotekama snabdevenim re~nicima, encik-lopedijama, leksikonima. Ovaj vid prezentacije gramati~kih i lingvisti~kih sadr‘ajapomo}i }e korisnicima da stru~ne sadr‘aje usvajaju iz drugog ugla i na jedan eksplicitnijina~in, putem sa‘eto datih definicija, po potrebi potkrepqenih konkretnimprimerima.

Kqu~ne re~i: pojmovnik, gramati~ki termini, lingvisti~ki termini, definicije,pojmovi.

Dr Milica Radovi}-Te{i}U~iteqski fakultet, Beograd

Mali pojmovnik gramati~kih ilingvisti~kih termina

UDC 801.321.1 Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 16-28

16

gije kako bi se i na taj na~in podsticalo iomogu}avalo br‘e i sigurnije usvajawegradiva. U vi{e mahova smo bili u situacijida studentima obja{wavamo pojmove sa ko-jima se ve}ina prvi put sre}e: supletivizam,rekcija, kongruencija, tranzitivan, fini-tan, impersonalan i sl.

Iz toga saznawa je proistekla namerada se u~esnicima u nastavi srpskog jezikaponudi ovaj mali terminolo{ki pojmovnikkoji sadr‘i sve va‘nije pojmove i termineiz sadr‘aja koji su predvi|eni za usvajawe.Na ovaj na~in }e prakti~no celokupnogramati~ko gradivo biti pojmovno i termi-nolo{ki obra|eno. Prednost leksikograf-ski predstavqenog gramati~kog sistemajeste upravo u sistemati~nosti alfabetskiure|enih pojmova i wihovim sa‘eto i eks-plicitno datim definicijama (primereno~asopisu Inovacije u nastavi). Neke de-finicije se potkrepquju primerima ~ime seolak{ava wihova recepcija. Osim toga, naovaj na~in se studenti (kao budu}i pre-dava~i) navikavaju da koriste posebne lek-sikografske priru~nike: re~nike, encik-lopedije, leksikone, kao sigurno pomo}nosredstvo pri u~ewu i da iz drugog ugla pos-matraju i usvajaju strukturu srpskog jezika.

U aktuelnoj izdava~koj produkcijinema prigodnih priru~nika ove vrste. Ono{to postoji - ili je postojalo - prakti~no jeve}ini nedostupno. U izradi Pojmovnikakori{}ena je raspolo‘iva literatura:gramatike, re~nici, enciklopedije, koji }ebiti navedeni u Literaturi na kraju rada.

úú. Re~nik pojmova i termina

abeceda - utvr|eni niz slova u lati-nici koja se koristi u srpskom jeziku, ~ijije naziv izveden prema imenu ~etiri slovaovoga niza: a-be-ce-de + a - abeceda.

abrevijatura - re~, slo‘enica nastalaod prvih slogova dveju ili vi{e re~i nekogvi{e~lanog naziva, odn. prvih glasova ilikombinacijom glasova i slogova nekog sin-tagmatskog pojma: Nova literatura - Nolit,Organizacija ujediwenih nacija - OUN,Telegrafska agencija Nove Jugoslavije -Tanjug.

agens - vr{ilac radwe, subjekatizra‘en oblikom nominativa: Sa{a pi{e.Studenti sve to znaju.

adverb - (lat. adverbium) prilo{ka re~,prilog.

adverbijalizacija - nastanak prilo-{ke re~i, priloga prema nekoj promenqivojre~i: Zima je; Hladno je.

adjektiv - (lat. adiectivum) naziv zapridevsku re~, pridev.

adjektivizacija - nastanak prideva odleksi~ke osnove neke druge vrste re~i: brada- bradat, voda - voden, snaga - sna‘an.

administrativni stil - na~in jezi~kogizra‘avawa svojstven poslovnim spisima idokumentima slu‘benog, zvani~nog karak-tera, koji je sveden na najnu‘nija jezi~kasredstva i bez ikakve emocionalne obo-jenosti, npr: U skladu sa ~l. 7 StatutaU~iteqskog fakulteta pokre}e se postu-pak za izbor u zvawe jednog nastavnika;Molim Dekanat da mi izda uverewe da samredovan student koje mi je potrebno radiregulisawa vojne obaveze.

azbuka - utvr|eni niz slova u srpskoj}irilici, ~iji je naziv nastao prema starimnazivima prva dva slova }irilice tvorbe-nim uobli~avawem: az-buki+a - azbuka.

akronim - skra}enica od po~etnihslova ili slogova nekog pojma imenovanogvi{e~lanom sintagmom: Telegrafska agen-cija Nove Jugoslavije - Tanjug.

Mali pojmovnik gramati~kih i lingvisti~kih termina

17

aktiv - (lat. activum) radwa koja sevr{i aktivnom voqom subjekta, re~eni~nakonstrukcija u kojoj se glagolska radwapripisuje aktivnom vr{iocu: Ma{a pone-deqkom rano ustaje i odlazi na fakultet.

aktivni glagoli - glagoli ~ija seradwa vr{i aktivnom voqom subjekta.Obi~no su u re~enici aktivni prelazniglagoli: pisati, ~itati, govoriti,pri~ati ili neprelazni: tr~ati, skakati,kora~ati, sedeti, povratni: ~e{qati se,umivati se, tu}i se, sva|ati se, provu}i seitd.

aktuelni kvalifikativ - privremeniatribut kojim se iskazuje neka karakteris-tika subjekatskog ili objekatskog pojma ak-tuelna u vreme realizovawa situacijeozna~ene glagolom. Npr: Majka je do{la sposla umorna.

akuzativ - (lat. casus, accusativus) pade‘pravog objekta uz prelazne (tranzitivne)glagole odn. pade‘ (osim akuzativa bez pred-loga) dopune ostalim glagolima i izrazimaod kojih je zavisan: jesti hleb, piti mleko;pro}i kroz selo, ~ekati na zgodnu priliku.

akusti~ka fonetika - grana nauke oglasovima, fonetika koja prou~ava fizi~keosobine glasova kao zvu~nih realizacija.

akcenat - (lat. accentus) posebno na-gla{avawe ja~ine i visine jednog sloga ure~i ili jedne re~i u re~enici. Srpski jezikima ~etiri akcenta - dva akcenta uzlazne in-tonacije: dugouzlazni (ruka) i kratkouzla-zni (voda) i dva akcenta silazne intonacije:dugosilazni (grad) i kratkosilazni (ku}a).

akcentologija - jezi~ka disciplinakoja se bavi prou~avawem osnovnih osobinaakcenata u okviru jednog jezika ili di-jalekta toga jezika.

akcentuacija - akcenatski sistem jed-nog jezika, dijalekta ili govora. [tokavsko

nare~je ima dijalekte starije i novije akcen-tuacije. Srpski kwi‘evni/standardni jezikima ~etvoroakcenatski sistem oslowen nanovo{tokavski akcenat isto~noherce-gova~kog dijalekta.

aloleksa - (gr~. allos, drugi, druk~iji)podvrsta lekseme, realizacija, varijantnopojavqivawe lekseme u kontekstu: obratijabuke - obrao sam jabuke.

alomorfema - varijanta morfeme re-alizovana sa fonetskim razlikama u odnosuna morfemu: noga - no‘ica, vra~ati - vrax-bina, ruka - ru~ica, tr~ati - rastr~ati se.

alofon - varijanta foneme nastalausled izmene glasa u govoru: fonema n ure~ima banana i banka nema istu fonetskirealizaciju.

alternacija (glasovna) - (lat. alternatio)smewivawe glasova u re~ima pri promeniwihova oblika ili pri tvorbi. Alternacijesu ili (1) fonolo{ki uslovqene artiku-laciono-akusti~nim osobinama glasova:‘abac: ‘apca, paziti: pa‘wa ili (2) mor-folo{ki i tvorbeno uslovqene: u~enik:u~eni~e: u~enici; seqak: seqa~ina: poseqa-~iti se.

alfabet - jedinstven naziv za sistempismenih znakova nekog jezika; naziv zagr~ko pismo (prema nazivu prva dva slovnaznaka toga pisma: alfa+bet(a).

aorist - pro{lo vreme koje se vr{iloili izvr{ilo u odre|enom vremenu upro{losti; sistem glagolskih oblika kojise gradi dodavawem na infinitivnu(aorisnu) osnovu nastavaka za oblik i lice:-oh, -e, -e,- osmo, -oste, -o{e (tresoh, ple-toh) ili -h, -, -, -smo, -ste, -{e (radih, pevah,~itah).

arhaizam - zastarela re~ koja se usavremenom jeziku upotrebqava kao stilsko

Milica Radovi}-Te{i}

18

sredstvo (ni{~i, vojna, glagoqati,vozbuditi).

asimilacija (glasova ) - (lat. assimila-tio) fonetski proces delimi~nog ili pot-punog jedna~ewa glasova pri artikulacijitako {to se prvi glas prilago|ava drugomekad se na|u u neposrednoj blizini. Postoji:asimilacija (jedna~ewe) po zvu~nosti(sladak - slatka, iz+tu}i - istu}i) i asimi-lacija (jedna~ewe) po mestu i na~inu tvorbe(nositi - no{wa, paziti - pa‘qiv).

aspekt - vid, stanovi{te.

atribut - (lat. attributum) odredbaimeni~ke re~i u obliku re~i ili sintagmekoja ozna~ava osobinu pojma {to ga ta re~ozna~ava. Atributi mogu biti: kongruentni(pridevska re~ ili pridevska zamenica:crvena marama, plave o~i, moja kwiga),pade‘ni (pade‘ni oblici sa predlogom ilibez predloga: ko{uqa bele boje, ~aj sa limu-nom, ma{ina za ve{) i atributivi (imenicaili imeni~ka sintagma: asistent pripra-vnik, ptica selica, pisac postmoderni-sta).

atributiv - imenica sa funkciomodre|ivawa druge imenice, imeni~ki atri-but: car Lazar, reka Sava, kraqica majka.

augmentativ - izvedenica koja ozna~avane{to uve}ano u odnosu na imeni~ku osnovu:ku}etina, gradurina, volurina. Augmenta-tivna zna~ewa su ~esto pra}ena pejora-tivno{}u.

afiks - morfema u funkciji tvorbenovih re~i ili oblika; u spoju sagramati~kom osnovom mewa, specifikujezna~ewe leksi~ke osnove sa kojom se spaja:spreda (prefiks), pozadi (sufiks) ili seume}e izme|u osnove i nastavka za oblik (in-fiks).

afrikata - suglasnik slo‘ene artiku-lacije koga ~ine sliveni elementi pra-

skavih (eksplozivnih) i strujnih suglasnika.U standardnom jeziku postoji pet afrikata:tri bezvu~ne: c, }, ~ i dve zvu~ne: |, x.

baza - (gr~. basis) osnova re~i, korenre~i (u tvorbi i etimologiji).

balkanizam - jezi~ka osobina svo-jstvena samo balkanskim jezicima. Kao bal-kanizmi smatraju se npr. re~i: suncokret,domazet, svet i dr.

balkanologija - nauka koja prou~avaukupnu materijalnu i duhovnu kulturu bal-kanskih naroda: folklor, jezik, etnologijui dr. U Beogradu postoji pri SANU Bal-kanolo{ki institut.

bezvu~ni glasovi - glasovi (suglas-nici) pri ~ijem izgovoru glasne ‘ice nisuzategnute; bezvu~ni suglasnici u srpskomjeziku su: p, t, k, s, {, ~, }, f, h, c.

bezli~an (impersonalan) - koji nemaoznake lica kao nosioca radwe: bezli~niglagolski oblici, bezli~na konstrukcija,bezli~na re~enica itd.

bezli~na konstrukcija - konstrukcijasastavqena od glagola u neutralnom (imper-sonalnom, bezli~nom) obliku koji je u 3. l.jd. sredweg roda i povratne (refleksivne)re~ce se. Nosioci radwe se ne znaju: Pri-~alo se tada o wima. Putovalo se vozom doVrwa~ke Bawe.

bezli~na re~enica - re~enica kojom sekazuje proces radwe, stawa, zbivawa bezu~e{}a aktivnog vr{ioca. Ima vi{e vrstabezli~nih re~enica: Seva. Smrkava se. Spavamu se. Toplo je. Treba u~iti. Strah me je itd.

bezli~ni (impersonalni) glagoli -glagoli koji se upotrebqavaju u bezli~nomsmislu, kojima se ne ukazuje na nosiocaradwe: grmeti, sevati, smrkavati se,sne‘iti, doga|ati se. Obi~no se ti~ude{avawa u atmosferi.


19

Beli} Aleksandar (1876-1960) -poznati srpski lingvista, filolog, dijalek-tolog, istori~ar jezika, pisac pravopisa,profesor Beogradskog univerziteta, pred-sednik SANU (1937-1960), direktor Insti-tuta za srpski jezik. Bio je osniva~ i glavniurednik jezi~kih ~asopisa koji i danasizlaze: Ju‘noslovenskog filologa, Na{egjezika i Srpskog dijalektolo{kog zbor-nika. Najzna~ajnije mu je delo: O jezi~kojprirodi i jezi~kom razvitku (ú i úú deo).

Beli}ev pravopis - pravopis A. Beli-}a zasnovan na fonetskim principima kojije do‘iveo nekoliko izdawa: prvo 1923,drugo dopuweno 1930, tre}e 1934. i ~etvrto1950.

beloruski jezik - jezik iz grupeisto~noslovenskih jezika kojim se govori uBelorusiji.

besubjekatski - koji nema subjekta: be-subjekatska re~enica.

Be~ki kwi‘evni dogovor (1850) - isto-rijski dogovor u Be~u izme|u srpskih (VukKaraxi}, \ura Dani~i}) i hrvatskih (IvanKukuqevi}, Ivan Ma‘urani}, DimitrijeDemetar i dr.) filologa i kwi‘evnika o za-jedni~kom razvoju i pribli‘avawu jezika ipravopisa Srba i Hrvata.

bilabijalni suglasnici - suglasnicikoji se izgovaraju sa obe usne, dvousnenisuglasnici: b, p, m.

bilingvizam - upotreba dvaju jezika ugovoru pojedinca ili zajednice, dvo-jezi~nost; uop{te ravnopravna slu‘benaupotreba dvaju jezika u jednoj dr‘avi.

bohemizam - jezi~ka osobina svojstvena~e{kom jeziku. U kwi‘evnom srpskom jezikubohemizmi su: okolnost, ~asopis, naslov,u~inak, uloga, dojam, povod i sl.

brojevi - vrsta nesamostalnih, odred-benih re~i kojima se iskazuje koliko imaonoga {to zna~i imenica uz koju stoje ili ukome redu se to {to imenica zna~i nalazi.Brojevi se dele na: osnovne (dva, tri...), redne(drugi, tre}i...) i zbirne (dvoje, troje...).

brojna imenica - imenica koja se tvorisufiksacijom osnovnog ili zbirnog broja:trojica, petorica, tridesetorica;petica, {estica; dvojka, trojka; tre}ina,osmina; stotinarka, petak, {estak itd.

valenca - sposobnost glagola da uzasebe ve‘e druge re~eni~ne ~lanove (sub-jekat, objekat, dopunu). Po tome se glagolidele na jednovalentne (sa subjektom), dvova-lentne (sa subjektom i objektom) i trova-lentne (sa subjektom, objektom i dopunom).

varvarizam - (gr~. barbaros, stran, tu|)re~ ili izraz nastao pod uticajem nekogstranog jezika: toplifikacija: elektrifi-kacija; jedan sendvi~ za poneti itd.

velarni suglasnici - zadwonep~anisuglasnici.

verb - (lat. verbum) glagol.

vibrant - (lat. vibrare, tresti) glas kojise stvara treperewem vrha jezika na alveo-lama gorwih sekuti}a. U srpskom jeziku vi-brant je r.

vlastite imenice - imenice kojeozna~avaju individualna imena qudi, mesta,dr‘ava, geografskih pojmova i sl.: Aleksa,Jelena, Beograd, Francuska, Durmitor, Du-nav, Pomoravqe itd.

vokabular - (lat. vokabula, re~) 1.re~nik, leksikon; 2. skup svih re~i kojeupotrebqava jedan narod, jedan autor, jednadru{tvena grupa i sl.

vokal - (lat. vocalis, glasan) samoglas-nik.


20

vokalizam - vokalski (samoglasni~ki)sistem fonema u jednom jeziku. Vokalizamsrpskog standardnog jezika ~ini pet vokala:e, i, o, a, u.

vokalizacija - proces (u dijahroniji)pretvarawa poluglasnika ili suglasnika usamoglasnike, vokale. Po~etkom 14. v.poluglas † daje pun samoglasnik a: d†n - dan,staro v† daje u: v†lk - vuk.

vokativ - (lat. vocativus) nezavisnipade‘ni oblik koji slu‘i za dozivawe.

vremenske (temporalne) re~enice -vrsta zavisnih re~enica koje kazuju vremevr{ewa radwe glagola glavne (upravne)re~enice: Kad po|em u grad, lepo se obu~em.

genitiv - (lat. genitivus) zna~ewski naj-slo‘eniji i po funkcijama najbrojnijipade‘ s predlozima i bez predloga u srpskomjeziku, koji kazuje ~ega se ne{to ti~e, na {tase odnosi pojam ozna~en re~ju od koje zavisi.

genitivna sintagma - sintagma sa geni-tivom: ‘agor dece, pevawe ptica; praweulica; od ku}e, iz vode, zbog majke.

germanizam - re~, izraz, konstrukcijapreuzeta iz nema~kog jezika ili nekog dru-gog germanskog jezika: {poret, {rafciger,farbati; sendvi~ za poneti; bez da ga pitamitd.

germanski jezici - jezici iz indo-evropske grupe jezika. Najpoznatiji su:engleski, nema~ki, holandski, flamanski,danski, norve{ki, {vedski, islandski. Nekigermanski jezici su izumrli, a me|uizumrlim je najpoznatiji gotski.

gest - (nem. Geste) pokret ruke, glave,lica kao pratila~ki elemenat govora.

glagoli - (lat. verbum) nesamostalnavrsta re~i kojima se izra‘ava radwa, stawe,zbivawe.

glagoli nepotpunog zna~ewa - glagolikoji se ne upotrebqavaju samostalno nego za-htevaju dopunu u infinitivu ili konstruk-ciju s prezentom i veznikom da. Takvi su:morati, hteti, mo}i, trebati, smeti,znati, umeti, ‘eleti, verovati, namera-vati, smatrati, dr‘ati i dr.

glagolska dopuna - dopuna koja stoji uzglagol i ozna~ava objekat na kome se vr{iglagolska radwa. Glagolska dopuna mo‘ebiti pravi objekat i nepravi (daqi) obje-kat.

glagolska imenica - imenica izvedenaod glagola kojom se imenuje proces vr{ewaradwe ili stawe, zbivawe ozna~eno glago-lom: ~itawe, potonu}e, berba, strahovawe,sevawe itd.

glagolska (gramati~ka) osnova - deoglagola koji se dobije kad se odbaci nastavakza oblik odn. li~ni glagolski nastavak;glagolska osnova mo‘e biti infinitivna iprezentska.

glagolska rekcija - osobina nekihglagola da imaju obaveznu imeni~ku dopunu uodre|enom zavisnom pade‘u ili predlo{ko-pade‘noj konstrukciji. Rekcija prelaznihglagola je u akuzativu bez predloga(~itati, graditi itd.), a nekih u oblikupredlo{ko-pade‘ne konstrukcije (pri~atio nekome, podse}ati na nekoga).

glagolska spona (kopula) - v. spona, v.kopula.

glagolske vrste - sistemska klasifi-kacija glagola na vrste s obzirom na odnosprezentske i infinitivne osnove.

glagolske enklitike - neakcentovaniskra}eni oblici pomo}nih glagola jesam(sam, si, je, smo, ste, su) i hteti (}u, }e{, }e,}emo, }ete, }e).


21

glagolski vid (aspekt) - gramati~kakategorija koja izra‘ava trajawe glagolskogprocesa, pa se prema tome glagoli dele na:svr{ene (perfektivne), nesvr{ene (imper-fektivne) i dvovidske glagole koji, zavisnood konteksta, mogu biti svr{eni i nesvr-{eni (videti, telefonirati, ru~ati, ~es-titati, imenovati itd.).

glagolski na~ini (modusi) - sistemglagolskih oblika kojima se iskazuje li~nistav govornog lica prema onome {to predi-kat kazuje o subjektu. U srpskom jezikuglagolski na~ini su: imperativ, potenci-jal, futur úú.

glagolski oblici - glagolske oblike~ine glagolska vremena i glagolski na~ini.Dele se na proste (prezent, imperfekat,aorist, imperativ, infinitiv, glagolskiprilog sada{wi, glagolski prilog pro{li,glagolski pridev radni, glagolski pridevtrpni) i slo‘ene glagolske oblike (per-fekat, pluskvamperfekat, futur ú, futur úú,potencijal).

glagolski predikat - predikat koji sesastoji samo od prostog ili slo‘enogglagolskog oblika; mo‘e biti prost (Travaraste. De~ak tr~i.) ili slo‘en (On po~epri~ati. Treba da idem u grad.).

glagolski rod - (gr~. diathesis) glagol-ska kategorija kojom se u sintaksi ozna~avaodnos izme|u subjekta i glagolskog procesa,pa se prema toj ulozi subjekta glagoli delena: aktivne, medijalne, pasivne. U {iremsmislu glagolski rod obuhvata prelazne(tranzitivne), neprelazne (intranzi-tivne) i povratne (refleksivne) glagole.

glagolsko vreme - gramati~ka kate-gorija koja pokazuje odnos radwe prema vre-menu govorewa; vreme govorewa odre|ujevremenski period prema kome se odre|uju

tri osnovna gramati~ka vremena: pro{lo -sada{we - budu}e.

glagoqica - stilizovano unicijalnoslovensko pismo iz 9. veka koje su sastavili]irilo i Metodije. Najstariji glagoqskispomenici na balkanskom terenu su:Ba{~anska plo~a, Be~ki listi}i, Asema-novo jevan|eqe i dr.

glas - najmawa jezi~ka jedinica, zvukili {um koji nastaje treperewem vazduhapri pokretawu glasnih ‘ica i uz u~e{}edrugih govornih organa. Glasovi se dele navokale, konsonante i sonante.

glasovne promene - promene glasovakoje nastaju pod uticajem odre|enih gla-sovnih zakona (koji su se naj~e{}e vr{ili udalekoj pro{losti) prilikom promene ilitvorbe re~i, npr.: jedna~ewe po zvu~nosti,palatalizacija, jotovawe, prelaz l u o i dr.

gnoma - kratka mudra izreka u proznojformi, poslovica: Ko rano rani, dve sre}egrabi.

govorno lice - prvo lice, lice koje go-vori.

gradivna imenica - imenica koja jed-nim istim oblikom ozna~ava materiju u naj-mawoj ili u najve}oj meri: pesak, mleko, so,srebro, ugaq i sl.

gradivni pridev - pridev koji pokazujeod ~ega je to {to imenica uz koju stoji zna~i:drvena ka{ika, zemqani pod, ~eli~na sajla idr.

gramatika - (gr~. grammatikke techne,ve{tina pisawa) grana lingvistike kojaopisuje strukturu jezika ispituju}i wegoveglasovne, morfolo{ke, tvorbene i sin-taksi~ke osobine.

gramati~ka norma - jezi~ki standard,jezi~ka norma koju je utvrdila nauka o jeziku


22

i koje se prdr‘avaju nosioci kwi‘evnog/standardnog jezika.

gramati~ka morfema - najmawa jezi~kajedinica koja u~estvuje u formirawu oblikare~i i nosilac je zna~ewa i funkcije.

gramati~ke kategorije - gramati~kiizraz u jeziku pojedinih lingvisti~kih jedi-nica (morfolo{kih, sintaksi~kih, leksi-~kih i dr.); sistematizacija na osnovu koje seraspore|uju jezi~ki elementi prema wi-hovim osnovnim osobinama, npr.: razliku-jemo gramati~ku kategoriju imenica, pri-deva, glagola ili gramati~ku kategorijuroda, broja, pade‘a, lica i sl.

gramati~ki broj - gramati~ka kate-gorija koja se odnosi na izra‘avawe o jednompojmu ili o vi{e pojmova; u srpskom postojedva gramati~ka broja: jednina i mno‘ina, advojina se izgubila i ~uvaju se samo weniostaci (o~iju, u{iju i sl.).

gramati~ki rod - formalna kategorijakoja se izra‘ava tipom gramati~ke promenepojedinih re~i, prema wihovom zavr{etku ideklinaciji, u izvesnoj meri analogno premaimenicama za ‘iva bi}a koja imaju prirodnirod.

gramati~ki subjekat - subjekat koji senalazi u nominativu (za razliku od logi~kogsubjekta).

gramati~ko lice - kategorija kojom seiskazuje odnos glagolske radwe (situacije) isubjekta kome se ta radwa (situacija)pripisuje.

grafema - grafi~ki znak u pisawu.

grafija - znaci za obele‘avawe gla-sova, na~in predstavqawa glasova slovima.

gr(e)cizam - re~ ili sintagma pozaj-mqena iz gr~kog jezika (drum, hiqada, ikona,manastir, biblioteka, filolog i dr.).

Dani~i} \ura (1825-1882) velikisrpski i slovenski filolog, sledbenik ipodr‘avalac ideja Vuka Karaxi}a u nau~nomradu Rat za srpski jezik i pravopis (1847).Pomagao je Vuku u leksikografskim pos-lovima, pokrenuo i izradio prvu kwigu is-torijskog Rje~nika hrvatskoga ili srpskogajezika u Zagrebu. Napisao Malu srpskugramatiku, Oblici srpskoga jezika, prevodStarog zaveta i vi{e zna~ajnih dela iz is-torije jezika, akcenata i dr.

dativ - (lat. dativus) pade‘ namene,ciqa s predlogom i bez predloga, naj~e{}e ufunkciji nepravog objekta (uz glagoledavawa i govorewa).

dvovidski glagoli - glagoli koji u is-tom obliku, zavisno od kontekstualneupotrebe, imaju dva vida - svr{eni inesvr{eni: telefonirati, ru~ati, moli-ti, darovati.

dvojina (dual) - nekada{wa osobinasrpskog jezika da za obele‘avawe dve jedinkeima poseban morfolo{ki znak - oblike dvo-jine. U standardnom jeziku postoje ostacitakvog ozna~avawa broja pojmova: u{iju,o~iju; ple}iju, prsiju; ruku, nogu itd.).

dvorodan - koji ima dva roda (npr.imenice: bol - gen. bola/boli, komu-nist/komunista).

dvousneni (bilabijalni) suglasnici -suglasnici koji se izgovaraju uz u~e{}eobeju usana: b, p, m.

deverbativ - re~ izvedena od glagolskeosnove, glagolska izvedenica (~itawe -~itati, vo‘wa - voziti, nepokolebqiv -kolebati se, izvr{avati - izvr{iti).

deikti~ki - koji slu‘i za upu}ivawe,ukazivawe pri korelaciji s licima i pred-metima, upu}iva~ki: deikti~ka partikula(evo, eto, eno), deikti~ka zamenica (taj,ovaj, svaki i dr.).


23

deklarativan - izri~ni.

deklinabilna re~ - (lat. declinabilis)re~ koja se mewa po pade‘ima; u srpskom je-ziku: imenice, pridevi, zamenice, redni bro-jevi i osnovni od 1 - 4.

deklinacija - (lat. declinatio) promenaimenskih re~i (imenica, prideva, zamenicai nekih brojeva) po pade‘ima; deklinacija usrpskom ima sedam pade‘a.

deklinirati - mewati (re~) popade‘ima.

deminutiv - (lat. deminutivum) tvorbenare~ subjektivne ocene kojom se ozna~avane{to umaweno: grad - gradi}, crven -crvenkast, pevati - pevuckati.

denominalni - koji je nastao premaimeni~koj re~i - imenici ili pridevu: de-nominalna imenica (sobica, profesorica,glupak), denominalni pridev (kowski, bra-dat), denominalni glagol (majstorisati,beliti).

denotacija - odre|ivawe primarnog,osnovnog zna~ewa neke jezi~ke jedinice odn.lekseme.

dentali - zubni suglasnici: d, t, z, s, c.

dentalno-labijalni glasovi - glasovi u~ijoj artikulaciji u~estvuju zubi i usne, us-neno-zubni glasovi: v, f.

deoni (partitivni) - uz genitivozna~ava obuhvatawe dela pojma u genitivu:piti vina, jesti hleba.

derivat - izvedena re~, izvedenica (zid- zidar).

derivacija - (lat. derivatio) tvorba re~iizvo|ewem, sufiksacijom.

deskriptivna (opisna) gramatika -gramatika koja prou~ava jezik u odre|enomvremenu, opisuju}i sinhrono fonetski, mor-

folo{ki, tvorbeni, sintaksi~ki i leksi~kisastav jezika.

deskriptivni (opisni) re~nik - re~nikkoji opisuje re~i daju}i sva wihova leksi~kazna~ewa i upotrebe.

determinativ - re~ koja u sin-taksi~kom kontekstu odre|uje drugu re~, de-terminativna re~.

determinacija - (lat. determinatio)bli‘e odre|ivawe pojmova obuhva}enihsamostalnim i nesamostalnim re~ima.

dijahronija - razvoj jezi~kih jedinicau vremenskom kretawu, istorijski jezi~kirazvitak, evolucija jezi~kog sistema u svimnivoima.

dijakriti~ki znak - grafi~ki znak ko-jim se obele‘ava da slovo sa tim znakomtreba ~itati druk~ije od slova bez togaznaka (u latinici: ~, }, {, ‘: c, s, z).

dijalekat - (gr~. dialektos, govor) au-tenti~an govor jedne oblasti, teritorijekoju objediwuju zajedni~ke fonetske, mor-folo{ke, sintaksi~ke i leksi~ke crte;takav govor sa nekwi‘evnim odlikama.

dijalektizam - dijalekatska jezi~kacrta (re~, oblik, sintagma i sl.) koja neulazi u kwi‘evnojezi~ku normu, a koja jekarakteristi~na za odre|eni dijalekat.

dijalektolog - nau~nik koji prou~avanarodne govore, koji se bavi dijalektologi-jom.

dijalektologija - nau~na disciplinakoja se bavi prou~avawem narodnih govora.

dijateza - glagolski rod.

dikcija - (lat. dictio) na~in govora zas-novan na melodijskoj strani jezika i ton-skim osobinama izgovora.


24

dinstinktivna obele‘ja fonema -obele‘ja koja razlikuju foneme dovode}i ihu me|usobnu opozicionu vezu.

dinstinktivna funkcija foneme -fonema koja ima vrednosti da svojom celi-nom ili samo nekim akusti~ko-artiku-lacionim elementima obele‘ava razliku uzna~ewu najmawe dve re~i: tata - teta, sad- kad, bor - bod.

disimilacija - glasovna pojava u kojojse izbegava nagomilavawe vi{e istih ilisli~nih glasova u neposrednoj blizini.

doma}a re~ - re~ koja nije pozajmqe-nica nego pripada nacionalnom jeziku, naj-~e{}e je to prosta re~: ruka, noga, brat, i}i,majka.

dowolu‘i~ki jezik - jezik koji pri-pada zapadnoslovenskoj jezi~koj grupi.

dopuna - re~ ili sintagma koja dopu-wuje re~ uz koju stoji; glagolska dopuna:pravi i nepravi objekat.

drugo lice - gramati~ka oznaka za licesa kojim se govori koja se izra‘ava li~nomzamenicom ti i nastavcima za lice kodli~nih glagolskih oblika.

dublet - dva lika jedne iste re~i kojise me|u sobom razlikuju u najmawe jednomelementu: gula{em - gula{om, porez - poreza,leja - leha.

durativni glagoli - imperfektivni(nesvr{eni) glagoli koji ozna~avaju nepre-kidno trajawe i vr{ewe radwe: ~itati,pevati, orati, i}i.

evropeizam - re~ svojstvena svimevropskim jezicima.

ekavizam - ekavska zamena starog glasa"jat" kod re~i sa tim glasom; takva zamenakod pojedinih re~i koje se nalaze u govorimaijekavskog izgovora.

ekavizirati - preneti tekst pisanijekavskim izgovorom na ekavski izgovor.

ekavski izgovor - kwi‘evni izgovor saekavskom zamenom starog glasa "jat" svo-jstven ekavskim govorima (pesma, dete,mleko, lep i dr.).

eksplozivni (praskavi) suglasnik -suglasnik pri ~ijoj se artikulaciji ~ujeeksplozija, prasak uslovqen prirodomprepreke koja se stvara u ustima; takvi su: b,p, d, t, k, g.

ekspresivan - koji se odlikujeizra‘ajno{}u, slikovito{}u, emocional-nom obojeno{}u (o re~ima, izrazima,re~enicama).

ekstralingvisti~ki - koji se odnosi nasve faktore koji nisu lingvisti~ke pri-rode: dru{tvene, socijalne, psiholo{ke,geografske i sl. a uti~u na tok jezi~kih po-java.

elipti~na re~enica - re~enica kojaformalno nema sve re~eni~ne delove,naj~e{}e predikat ili subjekat (Do|o{e.Ho}emo li ku}i?).

enklitika - (gr~. enklino, naslawam) re~koja nema sopstveni akcenat ve} sa re~ju is-pred sebe ~ini akcenatsku celinu (ja sam);enklitike su skra}eni oblici li~nihzamenica (me, te, ga...) i skra}eni oblicipomo}nih glagola jesam i hteti.

epitet - (gr~. epitheton) odredbena re~,naj~e{}e pridev koji stoji uz imenicu ibli‘e odre|uje pojam koji ona ozna~ava.

etimologija - (gr~. etimos, pravi, isti-niti i logos, nauka) nauka o poreklu re~i imorfemskih elemenata; obja{wewe poreklai zna~ewa re~i ili morfema.

etimolo{ki (korenski) pravopis -pravopis koji svoja pravila zasniva na


25

na~elu ~uvawa porekla re~i (sladak - sla-dka, Srbin - srbski itd.).

etnik - (gr~. ethnikos, narodni) naziv zastanovnika nekog naseqenog mesta, kraja ilizemqe (Beogra|anin, Ma~vanin, Crnogorac,Francuz).

etnolingvistika - deo lingvistikekoji se bavi uticajem etni~kih faktora urazvitku jezika, odnosno odnosom me|u jezi-cima i narodima.

eufemizam - naro~iti vid metonimijekoji koristi upotrebu bla‘ih re~i i izrazaumesto grubih, ru‘nih i sl.: govoritineistinu - lagati, nespomenica - zmija.

‘argon - govor jedne dru{tvene grupe(studenata, vojnika i dr.) koji nije svojstvenkwi‘evnom jeziku (furati - i}i, keva - ma-jka, gajba - stan i dr.).

‘eqne re~enice - vrsta modalnihre~enica kojima se izosi li~ni stav (Ot-putovala bih na more).

zavisna re~enica - predikatska re~e-nica koja ne mo‘e da stoji samostalno, negose u slo‘enoj re~enici ve‘e uz nezavisnure~enicu; mo‘e imati subjekatsku, objekat-sku, atributsku ili prilo{ku funkciju.

zavisni ~lan sintagme - nesamostalnideo sintagme koji odre|uje ili dopuwujeglavnu re~ (novo odelo, spavati no}u).

zavisno-slo‘ena re~enica - nezavisnapredikatska re~enica slo‘ena od jednenezavisne i jedne ili vi{e zavisnih predi-katskih re~enica.

zadwonep~ani suglasnici - suglasnicikoji se tvore na zadwem nepcu, velarnisuglasnici: k, g, h.

zakqu~ne (konkluzivne) re~enice -vrsta nezavisnih slo‘enih naporednihre~enica kojima se iznosi ne{to {to je

o~ekivani zakqu~ak prve re~enice (Jutrosje toplo, prema tome i}i }emo u grad).

zamenice - vrsta re~i ~ija je glavnaosobina upu}ivawe na lica, stvari ili wi-hove osobine. Dele se na imeni~ke ipridevske zamenice.

zapadnoslovenski jezici - grupaslovenskih jezika u koje spadaju: poqski,~e{ki, slova~ki, gorwolu‘i~ki idowolu‘i~ki.

zapeta (zarez) - interpunkcijski znak~ija upotreba je vezana za logi~ka igramati~ka pravila.

zastarela re~ - re~ koja je iza{la izupotrebe, arhaizam koji se ne koristi usavremenom jeziku.

zbirne (kolektivne) imenice -imenice koje ozna~avaju vi{e bi}a ili pred-meta iste vrste uzetih zajedno u neodre|enomzbiru ili prirodnoj celini (grawe, cve}e,kamewe, jagwad, deca, studentarija).

zvu~ni suglasnici - suglasnici pri~ijoj artikulaciji glasne ‘ice trepere: b, d,g, ‘, z, |, x.

zetsko-ju‘nosanxa~ki govori - staro-{tokavski dijalekat ijekavskog izgovora.

znak - sredstvo kojim se obele‘avadato jezi~ko zna~ewe.

zubni suglasnici - suglasnici koji seartikuli{u pomo}u zuba, dentali: d, t, z, s,c.

Ivi} Pavle (1924 - 2000) poznati srp-ski lingvista, dijalektolog, istori~ar jezi-ka, akcentolog, profesor univerziteta,akademik. Objavio je vi{e kwiga: Srpskinarod i wegov jezik, Govor galipoqskihSrba, Dijalektologija srpskog jezika, Jeziknekada{wi i sada{wi i dr.

idiom - (gr~. idioma, osobitost) us-taqena veza dve ili vi{e re~i ~ije je


26

zna~ewe druga~ije od zna~ewa svake iz sas-tava te veze, frazeologizam: baciti kopqeu trwe, popu{iti lulu mira i sl.

izvedenica - re~ nastala tvorbenimna~inom izvo|ewa, sufiksacije.

izvo|ewe (derivacija) - tvorba re~idodavawem sufiksa na tvorbenu osnovu.

izraz - v. frazeologizam.

izri~na (deklarativna) re~enica - za-visna re~enica kojom se iskazuje sadr‘inaglagola govorewa, mi{qewa i ose}awa;vezuje se za glavnu veznicima da, kako, gde.

ijekavizirati - ekavskim re~ima unekom tekstu dati ijekavski oblik: Detevoli da peva pesmice - Dijete voli da pjevapjesmice.

ijekavski izgovor - jedan od tri izgo-vora {tokavskog nare~ja i jedan od dva izgo-vora kwi‘evnog srpskog jezika koji karak-teri{u refleksi "jata" -je- (pjesma, djeca) i-ije- (mlijeko, vrijeme).

ikavski izgovor - jedan od nekwi‘e-vnih izgovora {tokavskog nare~ja karakte-risti~an za zapadne {tokavske govore ~ijije refleks "jata" -i- (dite, mliko).

imenice - vrsta, kategorija re~i ko-jima se imenuju bi}a, predmeti, konkretni iapstraktni pojmovi; po zna~ewu se dele navlastite, zajedni~ke, zbirne, gradivne, ap-straktne.

imeni~ka (gramati~ka) osnova - deoimenice koji se dobija odbijawem nastavkaza oblik genitiva jednine.

imeni~ke dopune - pade‘ni oblicikoji se javqaju kao dopuna imenica.

imeni~ke zamenice - vrsta zamenicakojima se upu}uje na lica ili predmeteprema u~e{}u u govoru; imaju funkciju samo-stalnih re~i kao i imenice; dele se na:li~ne zamenice za 1, 2. i 3. lice jednine i

mno‘ine, li~nu zamenicu za svako lice,upitne zamenice za lica i stvari i wihoveslo‘ene korelate: neodre|ene, odri~ne iop{te.

imeni~ki atribut - imenica u slu‘biodredbe druge imenice, atributiv: grad Beo-grad, reka Sava, car Lazar, p{enica belica.

imenska osnova - gramati~ka osnovakoja se odnosi na imeni~ku, pridevsku ilizameni~ku osnovu, suprotno glagolskoj os-novi.

imenske re~i - zajedni~ki naziv za svere~i koje imaju deklinaciju, promenu popade‘ima.

imenski predikat - predikat u kome sepored enklitike glagola jesam nalazi i nekaimenska re~: Bo{ko je student. Vesna jelepa.

imperativ - (lat. imperativus) pro{lonesvr{eno vreme; sistem glagolskih oblikakoji se grade od okrwenog oblika 3. l. mn.prezenta dodavawem nastavaka za oblik im-perativa: -j, -ji, -i (kupuj, gaji, tresi).

imperfekat - (lat. imperfektus) pro{lonesvr{eno vreme; sistem glagolskih oblikakoji se grade od nesvr{enih glagola nas-tavcima: -ah, -a{e, -a{e, -asmo, -aste, -ahu(~ujah, no{ah) ili -ijah, -ija{e, -ijasmo, -ija-ste, -ijahu (tresijah, pletijah).

imperfektivan - trajan, nesvr{en: im-perfektivni (nesvr{eni) glagoli: ~itati,pevati, pisati, i}i: ra|ati, dolaziti,kuckati i dr.

inverzija - obrnut redosled {ire(glavne) i zavisne re~enice.

indeklinabilan - koji nema pade‘nupromenu, nepromenqiv (npr. bezbroj).

indirektni objekat - nepravi objekat.

indoevropski jezici - grupa jezika ko-joj pripadaju i slovenski jezici; razvili su


27

se iz praindoevropskog kojim su govorilipolunomadski narodi u 3. milenijumu prena{e ere u stepama ju‘ne Rusije.

infiks - glas ili skup glasova koji sejavqa izme|u osnove i nastavka za oblik:tele-t-a, sin-ov-i.

infinitiv - neodre|eni glagolskioblik koji se javqa samo sa jednim oblikom,a zavr{ava se na -ti (kopati, pevati) ili-}i (i}i, se}i).

infinitivna osnova - jedna od dveglagolske osnove koja se dobija odbijawemnastavka -ti odn. kod glagola na -}i i -stiodbijawem nastavka -oh od 1. lica aorista.

inovacija - (lat. innovatio) pojava novihrazvojnih osobina u jeziku razli~itih u od-nosu na staro stawe.

instrumental - jedan od pade‘a usrpskom jeziku, s predlogom ili bez pred-loga, naj~e{}e sa zna~ewem zajednice odn.sredstva, oru|a za vr{ewe radwe.

interpunkcija - znaci koji se upotre-bqavaju u pisawu radi jasnijeg saop{tavawa:ta~ka, zapeta/zarez, ta~ka i zapeta/zarez,

upitnik, uzvi~nik, navodnici, zagrada, trita~ke, crta, crtica i dr.

intonacija - tonsko i ritmi~ko-melo-dijsko obele‘je govora.

iskaz - komunikativna re~enica.

iskqu~na re~enica - vrsta suprotnihre~enica kojima se iskqu~uje sve osim onoga{to se kazuje tom re~enicom; vezuje se sanaporednom re~enicom veznicima: samo, je-dino, tek, tek {to, ve} {to i sl.

isto~nohercegova~ki dijalekat - nazivza novo{tokavski ijekavski dijalekat kojizahvata {iroku teritoriju od Hercegovinedo zapadne Srbije i nalazi se u osnovicisrpskog kwi‘evnog jezika ijekavskog izgo-vora.

istorizam - re~ u kwi‘evnom jezikukoja se ne upotrebqava u svakodnevnom komu-nicirawu jer se odnosi na pojmove koji suprestali da se upotrebqavaju (kne‘ina, na-hija, kmet, ‘upan).

(nastavi}e se)

SummaryThe aim of this work is to offer students systematic and alphabetically organized glossary of

grammar and linguistic terms, which can be found within teaching contents of Serbian language atTeaching Education Faculty. This glossary is particularly useful for students studying in the towns withnot many libraries, and at places where no encyclopaedias, lexicons and dictionaries can be found. Thisform of presentation of grammar and linguistic contents will help users to adopt professional contents fromthe other angle and in an explicate way, by short definitions, with definite examples, if needed.

Key words: glossary, grammar terms, linguistic terms, definitions, terms


28

Ako pregledamo planove i programe zasrpski jezik za bilo koji razred, akopregledamo uxbenike i osvrnemo se na si-tuaciju u nastavi, zapazi}emo da je jedna ob-last zapostavqenija od drugih. To je jezi~kakultura.

Ciq ovog rada jeste: 1) ukazivawe naovaj problem; 2) nagla{avawe zna~ajaovakvih sadr‘aja u nastavi srpskog jezika i3) poku{aj da se ponude neka re{ewa.

Krenu}emo od jedne metafore. Re~ jeosnovna jedinica komunikacije. To je ciglakojom gradimo ve}e jezi~ke jedinice.Gramati~kim pravilima, kao malterom,povezujemo ih u re~enice. Re~enice se,odre|enim pravilima za koheziju teksta,vezuju u tekstove. I tako - re~ po re~,

re~enica po re~enica, tekst po tekst, gradise jezi~ka ku}a.

Osnovni i najva‘niji zadatak nas-tavnika na ~asovima srpskog jezika jeste dapomogne u~enicima da izgrade sopstvenujezi~ku ku}u, da ona bude od ~vrstog materi-jala, sa puno korisno raspore|enog pros-tora. Da li }e u~enik savladati ba{ svakugramati~ku partiju i ba{ svaki tekst iz~itanke mawe je va‘no od ovog kontinuira-nog poduhvata, koji se mora pa‘qivo osmis-liti i stalno razra|ivati.

Re~i

Prvi po redu problem u gra|ewujezi~ke ku}e u~enika jeste problem ne-

Dr Rajna Dragi}evi}Filolo{ki fakultet, Beograd

Kratkinau~ni prilog

Kultura izra‘avawa u nastavi srpskog jezika


Rezime: U radu se iznose zabriwavaju}i rezultati istra‘ivawa u vezi sa stawem unastavi jezi~ke kulture srpskog jezika. Predla‘u se neka re{ewa i skre}e se pa‘wa naobavezu nastavnika, autora uxbenika i sastavqa~a planova i programa za srpski jezik daozbiqnije i organizovanije pristupe negovawu jezi~ke kulture. Nagla{ava se i uticajnekih sadr‘aja iz ove oblasti na celokupno {kolovawe u~enika.

Kqu~ne re~i: srpski jezik, jezi~ki razvoj, jezi~ka kultura, re~, re~enica, tekst.

29

dostatka gra|evinskog materijala. Oni nemogu da sazidaju ~vrstu i veliku ku}u kadnemaju dovoqno cigala. Nave{}emo jedanvrlo ilustrativan primer. U pitawu surezultati istra‘ivawa do kojih je do{laNata{a Miqanovi} u svom specijal-isti~kom radu pod nazivom Imenice stra-nog porekla u îtanci za peti razred os-novne {kole. Rad je odbrawen pre dve godinena Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Ciq rada bio je da se ispitaju i opi{uimenice stranog porekla u ̂ itanci za petirazred, ~iji su autori Pavle Ili} i Milu-tin Petrovi}, u izdawu Zavoda za uxbenike1994. godine. Utvr|eno je da u îtanci imaukupno 2083 imenice sa 7257 potvrda. Stra-nog porekla je 595 imeni~kih leksema. Naj-vi{e je turcizama (167), zatim helenizama(101), latinizama (89), romanizama (70), ru-sizama i bohemizama (65), anglicizama i ger-manizama (52), hungarizama (26) i re~i izostalih jezika (25). Najfrekventnije stranere~i u ovoj îtanci su: car, kapetan, {kola,kula, majstor, gusar, top, hiqada, vazduh,general itd.

U radu je, zatim, predstavqena anketa.U~enici {estog razreda jedne osnovne{kole (dakle, oni u~enici koji su godinudana ~itali tekstove iz îtanke za petirazred) podeqeni su u dve grupe. Od u~enikaiz obe grupe je tra‘eno da pismenim putemdefini{u 20 frekventnijih leksema stra-nog porekla iz îtanke za peti razred. To suslede}e re~i: avlija, a{ov~i}, guw, delija,depe{a, divizion, dolama, |akonija, impera-tor, kadija, mehanxija, neimar, odaja, pa{a,raja, rit, terzija, toka, fes, ~ak{ire,~anak, {ar‘er, {egrt. Prvoj grupi sunavedene re~i date u re~enicama, a drugoj bezkonteksta. Rezultati su pora‘avaju}i. Naprimer: 82,75% ispitanih u~enika nijeznalo {ta je neimar, 51,72% u~enika nije

znalo {ta zna~i re~ imperator, 34, 48%u~enika nije znalo {ta se podrazumeva podre~ju rit, 22, 42% u~enika nije znalo {tazna~i odaja, 20, 69% u~enika nije znalo {tazna~i ~anak itd. Utisak je jo{ sumorniji akose uzme u obzir da su u ove procente u{lisamo neta~ni odgovori, a da je bilo punou~enika koji, svesni svog neznawa, nisunapisali nikakav odgovor. Dvadeset zadatihre~i napisano im je na tabli, ali bilo je ionih u~enika koji nisu mogli ~ak ni da ihpravilno prepi{u sa table. Neki su, recimo,pisali: terazije (um. terzija), imperativ(um. imperator), raj (um. raja), rat (um. rit)itd.

Za neke na{e dvanaestogodi{wake de-lija je navija~ Crvene zvezde; |akonija jeraznovrsnost ili mnogo raznih stvari; ne-imar je ~ovek koji ne mari ili ~ovek kojinema mnogo novca ili neradnik ili vrstazveri (!); pa{a je lukavac ili otac ili dedaili pastir, ~obanin; rit je selo ili nekopusto mesto ili drveni most ili sala{;terzija je neki te‘ak ~ovek, a toka - nekoglup ili cipele.

Problem daleko nadilazi ~iwenicu dau~enici {estog razreda ne znaju ono {to jetrebalo da nau~e u petom. Ovde se postavqapitawe gde su ta deca ‘ivela i {ta su radiladvanaest godina? Kako provode vreme? [ta~itaju?

Na primedbu da ve}inu ispitivanihre~i predstavqaju turcizmi, koji su ~estoarhaizmi, pa i istorizmi, odgovorili bismoda se na ispitivanom spisku re~i ne nalazebilo koji turcizmi, ve} oni pomo}u kojih jesazdana na{a narodna kwi‘evnost i na{anacionalna kultura. Zbog toga se te re~i inalaze u ~itankama.

Rajna Dragi}evi}

30

Predlozi za prevazila‘ewe proble-ma. Bilo bi korisno na skoro svakom ~asuraditi s u~enicima petominutne leksi~keve‘be, koje bi ih podsticale da razmi{qajuo re~ima i wihovim zna~ewima. Ponekad sete ve‘bice mogu uklopiti u temu ~asa, ali ine moraju. Smisao zadataka i/ili komentarakoji se tamo navode jeste podsticaweu~enika da razmi{qaju o zna~ewima re~ikoje znaju i onih s kojima se sre}u prvi put.Kada neka pojava nema ime, a takvih je pojavamnogo vi{e od onih koje imaju imena, prob-lem re{avamo tako {to, koriste}i seizvo|ewem, smislimo novu re~ (npr. nositi- nosa~) ili, koriste}i se polisemijom,prenesemo ime predmeta s imenom na pred-met bez imena (npr. prema glavi ~oveka, deoeksera nazivamo glava eksera). Vi{ezna-~nost i izvo|ewe, su, prema tome, va‘nikreativni mehanizmi u jeziku i treba ih raz-vijati i podsticati kod dece. Prema tome,najsvrsishodniji i najdelotvorniji su zadaciu kojima se ve‘ba sinonimija, polisemija itvorba re~i.

Sinonimija. Pa‘wu privla~e, u tomsmislu, zadaci u Nastavnim listovimaVuka Milatovi}a za 3. razred osnovne{kole. ^est zadatak koji se postavqa u ovomuxbeniku glasi: Ka‘i druga~ije ovu re~ (ilire~enicu). Ili: Seti se {to vi{e re~i zatu pojavu. Ili: Precrtaj re~i iz slede}egrupe koje se ne odnose na qutwu, a zatimodgovori {ta sve navedene re~i zna~e.Korisno je tra‘iti od dece da prebiraju posvom mentalnom leksikonu re~i koje sevezuju za neku oblast. Osim toga va‘no jetra‘iti od wih da defini{u zna~ewe re~i,a naro~ito re~i bliskog zna~ewa.

U Nastavnim listovima za drugirazred u~enici treba da popune praznomesto u re~enici nekim od glagola koji jesinonimi~an sa glagolom jesti. U zavis-

nosti od subjekta i objekta u re~enici,u~enici se opredequju za glagole gristi,srkati, sisati, ‘vakati itd.

Tematske grupe re~i. U uxbeniku zadrugi razred ~itamo zanimqive spiskovere~i koje su nastale dodavawem re~ce ne-.Autorka je pokazala u~enicima da do-davawem ovog prefiksa dobijamo i re~i sapo‘eqnim, a ne samo sa nepo‘eqnim zna~e-wem, npr: nezavisan, nenametqiv, nesebi~an,neustra{iv: nepa‘qiv, neradan, nepristo-jan. [teta je {to se nakon spiskova ne na-vodi neki zadatak ili {to se nije zatra‘ilood u~enika da podele navedene re~i na onekoje imaju po‘eqno i na one koje imajunepo‘eqno zna~ewe.

Derivacija. U uxbeniku za drugi razredpodsti~u se u~enici da grade nove re~i tako{to su im predo~eni crte‘i neobi~nih, ne-postoje}ih predmeta, a od wih se o~ekuje daim smisle imena. To je zanimqiv zadatak jersu crte‘i vrlo duhoviti i podsti~u u~enikeda tvore nove, duhovite re~i, a da se istovre-meno zabavqaju.

Testovi za proveru razumevawa re~i utekstu. Za ve‘bawe zna~ewa leksema s ko-jima su se u~enici sretali u ^itanci, dobrobi bilo sastaviti nekoliko definicija ko-jima se odre|uju izabrani pojmovi iz tek-stova ili iz kwiga koje u~enici upravo~itaju. Zadatak bi bio da odrede na koje sepojmove odnose date definicije. Zatim bitrebalo dati u~enicima nekoliko leksema itra‘iti od wih da ih defini{u. Mnogi odnas su imali prilike da se uvere darazja{wavawe zna~ewa nekih re~i prostobude presko~eno. Nastavnik misli dau~enici znaju {ta neke re~i zna~e, a u~enicimisle da je ono {to oni pretpostavqajuprava definicija. Posledica toga jesu po-jave koje se vezuju za tzv. narodnu lingvis-tiku, odnosno narodnu etimologiju: neimar

Razvijawe jezi~kih sposobnosti u~enika ili ...

31

je nemaran ~ovek, harmoni~no je ono {to serazvla~i kao harmonika, poliklinika jepola klinike itd.

Od re~i do re~enice

Slede}i problem u gra|ewu jezi~keku}e jeste put od re~i do re~enice. Za izgra-dwu ku}e ponekad nije dovoqno imati bilokakav gra|evinski materijal. Da bi se sazi-dali ~vrsti zidovi, jednu ciglu treba pri-lagoditi drugoj, ugla~ati je, ufiniti, iza-bratu pravu. Tako je i sa re~ima koje gradere~enice. Od mno{tva problema s kojima seu~enici susre}u u sastavqawu re~enice, iz-dvoji}emo samo jedan, va‘an sa stanovi{taleksikologije i stilistike, a nadovezuje sena ono {to je u ovom radu ve} re~eno. To jeizbor prave re~i.

Prvi primer: Svaki nastavnik bi izsopstvene prakse mogao da navede primeru~eni~kih ili studentskih re~enica sare~ima-uqezima. Na primer, student seobra}a profesoru mejlom s namerom da seizvini jer mu se pokvario kompjuter pa nijeuspeo da po{aqe doma}i zadatak. U tomslu‘benom obra}awu studenta profesorupojavquje se slede}a re~enica: Ako ste miodgovorili, molim da mi ponovo odgovoritepo{to mi je spam filter ODLEPIO ipo~eo da bri{e sva pisma koja su stizala.

Drugi primer: Svakodnevno slu{amoreklamu za Simka ~okoladu. Ona ovakoglasi: Simka ~okolade se prave od le{nikai KRAVE. Nama odraslima je jasno da se podkravom u ovom kontekstu podrazumevakravqe mleko. Onima koji se bave leksiko-logijom jasno je i to da se mleko naziva kra-vom na osnovu logi~ke veze. To je jedan odprimera za metonimiju. Me|utim, ta rek-lama je namewena deci i najvi{e je pri-hvataju i pevu{e deca pred{kolskog uzrasta.

Oni ne mogu pravilno da razumeju ovu me-tonimiju i mnogi od wih }e po~eti da verujuda se ~okolada pravi od krave. Ta reklamadirektno {tetno uti~e na de~ije saznavawe.

Prvi primer pokazuje kako re~ mo‘ebiti pogre{no upotrebqena u nekojre~enici u svom osnovnom zna~ewu, a drugiprimer pokazuje da neke re~i mogu bitineodgovaraju}e upotrebqene u sekundarnimzna~ewima.

Predlozi za prevazila‘ewe proble-ma. Izuzetno zanimqiv tip zadatakaosmi{qen je u Nastavnim listovima zatre}i razred. Od u~enika se tra‘i da smisle{to vi{e re~enica o zadatoj situaciji ilislici, kao {to je slika meseca koji svetliiznad {ume ili o ma~ki koja ~eka mi{a ilio slici sun~evog zalaska. Daju se i primeri:Mesec svetli nad {umom. Mesec blistaiznad {ume. Mese~ina obasjava {umu. Retkisu primeri za ovakve zadatke u kojima seve‘ba re~eni~na sinonimija, a ne samo si-nonimija re~i.

U~enicima mla|ih razreda (pa nistarijih) nije lako da sa‘mu vi{erazli~itih informacija u jednu re~enicu.Zato su korisni zadaci tipa Opi{i jednomre~enicom u Nastavnim listovima za tre}irazred. Npr. u vezi sa tekstom Voje Cari}aLepa Sava, tra‘i se da se jednom re~enicomopi{u de~akova raspolo‘ewa kada jeugledao reku Savu.

Od re~enice do teksta

Slede}i problem u izgradwi jezi~keku}e jeste put od re~enice do teksta. Sas-tavqawe teksta u~enicima predstavqaveliku te{ko}u. Ilustrova}emo taj podatakneo~ekivanim rezultatom jednog is-tra‘ivawa.

Rajna Dragi}evi}

32

Istra‘ivawe Zavoda za vrednovawekvaliteta u obrazovawu i vaspitawu uradi-lo je analizu u~eni~kih sposobnosti u vezisa nastavom srpskog jezika posle tre}eg raz-reda osnovne {kole. U~enici nekih {kolaradili su testove u kojima se pa‘qivoosmi{qenim zadacima merilo koliko sutoga oni nau~ili do ~etvrtog razreda os-novne {kole. Ispostavilo se da u~enici nerazumeju podelu re~i na slogove. To je o~eki-vano, jer deca nisu na odgovaraju}em nivoukognitivnog razvoja za ovakve jezi~keprobleme. Ono {to nije o~ekivano bilo jedramati~no nesnala‘ewe desetogodi{wakau zadacima u kojima se pome{aju mesta sedamre~enica neke kratke pri~e. Deca nisu mo-gla da rasporede re~enice na pravi na~in.Zna~i, oni ne mogu da prate tok jedne kratkepri~e. Ovaj zakqu~ak ne bi bio zabri-wavaju}i da ne predstavqa op{tu ocenuu~eni~kih znawa. Sa slogovima je lako - tre-balo bi tu temu izbaciti iz programa zatre}i razred, ali pitawe pri~awa ne trebada se izbaci iz programa, ve} mu se moraozbiqnije pristupiti.

Predlozi za prevazila‘ewe proble-ma. Upravo navedeno istra‘ivawe nas pod-sti~e da deci zadajemo upravo ovakve zadatkekakav je osmi{qen u Zavodu za vrednovawekvaliteta u obrazovawu. Ovakvi zadaci moguim se zadavati od prvog do ~etvrtog razreda,a zatim se mo‘e pratiti kako napreduju.

Za uve‘bavawe sastavqawa teksta,uspe{nog gra|ewa toka pri~e i wenu kom-pozicionu celovitost, va‘no je zadavatiu~enicama da stalno pi{u najrazli~itijetekstove. Oni mogu biti sasvim kratki, alimoraju imati ~vrstu kompoziciju. Naprimer: treba savetovati u~enicima da pi{udnevnik; pisawe sastava nije nu‘no pisawepoetskog teksta. To je, u stvari, najmaweva‘no. Neka se metafori~no izra‘avaju oni

koji za tu vrstu umetnosti imaju dara. Decutreba osposobiti da sastavqaju tekst, a tomogu biti stilski sasvim razli~iti tek-stovi. Ako se nema vremena za sastav izsrpskog, neka napi{u tekst u vezi s onim {tou~e iz poznavawa prirode i dru{tva ili iznekog drugog predmeta.

Veoma je korisno da u~enici saberu po-datke o nekoj pojavi iz vi{e kwiga (encik-lopedija), a zatim da sve podatke pove‘u ujedinstven tekst.

Preporu~uju se i zadaci u kojima se odu~enika tra‘i da pri~aju na osnovu delapri~e (po~etka, sredine ili kraja), zatim dapri~aju na osnovu zadatih re~i, foto-grafije, na osnovu plana itd.

Svi nastavnici sigurno zadaju u~eni-cima ovakve zadatke, ali ih mnogi ne zadajudovoqno ~esto. U~enici treba da pi{u sas-tave bar dva puta nedeqno. Sastave na istutemu treba zatim upore|ivati. Treba izdvo-jiti radove u kojima je najboqe napisan uvod,zatim razrada, pa zakqu~ak, pohvaliti te ra-dove i objasniti u~enicima za{to su oni do-bri. Tako se, mere}i se jedni sa drugima,u~enici u~e kako se sastavqa tekst. Nije do-voqno samo im zadati zadatak. Svaki zadatakzahteva komentar.

Tekst

Ako i taj korak savladamo u nekoj meri(jer se tu nikada ne mo‘e dosti}i maksimum),posao, ipak, nije zavr{en. Nikakva koristod jezi~ke ku}e ako wome ne umemo da se ko-ristimo, ako ne znamo gde je dnevna soba, agde kuhiwa i ako samo besciqno lutamo powoj. Zato je jako va‘no da nau~imo da se nanajfunkcionalniji na~in odnosimo premana{oj jezi~koj ku}i. A na{a deca to, umnogim slu~ajevima, ne znaju.


33

Primer. Mnogima su, verovatno, pozna-ti rezultati testirawa u okviru Programaza me|unarodno procewivawe sposobnosti|aka. Ovaj program popularno nazivamoPiza. On se kontinuirano sprovodi ve} ne-koliko godina. Ove godine na{i u~enici supokazali zabriwavaju}e rezultate na tomtestirawu. Bili su na dnu liste po poka-zanim rezultatima. Sve na{e novine su prenekoliko meseci objavile kako je nivona{eg obrazovawa veoma nizak i da se udrugim zemqama u~i vi{e. To, me|utim, nijeta~no. Na{i |aci su preoptere}eni gradi-vom i od wih se tra‘i vi{e nego u drugimzemqama. U ~emu je onda bio problem? Natakvim me|unarodnim testovima ne ispitujese koliko koji u~enik zna ~iwenica iz bi-ologije, geografije itd. Ispituje se wihovasposobnost da u~e. U ve}ini zadataka u~eni-cima je predo~en neki tekst, a od wih setra‘ilo da ga rezimiraju ili da odgovore napitawa u vezi sa wim. To je ono u ~emu suna{i u~enici najslabiji. Oni ne znaju darezimiraju pro~itano. Ne znaju da pre-pri~avaju. Od te sposobnosti zavisi kasnijecelokupan wihov uspeh u {koli. Za u~eweprepri~avawa zadu‘eni su nastavnici izsvih predmeta na svim uzrastima. Svi suzadu‘eni, ali su samo nastavnici razrednenastave od prvog do ~etvrtog razreda i nas-tavnici srpskog jezika u vi{im razredima zato odgovorni.

Predlozi za prevazila‘ewe proble-ma. Kqu~ni zadatak nastave srpskog jezika jerad na podu~avawu dece da prepri~avaju irezimiraju. Kakve im zadatke treba zadavatiu vezi s tim? (1) Neka na kraju svakog ~asau~enici rezimiraju ono {to je ispredavano;(2) neka pismeno i usmeno prepri~avaju lek-tiru i tekstove iz ^itanke koji se obra|ujuna ~asu; (3) neka isti tekst prepri~avajuop{irno i ukratko; (4) neka se podele ugrupe i neka svaka grupa dobije zadatak da{to sa‘etije ne{to prepri~a. Neka seuporede rezultati i skrene pa‘wa nagre{ke.

Va‘no je imati na umu da se i pre-pri~avawe u~i, a kroz prepri~avawe se u~irezimirawe. Sposobnost rezimirawa je,opet, put ka uspe{nom u~ewu svih nauka.

Zakqu~na napomena

Iz svega ovoga zakqu~ujemo da u nas-tavi srpskog jezika treba intenzivirati radna razvijawu jezi~ke kulture i jezi~kihsposobnosti u~enika, a to zna~i da treba{to vi{e raditi na kontinuiranomupoznavawu u~enika s novim re~ima izna~ewima re~i, na pisawu sastava, pre-pri~avawu i, naravno, ~itawu.

Rajna Dragi}evi}

34

Literatura:

• Vujovi}, M., Marjanovi}, D., Bisi}, J. (2004): Nastavni listovi za srpski jezik za ~etvrtirazred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Dragi}evi}, R. (2005): Srpski jezik za ~etvrti razred osnovne {kole, Beograd, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva.

• Dragi}evi}, R., Nikoli}-Opa~i}, Z., Pantovi}, D. (2005): Nastavni listovi za srpski jeziki kwi‘evnost za ~etvrti razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavnasre-dstva.

• Ili}, P., Petrovi}, M. (1994): ^itanka za peti razred osnovne {kole, Beograd, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva.

• Jovanovi}, S. (2004): Nastavni listovi za srpski jezik za drugi razred osnovne {kole,Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Jovanovi}, S. (2004): Srpski jezik i kultura izra‘avawa za drugi razred osnovne {kole,Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Milatovi}, V. (2005): Nastavni listovi za srpski jezik za tre}i razred osnovne {kole,Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Milatovi}, V., Jovanovi}, S. (2005): Srpski jezik za tre}i razred osnovne {kole, Beograd,Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Miqanovi}, N.: Imenice stranog porekla u ^itanci za peti razred osnovne {kole, neob-javqeni specijalisti~ki rad odbrawen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

• Nikoli}, M., Nikoli}, M. (2002): Srpski jezik i kultura izra‘avawa za ~etvrti razredosnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

SummaryThis paper presents distrubing results of the research concerning students’ knowladge of Serbian

language. It is emphasized that more serious consideration should be given to this matter in the processof making curriculum, writing handbooks, and teaching Serbian classes at elementary school level. It isalso stressed that consequences of this problem could be far-reaching and have an effect on students’educational experience.

Keywords: Serbian language, language development, word, sentence, text.


35

Uvod

U programskim sadr‘ajima iz srpskogjezika za tre}i razred osnovne {kole,izme|u ostalog, predvi|eno je:

"Re~i koje zna~e ne{to umaweno iuve}ano.

Re~i istog oblika, a razli~itogzna~ewa.

Re~i razli~itog oblika, a istog ilisli~nog zna~ewa".1

U odeqku Usmeno i pismeno izra‘ava-we ve‘bawa stoji:

"Leksi~ke i semanti~ke ve‘be: osno-vno i preneseno/figurativno zna~ewe re~i,gra|ewe re~i - formirawe porodice re~i;iznala‘ewe sinonima i antonima, uo~avawesemanti~ke funkcije akcenta; nekwi‘evnere~i i wihova zamena jezi~kim stand-ardom".2

U metodi~kom uputstvu navedenog pro-grama pi{e: "Nu‘no je da nastavnik uvek imana umu presudnu ulogu umesnih i sistemat-


Rezime: Leksi~ke i semanti~ke ve‘be su deo programskih sadr‘aja srpskog jezikaosnovne {kole. Posebno se isti~u u tre}em razredu.

Autor analizira programske zahteve, uxbeni~ke sadr‘aje i nastavnu praksu ipredla‘e da se leksi~ke i semanti~ke ve‘be posmatraju i realizuju u nastavi kao svojevr-stan sistem. U sistemu se analiziraju glasovni sastav, akcenat, gramati~ka svojstva, kaoi zna~ewe i slu‘ba re~i, a zatim mesto re~i u leksi~kom sistemu srpskog jezika. Posebnapa‘wa poklawa se polisemiji i kontekstu.

Kqu~ne re~i: leksi~ki sistem, semantika, polisemija, sinonimija, antonimija, iz-vedenice, slo‘enice, deminutivi, augmentativi, kontekst.

2) Isto, str.

1) Nastavni program obrazovawa i vaspitawa za úúúrazred osnovnog obrazovawa i vaspitawa, Pros-vetni pregled, str. 6.

Dr Ratomir M. Cvijeti}U~iteqski fakultet, U‘ice

Sistem leksi~kih i semanti~kihve‘bi u nastavi srpskog jezika

UDC 801.4/.5 Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 36-44

36

skih ve‘bawa, odnosno da nastavno gradivonije usvojeno dok se dobro ne uve‘ba".3

Na samom po~etku treba razjasniti os-novne pojmove:

Leksi~ki: to je ono {to se odnosi naleksiku pod kojom se obi~no podrazumevaskup re~i jednog jezika. Prema Re~niku MSleksika se odnosi na re~i, re~ni~ku gra|u,re~ni~ki fond.4

Semanti~ki: to je ono {to se odnosi nasemantiku, pod kojom se podrazumevazna~ewe jezi~kih jedinica, pre svega re~i.To je nauka o zna~ewima re~i.5

U svakom slu~aju, u sredi{tu na{epa‘we je re~ kao jedna od osnovnih jedinicajezi~kog sistema (glasÄre~Äre~enica).

Re~

Re~ je, dakle, centralna jezi~ka jed-inica u kojoj se prelamaju fonetika, akce-nat, morfologija i sintaksa.

glas po glasÄ re~; re~ po re~Äre~enica

k-u-}- aÄku}aÄIdem ku}i.

Obi~no se ka‘e da je re~ najmawanezavisna govorna jedinica koja ima svojzna~ewe. Ali, to nije sve. Zbog toga je uleksi~kim i semanti~kim ve‘bawimakorisnije po}i od nekoliko bitnih svo-jstava re~i:

Re~ kao skup glasova

Re~ je skup glasova pore|anih premautvr|enom redu i rasporedu. Ne mo‘e sere}i } u k a, k } u a ili {to sli~no. Nasuprot

tome, raspored re~i u re~enici mnogo je slo-bodniji:

Nikola ide ku}i.Ku}i ide Nikola. Ide Nikola ku}i. Ide ku}i Nikola.Nikola ku}i ide.

Kad je re~ o sekvencijalnom rasporeduglasova i wihovoj ulozi u re~i, na ~asovimasu potrebne i mogu}e vrlo raznovrsne ve‘bena kojima }e u~enici uo~iti i shvatiti daglas nema zna~ewe, ali da od wega zavisizna~ewe re~i.

Dodavawe, oduzimawe i zamewivaweglasova u re~ima:

sir ‘ir roda qut redvir ‘ar Rada ‘ut predmir gar nada put ured‘ir dar ruda prut napred

zar Buda skut ispred

U~enici mogu sastavqati re~i od zada-tih glasova: d, o, v, a, e.

(voda, ovde, vode, deva, ova, ove)

Smisao ovih ve‘bawa je da u~enicishvate ulogu pojedinih glasova u stvarawu,oblikovawu i zna~ewu re~i. A. Beli} jerazlikovao glasovni sastav re~i (obli~jere~i) od gramati~kog oblika (jednina,mno‘ina, rod, broj, pade‘, glagolski oblikitd).6

Akcenat re~i

Re~i imaju svoj akcenat koji ~inizvu~nu vrednost i lepotu srpskog jezika odkoga ~esto zavisi i zna~ewe re~i. I u tom

6) Aleksandar Beli}, O jezi~koj prirodi i jezi~komrazvitku, ú, Beograd 1958, str. 273-274.

3) Isto, str. 10.

4) Re~nik MS, 3, str. 183.

5) Isto, 5, str. 731.

Sistem leksi~kih i semanti~kih ve‘bi ...

37

smislu potrebno je organizovati posebneve‘be. Evo nekoliko primera:

R ‘a je donela pet r ‘2.

R/da nije r0da da se prihvati r1da.

Vidi, R1de, {ta nam r1dB.

Doneo je z6len krastavac i drugu z6lBn.

S1lvka je srela Sl/vka.

Na{a L@p2 je mnogo l@pa.

Ka‘e Z=ra da je stigla zOra.

Ove ve‘be prili~no su te{ke za u~e-nike mla|ih razreda osnovne {kole, pa jezbog toga odgovaraju}i programski zahtevformulisan samo kao "uo~avawe semanti~kefunkcije akcenta". U tom smislu u~iteq oda-bira i grupi{e pogodne primere koji poma-‘u u~enicima da uz pomo} akcenta razlikujurazli~ite re~i, razli~ite vrste re~i i, naj-zad, razli~ite oblike jedne iste re~i.Dodu{e, kad se ove re~i daju u re~enicama,wihovo konkretno zna~ewe razre{ava se ikontekstom.

Uzgred napomiwemo da ove ve‘be moguda budu samo usmene jer u~enici ne znaju daobele‘avaju akcenat i da se one naj~e{}eupra‘wavaju "u hodu", kad se za wima uka‘epotreba, odnosno kad ih nametne govorna si-tuacija. Zbog toga je metodi~ki ne-celishodno da se akcenatska ve‘bawa svedusamo na dva-tri stereotipna primera:

Gr0d je pao na gr1d; Sunce s7lo za s6lo; itd.

Gramati~ki oblik re~i

Re~i kao skupovi glasova posebno sugramati~ki uobli~ene. Re~i ku}a, ruka,glava, {kola, kwiga i sl. imaju svojgramati~ki oblik. Osnove ovih re~i

nosioci su posebnih zna~ewa, a nastavak aoznaka je gramati~ke kategorije, odnosno onpokazuje da su sve ove imenice u nom. jedn.‘enskog roda (ku}-a, ruk-a, {kol-a itd).

Osim toga, postoje posebni nastavcikao oznake za pojedine gramati~ke oblike:jednina/mno‘ina, pridevski rod, nastavci zapade‘nu i glagolsku promenu, {to }e sesistemati~nije obra|ivati u starijimrazredima osnovne {kole.

Zna~ewe re~i

Re~i imaju zna~ewe koje mo‘e biti

- leksi~ko

k}a - zgrada za stanovawe, prebi-vali{te;

- gramati~ko

k}a - zajedni~ka imenica, nom. j. ‘. r;

Slu‘ba re~i

Re~ mo‘e imati odre|enu slu‘bu ure~enici: subjekat, predikat, objekat,prilo{ka odredba i dr.:

Ku}a je velika; To je na{a ku}a; Vidimku}u; Sedim u ku}i itd.

Re~ u leksi~kom sistemu srpskog jezika

Da bi se odgovorilo na ovo pitawe,nu‘no je po}i od pojedina~nog zna~ewa re~ii od odnosa me|u re~ima.

Jednozna~nost i vi{ezna~nost

Jednozna~nost (monosemija): ~a|, tele-vizor, crep, noj, marama motocikl;

Vi{ezna~nost (polisemija): krilo,oko, jezik, koleno, reka, ku}a;

Ratomir Cvijeti}

38

Da razmotrimo zna~ewa re~i krilo:

- organ koji slu‘i za letewe kod pticeili insekta;

- organ u qudi i nekih ‘ivotiwa(obi~no u zmaja, zmije i kowa);

- ne{to na~iweno, skovano, sli~nopti~jem krilu (krila i ~elenka);

- deo aviona pomo}u koga se avionodr‘ava u vazduhu;

- deo vetrewa~e;

- deo prozora ili vrata;

- deo {atora, haqine ili kaputa;

- bo~ni deo zgrade;

- bo~ni deo sela, grada, planine;

- leva ili desna strana vojske u bojnomporetku;

- levi ili desni igra~ u fudbalskomtimu;

- leva ili desna strana plu}a;

- deo tela u sede}em polo‘aju od trbuhado kolena na kome se mo‘e {todr‘ati.7

Samo je prvo zna~ewe osnovno, pravo,polazno ili primarno. Ostala zna~ewa suizvedena, neprava, sekundarna. Wima se mogudodati i izrazi u kojima je re~ krilo nosi-lac (konstituent) frazeologizacije: biti~ije desno krilo; biti odwihan na ‘enskomkrilu; ~ovek slomqenih krila; podi}ikrila; di}i koga na krila, klonula su nekomekrila; podrezati kome krila; priviti sepod ~ije krilo itd. I jo{ ne{to, re~ krilo~esto se sre}e i u stilskim figurama kaopojedina~nim pesni~kim ostvarewima. Niz

Sve elemente iz navedene sheme treba ve‘bati na ~asu.

7) Navedena zna~ewa i podzna~ewa preuzeta su izRe~nika MS (kw. 3, str. 70-71), ali bez navo|ewailustrativnih primera.


39

takvih primera sadr‘an je u stihovima V.Ili}a:

"lahora bledo krilo", "‘agor razvikrila", "No} podi‘e krilo", "podlost{iri krila", "hladno krilo smrti","vla‘no krilo vetra", "misao {irikrila" itd.

Ako se na ovako pogodnom primeruproprati niz primarnih i sekundarnihzna~ewa i podzna~ewa jedne lekseme, onda }eu~enici lako zakqu~iti da su sva ona pove-zana, bliska, da jedno zna~ewe proizilazi izdrugog. Zna~ewa su konvergentna. Istovre-meno, u~enici se tako postepeno uvode uvi{ezna~nost kao osnovnu produktivnu se-manti~ku snagu jezika. Osim toga, u~enici seosposobqavaju da razumeju i polisemijudrugih re~i i uvode se u metafori~nostpesni~kog jezika uop{te.

Napomiwemo da se homonimija u nas-tavnoj praksi i u uxbenicima ~esto pogre-{no izjedna~uje sa polisemijom.

U re~enicama: - Olovka ne pi{e,polomqeno joj je srce; - Srce mu je zadrhtalood radosti; zaista je re~ o polisemiji.8

Me|utim, u zadatku iz istog aktuelnog{kolskog priru~nika sre}u se primeri: -Napi{i re~enice u kojima }e{ upotrebitire~i: imenicu lak (te~nost kojom se pre-mazuju predmeti radi sjaja ili za{tite) ipridev lak. Ovde nije u pitawu polisemija(vi{ezna~nost) nego homofonija kao vrstahomonimije. Re~ je, zna~i, o homofonima.Zna~ewa ovih re~i su nepovezana, udaqena(divergentna). To su dve razli~ite vrstere~i (imenica i pridev) koje su razli~ite ipo svom poreklu. Pridev lak pripadasrpskom leksi~kom fondu, a imenica lak je

pozajmqenica iz nema~kog, odnosno fran-cuskog jezika.

Osim toga, homonimija je vansistemskapojava i ona nije va‘na za organizacijuleksi~kog sistema u srpskom jeziku. Va‘noje ista}i da homonimija nije tvora~ka snagau leksi~kom sistemu, ona ne oboga}uje jezik.Polisemija je u leksi~kom sistemu najpro-duktivnija9 pa joj zbog toga i u nastavi trebaposvetiti najve}u pa‘wu.

Sinonimi i sinonimija

Za potrebe u~enika mla|ih razreda os-novne {kole koristi se opisni termin"re~i razli~itog glasovnog sastava a istogili sli~nog zna~ewa (sinonimi)".

U uxbeniku Govorimo i pi{emo nadvanaest stranica daje se leksi~ki materi-jal za tzv. leksi~ko-semanti~ka ve‘bawa.10

Prvu grupu ~ine sinonimski nizoviokupqeni oko re~i dete, raditi, jesti, i}i,ku}a i govoriti. Drugu grupu ~ine tematskiskupovi re~i datih uz lekseme se}i, izves-titi, putovati ‘eleznicom, pekar, hleb iu tre}oj grupi daje se ~etrdeset izraza(frazeologizama) sa obja{wewima {ta onizna~e ("Jedno se ka‘e ‡a drugo zna~i").

Na samom ~asu ovaj leksi~ki materijalbi se mogao metodi~ki osmisliti. Naime, na64. stranici, na primer, daje se re~ ku}a sasinonimskim nizom od 43 re~i:

8) Leksema srce ima 7 zna~ewa sa 10 podzna~ewa i 53izraza (frazeologizma), Re~nik MS, kw. 5, str.979-981.

9) Darinka Gortan-Premk (1997): Polisemija i or-ganizacija leksi~kog sistema u srpskome jeziku,Beograd, Institut za srpski jezik SANU, Bib-lioteka Ju‘noslovenskog filologa 14, str. 152-153.

10) Vuk Milatovi}-Slavica Jovanovi} (1995): Go-vorim i pi{em, srpski jezik za 3. razred osnovne{kole, deveto izdawe, Beograd, Zavod za uxbe-nike i nastavna sredstva.

Ratomir Cvijeti}

40

KU]A: dom, koliba, konak, brvnara,plotara, pletara, ~ardak, savrdak, poze-mqu{a, prizemqu{a, potleu{ica, stra}a-ra, ku}erak, ~atrqa, uxerica, pojata, zemu-nica, }umez, staja, ko{ara, jazbina, koko-{iwac, koko{arnik, golubarnik, sviwac,{tenara, baraka, kula, dvor, dvorac, zamak,palata, sojenica, soliter, zgrada, vila,vikendica, apartman, vi{espratnica, gajba,da{~ara, letwikovac, oblakoder.

Pred u~enikom i u~iteqem je "mrtav"leksi~ki materijal, dat izvan bilo kakvogjezi~kog i metodi~kog konteksta. Zbog togase u nastavnoj praksi i doga|a da u~itequ~enicima samo pro~ita navedene primere ina tome se sve zavr{ava. Ovom prilikom}emo poku{ati da dati materijal doneklemetodi~ki osmislimo i da ga tako u~inimoupotrebqivim na ~asu.

Posle navedenog sinonimskog nizamogu}e je u~enicima dati i posebne zadatke:

1. Napi{i koje si od navedenih ku}avideo(la):

___________________________________

___________________________________

___________________________________

2. Razvrstaj ku}e prema veli~ini:

velike male

__________________ __________________

__________________ __________________

__________________ __________________

__________________ __________________

__________________ __________________

3. Napi{i u kojima od navedenih ku}abi ‘eleo(la) da stanuje{:

___________________________________

___________________________________

___________________________________

4. Odgovori ko ‘ivi u navedenimku}ama:

staja/ko{ara/pojata ________________

jazbina ___________________________

koko{ar/koko{iwac ______________

golubarnik _______________________

sviwac ___________________________

{tenara __________________________.

5. Da li bi ‘eleo(la) da stanuje{ uku}ama koje se zovu staja, jazbina, koko{ari sl? Odgovori za{to.

___________________________________

___________________________________.

6. Slede}e re~enice dopuni odgova-raju}im re~ima koje ozna~avaju ku}u:

Princeza je ‘ivela u _______________.

U velikom gradu sam video mnogo _____.

Siroma{ni ribar je ‘iveo u svojoj ___.

Stari Sloveni su gradili na vodi ____.

7. Napi{i kratak sastav u kojem }e{upotrebiti neke od slede}ih re~i: koliba,dvorac, vikendica, oblakoder, soliter,konak itd.

___________________________________

___________________________________

___________________________________

___________________________________

___________________________________

___________________________________.


41

Re~i suprotnog zna~ewa (antonimi)

U~enici mogu prepoznavati re~i sasuprotnim zna~ewem u poslovicama:

- Sit veseo, gladan plakao.

- Zlu daj, a dobra poznaj.

- Veseo gost, a ‘alostan doma}in.

1. Pridru‘i odgovaraju}e re~i suprot-nog zna~ewa:

dan _______; ti{ina_______ ; junak_________;

topao_______; svetao_______; sladak________;

govoriti_______; u}i________; na}i_________;

gore_______; levo________; napred_________.

2. Pridru‘i odgovaraju}e izraze su-protnog zna~ewa:

te‘ak kamen _______________________ ;

te‘ak zadatak _____________________ ;

te‘ak ‘ivot _______________________ ;

te{ka re~ _________________________ ;

sve‘ vetar ________________________ ;

sve‘ hleb _________________________ ;

sve‘e novine ______________________ ;

sve‘ izgled ________________________ ;

tup no‘ ___________________________ ;

tup ugao ___________________________ ;

tup pogled _________________________ ;

tupa misao ________________________ ;

bistra voda ________________________ ;

bistar vidik ______________________ ;

bistro oko ________________________ ;

bistar ~ovek ______________________ .

Napomiwemo da je u ovoj ve‘bi an-tonimija pome{ana sa polisemijom. Sin-tagmi bistar ~ovek, na primer, ne odgovarasintagma mutan ~ovek nego tup, glup,ograni~en ~ovek itd.

Gra|ewe re~i(izvedenice i slo‘enice)

Razvrstaj re~i prema:

a) istom korenu: ku}iti, roditi, voziti,rodica, ku}ica, voza~, ro|aka, ku}anica,vozi}...

___________________________________ ;

___________________________________ ;

___________________________________ ;

b) istom zavr{etku: rudar, voza~, seqak,kopa~, pekar, svira~, gor{tak, zlatar,seja~...

___________________________________ ;

___________________________________ ;

___________________________________ ;

v) istom po~etku: zarada, napad, zakasniti,zanos, nauka, zaraditi, dovesti, zama}i,dosti}i, zamahnuti, dolazak...

___________________________________ ;

___________________________________ ;

___________________________________ ;

g) Ako ispred ispred re~i raditi doda{razli~ite po~etke, dobi}e{ re~i kojeimaju razli~ita zna~ewa. Za svaku takonapravqenu re~ smisli i napi{i po jednure~enicu:

___________________________________ ;

___________________________________ ;

Ratomir Cvijeti}

42

d) U pesmi Cic Branka Radi~evi}a sre}u sere~i ribar~e, udi~ica, ribica i sanak.U~enici bi mogli da razmisle i po-razgovaraju o zna~ewu podvu~enih re~i.

|) Izvedi ("napravi") re~i koje ozna~avajune{to umaweno ili uve}ano:11

ku}ica - ku}a - ku}etina;

_______________- kwiga - _______________;

_______________- glava - _______________.

‘) Prona|i "male" re~i u "velikim"re~ima:12

Beograd __________, dvadeset _________,

parobrod _________, vozovo|a _________,

Miroqub _________, visibaba _________,

Zakqu~ak

Boga}ewe u~eni~kog re~nika nesum-wivo je jedan od zna~ajnih programskih za-hteva u savremenoj nastavi srpskog jezika ikwi‘evnosti.

Taj programski zahtev ostvaruje se,izme|u ostalog, leksi~im i semanti~kimve‘bama u kojima se mora ostvaritisistemati~nost: fonolo{ka, akcenatska,morfolo{ka, semanti~ka i tematska.

Uve}awe broja re~i u u~eni~komre~niku nije mehani~ki proces nego je to nizosmi{qenih metodi~kih postupaka kojimase poma‘e u~enicima da shvate zna~ewe po-jedinih re~i, ali i da istovremeno te istere~i mogu da dovedu u morfolo{ku i se-manti~ku vezu sa drugim re~ima.

U radu na boga}ewu u~eni~kog re~nikaposebno mesto treba da pripadne polisemijii kontekstu.

I na kraju, osnovni smisao boga}ewau~eni~kog re~nika ogleda se u tome kolikonovih re~i u~enici upotrebqavaju da bi {touspe{nije izrazili svoje do‘ivqaje, mislii ose}awa.

11) U jezi~kim uxbenicima i priru~nicima zau~enike i nastavnike ~esto se sre}u opisni ter-mini "re~i koje imaju umaweno zna~ewe" i "re~ikoje imaju uve}ano zna~ewe". Ne mo‘e se go-voriti o "umawenom" ili "uve}anom zna~ewu",ve} samo o malim/velikim bi}ima, stvarima i po-javama koje deminutivi i augmentativi zaistaozna~avaju. Vi{e o definiciji i zna~ewu demi-nutiva i augmentativa vidi u: Enciklopedijskileksikon, Mozaik znawa, Srpskohrvatski jezik,Beograd, Interpres, 1972, 128.; Ranko Bugarski(1991): Uvod u lingvistiku, Beograd, Zavod za ux-benike i nastavna sredstva - Novi sad, Zavod zaizdavawe uxbenika, str. 140.; Rikard Simeon(1969): Enciklopedijski rje~nik lingvisti~kihnaziva, 1, Zagreb, Matica hrvatska, str. 486.

12) Lepi i upotrebqivi primeri jezi~kih igara zamla|e razrede osnovne {kole mogu se na}i i ukwizi: Gudeq-Velaga Zdenka (1990): Nastavastvarala~ke pismenosti, Zagreb, [kolskakwiga, str. 123-129


43

Literatura

• Beli}, A. (1958): O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku, ú, Beograd, 273-274.

• Bugarski, R. (1991): Uvod u lingvistiku, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Beograd - Zavodza izdavawe uxbenika Novi Sad.

• Gortan-Premk, D. (1997): Polisemija i organizacija leksi~kog sistema u srpskome jeziku, Insti-tut za srpski jezik SANU, Beograd, Biblioteka Ju‘noslovenskog filologa, 14.

• Gudeq-Velaga, Z. (1990): Nastava stvarala~ke pismenosti, Zagreb, [kolska kwiga, str. 123-129.

• De{i} M. (1990): Iz srpskohrvatske leksike, Nik{i}, NIO "Univerzitetska rije~".

• Enciklopedijski leksikon, Mozaik znawa, Srpskohrvatski jezik, 1972: Beograd, Interpres.

• Lalevi}, M. (1974): Sinonimi i srodne re~i srpskohrvatskog jezika, Leksikon Sveznawe, Beograd,leksikografski zavod.

• Milatovi}, Vuk - Jovanovi}, S. (1995): Govorim i pi{em, srpski jezik za 3. razred osnovne {kole,deveto izdawe, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Nastavni program obrazovawa i vaspitawa za úúú razred osnovnog obrazovawa i vaspitawa, Pros-vetni pregled, str. 5-19.

• Nikoli}, M. (2002): Stilske ve‘be, Prosvetni pregled;

• Re~nik srpskohrvatskog kwi‘evnoga jezika, 1967-1976, Novi Sad, Matica srpska, 1-6, i 1967,Zagreb, Matica hrvatska 1-3.

• Simeon R. (1969): Enciklopedijski rje~nik lingvisti~kih naziva, 1, Zagreb, Matica hrvatska, str.83.

• Stanoj~i} @., Popovi} Q. (1992): Gramatika srpskoga jezika za sredwe {kole, drugo prera|enoizdawe, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Novi Sad, Zavod za izdavawe uxbenika.

• Cvijeti}, R. (2005): "U~eni~ko poznavawe i obja{wavawe zadatih re~i", Inovacije u nastavi,XVIII, 2005/1, str. 59-70.

• Cvijeti} R. (2004): @ivot re~i, U‘ice, U~iteqski fakultet.

• Cvijeti} M. R. (2005): Re~nici u nastavi srpskog jezika i kwi‘evnosti, Beograd, Zavod zauxbenike i nastavna sredstva.

SummaryLexical and semantic exercises are a par of programme contents of Serbian language in primary

school. It is particularly stressed in the third grade.The author analyses programme demands, course book contents and teaching praxis and he suggests

that lexical and semantic exercises should be realised in teaching as a system. We analyse sound contents,accent, grammar features, meaning and use of words, and the place of words in lexical system of Serbian.Special attention is given to polysemia and context.

Key words: lexical system, semantics, polysemia, synonymy, antonymic, derivations, diminutives,

Ratomir Cvijeti}

44

Uvod

Polaze}i od osnovnog programskog za-hteva u nastavi gramatike da se u~enicimajezik predstavi i tuma~i kao sistem u kojemni‘e jedinice svojim kombinovawemstvaraju vi{e jezi~ke jedinice, analiziralismo koje su to elementarne informacije osintaksi~kim zakonitostima predstavqeneu~enicima ni‘ih razreda osnovne {kole, aposebno u~enicima tre}eg i ~etvrtograzreda.

U centru na{eg interesovawa, kakorekosmo, jesu programski sadr‘aji sintakseu tre}em i ~etvrtom razredu osnovne {kolekoji, po{tuju}i princip po kome je jeziksistem koncentri~nih krugova, ~ine stvarnipo~etak u~ewa izu~avawa gramati~kihsadr‘aja postupno i imaju}i u vidu uzrastu~enika.

Vi{e novih uxbenika za isti razred,pa tako i stvarawe konkurencije, doveli sudo toga da danas u prezentaciji gramati~kih,a u okviru wih i sintaksi~kih, sadr‘aja imai nekih bitnih novina. Dana{wi uxbenicisu, mawe ili vi{e, usmereni ka funkcional-nom znawu koje podrazumeva u prvom planusuzbijawe u~eni~ke misaone inertnosti ipoja~avawe wihovog stvarala~kog odnosa

Mr Goran Zeqi}U~iteqski fakultet, Beograd

Kratkinau~ni prilog

Sadr‘aji iz sintakse u ni‘imrazredima osnovne {kole1

Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 45-54 UDC 801.563/.564

Rezime: U radu se analiziraju programski sadr‘aji iz sintakse u ni‘im razredimaosnovne {kole, a posebno u tre}em i ~etvrtom razredu s aspekta povezanosti s mor-folo{kim i pravopisnim sadr‘ajima. Dat je i poseban osvrt na neke novine u prezentacijigramati~kih, a posebno sintaksi~kih sadr‘aja u novijoj uxbeni~koj literaturi. Is-taknute su i neke karakteristike obra|enih sintaksi~kih jedinica koje su bitne i zaprezentaciju u gramatikama i za nastavnu praksu.

Kqu~ne re~i: sintaksa, re~enica, re~eni~ni ~lan, uxbenik, funkcionalno znawe.

1) Rad je napisan u okviru nau~noistra‘iva~kogprojekta Promene u osnovno{kolskom obra-zovawu - problemi, ciqevi, strategije (br.149055), U~iteqskog fakulteta Univerziteta uBeogradu.

45

prema jeziku ili, jednostavnije re~eno, uprvom planu je stvarala~ki postupak.

Zato su i elementarna znawa iz sin-takse stavqena u prvi plan, pa se, mo‘davi{e nego na starijem uzrastu, ovde poten-cira veza izme|u gramati~kih sadr‘aja kojadovodi do krajweg rezultata - do stvaraware~enice kao celovitog iskaza.

Da bismo ovo ilustrovali, izbega-vaju}i pri tom nabrajawe sintaksi~kihsadr‘aja koji se izu~avaju od prvog do ~etvr-tog razreda osnovne {kole, analizirali smojednu re~enicu primewuju}i upravo znawakoja je stekao jedan svr{eni ~etvrtak.

Dakle, u pore|ewu sa potpunom anali-zom re~enice izostale su informacije kojesu u vezi s pade‘ima (koji se u~e u petomrazredu), odnosno nisu odre|ene vrste sub-jekta (gramati~ki - jer je imenica u nomina-tivu) i objekta (pravi - jer je imenica uakuzativu bez predloga).

Vidimo da su u prva ~etiri razredaste~ena osnovna gramati~ka znawa koja namomogu}avaju formirawe re~enice upotre-bom i promenqivih i nepromenqivih vrstare~i, zatim poznavawem wihovih grama-ti~kih kategorija koje su relevantne za wi-hovu funkciju kao re~eni~nih konsti-tuenata. U~enik tako razume vezu izme|u

Goran Zeqi}

46

re~i kao morfolo{ke jedinice i re~i kaosintaksi~ke jedinice, a uz to idu i osnovnaznawa iz pravopisa, tj. pisawe velikog slovana po~etku re~enice i kod vlastitihimenica, ta~ka na kraju obave{tajne re~e-nice i sl. Na taj na~in u~enik je spreman daformira re~enicu, da je pro{iri dodaju}inpr. subjektu pridev u funkciji atributa do-bijaju}i subjekatski skup ili dodaju}ipredikatu prilog u funkciji prilo{keodredbe i sl.

Gramati~ka znawa naj~e{}e se sti~upreko pitawa o pro~itanom tekstu u kojemu~enici uo~avaju zna~ewske i funkcionalneveze me|u re~ima i to pitawima kroz koja sepostepeno uvodi gramati~ka terminologijai to uo~avawem gramati~ke pojave, zatimwenim definisawem, reprodukcijom i pri-menom. Ovde je posebno va‘an i izborlingvometodi~kog (polaznog) teksta kojimora biti blizak deci, a koji se naj~e{}epreuzima iz ~itanki ili ga u~iteqi samisastavqaju. To nas dovodi i do proverenau~enog. U~itequ je ostavqena sloboda uizboru materijala za dodatnu proveru jerpored uobi~ajenih nastavnih listova(ve‘banki), koji ~esto nisu dovoqni, ne pos-toje standardizovani priru~nici ve} vi{ena‘alost povr{nih i ~esto neproverenihpriru~nika koji vrlo ~esto mogu da up-ropaste ranije ura|eno.

Re~enica i re~eni~ni ~lanovi

Analiza prezentacije osnovnih sin-taksi~kih pojmova treba da poka‘e jesu lipojmovi koji se defini{u i obra|uju sistem-ski povezani, tj. da li u~enik postupno do-lazi do osnovnih sintaksi~kih znawa koja senadovezuju na osnove morfologije. Neuvi|a-we te veze naj~e{}e se u praksi ispoqava unemogu}nosti razlikovawa vrste od slu‘be

re~i u re~enici, {to se posebno ispoqava nani‘em {kolskom uzrastu, ali i kasnije.

Re~enica

Re~enica se kao sintaksi~ka jedinicaobra|uje u nekoliko nivoa. Zna~ewe kao ele-ment jedne jezi~ke jedinice i ovde je u prvomplanu, pa se kao i kod vrsta re~i re~enicedele po zna~ewu na obave{tajne, upitne izapovedne (ili uzvi~ne) (2. i 3. razred, a u 4.razredu obnavqawe). Na osnovu realizovawaili nerealizovawa situacije ozna~enere~enicom, one mogu biti potvrdne iodri~ne (2. i 3. razred). dok po slo‘enosti(sastavu) mogu biti proste i slo‘ene (4.razred).

U definicijama se polazi od toga da jere~enica, u stvari, celina koju ~ine re~ikoje su u govoru i pisawu grupisane ipovezane (2. razred, Milatovi}, str. 10), dase wome iskazuje odre|ena poruka sago-vorniku (2. razred, Milatovi}, str. 11), te dasu re~i slo‘ene u re~enici po odre|enimjezi~kim pravilima (2. razred, Milatovi},str. 11). Sve ovo obnavqa se u 3. razredu, kadase isti~e da je re~enica iskaz (izraz), te dapostoje pravila po kojima su re~i ure~enici slo‘ene (3. razred, Milatovi},str. 5).

Pri definisawu vrsta re~enice vodise, kako rekosmo, ra~una o wihovim osno-vnim (zna~ewskim) karakteristikama, ali io pravopisnom aspektu. Tako re~enice "ko-jima se neko o ne~emu obave{tava ili kojepru‘aju neko obave{tewe nazivaju seobave{tajne re~enice. Iza obave{tajnihre~enica uvek se stavqa ta~ka". (prvo u 2.razredu - Milatovi}, 16 - potom u 3. r. - Mi-latovi}, str. 8, podvukao G. Z.). Po istomprincipu (i u 2. i u 4. razredu) defini{u sei upitne i zapovedne re~enice ("Re~enice

Sadr‘aji iz sintakse u ni‘im razredima osnovne {kole

47

kojima se ne{to pita nazivaju se upitnere~enice. Na kraju upitnih re~enica stavqase upitnik." (3. razred, Milatovi}, str. 9)"Re~enice kojima se izra‘ava zapovest, za-htev ili molba nazivaju se zapovednere~enice. Na kraju zapovednih re~enicauvek se stavqa uzvi~nik." (3. razred, Mila-tovi}, str. 9, podvukao G. Z.). Kona~no, naisti na~in predstavqene su potvrdne iodri~ne re~enice ("Re~enica kojom sene{to potvr|uje zove se potvrdna re~enica"i "Re~enica kojom se ne{to odri~e, kazuje dane{to nije, zove se odri~na re~enica" - 2.razred, Milatovi}, 28).

Kod definisawa proste u slo‘enere~enice, povezuju}i op{te karakteristikeglagola i imenskih re~i koje mogu biti ufunkciji predikata, u~eniku je istaknut os-novni kriterijum za razlikovawe - brojpredikata uz obavezno nagla{avawe da jere~enica i daqe prosta iako ima jo{ neke~lanove, pod uslovom da to nije jo{ nekipredikat. I upravo to navodi nas da se zapi-tamo za{to ve} sada u program nije uvedentermin prosta pro{irena (i nepro{irena)re~enica: uslovi za to postoje jer je u~enikupoznat sa zavisnim re~eni~nim ~lanovimakoji dopuwuju ili odre|uju subjekat i predi-kat u re~enici (subjekatski i predikatskiskup, u Nikoli} i Nikoli}, str. 85 iliDragi}evi}, str. 100-102), a pri tom seu~eniku olak{ava proces uvi|awa razlikaizme|u proste i slo‘ene re~enice.

Subjekat

Osnove o glavnim re~eni~nim ~lano-vima subjektu u predikatu sme{tene su udrugi i tre}i razred i nadovezuju se naobra|ene vrste re~i koje se javqaju u tojslu‘bi (imenice i glagoli): "Re~ u re~enicikoja imenuje onoga ko vr{i radwu naziva se

subjekat. " (2. razred, Milatovi}, str. 69),odnosno preciznije "Re~ u re~enici kojakazuje o kome se govori ili ko vr{i radwunaziva se subjekat." (3. razred, Milatovi},str. 34) ili "Deo re~enice koji ozna~ava okome se govori u re~enici zove se subjekat.Subjekat je vr{ilac radwe." (3. razred,@e‘eq-Rali}, str. 11). Prelaskom na vi{inivo, na nivo re~enice, neophodno je ista}ida mora postojati veza (i zna~ewska igramati~ka) izme|u re~i koje su u slu‘bisubjekta i predikata (2. razred, Milatovi},str. 69), ~ime se daju osnove za kasnijeuvo|ewe kongruencije (slagawa). Dobro je{to se u 4. razredu u~enik podse}a na os-novne karakteristike imenica (uop{teimenskih re~i) i glagola koje su bitne zaslu‘bu u re~enici i to tako {to se npr. kodobrade subjekta navode primeri u kojima supre svega imenice, ali i zamenice (i brojevi,kasnije), u funkciji subjekta koji je vr{ilacradwe, nosilac osobine ili stawa, teuzro~nik zbivawa (Dragi}evi}, str. 84).Time u~enik ponavqa, u stvari, definicijuglagola (re~i koje ozna~avaju radwu, staweili zbivawe) i to vezuje s wegovomslu‘bom/funkcijom u re~enici, ~ime sezatvara krug izme|u glavnih vrsta re~i iglavnih re~eni~nih ~lanova. Logi~an sledjeste i uvo|ewe kongruencije, tj. slagawasubjekta i predikata u zajedni~kimgramati~kim kategorijama - kategorijamalica, roda i broja. Na to se nadovezuje iizgled subjekta: on mo‘e biti jedna re~, aona mo‘e biti pro{irena atributom s kojimzajedno vr{i slu‘bu subjekta u re~enici(subjekatski skup) i na ovome treba insisti-rati jer se time isti~e hijerarhija me|ure~eni~nim ~lanovima, tj. potvr|uje seprincip da ni‘e zavisne jezi~ke jedinicegrade vi{e, glavne jezi~ke jedinice. Kona-~no, uz ovo idu i re~enice u kojima je sub-

Goran Zeqi}

48

jekat izostavqen ali postoji ("U~ili su.KO? Oni."). I na osnovu ovoga vidi se da jeovde posebno va‘no obraditi upotrebu re~irazli~itih vrsta u slu‘bi subjekta - pose-bno li~ne zamenice.

Kada je re~ o polo‘aju subjekta ure~enici, on je u tzv. neutralnoj poziciji, tj.nalazi se na prvom mestu i ispred predikata.

Predikat

Kako rekosmo, prezentacija glavnihre~eni~nih ~lanova sme{tena je ve} u drugirazred, pa je tako predikat (uz subjekat)glavni deo re~enice, te "re~ u re~enici kojaozna~ava radwu" (2. razred, Milatovi}, str.68-69). Kasnije se definicija, naravno,pro{iruje: "Re~ u re~enici koja kazuje {taneko radi ili koja se radwa vr{i naziva sepredikat." (3. razred, Milatovi}, str. 34)ili "Predikat je onaj deo re~enice koji go-vori {ta radi subjekat, kakav je subjekat ili{ta se sa wim de{ava." (@e‘eq-Rali}, str.12). Veza sa vrstama re~i i wihovim karak-teristikama mawe ili vi{e je evidentna i udefinisawu ovog re~eni~nog ~lana. Naime,predikat se kao re~eni~ni ~lan vezuje zaglagol kao vrstu re~i, a da bi se razumelafunkcija glagola neophodno je prvo shvatiti{ta su to glagoli kao vrsta re~i, pa seglagoli u 3. razredu obra|uju kroz zna~ewskupodelu koja se kasnije, u uxbenicima za vi{erazrede, s pravom zaobilazi. Tako se prvogovori o re~ima koje ozna~avaju neku radwukoja se vr{i (2. razred, Milatovi}, str. 62),pa se u 3. razredu uvodi termin glagol kojise defini{e kao re~ koja ozna~ava nekuradwu (3. razred, Milatovi}, str.23), zatimstawe u kojem se neko nalazi (3. razred, Mi-latovi}, str. 25), te, na kraju, ozna~avaju izbivawe (3. razred, Milatovi}, str. 27). Nakraju, daje se jedna zbirna definicija da su

glagoli re~i koje ozna~avaju radwu, staweili zbivawe (3. razred, Milatovi}, str. 28).Ovaj princip neophodan je jer se obli~kekarakteristike na ovom uzrastu ne rade umeri koja bi obezbe|ivala prepoznavaweglagola u re~enici, pa tako i predikata naosnovu tih obli~kih karakteristika,naravno, uz zna~ewske karakteristike.U~eniku se poma‘e i na taj na~in {to mu sesugeri{u pitawa koja sebi postavqa ne bi liuo~io glagol u re~enici i ne bi li gaodredio kao glagol koji ozna~ava nekuradwu, neko stawe ili neko zbivawe. Ovapodela, kako rekosmo, kasnije, na vi{imuzrastima, postaje bespredmetna iako ostajedeo definicije: "Glagoli su nesamostalnepromenqive re~i koje ozna~avaju radwe,stawa ili zbivawa." (Stanoj~i} i Popovi},str. 104).

Pored glagola, u slu‘bi/funkcijipredikata, kao wegovog dela (zajedno sasponom), mogu se javiti i druge vrste re~i:

imenica: Branko je u~enik.

pridev: Branko je visok.

Po{to se obra|uju i druge vrstepromenqivih imenskih re~i (zamenice ibrojevi), primeri za wih u slu‘bi predikatamoraju biti uvr{}eni u uxbeni~ku litera-turu (npr. Mi smo va{i. Maja je prva.) Ovdese uvodi i termin spona (pomo}ni, kopula-tivni glagol "jesam" u nekom od oblika),~ime se nagla{ava dvo~lanost imenskog pre-dikata: spona + imenski deo predikata, atako se i za imenicu (odnosno imenske re~i- imenice, zamenice, prideve i brojeve) vezu-je jo{ jedna funkcija - funkcija imenskogdela predikata, {to je veoma va‘no. Iakosvojom slu‘bom ulazi u sastav predikata,spona se mora posebno obraditi jer je deosamo imenskog predikata (npr. Maja jeu~enica.) te vezuje subjekat sa imenskim de-


49

lom predikata, dok se u glagolskom predi-katu u nekom od slo‘enih oblika (npr. per-fekat ili futur úú) pomo}ni glagol jesamupotrebqava za obrazovawe tih slo‘enihglagolskih oblika od glavnog glagola (npr.Pavle je do{ao) i to se u~enicima mora na-glasiti jer su i perfekat i futur úú (kaopro{lo i budu}e vreme) u~ili u tre}emrazredu (npr. @e‘eq-Rali}, 3. razred, str.33). Tako|e, treba voditi ra~una da se me|uprimerima za imenski predikat ne na|e iponeki prilo{ki predikat (sa sponom) ko-jim se subjektu pripisuje neki prilo{kisadr‘aj (mesto, neka situacija itd.) tipa[kola je daleko. Utakmica je sutra. i sl. jerse prilozi kao posebna vrsta re~i ne rade uni‘im razredima osnovne {kole. S drugestrane, mi{qewa smo i da bi dodatno op-tere}ewe predstavqala obrada slo‘enogpredikata tipa U~enici su morali/po~e-li/hteli/ da u~e. (sa faznim i modalnimglagolima) koji bi mogli da se jave uu~eni~kim sastavima, jer su ~esti i u govoruiako bi se time izbegle nedoumice o brojupredikata u re~enicama sa slo‘enim predi-katom.

Napokon, moramo ista}i i jedan maliproblem sa kojim smo se susreli u nastavi sastudentima-budu}im u~iteqima: naime,uvo|ewe termina subjekatski i predikat-ski skup ote‘ava razumevawe subjekta ipredikata. Konkretno, zavisni re~eni~ni~lanovi nemaju isti uticaj na glavnere~eni~ne ~lanove - subjekat i predikat; idok je atribut deo subjekta ako subjekatde~ak pro{irimo atributom mali (ure~enici Mali de~ak igra fudbal.), pa takozajedno ~ine subjekatski skup mali de~ak,{to je ujedno i subjekat u re~enici, s drugestrane, predikatski skup je igrao nezabo-ravnu utakmicu na poqani pored {kole~ine re~eni~ni ~lanovi koji zajedno ne ~ine

predikat ve} samo glagol igrati (je igrao).Time nije jasna povezanost re~i unutar jed-nog skupa jer }e subjekatski skup u stvaribiti subjekat u re~enici, dok to nije slu~ajs predikatskim skupom koji ne predstavqa ucelini predikat u re~enici. Druga pote-{ko}a proisti~e iz mogu}nosti da u~enik, uzadatku u kojem je potrebno podvu}i subjekatu re~enici Bojanova sestra je stigla,podvu~e samo imenicu sestra, jer subjekat-ski skup ~ine atribut + subjekat, ili ceoskup Bojanova sestra, jer se subjekat mo‘esastojati i iz vi{e re~i. Tako, da bismoizbegli nejasno}e i mogu}e gre{ke, mislimoda je uo~avawe i isticawe subjekatskog ipredikatskog skupa nepotrebno na ovomuzrastu, pa se nadamo i da }e izostati u no-vom planu i programu za 4. razred osnovne{kole, ~ime bi se dobilo i svojevrsno ter-minolo{ko rastere}ewe u~enika.

Objekat

Objekat se obra|uje u ~etvrtom razredurazvijawem znawa o slu‘bi imenice ure~enici, koja osim u slu‘bi/funkciji sub-jekta (Marko peva.) mo‘e biti i u funkcijiobjekta (Marko je kupio kwigu.) i prilo{keodredbe (Marko se igra u parku), dakle dvajure~eni~nih ~lanova koji su se ranijeizu~avali u okviru imeni~kih i glagolskihdodataka, te imenskog dela predikata(Marko je u~enik.). Ovde }emo ukazati i najednu interesantnu i veoma bitnu pojedinostobjekta kao re~eni~nog ~lana. Naime, u we-govoj prezentaciji vrlo je va‘no ista}irazliku u odnosu na prilo{ku odredbu, a tose posti‘e isticawem slede}ih karakteris-tika: neki glagoli tra‘e (Nikoli} i Ni-koli}, str. 107, boqe zahtevaju - Dragi}evi},str. 88) dopunu (naj~e{}e imenica) jer su ne-potpunog zna~ewa (pitamo KOGA ili [TA),

Goran Zeqi}

50

a tu dopunu nazivamo objekat na kojem sub-jekat vr{i radwu. S druge strane, prilo{keodredbe nisu neophodne, poput atributa, jersamo odre|uju radwu (glagolske odredbe).Ovaj odnos najboqe je u~enicima pokazati nakonkretnom primeru i to isti~u}i upravo tedve karakteristike ova dva re~eni~na ~lana- obaveznost i neobaveznost upotrebe.

Pr. Marko ~ita kwigu. Imenicakwiga ovde dopuwuje zna~ewe glagola~itati ([TA), pa iako i ne mora bitinavedena, podrazumeva se da se ne{to mora~itati. I upravo u tom podrazumevawu le‘ita osnovna razlika jer navedeni primermo‘e biti (ali ne mora) pro{iren i odred-bom za mesto (Marko ~ita kwigu u sobi.), iodredbom za vreme (Marko danas ~ita kwiguu sobi.), i odredbom za na~in (Marko danas spa‘wom ~ita kwigu u sobi.). Mo‘e se, uko-liko se za to stvore uslovi, razlika na-glasiti i uz pomo} terminologije: objekat =dopuna (dopuwuje se ne{to {to je nepot-puno); prilo{ka odredba = odredba (ne{tose odre|uje, ali i ne mora).

Atribut i prilo{ke odredbe

Uxbeni~ka prezentacija ova dvare~eni~na ~lana po pravilu je povezana jersu atributi i prilo{ke odredbe srodnire~eni~ni ~lanovi sa odre|iva~kom funk-cijom: atribut bli‘e odre|uje zna~eweimenice, dok prilo{ka odredba odre|ujeradwu koja se iskazuje predikatom (glagol-skim ili imenskim). Ova srodnost mora zatobiti u prvom planu pri obradi ova dvare~eni~na ~lana jer su me{awa, i to ne samona ovom uzrastu, veoma ~esta.

Atribut je pretrpeo najvi{e izmena uodnosu na starije gramatike za ni‘e razredeosnovne {kole. Naime, krenulo se od toga dase kao dodatak imenici javqa pridev koji je

bli‘e obja{wava, ali se terminolo{ki svesvodi na funkcionalne i zna~ewske karak-teristike dobijene konstrukcije (sintagme),a pri tom se ne koristi termin atribut.Danas, pored prideva u funkciji atributa,javqa se i imenica, tj. predlo{ko-pade‘nakonstrukcija (pr. drveni sto - sto od drve-ta), tako da se atribut defini{e kao re~koja stoji uz imenicu i bli‘e je odre|uje (4.razred, Dragi}evi}, str. 95). Na taj na~inu~enicima se skre}e pa‘wa da pored pridevau slu‘bi/funkciji atributa mogu biti idruge vrste re~i, npr. pridevske zamenice,brojevi, ali i druge imenice (poput kon-strukcije koju smo naveli) obi~no u postpo-ziciji (inverziji, iza imenice koju bli‘eodre|uju) .

Prilo{kim odredbama odre|uje seradwa iskazana predikatom i to po vremenu,na~inu i mestu. Uno{ewem primera za neko-ngruentne atribute u uxbeni~ku literaturu({al sa resama, ukras za jelku i sl.) nei-zostavno se u~enicima mora skrenuti pa‘wana razlikovawe atributa i prilo{kihodredbi i to preko re~i uz koju atribut iliprilo{ka odredba stoje: uz imenicu (kon-strukcija sa resama bli‘e odre|uje imenicu{al) = atribut, odnosno, bli‘e odre|ujeglagol (npr. gleda sa strahom) = prilo{kaodredba za na~in. U uxbeniku za 4. razred (R.Dragi}evi}) skre}e se pa‘wa na ovo uznapomenu da je neophodno paziti i da se neme{a atribut sa imenskim delom predikata.Sve ovo u~iteq bi mogao da prika‘e u vidujednog pore|ewa:

• Lepa Mara peva. = atribut lepa uzimenicu Mara.

• Mara lepo peva. = prilo{ka odredba zana~in lepo uz glagol peva(ti).

• Mara je lepa. = imenski deo predikata(ispred je spona).


51

Ste~ena znawa naj~e{}e se pro-veravaju preko zadataka tipa Podvuci sub-jekat u re~enici ili Odredi slu‘bu re~i ure~enici i sl., dakle u~enik prepozna-je/odre|uje sintaksi~ku jedinicu. Novinekoju smo zapazili u najnovijem uxbeniku za 4.razred (R. Dragi}evi}), jesu i ne{to ozbi-qniji i slo‘eniji zahtevi, slo‘eniji ~ak iod onih koji su tradicionalno bili uvr{}e-ni u nastavne listove, npr.: "Pro{irire~enicu Ptica peva tako {to }e{ subjektudodati dva atributa (jedan pridevski u istomobliku kao ptica, a drugi, u vidu imenice,koji se obli~ki ne sla‘e s imenicom ptica),a predikatu dodaj prilo{ku odredbu zana~in." (Dragi}evi}, str. 102)

Red re~i u re~enici

Ovo je veoma bitan deo nastave sin-takse jer se u~enicima predstavqa mestosvih obra|enih re~eni~nih ~lanova ure~enici. Dakle, ovaj deo predstavqa i svo-jevrsno obnavqawe prethodnih nastavnihjedinica iz sintakse, ~ime se ponovo isti~especifi~na funkcija re~eni~nih ~lanova,tj. apostrofira se wihov "zna~aj" za re~e-nicu (ono {to nazivamo glavni i zavisnire~eni~ni ~lanovi). Specifi~nost ove ma-terije jeste i izostanak pravila: iako jeuobi~ajen red re~i u re~enici SPO (sub-jekat - predikat - objekat/ukoliko ga ima),postoje i neke druge "kombinacije" koje semoraju obraditi jer su deo svakodnevne komu-nikacije (npr. Do{li su drugovi mogabrata. - predikat - subjekat - atribut) i nepredstavqaju neoubi~ajen red re~i ure~enici iako i takvih primera u praksiima i treba ih navesti i to iz stilskihrazloga, npr. u jeziku kwi‘evnosti(Dragi}evi}, str. 105).

Iako ovo predstavqa samo osnovu zakasnije analize reda re~i u re~enici koja seti~e i nekih drugih wenih tipova (aktivnai pasivna re~enica tipa Kwiga jepro~itana: Du{an je pro~itao kwigu,re~enice i sa gramati~kim i sa logi~kimsubjektom tipa Marka boli zub. itd.), aimaju}i u vidu prezentovane re~eni~ne~lanove u ni‘im razredima osnovne {kole,uo~avawe reda re~i mora pratiti wihovuobradu i u budu}oj uxbeni~koj literaturi,pod uslovom da se u nastavnim planovima iprogramima za ni‘e razrede zadr‘e svinavedeni re~eni~ni ~lanovi i to u istomobimu kao do sada.

Umesto zakqu~ka

Zadr‘a}emo se na navedenom primerujer je on ilustrativan za, rekli bismo, jednupojavu koja, nadamo se, ne}e ostati efemer-nog karaktera. Naime, "otvarawe tr‘i{ta"dovelo je do toga da se izdava~ke ku}e,anga‘uju}i autore i stvaraju}i autorske ti-move, ne opredequju samo za autore koji do-laze iz nastavne prakse (u~iteqi) ili za me-todi~are, ve} se polako pojavquju i autoriiz same jezi~ke struke, koji, videli smo,unose neophodne i pozitivne novine koje, pona{em sudu, doprinose kvalitetu jezi~kogobrazovawa. Ostaje samo da se nadamo da }eprimeri poput navedenog biti vrednovanina pravi na~in i u nastavnoj praksi. Na ovose nadovezuje i utisak da u ni‘im razredimanisu sme{tena samo elementarna znawa izsintakse (i gramatike u celini), te da je svo-jevrsno redukovawe gramati~kih sadr‘aja iterminolo{ko rastere}ewe za ni‘e razredeosnovne {kole neophodno, a da bi se topostiglo vaqalo bi napustiti opredeqewekoje smo uo~ili i u ovoj analizi, a koje po-drazumeva da se u prva ~etiri razreda os-

Goran Zeqi}

52

novne {kole obrade svi oni gramati~kisadr‘aji koji se ti~u formirawa re~enice.I daqe je upadqiva podela na dva (~etvoro-godi{wa) nastavna ciklusa u nastavi grama-tike, koja stoje i u svojevrsnom dizbalansupo sadr‘ajima koji se obra|uju, a za tostvarnih - gramati~kih - razloga nema. Ovonam potvr|uju i sami prakti~ari - u~iteqi- ~ije se jezi~ke kompetencije, prate}iva‘e}i plan i program gramatike srpskogjezika, a u okviru u~iteqskih (pedago{kih)fakulteta ({kolovawem ili do{kolova-wem), na sre}u stalno pove}avaju i moraju sepove}avati. Uz sve ovo neophodni su nam isavremeni specijalizovani priru~nici za

nastavnike koji su postojali ranije (npr. M.S. Lalevi}, Priru~nik za nastavu sintaksesrpskohrvatskog jezika, Beograd, 1957. iliM. Minovi}, Sintaksa srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog jezika za vi{e {kole,Sarajevo, 1987).

Nastava jezika i daqe mora biti us-merena ka razvoju u~enikovih govornihsposobnosti i mi{qewa, tako da re~enicakao jezi~ka jedinica kojom se sve ovoostvaruje i koja je osnovni elementizra‘avawa ostaje u centru gramati~kihsadr‘aja za ni‘e razrede osnovne {kole.

Literatura

• Vujovi}, Mirjana, Marjanovi}, Dragoqub, Bisi}, Jelena (2002): Nastavni listovi za srpski jezik za4. razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Dragi}evi}, Rajna (2005): Srpski jezik za ~etvrti razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenikei nastavna sredstva.

• Dragi}evi}, Rajna, Opa~i}-Nikoli}, Zorana, Pantovi}, Danica (2005): Nastavni listovi za srpskijezik i kwi‘evnost za ~etvrti razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• @e‘eq-Rali}, Radmila (2005): O jeziku, srpski jezik za tre}i razred osnovne {kole, Beograd, Klett.• @e‘eq-Rali}, Radmila (2005): Priru~niik za u~iteqe za tre}i razred osnovne {kole, Beograd, Klett.• Jovanovi}, Slavica, Milatovi}, Vuk (2002): Od re~i do re~enice, srpski jezik za 2. razred osnovne

{kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Milatovi}, Vuk, Jovanovi}, Slavica (2005): Srpski jezik za 3. razred osnovne {kole, Beograd, Zavodza uxbenike i nastavna sredstva.

• Milatovi}, Vuk (2002): Nastavni listovi za srpski jezik za 3. razred osnovne {kole, Beograd, Zavodza uxbenike i nastavna sredstva.

• Nikoli}, Milija, Nikoli}, Mirjana (2002): Srpski jezik i kultura izra‘avawa za ~etvrti razredosnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Pravilnik o nastavnom planu za prvi, drugi, tre}i i ~etvrti razred osnovnog obrazovawa ivaspitawa i nastavnom programu za tre}i razred osnovnog obrazovawa i vaspitawa, Beograd, Pros-vetni pregled, 2005.

• Stanoj~i}, @ivojin, Popovi}, Qubomir (2002): Gramatika srpskoga jezika, uxbenik za I, II, III i IVrazred sredwe {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.


53

SummaryThis paper represents the analysis of curricula contents for syntax in lower grades of the primary

school, and particularly in the third and fourth grade from the aspect of connection with morphologicaland written contents. There is a special review on some innovations in presenting grammar, and particu-larly syntax contents in recent course books. There are some characteristics stressed concerning processedsyntax units, which are important, both for presentations in grammar and in teaching praxis.

Key words: syntax, sentence, sentence article, course book, and functional knowledge

Goran Zeqi}

54

Tokovi metodi~ke interpretacijekwi‘evnog dela mogu biti uskla|eni sa po-jedinim strukturnim ~iniocima dela ilistvarala~kim postupcima, {to zavisi odprocene interpretatora koji su ~iniocivode}e vrednosti dela, pa kao takviomogu}uju najsinteti~niju interpretaciju.Metodika savremene nastave kwi‘evnostiposebno afirmi{e problemsko prou~avawekwi‘evnog dela jer ono omogu}uje visokstepen sinteti~nosti interpretacijekwi‘evnog ostvarewa, uz vi{estruko

anga‘ovawe u~enikovih znawa, umewa,iskustva, inteligencije i stvarala~kogmi{qewa.

U sredi{tu takvog metodi~kog pri-stupa jesu inventivno otkriveni literarni(kwi‘evnoumetni~ki) problemi, odnosnosvojevrsne umetni~ke zagonetke nad kojima"zapiwe" misao, {to poja~ava radoznalostda se prona|e odgonetka, u ~emu je i sadr‘anawihova najja~a privla~nost i mo} da pod-sti~u i objediwuju sve bitne mentalne ope-

Dr Milka Andri}Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd

Stru~ni ~lanak

Problemsko prou~avawe bajke"Staklareva qubav" Grozdane Oluji}

Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 55-64 UDC 371.3:82.09-34

Rezime: Problemsko prou~avawe kwi‘evnog dela u nastavi omogu}uje sinteti~nuinterpretaciju i vi{estruko anga‘uje u~enikova znawa, umewa, iskustva, inteligencijui stvarala~ko mi{qewe. Podsti~e i objediwuje: zapa‘awe, upore|ivawe, uop{tavawe,zakqu~ivawe, pam}ewe, sistematizovawe, ma{tawe, analizu, sintezu, indukciju i deduk-ciju.

Po{to narodne i autorske bajke pru‘aju {iroke mogu}nosti za zasnivawe problem-skog prou~avawa u nastavi, na primeru problemskog prou~avawa bajke "Staklareva qubav"Grozdane Oluji}, koja je u lektiri za tre}i razred osnovnog obrazovawa i vaspitawa,pokazane su metodi~ke mogu}nosti problemskog pristupa kwi‘evnoumetni~komostvarewu.

Kqu~ne re~i: problemski pristup, sinteti~nost, bajka, zasnivawe prou~avawa, raz-vijawe prou~avawa, qubav, poruka.

55

racije: zapa‘awe, upore|ivawe, uop{ta-vawe, zakqu~ivawe, pam}ewe, sistemati-zovawe, ma{tawe, analizu, sintezu, induk-ciju i dedukciju.

Da bi takve izazovne umetni~kezagonetke u nastavnom prou~avawukwi‘evnog dela ispunile misiju koju poten-cijalno sadr‘e, potrebno je da nastavnikuvek zna ~emu slu‘i odgonetawe tihzagonetki, odnosno da takav pristupumetni~kom tekstu u nastavi kwi‘evnostidoprinosi vaspitawu literarnog ukusa iosposobqava u~enika za do‘ivqavawe,pouzdano razumevawe i kriti~ko procewi-vawe kwi‘evnog ostvarewa.

Zasnivawe prou~avawa

Bajke, narodne i autorske, pru‘aju{iroke mogu}nosti za problemsko prou~a-vawe u nastavi. Privla~nost bajki za ~itao-ca i istra‘iva~a, bilo da je to nastavnikili u~enik, presudno je utemeqena na spletuumetni~kih zagonetki koje imaju mo} dasna‘no podsti~u radoznalost i ma{tu, daomamqivo vode do neo~ekivanih i radosnihotkri}a. Mo‘da je jo{ zna~ajnija mo} bajkida u ~itaocu ostave i trajne zapitanosti, jerje upravo to izvor wihove ve~ne sve‘ine, od-nosno nepresu{ni isto~nik uvek novihmisaonih zra~ewa i asocijacija.

Bajke Grozdane Oluji} ve} su vi{e de-cenija u samom vrhu ovog vida stvarala{tva- u srpskoj, ali i svetskoj kwi‘evnosti.Revnosno i mo}no slu‘e Qubavi, Lepoti iDobroti. Postoji li zna~ajnija preporuka dase na|u u lektiri u~enika svih uzrasta?!

U novim programima srpskog jezika ikwi‘evnosti kontinuirano su zastupqenebajke Grozdane Oluji}. U programu za drugirazred je bajka "[arenorepa", a u programu

za tre}i razred "Staklareva qubav". Temat-ski ih povezuje qubav. U okriqu obe bajkesvila se po jedna istinita pri~a o mo}iqubavi, o wenom plemenitom bi}u koje le~i,svetli i nadahwuje. Qubav postaje nasu{na inezamenqiva du{i koju svojom silom obuzme,ali joj uvek sakrije poneku svoju tajnu, od-nosno uspe da sa~uva svoju ~aroliju. Nali~jetog svetla koje greje i nadahwuje jestenespokojna strepwa da ono iznenada mo‘ebiti i oduzeto kao {to je i dato, ali seoma|ijanost svetlom koje vodi lako ne pre-kida, ~ak ni onda kad se slutwe potvrde najavi.

Sr‘nu poruku bajke "Staklareva qu-bav" izrekla je Svetlooka odgovaraju}i naboja‘qivo pitawe mladog staklara: - Bi}e{uvek sa mnom? - I vole}e{ me ve~no? Odgo-vor je kratak, odse~an i nadasve istinit:

- Dok me ne udari{ ili ne gurne{,zapamti! Qubav je krhkija odstakla. Za wu je potrebno mnogostrpqewa, mnogo ne‘nosti...

Razlo‘no je podsta}i u~enike da tra-gaju za odgonetkom za{to su poruka iopomena Svetlooke kqu~ za razumevawe ba-jke, isto~nik wenih bujnih misaonih podvod-nih tokova, koji vi{e nagove{tavaju nego{to neposredno kazuju.

Postavqaju}i navedenu poruku usredi{te u~eni~kih interesovawa, trebaprizvati wihova ve} ste~ena ~itala~kaiskustva o bajkama Grozdane Oluji}, utolikopre {to je "[arenorepa" tematski srodna sabajkom "Staklareva qubav". Najavquju}i"Staklarevu qubav", nastavnik podse}a, pod-sti~e i pita:

Setite se bajke "[arenorepa"Grozdane Oluji}. Qubav devoj~ice itigra iz ZOO vrta savladala jebolest i gvozdene re{etke kaveza.

Milka Andri}

56

Bajka nam, kao {to ve} znate, nijesve otkrila. Sa~uvala je mnoge svojetajne. Znamo da je tigar u svomkavezu bolovao kad su devoj~icizabranili da dolazi da ga vidi.^uvar je zakqu~io: "Verovatno zawom tuguje!" Bajka nam je otkrila ito da se devoj~ica razbolela zbog tezabrane roditeqa. Nije nam,me|utim, otkrila tajnu kako su setigar i devoj~ica sporazumevali,uprkos prostornoj razdvojenosti.Kako je, na primer, bilo mogu}e datigar pobegne iz zakqu~anog kavezai na|e se pored uzglavqa bolesne de-voj~ice? Za{to je pored wenoguzglavqa vi{e li~io na miroqu-bivu doma}u ma~ku nego na tigra?[ta je pomoglo devoj~ici daozdravi? Kako se tigar ponovona{ao u kavezu po{to se uverio daje devoj~ica ozdravila?

Na svoj na~in istinu o qubavi ot-kri}e vam i bajka "Staklareva qu-bav". Mo‘da }e poneku tajnu i sak-riti. Pro~itajte bajku i posebnoobratite pa‘wu na poruku: "Qubavje krhkija od stakla". Otkrivajtekako se u du{i mladog staklararodila qubav, a potom i strepwa dane izgubi Svetlooku. Zbog ~ega ju jeizgubio? Koju je wenu opomenu zabo-ravio? [ta mislite o wegovom pos-tupku i gubitku? Pripremite se daobjasnite za{to se qubav lak{elomi nego staklo i za{to ~ovekmora ulo‘iti mnogo strpqewa ine‘nosti da bi je sa~uvao.

Razvijawe prou~avawa

Problemska podru~ja prema kojima }ebiti usmerena istra‘ivawa i tuma~ewa, po-godno je ozna~iti kqu~nim porukama izumetni~kog teksta, mo}nim da podsti~u i us-meravaju misaone tokove, ali i da ih sve usebi, kao utoka, sabiraju:

Nije to posao za tebe, sinko!

- Kad bi mi se, makar na trenutak,ukazao!

Ko je jo{ video staklo kojekora~a ili govori?

- Ja }u biti vidqiva samo zatebe...

Qubav je krhkija od stakla.

I on poverova da je sve bio samosan.

1. Nije to posao za tebe, sinko!

[ta je podstaklo de~aka daizjavi: "Kad porastem i ja }u postatistaklar"? - Za{to je ta de~akova‘eqa zabrinula wegovog oca? - [tamu je savetovao? - Zbog ~ega de~aknije mogao da poslu{a o~ev savet? -Na koji na~in ga je privla~ilostaklo? - [ta je ‘eleo da ostvari iza{to nije uspevao da to postigne? -Za{to ga neuspesi nisu obeshra-brili?

Svakida{wi prizor kako se, uz naporo~evih grudi, "bezobli~na u‘arena masa" nakraju duge staklarske cevi "pretvara u pro-zirnu staklenu zdelu za vo}e i kola~e", is-puwavao je zanosom staklarevog sina iurodio neopozivom odlukom: "Kad porastemi ja }u postati staklar". Ne{to {to je bilobezobli~no i neprivla~no pred de~akovim

Problemsko prou~avawe bajke "Staklareva qubav" ...

57

o~ima preobra‘avalo se u lepotu. Upravoto tajnovito ra|awe lepote o~aralo jede~aka, jer posle svakog napora o~evih grudisvet je bivao oplemewen ne~im {to dotadnije postojalo i {to je lepotom novog obli-ka i skladom brisalo po~etni, neprivla~nioblik, iz koga je ro|eno. U de~aku je pos-tupno sazrevala i kona~no sazrela odluka dase pridru‘i darodavcima lepote, da postanestaklar koji }e nastaviti o~ev posao i da odo~aranog posmatra~a ra|awa lepote postanewen tvorac.

Otac je, me|utim, poku{ao da de~akaodvrati od wegove namere. Uvi|aju}i da uwegovoj porodici niko nije bio tako"provi-dan i tanak", kao iskusan staklar, bri‘no jepou~io svoga sina: "Za staklare su potrebnajaka plu}a, a ti jedva uspeva{ da ugasi{ro|endansku sve}u. Nije to posao za tebe,sinko! Be‘i od staklarske pe}i kao od kugedok ti nije spr‘ila lice i du{u..."

Odlu~na o~eva opomena nije pokole-bala de~aka. Umesto da oslabi, san o tome daod stakla stvara lepotu sve vi{e ga je osva-jao. Razmicale su se i osvajale sve vi{e pro-stora granice tog unutra{weg, samo wemuznanog cveta u kome su se mno‘ili oblicikoje je samo on video u svojim snovima: "Sjaji prozirnost stakla privla~ili su ga vi{eod bilo ~ega na svetu". Taj ~udesni svet kojiga je iznutra osvajao {irio se i na svet izvanwega, odnosno postajao je sveprisutan: "^akmu je i potok li~io na neko te~no staklokoje skaku}e preko kamewa i negde u daqinipretvara u stakleno jezero naseqenoprozra~nim jezerskim vilama".

Svet o kojem je mladi staklar sawaonije postojao za druge qude. De~akov duhovnisvet bio mu je izvor i utoka. Kovitlac snovai ‘eqa silovito je stremio da pre|epostavqenu granicu, da postane oblik koji}e lepotom ozariti ne~ije oko. De~ak je

sawao da postigne o~ev podvig, da od "be-zobli~ne u‘arene mase" napravi ne{to {tone mo‘e ostati neprime}eno i {to }e uo~ima drugih qudi biti wegovo delo. "Ali,bez obzira na to koliko se trudio, grudva navrhu duvaqke nije se pretvarala u pehar ilizdelu. Mrtva i mutna visila je neko vreme,zatim otkidala i padala na tle kao nekanakazna vo}ka". Put do ostvarewa lepote,odnosno do ispuwewa staklarevog sna, bajkavidi kao dramati~an i prepun isku{ewa.Samo najuporniji sti‘u do ciqa, a po tomei jesu izuzetni i u svom podvigu ne-ponovqivi. Na samom po~etku bajke na-gla{ena je de~akova izuzetnost. Niko nijebio tako "providan i tanak" u porodici,niti je imao kao on "modre o~i". Pokaza}epotom isto tako jedinstvenu upornost daostvari svoj san i postane staklar. Uprkossvojoj fizi~koj nejakosti, posta}e staklar ito ne bilo kakav, nego izuzetan, onaj za kogase sumwalo da mu poma‘e ~arobwak kojisvoju pomo} pru‘i nekome samo "jednom u stogodina". Sve {to je mladi staklar bio i {toje ‘eleo da ostvari nosilo je znak izuzet-nosti i neponovqivosti.

2. Kad bi mi se, makarna trenutak, ukazao!

[ta je podsticalo de~aka da neodustane od svoje namere da postanestaklar? - Kako razumete pri~u o~arobwaku koju je de~ak ~uo odstarih staklara? - Za{to tu pri~ustaklari ~uvaju i prenose? - ̂ ime ihta pri~a privla~i i bodri? - [ta jemladog staklara svakog jutra,uprkos neuspesima, uporno odvodilou staklaru? - Za{to mu se povremeno~inilo da u staklu vidi "ne~ije licekako se sme{i"? - U kom je trenutku

Milka Andri}

58

de~ak kona~no uspeo da ostvari ono{to je ‘eleo? - Objasnite za{to jestakleni cvet koji je de~ak uspeo danapravi bio takav "kakav nikadaniko nije video". - [ta je jo{ uspeoda napravi? - Kako je iz staklenogmehura nastala prozra~na i bli-stava devoj~ica? - Za{to je de~akpo‘eleo da staklena devoj~ica pro-govori i kora~i?

Ni{ta nije moglo da pokoleba de~akau wegovoj odluci da nau~i kako da staklenemehurove preobra‘ava u oblike od kojih }esvaki objaviti ra|awe Lepote. U bajci sude~akova odlu~nost i upornost obja{weniwegovom tvrdoglavo{}u, a jo{ ubedqivijepri~om koju je de~ak ~uo od starih staklara,o ~arobwaku koji ‘ivi u ruda~i i pojavqujese "jednom u sto godina". Onome ko ga ugledadaruje sposobnost "da od stakla na~ini sve{to za‘eli: od staklenog cveta do ptice".Pri~a o ~arobwaku koji ‘ivi u ruda~i i po-javquje se "jednom u sto godina" jeste istinao ~oveku i wegovim snovima. U svakom~oveku ‘ivi nada da }e ba{ on uspeti da sedomogne vrha koji omamqivo priziva, ali seuvek i izmi~e ne daju}i ~oveku da predahne iodahne. Taj neuhvatqivi trepet neuni{tivenade koji ~ovek oslu{kuje u sebi jednakomu~i i bodri, ali je uvek tajnoviti plami~akkoji je mo}an da izvede iz svih ‘ivotnihsumra~ja. Na istinu o tom treperavom ineugasivom plami~ku nade, koji vazdaspasava iz klopki bezna|a i neuspeha,upu}uje pojedinost da se de~aku, u trenucimadok se naprezao da mehur stakla pretvori ustakleni cvet, ~inilo da u staklu vidi"ne~ije lice", koje ga bodri sme{kom. Tolice i wegov osmejak podr{ke obnavqali susnagu i prikupili je za odsudni zavet dapobedi ili odustane.

Ne bi de~ak sigurno odustao i da teve~eri nije uspeo da od stakla napravi cvet.Ali, wegov je zavet odsudan prevashodno zbogtoga {to je to bezmerno naprezawe snageznak za kona~no ra|awe ne~eg {to do tadanije vi|eno i {to }e ostati neponovqivo.Tako nastaje umetni~ko delo, odnosno takose javqa ~arobwakovo lice retkima kojimaje dano da ga vide. I bajka "Staklareva qu-bav" jeste svojevrsni stakleni cvet svogatvorca. Sigurno nije lako ro|ena, jer je wenaporuka slojevita, kao {to je neponovqivna~in na koji nam je ta poruka saop{tena.Osta}e zauvek jedinstvena i jedina u svetubajki.

Te odsudne ve~eri de~ak nije napraviosamo stakleni cvet. Od druge grudve,neo~ekivano i gotovo lako, uspeo je danapravi pticu "dugog repa u kome su se pre-livale najne‘nije i najblistavije dugineboje". Vaqa podsetiti na pri~u starih sta-klara o ~arobwaku koji se javqa "jednom usto godina", a onaj koji ga ugleda, mo‘e dana~ini od stakla "sve {to za‘eli: od sta-klenog cveta do ptice". Ukazao se, dakle,~arobwak de~aku i podario mu sposobnostkoju je pri‘eqkivao. Svojim jezikom ina~inom bajka nam otkriva ko su ti pojedi-nci kojima je takva retka sposobnost po-darena "jednom u sto godina".

Wihov duhovni portret najavqen jeonim osmejkom koji je hrabrio de~aka, zakoji mu se ~inilo da ga vidi dok duva ustaklo, a potvr|en je u trenutku kad seslede}i stakleni mehur, umesto u pticu, kojuje de~ak ‘eleo da napravi, preobrazio u "de-voj~icu tako prozra~nu i blistavu da su gaod sjaja wenog lica o~i bolele". Staklo seotelo i on je uspeo da napravi ne{to {topri~om o ~arobwaku i wegovim darovimanije obe}ano. Stvorio je ne{to {to dotadnije vi|eno, pred ~im je i sam ~e‘wivo


59

uzdahnuo: "Aj, kad bi progovorila ilikoraknula..."

3. Ko je jo{ video staklokoje kora~a ili govori?

Kako ste razumeli de~akovu‘equ da staklena devoj~ica progo-vori i prohoda? - Za{to se mladistaklar podsmehnuo svojoj ‘eqi? -[ta je pobedilo wegove sumwe io‘ivelo Svetlooku? - Koje istine o~oveku u bajci nagove{tava staklokoje hoda i govori?

Poznato je da nisu retke ~ovekovemalodu{nosti sli~ne de~akovom tu‘nomprozboru: "Ko je jo{ video staklo kojekora~a ili govori? Samo budala mo‘epo‘eleti ne{to {to ne biva..." A desi se,ipak, da se ‘eqa ostvari, kao {to je i u bajcistaklo prohodalo i progovorilo: "Ko toka‘e? - staklena devoj~ica se zakikota,posko~i..." {to je bio znak ‘ivota iostvarene de~akove ‘eqe. Rasla je predde~akovim o~ima, dostigla wegovu visinu iosmehnula se pobedni~ki. Bajka svojim jezi-kom kazuje istine o ~oveku i wegovimsnovima, ili, ta~nije, nagove{tava istine,podsti~e na razmi{qawe.

Bajka je tako ~itaoca u~inila sve-dokom ra|awa Lepote, onog trenutka kad jezasenila svoga tvorca i ispunila wegov‘ivot, postala stvarnost, ispunila o~eki-vawa. Za~u|uje, ali nije neshvatqiva, ~ove-kova nepripremqenost da primi iznenadnidar o kome je dugo sawao, odnosno da pri-hvati istinu o snovima koji se ponekad iostvare. ^ak i kad je staklena devoj~ica pro-govorila i prohodala, de~ak je uveren dasawa i te{ko pristaje da je stvarnost ono

{to ~uje i vidi: "Ve} je po~elo da mi seprivi|a staklo koje raste i govori? -mali{an nadlanicom protrqa o~i, uverenda sawa". De~ak je pretrpeo i prekor Svet-looke:

- A {to ne bi govorilo? - re~e qu-tito.

- Zato {to je to nemogu}e! - odvratide~ak.

- Pa ti veruj da je nemogu}e, ako tise to svi|a! - svojom malenom{akom ona dota~e de~akovo rame iosmehnu se. - A sad me vodi tvojojku}i, jer uskoro }e radionica bitipuna qudi.

Dijalog de~aka i staklene devoj~iceukazuje na neophodnost ~ovekove osnovne po-godbe sa svojim snovima - da veruje unemogu}e. To je, uostalom, presudno pomoglode~aku da postane staklar i opovrgne o~evuprocenu da taj posao nije za wega jer je"providan i tanak". I ne samo da je postaostaklar, ve} je bio jedan od onih retkih, kojisu tvorci dotad nevi|enih i neponovqivihoblika. Nesvakida{wa upornost, koja jeprkosila svemu {to je poku{alo da je osu-jeti, urodila je i dotad nevi|enim plodom -Lepotom, oli~enom u devoj~ici, prozra~noji blistavoj, od ~ijeg su sjaja o~i bolele, adu{a progovorila ‘eqom da staklo prohodai progovori, odnosno o‘ivi. Tako se oduvekra|aju umetni~ka dela - svako jedinstveno ineponovqivo, plemenito svetlo koje greje,ozaruje i le~i u svetu jednolike svaki-da{wice.

4. Ja }u biti vidqiva samo za tebe ...

Za{to je Svetlooka bilavidqiva samo za mladog staklara?

Milka Andri}

60

- Na koji na~in je pomagalade~aku? - Za{to je rasla zajedno sawim? - [ta je punilo de~akove o~i"tihim, radosnim sjajem"? - ^ime jeprivla-~io pa‘wu ostalih stak-lara? - Koje pitawe je probudilojezu u mladi}evim grudima? - [ta jeupla{ilo malog staklara? - Bajkanam poru~uje da uvek postoji vernapratiqa svakog na{eg ose}awasre}e i ispuwenog sna. Razmislite otoj poruci i obrazlo‘ite je.

- Ja }u biti vidqiva samo za tebe...poru~ila je Svetlooka mladom staklaru, abajka kao celina tom porukom podsti~eraznovrsne asocijacije i razmi{qawa.Svetlooka je ro|ena nakon bezmernog i od-sudnog staklarevog napora da ostvari san idosegne lepotu. Ostaje da svetli duhu iz ko-jeg je ro|ena. Kao {to je jedino on mogao davidi osmejak koji ga je bodrio dok je uzaludpoku{avao da ostvari svoj san, tako je i wenablistava pojava, koja je potvrdila da je sanostvaren, vidqiva samo za wega, jer je bilasamo wegovo nadahnu}e i qubav. Wegovostvarala{tvo je jedino i bilo mogu}e na te-mequ nadahnu}a, odnosno qubavi. Otuda ide~akov duhovni preobra‘aj. U wemu jesvetleo i grejao ga susret sa Lepotom i svesto tome da je ta Lepota wegova. On ju jestvorio, ro|ena je po podobiju wegovog sna,a svojim zra~ewem nadahwivala ga da daqestvara. Bajka kazuje i istine o tome kolikoqubav mo‘e da preobrazi ~ovekov duhovnisvet, svestrano ga oplemeni i obodri. Oba-sjan svetlom qubavi, de~ak je bio druga~iji,gotovo nepoznat iskustvu svoje majke. "Ve~nozabrinuti i upla{eni sin" postao je "nasme-jani de~ak, koji sve br‘e izrasta u mladi}a".U mraku je razgovarao sa nekim koga je samoon mogao da vidi, a ti razgovori punili su

de~akove o~i tihim, radosnim sjajem. Zajednosa de~akom "rasla je i devoj~ica, ne‘na iprozirna kao da ju je vodena vila rodila, ibila stalno uz de~aka: u ku}i, u {koli, u snui na javi". Tako nadahnut, mladi staklar us-pevao je da od stakla napravi ono {to dotadnikom nije po{lo za rukom: "Takve staklenecvetove, ptice i pehare jo{ nikada niko nijeuspeo da napravi." Upravo zbog posebnosti ijedinstvenosti svega {to je uspevao danapravi od stakla, probudio je sumwu osta-lih staklara: "Da nije ~arobwak iz stakleneruda~e tu ume{ao svoje prste? Od koga jemom~i} sve to nau~io?" Tajna mladi}evogume}a i nadahnu}a za staklare ostala je taj-na. Nama je mladi}evu tajnu otkrila bajka -Qubav je bila wegovo nadahnu}e i snaga.

Qubav prema staklu i zanatu koji jeodabrao u~inila je pristupa~nom mladomstaklaru svaku lepotu koju je po‘eleo dastvori. Nadahnu}e je raslo sa svakim novimdostignutim ciqem, a sa wim i ose}awesre}e i ispuwenosti. U trenutku kad jepomislio da "od wega nema sre}nijeg momkana svetu", setio se i svetla koje ga greje ibodri. Kosnula ga je nespokojna pomisao dato svetlo mo‘e izgubiti i da se opet mo‘ena}i u osami i bespu}u iz kojih ga je upravoto svetlo izvelo. Boja‘qivo se zapitao:"[ta ako Svetlooka ode kao {to je i do{la?Ako, jednostavno, i{~ezne?" Stoga jepo‘eleo da Svetlooka razveje wegove bo-jazni i sumwe:

- Bi}e{ uvek sa mnom? - pro{a-puta boja‘qivo. - I vole}e{ meve~no?

Umesto bezuslovnog potvrdnogodgovora koji je pri‘eqkivao , uzpotvrdan odgovor, dobio je uslov iopomenu:


61

- Dok me ne udari{ ili negurne{, zapamti! Qubav je krhkijaod stakla. Za wu je potrebno mnogostrpqewa, mnogo ne‘nosti...

5. Qubav je krhkija od stakla

- Kako razumete poruku iopomenu Svetlooke ? - Za{to jemladi staklar zaboravio i svojustrepwu i wenu opomenu?- [ta ga jeu~inilo neopreznim, pa jepoverovao "da }e uvek tako biti"? -Za{to je mladi} pogre{io? - [tabi se desilo da mladi} nije zabo-ravio na svoju strepwu i opomenuSvetlooke ?

Poruka i opomena Svetlooke, upu}enemladom staklaru, sa stanovi{ta bajke kaoceline, podse}aju na istinu da je qubavutoliko rawivija {to nas vi{e obuzima i unama uzrasta. Po{to je postala deo nas, sve{to joj u~inimo na‘ao, ~inimo to protivsebe, odnosno i sami ose}amo bol kojinanosimo onima koje volimo. Zbog toga inema bezuslovne qubavi. Ako nam i oprosteoni koje volimo, kad ih na bilo koji na~inpovredimo, qubav nam ne dozvoqava da misebi oprostimo. Zbog toga qubav mogu spastisamo ne‘nost, strpqewe, odnosno postojanasvest o tome da ~uvamo ne{to {to je drago-ceno, ali i stoga lako lomqivo, osetqivo itreperavo.

Bajka opomiwe i na istinu da nasqubav, upravo zato to nam je toliko potre-bna, najja~e isku{ava. Zanesen svojom sla-vom, mladi staklar je poverovao "da }e uvektako biti". Staklo se ~inilo zauvek osvo-jenim: "Pod wegovim prstima staklo se savi-

jalo u gran~ice, u svetlucave vlati trave,cvetove puzavica i wegova slava je rasla.Qudi su iz daleka dolazili da vide wegovetvorevine od stakla, da im se dive". Mladi-}evo uverewe pokazalo se ipak kao obmana...Do‘iveo je prvi neuspeh od vremena kad jenapravio svoj prvi stakleni cvet i nije umeoda ga podnese. Do‘iveo je, tako|e, prvi putda se Svetlooka na{ali na ra~un wegovogume}a - ni to nije umeo da podnese. Tako seopomena obistinila. Mladi staklar je zau-vek izgubio Svetlooku, odnosno nadahnu}ekoje ga je vodilo i bodrilo.

- Od ove grudve napravi}u pau~i-nu s kapima rose . Na dnevnom svetlublista}e kao biseri... - re~e malistaklar jedne no}i, ali mu posao nepo|e za rukom i Svetlooka se, ne-hotice, nasmeja.

- Ta ti pau~ina li~i na rezance...- re~e a on je, u qutini, ne razmi-{qaju}i, gurnu.

- Istog ~asa ~u se neki reski zvukkao da se staklo lomi i on sav o~a-jan, vide kako se devojka pretvara ugomilicu staklenog praha i u strujivazduha izle}e kroz prozor.

- Oprosti mi, vrati se! - povikamladi} van sebe od tuge i zaprepa-{}ewa i potr~a za staklenim pra-hom koji se sve br‘e osipao i nakraju, sasvim nestao.

Mladi}a je pobedilo sujetno uvereweda }e biti ve~ni pobednik, a bajka zna da togau ‘ivotu jednostavno - nema. Nema pobede,ali ima pobeda i poraza. Zna, tako|e, da ijedno i drugo, ~ovek mora nau~iti da podnese.Ni jedno ni drugo, mladi staklar nijenau~io. Pobede su ga zanele i obmanule, o~emu upravo i svedo~i to {to nije umeo da

Milka Andri}

62

podnese prvi neuspeh i ne povredi onogakoga je voleo i ko ga je nadahwivao da dotadpobe|uje.

6. I on poverova da je sve bio samo san

Kako je mladi staklar zaboravioSvetlooku? - Za{to je kona~nopoverovao da je sve bio samo san? -Na osnovu ~ega je uvideo da "pri~ane prestaje da se ponavqa? - [ta vimislite - da li se pri~a u pot-punosti ponavqa? - Da li su u rado-snom sjaju o~iju wegovog sina istizanos i lepota? - Mo‘e li to ikodrugi znati do onaj koga je taj zanosobuzeo? Objasnite.

Mladi staklar je uzalud uporno tragaoza svojom Svetlookom. Neko vreme zavodilaga je varqiva nada da se izgubqeno mo‘e

povratiti. ^inilo mu se da je vidi jo{ samou sjaju stakla, ali i to je uskoro izneverilo"i on poverova da je sve bio samo san". Utrenutku kad je i sam poverovao da je qubavkoja mu je ispuwavala ‘ivot bila samo san -staklar se oprostio od Svetlooke i svetlowene qubavi zamenio drugim.

Svetlo izgubqene qubavi o‘ivelo je ustaklarevom se}awu kad je primetio da sewegov najmla|i sin iskrada u staklaru i kadje ugledao wegov prvi stakleni cvet i ra-dosni sjaj u o~ima. Zakqu~io je, bajka nam tootkriva, da pri~a "ne prestaje da seponavqa". Ali, da li se ponavqa?! Istina je,u svakome od nas ‘ivi staklar iz bajke. Pre-poznajemo ga u sebi jer su nam svima znanizanosi i isku{ewa Qubavi i Lepote. Ali,poput staklareve qubavi, svako od nas imasvoju qubav. Jedino su pogodbe pod kojimaona mo‘e i ostati na{a, zajedni~ke inepromenqive.

Literatura

• Andri}, Milka (1996): Metodi~ki prilazi kwi‘evnoumetni~kom delu, Beograd, Dru{tvo za srpskijezik i kwi‘evnost Srbije.

• Andri}, Milka (2002): Metodi~ki prilazi kwi‘evnoumetni~kom delu kwiga druga, Beograd Zavod zauxbenike i nastavna sredstva.

• Andri}, Milka (1994): Nastavno prou~avawe narodnog pesni{tva, Beograd, Zavod za uxbenike inastavna sredstva.

• Vu~kovi}, Miroqub (1993): Metodika nastave srpskog jezika za III i IV godinu pedago{ke akademije,Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Ili}, Pavle (1991): Srpski jezik i kwi‘evnost u nastavnoj teoriji i praksi, Metodika nastave, NoviSad, Prometej.

• Milosavqevi}, Petar (1985): Metodologija prou~avawa kwi‘evnosti. Novi Sad.

• Nikoli}, Milija (1999): Metodika nastave srpskog jezika i kwi‘evnosti, Beograd, Zavod za uxbenikei nastavna sredstva.

• Nikoli}, Milija (1975): Kwi‘evno delo u nastavnoj praksi, Beograd, Nau~na kwiga.

• Nikoli}, Milija (1980): U svetu znakova.Studije i predavawa iz metodike nastave srpskohrvatskogjezika i kwi‘evnosti, Novi Sad, RU Radivoj ]irpanov.

• Rosandi}, Dragutin (1986): Metodika kwi‘evnog odgoja i obrazovawa, Zagreb, [kolska kwiga.


63

SummaryProblem study of the fiction book in literature represents synthetic interpretation and it engages

student’s knowledge in many ways, as well as skills, experience, intelligence and creative thinking. Itencourages and unique perception, comparison, generalisation, concluding, remembering, systematisation,fantasies, analysis, synthesis, induction and deduction.

As folk and original tales five wide possibilities for the basis of problem study in teaching, theexample of problem study of the tale "Staklareva ljubav" by Grozdana Olujic, which is extensive readingfor the third graders, shows some methodological possibilities of problem approach to fictional artisticcreation.

Key words: problem approach, synthetic approach, tale, and basis for study, development of study,love, and message.

Milka Andri}

64

Uxbenici (prevashodno ~itanke) i me-todi~ki tekstovi o nastavi kwi‘evnostivrlo malo se bave ‘anrovima, boqe re}i, go-tovo da ih ne pomiwu. A i kada to ~ine go-vore samo ovla{ o pripadnosti dela jednojvrsti ili rodu. U metodi~koj aparaturi u~itankama, ne samo za mla|e, nego i starije

razrede osnovne {kole, ~ak i za sredwu{kolu, ‘anrovske odrednice se ne aktivi-raju dovoqno i de~ja pa‘wa se na wihprevi{e ne usmerava.

Ovo je tim mawe razumqivo, jer svi ux-benici teorije kwi‘evnosti, nezavisno oduzrasta kojem su nameweni, posve}uju veliku

Valerija Milo{evi}U~iteqski fakultet, Beograd


Tuma~ewe u ‘anrovskom kqu~u- aktivirawe ‘anrovskihsvojstava dela -

Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 65-81 UDC 82.09.1/.3

Rezime: Za razumevawe kwi‘evnog dela bitno je uo~avawe wegovih ‘anrovskih odred-nica. ^italac gotovo uvek kwi‘evni tekst prima kao deo ve}e skupine. U ovom radu sepokazuje kako ‘anrovske odlike postaju sastavni deo analize kwi‘evnog dela i kako do-prinose wegovom potpunijem razumevawu, odnosno, kako metodi~ka analiza mora da uzme uobzir ‘anrovska svojstva, a u pojedina~nim slu~ajevima ~ak i da po|e od wih. Ovde seispituju ‘anrovske odlike zna~ajnih dela iz {kolskog programa, kao i van wega a u domenukwi‘enosti za decu, u {irokom rasponu od lirskih i epskih pesama, do pripovedaka, od delasa tragi~nom do onih sa parodi~nom konotacijom, od usmenih tvorevina, kod kojih seautorski, individualni glas overio i utopio u kolektivno mno{tvo, do slo‘enih savre-menih tekstova ‘ivih autora. To su konkretno slede}a dela: Tamni vilajet, MarkoKraqevi} i beg Kostadin, Marko Kraqevi} i soko, Stra{an lav Du{ana Radovi}a, Ovo jepesma o kraqu i A‘daja svom ~edu tepa Qubivoja R{umovi}a, Ispovest ve{tice SmiqkeDragomira \or|evi}a, Aska i vuk Ive Andri}a, Ne{to kao basna Igora Kolarova, Sebi~nixin Oskara Vajlda i, iz Kwige za Marka Svetlane Velmar-Jankovi}, pripovetka Zlatnojagwe.

Kqu~ne re~i: kwi‘evni ‘anrovi, transformacija ‘anra, klasifikacijakwi‘evnosti, nastava kwi‘evnosti, recepcija kwi‘evnog dela, kwi‘evni kontekst,kwi‘evni podtekst.

65

(zapravo najve}u) pa‘wu kwi‘evnim ro-dovima i vrstama (Od 242 strane Teorijekwi‘evnosti Milivoja Solara wima pri-pada 93, dok je kod Dragi{e @ivkovi}a ovajbroj strana ne{to mawi - 58 od 246, ali je toopet vi{e od svih drugih oblasti kojima sekwiga bavi. Isti zna~aj pitawu rodova ivrsta - 83 od 269 strana - daje i Vuk Mila-tovi} u svojoj Teoriji kwi‘evnosti)

Naro~ito je zanimqivo nastojaweMilivoja Solara, koji jedini u svojoj Teo-riji izdvaja posebno poglavqe Klasifi-kacija kwi‘evnosti, pa tek onda u narednimpoglavqima prelazi na pojedina~ne rodovei vrste. Na~elima i zadacima klasifikacijekwi‘evnosti bave se i ostali autori, aline u tom obimu i sa tolikim naglaskom. Jasnoje da Milivoj Solar ‘eli da usmeri u~eni-kovu svest ne samo na najva‘nije odlike ro-dova i vrsta, nego i na osnovna pitawapodele kwi‘evnosti: kako je uop{te mogu}ei na kojim osnovama klasifikovatikwi‘evnost.

Kako je do{lo do ovog raskorakaizme|u teorije i nastave? Odgovora imamnogo. Od toga da metodi~ari smatraju dakwi‘evne termine, pa i one osnovne, netreba eksplicite davati u~enicima, da ihtreba obra|ivati implicite, takore}i mi-mogred, uz analizu teksta,1 pa do toga dapisci uxbenika zanemaruju stru~na pitawapravdaju}i se primereno{}u tuma~ewauzrastu u~enika.

Mogu se tra‘iti i na}i i drugaobja{wewa. Jedno od wih jeste dugogodi{wanastavna praksa da se u mla|im razredimakwi‘evnost i ne radi kao kwi‘evnost, ve}iz drugih vaspitno-obrazovnih razloga.

Kwi‘evni tekst u prvom razredu uglavnom jeu funkciji nastave po~etnog ~itawa ipisawa, dok je u ostalim mla|im razredimapovod i sredstvo za razvijawe govorne kul-ture u~enika (razni oblici prepri~avawa,izmene sadr‘aja teksta - toka fabule, oso-bina likova, promene kraja... ), kao i zarazgovore o moralnim, eti~kim, socijalnimpitawima koje tekst pokre}e (pitawa tipa:Kako bi ti postupio na mestu ovogde~aka/devoj~ice? Kakvi treba da budemo...?Kako treba da se pona{amo ... / prema stari-jima, preme drugovima, u autobusu... i sl).

No, bilo koji odgovor da prihvatimo,ostaje ~iwenica da rodovima i vrstama u nas-tavi kwi‘evnosti treba posvetiti znatnovi{e pa‘we. Za{to je to neophodnopoku{a}e da pru‘i odgovor ovaj rad ucelini. Sada }emo naglasiti tek dva-tri mo-menta.

Najpre, kwi‘evni rodovi i vrste neo-phodni su za klasifikaciju kwi‘evnih dela.Kao {to znamo, po svojim pojavnimoblicima kwi‘evnost je vrlo {iroka umet-nost, a u kwi‘evna dela spadaju i izrekekoje, bez mogu}e svesti o wihovoj prirodi,koristimo u svakodnevnom ‘ivotu, ali ivi{etomni romani, kao i natpisi nanadgrobnim spomenicima, ali i esejisti~kerasprave. Zato jo{ na samom po~etku{kolovawa u~imo basne, epske pesme, pos-lovice, bajke... Na taj na~in deca razumevajui prihvataju pojedina dela u skladu sa wiho-vom ‘anrovskom prirodom.

To prethodno ‘anrovsko odre|ewe us-merava recepcijsku svest i pa‘wu u~enika,jer gotovo da nema kwi‘evnog dela koje i naplanu zna~ewa i na planu forme ne aktivirasvoju ‘anrovsku prirodu. Naravno, kako }e‘anrovska svojstva biti kori{}ena zatuma~ewe zavisi od prirode kwi‘evnogdela, uzrasta u~enika, stru~nosti i sposob-

1) Ali i pored ovog na~elnog stava, pisci ~itankiza mla|e uzraste kroz pitawa i zadatke kojimavode u~enike u analizi teksta, ovu problematikunaj~e{}e ni implicitno ne doti~u.

Valerija Milo{evi}

66

nosti nastavnika. Ne treba ciq nastave dabude u~ewe ‘anrovskih odlika napamet, ve}wihovo usvajawe kroz razumevawekwi‘evnih dela i kwi‘evnosti uop{te.2

@anrovska odre|ewa su na po~etku{kolovawa oni nevidqivi vodi~i kroztekst bez kojih bi se pa‘wa u~enikaraspr{ila mo‘da u tolikoj meri da ono {to~itaju i ne bi do‘ivqavali kao kwi‘evnitekst. ^ak mnogo vi{e nego {to mislimo,dete kwi‘evni tekst, nekada svesno, nekadnesvesno, prima kao deo ve}e skupine. Beztoga wegovo ~itawe bi umnogome bilo obe-smi{qeno. Nije uvek lako razmrsiti ‘an-rovske i individualne niti kwi‘evnog delau u~enikovom do‘ivqaju, ali smo sigurni dasu ~vrsto povezani i uslovqeni.

U ovom radu pokaza}emo kako ‘an-rovske odlike mogu da postanu sastavni deoanalize kwi‘evnih dela i da doprinesu wi-hovom potpunijem razumevawu. Metodi~kaanaliza mora da uzme i wihova svojstva uobzir, a u pojedina~nim slu~ajevima ~ak dapo|e od wih. Recimo, prvi susret u~enika sasvakim kwi‘evnim tekstom jeste vizuelniutisak i wega ne smemo zaobi}i u me-todi~kom pristupu, ba{ zato {to polazi odde~jeg do‘ivqaja. Naime, u~enik (kao isvaki ~italac uostalom) najpre vizuelnodo‘ivqava kwi‘evni tekst, uo~avaju}i we-govu formu: pesmu po stihovima, prozu po

redovima, dramu po dijalogu. Naravno, poslevizuelnog na ~itaoca deluju i druge kodne‘anrovske odlike, a zatim i smisaone (jednunam vrstu poruka {aqe lirika, drugu epika,tre}u drama, a u okviru wih svaka odpodvrsta i svoju posebnu). U analizi odabra-nih primera sva ova razli~ita ‘anrovskasvojstva bi}e uzeta u obzir.

Isto to tvrdi i Pavao Pavli~i} uizuzetno zanimqivoj kwizi Kwi‘evnagenologija: "Pripadnost vrsti onda, dakako,organizira djelo na svim nivoima. Pi{e liep, pjesnik znade kako to mora ~initi, kakav}e zaziv odabrati, koju strofu, kakve junake,kako rasprediti pjevawa itd. Isto vrijedi iza roman i za druge vrste; ako izabereodre|en tip fabule, pisac zna da }e je mo-rati organizirati kao roman, a ne kao lir-sku pjesmu ili pastoralu. Pogotovo to vri-jedi za dramska djela, gde su konvencije jo{izrazitije i gdje pravila vrste treba oso-bito imati na umu" (Pavli~i}, 1983: 53). Stim {to Pavli~i} jo{ vi{e nagla{avazna~aj vrste u odnosu na rod, jer vrstaodre|uje i namere pisca i prvi do‘ivqaj~itaoca. Dakle, za samo razumevawe kwi‘e-vnog dela, smatra Pavli~i}, zna~ajniji je po-jam vrste, jer se delo do‘ivqava po pripad-nosti woj, a ne rodu.

"U trenutku kad odlu~i pisati kwi-‘evno djelo, autor zna kojoj }e vrsti onopripadati. On to zna zbog vi{e razloga.Ponajpre, zbog svoje kwi‘evne naobrazbe,koja mu na raspolagawe stavqa ipakograni~en broj mogu}nosti. Drugo, on to znai zbog vladaju}ega sistema kwi‘evnih vri-jednosti u trenutku nastanka djela. Tre}e,pisac to zna i zbog eventualnih uzora kojeima pred o~ima, kao i zbog niza drugihrazloga" (Isto: 52).

Sli~no va‘i i za ~itaoca. "I on, daka-ko, ima stanovitu kwi‘evnu kulturu, i za

2) "Bez razumijevawa kwi‘evnih rodova i vrsta,nema razumijevawa kwi‘evnosti, jer su oblici ukojima se pojavquju kwi‘evna djela ~esto od pre-sudne va‘nosti za shva}awe i do‘ivqavawekwi‘evnosti. Suo~eni sa kwi‘evnim tekstom mitako nikada ne prihva}amo taj kwi‘evni tekstnaprosto kao kwi‘evnost. Mi ga uvek ~itamo kaoroman, kao novelu, kao sonet ili kao dramu; uk-ratko: ~itamo svako kwi‘evno djelo u okvirunekog shva}awa kwi‘evne vrste kojoj ono pri-pada ili kojoj smatramo da ono pripada." (Solar,1984: 122)

Tuma~ewe u ‘anrovskom kqu~u ...

67

wega je pogled na kwi‘evnost organizirankao niz kwi‘evnih vrsta, podvrsta i ‘an-rova... Pri susretu sa svakim pojedina~nimdjelom ~itateq ne{to o~ekuje... Najpre, onse pita kojoj vrsti pripada djelo s kojim sesusreo, a zatim kojega je ‘anra, kakva mu jetematika, podrijetlo itd. To o~ekivawe imaveoma va‘nu ulogu i u drugoj fazi. ^itateqsad mjeri djelo na temequ svoje predoxbe ovrsti kojoj djelo pripada; o toj pripadnostion prosu|uje bilo po napisu na koricama(roman), bilo po grafi~kom izgledu teksta(pjesme), ili po kojemu drugom elementu. Otoj proceni pripadnosti djela vrsti, ovisipak i na~in na koji }e ga ~itateq prihva-titi. Imat }e on neprestano u vidu po ~emuse djelo uklapa u vrstu, po ~emu od we od-stupa, {to je u wemu novo. Ako utvdi da djelone pripada nijednoj od wemu poznatih vrsta,~itateq }e ga odbaciti, ili }e svoje o~eki-vawe posve preusmjeriti. O procjeni pri-padnosti vrsti, dakle, ovisi u krajwojliniji i vrijednosna procjena djela" (Isto:53-54).

@anr deluje tek kada se aktivira, anaj~e{}e se aktivira u ‘anrovski hibrid-nim tekstovima. Za nastavu je jako dobro danastavnik one tekstove koji odstupaju od‘anra ili koji u sebi ukr{taju vi{e ‘an-rova, poredi sa klasi~nim ‘anrovskimobrascima.

Ovde se ispituju ‘anrovske odlikezna~ajnih dela iz {kolskog programa, kao ivan wega a u domenu kwi‘enosti za decu, u{irokom rasponu od lirskih, preko epskihpesama, do pripovedaka, od dela sa tragi~nomdo onih sa parodi~nom konotacijom, od us-menih tvorevina, kod kojih se autorski, in-dividualni glas overio i utopio u kolek-tivno mno{tvo, do slo‘enih savremenihtekstova ‘ivih autora. To su konkretnoslede}a dela: Tamni vilajet, Marko Kraqe-

vi} i beg Kostadin, Marko Kraqevi} i soko,Stra{an lav Du{ana Radovi}a, Ovo je pesmao kraqu i A‘daja svom ~edu tepa QubivojaR{umovi}a, Ispovest ve{tice SmiqkeDragomira \or|evi}a, Aska i vuk Ive An-dri}a, Ne{to kao basna Igora Kolarova,Sebi~ni xin Oskara Vajlda i, iz Kwige zaMarka Svetlane Velmar-Jankovi}, pri-povetka Zlatno jagwe.

Atipi~na narodna mudrost

Jedna od na{ih najpoznatijih pri-povedaka, Tamni vilajet, nije u programukwi‘evnosti za mla|e razrede osnovne{kole. Delom je razumqivo za{to nije, jerje re~ o tekstu sa kojim ni odrasli ~itaocine mogu do kraja da budu sigurni. Sa‘eta pri-povetka sa otvorenom, ~ak i zbuwuju}omporukom, mami nas da joj se neprestanovra}amo, a wen naslov ve} je odavno postaosastavni deo na{e kulture.

Iako sasvim kratka, pripovetka je‘anrovski vrlo osobena, ta~nije, ‘anrovskihibridna. Ali pre konkretne analize neo-phodno je da se jo{ jednom susretnemo sa tek-stom.

Pripovjeda se kako je nekakav car,do{av{i s vojskom na kraj svijeta, po{aou tamni vilajet, gdje se nikad ni{ta nevidi. Ne znaju}i kako }e se natrag vra-titi, ostave ondje ‘drebad od kobila dabi ih kobile iz one pomr~ine izvele. Kadsu u{li u tamni vilajet i i{li po wemu,sve su pod nogama osje}ali nekako ositnokamewe, i iz mraka ne{to povi~e:

- Ko ovoga kamewa ponese kaja}e se, a ko neponese kaja}e se!

Gdje koji pomisli:

- Kad }u se kajati, za{to da ga nosim?

A gdjekoji:

- Daj barem jedan da ponesem.

Valerija Milo{evi}

68

Kad se vrate iz tame na svijet, a to onosve bilo drago kamewe. Onda oni koji ni-jesu ponijeli stanu se kajati {to nijesu,a oni {to su ponijeli - {to nijesu vi{e.

Za razumevawe pripovetke bitna su naj-pre wena ‘anrovska svojstva, a zatim (zapra-vo istovremeno) iz wih proiza{le smisaoneodlike.

Gledano kompozicijski, Tamni vilajetima i elemente jednostavnijih kwi‘evnihoblika (poslovice i zagonetke) i standa-rdnih pripovednih vrsta (novele i bajke).Na prve pripovetka podse}a sa‘eto{}u ipou~no{}u kojima se prenosi kolektivnaqudska mudrost. Na kraju, i kada se vidi {tasu prolaznici kroz tamni vilajet poneli,nad pri~om ostaje da lebdi zagonetni duhkoji je, strogo posmatrano, u ovom slu~ajuistovetan i duhu zagonetke ("[ta je to zbog~ega }emo se kajati i ako ga ponesemo i akoga ne ponesemo"). S bitnom razlikom {to seu pripoveci zagonetka razre{ava, alirazre{ewe ne obuhvata glas/osobu kojazagonetku postavqa. Ko je taj koji govori,koju nam mudrost saop{tava? ^udesni glasiz mraka (kome se niko ne ~udi) uvodi nas uprostor bajke. Tamni vilajet jeste osnovnikwi‘evni prostor u koji se ulazi kada se izpoznatog u|e u nepoznato, da bi se na krajubajke desio obrnuti prelazak wenih junaka.U odlike ove vrste mo‘emo ubrojiti i to{to prostor i vreme nisu odre|eni i {tolikovi nemaju konkretna imena, nego su datikao funkcije (car, vojnici). Ono {to nijekarakteristi~no za kwi‘evni oblik bajke,u Tamnom vilajetu je slede}e: nema glavnogjunaka, nema uobi~ajene kompozicije sainicijalnom i finalnom formulom, sagradacijskim nizawem doga|aja, stalnimbrojevima i dr. Umesto sre}nog kraja, ~ekanas rezimiraju}a re~enica koja je u formal-

nom smislu odgovor, a u su{tinskom pitawena koje ne prestajemo da odgovaramo.

Ako novelu odredimo kao narodnu pri-povetku sa realnim i uverqivim sadr‘ajem,onda po~etak Tamnog vilajeta (osim sin-tagme "na kraj svijeta") i wen kraj svakakojesu noveli~ni. Strogo gledano, a ne poni-{tavaju}i prethodno uo~ena ‘anrovska svoj-stva, ~itava pripovetka mo‘e se smatratinovelom. Upravo, jednostavnost i sa‘etostpripovedawa i doga|aja, i mogu}nost da uwima prona|emo svojstva nekoliko osnovnih‘anrova narodne kwi‘evnosti ~ine ovu pri-povetku izuzetnom.3

Slo‘ene ‘anrovske odlike ne mogu sedirektno preslikati na smisaone linije,ali su svakako s wima u bitnoj vezi. [to seti~e unutra{we strukture, u pripoveci seprepoznaju bar tri sloja. Prvi sloj je samapri~a. Pretpostavqa se da je osnova pri~e,to jest wen predmet, sadr‘an u kulturno-is-torijskom predawu o caru koji je do{ao sasvojom vojskom i na{ao se u mra~nom lavi-rintu. Drugi sloj je pou~nost pripovetke. Zapripoveda~a je bila va‘na poslovica, tj.kondenzovano ‘ivotno iskustvo (ko uzme ka-ja}e se, a ko ne uzme kaja}e se), koje se mo‘eprimeniti na razne situacije. Tre}i sloj jearhai~na simbolika. Po praslovenskoj re-ligiji du{e umrlih se nalaze na kraju sveta,u tami. Tamni vilajet upravo predstavqa tomesto. U pripoveci je simboli~no prisutanmotiv povratka mrtvih sa onog sveta, tj wi-hovo o‘ivqavawe i ponovni dolazak na ovajsvet sa novim saznawima.4

3) I to nije sve. Vido Latkovi} Tamni vilajet na-ziva legendom (Latkovi}, 1982: 110), a RadmilaPe{i} i Nada Milo{evi}-\or|evi} kultur-noistorijskim predawem (Pe{i} i Milo{evi}-\or|evi}, 1997: 243). U obe studije ukazuje se navezu ove pripovetke sa sredwevekovnim romanomo Aleksandru Velikom.


69

Tre}i sloj pri~e, logi~no, prevazi-lazi okvire kwi‘evnosti za decu; prvi slojmo‘emo smatrati op{tekwi‘evnim, dok je uovom kontekstu najzanimqiviji drugi sloj iatipi~na mudrost koja se u wemu konsti-tui{e.

Za{to je mudrost Tamnog vilajetaatipi~na? Pripovetka ~itaocu/u~eniku dajezbuwuju}u poruku: ako u~ini i ako ne u~iniisto je. Na prakti~nom planu ovakva porukamo‘e se smatrati negativnom, jer ne moti-vi{e mladog ~itaoca na odre|en napor negoga demotivi{e, govore}i mu da i najboqinapor vredi isto koliko i odsustvo bilokakvog napora. Ali poruka i mudrost ovepripovetke i nije usmerena na na{ svako-dnevni, prakti~ni ‘ivot ({to nam sugeri{ewen tre}i, simboli~ni sloj), ve} se ti~ebitnih odluka koje moramo da donosemo ikoje deluju na na{ unutarwi ‘ivot i na na{ukupni do‘ivqaj sveta. Mudrost Tamnogvilajeta podrazumeva da u ‘ivotu postojenajmawe dve mogu}nosti izbora za svaki pos-tupak, da je saznawe o su{tini izbora, iakodolazi naknadno, izuzetno dragoceno, ~ak ipo cenu da ~ovek ne mo‘e da izbegne kajawe.Po prirodi svoje poruke, i potrebnomnaporu da se ona razume Tamni vilajetmo‘emo smatrati i svojevrsnom parabolom.Mirno mo‘emo zamisliti da je u~iteq izvaspitnih razloga pri~a svojim u~enicima.5

Svakako da nije jednostavno ovakvumudrost u~initi razumqivom mladom ~itao-cu, a jo{ je mawe jednostavno pretvoriti jeu wegov sna‘an unutarwi do‘ivqaj i bitnideo wegovog iskustva. Ali na toj liniji se ipravi razlika izme|u osredwe i dobre

kwi‘evne pedagogije: izme|u pouke kojoj jedelo samo spoqa{we, ilustrativno sredstvoi sna‘nog kwi‘evnog delovawa kojeobuhvata i bogati ~itavo qudsko bi}e.

Moralni podvizi epskog junaka

Jedna od osnovnih karakteristika ep-skih narodnih pesama jeste bogata i uzbu-dqiva fabula, u kojoj preovla|uju sukobi ju-naka, sa karakteristi~nim dvobojima. Epskepesme su zastupqene u osnovnoj {koli i ustarijim i u mla|im razredima.

U programe srpskog jezika i kwi‘e-vnosti za mla|e razrede ukqu~ene su sasvimopravdano i epske pesme u kojima se isti~umoralne i emocionalne vrline junaka, dakleona dela koja osim epskoj mogu u ve}oj ilimawoj meri da pripadaju i epsko-lirskojpoeziji.

Tako su u program za tre}i i ~etvrtirazred ukqu~ene dve pesme o MarkuKraqevi}u - "Marko Kraqevi} i beg Kosta-din" i "Marko Kraqevi} i soko". Za obe jekarakteristi~no da se u wima ne peva oMarkovim epskim podvizima, o orawu dru-mova, o wegovoj borbi sa Turcima i "krvavimhaqinama", nego o moralnim podvizima~uvenog junaka. Polaze}i od po~etnih sti-hova druge pesme - Razboqe se Kraqevi}uMarko / Pokraj puta druma juna~koga - mo‘ese re}i da u ovim pesmama Marko Kraqevi}nije na putu, ve} pokraj wega, u nekoj vrstisuo~avawa sa samim sobom. U drugoj se pevamoralni podvig Markov i wegovo spasavawe

4) Prisutni su motivi saznawa i kajawa i motivwihove povezanosti; kada su se vojnici (du{eumrlih) vratili iz mrtvih sa novim saznawima,pokajali se zbog svojih izbora i ‘alili {to nisupostupili druga~ije.

5) Po tome se, recimo, Tamni vilajet i razlikuje odpripovetke Sve, sve, ali zanat, iako na prvi po-gled izgledaju dosta sli~no (po ‘anrovskoj hi-bridnosti, sa‘etosti, poenti, po te‘wi kapou~nosti). Sve, sve, ali zanat nosi jednostavnuporuku koja ne izlazi iz prakti~nih prostora,dok se poruka Tamnog vilajeta ne mo‘e ni jed-nostavno odrediti, ni u potpunosti iscrpsti.

Valerija Milo{evi}

70

sokola koji mu to dobro ne zaboravqa, te muuzvra}a za vreme Markove bolesti. Dubqegledano, ovde se ose}a uticaj sredwovekovnekwi‘evnosti, preno{ewe motiva iz ‘itijao svetiteqima pustiwacima, u kojima pticesvojim krilima prave hlad monasimapodvi‘nicima u pustiwi.

U ‘anrovskom pogledu veoma je po-godno da na ovim primerima u~enici shvatekako se u pojedinim pesmama aktiviraju iline aktiviraju bitne odlike na{e narodneepike. Konkretno, u pesmi "Marko Kraqe-vi} i soko" u~enici }e primetiti odsustvodvoboja, fizi~kih podviga, mo}nog nepri-jateqa, a u prvi plan izbija naizgled mali, azapravo veliki ~in Kraqevi}a Marka -spasavawe rawene ptice. Ovde Marko nejezdi na svom vernom kowu [arcu i ne borise protivu nepravde u svetu: wegov jedvaprimetni ~in, kad se sagleda u celini,postaje dostojan epskog peva~a.

U pesmi "Marko Kraqevi} i begKostadin" najpoznatiji junak srpske epike jena kowu i na putu, za razliku od prethodne,ali je priroda wegovog podviga ista. I ovdese peva dvoboj, ali je on verbalne, ta~nijemoralne vrste. Sa druge strane, nije nepri-jateq, nego prijateq beg Kostadin, kojiMarka poziva na slavu: Pobratime,Kraqevi}u Marko, / da ti meni o jesenido|e{, / o jeseni o Dmitrovu danku, / a o momekrsnome imenu, / pa da vidi{ ~asti ipo{tewa, / a i lepa, brate, do~ekawa / igospodske |akonije redom. Marko ne pri-hvata taj poziv, a razloge imenuje kao begovatri ne~ove{tva: prvo, jer je sa vrata najuriodve sirotice, drugo, {to je stare osi-roma{ene gospodare stavio na dno, a nove -skorojevi}e, na vrh trpeze, i tre}e, {to zabegovim stolom nema wegovih roditeqa. Naovaj Markov odgovor, koji po du‘inivi{estruko prevazilazi begov poziv, beg

nema {ta da ka‘e i jasno je da narodni peva~,iako se to nigde ne ka‘e, isto misli kao iMarko. Pesma je jo{ pogodnija od prethodneda poka‘e prirodu ‘anra i wegov zna~aj urazumevawu pojedina~nog teksta. Dovoqno jeda se u~enici podsete na bilo koju klasi~nupesmu o Marku Kraqevi}u ili na{e narodneepike uop{te, pa da se vidi koliko se ovapesma razlikuje od wih i koliko je posebanwen sadr‘aj. Osim u ‘anrovskom pogledupesma je pogodna i kao primer za korelacijusa drugim nastavnim predmetima, najvi{e saveronaukom. Ona se ne mo‘e razumeti akozanemarimo prirodu poziva bega Kostadinai podatak da on Marka poziva na slavu. Slavaje hri{}anska sve~anost, jedna od najve}ihsvetiwa, kada qudi treba da budu boqi nego{to jesu i da se pona{aju u skladu sajevan|eoskim zapovestima, a beg upravo wihkr{i. To je i najve}a porodi~na sve~anost,duhovni susret predaka i potomaka (mrtvih,‘ivih i budu}ih, jo{ nero|enih ~lanovaporodice), i zato je, sasvim logi~no, tre}eogre{ewe - ti imade{ i oca i majku, / nijed-noga u astala nema / da ti piju prvu ~a{uvina - i najve}e.

Strah i ironija Du{ana Radovi}a

Stra{an lav

Bio jednom jedan lav...Kakav lav?Stra{an lav,Narogu{en i qut sav.

Stra{no, stra{no!

Ne pitajte {ta je jeo.Taj je jeo {ta je hteo,- tramvaj ceoi oblaka jedan deo!

Stra{no, stra{no!


71

I{ao je na tri noge, gledao je na tri oka, slu{ao je na tri uva...

Stra{no, stra{no!

Zubi o{tri, pogled zao,On za milost nije znao!

Stra{no, stra{no!

Dok ga Brana,jednog dana, nije gumom izbrisao.

Stra{no, stra{no!

Po~etak dela je bitno mesto jer je toulazak u kwi‘evni svet. Du{an Radovi}pesmu po~iwe tako {to uzima formulu ba-jke, ~ime pesmu dodatno pribli‘ava detetu,a zatim, sasvim u duhu savremene poezije,unosi druga~iji sadr‘aj. Ovaj bajkovitipo~etak nagove{tava ~udan doga|aj. I jeste~udan, ali ne kao u bajkama, ve} se ovde od-nosi na svakodnevicu, na de~aka i wegovstrah. U Stra{nom lavu spojena je bajkovi-tost (ne{to od davnina) i savremenost(prevozna sredstva - tramvaj).

U savremenoj poeziji za decu ~estonailazimo na pesme o ‘ivotiwama, koje sudeci bliske i veoma zanimqive. U Ra-dovi}evoj pesmi sve vreme je prisutan strah,ali i rugawe strahu. Prva ~etiri refrenaodnose se na stra{nu zver, dakle, zna~ewe jedoslovno, ali u petom imamo ironiju, koja jeusmerena i na nemo}nog lava i na de~akovstrah. Tako se refren "stra{no, stra{no"kre}e u rasponu od zastra{uju}eg do{aqivog.

Du{an Radovi} stvara jednu {alo-zbiqnu situaciju. Kada govori o lavu kojiima tri noge, tri oka, tri uha, on ve} time

negira stra{nog lava i priprema ~itaoca zasaznawe koje dolazi na kraju - da je u pitawucrte‘. Ovaj deo je posebno zanimqiv jerpored uve}awa fizi~kih karakteristikalava, koje je prirodno usled de~jeg straha,imamo i umawewe - "tri noge" - ~ime pesnikponovo uvodi ironiju, podsmeh de~jem strahu.Uve}awe imamo i kada se autor podsme-{qivo ~udi sposobnostima stra{nog lava -"Taj je jeo {ta je hteo..." - ~ime je hiperboladata kao parodija, {to je ~est slu~aj i u sva-kodnevnom izra‘avawu: kada ne{to ho}emoda parodiramo, mi ga uveli~avamo - na pri-mer ka‘emo on ume sve za nekog ko ne zna, ane ustru~ava se i name}e se da ne{to uradiili wemu je sve dozvoqeno govorimo za neko-ga ko nema granice u pona{awu. O uno{ewuovih i sli~nih stilskih sredstava u poezijuza decu sam Radovi} ka‘e: "Poezija za decuje postala pametnija a sredstva te pameti suironija, parodija, sarkazam, cinizam... Onatra‘i formule koje odgovaraju ovom vre-menu, imena za nova iskustva i saznawa. Onaima mnogo vi{e duha i humora, mnogo vi{eneobi~nih prizora" (Radovi}, 2004: VI).

[alozbiqna situacija polako ide kasvom razre{ewu: Dok ga Brana, / jednog dana,/ nije gumom izbrisao. Odjednom je preokre-nut ton pesme - od stra{nog lava do crte‘ai gumice. Pesma po~iwe aktivirawem naj-poznatijeg de~jeg ‘anra, a zavr{ava se sas-vim u modernom duhu, obrtom - poentom nakraju i stihom-refrenom koji je ironi~noobojen i u najmawu ruku dvozna~an. "Dobrapesma za decu mora zanimati i odraslog~itaoca. Ona mora sadr‘ati obrt ilizna~ewe koje mo‘e obradovati i ve}eg~itaoca nego {to je dete. Ona mora imatijo{ jednu vertikalnu dimenziju i zna~itine{to drugo sem onoga {to je deci re~eno.Dobra pesma za decu mora biti ne{to stari-jeg iskustva nego {to ga deca imaju. Ona mora

Valerija Milo{evi}

72

biti pametnija od dece da bi mogla otkri-vati neotkriveno." (Isto: VIII)

Pesma Stra{an lav je dobra pesma izato {to je, da parafraziramo samog autora,u woj igra samo postupak, na~in da se do|e doneke slike ili mudrosti (Videti Isto: IX).

Izme{tawe i preobra‘aj bajkovitih motiva

Motiv bajke i bajkovitosti aktiviranje vi{e puta u savremenoj srpskoj poeziji zadecu. Ovde }e biti pomenuta dva pesnika -Qubivoje R{umovi} i Dragomir \or|evi}.R{umovi} je tokom celog svog pevawaposezao za tradicionalnim ‘anrovskimobrascima. U svojoj najzna~ajnijoj zbirci"Ma {ta mi re~e" aktivirao je neke od wih:razbrajalice u uvodnoj pesmi, koja i zajminaziv kwizi, zatim u pesmama "Dosadno mije", "Gwavi me te~a", "Sedam gotovana"; mo-tive basni u "Bio jednom jedan vuk", "Vuk iovca"; elemente bajki u "Ovo je pesma okraqu". Kao i Du{an Radovi} u pesmi "Lav",i R{umovi} unosi ironiju, sarkazam, igru i~ini da poznate kwi‘evne obrascedo‘ivqavamo na nov i neo~ekivan na~in.Kao primer uzimamo posledwu navedenupesmu:

Ovo je pesma o kraquKoji je voleo praquU ono vite{ko dobaKada se volelo do groba

Bilo je kod tog kraqaMnogo dobrih detaqaTe zlatna dvorska haqaTe kruna od koraqaAli praqa nije princezaOna srce zavezaSa sedam ~eli~nih rezaU sedam jakih kaveza

Kraq baci krunu i presto[to nije ~inio ~esto Pro{eta do jedne vodeGwurnu se i tako ode

U woj se pomo}u ironije vr{i demisti-fikacija pro{lih vremena i ru{e bajkoviteiluzije. Zapravo, R{umovi} se igra, stvara-ju}i modernu bajku. Ne parodiju, koja bimorala da bude ome|ana bajkom, ve} anti-baj-ku, koja mawe zavisi od osnovnog ‘anra iodre|ena mu je samo kao suprotnost.

Prva strofa se jo{ mo‘e posmatratikao uspostavqawe polaznih momenata jednebajke, ali se i ovde prime}uje distanca -ironi~no topla i podsme{qiva - naro~ito utre}em i ~etvrtom stihu. Slede}a strofa jeve} poja~avawe ironije i udaqavawe od ba-jke: umesto pompeznog opisa sjaja, punog stra-hopo{tovawa, R{umovi} govori o "mnogodobrih detaqa". Daqe se nastavqa i dodatnorazvija poigravawe sa elementima bajke,tako da se tre}a strofa odvaja od klasi~nogsadr‘aja u kome (osuje}ena) princeza pri-hvata kraqevi}evu ponudu braka bezpromi{qawa i dvoumqewa, nakon poqupcakoji je budi iz stogodi{weg sna ili jednogplesa i vra}awa cipelice: Ali praqa nijeprinceza / Ona svoje srce zaveza... Ve} prvimstihom tre}e strofe nagove{tava se preok-ret-obrt i nastavqa se ironi~na igra.Slede}a tri samo su dosledna prvom: praqanikako ne}e za kraqa.

U zavr{noj strofi ironija, igra ineo~ekivanost dosti‘u vrhunac, a wome sepotvr|uju i dva stiha prve strofe: U onovite{ko doba / Kada se volelo do groba.Samo, ovde se vr{i bukvalizacija tropa:kraq je zaista voleo do groba. Zbog toga je zaovu pesmu karakteristi~na odsutnost svaketragike. Koriste}i ironiju i u ovoj strofi,R{umovi} pripisuje velikom ~inu pod-


73

sme{qive, potpuno neprikladne re~i: gwu-rnu se, pro{eta, ode... Ciq je postignut.Anti-bajka i ironija su dovedene do vrhunca.(Videti tekst Aleksandra Jovanovi}a Poe-zija Qubivoja R{umovi}a, u Popovi}, 1988:190-205).

Naravno, ne mo‘e se u potpunostiopisati svaki pesnikov ironi~ni znak. Re-cimo, ose}amo, a da nismo ni svesni zbog~ega, podsmeh u stihovima: Kraq baci krunui presto / [to nije ~inio ~esto. Tek kadarazmislimo, uo~avamo da je drugi stihironi~no-logi~ka zamka: ako su pravi, krunai presto se mogu ostaviti samo jednom, aliako su proizvod ma{te ("ma - {ta mi re~e"),onda se mo‘emo beskona~no poigravati sawima.

Jo{ vi{e je R{umovi} posegao zabajkovitim modelom u narednoj, kratkoj, aveoma popularnoj zbirci "Jo{ nam samo alefale", u kojoj je na odre|en na~in personi-fikovao, ta~nije o~ove~io najnegativnijabi}a bajki i predawa. Daju}i im qudsku di-menziju, ukrstio je tradicionalni sistemvrednosti, strah pred alama i poigravawe sawima, doslovno i nedoslovno zna~ewe, mit-sku sliku sveta i ironiju. Za{titni znakcele zbirke i najpopularnija pesma je"A‘daja svom ~edu tepa":

A‘daja svom ~edu tepa:"Nakazica moja lepa!Ostavi}e{ svoju majku,i oti}’ u neku bajku,

je{}e{ qude kao repe,najmiliji moj akrepe.

[ta }e s tobom biti, ko zna,Lepotice moja grozna?

Bi}e{ li~nost negativna,Rugobice moja divna!

A tvoja }e jadna majkaCelog veka da se vajka!

Kao i u prethodnim slu~ajevima i ovdese vr{i specifi~na transformacija ‘anra.^ak rodovsko izme{tawe: iz epske, ale pre-laze u lirsku poeziju. Samim tim izmewenaje vrednosna vertikala i osnovni ton. Slikastra{ne nemani koja bquje vatru potisnutaje unutra{wim pristupom i porodi~nim po-gledom. Neobi~na je to pesma o de~jemodrastawu i osamostaqivawu. Kao svaka ma-jka, i a‘daja ‘ali zbog tog trenutka(zavr{ni distih), ali na svoj na~in, nepre-stanim oksimoronskim imenovawem: "naka-zice moja lepa", "najmiliji moj akrepe", "ru-gobice moja divna". Kao i u drugimslu~ajevima i u ovom je oksimoron proti-vure~an na povr{ini, a istinit u svojoj du-bini: logi~no je da je ala lepa u svom svetusamo ako je stra{na i nakazna u qudskom.Uzvi{eno je postalo nisko, strahota iz jed-nog ‘anra (~itao~ev, de~ji pogled) seukrstila sa emocionalnom blisko{}u izdrugog (odnos majke i deteta), {to je pesmuu~inilo izuzetno duhovitom i vi{ezna~nom.

Na istom tragu je i ciklus pesama izzbirke "Pouke iz prve ruke" (1990)Dragomira \or|evi}a, iz koje izdvajamopesmu "Ispovest ve{tice Smiqke". I ovdeje izvr{eno ‘anrovsko izme{tawe, sa na-gla{enim li~nim tonom, tradicionalno ne-gativne junakiwe:

Ja ukradem detePa ga malko ~uvamHranim ga i pojimA onda ga skuvam

Dok se dete kr~kaJa u ba{ti kopamMiro|ije razneS wima da ga klopam

Valerija Milo{evi}

74

De~ica su danasOd najboqe vrsteUkusna i mekaDa poli‘e{ prste

Svako podgojenoRumeno i zdravoPa ti do|e miloRoditeqi bravo

Ve{tica Smiqka data je u tradicio-nalno ‘enskoj situaciji - spremawu hrane, stim {to je hrana, naravno, dete. O detetu segovori neutralno (videti prve dve strofe),prosto da nije tog momenta ~itali bismojedan nezanimqiv i rimovan opis spremawahrane. Me|utim, {to pesma ide vi{e ka svomkraju dobija na slo‘enosti i dinamici.Ukr{ta se pogled (sistem vrednosti) ro-diteqa i dece, ali oni nisu suprotstavqeni,nego na jedan suptilan na~in podudarni.De~ica su danas / od najboqe vrste: to je po-gled roditeqa na svoju decu, jer u wih ula‘unajvi{e {to mogu, ali to je istovremeno ipogled ve{tice Smiqke i wenog istan~anogukusa za hranu: Ukusna i meka / da poli‘e{prste. Dvostruko potvr|ivawe vrednostidana{we dece kulminira u zavr{noj strofi:Svako podgojeno / Rumeno i zdravo / Pa tido|e milo / Roditeqi bravo. Ovakvu po-hvalu roditeqi mogu da daju sami sebi, moguroditeqima da upute svi koji brinu o deci(od vaspita~a do lekara), ali je iz svog uglaupu}uje i epsko-lirska junakiwa \or|evi-}eve pesme. Ako se prisetimo stava Du{anaRadovi}a iz predgovora Antologiji srpskepoezije za decu da de~ja poezija tra‘i imenaza nova iskustva i saznawa, da je igra samopostupak za dola‘ewe do neke mudrosti,onda nas \or|evi}eva pesma u~i da se do is-tih stavova mo‘e do}i iz sasvim razli~itih

polazi{ta i da ti isti stavovi mogu da vodeka sasvim razli~itim posledicama.

Izme|u basne i parabole

Za utvr|ivawe ‘anrovskih osobenostiveoma je pogodna poznata Andri}eva pri~aAska i vuk. Vrlo je slo‘eno weno zna~ewetako da Vuk Milatovi} u odli~noj me-todi~koj analizi sasvim ta~no prime}uje:"Iako jednostavna, pripovetka Aska i vukpokre}e odre|ena, za u~enike ovog uzrasta,neshvatqiva pitawa. Zato nastavnik morabiti dosta oprezan prilikom utvr|ivawaciqeva wene obrade" (Milatovi}, 1996: 136).U istom tekstu Milatovi} daje i ‘anrovskenapomene: "Aska i vuk je pri~a sa alegorij-skim zna~ewem" (isto: 136), a ne{to kasnijealegorijsko zna~ewe svodi na basnu. I to jeta~no, ali o ‘anrovskoj pripadnosti ovealegorijske pri~e mogu se dati jo{ nekolikenapomene.

Nesporno je da je re~ o basni. LikoviAske, Askine majke, vuka to jasno potvr|uju- kao {to i prime}uje Vuk Milatovi}: "Do-bro je poznato da u basnama nastupaju‘ivotiwe sa odre|enim karakternim osobi-nama qudi i da basne na poseban na~in go-vore o odnosima me|u qudima. U ovoj pri-poveci se govori o ‘ivotiwama - Aska, vuk,Aja, ov~iji svet - ali se, istovremeno, govorii o qudima" (isto: 138). Tipi~ni likovi na-ivne i radoznale Aske i krvolo~nog vukailustruju ovo zapa‘awe. Me|utim, pri-povetka u celini prevazilazi po~etni im-puls koji daje basna.

Na prvi pogled je vidqivo da ona svo-jom du‘inom vi{e ide ka bajci ili pri-poveci u u‘em smislu, za razliku od basnikoje su po definiciji mnogo kra}e. Po~etakpri~e "Ovo se desilo u ov~ijem svetu naStrmim Livadama" (Andri}, 1977: 189) mo‘e


75

biti da je izraz pi{~eve te‘we za verodos-tojno{}u, a mo‘e biti i preoblikovanipo~etak bajke. Razvijena si‘ejna situacija ukoju je ukqu~eno Askino ‘ivotno opre-deqewe, dugotrajna i dinami~na igra predvukom, maj~ina potraga za k}erkom, dolazaklovaca-~obana i sre}an kraj: "Posle je‘ivela dugo i sre}no, postala igra~ica svet-skog glasa, i umrla u dubokoj starosti" (isto:198), ~ini da ovu basnu mo‘emo smatrati, go-tovo u podjednakoj meri, i bajkom. Jer naStrmim Livadama nije se samo zbio doga|ajiz koga mo‘emo izvesti pouku, ve} se zbilo~itavo malo ~udo, ravno onome u naj~udesni-jim bajkama.

Ali, {ta je tema, naravou~enije ismisao ove pri~e? Te{ko da se i nara-vou~enije i smisao mogu svesti na basnu ibajku. Koja to basna ili bajka govori o sud-binskom opredeqewu qudi za umetnost; kojaod ovih vrsta govori o mo}i i nemo}i umet-nosti? U kojoj od wih mo‘emo pro~itatislede}e: "Umetnost je, govorila je majka, ne-siguran poziv koji nit hrani nit brani onogko mu se oda. Put umetnosti uop{te je neiz-vestan, varqiv i te‘ak, a igra je ponajte‘ai najvarqivija od svih umetnosti, ~ak ozlo-gla{ena i opasna stvar." (isto: 190) Vi{enego iz ovih tradicionalnih vrsta navedenere~enice kao da poti~u iz Andri}evog eseja-pri~e Razgovor s Gojom. I na taj aspekt jeVuk Milatovi} mislio kada je rekao da ovapripovetka pokre}e za u~enike neshvatqivapitawa. Pribli‘avamo se tako onom istom‘anrovskom odre|ewu koje }emo, mada nadrugi na~in, susresti i u ‘anrovskom razma-trawu Egziperijevog Malog princa. Re~ jenaravno o paraboli. Ako izuzmemo ~iweni-cu da su ovde glavni likovi ‘ivotiwe ({tosamo svedo~i o slo‘enosti Andri}evezamisli), svi drugi momenti u pri~i u mno-gome su podudarni paraboli: sudbinsko opre-

deqewe mlade umetnice, umetnost koja, barza trenutak, pobe|uje krvolo~ne nagone,zavr{na umetni~ka simbolizacija konkre-tnog doga|aja. Ukratko, nije re~ o jednosta-vnoj pouci koja se odnosi na na{e po‘eqnoili nepo‘eqno pona{awe (karakteristi-~no za basnu), nego o najdubqim opredeqe-wima qudskog bi}a koja nisu ni laka nibezbolna, i u kojima se ~ovek potvr|uje iliponi{tava (bitna odlika svake dobreparabole). Sam kraj Aske i vuka jo{ jedanputsvedo~i o smisaonoj slo‘enosti pri~e: "Tekkad je pro{lo nekoliko godina i kad je usebi prebolela svoje te{ko iskustvo, Askaje po svojoj zamisli postavila ~uveni balet,koji su kriti~ari i publika nazvali Igra sasmr}u, a koji je Aska uvek zvala Igra za‘ivot" (isto: 198). Izme|u dva suprotnanaziva koji se sna‘e i poni{tavajusme{teno je i najdubqe zna~ewe ove pri~e.

Naravou~enije bez pouke

Posle znamenite Andri}eve basne,koja je uveliko prevazi{la svoje okvire,jedan primer iz najsavremenije na{ekwi‘evnosti za decu, u kojem je na delu pot-puno poigravawe sa ‘anrovskim konvenci-jama ove vrste. U neobi~noj pri~i Igora Ko-larova Ne{to kao basna od ‘anrovskih od-lika ne ostaje gotovo ni{ta, a opet su onesve vreme prisutne u woj. Pri~a se navodi ucelini.

Jednog dana... A je l’mora ova pri~a ovakoda po~ne? Ko zna. Dakle, jednog dana srelasu se na Trgu Kastaweta tri pu‘a.

-Ja sam do{ao sa Vo‘dovca - rekao je prvipu‘.

-A ja sam do{ao iz Ni{a - rekao je drugipu‘.

Valerija Milo{evi}

76

-Nije to ni{ta. Ja sam do{ao iz Sidneja!- ponosno je rekao tre}i pu‘.

-Stvarno? Neverovatno!!! - uzviknula suprva dva pu‘a.

Znate, sidnejski pu‘evi su toliko brzida... Ha, ha, niste vaqda poverovali u to?OK, nije stra{no i ako jeste. Oni punovremena posve}uju svom imixu. Ali, da sevratimo basni. Svaka basna ima nara-vou~enije. To je ne{to kao mudra poukakoja treba da nas nau~i da budemo pamet-niji nego {to jesmo. Kao da su nam za toneophodne basne... Ipak, {ta bi bila poukaove basne?

Mo‘da ovo: Ako ste kojim slu~ajem pu‘, ito sidnejski pu‘, a u‘eleli ste se naj-lep{eg trga na planeti, potrebno je dakrenete na put bar 8 godina ranije. Izprostog razloga da biste stigli upravo utrenutku kada se tamo na|ete.

NAPOMENA - Postoji mogu}nost da izove basne mogu da se izvuku i druge mudrepouke. Molimo ~itaoce da po tom pitawui sami mu}nu glavom. Na taj na~in pomo}i}e nekom da bude mawe glup, a to nije malastvar...

Od samog po~etka Igor Kolarov poi-grava se sa ‘anrom: "Jednog dana... A je l’mora ova pri~a ovako da po~ne?" Zatim sepri~a nastavqa u skladu sa naslovom, kaorazgovor tri pu‘a, ali ne odstupaju}i odpoigravawa tipa da a mo‘da i ne. Pri tomeautor modernizuje svoj jezik re~ima imix,OK i sli~no, pa se opet vra}a basni i nara-vou~eniju. Uz to ne propu{ta ni da se narugabasni: "To je ne{to kao mudra pouka kojatreba da nas nau~i da budemo pametniji nego{to jesmo. Kao da su nam za to neophodnebasne." Wegovo naravou~enije je saglasno is-tovremenom i postojawu i nepostojawu

pouke. Na kraju, u zavr{noj napomeni, autorpoziva ~itaoca da se aktivno ukqu~i urazumevawe ove pri~e, da krene korak daqeod wene smisleno-besmislene, jeste-nijepouke. To jeste pi{~evo aktivnoukqu~ivawe ~itaoca, ali na jedan ironi~an,kako bi Zmaj rekao, {alozbiqan na~in.Takva je i zavr{na re~enica teksta.

Ne{to kao basna Igora Kolarova namjo{ jedanput pokazuje - sasvim u duhu moder-nog senzibiliteta - kako su ‘anrovskeodrednice nezaobilazne u savremenojkwi‘evnosti za decu i kako se svaki pravipisac prema wima odnosi shodno svojojzamisli umetni~kog dela i meri svogtalenta. Odnosno, kako ih moramo uzimati uobzir u svakoj vaqanoj kako kwi‘evno-teo-rijskoj tako i metodi~koj interpretaciji.

Bajka kao parabola

Jedna od najzanimqivijih umetni~kihbajki u svetskoj kwi‘evnosti je, bez sumwe,"Sebi~ni xin" Oskara Vajlda. Zastupqena jeu {kolskim programima mnogih evropskihnaroda. ^ita se lako i deca je odli~no pri-maju, tako da gotovo i ne ose}aju wenu ‘an-rovsku slo‘enost. Ali u samu pri~u utkanoje vi{e kwi‘evnih vrsta - bajka, umetni~kabajka, pripovetka, parabola. Prisustvoxina, wegovo putovawe po dalekim prosto-rima, sve je to odlika i klasi~nih bajki.Isto kao i personifikacija Severca,Mraza, Snega, Prole}a. Za razliku od folk-lornih bajki, u umetni~kim se ose}a iprisustvo svakodnevice (gradske ba{te,dece koja idu u {kolu...). Ako se ovi svakod-nevni momenti odvoje od ~udesnih, dobijamosvojstva umetni~ke pripovetke. Upravouno{ewe elemenata pripovetke u tradi-cionalnu bajku je i karakteristikaumetni~kih bajki. Vajldov "Sebi~ni xin"


77

dobar je primer kako nastavnik na konkret-nom materijalu mo‘e da vodi u~enike kasamostalnom uo~avawu razlika izme|u dvevrste bajki. Ali u primerima Oskara Vajldapostoji jo{ ne{to specifi~nio i ne-ponovqivo u tematsko-motivskom smislu, ato je uno{ewe novozavetnih momenata, {toih u ‘anrovskom pogledu ~ini pri~ama-parabolama.

Gde se nalaze elementi parabole u"Sebi~nom xinu" Oskara Vajlda, pri~i otome kako je jedan de~ak svojim prisustvompreobrazio odraslog, samo‘ivog diva? Uprvi mah izgleda neverovatan i zaista ~ud-novat divov preobra‘aj posle samo jednogsusreta sa slaba{nim i uplakanimmali{anom. Kao {to izgleda neverovatno daxin naglo poklawa svoj vrt deci, ~ak ru{izid kojim je bio ogra|en i odvojen od ostaloggradskog prostora. Ostavqaju}i po stranimnoge detaqe koji su zna~ajni za analizu ovepri~e, dolazimo do wenog kraja, koji nas iupu}uje na parabolu. De~ak koji je preo-brazio diva i koji je nakon toga naglonestao, a div je sve vreme ~eznuo za wim, po-javio se jednog zimskog dana pod kro{wompozla}enog drveta sa srebrnim vo}kama:

Sav sre}an, Div potr~a niz stepenice iiza|e u vrt. Pretr~ao je preko travwakai pri{ao de~aku. Me|utim, kada mu jepri{ao sasvim blizu, wegovo licepocrvene od besa i on povika:

"Ko se usudio da te povredi?" Jermali{anovi dlanovi i stopala bili suprobodeni klinovima.

"Ko se usudio da te povredi, reci mi, dauzmem svoj stra{ni ma~ i da ga kaznim!"povika ponovo Div.

"Ne!" odgovori mu de~ak, "jer ovo su ranequbavi."

"Ko si ti?" upita Div. I obuzet ~udnimstrahopo{tovawem, on kleknu pred dete-tom.

A mali{an se osmehnu i re~e: "Ti si mejednom pustio da se igram u tvom vrtu, adanas }e{ ti po}i sa mnom u moj vrt kojise zove Raj."

Sad nam svi momenti u pri~i postajujasni. Jasno nam je za{to je prole}enapustilo xinovu ba{tu dok je on zabrawi-vao ulaz deci i za{to je do{lo sa wegovimpreobra‘ajem. Jasno nam je za{to se de~ak podrugi put pojavio tek kad je div onemo}ao. I,najpre, jasno nam je kojom snagom je preo-brazio diva. De~ak je otelotvorewe IsusaHrista i wegova delatna energija proi-zilazi iz osnovnog jevan|eoskog na~elaqubavi kojom jedino ~ovek mo‘e da pobedisopstvenu sebi~nost. Sebi~nost, to jest od-sustvo qubavi za druge - poru~uje nam ovabajka Oskara Vajlda - jednaka je negaciji‘ivota (ba{ta bez dece okovana snegom i le-dom), a pobeda nad sebi~no{}u zna~ipovratak i pobedu punog ‘ivota (rascvetanaba{ta, deca u woj, ru{ewe zida).6

Nastavnik naravno ne mora u~enicimada govori o svim ovim ‘anrovskim momen-tima, ali ih mora biti svestan, da bi napravi na~in razumeo pri~u i odgovaraju}im

6) Pri~a Oskara Vajlda pru‘a velike mogu}nostiza korelaciju sa drugim predmetima, posebno saveronaukom. U~enici jo{ u prvom razredu iz ovogpredmeta u~e o grehu i o sebi~nosti. Tako jednanastavna jedinica i deo u uxbeniku (Midi}, 2002:15) nosi naziv ’’Sebi~nost je greh’’, u okviru kogase ka‘e: ’’Qubav je zajednica sa drugim, to jest saBogom, koja o‘ivqava i biqke i ‘ivotiwe, iqude - sve one koji su sa nama i sve {to postoji.’’Gotovo da pomislimo da je autor uxbenika vero-nauke imao na umu upravo Vajldovu pri~u, u kojojsu izjedna~eni qubav i vegetativna bujnost, od-nosno odsustvo qubavi i zimska be‘ivotnapusto{.

Valerija Milo{evi}

78

metodi~kim postupcima vodio u~enike kapunom razumevawu.

Od legendi i ‘itija do moderne pri~e

Kwiga za Marka Svetlane Velmar -Jankovi} predstavqa zbirku me|usobnopovezanih pripovedaka, venac pri~a, koje susve okrenute srpskom sredwem veku, odnosnomalim junacima koji }e kad porastu imativelikog udela u dramati~noj sudbini na{egnaroda. Re~ je o: velikom ‘upanu StefanuNemawi, Svetom Savi, kraqu StefanuUro{u De~anskom, caru Stefanu Du{anuSilnom, knezu Lazaru, Stefanu Lazarevi}u,Marku Kraqevi}u. Zanimqivo je da su svioni - a, zapravo, re~ je o kwi‘evnovaspitnojstrategiji samoga pisca - bili u detiwstvunejaka i pla{qiva bi}a. U jednom trenutkusvoga odrastawa, {to je kqu~ni trenutaksvake pri~e, morali su da se suo~e sa izuzet-nim opasnostima i da ih pobede. Kako bisavladali spoqa{we izazove bilo je nu‘noda najpre pobede sopstveni strah i nemo}, dao~vrsnu.

Svetlana Velmar - Jankovi} svojepri~e zasniva na dubokom poznavawu isto-rije, sredwovekovnih ‘itija i legendi, alije pripovedawe u wima fikcionalno, saneprestanim ukr{tawem realisti~kih ifantasti~nih motiva.

Pripovetka Zlatno jagwe posve}ena jede~aku Rastku, najmla|em sinu Stefana Ne-mawe koji }e obele‘iti srpsku istoriju podimenom Sveti Sava. Pri~a je usredsre|enana najzna~ajniji trenutak wegovogdetiwstva, kada je pobedio sopstveni strah ipostao u potpunosti gospodar svoje sudbine.Ovaj podvig, prevazila‘ewe junakovenemo}i, autor motivi{e vrlo suptilno,oslawaju}i se i na pagansku (motiv vuka) i

na hri{}ansku (motiv zlatnog jagweta) nitu predawima o Svetom Savi.

U pri~i u~enici mogu da uo~avaju {taje stvarno, a {ta ~udesno (bajkovito). Is-tovremeno ih treba uputiti i na problempovezivawa pripovedne sada{wosti sa vre-menom u kojem se pri~a ostvaruje. Pre-ciznije, pri~a Zlatno jagwe je pogodna zasagledavawe veza istorije, legende ikwi‘evnosti, hibridnih ‘anrovskih od-lika kwi‘evnosti za decu, pojmova li~nostii lika (u~enici shvataju da i stvarne, isto-rijske li~nosti mogu biti junacikwi‘evnoumetni~kih dela), ukr{tawarazli~itih pripovednih vremena, tzv. vre-menske vertikale pri~e (usmeravawe~itao~eve pa‘we na delove teksta u kojimase pisac okre}e sada{wosti, pomiwe radio,televiziju, kompjuterske igrice i kroz kon-trastirawe i upozoravawe svojih ~italacaobja{wava Rastkovo vreme i tada{wi ‘ivotdece, wihove igre i na~in zabave), kao i naj-vi{ih moralnih pitawa koja mlada bi}apred sebe postavqaju (npr. suo~avawe sa sop-stvenim strahom i naporom da se on, akoho}emo da budemo qudi dostojni uloge kojanam je namewena, pobedi).

Pripovetka je tako|e pogodna da kodu~enika od najranijeg uzrasta razvija smisaoza kwi‘evne ‘anrove. Zlatno jagwe je is-tovremeno pripovetka, savremena bajka i pa-rabola koja nas, po uzoru na Domentijana,pou~ava tome {ta je prosvetiteq i kako se~ovek preobra‘ava i bogati kada na svet negleda samo svojim telesnim ve} i duhovnimo~ima, onim u kojima se svetlost ne po-javquje tek sa sun~evim izlaskom i ne gasnesa ve~erwim zalaskom. Ovo divno zavr{nomesto pripovetke, koje se navodi u celini,dobar je primer i za pi{~evo obra}awe decii uspostavqawe emocionalne bliskostikroz koju mogu da se jednostavno saop{te i


79

poruke na prvi pogled isuvi{e slo‘ene iapstraktne:

Znam, dragi ~itaoci, da odavno pret-postavqate da je de~ak Rastko onaj istimali Rastko Nemawi} koji je, jedne no}i,ostavio i oca, i majku, i bra}u, i grad Ras,i oti{ao, pe{ice, sa gr~kim kalu|erima,na Svetu Goru. @eleo je da u potpunostisvoj ‘ivot posveti Bogu. Zato se, u jed-nom manastiru na Svetoj Gori zamona{ioi dobio ime Sava. To se dogodilo u ruskommanastiru Svetog Pantelejmona, devede-setih godina XII veka - pre vi{e od osamstotina godina. Postao je prvi srpskiarhiepiskop i prosvetiteq a zbog silnogdobra koje je ~inio qudima i velikisvetiteq, na{ Sveti Sava. [ta uop{tezna~i prosvetiteq? To je onaj koji u~iqude da svet ne gledaju samo svojim teles-nim nego i duhovnim o~ima. Duhovne,nevidqive, unutarwe o~i ima svako od nasu sebi, ali ih svako ne dr‘i otvorene i ne

ume da gleda wima. One se otvaraju akorazumemo i prihvatimo da bogatstvo unovcu i imawu nikako nije i najve}e bogat-stvo. Ono drugo, koje ~ovek stekne u svomumu i srcu, mnogo je ve}e a niko ga ne mo‘eni opqa~kati, ni oteti.

Tako je u~io Sveti Sava.

Kwiga za Marka Svetlane VelmarJankovi}, nagove{teno je ve}, sadr‘i umalome celu na{u kulturu i kwi‘evnost(ukqu~iv i sva dobra svojstva kwi‘evnostiza decu): usmenu i sredwovekovnukwi‘evnost, legende i predawa, dijalo{kiglas modernog pisca, u~e}i nas nenametqivoa uporno da smo mi najodgovorniji zavaspitawe i usavr{avawe na{e krhke pri-rode. Zato je odmah bila prihva}ena i kaoizuzetno moderno delo i kao klasi~no delokoje smo oduvek znali.

Literatura

a)

• @ivkovi}, Dragi{a (1988): Teorija kwi‘evnosti sa teorijom pismenosti, Beograd, Zavodza uxbenike i nastavna sredstva.

• Latkovi}, Vido (1982): Narodna kwi‘evnost, Beograd, Nau~na kwiga.

• Milatovi}, Vuk (1996): Kwi‘evno delo Ive Andri}a u nastavi, Beograd, Zavod za uxbenikei nastavna sredstva.

• Milatovi}, Vuk i Savi}, Branko (2004): Teorija kwi‘evnosti sa teorijom pismenosti,Srpsko Sarajevo, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Pavli~i}, Pavao (1983): Kwi‘evna genologija, Zagreb, SNL.

• Pe{i}, Radmila i Milo{evi}-\or|evi}, Nada (1997): Narodna kwi‘evnost (re~nik), Beo-grad, Trebnik.

• Popovi}, Radovan (1988): [uma koja hoda ili Kwiga o R{umu, ^akovec, Zrinski i Beograd,Crvena zvezda.

• Radovi}, Du{an (2004): Antologija srpske poezije za decu, Beograd, SKZ.

• Solar, Milivoj (1984): Teorija kwi‘evnosti, Zagreb, [kolska kwiga.

Valerija Milo{evi}

80

b)

• Andri}, Ivo (1977): Deca, Sarajevo, Svjetlost.

• Vajld, Oskar (1991): Bajke, Beograd, Nolit.

• Velmar Jankovi}, Svetlana (1998): Kwiga za Marka, Beograd, Stubovi kulture.

• \or|evi}, Dragomir (1998): Mi imamo ma{tu, Beograd, VERZALpress.

• Kolarov, Igor (2005): Pri~e o skoro svemu, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Midi}, Igwatije, episkop brani~evski (2002): Crkveni slovar - pravoslavni katihizis zaprvi razred osnovne {kole, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Radovi}, Du{an (1985): Po{tovana deco, Beograd, Nolit - Prosveta - Zavod za uxbenike inastavna sredstva.

• R{umovi}, Qubivoje (1979): Ma {ta mi re~e, Novi Sad, Radni~ki univerzitet "Radivoj]irpanov".

• R{umovi}, Qubivoje (2000): Jo{ nam samo ale fale, Novi Sad, Prometej.

• Stefanovi} Karaxi}, Vuk (1988): Srpske narodne pripovijetke, Beograd, Prosveta.

SummaryIt is important for a fiction work to be aware of its genre determinants. A reader almost always

accepts a fiction test as a part of a larger lot. This paper shows how genre features become an integralpart of the analysis of a fiction work and how they contribute to its full understanding, i.e. how methodo-logical analysis has to take into account genre features, and in some cases even to start from them. Genrefeatures of important works from school curricula are studied, as well as some works which belong tochildren’s literature, in the wide range from lyric and epic poems, through stories, to works with tragicand those with parody connotation, from oral ones in which author’s, individual voice became a part of acollective lot, to contemporary complex works of modern authors. Those are the following: Tamni vilajet,Marko Kraljevic i Beg Kostadin, Marko Kraljevic i soko, Strasan lav by Dusko Radovic, Ovo je pesma okralju i azdaji svom cedu tepa by Ljubivoje Rsumovic, Ispovest vestice Smiljke by Dragomir Djordjevic,Aska i vuk by Ivo Andric, Nesto kao basna by Igor Kolarov, Selfish Giant by Oscar Wilde, and from theKnjiga za Marka by Svetlana Velmar Jankovic, a tale Zlatno jagnje.

Key words: literature genres, transformation of genre, classification of literature, teaching litera-ture, reception of fiction work, literature context, and literature subtext


81

[ta je savremena kwi‘evnost za decu?

U kwi‘evnosti, samim tim i kwi‘e-vnosti za decu, pojam savremenog je relati-van i pre svega ozna~ava inovativnost uumetni~kom izrazu - na~inu oblikovawa

kwi‘evnog teksta i slici sveta, a samo de-lom zavisi od godine izdawa kwi‘evnogdela.2 Treba napomenuti da dela koja pri-padaju tzv. tradicionalnoj kwi‘evnosti zadecu nisu mawe vredna u estetskom smislu;naprotiv, brojni pisci zna~ajni su i poredizostanka radikalnih poeti~kih inovacija usvojim delima. Takav je slu~aj sa DesankomMaksimovi}, Brankom ]opi}em, DobricomEri}em i drugim dana{wim piscima.


Rezime: Dela savremene kwi‘evnosti za decu svojom strukturom, slikom sveta,odnosom prema detetu ~itaocu mogu imati zna~ajnu ulogu u motivisawu deteta u nastavisrpskog jezika u osnovnoj {koli. Zato se u ovom radu nazna~uju poeti~ke osobenostisavremenih kwi‘evnih dela za decu: slika sveta u suprotnosti sa po‘eqnim pedago{kimmodelima (ili pouka u humoristi~ko-ironijskom kqu~u), uva‘avawe li~nosti i potrebadeteta - izmena slike deteta u kwi‘evnom tekstu, eksperimentisawe jezikom i formomkwi‘evnog teksta, desentimentalizovawe teksta - dominacija ironije i parodije, in-tertekstualnost, poigravawe sa ‘anrovskim matricama, slabqewe i ukidawe granicekwi‘evnog sveta i realnosti. Analiza nastavnih programa pokazuje kako su savremenikwi‘evni tekstovi zastupqeni svega 3% - 5% u nastavnim programima, {to izazivaneinformisanost u~enika i wihovu ni‘u motivisanost za ~itawe. U radu se zatim navodemogu}i putevi informisawa i inovirawa nastavnih sadr‘aja i predla‘e obrtawe smerau nastavi kwi‘evnosti: pristup kwi‘evnom delu od savremenih tekstova ka delimakwi‘evne pro{losti.

Kqu~ne re~i: savremena kwi‘evnost za decu, ~itawe, nastavni programi.

1) Rad je napisan u okviru nau~noistra‘iva~kogprojekta Promene u osnovno{kolskom obra-zovawu - problemi, ciqevi, strategije (br.149055), U~iteqskog fakulteta Univerziteta uBeogradu.

Mr Zorana Opa~i}U~iteqski fakultet, Beograd

Nove tendencije u kwi‘evnostiza decu i nastavni programi1

UDC 82(02.053.2):371.214 Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 82-96

82

U periodizaciji srpske kwi‘evnostiza decu obi~no se pod savremenomkwi‘evno{}u ozna~ava period od 1950.godine do danas (dela Du{ana Radovi}a,Milovana Danojli}a i mnogih drugihautora). Za prvog savremenog autora uzima seAleksandar Vu~o i wegove poeme izme|u dvasvetska rata. U ovom radu poku{a}emo dapoka‘emo osobenosti "najsavremenije"kwi‘evnosti za decu, te }emo pod ovim po-jmom podrazumevati dela objavqena uposledwih dvadeset godina koja unose po-eti~ke inovacije u odre|ewe savremenekwi‘evnosti za decu.

Ako po|emo od pretpostavke da savre-meno delo kwi‘evnosti za decu zbog svojetematike, slike sveta koju nosi, stila i od-nosa prema detetu ~itaocu u ve}oj meri mo‘eda reflektuje interesovawa, afinitete,do‘ivqaj stvarnosti savremenog deteta, sarazlogom se mo‘emo zapitati koliko jeovakvih dela ukqu~eno u nastavu materwegjezika i kwi‘evnosti u osnovnim {kolama;koliko se postoje}i nastavni programitrude da u spisak propisanih dela ukqu~edeci bliske kwi‘evne tekstove koji }eimati motiviraju}i efekat po nastavusrpskog jezika u osnovnoj {koli.

Zastupqenost savremenih tekstova unastavnim programima

Ve} i letimi~ni pogled na spiskovekwi‘evnih tekstova od prvog do ~etvrtograzreda osnovne {kole ukazuje nam na dvaosnovna momenta: preovla|ivawe tekstova

tradicionalne kwi‘evnosti i dominacijutekstova nacionalne u odnosu na svetskukwi‘evnost za decu. Dela nacionalnekwi‘evnosti i treba da preovla|uju u na-stavnim programima jer kroz wih deca usva-jaju svest o kulturnom i nacionalnom ide-ntitetu, nacionalnoj kulturi i kwi‘evno-sti i wihovom razvoju. Me|utim, kao {to senacionalna kwi‘evnost razvija u kontekstuevropske i svetske kwi‘evnosti za decu,tako postoji potreba da se deca upoznaju i sakqu~nim savremenim delima svetske kwi-‘evnosti. Obavezni spisak planiranihkwi‘evnih tekstova za obradu u ni‘imrazredima osnovne {kole pokazuje nam kakoje ovih tekstova proporcionalno veomamalo. Treba napomenuti da se tekstovisavremene kwi‘evnosti ipak nalaze u uxbe-nicima, ali kao dopunski tekstovi, uneti poproceni sastavqa~a uxbenika. Budu}i da natr‘i{tu postoji vi{e uxbenika za ni‘erazrede osnovne {kole, ovaj procenat serazlikuje od uxbenika do uxbenika ili odizdava~a do izdava~a. Zbog te ~iwenice mi}emo u ovom radu prilikom analize zastu-pqenosti tekstova uzimati u obzir tekstoveiz nastavnih programa kao grupu tekstovakoje svako dete u odre|enom razredu treba dapro~ita.

Kada pogledamo tekstove u nastavnimprogramima za prva ~etiri razreda osnovne{kole, zapa‘amo da oko 85 % obaveznihkwi‘evnih tekstova pripada srpskoj kwi-‘evnosti (usmenoj i umetni~koj).3 Usmenakwi‘evnost zastupqena je vi{e od ~etvr-

2) Jedan od verovatno najreprezentativnijihprimera za ovu tvrdwu jeste inovativnost romanaLuisa Kerola Alisa u zemqi ~uda koja se nesmawuje sa vremenom iako je delo objavqeno jo{u drugoj polovini 19. veka. Sa druge strane, idanas se objavquju kwige koje stilski i formalnopripadaju tradicionalnoj kwi‘evnosti za decu.

3) Nastavni plan i program za 1. i 2. razred osnovne{kole (Srpski jezik), Slu‘beni glasnik Repub-like Srbije, Prosvetni glasnik, god. LIII, broj 10,Beograd, 12. avgust 2004, str. 3-10,Nastavni plan i program za 3. i 4. razred osnovne{kole (Srpski jezik), Slu‘beni glasnik Repub-like Srbije, Prosvetni glasnik, god. LIV, broj 1,Beograd, 18. februar 2005, str. 1-10.

Nove tendencije u kwi‘evnostiza decu i nastavni programi

83

tine u ukupnom broju tekstova, od 25% -39%.4 Najve}i deo tekstova iz umetni~kesrpske kwi‘evnosti nastao je u 20. veku, odtoga je 60% - 70% tekstova iz druge polovineproteklog veka, ali je zanemarqiv postotakobjavqen u posledwih dvadeset godina -izme|u 3% - 6 %. Me|utim, tekstovi koji suukqu~eni u ~itanke kao dopunska litera-tura popuwavaju ovaj nedostatak i ukqu~ujuve}i broj savremenih autora (gotovoiskqu~ivo srpskih): Vesnu Aleksi},Vladimira Andri}a, Branka Stevanovi}a,Du{ana Pop \ur|eva, Vesnu ]orovi}-Bu-tri}, Vladimira Stojiqkovi}a, GrozdanuOluji}, Qubivoja R{umovi}a, MilovanaDanojli}a i druge.

Za razliku od toga, tekstovi svetskekwi‘evnosti prisutni su u programima od6-13 % (ukoliko u kategoriju tekstova izevropske kwi‘evnosti ubrojimo i tekstoveiz biv{ih jugoslovenskih republika, ina~eje ovaj procenat jo{ nepovoqniji). Tako je uprvom razredu predvi|eno svega dva tekstaevropske kwi‘evnosti od 29 tekstova(autori su Ezop i Tolstoj). Ovaj procenat uprvom razredu donekle je opravdan ~iweni-com da se opismewavawe deteta i uvo|ewe usvet kwi‘evnog dela radije izvodi kroz tek-stove nacionalne kulture nego krozprevedene tekstove. Me|utim, ova tenden-cija se nastavqa i u svim ostalim razredima.Tako u drugom razredu tekstova svetskekwi‘evnosti ima pet od tridesetak, utre}em razredu {est od ~etrdeset, a uva‘e}em nastavnom programu za ~etvrtirazred tri od dvadeset sedam. Tako|e,uo~qiva je dominacija tradicionalnih tek-

stova iz svetske kwi‘evnosti: re~ jeuglavnom o delima nastalim pre 20. veka.Autori su naj~e{}e basnopisci (Ezop, Tol-stoj i dr.) ili bajkopisci (Bra}a Grim,Oskar Vajld, H. Kristijan Andersen..).

Jasno je da dete kroz {kolski programi lektiru ne mo‘e da stekne uvid u kretawasvetske kwi‘evnosti za decu. Osim toga {tonije u mogu}nosti da kroz {kolski sistemupozna neka od va‘nih dela svetskekwi‘evnosti, dete nema priliku ni dastekne uvid u kontekst nacionalne u odnosuna svetsku kwi‘evnost za decu.

Postoje odre|ene prepreke i obje-ktivni razlozi za ovakvu situaciju. Naime,veliki deo zna~ajnih dela savremene svetskekwi‘evnosti za decu i mlade jo{ nijepreveden ili se tek prevodi.5 Osim toga,na{a zemqa jo{ uvek nije ukqu~ena u inter-nacionalne asocijacije i udru‘ewa koja sebave kwi‘evno{}u za decu i mlade. Svi ovifaktori uti~u i na neinformisanost nas-tavnika i, kona~no, dece ~italaca.

Mogu}i putevi inovirawa nastavnih sadr‘aja

a) Kwi‘evne nagrade nisu jedino me-rilo estetskog kvaliteta kwi‘evnog dela,ali one po svojoj prirodi selektujuzna~ajnija dela u vremenskom kontinuitetu.

4) Napomena: Broj tekstova je iz obaveznog spiskaMinistarstva prosvete i sporta. U slu~aju kadaje propisana lektira neodre|ena u broju tek-stova, svaka kwi‘evna vrsta (na primer, {aqivepri~e, basne, bajke) uzimana je kao jedan tekst, anpr. izbor pesama kao dva teksta.

5) Ovda{wa publika se, paradoksalno, sa nekimva‘nim kwigama svetske kwi‘evnosti upoznajepreko filmskih hitova snimqenih pokwi‘evnim delima. Mnoge kwige se stoga izdajutek kada je wihovu pri~u ovda{wa publikaupoznala kroz film. Primeri za to su pro{lo-godi{we objavqivawe romana ^arli i fabrika~okolade zna~ajnog engleskog pisca Roalda Dala(tvorca jo{ jednog popularnog dela poznatog pofilmskom hitu - Gremlini) i Lava, Ve{tice iormana - prve od sedam kwiga o Narniji KarlaStaplsa Luisa uporedo sa filmskim premijerama

84

^esto su nagrade prvi pokazateqi kvalitetamladog ili neafirmisanog pisca. Tako|e,zna~ajna kwiga ~esto u istoj godini dobijevi{e kwi‘evnih nagrada (pa se to desilo isa Hajdukom u Beogradu, Kwigom za Marka idrugim poznatim kwigama). Ako pogledamonacionalne liste nagra|enih pisaca i wi-hovih dela mo‘emo zakqu~iti kako onesadr‘e gotovo sva zna~ajnija dela i autore.Od nacionalnih treba izdvojiti nagradeZmajevih de~jih igara u Novom Sadu, nagraduPolitikinog zabavnika i nagradu Neven uBeogradu.6 Od internacionalnih mo‘emoizdvojiti Nagradu Hansa Kristijana An-dersena koju na svake dve godine, po~ev od1956, a za ilustracije od 1966. dodequje in-ternacionalno udru‘ewe za kwige za decuInternational Board For Book For Young People(IBBY) (od nagra|enih samo je jedan autor uprogramu na{ih osnovno{kolaca - re~ je oromanu Bela Griva francuskog pisca iz 60-tih godina pro{log veka, Rene Gi-joa).7 Memorijalnu nagradu Astrid Lingrenustanovila je {vedska vlada 2002. po smrti~uvene spisateqice, kao internacionalnogodi{we priznawe za kwige za decu. Dode-quje se piscu i ilustratoru;

b) Uvid u rad me|unarodnih centara iasocijacija za prou~avawe i razvojkwi‘evnosti za decu i mlade (IBBY, IRCL,NRCL, HCA Center, British Council …);

v) Proslava me|unarodnog dana kwigeza decu - ro|endan "kraqa bajki" HansaKristijana Andersena 2. april, uzima se kaointernacionalni dan kwige za decu iproslavqa nizom manifestacija u ~itavomsvetu;

v) Obuka budu}ih u~iteqa - Savremenakwi‘evnost za decu je sastavni deo studi-jskog programa predmeta Kwi‘evnost zadecu U~iteqskog fakulteta u Beogradu. Uokviru wega izu~avaju se savremene tenden-cije u nacionalnoj i svetskoj kwi‘evnostiza decu i mlade i pisci kao {to su: V. An-dri}, G. Stojkovi}, D. \or|evi}, R. PetrovNogo, Xon R. R. Tolkin, V. Golding, M. Ende,K. Funke i drugi;

g) Stalno usavr{avawe u~iteqa;

d) Upu}ivawe dece na korisne izvoreinformacija: biblioteke, kwi‘evne mani-festacije, vebsajtove i sl.

Tendencije u savremenoj kwi‘evnosti za decu

• Slika sveta u suprotnosti sa po‘e-qnim pedago{kim modelima (ili poukau humoristi~ko-ironijskom kqu~u).Uva‘avawe i razumevawe li~nosti ipotreba deteta - izmena slike detetau kwi‘evnom tekstu.

6) Od 1970. nagrade ZDI dodequju se za piscima zastvarala~ki doprinos savremenom izrazu ukwi‘evnosti za decu (za kwi‘evno delo ob-javqeno u toj godini) i izdava~kim ku}ama, po-zori{tima, kulturnim institucijama, domovimaomladine i sl. za doprinos popularisawukwi‘evnosti za decu u okviru junske manifes-tacije Zmajevih de~jih igara. Poveqa ZDI us-tanovqena je 1975. za poseban stvarala~ki dopri-nos kwi‘evnosti za decu. Prva po~asna poveqadodeqena je Astrid Lindgren.

Nagrada Politikinog zabavnika dodequje se ujanuaru za najboqe delo za decu i mlade i najboqeilustrovanu kwigu. Nagradu Neven dodequju"Prijateqi dece" za kwi‘evno delo, ilus-trovanu kwigu i nau~no-popularno delo za decu imlade u okviru oktobarske De~je nedeqe.

7) Nagrada se dodequje u dve kategorije: dobijaju jepisac i ilustrator de~jih kwiga koji su svojimradom unapredili kwi‘evnost za decu i mlade. Onagradi odlu~uje internacionalni ‘iri,sa~iwen od pet ~lanova iz 28 zemaqa ~lanicakoji razmatra radove po jednog kandidata iz svakezemqe. Zbog zna~aja i me|unarodnog ugleda kojunosi, Andersenova nagrada se ~esto naziva malomNobelovom nagradom.


85

U tradicionalnoj kwi‘evnosti zadecu preovla|uje pedago{ka usmerenost tek-sta; estetska vrednost je u drugom planu, asavetovawe mladog ~itaoca kako treba da sepona{a odvija se na mawe ili vi{e otvorenna~in: marqivo i poslu{no dete se po-hvaquje, a neposlu{no i "lo{e" dete kri-tikuje i pokazuje wegova propast ubudu}nosti ("Pura Moca", "Lewi Ga{a" J. J.Zmaja). Za razliku od toga, u savremenomkwi‘evnom tekstu za decu oslu{kuju se‘eqe i potrebe deteta; dete se uva‘ava kaointeligentno bi}e sposobno da razume i oneteme koje se ne smatraju za "de~ije" (zbirkaMilovana Danojli}a Pesme za veomapametnu decu). Ovakva slika deteta postojiod zbirke pesama D. Radovi}a Po{tovanadeco i karakteristi~na za niz savremenihpesnika (D. Luki}, M. Danojli}, R. PetrovNogo, D. \or|evi}, D. Aleksi} i dr.).8 Poet-ski subjekt je naj~e{}e samo dete koje imaizgra|enu svest o svom mestu u zajednici izahteva da se po{tuje wegova li~nost:Tra‘im puno po{tovawe /za gra|ane ras-tom mawe... Odrasli su vaqda vlast /{toimaju ve}i rast /nek ozbiqno shvate mene/ inek po~nu da me cene, kao u pesmi VladimiraAndri}a "Tra‘im po{tovawe". "Slike lik-ova dece koja jasno pokazuju svoje misli iose}awa na ovaj na~in veoma su sna‘ne, kao{to deca pokazuju zadovoqstvo, bes,postavqaju pitawa i izra‘avaju ‘eqe inade, {to u isto vreme ukazuje na wihovuautonomnost.(...) De~ji likovi i wihovi sop-stveni glasovi inovativni su i dobrodo{liu kwi‘evnosti za decu u kojoj su odraslitradicionalno bili ukqu~eni sa svojimpedago{kim i moralisti~kim porukama i

kontrolom"9 (Miyoshi, Maiko, 2004: 88). Detese u ovim tekstovima transformi{e odpasivnog bi}a koje treba smiriti i pou~itiu bi}e koje poseduje jasan kriti~ki stav osvetu koji ga okru‘uje i svim institucijamavaspitawa. U pesmi "Avaj avaj avaj avaj" Ra-jka Petrov Noga dete pesni~ki subjektizra‘ava svoje nezadovoqstvo pona{awemnervoznih i prezauzetih roditeqa koji zawega nemaju vremena i na wemu iskaqujusvoju nervozu. De~ak revoltirano odbija wi-hove trenutke ne‘nosti izazvane pre svegakajawem, a ne iskrenom qubavqu.

[ta me briga za sastankeZa umore za porokeZa wihove nerve tankeZbog kojih mi pale ~voke

A posle se tobo‘ kajuPa me bale kao bapciZarati}u neka znajuKom obojci kom opanci

U pesmi "Ej kako bih" D. \or|evi}aprikazuje se prigu{eni bunt i nezadovo-qstvo deteta {kolskim sistemom koje otome govori pritajeno, u strahu zbog mogu}ihsankcija (Ej kako bih da ne boli /rek’o re~dve i o {koli/ i uz zvuke reske/ pocepaosveske). U pesmi istog pesnika "Opet{kola" {kola se, opet iz ugla samog deteta,prikazuje kao institucija koja svojom mono-

8) Isti autor mo‘e da stvara izrazito tradicio-nalne i savremene pesme. Primer za to mo‘emoprona}i u pesmama Qubivoja R{umovi}a, Dra-gana Luki}a i drugih.

9) "The images of young characters who clearly show theirthoughts and emotions in this way are very powerful, aswell these children reveal joy, show anger, ask questionsand express wishes and hopes, at the same time, theyimply their autonomy….Child figures with their ownvoices seem to be innovative, afirmative and welcomingin children‘s literature, where adults have traditionallybeen associated with pedagogical and moralistic mes-sages and controls." (prevod Z.O.) (Maiko Miyoshi(2004): ’Who is The Writer: Child Or Adult’, New voicesin Children‘s Literature Criticism, Lichfield: Pied PiperPublishing, pp. 88-96.)

Zorana Opa~i}

86

tonijom (vi{estruko ponavqawe re~iopet), rigidno{}u (pi{i bri{i/bri-{ipi{i/i uzdi{i//opet prava/opet kri-va/muka ‘iva//opet zarez/opet sveza/tihajeza) izaziva nelagodu, neprijatnost uu~eniku, sputava wegovu kreativnost i um-rtvquje ‘equ za saznawem. Ovakve pesme unastavi se mogu iskoristiti kao podsticaj zapolemi~ki razgovor, ‘ivi dijalog u~enika inastavnika, te proizvesti aktivniji pristupu~enika zajedni~kom u~ewu i dru‘ewu, kao iraznovrsne ideje za prevazila‘ewe te{ko}au {kolskom ‘ivotu.

• Desentimentalizovawe teksta: domi-nacija ironije i parodije kao stilskihna~ela u oblikovawu.

Sentimentalne teme i motivi u kwi-‘evnosti za decu prona{li su svoje naj-bezbednije uto~i{te. Detiwstvo shva}enokao idili~no, beskonfliktno odrastawe uzlatnom krugu podrazumevalo je da decitreba ponuditi iskqu~ivo vesele, opti-misti~ke, jednostavne i sentimentalno obo-jene slike i motive. Me|utim, ove odlikekwi‘evni tekst za dete dovode u velikublizinu ki~a. Mali broj pesnika je uspeo da,pridr‘avaju}i se ovih na~ela, stvori estet-ski vredne tekstove. Veliki broj tekstova sasentimentalnim predznakom i jednostavnomformom skliznuo je u banalnost {to postajeveliki problem kwi‘evnosti za decu o ~emugovore brojni prou~avaoci (Danojli}, 2004).Osim toga, na‘alost, odrastawe deteta nepodrazumeva uvek izolaciju od tamne strane‘ivota i ‘ivotnih neda}a, pogotovo udana{wem vremenu. Stoga dete sentimen-talne i idealizovane teme odbacuje kaoizve{ta~ene i la‘ne. Jedna od zna~ajnihoznaka savremenog teksta za decu jeste desen-timentalizovawe kwi‘evnog teksta; podri-

vawe sentimentalnog tona u pripovedawupostupcima ironije i parodije. Savremeniautori ~esto odbacuju kli{etirane teme iliih svesno koriste kako bi ih parodirali(motivi odr‘avawa higijene, poslu{nosti isl.). Ironija postaje jedno od osnovnihna~ela u oblikovawu savremenog teksta, amehanizmi desentimentalizovawa su brojni.Nave{}emo primer dva kwi‘evna teksta ukojima se programski odbacuju ustaqene sen-timentalne teme i likovi kao trivijalni iza samo dete odbijaju}i elementi kwi‘evnogteksta. U pesmi Rajka Petrov Noga "To nemo‘e tako duqe" kriti~ki se nagla{avapostojawe naivnih starih {ara - motivakoji i pored svoje banalnosti opstaju u{kolskim i pred{kolskim kwigama. Poet-ski glas isti~e wihovu neesteti~nost kao{tetnu (zauzeli da ih kvare) i vidi je kaoglavni uzrok de~jeg otpora i nezaintere-sovanosti za {kolske kwige:

Slikovnice i bukvareOve nove ko i stareZauzeli da ih kvareLeptiri i bubamare

Obavezne mace cicePrincezine cipeliceMasla~ci i pahuqiceI ostale razne trice

Zato |aci i ne mareZa ~itanke i bukvareZa naivne stare {are[ake-bake bubamare

To ne mo‘e tako duqeDiditi il ribqe uqe

Istovetno mi{qewe ima i glavni likromana Vladimir iz ~udne pri~e GordaneTimotijevi}, koji piscu poru~uje dadana{wa deca zahtevaju promenu kwi‘evnog


87

dela, odbijaju}i da ~itaju o trivijalnim mo-tivima bubica, leptiri}a i cveti}a:"Kakve bube, ~ove~e! Ne pi{e{ ti za ob-dani{te! Bubice, leptiri}i, cveti}i! Ko }eto da ti ~ita!"/"Nisu ~itaoci kao nekada,kad si ti bio dete!"//"- I nemojte da ubacu-jete one dosadne opise sa kapima rose,bisernim cvetovima i svetlucavim iskri-cama. To mi, nekako, vi{e ide uz tortu."

• Eksperimentisawe jezikom, leksikom iformom kwi‘evnog teksta.

Poigravawe oblikom i zna~ewem re~iDu{an Radovi} (Sme{ne re~i, Vukovaazbuka) pretvara u jedan od svojih osnovnihpoetskih postupaka. Mawe poznate re~ipostavqene su u neuobi~ajene zvukovne od-nose ({ari-vari, tuti-fruti, rizi-bizi,papndekl; bibi, cirus, ‘u‘u, bi‘u!) pa se tekonda pristupa odgonetawu wihovog zna~ewa,{to podsti~e dete da kreativnu igru jezi-kom, samostalno kreirawe zna~ewa re~i naosnovu zvu~awa. Ovim postupcima koriste sei Q. R{umovi} ("Odakle su delije"), Bo‘i-dar Timotijevi} ("Tr~i tr~i tr~uqak") imnogi drugi savremeni pesnici.

Igra upotrebom re~i u svakodnevnomgovoru prisutna je i u najnovijim pesmamaDejana Aleksi}a. U pesmi "Tako|e me|utim"pesnik parodira praznoslovqe u dana{wemgovornom jeziku. Obesmi{qeni iskazi sas-tavqeni samo od po{tapalica i uzre~icaimituju la‘ni intelektualisti~ki govor:

Tako|e me|utim[tavi{e misle}iIako ~ak slutimPremda takore}i

Me|utim tako|ePrekinimo s {alom[to do|e to pro|e

Dakle uostalom

U pesmi "Na{i preci ~oveci"prisutno je poigravawe nepravilnimgramati~kim oblicima re~i koje ima uloguda na {aqiv na~in uporedi ‘ivot drevnih,prepotopskih i dana{wih qudi:

Na{i su preci bili ~udni ~oveci.

Nosili su tojage preko ramenaU ta doba kamena.

I nisu voleli da ih kiweWihove ‘ene ~ovekiwe.

A kad se od kiwewa o{amute,Odu u lov na mamute...

Savremenu kwi‘evnost za decu od-likuje {irewe leksi~kog fonda. U poezijuza decu useqavaju se nepoetski izrazi: jezikmedija i ‘argonizmi. Na primer, stih izpesme Q. R{umovi}a Mleko je pi}e {to ja~ami{i}e oblikovan je po svim na~elimamedijskog izraza. Wegova kratka rimovanaforma i duhovitost zasnovana na dosetkipokazuje kako se u dana{wu poeziju za decuuselio jezik reklama. Tako|e, medijskepropagandne poruke ukqu~uju se u savremenitekst sa parodijskim predznakom i imajukomi~ni efekat: na primer, u drami Bajka ocaru i slavuju Igora Bojovi}a lik pauka uz-vikuje slogan poznate reklame: Gubim kosu!

Pri~e o skoro svemu Igora Kolarovasmelo se poigravaju stilom masovnih medija,bilo da je re~ o dominaciji kratke formekoja je preplavila svaki oblik komuni-kacije ("Pro~itaj me", pri~a dovoqnokratka da se ~ita "dok ~ekate da pro|u rek-lame na TV-u") ili o imitovawu i parodi-rawu stila omladinskih ~asopisa: nabra-jawe u tezama {ta Maja voli i ne voli poput

Zorana Opa~i}

88

in & out lista ("Maja ili Maja?"). Opisivawebake Roksande u "Mr{avoj pri~i o debelojbaki" u formi ankete slu~ajnih prolaznika,predstavqawe (pseudo)lika Don Kizespomenarskim nabrajawem biografskih po-dataka: omiqeni lik, film, slatki{, ku}niqubimac, omiqena kwiga i sl. na koje se dajubesmisleno uop{teni odgovori ("Nikad sene zna").

Jezik ‘argona, uveden u pesmama D. Ra-dovi}a, etabliran u poeziji za decu Q.R{umovi}a, i daqe je prisutan u kwi‘evnomtekstu za decu. Savremeni pesnici pri-hvataju ‘argonizme kao na~in izra‘avawa~itaoca te oni postaju punopravni deo poet-ske leksike. U pesmi "Zveka ~ini ~oveka"Pop D. \ur|eva prkosni odgovor de~akaodraslom poja~an je i ‘argonskim na~inomgovora: Obratim se onda jednom de~ku /pa muka‘em: - Daj ne ~a~kaj zve~ku /a on po~e na meda se be~i /odbrusi mi od re~i do re~i: /-Dal’ od mene ima neko pre~i/ ja sam mali al‘to gordo zve~i, dok u pesmi Dragomira\or|evi}a o izumitequ penicilina "Fle-ming" ‘argonski izraz "strefi" duhovito ineposredno opisuje neprijatnost deteta zboginjekcija: Injekcije /Nisu lake /[ta testrefi /posle svake /[ok.

Oblik pesme tako|e mo‘e biti pred-met eksperimenta savremenog pesnika. Takopesnik Du{an Pop \ur|ev pi{e tzv.vizuelnu ili signalisti~ku poeziju za decuu kojoj signal - znak mewa re~i, pojmove isintagme u poetskom tekstu. Ovaj pesnik sepoigrava simbolima - signalima savremenogpotro{a~kog dru{tva. Umesto re~i za de-love pesme koristi rebuse, slike, oznake zapoznate i prepoznatqive robne marke: SreoCocu mi{/pa joj reko klik/ona wemu klokklok ("Materwi bejzik"). Tako se ~itawepesme pretvara u intrigantnu igrude{ifrovawa i odgonetawa znakova. Pesme

Pop \ur|eva neobi~nom poetskom igrari-jom daju ironi~nu repliku na ‘ivot deteta umedijskoj slikovnoj {umi simbola.

• Poigravawe sa ‘anrovskim matricama.Razarawe kqu~nih pripovednih oznakateksta za decu. Intertekstualnost.

Razarawe osnovnih pripovednih i ‘an-rovskih konvencija (defabularizacija, re-lativizovawe pripovednog prostora istatusa likova, minimizovawe uloge autoradela: uloga kreatora radwe prepu{ta seliku ili ~itaocu, obesmi{qavawe takoz-vane pou~nosti teksta namewenog de~jim~itaocima), intertekstualnost (pozivawena motive, likove, autore kqu~nih delakwi‘evnosti za decu), metatekstualnorazmi{qawe o prirodi kwi‘evnog testa zadecu - osobenosti su savremene kwi‘evnostiza decu.

Jednu od najpoznatijih savremenih pe-sama srpske poezije za decu, pesmu Du{anaRadovi}a "Stra{an lav", veliki broj savre-menih pesnika koristio je kao podtekst,model za intertekstualno poigravawe unovim pesmama. Ve} i sam naslov pesme D.Aleksi}a "Opet jednom jedan lav" upu}uje nau~estalost u interpretaciji motivastra{nog lava sa Braninog crte‘a. Pesnikna duhovit na~in varira poznati motiv,predstavqaju}i ga kao zahtev samog lava kojise "javqa" poetskom subjektu sa ‘eqom da seopet na|e na crte‘u. Pribojavaju}i se we-gove stra{ne pojave, poetski subjekt poen-tira pesmu duhovitim opa‘awem o sop-stvenoj neume{nosti u crtawu, koja }e gaspasiti lava. Stra{ni lav iz pesme kojirikom i {krgutom zuba zahteva od novogcrta~a da ga otelotvori upu}uje na sklonostsavremenih tekstopisaca ka intertekstual-nim replikama na poznate motive, kao i na


89

svojevrsnu autonomnost likova u savre-menom kwi‘evnom tekstu.10

Pri~e o skoro svemu Igora Kolarovaunose neke od temeqitih promena u pri-povednu umetnost za decu. Pri~e su daleko odkonvencija; {tavi{e, gotovo sve konvencijena kojima se zasniva pripovedna proza serazaraju, obesmi{qavaju ili parodiraju.Ovi prozni zapisi su izrazito kratki i ne-fabulativni.

Uloga ~itaoca nadrasta uobi~ajenupoziciju recipijenta kwi‘evnog dela, ~ak ido sada vi|ene poku{aje savremenih pisacada aktiviraju ulogu ~itaoca, podstaknu ga na

domi{qawe kwi‘evnog teksta. Kwi‘evnitekst se predstavqa kao neka vrsta intera-ktivne igre u kojoj pisac ima samo inici-raju}u ulogu: on zapo~ne pri~u, dâ ime lika,a ~itaocu se ustupa uloga kreatora: od wegase, naime, zahteva da "pri~u" dogradi fabu-lativnim elementima - on treba da je os-misli umesto pripoveda~a, upi{e odgovor"koji je samo va{ i ni~iji vi{e!", unese oso-bine lika ili, ~ak, kreira ~itavu pri~upo~ev od naslova. Ova igra fabulirawa unekim slu~ajevima je naporedna: ~italacupisuje osobine lika u isto vreme kad i pri-poveda~, a zatim ga pripoveda~ upoznaje saonim {to je zapisao ("Mali profesorDavid").

Sa ukidawem svake fabulativnostinestaje i pou~nost. U pri~i "Ne{to kaobasna" pouka se obesmi{qava re~ima:"Svaka basna ima naravou~enije. To je ne{tokao mudra pouka koja treba da nas nau~i dabudemo pametniji nego {to jesmo. Kao da sunam za to neophodne basne... Molimo ~itaoceda po tom pitawu i sami mu}nu glavom." Apouke u savremenom svetu, po stanovi{tuovih pri~a - nema! Svet u kojem obitavajulikovi je nesvrhovit. Delawe likova nijevrednosno odre|eno kao po‘eqno ilinepo‘eqno - ono je obesmi{qeno. Dosada jewihov najve}i neprijateq i samo na trenu-tak se zaboravqa: "Sari je bilo stra{nodosadno." ("Bez odgovora"). ^itaju zato daprekrate besmisleno vreme vikendom("Naravno, i daqe je bila subota."),usavr{avaju gledawe kroz kqu~aonicu, aliih svi poku{aji iznova suo~avaju sabesciqnim ‘ivotarewem.

Mo‘e se re}i kako je jedino ishodi{telikova savremene dece u pri~ama Igora Ko-larova ma{ta. "Sve je mogu}e pa ~ak inemogu}e", nagla{ena je tvrdwa u ovim te-kstovima. Dragan~e iz "Dragan~etovih puto-vawca", iskusni putnik po svetu u ma{ti,

10) Dejan Aleksi} (2005): Na primer (u rukopisu).

Opet jednom jedan lav

Onaj lav kod Radovi}a Du{ka,[to ga gumom obrisao Brana,Ponovo je po~eo da wu{ka:Javio se meni ovih dana.

Nalazim se na velikoj muci,(Takva stawa nisu mi ba{ ~esta)Dok olovka drhti mi u ruci,On mi ri~e: ,,Nacrtaj me, smesta!"

Ve} mu ~ujem {krgut iz ~equsti,Pa sve mislim: sad }e da prigusti;Ko bi smeo takvog da ga pusti,Sasvim qutog i s rikom u ‘drelu Da iza|e na hartiju belu?!On bi opet na tri noge stao,Na tri oka opet progledao, ^uqio bi opet sva tri uva,(Ko ga ne zna - taj neka se ~uva)Re‘ao bi kao lud na bra{no,Svi bi opet rekli: "Stra{no, stra{no!"

Ko da gleda u strahu i jeziKako oblak i tramvaje mezi?!

Od crtawa strava mi se sme{i,Ta ve{tina malo mi je strana,Pa me jedna pomisao te{i -Ja ne umem da crtam ko Brana.

Zorana Opa~i}

90

uveren je da se naj~udesnije stvari mogudo‘iveti kad se zatvore o~i. Deca u ma{tiputuju i kreiraju (Sawa iz "Sawamatemati~arka" smi{qa najneverovatnijematemati~ke jedna~ine o korwa~ama, kroko-dilu, lopati i pe~urki; Mi}a iz "Hej, Mi}aopet ma{ta" u svojoj ma{ti je vukodlakMi}a Igla, a zatim pronalaza~ laserskih{ibica).

I roman Vladimir iz ~udne pri~e Gor-dane Timotijevi} umnogome razara ro-manesknu strukturu. Me|utim, na~in na kojiglavni lik iz romana putuje kroz nagla{enipripovedni, a ne fizi~ki prostor ima svojpredlo‘ak u jednoj od kqu~nih kwiga savre-mene kwi‘evnosti, romanu Alisa u zemqi~uda. Ova okolnost, kao i brojne nagla{eneintertekstovne veze romana sa va‘nim de-lima i li~nostima nacionalne i svetskekulture i kwi‘evnosti (kqu~ LukijanaMu{ickog, Anzelmo iz Hofmanovog Zlat-nog lonca (}upa), bra}a Grim, ‘aba koja jeu~ila o basnama od Dositeja Obradovi}a isl.), svedo~e o va‘noj karakteristici savre-mene kwi‘evnosti za decu - intertekstual-nosti. Poigravawe sa ‘anrovskim konvenci-jama romaneskne forme odvija se na raznena~ine: autor i junak nalaze se u ‘ivompolemi~kom dijalogu a napetost se posti‘eizra‘avawem razli~itih opredeqewa otemi i strukturi romana. Lik svojim sta-vovima uti~e na fabulu, poeti~ka na~eladela, a ovo metatekstualno usagla{avawe is-tovremeno uti~e na defabularizaciju teksta(iako se junak zala‘e za uzbudqive avan-ture). Nezavisnost lika na kojoj se insis-tira treba da promovi{e spremnost savre-menog pisca da uva‘i sliku sveta dana{wegdeteta. Savremeni lik odbacuje sentimen-talizovanu sliku sveta kao la‘nu. Samo-stalno delovawe lika u tekstu ure|uje se iformalno: pripoveda~ev govor se grafi~kiizdvaja, uokviruje, a osnovni pripovedni

fokus dat je u 1. licu kao govor irazmi{qawe glavnog lika. Odnos likaprema instanci pisca-pripovedne svestiblago je ironizovan: kada u pripovednomsvetu primeti sentimentalizovane pri-povedne iskaze, lik reaguje kriti~ki: "Gla-sovi su mi bili poznati. Nisam ba{ siguran,al’ sumwam na pisca."

Samo putovawe kroz "~udnu pri~u" re-lativizovano je i parodirano, po~ev od paro-dijskog poni{tavawa pripovednih toposa utekstu (selo Obrni-Okreni-I-Pri~u-Pro-meni). Konvencija opisnog imenovawa liko-va (po wihovim osobinama, profesiji iliizgledu) koja postoji u tradicionalnojkwi‘evnosti parodirana je imenovawemlikova po wihovoj ne-delatnosti: Presipa~-Iz-[upqeg-U-Prazno, Danguba, ^upalac-Pa-Sadilac, Cile-Mile, Gradilac-Kula-U-Vazduhu.

• Fantastika zasnovana na nacionalnojistoriji i usmenoj kwi‘evnosti.Savremeni ‘ivot kao deo tradicion-alnih ‘anrova.

Zna~ajan ogranak srpske proze za decui mlade jeste fantasti~na pri~a zasnovanana narodnoj tradiciji, kwi‘evnosti i mo-tivima nacionalne istorije. U poezijipreoblikovawem nacionalnih mitova, mo-tivima o Starim Slovenima bave seMilovan Danojli} ("[ta su izme|u stalogradili Stari Sloveni", "Kara|or|e i Be-toven"), Milovan Vitezovi} ("SeobaSlovena"). Za razliku od bajke GrozdaneOluji} koja domen ~udesnog pronalazi usavremenom urbanom, dehumanizovanom am-bijentu, a savremene likove u likovimadana{we dece usamqenih jedinica/jedinacakoji provode svoje dane zato~eni u solit-erima dok im roditeqi rade ili, jo{ aktuel-


91

nije, u likovima dece izbeglica koji svojeizgubqeno detiwstvo i porodice nadokna-|uju u ~udesnim prostorima bajke, ve}inaproznih pisaca inspiraciju tra‘i u reak-tivirawu nacionalne istorije, i ‘anrovausmene kwi‘evnosti (Tiodor Rosi}, DraganLaki}evi}, Svetlana Velmar-Jankovi}).Zbirka pripovedaka Kwiga za Marka Svet-lane Velmar-Jankovi} tematizuje dobasrpske sredwovekovne dr‘ave prikazuju}izna~ajne vladare nemawi}kog doba u spe-cifi~nom preistorijskom trenutku - u vre-me kada su bili deca. Iako vladarska deca,ovi de~aci su prikazani kao nejaki,upla{eni, nesvesni svoje snage. Pripovetkeprikazuju wihove trenutke samospoznaje unu-tra{we snage koji najavquju budu}e velikequde. U tekstu su prisutna stalna pore|ewasredwovekovnog i urbanog na~ina ‘ivotakoja ~itaocu predo~avaju sli~nosti irazlike udaqenih vremenskih epoha.Bajkovite pripovesti zavr{avaju se do-dacima zasnovanim na istorijskim podacimafikcionalno transponovanim. Prepli}u}ipagansku i hri{}ansku simboliku, mit, ba-jku, legendu i ‘itijne elemente sa istori-jskim podacima, pisac uspeva da utisne mno-gostruko zna~ewe u pri~e o de~acimavladarima.

• Slabqewe i ukidawe granice kwi‘e-vnog sveta i realnosti. Problemati-zovawe fenomena kwi‘evnog do‘i-vqaja. ^itala~ki lanac - aleksandrij-ski sindrom.

Zna~ajan vid evropske proze za decu~ini romaneskna proza koja se zasniva naproblematizovawu ~ina ~itawa i do‘ivqa-vawa kwi‘evnog teksta. Ova literarna igrasavremenih pisaca polazi od shvatawa uloge~itaoca kao svesti koja sopstveni tempera-ment u~itava u kwi‘evni tekst te ga, prema

tome, donekle i stvara. ^itawe kao vrstakreacije i umetni~ki do‘ivqaj kao vidulaska u kwi‘evno delo uzimaju se kao po-lazi{na ta~ka u ovom tipu proze. Svi akteriu recepcijskom trouglu: ~italac, pisac, lik-ovi iz kwi‘evnog dela shvataju se kao jed-nako ‘iva i stvarna bi}a, a ‘ivot u stvar-nosti i kwi‘evnoj imaginaciji kao ‘ivot saove ili one strane kwi‘evnog teksta. Usled~itao~evog do‘ivqaja kwi‘evnog dela fik-cionalni i realni svet integri{u se, sjedi-wuju i me{aju, tako da literarni likoviuska~u u svet realnosti i obratno, ~italacili pisac postaju deo kwi‘evne fikcije -kwi‘evni likovi.

Nave{}emo primer dva srodna romanakoja po~ivaju na ovim poeti~kim na~elima.Iako je izme|u wihovog objavqivawa pro-{lo oko tri decenije, wihova bliskost jetolika da se name}e zakqu~ak da naredni ro-man prirodno proisti~e iz prvog. Re~ je oBeskrajnoj pri~i (1979) Mihaela Endea (jed-nom od najzna~ajnijih romana za decu drugepolovine 20. veka)11 i romanu Srce odmastila (2003) danas internacionalnopriznate nema~ke spisateqice KornelijeFunke12. U oba romana naslov kwige je is-tovremeno i kwiga u kwizi, odnosno kwigasa posebnim svojstvima i mo}ima koju glavnilik ~ita i bri{e granicu izme|u svoje

11) Michael Ende (1929 -1995) nema~ki pisac koji jedrugu polovinu ‘ivota proveo u Italiji.Poznati romani su Xim dugme i Lukasma{inovo|a (1963), Momo (1973), Beskrajna pri~a(1979), Ogledalo u ogledalu (1986), No} ‘eqa(1982).

12) Cornelia Funke (1958- ), savremena nema~kaspisateqica, vi{estruko nagra|ivana za gotovosva svoja dela. Sama ilustruje svoje kwige i ‘iviu Kelnu. Poznatiji romani su: Gospodar lopova(2002), Srce od mastila (2003), Na zmajevimle|ima (The Dragon Rider) (2004), Kletva mastila(Inkspell) (2005). Kod nas su prevedeni romaniGospodar lopova i Srce od mastila u izdawuNarodne kwige iz Beograda

Zorana Opa~i}

92

stvarnosti i imaginacije: Beskrajna pri~a iSrce od mastila su kwige koje u antikvarni-cama pronalaze strasni ~ita~i iposve}enici kwi‘evnosti: de~ak koji volida izmi{qa pri~e, Bastijan Baltazar Buksi kwigovezac Mo. Oba naslova nosevi{estruku simboliku: beskrajna pri~a kaopripovedawe koje se beskrajno obnavqa sasvakim novim ~itaocem, a srce od mastilaaludira na svet mastila - fikcionalni svetkwi‘evnog teksta.

Ugra|ivawe sopstvenih saznawa, tem-peramenta, snova i o~ekivawa u estetskido‘ivqaj kwige u romanu Beskrajna pri~aalegori~no je predstavqeno kao ulazak~itaoca Bastijana u zemqu Fantaziju,na~iwenu od snova i ma{te. Lik sa sim-boli~nim imenom (Baltazar kao ~arobnik iBuks kao kwiga) u isto vreme je ~italac ilik spasiteq Fantazije. Projektuju}i sop-stvenu li~nost u kwi‘evnu fikciju, onpostaje kwi‘evni lik i kroz literarnoputovawe razre{ava svoje li~ne sumwe iprobleme koji ga izjedaju u realnom ‘ivotu(usamqenost, nedostatak o~eve qubavi, od-bacivawe vr{waka). U romanima nema~kesavremene spisateqice Kornelije Funkepisac Fenoqo i li~nosti iz ‘ivota ~ita~anestaju u kwi‘evnom tekstu dok se, po inver-znom postupku, u realnom svetu otelovqujulikovi iz kwige. U narednoj kwizi - nas-tavku ovog romana pod nazivom Proklet-stvo mastila (2005) radwa je zasnovana naobrnutom postupku: likovi - ~ita~i (i mikao ~itaoci) ulaze u svet od mastila.

Na primeru glavnih junaka romanaSrce od mastila, devoj~ice Megi i wenogoca Moa, zaqubqenika u kwige, nazvanih^arobni Jezik i K}i ^arobnog Jezika,spisateqica o‘ivqava platonovsku slikurapsoda i teoriju o namagnetisanimprstenovima koji povezuju tvorca, rapsoda i

slu{aoca poezije (Platon u Ijonu, 1955).13

Mortimer i wegovo sugestivno ~itawe kojeima ~udesnu mo} da o‘ivqava zapisane re~iostvaruje anti~ko shvatawe o magijskoj mo}iizgovorene re~i, verovawe po kojem imeno-vati stvar zna~i prizvati je i otelotvoriti.

U Beskrajnoj pri~i Bastijan uzimakwigu od starog antikvara Karla KonradaKoreandera; on je ~ita, pro‘ivi i nakontoga kwiga, na wegovo ~u|ewe, nestaje. [tase zapravo desilo? Od biv{eg ~itaoca kwigaje pre{la u ruke sada{weg, a posle wegovog~itawa nestaje za nekog budu}eg ~itaoca.Ili, kako to Bastijanu obja{wava antikvar:"Jedno je sigurno: ti mi nisi ukrao tu kwigu,jer ona ne pripada ni tebi niti bilo komdrugom... Ko zna, mo‘da je ovog trenutka nekodrugi dr‘i u ruci i ~ita."//"Saslu{aj re~istarog i iskusnog putnika kroz Fantaziju,moj de~a~e!...Ne mo‘e{ da poseti{Mese~evo Dete drugi put, to je ta~no - svedok je ona Mese~evo Dete. Ali, ako joj da{novo ime vide}e{ je ponovo. Ma koliko~esto ti to polazilo za rukom, svaki put }ebiti prvi i jedini put." Re~ je svojevrsnomotelotvorewu aleksandrijskog sindroma -~itala~kog lanca koji se obnavqa kroz isto-riju kwi‘evnosti - istoriju ~itawa. I samovaj roman ubrzo je postao ugra|en u~itala~ki niz: naime, svako poglavqe ro-mana Srce od mastila po~iwe citatima izkqu~nih kwiga kwi‘evnosti za decu kojidaju bo~ne veze ka drugim, u ne~emu srodnim,delima. Kona~no, svi ovi citati upu}uju najedinstvenu porodicu kwiga koje sa~iwavajui svet glavnih likova ovog romana (Megi naput uvek nosi kwige sa kojima se ose}a kaokod ku}e). Ovi navodi pokrivaju veliko

13) Po Platonu rapsod tuma~ poezije, govore}ipesmu, nastalu bo‘anskim nadahnu}em, postajejedan od namagnetisanih prstenova i ne{to od togmagnetizma prenosi na publiku.


93

poqe istorije kwi‘evnosti za decu: odsamih po~etaka, Do‘ivqaja Toma Sojera iliHaklberi Fina Marka Tvena, preko Le-topisa Narnije K. S. Luisa, Tolkinovog Ho-bita, sve do novijih dela. Kwige MihaelaEndea, Xim dugme i ma{inovo|a Lukas iBeskrajna pri~a zapo~iwu nekoliko po-glavqa. Ve} posle tri decenije i one supostale deo ~itala~kog niza, deo kwi‘evneistorije, prethodnici koji svojom struk-turom i zna~ewem grade budu}a dela.Ovim seispuwava jedna od osnovnih misli Beskrajnepri~e: zemqa Fantazija uvek mora iznova dase stvara jer je svako ~itawe jedinstven ineponovqiv estetski do‘ivqaj.

Va‘nost uloge u~iteqa i nastavnika- zavr{na razmatrawa

Po nekim prou~avaocima (Crnkovi},1990, Zalar, 1999) uzrast od 10 -11 godina pre-lomni je uzrast u de~jem odrastawu u kojemdete postaje ~ita~ ili ne~ita~. Ne treba na-gla{avati {ta ~itawe pru‘a detetu i kojekognitivne i intelektualne sposobnostirazvija. Dete u ovom uzrastu zavr{ava ni‘erazrede osnovne {kole. To nam kazuje kako jeuloga u~iteqa koji rade sa decom u ovomuzrastu od presudnog zna~aja. Kao prvi vodi~kroz svet kwi‘evnog dela, u~iteq jezaslu‘an za podsticawe u~enika za ~itawe i

razumevawe kwi‘evnog teksta. Odgovornostovakve uloge mo‘e da ponese samo onaj nas-tavnik koji se trudi da se i sam neprestanoupoznaje sa novim tendencijama ukwi‘evnim delima za decu i mlade. Jedinotakav u~iteq mo‘e upu}ivati svoje u~enikena razvijawe ~itala~kih navika ioboga}ivawe ~itala~kog iskustva.

Sna‘no interesovawe dana{we dece o,na primer, romanima o Hariju Poteru XoaneRouling mo‘da pokazuje uspe{no osmi{qe-nu marketin{ku kampawu, ali nam, ipak,pru‘a dragocenu informaciju: deca vole da~itaju, wihova ‘eqa za ~itawem i daqe pos-toji uprkos izazovima savremenog doba. De-tetu ~itaocu treba stoga ponuditi ona dela,teme i sadr‘aje bliske wegovom senzibili-tetu, kojima }emo ga motivisati i pobuditiu wemu ~itala~ku radoznalost. Vertikala upristupu kwi‘evnom delu treba zato da segradi u obrnutom smeru: od savremenog te-ksta ka kwi‘evnoj pro{losti. Obrtawesmera u izu~avawu kwi‘evnog teksta, od-nosno upoznavawe deteta sa svetom kwi-‘evnog dela od savremenog teksta ka klasi-cima kwi‘evnosti, mo‘e biti neuobi~ajen,ali inspirativniji i efikasniji put u nas-tavi materweg jezika i kwi‘evnosti. Mo-tivisano savremenim kwi‘evnim senzibi-litetom, dete }e radije prepoznavati ituma~iti motive ili teme u delimakwi‘evne istorije.

Literatura

• Aleksi}, Dejan (2005): Na primer (u rukopisu).

• Velmar-Jankovi}, Svetlana (1994): Kwiga za Marka, Beograd, Stubovi kulture.

• \or|evi}, Dragomir (2000): Se}a li se iko, Beograd, Rad.

• \ur|ev, Pop Du{an (1998): Slik kovnica (vizuelne pesme za mlade), Zrewanin, Gradska biblioteka"@arko Zrewanin".

• \ur|ev, Pop Du{an (2002): Izvo|a~ besnih glista, Zrewanin, Gradska biblioteka "@arko Zre-wanin".

Zorana Opa~i}

94

• Ende, Mihael (1991): Beskrajna pri~a, Beograd, Prosveta.

• Jokanovi}, Danilo (2005): Antologija srpske poezije za decu, Beograd, Gramatik.

• Kolarov, Igor (2005): Pri~e o skoro svemu, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Petrov Nogo, Rajko (2003): Rodila me tetka koza, Beograd, Prosveta-Beogradska kwiga.

• Timotijevi}, Gordana (2001): Vladimir iz ~udne pri~e, Beograd, Narodna kwiga, Alfa.

• Funke, Kornelija (2004): Srce od mastila, Beograd, Narodna kwiga.

• Danojli}, Milovan (2004): Naivna pesma, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

• Lesnik-Oberstein, Karin (1994): Children’s Literature: criticism and the fictional Child, Oxford: Clarendon Press.• Mangel, Alberto (2005): Istorija ~itawa, Novi Sad, Svetovi.

• Zalar, Ivo: "Dje~ji roman, {ta je to?" u: Marjanovi}, Voja (1999): De~ja kwi‘evnost u kwi‘evnojkritici, Beograd, BMG.

• Miyoshi, Maiko (2004): ’Who is The Writer: Child Or Adult’, New voices in Children’s Literature Criticism, Lichfield:Pied Piper Publishing. pp. 88-96

• Nastavni plan i program za 1. i 2. razred osnovne {kole (Srpski jezik), Slu‘beni glasnik RepublikeSrbije, Prosvetni glasnik, god. LIII, broj 10, Beograd, 12. avgust 2004, str. 3-10.

• Nastavni plan i program za 3. i 4. razred osnovne {kole (Srpski jezik), Slu‘beni glasnik RepublikeSrbije, Prosvetni glasnik, god. LIV, broj 1, Beograd, 18. februar 2005, str. 1-10.

• Pijanovi}, Petar (2005): Naivna pri~a, Beograd, Srpska kwi‘evna zadruga.

• Plan i program osnovnog obrazovawa - 4. razred, Slu‘beni glasnik Republike Srbije, Prosvetniglasnik, br. 4/90, 2/91, Prosvetni glasnik, br. 2/92, 13/93, 1/94, 5/95, 6/96, Beograd (uz dopune iz 2003.).

• Platon (1955): Ijon. Gozba. fedar, Beograd, Kultura.

• http://www.corneliafunke.de/en/• http://www.scholastic.ca/authors/• http://www.zmajevedecjeigre.org.yu/• http://www.littvet.su.se/mnikolaj/• http://www.ibby.org/• http://astrid-lindgren-memorial-award.iqnaut.net/• http://www.barfie.net/• http://www.questia.com/• http://www.ucalgary.ca/~dkbrown/• http://www.childrenslit.com/• http://www.scils.rutgers.edu/• http://www.carolhurst.com/• http://www.ncrcl.ac.uk/• http://www.irscl.org.za/• http://literature.britishcouncil.org/• http://pgstudy.britishcouncil.org/


95

http://www.corneliafunke.de/en/

http://www.scholastic.ca/authors/

http://www.zmajevedecjeigre.org.yu/

http://www.littvet.su.se/mnikolaj/

http://www.ibby.org/

http://astrid-lindgren-memorial-award.iqnaut.net/

http://www.barfie.net/

http://www.questia.com/

http://www.ucalgary.ca/~dkbrown/

http://www.childrenslit.com/

http://www.scils.rutgers.edu/

http://www.carolhurst.com/

http://www.ncrcl.ac.uk/

http://www.irscl.org.za/

http://literature.britishcouncil.org/

http://pgstudy.britishcouncil.org/

SummaryWorks of contemporary children’s literature by their theme, structure, picture of the world, relation

to a child reader can have an important role in motivating a child in Serbain language classes in a primaryschool. This is why we mark poetic features of contemporary children’s literarature books: a picture of theworld in opposite to suitable pedagogic models (or a moral - in humoristic-ironic key), respecting apersonality and children’s needs - change of a child’s picture in a literature form, experimenting withlanguage and form of a literature work, desentimentisation of a text - dominance of irony and parody,intertextuiality, playing with genre matrix, weakening and shortening of a border of literature world andreality. Analysis of curricula shows how contemporary literature text take only 3-5% of the curricula, whatmakes students uninformed and they are not motivated for reading. There are possible ways of informingshown in this paper and innovating teaching contents, and we suggesting reversing in teaching literature:approach to literature work from contemporary texts to works of the past.

Key words: contemporary children’s literature, reading, and curricula

Zorana Opa~i}

96

Nema sumwe da se oko prirode kwi‘e-vnosti i, iz we izvedene, nastave kwi‘evno-sti lome mnoga kopqa i da nijedno pitawekoje se postavqa nije definitivno zatvo-reno. Pitawa su tim zna~ajnija jer kwi-‘evnost (sa srpskim jezikom), zajedno samatematikom, prati u~enika kroz celu os-novnu i sredwu {kolu. Za{to kwi‘evnost -u svim vremenima, dru{tvenim i obrazovnimsistemima - ima tako povla{}eno mesto nijete{ko doku~iti, a koju od wenih funkcijanastava nala{ava (ili prenagla{ava), stvarje mnogih ~inilaca koji se sti~u u konkret-nom trenutku. U ovom radu se ukratko razma-traju dva mogu}a vida dobre nastave kwi‘e-

vnosti, metafori~no re~eno, jedan unu-tarwi i jedan spoqa{wi. Uz nagla{avawe,da nema razumevawa drugoga bez razumevawaprvoga.

I

Priroda kwi‘evnosti i kwi‘evnog teksta

Ciq nastave kwi‘evnosti jeste daslo‘enu i dinami~nu prirodu kwi‘evnosti,i svakog pojedina~nog dela predvi|enog nas-tavnim programom, svakako, predstavi nakrajwe jednostavan i u~eniku prihvatqiv

Dr Aleksandar Jovanovi}U~iteqski fakultet, Beograd

Kratkinau~ni prilog

Razumevawe kwi‘evnog teksta u odnosu sa drugim nastavnim predmetima- teorijsko-metodi~ki aspekt -


Rezime: U radu se razmatra priroda kwi‘evnosti i priroda kwi‘evnog teksta azatim se prelazi na odnos kwi‘evnosti sa drugim nastavnim predmetima. Kwi‘evnostpru‘a velike mogu}nosti za korelaciju sa drugim nastavnim predmetima (veronauka, is-torija, priroda i dru{tvo, ekologija, prirodne nauke), ali da bi izvr{ila svoju vaspitno-obrazovnu ulogu najpre mora da se razume smisao i zna~ewe kwi‘evnog teksta, mora da serazume iznijansovan i slo‘en jezik kwi‘evnosti.

Kqu~ne re~i: kwi‘evni tekst, nastava kwi‘evnosti, simboli~ni jezik, statuskwi‘evne ~iwenice, korelacija nastavnih predmeta, kwi‘evnost i drugi nastavni pred-meti, veronauka, ekologija, nau~no-popularna kwi‘evnost.

97

na~in - a da, pri tome, ne izneveri prirodukwi‘evnosti. To je osnovno polazi{te, izkojeg proizilazi sve ostalo, ukqu~iv i nas-tavne metode i ocewivawe.

Da bi ostvarila taj program, nastavakwi‘evnosti mora da se podigne na vi{inego do sada nivo apstrakcije (da se matema-tizuje, u slobodnijem smislu te re~i). Prvikorak je u tome da se kwi‘evnost od osnovne{kole predaje kao kwi‘evnost, a ne kaozamena za pou~ne ili druge dicipline.Su{tina je u tome da se u centar prou~avawastavi sam kwi‘evni tekst i da se opi{uwegova osnovna svojstva. (Sli~an, koperni-kanski, obrt izvr{en je u nastavi matema-tike uvo|ewem skupova. Bilo je nedoumicaoko toga da li }e deca i u~iteqi shvatiti"novu" matematiku: danas znamo da su nedou-mice bile bezrazlo‘ne). Uostalom, nemo‘emo nuditi u~eniku raznolika dosti-gnu}a najnovijih generacija, a nastavu kwi-‘evnosti za pro{li vek. Iskorak u nastavikwi‘evnosti se ne mo‘e izvesti akou~iteqa postavimo da sedi na lopti umestona stolici ili prosto druga~ijim raspore-dom klupa u u~ionici, nego reformom na-stave iznutra, razumevawem i predavawemkwi‘evnosti shodno vremenu u kojem‘ivimo.

Kwi‘evni tekst }emo opisati, i deca}e to veoma dobro razumeti, ako naglasimoslede}e wegove osobine: da ima po~etak ikraj, da ne mo‘e biti kra}i od jedne re~e-nice i da se u wemu ukr{taju doslovno i ne-doslovno zna~ewe. Sve te osobine dobaru~iteq/nastavnik mo‘e pokazati na prime-ru jedne poslovice, koja zaista i jeste naj-mawi kwi‘evni tekst, a u starijim razre-dima i na primeru bajke, recimo ^ardak nina nebu ni na zemqi (u programu za úúú ra-zred). Kada smo kod bajke, neophodno je i umla|im razredima po}i daqe od osnovne de-

finicije da je ova kwi‘evna vrsta zasnovanana ~udesnim (a ne fantasti~nim) i nestva-rnim bi}ima i doga|ajima. Najpre, u bajci seveoma dobro mogu pokazati granice teksta(ustaqeni po~eci i zavr{eci), ali i vi{e odtoga. Jo{ po~etkom veka, folklorna bajka je"otvorena" iznutra, pokazano je da ova vrsta,bez obzira na svoju raznolikost, jeste zasno-vana na samo trideset i jednoj funkciji, bi-tnom i utvr|enom elementu radwe ("Podfunkcijom se razume postupak lika koji seodre|uje prema zna~aju koji ima za tokradwe" - Vladimir Prop: Morfologija baj-ke). Ako je broj funkcija ograni~en, broj wi-hovih realizacija je prakti~no neograni~en(isti je odnos izme|u foneme i glasa). Junak,ili junaci, leti na kowu, leti na ptici, letina lete}em }ilimu, na |avoqim ko~ijama, od-nosno, ja{e na vuku, plovi la|om, itd.Me|utim, stalna veli~ina/funkcija jeste"prostorno preme{tawe iz jednog carstva udrugo". U~enik, sa jedne strane, apstrahujekonkretne doga|aje, prenosi ih na vi{inivo, a sa druge, uo~ava stalne veli~ine iwihove konkretne realizacije, u~i selogi~nom mi{qewu i konkretnoj analizikonkretnog teksta.

I daqe. Jezik kwi‘evnosti je izuze-tno simboli~an jezik (semioti~ki, kwi‘e-vnost je odre|ena kao drugostepeni modela-tivni sistem). Wemu, dakle, uvek treba pris-tupati sa sve{}u da je re~ o slo‘enoj i di-nami~koj tvorevini. Najpre, ne mo‘e serazumeti {ta nam kwi‘evno delo govori,ako zanemarimo na~in (oblik, formu)na/kroz koji nam govori. I, jo{ va‘nije,kwi‘evno delo govori uvek o onome o ~emunam govori (o konkretnim likovima, si-tuacijama, odre|enom vremenu), ali je ono,istovremeno, i model stvarnosti pogodan dase na wega preslikaju odre|ena ~itao~evaiskustva, to jest, govori nam i o ne~emu {to

Aleksandar Jovanovi}

98

se ti~e svih nas. Zna~i, stalno se kre}eizme|u bukvalnog i prenesenog zna~awa, a nevezuje se u potpunosti ni za jedno. Pitawatipa Da li se zaista to {to se pripovedadogodilo ili Kako pisac mo‘e da zna zanajskrivenije misli svojih junaka ne doti~use prirode kwi‘evnosti, preciznije ona jeproma{uju.

Kwi‘evni tekst1. Ima po~etak i kraj (okviri dela,posebno nagla{eni);

2. Ne mo‘e biti kra}i od jedne re~enice (frazeologizmi, poslovice, izreke, aforizmi);

3. Stalno se kre}e u prostoru izme|u bukvalnog i prenesenog zna~ewa (simboli~ka uloga jezika);

Ista svrha, potpunije i dubqe razume-vawe kwi‘evnosti, posti‘e se i insistira-wem na jednostavnim a preciznim definici-jama kwi‘evnih pojmova, u meri u kojoj jeneophodno da u~enici ovog uzrasta budu upo-znati sa wima. U odre|enom obimu to, sva-kako, jeste. Ako zna osnovne definicije, naprimer, kwi‘evnih likova ("likovi su pre-dstavnici li~nosti u kwi‘evnom delu inosioci radwe"), metafore ("Zamena jednere~i drugom po sli~nosti"), alegorije("iskaz koji u celini ima preneseno zna~ewei ne mo‘e biti kra}i od jedne re~enice"), itako redom, onda }e mu one bitno pomo}i uanalizi i razumevawu dela.

Tu nije kraj osnovnim pitawima. Kojeje to znawe o kwi‘evnosti ka kojem nas-tavnik treba da vodi u~enika, da sa-u~estvujeu wegovom osvajawu. Te nedoumice ne prate

nastavnika same po sebi (nisu psiholo{keili pedago{ke prirode), nego proizilaze izprirode same kwi‘evnosti. Problem je unauci o kwi‘evnosti poznat kao rasprava ostatusu kwi‘evne ~iwenice. Jer, ne postojiteorijsko-metodolo{ka saglasnost o tome{ta je to kwi‘evna ~iwenica; wen status semewao u raznim {kolama (i epohama) is-tra‘ivawa kwi‘evnosti, to jest mewao se iu na{oj {kolskoj praksi, po~ev od ~uvenogpitawa: {ta je pisac hteo da ka‘e? do jo{~uvenijeg: kakvi su va{i utisci o pro~i-tanom delu? No, nezavisno od tih pitawa,status kwi‘evne ~iwenice, bar na nivou os-novne {kole, mogu imati ovi elementi,uzeti zajedno ili skupa:

a) podaci o piscu, wegovom ‘ivotu idelu;

b) uvi|awe oblika dela (pri~a, pesma/stih, poslovica);

v) fabula/radwa dela;

g) analiza likova;

d) zna~ewe dela (koje, osim u basnama,ne mo‘e svesti na pouku) i veze me|ukwi‘evnim delima.

Jasno je svakome ko se ozbiqno bavinastavom kwi‘evnosti, dakle, konkretnimproblemima a ne uop{tavaju}im stavovima opredmetu kojim se ne bavi, da je re~ o bitnomstru~nom aspektu istog pitawa. Do odgovorase mo‘e do}i, najpre, u dubokom razumevawuprirode kwi‘evnosti, i to onoj vrstirazumevawa koja omogu}ava da se jednostavnoi precizno u~enicima objasne najslo‘enijipojmovi i pojave ({to je osnovni ciq svakedobre nastave, pa samim tim, i osnovni ciqsvake dobre metodike). Uo~avawe ovihproblema ja~a nastavnikovu svest o pri-rodi problema posla kojim se bavi i, u kra-

Razumevawe kwi‘evnog teksta u odnosu sa ...

99

jwem izvodu, ~ini wegovu li~nost otvore-nijom za slo‘enija re{ewa.

I to nije sve. Jo{ po~etkom veka Vil-helm Diltaj je napravio razliku izme|u pri-rodnih i duhovnih nauka, koju - bar nastavni-ci koji predaju duhovne (ili, u upro{}enojvarijanti, dru{tvene) nauke - ne mogu zaobi-}i. U prirodnim naukama re~ je o istra‘i-vawu procesa koji se ponavqaju i otkriva seuzro~no-posledi~na veza me|u wima; uduhovnim, na primer istoriji i kwi‘evno-sti, ispituju se neponovqivi i izuzetnidoga|aji i pojave me|u kojima su veze znatnoslo‘enije i otkriva se wihov smisao. Na-stava (metodika, pedagogija, itd.) koja ovurazliku previdi ne samo da se ne sprema zanaredni, nego nije na nivou ni ovoga veka.Kako, dakle, predavati kwi‘evnost ako to ine zna~i ni{ta drugo, nego vo|ewe u~enikaka wegovom sa‘ivqavawu sa kwi‘evnim de-lom (koje podrazumeva i znawe, i smisao zakwi‘evnosti, i qubav), sa‘ivqavawu trineponovqivosti i jedinstvenosti: nepono-vqive li~nosti nastavnika, neponovqiveli~nosti u~enika i neponovqivog kwi‘e-vnog dela.

Status kwi‘evne ~iwenice

1. Podaci o piscu, wegovom ‘ivotu i delu;

2. Uvi|awe oblika dela (pri~a, pesma/stih, poslovica, itd.);

3. Fabula / Radwa dela;

4. Analiza likova;

5. Zna~ewe dela (koje se, osim u basnama, ne mo‘e svesti na pouku) i veze me|u kwi‘evnim delima.

Tek kada je svestan ovih problema, nas-tavnik }e znati kako treba da predaje, od-nosno, zna}e kako da se kre}e unutar kwi‘e-vnosti, ali i da iza|e izvan wenih u‘ihokvira, da je - po{tuju}i wenu prirodu - po-vezuje sa drugim disciplinama. A prvo ~egamora da bude svestan jeste nu‘nost odre|eneiznijansovanosti (suptilnosti) u pristupukwi‘evnom tekstu i wegovom zna~ewu ismislu. Za razli~ite vrste kwi‘evnosti irazli~ite aspekte kwi‘evnog dela, on morada pripremi ako ne bitno, a ono bar delomrazli~ite pristupe ka u~enikovom znawu.Tako|e, nastava kwi‘evnosti ne mo‘e bitiuspe{na ako se zasniva (samo) na jednosta-vnim oblicima predavawa ili postavqawapitawa koja proma{uju sam tekst na koji seodnose, nego se moraju na}i instrumenti koji}e - u meri u kojoj je to mogu}e - biti usme-reni i na znawe i na razumevawe kwi‘evnogdela. Nema unapred datih re{ewa/kriteri-juma, oni se iznova uspostavqaju u svakom no-vom susretu sa kwi‘evnim tekstom.

II

Kwi‘evnost i drugi nastavni predmeti

Kwi‘evna umetnost poseduje ne malu{irinu, raznovrsnost i slo‘enost, na {tau~enike treba upu}ivati jo{ od prvog sus-reta sa wom. Pod uslovom, da se slo‘enostkwi‘evnosti ne svede na tzv. "idejnu stranu"ili "poruku" dela. "Ideja" ili "poruka"dela poni{tavaju razumevawe dela, zane-maruju wegovu prirodu i svode ga na epife-nomen vaspitnih disciplina. Kwi‘evnodelo vaspitava, ali samo svojom slo‘eno-{}u i otvoreno{}u. Ono se obra}a celokup-nom ~ovekovom bi}u: wegovom intelektu,razumu i emociji - zapravo najdubqim osno-vama ~ovekovog postojawa, Upravo zbog toga


100

je pogodno za uspostavqawe suptilnih od-nosa sa drugim nau~nim i nastavnim disci-plinama, od ~ega imaju koristi i kwi‘e-vnost i odgovaraju}e discipline. A u~enikpostepeno sti~e svest o svetu koji je isto-vremeno i podeqen i nedeqiv.

Kwi‘evnost i veronauka

Malo je civilizacijskih normi ~iji seuticaj mo‘e meriti sa uticajem dve sa‘etenovozavetne zapovesti. Dok je Bog Starogazaveta strogi sudija ~ije su naredbe impera-tivne (~uvenih Deset Bo‘jih zapovesti: Jasam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bo-gova osim mene. Ne ubij. Ne ~ini preqube,itd), Bog Novoga zaveta je Bog qubavi kojine ka‘wava qude, nego ‘rtvuje svoga Sina zawih, a deset zapovesti su se preobrazile uDve najve}e zapovesti: Qubi Gospoda Bogasvim srcem svojim, svom misli svojom i svomsnagom svojom (1); Qubi bli‘wega svoga kaosamoga sebe.

Obe ove Bo‘je zapovesti sele su o os-novu mnogih kwi‘evnih dela, ukqu~iv i onau programu za mla|e razrede osnovne {kole.U narodnoj pesmi Marko Kraqevi} i Beg Ko-stadin pevaju se moralna na~ela za koja sezala‘e na{ najpoznatiji epski peva~, a ra-zlozi wegovog prekora ne mogu se razumeti,ako se previdi da je re~ o slavi, najve}emhri{}anskom porodi~nom prazniku koji, naodre|en na~in, osmi{qava i daje svrhu qu-dskom delovawu. Praznik predstavqa, kakoje pisao Aleksandar [meman, prodor ne~egauzvi{enog i svetlog u na{ svakodnevni‘ivot, i predstavqa neko neprestano ukazi-vawe na ono tajanstvo u ovom svetlu {toqudi zaboravqaju i {to tone u sivilo svako-dnevice, zatrpano sujetom i umorom svako-dnevnog ‘ivota. Zato ~ovek u praznik iula‘e celokupno shvatawe ‘ivota, prazni-

cima izra‘ava smisao i ciq svoga ‘ivota.^ovek na praznik mora biti boqi nego {toina~e jeste, trudi se da bar tada dosegne onupuno}u ‘ivqewa koja mu neprestano izmi~e.A ako je i tada ne~ovek, onda on praznik (igoste, bez kojih praznika i nema), i nezaslu‘uje. Sada su nam svakako jasnije prek-orne re~i Marka Kraqevi}a kada odbijapoziv koji ina~e ne sme da odbije.

Vodi~ kroz tekst za nastavnike i u~enike:

1. Odredite tip kwi‘evnosti kojoj pri-pada ova pesma;

2. [ta znate o narodnoj kwi‘evnosti (Uodgovoru na ovo pitawe nu‘no je da seukqu~i nastavnik u najve}oj mogu}oj meri);

3. Koji je osnovni stih narodne epskepesme (Dovoqno je objasniti wegovo ime,deseterac, i na nekoliko primera ga pro-veriti);

4. Koje narodne pesme o Marku Kraqevi}uznate;

5. Po ~emu se ova pesma me|u wima izdvaja(nema dvoboja i sukoba, ostvarena je u dija-logu: dakle, sukob je verbalne, ta~nije, mo-ralne vrste);

6. Priroda i vrsta zamerki Markovih, ane~ove{tva Kostadina;

7. Kojim redosledom su izneta (kako supore|ana); stilski posmatrano, kojufiguru (gradaciju) ~ine;

8. Ogre{ewa beg Kostadin ~ini na slavi(krsnome imenu). Za{to je ovaj podatakod velike va‘nosti (I u ovom slu~ajunastavnik aktivno u~estvuje u tuma-~ewu:slava je jedna od najve}ih hri{}anskihsvetiwa, kada qudi treba da budu boqi nego{to jesu, da vode ra~una o onima koji ne-maju, prvi element gradacije,koji (vi{e)nisu mo}ni, drugi element gradacije, i o


101

svojim roditeqima, tre}i element grada-cije. Slava je porodi~na sve~anost, susretpredaka i potomaka i zato je, u ovom slu~a-ju, tre}e ogre{ewe i najve}e ne~ove{tvo.Pomenuti hri{}anski moral, itd.);

9. Ko su zaista bili Marko Kraqevi} ibeg Kostadin (Pitawe pogodno da se suge-ri{u sli~nosti, ali i razlike vankwi‘e-vnog i kwi‘evnog sveta, te - koliko je mo-gu}e na ovom uzrastu - pojam li~nosti, u‘ivotu, i lika u kwi‘evnosti);

10. Vrednosti za koje se zala‘e narodnipeva~: da li su, i kako se mo‘e zakqu-~iti da jesu, istovetne sa vredno-stima za koje se zala‘e Marko Kra-qevi} (Pesmom dominira Markov govor,Beg ni{ta ne kazuje u svoju odbranu, pesmase zavr{ava kada se ispuni trostepenagradacija, itd. Ovim uvidima u~enicishvataju pone{to od prirode kwi‘evnosti:recimo, nigde se neposredno peva~ nestavqa na Markovu stranu, a, opet, jasno jeda je na wegovoj strani).

Na drugi na~in su ove zapovesti ugra-|ene u jednu od najpoznatijih umetni~kih baj-ki, u "Sebi~nog xina" Oskara Vajlda. Koli-ko bajka, ova Vajldova pri~a je i parabola:bajkom je jedino ~ini motiv xina, sve ostaloje parabola o snazi qubavi i preobra‘ajujednog sebi~nog bi}a koje u jednom trenutku- u susretu sa De~akom ~iji se identitetotkriva tek na kraju - postaje svesno da jejedina stvarna qudska potreba da voli i dabude voqen. Drvo na kojem se pojavquje De-~ak tako zaista postaje Drvo ‘ivota, pro-cvetali krst, a zavr{na re~enica: "Ti si mejednom pustio da se igram u svome vrtu, danassam do{ao da te vodim u svoj vrt, koji se zoveRaj" pru‘a nadu svima koje obasja qubav i

pobede ograni~ewa i isku{ewa sopstvenekrhke prirode.

Razlozi za prisustvo ove bajke-para-bole u programu su vi{estruki i nemerqivi(wih vaqa neprestano nagla{avati jer sestalno ~uju glasovi neukih koji bi da jeiskqu~e iz programa ili, bar, iz ~itanki):kwi‘evni: tuma~ewe teksta, upoznavawe sawegovim osobenostima, veza sa drugim tek-stovima (sa biblijskim motivom Hristovogstradawa), to jest, uo~avawe da se kwi‘e-vnost naslawa na kwi‘evnost, priroda ume-tni~ke bajke i razlika u odnosu na narodnu;kulturni: Biblija kao ogroman rezervoar(podsticaj moderne umetnosti); moralni:univerzalno va‘ewe hri{}anskog morala,radost i lepota pobe|ivawa sopstvene sebi-~nosti.


1. Po ~emu je pri~a Sebi~ni xin bajka, apo ~emu se razlikuje od narodnih bajki(elementi ~udesnog, xin, a doga|a se samona jednom mestu, u gradskoj ba{ti, udeosvakodnevice: deca koja idu u{kolu, itd);

2. Uporedite dva opisa ba{te, pre iposle xinovog povratka;

3. Kada deca i Severni Vetar ka‘u zaba{tu da je "divno mesto," {ta ovajiskaz zna~i u jednom drugom slu~aju(primer za suptilno imenovawe razli~i-tih stvari istim jezikom);

4. Kako je prikazana priroda, po kojemna~elu se ona pona{a kada ne pu{taprole}e u ba{tu - [ta nam to govorio sebi~nosti: da li je re~ o velikomili malom grehu;


102

5. Koja je razlika izme|u gre{ke i greha(o ~emu nam govore, na primer, basne, ao ~emu ova Vajldova pri~a);

6. Kako tuma~ite xinov preobra‘aj iwegovu potrebu da ponovo sretnemalog de~aka;

7. Obratite pa‘wu na slede}i izvod izpri~e: A kada mu se xin pribli‘i, lice mupocrvene od gneva i re~e - Ko je mogaoda bude tako zao i da te tako povredi ?- Na de~akovim dlanovima bili sutragovi eksera, isti takvi o‘iqcibili su i na stopalima. - Ko te jepovredio - ponovi xin - Reci mi, pa }uuzeti svoj veliki ma~ da ga ubijem. - O,ne - re~e de~ak - to su rane qubavi. Ko se to, u ime qubavi, ‘rtvovao zaqude i ~ija je to uloga u ovoj pri~idata de~aku;

8. [ta je Hristos sve u~inio za qude;[ta sve, po wegovom mi{qewu, mo‘eda u~ini qubav (i ovde je nastavnikovapomo} izuzetno potrebna, da pove‘egradivo bar iz dva predmeta);

9. Da li se xin iskupio za svoju sebi~no-st: {ta zna~i de~akov poziv xinu dapo|e sa wim u de~akov rajski vrt;

10. Koju poruku nam {aqe ova Vajldovapri~a: {ta cve ~oeek mora da pobedi usebi;

Kwi‘evnost i biologija/ekologija

Branko Miqkovi} je autor samo jednepesme za decu "Pesma o cvetu". Kao izuzetnomoderan pesnik, on je i ovde u~ionio bitaniskorak i u stihove za najmla|e ugradio svojpesni~ki senzibilitet. Evo pesme u celini:"Jedan maleni cvet / jo{ ni progovorio nije/ a ve} je znao sve tajne Sunca / i sve {ta

zemqa krije. // Jedan maleni cvet / jo{ nijeni prohodô / a ve} je umeo sam da se hrani /svetlo{}u, vazduhom i vodom. // Jedan malenicvet / ne zna da ~ita i pi{e / al zna {ta je‘ivot, {ta je svet, / i miri{e, miri{e".Pesma je pogodna da se na woj sagledaju nekeod odlika organizacije kwi‘evnog teksta(ponavqawa prvog stiha - pesni~ki refren,gra|ewe strofa po principu suprotnere~enice - pesni~ka gramatika, itd). Ali jei u drugom pogledu veoma podsticajna. Pes-nik u woj polazi od pretpostavke da jemladun~e ~ovekovo - dete najbespomo}nije u‘ivom svetu i da gotovo jedino ono nemamogu}nosti da samo, bez roditeqske za{titepre‘ivi. Ta~nije, nijednom mladom bi}unije neophodna tolika za{tita kao qudskomnovoro|en~etu. Biqke i wihova, kako je pes-nik govorio, biqna mudrost mogu i u drugimvidovima biti veoma pou~ni za ~oveka.

Razlozi za prisustvo ove pesme u {kol-skom programu su tako|e veliki i nemer-qivi. Kao i u prethodnom slu~aju, i wihtreba neprestano nagla{avati, jer je pesmatako|e nekoliko puta bila na iviciiskqu~ivawa iz progama, mo‘da najpre zato{to se oni koji su najpozvaniji nisupotrudili da je razumeju. A razlozi su:kwi‘evni - tuma~ewe teksta savremene poez-ije za decu, uo~avawe figura ponavqawa kojedaju ritam pesmi, saznawe da lirski junak -cvet nije u pesmi uspostavqen po principusli~nosti sa detetom (kako se to obi~no~ini u poeziji za decu) nego su wegovo posto-jawe i uloga zasnovani na razlici. Pesma jedobar primer kako kwi‘evnom tekstu morada se pristupa kao kwi‘evnom, a ne da se utekst unose unapred stvorene pretpostavke;obrazovni - da ~ovek nije najsavr{enije(ili, nije u svakom pogledu najsavr{enije)bi}e u prirodi, da treba da u~i od prirodeumesto {to te‘i da je pobedi.


103


1. Uo~ite re~i i odnose koji se u pesmiponavqaju (prvi stihovi u strofama,suprotnost izme|u drugog i tre}egstiha);

2. [ta o prirodi cveta iovope drugi itre}i stih koji su na isti na~ingra|eni u svakoj strofi (jo{ ni...a ve});

3. Kakav je onda cvet o kojem se govori uovoj pesmi;

4. Kolika je wegova mo} i snaga, a kolikasposobnost da sam opstane i da sverazume;

5. Za {ta je, dakle, sve cvet sposoban ~imnastane ({ta mu je sve dano jo{ u se-menci);

6. Uporedite dete i cvet: da li su vi{esli~ni ili razli~iti - da li cvet uovoj pesmi predstavqa dete;

7. Kakva je to biqna mudrost koju cvetposeduje;

8. Za{to pesnik insistira na malenom, asavr{enom cvetu, {ta time ho}e daporu~i deci;

9. Cvet u prvoj strofi zna, u drugoj ume,u tre}oj miri{e. O kojim wegovim oso-binama je re~ i kako on mo‘e da pred-stavqa uzor deci;

10. Kakva je priroda u odnosu na ~oveka /dete, ako je savr{enija: {ta mo‘emoda nau~imo od we;

Kwi‘evnost i nauka

U posledwih nekoliko decenija nau-~no-popularna kwi‘evnost sve vi{e postajebitan sastavni deo kwi‘evnosti za decu i

omladinu. Razlozi su bar dvostruki: re~ je ovrednim umetni~kim tekstovima, lepo pisa-nim, sa narativnim elementima, ali i o de-lima kroz koje se ~itaoci uvode u slo‘en izamr{en svet nauke. Dovoqno je pro~itatiRoman jeguqe Mihaila Petrovi}a Alasa (savanredno lepim po~etkom) ili Kroz vasionui vekove Milutina Milankovi}a pa videtikolika je {teta {to su ova dela bila ne-poznata mladim ~itaocima. U~iteqskifakultet je me|u prvima (mo‘da i prvi) u,kako se to ka‘e, Jugoisto~noj Evropi uveoovaj segment u svoj program Kwi‘evnosti zadecu i on se ovde navodi u celini:

Nau~no-popularna kwi‘evnost: Nau~no-popu-larna kwi‘evnost kao vid kwi‘evnosti zadecu.

Vrste nau~no-popularne kwi‘evnosti: a) auto-biografije i memoari; b) putopisi; v) popu-larna nauka.

Autori: Prota Mateja Nenadovi}, MihajloPupin, Nikola Tesla, Mihailo Petrovi}Alas, Milutin Milankovi}.

Dela: Mihailo Petrovi} Alas: U carstvugusara ili Kroz polarnu oblast (putopisi);Prota Mateja Nenadovi}: Memoari; MihailoPupin: Od pa{waka do nau~ewaka; NikolaTesla: Autobiografski ~lanci (memoari,jedno delo po izboru); Mihailo Petrovi} Alas:Roman jeguqe ili Milutin Milankovi}: Krozvasionu i vekove (popularna nauka).

Autori programa i autori ~itankitako|e su shvatili zna~aj prisustva ovogvida kwi‘evnosti u osnovnoj {koli. UPri~i bez kraja - ~itanci za ~etvrti razredosnovne {kole autora Zorane Opa~i}-Nik-oli} i Danice Pantovi} donosi se odlomak"Zvezdani prah vasione" iz pomenutog Mi-lankovi}evog dela koje, iako je objavqenopre gotovo osam decenija nije izgubiloni{ta na aktuelnosti. Autori ~itanke su


104

kontekstualizovali ovaj tekst: nalazi se utematskoj celini sa mesecom kao glavnim ju-nakom i - u duhu ovog teksta - u {irokomrasponu od lirskog rekvizita do nebeskogtela.


1. Po ~emu se nau~no-popularno delorazlikuje od kwi‘evnih dela koja stevi do sada ~itali;

2. Milankovi}, na{ veliki nau~nik, opre-delio se ovde (i)da pri~a pri~u. Kakoje on pri~a (daje slikovit opis kosmi~kogvoza, kosmosa, samog putovawa, itd) ;

4. Koje nau~ne termine koristi i kakoih predstavqa (kosmos, zvezdana jata,gravitacija, svetlosna godina);

5. Za{to u obja{wavawu modernog poima-wa kosmosa, on koristi motive izgr~ke mitologije, kao {to su Arija-dnin konac, lavirint, itd;

6. Kako razumete re~enicu Na{e sunce jetakvo zrno u pra{ini vasione? (Nas-tavnik mo‘e da u~enicima uka‘e na emo-cionalnu bliskost re~i zrno i pra{inakoje Milankovi} upotrebqava, da ihnavede na razmi{qawa o beskraju, ali,isto tako, da - zbog uvi|awa beskona~nostii slo‘enosti kosmosa, kao i ograni~enosti~ovekovih mo}i i skromnosti koja iz toganu‘no sledi - pove‘e sa "Sebi~nim xinom"Oskara Vajlda i "Pesme o cvetu" BrankaMiqkovi}a);

III

Zavr{ne napomene

Kwi‘evnost je neiscrpni rezervoarjezi~kog i kulturnog pam}ewa. Ali da bismoovu mo} aktivirali, moramo razumeti wenuprirodu i wen slo‘eni i iznijansovani go-vor, razumeti {ta nam kwi‘evni tekststvarno govori. To nije uvek lako, ali tekkada ulo‘imo napor i svoje ~itala~koiskustvo, pred nama se otkrivaju bogati iprelepi svetovi o kojima, naj~e{}e, nismoni slutili da postoje. Kwi‘evna dela pose-duju ogromnu mo} da deluje na ~itavo ~ovek-ovo bi}e, a ne samo na wegovo pona{awe({to je povr{inski deo wegovog bi}a), alita mo} u {kolskom sistemu nije dovoqnoprisutna, najverovatnije zbog toga {to po-drazumeva suptilne mehanizme ~itawakwi‘evnog teksta i jo{ suptilnije wegovogprevo|ewa u vaspitno-obrazovne procese.Samim tim, otvara - upravo zbog svoje pri-rode - velike mogu}nosti za korelaciju sadrugim predmetima. (Ovde su pomenuta tektri-~etiri, a broj je, prakti~no, gotovo is-tovetan broju nastavnih predmeta.)

Da li je lako ostvariti ovakozami{qen program za koji su neophodnaraznolika znawa, qubav i odanostkwi‘evnosti, sposobnost da se ona razume.Neophodno je, ukratko, posve}ewe svomeposlu, uverenost u misiju koja se vr{i. Nijelako ni u sre}nijim uslovima, a pogotovonije lako ako se uzmu u obzir konkretne ok-olnosti u konkretnom vremenu u kojem‘ivimo. Ali - da parafraziramo jednog um-nog francuskog profesora kwi‘evnosti,te‘iti najvi{em, to je jedino pravo. To jei na{a prva du‘nost kada u|emo u razred.


105

Literatura:

• Velek, R. i Voren, O. (1985), Teorija kwi‘evnosti, Beograd, Nolit.

• Jovanovi}, Aleksandar (1984), Kako predavati kwi‘evnost, Beograd, Zavod za uxbenike inastavna sredstva.

• Majendorf, Xon (1985), Vizantijsko bogoslovqe, Kragujevac, Kaleni}.

• Milankovi}, Milutin (1928), Kroz vasionu i vekove, Novi Sad, Matica Srpska.

• Petrovi}, Mihailo Alas (1940), Roman jeguqe, Beograd, Srpska kwi‘evna zadruga.

• Opa~i}-Nikoli}, Zorana i Pantovi}, Danica (2005), Pri~a bez kraja (~itanka za ~etvrtirazred osnovne {kole), Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

SummaryWe discuss nature of literature and literature text and then we discuss relation of literature with

other teaching subjects. Literature offers great possibilities for correlation with other teaching subjects(religion, history, Science and Social Sciences, Ecology, Natural Sciences), but in order to fulfil itseducational-pedagogical role, we must first understand the sense and meaning of a literature work, andwe have to understand shaded and complex language of literature.

Key words: literature text, teaching literature, symbolic language, status of literature fact, correla-tion of teaching subjects, literature and other teaching subjects, Religion, Ecology, scientific-popularliterature.


106

Uvod

Doba u kojem ‘ivimo svedo~i da je napragu jo{ jedna tehnolo{ka revolucija kojave} uveliko mewa na{e tradicionalne poj-move o materiji, prostoru, vremenu, ener-giji, informaciji, na~inu u~ewa, kao i re-alizaciji nastavnog procesa.

Razvoj savremenih tehnologija posled-wih decenija drugog i po~etkom tre}egmilenijuma, to jest "informaciona tehnolo-gija (mikroelektronika, ra~unari, teleko-munikacije, robotika), laserska tehnolo-gija, tehnologija novih materijala, nuk-learna tehnologija, tehnologija osvajawasvemira, biotehnologija i genetsko in‘e-werstvo" (Mandi}, P. i Mandi}, D., 1996:13)

bele‘i sve ve}i uticaj na obrazovawe istvara preduslove za kvalitativne promeneu organizaciji procesa nastave.

Tako je razvoj informacione teleko-munikacione tehnologije promovisao novenastavne medije (Internet, multimediji,hipertekst, virtuelna realnost, ve{ta~kainteligencija i sli~no) koji mogu dasimuliraju ulogu uxbenika ~ime znatnopove}avaju mogu}nost kori{}ewa, a istovre-meno efikasnije deluju u procesu u~ewa, kaoi u nastavnom procesu.

Jedan od mo}nih multimedija koji jeve} u{ao na velika vrata u obrazovni procesjeste elektronski uxbenik. On je, ina~e,danas najadaptabilniji medij koji se koristi

Dragoslav Jovanovi}

Kratkinau~ni prilog

Elektronski uxbeniku nastavnom procesu

Rezime: U ovom radu pa‘wa }e biti posve}ena elektronskom uxbeniku u nastavnomprocesu sa osvrtom na izradu i oblikovawe elektronskog multimedijalnog nastavnogsadr‘aja koji je sagledavan kroz probleme koji se javqaju u izradi, karakteristike procesau~ewa koje uslovqavaju oblikovawe nastavnog sadr‘aja, ulogu nastavnika i u~enika uu~ewu putem elektronskog uxbenika, kao i mogu}nosti primene u nastavnom procesu iprocesu u~ewa.

Kqu~ne re~i: elektronski uxbenik, multimedijalni nastavni sadr‘aj, multimedij,hipermedij.

Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 107-116 UDC 371.671

107

u istra‘iva~kom u~ewu (mogu}nost kori-{}ewa i prou~avawa velikih koli~inaraznovrsnih nastavnih sadr‘aja po ‘eqi ipotrebama u~enika). Mo‘emo re}i da se po-javom elektronskog uxbenika u nastavizapo~iwe druga medijalna revolucija u nas-tavnom procesu i procesu u~ewa i u na{imuslovima, zahvaquju}i primeni raznih in-teraktivnih multimedija.

Elektronski uxbenik

U literaturi i nastavi ovaj uxbenik jepoznat kao: multimedijalni izvor znawa,programirani uxbenik, elektronski priru-~nik, totalni multimedij, interaktivnivideo, interaktivni tekst, hipertekst isli~no. U obja{wavawu ove vrste uxbenikatreba po}i od wegove osnovne funkcije(prezentacija informacija, odnosno znawa)i sagledavati ga sve do wegove interaktivnefunkcije koja se sastoji u dvosmernoj komu-nikaciji izme|u u~enika i sadr‘aja, od-nosno informacija, koje su prikupqene izraznih izvora znawa ili su namenskistvorene za odre|enu vrstu korisnika ipotrebe raznih korisnika.

Od po~etka svog postojawa, elektron-ski uxbenik se pokazao kao veoma tra‘eniproizvod kod korisnika razli~itihdru{tvenih slojeva, starosnog doba, kao i uraznim delatnostima. Slo‘i}emo se sa kon-statacijom da je wegovo pravo mesto upravou nastavnom procesu i u procesu u~ewa,imaju}i u vidu sve wegove mogu}nosti.

Kako je wegova glavna performansamultimedijalnost, to zna~i da omogu}avakori{}ewe razli~itih informaciono-ko-munikacionih kanala za prijem, obradu, de-ponovawe i transfer znawa, realizacijuraznih animacija i simulacija, dobijawe

potrebnih obja{wewa, komentara icelokupne vizualizacije u datom trenutku.

Fleksibilnost sadr‘aja ~ini poveza-nost elektronskog teksta sa mikroprocesor-skom tehnologijom koja mu omogu}avamewawe, organizovawe i prilago|avaweu~enicima, a prilago|avawe se mo‘e or-ganizovati tako da sadr‘aj zadovoqava za-hteve razli~itih u~enika prema mnogobroj-nim wihovim zahtevima, sposobnostima, oso-binama, mogu}nostima i potrebama.

Radi detaqnijeg sagledavawa elek-tronskog uxbenika, objasni}emo nove ter-mine i pojmove koji su u wemu sadr‘ani(multimedij, interaktivni multimedij,elektronski tekst, hipertekst, hiper-medij, hiperkard), komponente iz kojih se onsastoji sa najbitnijim karakteristikama,mogu}nost wegove primene u nastavnomprocesu i procesu u~ewa.

Multimedij

Budu}i da se informaciona mul-timedijalna tehnologija zasniva na najak-tuelnijim dostignu}ima informatike, mik-roelektronike, telekomunikacionih siste-ma i didakti~ko-metodi~ki oblikovanih iprogramiranih nastavnih sadr‘aja, okos-nicu ove tehnologije ~ine operativni mul-timedijalni sistemi koji obezbe|uju povezi-vawe pojmova i sadr‘aja pomo}u takozvanihlinkova koji omogu}uju takozvane skokove sapojma na pojam, sa sadr‘aja na sadr‘aj. Funk-cionalnim povezivawem niza kompaktibil-nih elektronskih sredstava i aplikacijaformira se celishodan multimedijalnisistem (Nadrqanski, \., Vlahovi}, B., 2000).U obrazovnoj praksi, kao i u stru~noj lite-raturi, sve se vi{e susre}emo sa novim poj-movima kao {to su: multimedij, totalnimultimedij, interaktivni multimedij,

Dragoslav Jovanovi}

108

hipermedij, hipertekst, elektronskitekst, hiperkard i sli~no. Kako svi oniimaju mogu}nost multimedijalnog prikazi-vawa informacija, prete‘no se koriste kaosinonimi pojma multimedij.

Za nas je veoma bitno da damo preciznoi stru~no tuma~ewe ovih pojmova imaju}i uvidu ~iwenicu da se oni me|usobnorazlikuju po obimu, na~inu i mogu}nostimarealizacije multimedijalnog prikazivawainformacija, kao i po mogu}nostimaupravqawa, obrade, transformisawa, pri-mene, kori{}ewa i manipulisawa nastavniminformacijama u toku samog procesa u~ewa,kao i u toku stvarawa na{ih li~nih mul-timedijalnih proizvoda na osnovu memori-sanih informacija u memoriji ra~unara ilinekog od perifernih ure|aja.

Dakle, pojam multi (multium) ozna~avada ne~ega ima vi{e, iz ~ega proizilazi daizraz multimedij ozna~ava zajedni~ku upo-trebu vi{e medija. Mo‘emo re}i da se ter-minom multimedij ozna~ava oblik softverakoji koristi su{tinske komunikacione me-dije, i to: tekst, audio, video i kompjuterskulogiku ra~unara ili hibrid izme|u analog-nog videa i kompjutera.

^esto se upotrebqava i termin to-talni multimedij upravo iz razloga {toprezentuje sve vrste medija po ‘eqi i potre-bama korisnika.

Interaktivni multimedij predstavqamogu}nost povezivawa informacijaprilikom stvarawa i oblikovawa nastavnihsadr‘aja podobnih za razli~ite stilove istrategije u~ewa. Dakle, multimediji moguda se koriste za stvarawe interaktivnihmultimedijalnih sadr‘aja, za individualnou~ewe, za pripremu predavawa za ve}e grupeu~enika kojom prilikom nastavnik or-ganizuje i rukovodi kori{}ewem medija, za

pripremu prezentacija na diskovima,videokasetama i sli~no.

Hipermedije bismo mogli da de-fini{emo kao podgrupu multimedija kojisadr‘e hiper karakteristike. Re~ hyperozna~ava da je ne{to iznad, odnosno karak-teristike koje su na vrhu, povezane u okvirujedne nehijerarhijske nelinearne strukture.

U sebi sadr‘e: kucane stranice teksta,glas, muziku, slike, kompjutersku grafiku ianimacije, pokretne slike (video i film),raznovrsne boje, zvu~ne efekte i sli~no,{to omogu}uje u~eniku da ~ita i ~uje govornastavnika, spikera ili stru~waka, da ~ujeodglumqene sadr‘aje i da ih prati u vremenui prostoru (kada su nastali, ko ih je prvinapravio, izrekao i sli~no), da prati razvojodgovaraju}ih ideja, kao i da oseti te{ko}ekroz koje je autor prolazio u wihovomstvarawu.

U~eniku se tako|e daje mogu}nost datra‘i obja{wewa, ali i da ih dobije uobliku pisanog i izgovorenog teksta,grafi~kih i shematskih prikaza, stati~nihslika, video zapisa, kompjuterskih prikazai sli~no. Nastavni sadr‘aji mogu biti pri-kazani u obliku grafi~kih i fotografskihprikaza, u vidu virtuelne realnosti, nastati~an i pokretan na~in (film, video isli~no). Ukoliko je kompjuter hardverskipovezan sa ostalim ure|ajima (videokamerom, video-disk plejerom, hard disk dra-jvom, skenerom, mikrofonom, CD-ROM-om,plejerom, modemom, TV signalima) tadazaista mogu biti zadovoqene sve intelektu-alne potrebe i nastavnika i u~enika. Zahipermedij ~esto se upotrebqava i termintotalni medij upravo iz razloga {to pred-stavqa jednu vrstu simbioze svih medijakoji prezentuje sve vrste medija po ‘eqi ipotrebama korisnika.

Elektronski uxbenik u nastavnom procesu

109

Hipertekst je vrsta programa kojiomogu}ava simulirawe prirodnog na~inau~ewa uz pomo} kompjutera. Mogao bi da sedefini{e kao zami{qena koncepcijau~ewa koja omogu}ava da svaki u~enik re-alizuje svoje specifi~ne na~ine u~ewa.

U vezi sa odgovaraju}im sadr‘ajem izdate oblasti, hipertekst sadr‘i ~itavuzbirku razli~itih informacija, kao i mogu-}nost raznih kombinacija grafike, slike,teksta, statisti~ke na~ine izra‘avawa idruge informacije (desktop kompjuteri,biblioteke i sli~no) koje u~enici mogu darazgledaju, istra‘uju pomo}u unapred pri-premqenih znakova za navigaciju (strelice,dugmad, ispisani tekstovi i sli~no), kojidaju slobodne i asocijativne putawe kroznastavni materijal, kao i logi~ne na~ineprou~avawa materijala koji su odre|eniformalnim strukturama zakqu~ivawa. Tozna~i da se prilikom kori{}ewa hipertek-sta u~enik prilago|ava programu shodnosvojim sposobnostima i prethodnom znawu, ahipertekst mu olak{ava kretawe kroz nas-tavni sadr‘aj i pronala‘ewe dodatnih in-formacija. Ali i sam program se prilago-|ava wemu, nude}i mu nove grane programa{to je svojstveno razgranatom modelu elek-tronskog uxbenika.

Prema Mandi}u (2001., 45), hipertekstpredstavqa razgranati model organizacije iizlagawa informacija putem razli~itihmedija (tekst, slika, zvuk, animacija isli~no) koji se oslawaju na interni plan ikori{}ewe usavr{enih navigacionih sred-stava kao {to su konceptualne mape iligrafike koje slu‘e za orijentaciju i timeomogu}avaju u~enicima da sami donoseodluke kako da nastave u~ewe.

Elektronski tekst bi se mogao de-finisati kao elektronska verzija {tampa-nog teksta koja omogu}ava u~ewe na interak-

tivan na~in, samostalnim istra‘ivawemmemorisanih informacija prema asocijaci-jama u~enika, wihovim potrebama, znati-‘eqi za obja{wewima pojedinih pojmova,pojava i sli~no. Ima dosta zajedni~kihkarakteristika sa klasi~nim, {tampanimtekstom.

Dakle, i u elektronskom tekstu pisanere~i se upotrebqavaju za preno{ewe infor-macija, znawa, kao i obja{wavawe uzro~no-posledi~nih i logi~kih veza, odnosa, re-lacija i sli~no. Tekst mo‘e biti prikazanna linearan na~in, ali mu elektronika dajemogu}nost povratne informacije nakon ~egase slede}i korak, tok prezentacije prilago-|ava u zavisnosti od povratne informacije.

Hiperkard bi se mogao definisati kaooperativni program koji omogu}ava tragaweza informacijama. Informacije u wemu semogu organizovati na linearan na~in, slogza slogom, re~enica za re~enicom, kao {tosu prikazane i u {tampanoj kwizi, ali i nainteraktivni na~in, odnosno preko asoci-jacija, me|usobnih veza i relacija, zavis-nosti i hijerarhijskog sklopa. Ove infor-macije mo‘e povezati i u~enik prema svojimpotrebama u razli~ite me|usobne odnose.

U daqem izlagawu sagleda}emo struk-turu multimedijalnih nastavnih sadr‘aja,wihove bitne karakteristike, kao i pri-menu u nastavnom procesu i procesu u~ewa.

Multimedijalni nastavni sadr‘aj

Naj~e{}e pitawe koje se postavqa urealizaciji nastavnih sadr‘aja jeste:"Prona}i na~in, kako prikazati znawe, a dase svaki u~enik u wemu mo‘e sna}i?"(Danilovi}, 1997, 262).

Kako se prilikom stvarawa mul-timedijalnih obrazovnih programa javqaju

Dragoslav Jovanovi}

110

odre|eni problemi, nave{}emo ovde one naj-bitnije:

• problem organizacije i me|usobnogpovezivawa informacija;

• problem snala‘ewa u velikom brojuinformacija;

• problem stvarawa odgovaraju}ih puto-kaza, vodi~a, staza kroz informacionepredele sadr‘aja;

• problem dobijawa odgovaraju}ih pre-gleda "gde i kuda treba i}i";

• problem vra}awa na po~etne pozicije.

Ukoliko posvetimo posebnu pa‘wuovim problemima pri stvarawu multimedi-jalnog nastavnog sadr‘aja, uvide}emo da onzaista ima velike mogu}nosti u nastavnomprocesu i procesu u~ewa, jer se u~enik ak-tivno ukqu~uje i u nastavni proces i uproces u~ewa, preko slu{awa, pisawa,opa‘awa, razmi{qawa, crtawa, gra|ewa,ma{tawa, rasprave, do‘ivqavawa, sticawaiskustva i sli~no.

Izrada i oblikovawe elektronskog uxbenika

Da bi se objasnio na~in izrade ioblikovawa elektronskog uxbenika, zaistase mogu dota}i {iroke teme, mnogastanovi{ta, razli~iti kriterijumi, kao naprimer: na~in koncipirawa didakti~ko-me-todi~kih re{ewa prilikom izlagawa nas-tavnog gradiva; na~in na koji treba dizaj-nirati i komponovati nastavne tekstove;na~in na koji }e se prikazivati informa-cije, kao i wihova vizuelizacija; kakvatreba da budu grafi~ka re{ewa, na kojina~in }e se ostvarivati interaktivan od-nos izme|u u~enika i prezentacija nas-tavnih sadr‘aja i sli~no.

U izradi elektronskog uxbenika trebada u~estvuje ~itav tim stru~waka izrazli~itih oblasti (stru~waci za medije,stru~waci za didakti~ko oblikovawe uxbe-nika i sli~no). Pod pojmom izrada elek-tronskog uxbenika mo‘emo podrazumevatisve pripremne i druge neophodne radwe saciqem da uxbenik sadr‘i sve atribute mul-timedijalnosti, interaktivnosti, kao ida bude prilago|en za u~enike razli~itihsposobnosti.

Ciq izrade je pospe{ivawe procesau~ewa. Iz ovoga mo‘emo zakqu~iti da jecelokupan proces stvarawa, izrade i obli-kovawa zasnovan na pronala‘ewu nastavnihsadr‘aja koji }e biti prilago|eniraznovrsnim mogu}nostima u~enika, wi-hovim sposobnostima, predznawima. Na~inprezentacije nastavnih informacija sti-muli{e u~enika da bude aktivan u procesuu~ewa, ~ime zadovoqava svoju radoznalost,a samim tim i sti~e znawe.

U timu za izradu elektronskog uxbe-nika dizajneri za medije kreiraju grafi~kematerijale (oblik slova, na~in prezen-tovawa teksta, grafikona, video zapisa,transparente, fotografije, skice, sheme isli~no). U ovaj tim dizajnera se obaveznoukqu~uje i stru~wak pedago{ko i didakti-~ki "potkovan" najnovijim nau~nim dosti-gnu}ima iz tih oblasti.

Problemi koji se javqaju u izradielektronskog uxbenika

Problem koji je aktuelan jo{ odstvarawa prvog uxbenika, mo‘emo defini-sati kroz pitawe: Na koji na~in i u kakvomobliku treba izlo‘iti nastavni sadr‘aj uuxbenicima, a da ga ve}ina u~enika mo‘e sauspehom shvatiti, razumeti, usvojiti iste}i kvalitativno znawe?


111

Ovaj problem je do sada re{avanpoboq{avawem tehnologije {tampawa irazvoja odgovaraju}ih nauka. Me|utim, uko-liko uxbenik ne pove}ava efikasnost reali-zacije procesa u~ewa, onda on ne odgovarasvojoj nameni, tada nije celishodan.

^iwenica je da su uxbenici uokvirenipostoje}im nastavnim planom i programomkoji odre|uju obim wegovog sadr‘aja. Alinearni sistem izlagawa nastavnog gradivaje unificiran prema nekom prose~nomu~eniku, koji u stvarnosti mo‘da i ne pos-toji.

Sada{wi na~in izlagawa nastavnihsadr‘aja, na‘alost, u najve}oj meri zavisi odautora i wegove koncepcije. Pitawe jekoliko je on didakti~ko-metodi~ki eduko-van za izlagawe nastavnog sadr‘aja, s obzi-rom da ne postoje recepti koji bi garan-tovali da }e svi u~enici u~iti i nau~itipomo}u wih, niti recepti za izlagawe nas-tavnog gradiva u uxbenicima da bi mogli daga koriste u~enici razli~itih individual-nih sposobnosti i sli~no.

U izradi elektronskog uxbenika sepribeglo obezbe|ivawu raznovrsnih adekva-tnih sadr‘aja, oboga}enih ilustracijama,prikazima, dokazima, video zapisima, kao iinteraktivne komunikacije koja bi trebaloda zadovoqi u~enike, u smislu da oni mogu dasaznaju ono {to ih interesuje, da za to na|uadekvatna obja{wewa i time zadovoqe svojeindividualne kognitivne stilove u~ewa.

Prilikom izrade elektronskog uxbe-nika uglavnom se javqa problem: Kako mno-gobrojne sadr‘aje izlo‘iti i prikazatiu~enicima na odgovaraju}em mediju ili medi-jima, da bi ih oni inkorporirali, trans-formisali i umeli primeniti?

Karakteristike procesa u~ewa kojeuslovqavaju oblikovawe nastavnogsadr‘aja u elektronskom uxbeniku

Polaze}i od konstatacije da je u~eweprvenstveno obaveza i nu‘nost, a tek poslezadovoqstvo, name}e nam se potreba da prioblikovawu nastavnog sadr‘aja u elektron-skom uxbeniku temeqno spoznajemo karak-teristike procesa u~ewa. Wegova }e upotre-bna vrednost biti u direktnoj zavisnosti odwih.

U daqem izlagawu prikaza}emo na~inkoji je opisao Danilovi} (1998, 133). Prili-kom oblikovawa nastavnog sadr‘aja ruko-vodimo se ~iwenicom da u~enik u toku u~ewatreba da:

• razume nastavne sadr‘aje koji su muprezentovani (re~ima, simbolima,znakovima i sli~no);

• shvati smisao i razume promene uzna~ewima odre|enih pojmova iska-zanih re~ima, simbolima i sli~no;

• pamti promene u zna~ewu re~i, po-jmova, da ih tramsformi{e, modi-fikuje i logi~ki generalizuje;

• otkriva nova zna~ewa pojmova, re~i,poruka i vr{i adekvatnu zamenu ikori{}ewe odgovaraju}ih simbola;

• vr{i razne intelektualne aktivnosti(analize, konkretizacija, korigovawe,povezivawe, upore|ivawe, upro{}a-vawe informacija).

Po mi{qewu Danilovi}a, u~eniknapreduje u u~ewu sve dok ne nai|e na nekeintelektualne prepreke, naj~e{}e zbognerazumevawa odre|enih pojmova i sli~no.To onemogu}uje daqi proces u~ewa. On tonaziva intelektualni {um, a on nastaje kaorezultat mnogobrojnih faktora, poput nedo-voqnog predznawa, nedovoqnog iskustva, ne-

Dragoslav Jovanovi}

112

dostatka odgovaraju}ih pojmova, nemogu}no-sti pore|ewa i proveravawa datih podataka,nemogu}nosti stvarawa intelektualnihcelina, nemogu}nosti vr{ewa analize, sin-teze, generalizacije, vrednovawa ideja,neshvatawa pravih zna~ewa re~i, dok, sadruge strane, poboq{awe na~ina i oblikaizlagawa gradiva u uxbenicima ili na samompredavawu dovodi, ili ta~nije, uslovqavaboqi uspeh u u~ewu, a postizawe i do‘ivqa-vawe uspeha je i najboqi na~in motivacijeza daqe u~ewe. Dakle, ako u~enik posti‘euspeh u u~ewu, on daqe napreduje, a ukolikone napreduje, onda obi~no odustaje od u~ewa.Iz ovoga proisti~e da nivo razumevawa nas-tavnog sadr‘aja pove}ava kvalitet u~ewa, asa pove}awem mogu}nosti razumevawa nas-tavnih sadr‘aja raste i obim, trajnost ita~nost usvojenih znawa.

Stoga oblikovawe nastavnog sadr‘ajau elektronskom uxbeniku podrazumeva, presvega, na~in vizuelizacije datih informa-cija, na~ine wihovog povezivawa i tuma~ewawihovih me|usobnih odnosa, na~ine vo|ewau~enika kroz sadr‘aj (navigacija), raznovr-sne didakti~ke prezentacije i informacijeu odnosu na obim, {irinu, dubinu ipovezanost informacija, na~ine wihovogprikazivawa, mogu}nosti dola‘ewa dopotrebnih informacija, na~in proveravawaideja, veza odnosa, mogu}nosti interakcijesa tekstom i aktivno u~ewe.

U~ewe pomo}u elektronskog uxbenika

Glavna performansa elektronskog ux-benika je potpomagawe procesa u~ewa, od-nosno omogu}avawe intelektualne sredineza u~ewe ~ime se pru‘a mogu}nost za br‘iprijem i prezentaciju informacija. Mogu-}nost odgovaraju}eg u~ewa prilago|enogu~enicima razli~itih sposobnosti, kao i

mogu}nost obrade informacija na najpogod-niji na~in stvara prostor u kojem seu~enici aktivno ukqu~uju u proces aktivnogu~ewa.

U~enicima razvijene intelektualneradoznalosti, multimedijalni na~in u~ewapreko elektronskog uxbenika je zaista omo-gu}io napredniji intelektualni razvoj jerim pru‘a intelektualnu podlogu, potrebnunastavnu gra|u, elemente znawa na osnovukojih u~e, jer im je sve to na dohvat ruke.

Jednom re~ju, elektronski uxbenikomogu}ava okru‘ewe za u~ewe u kojem svakiu~enik, u zavisnosti od znawa i intelektu-alnih mogu}nosti, nalazi potrebne odgo-vore, dodatne informacije, odgovaraju}eoblike prikazivawa nastavnih sadr‘ajakoji mu omogu}avaju da dosta toga razume,do‘ivi uspeh, unutra{wu motivaciju i dasvojim aktivnim i samostalnim oblicimau~ewa dosta toga i nau~i.

Jedno od bitnih svojstava elektron-skog uxbenika jeste i to {to u~enicimaomogu}ava da po|u od najednostavnijih in-formativnih podataka koje pretvaraju u in-formacije, povezuju}i ih sa drugim infor-macijama, pri ~emu u svojim glavama ve}stvaraju svoje ideje. Kombinacijom tih idejadobijaju iskustvo, znawe, mudrost, generali-zacije {to }e im omogu}iti da daju odgovorena ve~na pitawa: za{to, kako i gde?

Mo‘da je elektronski uxbenik jedan odretkih medija koji zahteva od u~enika da iz-vla~i informacije iz raznih baza podataka,stvaraju}i vlastite ideje i koncepte otkri-vaju}i veze i relacije izme|u wih,povezuju}i ih pomo}u asocijacija i prethod-nog znawa. Iz izlo‘enog mo‘emo defini-sati i sortirati nekoliko karakteristikakoje su svojstvene elektronskom uxbeniku:


113

• vizuelni na~in prezentovawa infor-macija multimedijalnog nastavnogsadr‘aja;

• {iroka lepeza informacija koje senalaze na dohvat ruke;

• navigacioni simboli za kretawe kroznastavni sadr‘aj su jasno prikazani idovoqno obja{weni;

• multimedijalni nastavni sadr‘ajprilago|en je raznovrsnim u~enicima,wihovim stilovima i strategijamau~ewa, te se u wemu skoro svaki u~enikmo‘e sna}i, do‘iveti uspeh, pove}atiunutra{wu motivaciju, do}i do otkri-vawa i shvatawa me|usobnih odnosa;

• mogu}nost kori{}ewa simulacija, kaoi raznih intelektualnih alatki;

• mogu}nosti za diskusiju i razmenumi{qewa izme|u u~enika, izme|uu~enika i raznih baza podataka, kao istru~waka iz pojedinih oblasti;

• multimedijalni nastavni sadr‘aj uelektronskom uxbeniku navodiu~enika na stalnu intelektualnu ak-tivnost zbog ~ega je i kvalitetste~enog znawa ve}i;

• slu‘e}i se elektronskim uxbenikom,u~enici imaju slobodu u istra‘ivawuznawa, sticawu, gra|ewu, interpre-taciji i konstruisawu sopstvenogznawa, mogu}nost samoprovere svojihznawa, interaktivnu komunikaciju itako daqe.

Uloga nastavnika i u~enika u u~ewu putem elektronskog uxbenika

U dosada{wem nastavnom procesurazni mediji su kori{}eni uglavnom kaonastavna sredstva. Wih su koristili nas-

tavnici da bi poboq{ali efikasnost svojihpredavawa. Danas je ne{to druga~ije, od-nosno, wih sada koriste i u~enici u svomu~ewu. O~ekuje se da }e uz wihovu pomo}komunicirati sa svojim nastavnicima namnoge na~ine. Nastavnici }e imati uloguorganizatora, savetodavca, koordinatora,voditeqa, inicijatora u smislu pronala-‘ewa i pravilnog i kvalitetnog kori{}ewaraznih izvora znawa.

Dakle, nastavnik }e pomo}i u~enicimada pomo}u multimedija za {to kra}e vremedo|u do pravih informacija.

Tako, prema Danilovi}u (1996, 77), uobrazovnom procesu uloga nastavnika se sas-toji u slede}em:

• da deluje na u~enike sopstvenimprimerom;

• da obja{wava svrhu zbog ~ega se u~iodgovaraju}i nastavni sadr‘aj, kakavje wegov zna~aj za wihov budu}i ‘ivoti delatnost;

• da vodi i organizuje razne diskusije;

• da planira i priprema nastavne sadr-‘aje;

• da prati najnovija dostignu}a i unosiih u nastavne sadr‘aje.

Iz dosada{weg izlagawa mo‘emo iz-vesti zakqu~ak da nastavnik planira iizla‘e nastavno gradivo, a mediji ga prezen-tuju i omogu}avaju u~enicima individualnou~ewe. Stoga, primenom multimedijalne nas-tave nastavniku se, na neki na~in, oduzimawegova tradicionalna funkcija (jedinog iz-vora znawa), ~ime se mewa i sama organi-zacija nastavnog procesa, wegova metodi~karealizacija, pa i na~in komunicirawa urazredu.

Pod pojmom nastavnik podrazumevajuse svi autori nastavnog programa koji

Dragoslav Jovanovi}

114

o‘ivqavaju medije i daju im ulogu u nas-tavnom procesu. U savremenoj nastavi nas-tavnik }e biti u ulozi nastavnika koordi-natora i u ulozi medija nastavnika.

Pod pojmom nastavnik koordinatorpodrazumeva se nastavnik kao savetodavac,voditeq, a pod pojmom medija nastavnik po-drazumeva se nastavnikovo delovawe na u~e-nike posredstvom medija. Dosada{wa kon-cepcija obrazovne tehnologije bila je usme-rena na poboq{awe upravqawa nastavnimprocesom, a mawa pa‘wa je posve}ena indi-vidualnim karakteristikama u~enika.Te‘i{te savremene nastave polako se us-merava sa procesa podu~avawa na processamostalnog u~ewa u~enika. Zahvaquju}i in-teraktivnim nastavnim medijima koji su us-lovqavali didakti~ko oblikovawe mul-timedijalnog nastavnog sadr‘aja, u~enikpostaje centar koji samostalno upravqa ireguli{e svoj na~in u~ewa i komunicirawa.

Moderna pedagogija u~enika vidi kaosubjekta nastavnog procesa koji na sebepreuzima i ulogu kontrole vlastitog u~ewa.

Dakle, iz izlo‘enog zakqu~ujemo dafunkciju upravqawa i proveravawa postig-nutih rezultata mo‘e vr{iti primewenatehnika, a ve}im delom i sâm u~enik.Naravno, nastavnik i daqe rukovodi nas-tavnim procesom i kontroli{e ga analizi-raju}i dobijene podatke od primewenih nas-tavnih medija i od u~enika, pri ~emuostvaruje detaqan uvid u nastavni proceskoji mu poma‘e da daqe preduzima sve boqepedago{ke mere. Vrednovawe rada u~enika}e biti na osnovu egzaktnih podataka odprimewenih medija u toku u~ewa, a ne vi{eli~na procena nastavnika.

U tradicionalnoj nastavi uloga u~e-nika je bila uglavnom pasivna i poslu{ni-~ka. Takav status mu je nametnut istorijski,

dru{tveno, organizaciono, autoritarno,kao i na mnoge druge formalne i nefor-malne na~ine. Zbog toga se tradicionalnanastava na{la na udaru kritike pedago{kihmislilaca jer je proces prenosa informa-cije tekao jednosmerno, od nastavnika premau~eniku, zbog ~ega su u~eniku bile limiti-rane mogu}nosti aktivnog u~e{}a u izboruputeva sopstvenog razvoja. U~enik jeuglavnom morao da se iscrpquje na verbal-nom memorisawu ~iwenica.

Primenom savremene informacionemultimedijalne tehnologije u nastavnomprocesu, uloga u~enika se znatno mewa i sas-toji se, pre svega, u mogu}nostima wegove ne-posredne participacije prilikom izbora irealizacije vaspitno-obrazovnih ciqeva,planirawa nastavnog rada, izbora i na~inaprezentacije nastavnog sadr‘aja, organi-zacije i evaluacije nastave, kvaliteta komu-nikacije i uspostavqawa demokratskogvaspitno-obrazovnog ambijenta. Dakle:

• u~enik u~estvuje u izboru optimalneobrazovne tehnologije u nastavnomprocesu i procesu u~ewa;

• ima mogu}nost izbora adekvatnih me-toda i postupaka koji }e ga usmeriti kaodre|enom ciqu. (Vaspitno-obrazovniciq je za svakog u~enika, ali imarazli~itih puteva koji su prilago|enisposobnostima i potrebama najrazli-~itijih vrsta u~enika);

• u~estvuje u planirawu nastave i u~ewa,po{to je nastavnik u obavezi da narazli~ite na~ine izlo‘i i predstaviglobalni programski okvir iz svogpredmeta, {to uzrokuje da se kod u~e-nika formiraju globalne predstave{ta }e se sve izu~avati u toku {kolskegodine. U~enike, tako|e, upoznaje samogu}nostima najrazli~itijih medija


115

koje }e se primewivati ~ime ih stimu-li{e. Sa druge strane, nastavnik impokazuje koliko mu je stalo do wihovogstava i mi{qewa u planirawu nas-tavnog sadr‘aja, kao i zahteva za pro-dubqivawem znawa ili, pak, doraznovrsnih na~ina obrade nastavnihjedinica;

• svakom u~eniku je omogu}eno da sti~eznawe kroz istra‘ivawe, otkrivawe ire{avawe problema. Poneke nastavnesadr‘aje u~enici mogu i samostalno da

usvajaju, otkrivaju uzro~no-posledi-~ne veze i odnose me|u pojavama;

• mogu sami da biraju, analiziraju,grupi{u i povezuju informacije kakobi mogli da ih koriste i wimare{avaju odre|ene probleme;

• permanentna povratna informacijaim omogu}ava da kontinuirano prate iprocewuju sopstvene rezultate, a to je,u stvari, i jedan vid samovrednovawa,uvid u vlastito postignute rezultate.

Literatura

• Bakovqev, M. (1992): Didaktika, Beograd, Nau~na kwiga

• Danilovi}, M. (1994): Elektronsko izdava{tvo u funkciji obrazovawa, nastave i u~ewa, Zbornikradova Instituta za pedago{ka istra‘ivawa, Beograd, Institut za pedago{ka istra‘ivawa, br. 26,str. 412-427.

• Danilovi}, M. (1997): Elektronski uxbenik kao novi i savremeni medij za efikasno u~ewe, Zbornikradova sa me|unarodnog simpozijuma nau~nika Jugoslavije i Rusije, Beograd, U~iteqski fakultet.

• Danilovi}, M. (1997): Mogu}nost realizacije procesa u~ewa uz primenu multimedijalne tehnologije,Zbornik Instituta za pedago{ka istra‘ivawa, br. 29, 260-270, Beograd, Institut za pedago{ka is-tra‘ivawa.

• Danilovi}, M. (1998): Faktori od kojih zavisi efikasnost procesa u~ewa kori{}ewem elektronskoguxbenika, Zbornik radova sa nau~nog skupa sa me|unarodnim u~e{}em, U‘ice, U~iteqski fakultet .

• Jovanovi}, D. (2004): Elektronski uxbenik kao didakti~ki medij, Specijalisti~ki rad, Beograd,U~iteqski fakultet.

• Mandi}, D. (2001): Informaciona tehologija u obrazovawu, Srpsko Sarajevo, Filozofski fakultet.

• Mandi}, D. (2003): Didakti~ko-informati~ke inovacije u obrazovawu, Beograd, Mediagraf.

• Mandi}, D. (2003): Metodika informati~kog obrazovawa sa osnovama informatike, Beograd ,Filo-zofski fakultet Bawa Luka.

• Mijanovi}, N. (2002): Obrazovna tehnologija, Podgorica, {tamparija Obod - Cetiwe.

• Nadrqanski, \. (1991): Informatizacija u~ewa i nastave, Beograd, Pedago{ka akademija za obra-zovawe u~iteqa.

SummaryThis paper is about an electronic course book in the teaching process. We focus on processing of

electronic multimedia teaching contents which is seen in the issues appearing in processing, characteristicsof teaching process which condition forming of teaching process, role of a teacher and student in learningby electronic course book, as well as possibilities of application both in teaching and learning processes.

Key words: electronic course book, multimedia teaching contents, multimedia, and hypermedia

Dragoslav Jovanovi}

116

Osnovna {kola za u~enike ni‘ihrazreda nudi mogu}nost produ‘enog bo-ravka, ali bez jasnog i razra|enog planakako da se sistematski i na organizovanna~in ispuni vreme koje deca, pored redovnenastave, provode u {koli. Kada je uveden,produ‘eni boravak je organizovan tako da jeobuhvatao veliki broj dece, sa minimalnimulagawima i vrlo skromnim dizajnom ina~inom rada koji se nije bitno razlikovaood na~ina na koji se organizuju aktivnosti uredovnoj nastavi. U~enici su, po pravilu,boravili u u~ionici u kojoj imaju nastavu i

uglavnom se bavili izradom doma}ih zada-taka. Po{to su sa ovom decom radili u~i-teqi koji nisu posebno pripremani za rad uboravku, wihov pristup se nije bitnorazlikovao od onoga u redovnoj nastavi. Ma-we ambiciozni u~iteqi iz boravka dozvo-qavali su deci da provode vreme po svomizboru, nestruktuirano, sa jedinom brigomda se ne povrede i da pro|e vreme do dolaskawihovih roditeqa. Ovakav stav imao je ne-povoqnije posledice od prvog, jer su deca iroditeqi morali da kod ku}e, u kratkom vre-menu koje im je preostalo, urade doma}e

Dr Slavica Maksi}, Dr Slavica [evku{i}Institut za pedago{ka istra‘ivawa, Beograd


Unapre|ivawe rada u produ‘enom boravku

Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 117-125 UDC 371.322.1

Rezime: Osnovna {kola za u~enike ni‘ih razreda nudi mogu}nost produ‘enog bo-ravka, ali bez jasnog i razra|enog plana kako da se sistematski i na organizovan na~inispuni vreme koje deca provode u {koli, izvan redovne nastave. Sa ciqem da se {kole inastavnici podstaknu da unaprede rad u produ‘enom boravku, osmi{qen je program koji seprikazuje u ovom tekstu. Na osnovu iskustva ste~enog u toku realizacije programa, kojije kao pilot projekat realizovan u jednoj osnovnoj {koli, zakqu~eno je da produ‘eniboravak u~enika predstavqa {ansu za ve}i vaspitni uticaj {kole koji ona tek treba daiskoristi. Ilustracije radi, prikazuju se dve aktivnosti ~ija je svrha bila da se u~enicimotivi{u za u~ewe stranih jezika i da boqe upoznaju pripadnike drugih naroda sa kojima‘ive. U oba slu~aja, radi se o aktivnostima ~iji bi efekti mogli doprineti uve}awuetni~ke tolerancije me|u decom i razvoju wihove kulturne kompetencije.

Kqu~ne re~i: produ‘eni boravak, program, kulturna kompetencija.

117

zadatke. Neadekvatno zbriwavawe dece dove-lo je do pada interesovawa roditeqa za pro-du‘eni boravak, koji su u skladu sa svojimmogu}nostima poku{avali da problem re{eizvan {kole.

Me|utim, u gradskim sredinama, gde suoba roditeqa zaposlena ili dete ‘ivi samosa jednim roditeqem, {kola postaje jedinomesto gde dete mo‘e biti zbrinuto dok sudrugi ~lanovi porodice okupirani svojimobavezama. Od produ‘enog boravka seo~ekuje da pomogne roditeqima oko ~uvawadece i uspe{nijeg ispuwavawa wihovih{kolskih obaveza. S druge strane, produ-‘eni boravak treba da bude zanimqiv i pod-sticajan za u~enike koji se u wega ukqu~ujui u~iteqe koji u wemu rade. Savremene ten-dencije u razvoju obrazovawa i vaspitawanude mogu}nost boqeg struktuirawa i orga-nizovawa aktivnosti, koje su kreativnije iu ve}oj meri primerene de~jim potrebama.Tako|e, produ‘eni boravak dozvoqava uspo-stavqawe prisnijih i neformalnijih odnosaizme|u u~iteqa i u~enika, kao i me|u vr{-wacima, koje je objektivno te‘e uspostavitiu regularnim nastavnim situacijama. Ak-tivnosti produ‘enog boravka mogu da buduprilika da se {kola ~vr{}e i smislenijepove‘e sa ‘ivotom izvan {kole, prevaz-ilaze}i apstraktnost znawa koja nudi, a {tose smatra jednim od wenih glavnih nedosta-taka (Maksi}, 1997, 2003/2004; Pjurkovska-Petrovi} i [evku{i}, 1997; [evku{i},2000).

Postoje}i problemi organizacijeprodu‘enog boravka, potrebe roditeqa iu~enika kao i mogu}nosti koje pru‘a bo-ravak u~enika u {koli izvan nastave, bilisu polazna osnova za koncipirawe projektaza unapre|ivawe rada u produ‘enom bo-ravku. Bilo je potrebno da se ispita na kojina~in organizovati, kojim sadr‘ajima i ak-

tivnostima ispuniti i kako struktuiratiprodu‘eni boravak u~enika ni‘ih razredaosnovne {kole, da bi se zadovoqile wihovevaspitne i obrazovne potrebe i podsticaorazvoj wihovih interesovawa i krea-tivnosti. Postavqeni problem konkreti-zovan je preko tri pitawa. Kako izabrati iosmisliti aktivnosti produ‘enog boravkada budu atraktivne tako da okupiraju de~ijupa‘wu i izazovne, u smislu podsticawade~jeg razvoja? Kako da organizacija ak-tivnosti, metode i oblici rada budu fleksi-bilni i raznovrsni da bi se vreme provedenou produ‘enom boravku u bitnim aspektimarazlikovalo od redovne nastave? I, kakoopremiti i urediti okru‘ewe u kome seprodu‘eni boravak realizuje da bi bilo ufunkciji ostvarivawa postavqenih ciqeva?

Projekat ima obrazovne i vaspitneciqeve ~ije ostvarivawe podrazumeva or-ganizaciju i sadr‘aje rada koji se razlikujuod redovne nastave, a realizuju ih posebnoobu~eni vaspita~i. Prvi uslov predstavqastvarawe podsticajnog okru‘ewa koje zado-voqava de~je saznajno-razvojne, socijalne iemocionalne potrebe. Predvi|eni sadr‘aji,aktivnosti i na~in rada trebalo bi da do-prinesu, podsti~u, razvijaju i ohrabrujucelokupan razvoj li~nosti deteta, sa na-glaskom na: razvoju jezi~kih sposobnosti iverbalnom izra‘avawu (boga}ewe re~nika,razvoj pojmova); motori~kom razvoju(manuelna spretnost, pravilno dr‘awe,koordinisano kretawe); socijalnim i komu-nikacionim ve{tinama (dru‘ewe, poma-gawe, sara|ivawe, dogovarawe); kreativnomispoqavawu ({irewe i razvoj interesovawa,samopotvr|ivawe kroz uspe{an rad i stva-rawe kreativnih produkata); samopo{tova-wu, samostalnosti, inicijativnosti, ra-doznalosti i op{toj kulturi (dobijawe bit-

Slavica Maksi}, Slavica [evku{i}

118

nih informacija o zna~ajnim pojavama u pri-rodi i dru{tvu).

Unapre|ivawe rada u produ‘enom bo-ravku sprovodi se u tri faze i obuhvata:osmi{qavawe programskih aktivnosti zarad sa u~enicima, obuku u~iteqa za reali-zaciju ovih aktivnosti i pra}ewe reali-zovanih aktivnosti. Pri koncipirawu ak-tivnosti produ‘enog boravka po{lo se odosnovnih pretpostavki razvojne psiholo-gije. Detiwstvo je osnova na kojoj se gradiostatak ‘ivota, pri ~emu se deca razvijajurazli~itim tempom i na razli~ite na~ine.Sva deca imaju sposobnosti koje mogu da buduprepoznate i treba da budu podr‘ane. Zakvalitetan rad je potrebno vreme i prostor.U~ewe bi trebalo da zapo~ne od onoga {tadeca mogu da urade. Igra i razgovor su glavnina~ini na koje deca u~e (Maksi}, 1995).Komunikacija sa drugom decom i odraslimaima kqu~ni zna~aj za razvoj dece([evku{i}, 1995). ^esto se zaboravqa dadeca u~e iz svega {to se doga|a wima i okowih. Najboqe se u~i kada je pojedinac ak-tivno ukqu~en i zainteresovan za ono {tou~i. Deca su na pravi na~in pripremqena zau~ewe kada veruju u sebe i svoje sposobnosti.Najva‘nije de~je potrebe koje se morajuuva‘iti u radu sa wima, da bi taj rad biouspe{an su: zabava, blagonaklonost, pri-hvatawe, po{tovawe, sigurnost, po{tewe,strpqewe, opra{tawe, ohrabrivawe,otvorenost i qubav.

Vaspita~i koji rade u produ‘enom bo-ravku su po svom obrazovawu nastavnicirazredne nastave. S obzirom na to da se utoku formalnog obrazovawa u~iteqa nedo-voqno pa‘we poklawa wihovom pripre-mawu za rad sa decom izvan redovne nastavei obaveznog nastavnog programa, realizacijaprojekta obuhvata i posebnu obuku u~iteqakoji su anga‘ovani u produ‘enom boravku.

Obuka ima za ciq da se u~iteqima pru‘especifi~na znawa u vezi sa principima,ciqevima i metodama rada sa decom izvanredovne nastave. U~iteqi se, tako|e, krozprakti~ne ve‘be pripremaju za realizacijuprogramskih aktivnosti. S obzirom napostavqene ciqeve, najva‘nije teme u radusa u~iteqima su: principi i metode radaprilago|eni de~jem razvoju; razvijawesposobnosti i ve{tina efikasne komuni-kacije sa decom i odraslima; mehanizmi pod-sticawa i razvijawa de~je kreativnosti.Teme se obra|uju interaktivnim metodama,kroz diskusiju i radionice, uz neophodnakratka izlagawa i upu}ivawe na izvorerelevantnih informacija o datim pitawima(Maksi}, 1998, 1999; [evku{i}, 1993).

Program za rad u produ‘enom boravkurealizovan je kao pilot projekat u osnovnoj{koli "Starina Novak" u Beogradu2000/2001. {kolske godine. Od 147 u~enikaprvog i drugog razreda, pribli‘no polovina(77) se ukqu~ila u produ‘eni boravak. U bo-ravku su formirane po dve grupe dece sa ko-jima su radile ~etiri u~iteqice. Rad sau~iteqicama koje rade u boravku, u~iteqi-cama koje vode redovnu nastavu i ro-diteqima odvija se u toku cele {kolskegodine. Na redovnim mese~nim sastancima, uokviru svake od tri nazna~ene grupe, disku-tuje se o realizaciji planiranih program-skih aktivnosti. Autori projekta dajuu~iteqicama iz produ‘enog boravka potre-bna uputstva, periodi~no vr{e supervizijuwihovog rada i kroz zajedni~ku analizuura|enog, planira se budu}i rad. U~iteqiceiz boravka se podsti~u da me|usobnorazmewuju iskustva i da se dogovaraju, kao ida va‘ne informacije o deci prikupqaju odwihovih u~iteqica iz redovne nastave.U~iteqice iz redovne nastave se pozivaju nasaradwu sa nastavnicima iz produ‘enog bo-


119

ravka. Roditeqi se obave{tavaju ociqevima projekta i wegovom razvoju. Odwih se tra‘i podr{ka kao {to je, na primer,volontersko anga‘ovawe oko pomagawau~iteqicama u produ‘enom borakvu pri re-alizaciji posebnih aktivnosti.

Rad sa decom sproveden je kroz ra-dionice. Scenariji radionica razvijeni su uskladu sa osnovnim principima Gardneroveteorije o postojawu sedam inteligencija, au~iteqice su podsticane da primewuju oveprincipe u radu u boravku (Maksi}, 2003).Svaka aktivnost ukqu~ivala je upotrebuvi{e tipova inteligencije, jer su takoprezentovani zadaci i tra‘eni odgovori.Ovakav rad trebalo je da anga‘uje razli~itekanale prijema informacija, kognitivnestilove rada i izra‘avawa. Deca su imalamogu}nost da biraju na~in na koji }e sebaviti problemom i koju vrstu odgovora }edati (govor, pisawe, crtawe, recitovawe,pevawe, svirawe, fizi~ke aktivnosti,gluma). Re{avawe zadataka tako|e je bilomogu}e kroz rad u grupi, u paru ili samo-stalan rad u {koli, ali i rad kod ku}e (kaopriprema ili obave{tavawe ro-diteqa/porodice o postignu}u koje je deteostvarilo). Finalni radovi predstavqanisu javno pred drugom decom iz odeqewa, preddrugim odeqewem i pred roditeqima(izlo‘be, priredba).

Osmi{qene su i realizovane ra-dionice sa razli~itim temama koje su se od-nosile na svakodnevni ‘ivot deteta u ku}ii {koli, wegova interesovawa, preferen-cije, obaveze i odgovornosti, {to se mo‘evideti iz naziva nekih od radionica: Put odku}e do {kole, Ure|ujem moju sobu, [taznamo jedni o drugima, Kako smo se ose}ali,Idemo u goste, Moje zanimawe, Za{tou~imo strane jezike, Pi{em pismo, Upozna-jemo druge kulture i narode. Ukqu~uju se ak-

tuelni problemi iz razvoja i dinamikegrupe i zna~ajni dru{tveni doga|aji iz{ireg okru‘ewa. Programske aktivnosti sadecom koncentri{u se oko muzike, likovneumetnosti, fizi~kih i sportskih ak-tivnosti i scenskog izra‘avawa, ali se krozove oblasti koriste znawa iz svih {kolskihdisciplina. U~iteqi koji rade u produ-‘enom boravku prema svojim afinitetima ime|usobnom dogovoru realizuju aktivnosti.Kona~an ciq je da se podstaknu i obu~e zasamostalno koncipirawe i izvo|ewe ra-dionica na odre|enu temu i takav na~in radakoji }e biti najprimereniji potrebamagrupa dece sa kojom rade. Planirawe ak-tivnosti izvodi se tematski ([efer, 2005).

U~iteqice su pisale mese~neizve{taje o radionicama koje su izvodile sadecom, prema uputstvu o posmatrawu koje sudobili od autora projekta (podaci o tomekako je tekla radionica, problemi na koje suu~iteqice nailazile u radu, broj dece kojije u~estvovao, interesovawa i stepen anga-‘ovawa dece, wihovi me|usobni odnosi). Uzizve{taje, u~iteqice su prilagale de~je ra-dove koji su nastali kao produkti sa ra-dionica. Ovako prikupqeni podaci upotre-bqeni su za planirawe narednih aktivnostii unapre|ivawe projekta u toku wegovogizvo|ewa. Na kraju {kolske godine, iz-vedena je evaluacija koja je obuhvatila ispi-tivawe mi{qewa nastavnika i u~enika osvim novinama koje je program produ‘enogboravka ponudio, kao i ispitivawe efekataprograma na kreativnost i {kolski uspehu~enika. U evaluaciji kori{}eni su upit-nici za ispitivawe mi{qewa u~enika iu~iteqica o boravku, a za merewe krea-tivnosti kori{}en je Urban-Jelenov testkreativnog crtawa ([evku{i} i Maksi},2002).


120

U celini, rezultati evaluacije ukazujuna to da su u~enici u produ‘enom boravkuu‘ivali u usvajawu novih informacija,utvr|ivawu i povezivawu {kolskog znawa sasituacijama iz realnog ‘ivota, do‘ivqa-vaju}i ono {to se u {koli de{ava kaoprodu‘etak aktivnosti izvan {kole. Imalisu do‘ivqaj da u~estvuju u smislenim izna~ajnim doga|ajima i vrlo ozbiqno su sepripremali za svaku aktivnost. Analizaizve{taja u~iteqica o realizovanim pro-gramskim aktivnostima pokazuje da su onebile fleksibilne u radu, pre svega tako {tosu prilago|avale scenario radionice grupidece sa kojom su radile. Op{ti utisak je dasu u~enici imali pozitivniji odnos premaaktivnostima od u~iteqica, {to je irazumqivo jer su u~iteqice morale vi{e dase pripremaju za ovakav na~in rada, razmi-{qaju o svojim kognitivnim preferenci-jama, stilu predavawa i izra‘avawa i da ihkontroli{u. Osim toga, pokazalo se da jepotrebna du‘a priprema u~iteqica, uz ve}umotivaciju i spremnost da u~e, da mewajusvoje navike, izbegnu prepu{tawe rutini.Iskustva ste~ena pri realizaciji ovog pro-jekta potvr|uju da je za uspe{nu organizacijui realizaciju aktivnosti u produ‘enom bo-ravku neophodan dobro osmi{qen plan iprogram, kao i ve{tina nastavnika da kon-kretizuje okvirne programe kroz odre|eneaktivnosti.

Primeri programskih aktivnosti

Programske aktivnosti koje su reali-zovane u produ‘enom boravku detaqnijeilustrujemo sa dva primera, kako bi ih zain-teresovani u~iteqi mogli upotrebiti usvom radu. Ovo je istovremeno pozivu~iteqima koji rade u boravku da sami nasli~an na~in osmisle svoje radionice i tako

obrade teme koje se u wihovoj {koli i grupidece sa kojom rade smatraju zna~ajnim. Ak-tivnosti su izabrane u kontekstu aktuelnihdoga|aja i sve ve}e potrebe dru{tva da sedeca u~e me|uetni~koj toleranciji i, s drugestrane, obaveze {kole da na ove zahteve odgo-vori. Prvu aktivnost, o tome za{to se u~estrani jezici, osmislili su i realizovaliautori projekta. Prakti~an razlog bile sute{ko}e koje su se pojavile u realizacijieksperimentalnog programa engleskog je-zika. U {koli je, naime, obezbe|eno in-tenzivno u~ewe engleskog jezika uz redovnunastavu (~etiri ~asa nedeqno). Anga‘ovan jenastavnik engleskog jezika koji nije imaoiskustva u radu sa u~enicima na mla|imuzrastima i za rad sa ve}om grupom dece, savrlo razli~itim predznawima). Drugu ak-tivnost, posve}enu upoznavawu drugihnaroda i kultura, osmislile su u~iteqicekoje su radile u produ‘enom boravku. Izbornaroda i kultura koje su obra|ene u poje-dinim grupama dece bio je odre|en inter-esovawima, mogu}nostima i potrebamau~enika, wihovih roditeqa i anga‘ovanihu~iteqica.

Aktivnost Za{to u~imo strane jezikerealizovana je sa ciqem da se u~enici mo-tivi{u za u~ewe stranih jezika i pre-dvi|eno je da traje jedan {kolski ~as. Odmaterijala potrebno je slede}e: sveska,olovka i gumica za svako dete, a za svaki timkoji ~ine tri do ~etiri u~enika i dva-tripapira A4 formata, ise~ci iz novina o nazi-vima i oglasima na stranim jezicima,etikete sa slatki{a, razli~ite ambala‘e isli~no. Da bi se pripremili za aktivnost,u~iteqica dan-dva ranije zamoli u~enike daiseku iz novina nazive i oglase na stranimjezicima, skinu etikete sa prehrambenihproizvoda (~okolade, ‘vake), a za dan kada }e


121

se izvoditi radionica obuku ode}u sa stra-nim natpisima. Deci se daje instrukcija da}e u~estvovati u situaciji u kojoj je potre-bno da pomognu strancu koji je do{ao u wi-hov grad, kao i to da odglume kako bi sesna{li u situaciji kada se na|u u zemqi gdese govori neki strani jezik. Razgovorpo~iwe pitawem koji sve materwi jezici suzastupqeni u wihovoj grupi, odnosno kojejezike deca govore u svojoj porodici? Kojejezike znaju ~lanovi wihovih porodica?Koje su prednosti dvojezi~ne dece? Koji je-zici se govore u na{oj zemqi?

U glavnom delu aktivnosti diskusija seusmerava na to za{to je potrebno da se u~estrani jezici i kako se bira jezik za u~ewe.Diskusija obuhvata slede}a pitawa: u~ewestranog jezika u {koli i van {kole; ~emuslu‘i to {to smo nau~ili; koliko jezikaqudi govore na zemqi; da li postoji jedanjezik za sve; koji jezici se najvi{e koriste usvetu; bez kog jezika ~ovek ne mo‘e da sesna|e, ako krene u inostranstvo. Deo ak-tivnosti koji je nazvan "Stranac u momgradu", po~iwe tako {to se u~enicima dajeuputstvo da zamisle kako na putu od {koledo ku}e susre}u stranca. Tog stranca glumiu~iteqica koja govori strani jezik. U prvojsituaciji ona tra‘i put do {kole, u drugojtra‘i prodavnicu i ‘eli ne{to da kupi, utre}oj bioskop, a u ~etvrtoj autobuskustanicu. U~iteqica govori iskqu~ivoengleski jezik i reaguje samo na ono {torazume iz de~je glume. U delu aktivnostikoji je nazvan "Ja u stranoj zemqi", u~enicise podele u grupe kojima se daje uputstvo dasu u okviru de~jeg festivala oti{li ustranu zemqu, gostuju u porodici svogvr{waka, ali ne znaju jezik koji govoredoma}ini. @eleli bi da telefoniraju ku}i,operu kosu, gledaju televiziju i sli~no itreba da se u vezi sa tim sporazumeju sa svo-

jim drugom i wegovom porodicom. Ovoga putauloge se mewaju, pa je u~iteqica doma}in.

U zavr{nom delu aktivnosti daje sekratak rezime na osnovu prakti~nogiskustva do kojeg se do{lo u~e{}em u pre-thodne dve ve‘be o tome {ta bi nam od na{egznawa engleskog jezika pomoglo da sesna|emo u radwi, na ulici, u {koli.U~iteqica podsti~e decu da nau~e nekolikore~i materweg jezika svojih drugova iz grupe(kao {to su romski, albanski, hebrejski), dabi se boqe razumeli. Zakqu~uje se izrekomda ~ovek vredi onoliko koliko jezika zna dagovori. U~iteqica pita decu kako seose}aju, da li im se dopala aktivnost i ukojoj meri, {ta im je bilo te{ko, {ta bivoleli da izmene ili dodaju, da li misle daim je aktivnost koristila i kako, odnosno{ta misle da su nau~ili, da li bi voleli daponovo u~estvuju u nekoj sli~noj aktivnosti.Na kraju, u~iteqica pravi zapisnik o tomekako je tekla radionica, koji su bili even-tualni problemi, zanimqivosti, kakvo jebilo interesovawe dece i sli~no.

Ova radionica izvedena je u dve grupedece koje su bile podeqene prema uzrastu:jednu grupu su ~inili u~enici prvog razreda,a drugu u~enici drugog razreda. Iz izve{tajakoje su u~iteqice napravile izdvajamo naj-va‘nije komentare koji ukazuju da je ak-tivnost ispunila svoj ciq. Ispostavilo seda deca nisu znala {ta je materwi jezik, pasu to nau~ila ovom prilikom. U na{imporodicama govore se srpski, engleski,ruski, ukrajinski, italijanski, nema~ki,francuski, bosanski. Kod nas najvi{e sekoriste srpski, engleski, "seqa~ki" (na pi-jaci) i kineski, a u svetu engleski. Neo-phodno je da znamo neki strani jezik, naprimer, engleski, kada otputujemo, kada namneki stranac do|e u goste kada na televizijinema prevoda filma, za rad na kompjuteru i


122

u drugim situacijama. U jednoj grupi deca u~ere~i na ukrajinskom, a u drugoj na ma|arskom(sunce, zdravo, mama). Jedan u~enik tvrdi daje izmislio jezik "{ajiroframanski" kojiima svoja pravila, a slu‘i za interno spo-razumevawe sa ro|akom. Grupa prvaka uspevada razume stranca i da mu pomogne. Me|utim,u igri gde je trebalo da oni budu stranci,deca su bezuspe{no obja{wavala, ali nisuuspela da se sporazumeju, ~ak su se u jednomtimu i sukobili. Izveden je zajedni~kizakqu~ak da bi se lak{e sna{li da su znalistrani jezik. U grupi u~enika drugog razre-da, strankiwu je glumila u~iteqica koja znaengleski i hebrejski jezik. Deca koja poznajuneke re~i na engleskom uspevaju da se spo-razumeju.

Drugu aktivnost Upoznavawe drugihkultura osmislile su i realizovaleu~iteqice koje rade u produ‘enom boravku.Radionica posve}ena jevrejskom narodu ikulturi bila je organizovana zahvaquju}iu~iteqici jevrejskog porekla. Upoznavawesa tradicijom i kulturom Ukrajine bilo jepodstaknuto time {to se me|u u~enicimana{la devoj~ica iz ove zemqe. Upoznavawesa japanskim narodom i obi~ajimasprovedeno je na inicijativu jednog ro-diteqa koji je poznavao i mogao da obezbedidolazak Japanke u {kolu. Prema planiranomscenariju, trebalo je da radionice pru‘epriliku deci da se bli‘e upoznaju saodre|enom zemqom i wenim osnovnimobele‘jima po kojima bi je mogli pre-poznati. Ostavqeno je voditeqima ra-dionica da naprave izbor informacija kojesmatraju bitnim ili da govore o onome {tonajboqe znaju o datoj zemqi. Na~in na koji}e te informacije biti prenete deci tako|enije strogo odre|en, ve} je to zavisilo odmogu}nosti voditeqa da nabave i donesu

{tampane materijale, slike, film, ode}u,hranu i drugo. U nastavku slede izvodi izizve{taja koje su o realizovanim radioni-cama napravile u~iteqice.

U~iteqica Jevrejka, koja je vi{egodina ‘ivela u Jerusalimu, najavquje decida }e razgovarati o jevrejskom narodu.Jevreji su narod koji postoji vi{e hiqadagodina, a da mu je postojbina zemqa koja se uBibliji naziva Kana ili drevna Palestina.Jevreji danas ‘ive u svim zemqama sveta ikod nas, a wihova istorija vezana je za ~estaseqewa iz jednih zemaqa u druge. Najve}ijevrejski praznik je Pesah kojim se slaviizlazak Jevreja iz dugovekovnog egipatskogropstva. U~iteqica je donela beskvasnihleb - maces koji oni probaju. Drugi velikijevrejski praznik je praznik svetlosti -hanuka. Pre mnogo godina, Jevreji su pobe-dili daleko nadmo}nijeg neprijateqa, Grke,a kada su ponovo u{li u svoj hram uJerusalimu zapalili su svetlo koje je goreloosam dana. U spomen na ovaj praznik, jevrejiu sve}wak koji se zove Menora svakog danazapale po jednu sve}u. U~iteqica pokazujedeci jevrejsku zastavu i grb i obja{wava {tazna~e davidova zvezda i Menora. U~iteqicaje donela dva jevrejska kalendara iobja{wava da Jevreji ra~unaju vreme premamese~evom kalendaru i da je po tom kalen-daru 5.762 godina. Za grad Jerusalim, kojiprikazuje na fotografijama, u~iteqicaka‘e da je glavni verski, duhovni centarJevreja, ali i Arapa, muslimana i svihhri{}ana i da qudi iz celog sveta dolaze dase mole u mnogim crkvama, sinagogama ixamijama. O hebrejskom jeziku u~iteqicaka‘e da se pi{e sa desna na levo, pi{e neko-liko de~jih imena na tabli, pokazuje jebrej-ski alfabet i de~ju kwigu na hebrejskom. Uzavr{noj aktivnosti, slu{aju de~je pesmekoje se pevaju o praznicima i razgledaju


123

bro{ure o Izraelu. Sa video-kasete gledajukratak film o Jerusalimu.

Upoznavawe Ukrajine omogu}eno jetime {to je ukrajinska porodica, majka istariji brat jedne u~enice, bila spremna dasvojim drugovima pribli‘i svoju zemqu.Gosti su zapo~eli svoju prezentaciju opisomzemqe iz koje oni poti~u i pokazali nakarti gde se nalazi. Objasnili su razlikeme|u pojedinim oblastima ove zemqe(reqef, obi~aje, narodnu no{wu). Ukrajinaje dr‘ava u Evropi ~iji je glavni grad Kijev.Pokriva veliku teritoriju, a weni susedi suRusija, Ma|arska, Poqska, Moldavija i Ru-munija. Deca su imala priliku da se upoznajusa pojedinim istorijskim doga|ajimavezanim za glavni grad Ukrajine, {to je bilodokumentovano fotografijama najpoznati-jih gra|evina u Kijevu. Kijev je osnovan 485.godine, kao glavni grad velike dr‘ave imamnogo lepih starih crkava i spomenika.Grad se nalazi na reci Dwepru, a glavnaulica se zove Hrest{tatik. Najpoznatijikne‘evi su Vladimir Veliki i JaroslavMudri. U {esnaestom i sedamnaestom veku uUkrajini su bili kozaci. To su vojnici kojisu se borili za wenu slobodu, a najpoznatijiod wih bio je Hmelnitski. Usledilo jepevawe pesme na ukrajinskom jeziku i poka-zivawe koraka koji se uz wu igraju. Vodi-teqi su, zatim, pokazali neke razlike usrpskom i ukrajinskom pismu: ukrajinski jesli~an srpskom jer se pi{e }irilicom, aliukrajinska azbuka ima 32 slova. Deca su seposebno raspitivala za izgovor pojedinihre~i. U zavr{nom delu, pokazana je zastava

Ukrajine i dato zna~ewe wenih boja: plavonebo i ‘uta ‘itna poqa. Aktivnost jezavr{ena predajom prigodnih poklonaodeqewu koje su dobili od Ukrajinske am-basade: prospekti, razglednice sa znameni-tostima Kijeva i jedna kwiga o Kijevu.

Upoznavawe sa kulturom Japana naz-vano je "Tajanstvena go{}a". U~iteqicazapo~iwe razgovor sa u~enicima tako {toim ka‘e da im je stigla go{}a iz zemqeizlaze}eg Sunca. Go{}a ulazi u u~ionicu,obu~ena u kimono, ‘utog lica, kosih o~iju isvojom pojavom okupira pa‘wu u~enika. Maj-ka koja je poznaje i koja je dovela predstavqaje i ka‘e da sti‘e iz Japana, da se zoveSakiko Okazaki i da studira srpski jezik uBeogradu. U~enici su prethodnog dana sau~iteqicom pripremili pitawa za go{}u.Ova pitawa se uglavnom odnose na to kako sena japanskom jeziku ka‘e {kola, nastavnik,u~enik, kako se pozdravqa, zahvaquje isli~no. Po{to su uspe{no savladali vi{ere~i, deca se raspituju {ta se jede u Japanu.Go{}a govori o ribi i pokazuje kako se jedepirina~ pomo}u {tapi}a. Zatim govori olepoti cve}a i hobijima, kao {to jepravqewe ikebane. Ikebane ilustrujevelikim zidnim kalendarom i demonstriraorigami tehniku. Deca su odu{evqena onim{to vide. Go{}a poklawa svakom u~enikupapir na koji je prethodno napisala wegovoime i pticu od papira koja ma{e krilimakada se povu~e za rep. U~enici se zahvaqujugo{}i (prema japanskom obi~aju uz naklon)uz prikladan poklon (kwiga u koju su se svipotpisali).


124

Literatura

• Maksi}, S. (1995): "Me|unarodni centar za radoznalu decu -ICIC", Zbornik 1 (67-77), Vr{ac:Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a.

• Maksi}, S. (1997): "Slobodno vreme u funkciji razvoja talenta", Kultura slobodnog vremenadece i omladine (55-70), [abac: Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a.

• Maksi}, S. (1998): Darovito dete u {koli, Beograd, Institut za pedago{ka istra‘ivawa.

• Maksi}, S. (1999): "Rana identifikacija kreativnosti", Zbornik 5 (113-121), Vr{ac: Vi{a{kola za obrazovawe vaspita~a.

• Maksi}, S. (2003): "Implikacije Gardnerovog shvatawa inteligencije i kreativnosti za radu~iteqa", K. [pijunovi} (ur.): Obrazovawe i usavr{avawe u~iteqa (355-374), U‘ice,U~iteqski fakultet.

• Maksi}, S. (2003/2004): "Potinkuvawe na kreativnosta preku vonnastavnite aktivnosti",Vospitanije, 3, 4-5, 28-38.

• Pjurkovska-Petrovi}, K., S. [evku{i} (1997): "Slobodne aktivnosti u~enika: rad sekcija uosnovnim {kolama", Nastava i vaspitawe, 350 - 361, 2-3,

• [efer, J. (2005): Kreativne aktivnosti u tematskoj nastavi, Beograd, Institut zapedago{ka istra‘ivawa.

• [evku{i}, S. (1993): "Kooperativno u~ewe u razredu", Zbornik Instituta za pedago{kaistra‘ivawa, 25, 1, 73-85.

• [evku{i}, S. (1995): "Principi efikasne komunikacije u nastavi", Nastava i vaspitawe,br. 1-2, (152-163).

• [evku{i}, S. (2000): "Slobodne aktivnosti i razvoj kreativnosti u~enika", Zbornik 6 (212-223), Vr{ac, Vi{a {kola za obrazovawe vaspita~a.

• [evku{i}, S., S. Maksi}, (2002): "Jedan program za rad u produ‘enom boravku", ZbornikInstituta za pedago{ka istra‘ivawa, 34, 1, 112-132.

SummaryPrimary school offers possibility of after classes stay for students of lower grades. There is not a

clear and worked out plan for organized way of fulfilling time children spend at schools, apart from regularclasses. With the aim of encouraging schools and teachers to improve work in after classes stay, there isa programme shown in this paper. Based on experience in realisation this programme, which has been apilot programme in a primary school, it is concluded that after classes stay represents a chance for agreater pedagogical influence of school which it is supposed to use more in the future. There are twoexamples of two activities, which aim was motivating students for learning foreign languages and betterknowing of other nations they live with. In both cases, we can see the activities, which effects can contributeto better ethnic tolerance among children and development of their culture competence.

Key words: after school stay, curriculum, and culture competence


125

Razvoj pedagogije sporta, rela-tivno mlade pedago{ke disci-pline koja svoje metateorijsko,teorijsko i prakti~no ute-meqewe nalazi u delu teoreti-~ara sporta, sportskih radnika,pedagoga i psihologa, postao jeimperativ u vremenu kada stalnoraste procenat fizi~ki neakti-vnih mladih qudi, koji su vanforme i sa razli~itim zdrav-stvenim problemima u tokutelesnog i psihi~kog razvoja isazrevawa (gojaznost, razne de-formacije ki~me, stopala igrudnog ko{a, lo{e dr‘awetela, razli~ita hroni~na obo-qewa i drugo), i kada je fizi~kaaktivnost osnovno sredstvo zaprevenciju i unapre|ewe zdra-vqa qudi svih starosnih kate-gorija, a posebno mladih. Broj iraznovrsnost sportskih pro-grama namewenih deci i mla-dima svakodnevno raste, a kon-cepcije programa su veoma ~estozasnovane na intezivnom treni-rawu i takmi~ewu, sa impera-tivom pobede i postizawa vrhun-skih rezultata, dok su potrebe

dece za dru‘ewem, igrom, zaba-vom i izazovom skoro u pot-punosti zanemarene i vaspitnipotencijali sporta neisk-ori{}eni. U tom kontekstu jeneophodno analizirati i razma-trati doprinos i zna~aj studijeVaspitawe kroz sport, autoraQubice Ba~anac i Ivice Ra-dovanovi}a.

Studiju ~ine dvanaest po-glavqa i prilozi. U prva tri po-glavqa autori govore o vaspi-tawu i pedagogiji, osnovnimpedago{kim pojmovima (vaspi-tawe, samovaspitawe, prevaspi-tawe, obrazovawe, samoobrazo-vawe i nastava) i komponentamavaspitawa - fizi~koj, intelek-tualnoj, estetskoj, moralnoj iradnoj, o ~ijem je integralnom iskladnom razvoju neophodnovoditi ra~una u svakoj vaspitnojpraksi - {kolskoj ili van{kol-skoj. ^etvrto poglavqe posve-}eno je vrednostima sporta ifizi~kog vaspitawa, koje prven-stveno proizilaze iz op{tegshvatawa pojma vrednosti ivrednosti koje su determinisane

ciqem i zadacima vaspitno-obrazovnog rada i ciqem izadacima sporta i fizi~kogvaspitawa. Aksiolo{ku osnovusporta i fizi~kog vaspitawa~ine: (1) socijalna i individua-lno-psiholo{ka vrednost spo-rta i fizi~kog vaspitawa; (2)socijalna, intelektualna ifizi~ka kompetencija; (3) pozi-tivni emocionalni i socijalniaspekti takmi~arske kompone-nte sporta i fizi~kog vaspi-tawa; i (4) estetska (fizi~ka),intelektualna i socijalna (po-pularnost) kompetencija (str.45). U naredna tri poglavqa (5do 7) autori razmatraju faktorerazvoja, izgradwe i ja~awa li-~nosti sportista, po~ev od radasa mladim sportistima na otkri-vawu svojih sposobnost tale-nata, interesovawa, te‘wi i‘eqa do ostvarivawa identi-teta, integriteta i dignitetali~nosti, sa osnovnom porukomda sportista ne bi smeo da do-zvoli da postane sredstvodrugih ma koliko oni bilimo}ni i uzvi{eni (str. 77).

Prikaz

Inovacije u nastavi, XVIII, 2005/4, str. 126-128

PEDAGOGIJA SPORTA

(Qubica Ba~anac, Ivica Radovanovi}:

Vaspitawe kroz sport,U~iteqski

fakultet, Beograd, 2005.)

126

Ja~awe li~nosti sportista po-drazumeva vaspitno delovawe uoblasti de~jeg i omladinskogsporta, razvijawe realne slike osebi, samopouzdawa i samopo-{tovawa, mogu}nosti izbora,slobodnog ispoqavawa i pona-{awa dece i mladih sportista,zadovoqavawe potrebe za dru‘e-wem i pripadawem grupi, afi-rmaciju i postignu}e u radu,sigurnost, stabilnost i samo-stalnost i vladawe sobom.Me|utim, postoje i ~inioci kojipod odre|enim okolnostimamogu delovati na slabqeweli~nosti dece i mladih spor-tista. Autori ih razmatraju ukontekstu porodice, {kole,{ire dru{tvene sredine i zbi-vawa u svetu, kao i u vezi sastawem fizi~kog i mentalnogzdravqa pojedinca. Posebnapa‘wa posve}ena je (po‘eqnimi nepo‘eqnim, sa stanovi{tau~enika) osobinama nastavnikafizi~kog vaspitawa, koje autorirazmatraju kao osnovu za izradustandarda od kojih }e se pola-ziti prilikom zaposlewa nas-tavnika, vrednovawa wihovograda ili odre|ivawa wihove po-dobnosti za poziv i sa aspektapovezanosti sa stilovimapona{awa nastavnika i wihovoguticaja na stavove u~enika ovrednostima fizi~kog vaspi-tawa (osmo poglavqe). Analizomrezultata brojnih istra‘ivawao uticaju pona{awa nastavnikana socijalnu klimu u odeqewuautori su do{li do zakqu~ka dadosledno demokratsko vo|ewe iusmeravawe pozitivno deluje narazvoj u~enika, wihov uspeh, sta-vove i pona{awe. Od toga,

naravno, nije izuzeta i praksafizi~kog vaspitawa.

Posledwa ~etiri poglavqastudije neposrednije su vezana zasportsku praksu, koja ne dovodiuvek i automatski do pozitivnihefekata u psihofizi~kom raz-voju dece i mladih, posebno akonije dobro planirana, programi-rana i stru~no vo|ena. U tomsmislu navedena poglavqa pred-stavqaju neku vrstu vodi~anamewenog trenerima, nasta-vnicima fizi~kog vaspitawa iroditeqima mladih sportistakoji }e im pomo}i da deci imladima obezbede pozitivnasportska iskustva, sna‘nevaspitne uticaje i pravilan psi-hofizi~ki razvoj i sazrevawe.Autori ukazuju na dva filozof-ska pristupa - dve koncepcijesporta mladih (humanisti~kipristup i model sporta odra-slih) u kojima se mogu pre-poznati osnovni problemi idileme trenera, nastavnikafizi~kog vaspitawa, roditeqa idrugih - od toga za{to se deca imladi bave sportom do togaza{to prestaju da se bave spor-tom.

Studija Vaspitawe kroz spo-rt koncipirana je tako da odgo-vara ne samo na pitawe {tatreba raditi, ve} i na pitawe{ta ne treba raditi kako bi semaksimalno iskoristili nesu-mwivi vaspitni i zdravstvenipotencijali redovne sportske ifizi~ke aktivnosti. Namewenaje studentima u~iteqskih faku-lteta, fakulteta za sport ifizi~ko vaspitawe, studentimasportskih akademija i drugihnastavni~kih fakulteta sa

ciqem da ih podstakne narazmi{qawa, otvori nove per-spektive, uka‘e na druga~ijepristupe, da ih podstakne da seprihvate izuzetno slo‘ene,te{ke, odgovorne, ali iznadsvega izazovne i plemeniteuloge sportskih u~iteqa,vaspita~a karaktera i dobrihroditeqa. Wihova du‘nost je da,shvataju}i su{tinu, osnovneciqeve, zdravstvene i vaspitnepotencijale sporta i fizi~kogvaspitawa, vrate igru, zabavu ivaspitawe u sport, omogu}e decida odrastu kroz sport i formi-raju pona{awa i navike koja pod-sti~u wihov du‘i i zdraviji‘ivot, zadovoqstvo i op{teblagostawe. Sport treba daslu‘i deci, a ne deca sportu! Toje osnovna poruka studije, kao iSportskog manifesta me|una-rodnog saveta za fizi~ko vaspi-tawe i sport, ~iji tekst autoridosledno navode u Prilogu.

Fizi~ko vaspitawe, rekreaci-ja, amaterski ili vrhunski sportpostaju su{tinski elementpsihi~kog uravnote‘avawa ci-vilizacije u savremenim uslo-vima ‘ivota i rada koji, sa jednestrane, ulivaju optimizam u po-gledu o~uvawa zdravqa, dok, sadruge strane, donose novebolesti, nemire i dru{tveneprobleme. U toj razme|i po-‘eqni su fizi~ki i sportskiaktivna deca i mladi kao budu}izdravi i fizi~ki aktivniodrasli qudi sa sna‘nim kara-kterom, moralnim vrlinama,razvijenim radnim navikama,orijentisani na postignu}e,naviknuti da vrednuju rad i zala-gawe, nau~eni da se nose sa

127

stresom, pritiscima, rizikom,pobedama i porazima, sa razvi-jenim navikama zdravog ‘ivota,sa razvijenim ve{tinama ruko-vo|ewa, komunikacije, koope-racije, sa ose}awem i brigom za

druge, koji su zadovoqnijisobom, optimisti~ni i uspe{ni.Studijom Vaspitawe krozsport, pedagogija sporta praviva‘ne korake ka humanisti~kompristupu sportu u kome je pri-

marno na~elo u~estvovawa, a neimperativ pobede i materijalnenagrade.

Vera @. Radovi}


128

Nauka za decu i odraslewww.brainpop.com

Internet lokacija Brain POPobiluje digitalnim obrazovnimsadr‘ajima namewenim pre svegadeci, zatim roditeqima iu~iteqima. Podaci i obja{we-wa lako su razumqivi zahvaqu-ju}i relevantnim sadr‘ajima imultimediji.

Pablo Pikasowww.tamu.edu/mocl/picasso

Online Picasso Project omogu}avada na pravi na~in do|emo do po-dataka o jednom od najkreativni-jih svetskih umetnika. Ugra|enehiperveze na mati~noj straninas vode do razli~itih odeqaka(@ivot, Rad, Kolekcije, Refe-

rence, Arhiva) koji govore o‘ivotu i radu ovog znamenitog[panca.

Fotografije ~asopisaNacionalna geografijawww.ngsimages.com

Na datoj lokaciji renomiranog~asopisa Nacionalna geogra-fija, mo‘emo pristupiti arhi-vi od preko deset hiqadakvalitenih fotografija. Pravona reprodukovawe fotografijamo‘emo dobiti jednim pri-

tiskom mi{em uz prethodnu re-gistraciju.

Muzej istorije prirodewww.mnh.si.edu

Mati~na stranica lokacijeNacionalnog muzeja istorijeprirode je jednostavna i jasna.Hiperveze vode do strana sa iza-branim izlo‘bama. Svaka pros-torija stvarne izlo‘be je uk-ratko opisana i ilustrovanaodgovaraju}om fotografijom.

Legendewww.legends.dm.net

Na lokaciji Legends mo‘emoprona}i uvek zanimqive legendeo drevnim junacima kao {to sukraq Artur, Robin Hud i mus-

Stru~neinformacije

KORISNE WEB LOKACIJE

Inovacije u nastavi, HúH, 2006/1, str. 129-131

129

http://www.brainpop.com

http://www.tamu.edu/mocl/picasso

http://www.ngsimages.com

http://www.mnh.si.edu

http://www.legends.dm.net

ketari. Tako|e mo‘emo do}i ido [ekspirovih drama i balada.

Zdravqe ‘ene www.zdravljezene.co.yu

Zdravqe ‘ene je prva lokacijana na{em jeziku sa veoma koris-nim informacijama koje suzna~ajne za ‘ene. Lokacija je di-zajnirana sa ‘eqom da na prik-ladan, jednostavan i veomarazumqiv na~in obavesti po-setioca o razli~itim stawima ioboqewima koja prate ‘enutokom wenog ‘ivota. LokacijaZdravqe ‘ene se konstantnooboga}uje novim ~lancima isadr‘ajima ~iji su autori kom-petentni stru~waci, sa kojimase putem elektronske po{temo‘e stupiti u kontakt.

Novinarstvo posve}enoumetnostiwww.artsjournal.com

Na ArtsJournal.com mo‘emona}i novinarska ostvarewaposve}ena umetnosti kao {to sueseji o baletu, medijima, muzici,pozori{tu, izdava{tvu i vizuel-

nim umetnostima, ali i analize,pravaca moderne umetnosti i bi-ografije umetnika. ^lanci sebiraju iz vi{e od dvesta rele-vantnih publikacija koje izlazena engleskom jeziku.

Slikarstvo u sredwem veku www.bora.edu.yu/slikarstvo.html

Na datoj lokaciji mo‘emo seupoznati sa srpskim sredweve-kovnim slikarstvom prema sa-

dr‘aju prikazanom na slici.Va‘no je re}i da lokacijaiskqu~ivo sadr‘i tekst.

Pretra‘iva~ zvu~nik efekatawww.findsounds.com

Uz pomo} ma{ine za pre-tra‘ivawe FindSounds, mo‘emoveoma efikasno do}i do ‘e-qenog zvuka, bilo da je to zvuk,koji proizvodi ‘ivotiwa, in-strument, ~ovek ili aparat. Pre-

tra‘iva~ nam daje mogu}nostzadavawa parametara za kva-litet zvuka i format datoteke.

Botanikawww.botanical.com

Lokacija Botanika je od 1995.godine odli~an izvor informa-cija o svemu {to nas interesujea vezano je za botaniku: biqnimlekovima i alternativnojmedicini, uzgajawu biqaka,ba{tovanstvu, ekologiji, kuli-narstvu i sl. Sastavni deolokacije je i ma{ina za pre-tra‘ivawe.

Beogradwww.beograd.org.yu

Profesionalno ure|enu loka-ciju grada Beograda karakte-ri{e mno{tvo pravovremenihinformacija koje obezbe|ujeBeoInfo. Na lokaciji mo‘emoprona}i servisne informacije,

130

http://www.zdravljezene.co.yu

http://www.artsjournal.com

http://www.bora.edu.yu/slikarstvo.html

http://www.findsounds.com

http://www.botanical.com

http://www.beograd.org.yu

aktuelnosti, foto galeriju ikorisne linkove. Komunikacijasa posetiocima lokacijeomogu}ena je posredstvomodeqaka: Upoznajte Beograd,@ivot u Beogradu i Gradskavlast.

Du{ko Dugou{ko, Patak Da~ai ostalilooneytunes.warnerbros.com/

Na lokaciji LooneyTunesmo‘emo prona}i sve junakecrtanih filmova iz studijaWarner Bros. Na lokaciji su bi-ografije crtanih junaka, novicrtani filmove i igrice.

Geometrijska grafikawww.geom.umn.edu

Centar za geometriju Uni-verziteta dr‘ave Minesota is-tra‘uje tehnike za vizueli-zaciju geometrijski defini-sanih struktura. Sa ove lokacijemo‘emo da preuzmemo velikibroj programa za sve platforme.

Lokacija je podeqena na odeqkesa prikladnim dodacima, multi-medijalnim dokumentima, arhi-vom geometrijskih referencislika, formula itd.

mr Miroslava Risti}


131

http://www.geom.umn.edu

UPUTSTVO AUTORIMA

^asopis Inovacije u nastavi objavquje teorijske radove, pregledne radove i izvorne is-tra‘iva~ke radove iz nau~nih i umetni~kih oblasti relevantnih za obrazovni i vaspitni procesu {koli. Pored toga, Inovacije objavquju i aktuelne stru~ne radove, prevedene radove, tematskebibliografije, prikaze kwiga, izve{taje, stru~ne informacije i strukovne vesti. Za objavqivaweu ~asopisu prihvataju se iskqu~ivo originalni radovi koji nisu prethodno objavqivani i nisuistovremeno podneti za objavqivawe negde drugde, {to autor garantuje slawem rada. Svi radovise anonimno recenziraju od strane dva recenzenta posle ~ega redakcija donosi odluku o objavqi-vawu i o tome obave{tava autora u roku od najvi{e tri meseca. Rukopisi se {aqu elektronskompo{tom ili na disketi i ne vra}aju se.

Adresa redakcije je: U~iteqski fakultet, Beograd, Narodnog fronta 43

E-mail: [email protected] prilo‘en za objavqivawe treba da bude pripremqen prema standardima ~asopisa Ino-

vacije u nastavi da bi bio ukqu~en u proceduru recenzirawa. Neodgovaraju}e pripremqeni ruko-pisi bi}e vra}eni autoru na doradu.

Standardi za pripremu rada

Obim i font. Rad treba da bude napisan u tekst procesoru Microsoft Word, fontom TimesNew Roman veli~ine 12 ta~aka, }irilicom, sa razmakom od 1,5 reda. Obim teorijskih, preglednihi istra‘iva~kih radova je do jednog autorskog tabaka (oko 30 000 znakova), stru~nih i prevedenihradova do 6 strana (oko 11 000 znakova) i izve{taja, prikaza, tematskih bibliografija 2-3 strane(oko 3 800 - 5 600 znakova).

Naslov rada. Iznad naslova rada pi{e se ime (imena) autora i institucija (institucije) ukojoj radi (rade). Uz ime autora (prvog autora) treba staviti fusnotu koja sadr‘i elektronskuadresu autora. Ukoliko rad poti~e iz doktorske ili magistarske teze u fusnoti treba da stoji inaziv teze, mesto i fakultet na kojem je odbrawena. Za radove koji poti~u iz istra‘iva~kihprojekata treba navesti naziv i broj projekta, finansijera i instituciju u kojoj se realizuje.

Rezime. Rezime du‘ine 150-300 re~i nalazi se na po~etku rada i sadr‘i ciq rada, primewenemetode, glavne rezultate i zakqu~ke.

Kqu~ne re~i. Kqu~ne re~i se navode iza rezimea. Treba da ih bude do pet, pi{u se velikimslovima i odvojene su kosom crtom.

Osnovni tekst. Radove treba pisati jezgrovito, razumqivim stilom i logi~kim redom koji,po pravilu, ukqu~uje uvodni deo s odre|ewem ciqa ili problema rada, opis metodologije, prikazdobijenih rezultata, kao i diskusiju rezultata sa zakqu~cima i implikacijama.

mailto:[email protected]

Reference u tekstu. Imena stranih autora u tekstu navode se u originalu ili u srpskojtranskripciji, fonetskim pisawem prezimena, a zatim se u zagradi navodi izvorno, uz godinupublikovawa rada, npr. Pija‘e (Piaget, 1960). Kada su dva autora rada, navode se prezimena oba, dokse u slu~aju ve}eg broja autora navodi prezime prvog i skra}enica "i sar." ili "et al."

Citati. Svaki citat, bez obzira na du‘inu, treba da prati referenca sa brojem strane. Zasvaki citat du‘i od 350 znakova autor mora da ima i da prilo‘i pismeno odobrewe vlasnikaautorskih prava.

Spisak literature. Na kraju teksta treba prilo‘iti spisak literature koja je navo|ena utekstu. Bibliografska jedinica kwige treba da sadr‘i prezime i inicijale imena autora, godinuizdawa, naslov kwige (kurzivom), mesto izdawa i izdava~a npr. Rot, Nikola (1983): Osnovi soci-jalne psihologije, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

Poglavqe u kwizi navodi se na slede}i na~in: Havelka, N. (2001): Uxbenik i razli~itekoncepcije obrazovawa i nastave. U B. Trebje{anin, D. Lazarevi} (ur.): Savremeni osnovno{kol-ski uxbenik, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva.

^lanak u ~asopisu navodi se na slede}i na~in: autor, godina izdawa (u zagradi), naslov~lanka, puno ime ~asopisa (kurzivom), volumen (boldovan), broj i stranice npr. Radovanovi}, I.(1994): Stavovi u~enika prema osobinama nastavnika fizi~kog vaspitawa, Fizi~ka kultura,Beograd, 48, 3, 223-229.

Web dokument: ime autora, godina, naziv dokumenta (kurzivom), datum kada je sajt pose}en,internet adresa sajta, npr. Degelman, D. (2000). APA Style Essentialis. Retrieved May 18, 2000. fromhttp://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf

Kada se isti autor navodi vi{e puta po{tuje se redosled godina u kojima su radovi publiko-vani. Ukoliko se navodi ve}i broj radova istog autora publikovanih u istoj godini, radovi trebada budu ozna~eni slovima uz godinu izdawa npr. 1999a, 1999b...

Navo|ewe neobjavqenih radova nije po‘eqno, a ukoliko je neophodno treba navesti {topotpunije podatke o izvoru.

Slike i tabele. Slike (crte‘i, grafikoni, sheme) i tabele mogu se pripremiti kompjute-rskom ili klasi~nom tehnologijom (tu{em na paus papiru). Svaka ilustracija i tabela mora bitirazumqiva i bez ~itawa teksta, odnosno, mora imati redni broj, naslov i legendu (obja{wewaoznaka, {ifara i skra}enica). Prila‘u se na posebnim listovima papira, bez paginacije, klasi-fikovane po vrstama i numerisane unutar svoje kategorije (na primer, tabele 1, 2, 3... grafici 1,2,3... ). Redni broj slike ili tabele, kao i prezime autora, upisati na pole|ini grafitnom olovkom.Prikazivawe istih podataka tabelarno i grafi~ki nije dozvoqeno.

Statisti~ki podaci. Rezultati statisti~kih testova treba da budu dati na slede}i na~in:F = 25.35, df=1,9, p < .001 ili F(1,9)=25,35, p < .001 i sli~no za druge testove. Za uobi~ajenestatisti~ke pokazateqe ne treba navoditi formule i reference.

Fusnote i skra}enice. Fusnote treba izbegavati, a reference navesti azbu~nim redom nakraju rada. Skra}enice, tako|e, treba izbegavati, osim izuzetno poznatih.

http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf

vol. 19 no. 1 >>>Темат НАСТАВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА И

Documents