Trini Grejp

VRELI DANI

Marta

2

I

udnicom je vladao tajac. Tišina, prepuna iščekivanja je bila gotovo opipljiva. U maloj

sali su bili prisutni advokati obe strane, tužitelj i odbrana, policija i optuženi. Bili su tu

i malobrojni posetioci, radoznalci, obožavaoci otvorenih suđenja, i u „zasedi" uvek

poneki „lovac" na priče. U tom trenutku sve njih je vezivalo isto nestrpljenje i pitanje.

Kakvu će odluku doneti sudija Rivijer?

Antoni Dejalo bio je optužen za razbojništvo i organizovane pljačke samousluga koje

su se dešavale u protekla tri meseca. Uprkos njegovom hapšenju na licu mesta, dokazni materijal nije nađen. Sigurnosne kamere i očevici nisu bili dovoljno dobar izvor i potvrda

tog krivičnog dela.

Sudija, Pamela Rivijer je bila pribrana, racionalna i pomalo hladna. Njena odluka je bila odložena samo tren, da bi udahnula vazduh. Potom je sigurnim, jasnim i

melodičnim glasom iznela naglas svoju odluku, presudu. Po zakoniku, i praksi države

Teksas, osumnjičeni „nije kriv".

Do maločas optuženi, sada slobodan građanin, joj je slao poljupce sa oba dlana.

- Pamela, obožavam te! - čuo se njegov ostrašćeni glas. - Volim te, Pamela Rivijeeer!

Taj uzvik, to nepoštovanje suda, to nevaspitanje pomešano sa olakšanjem je Pamelu Rivijer gotovo izbacilo iz stolice. Ipak, samo je trepnula i, tek neznatno, njena usna se

iskrivila u nešto nalik osmehu. Za njene navike i običaje i ta grimasa je bila previše.

Njeno lice uvek je bilo bez mimike, ozbiljno i kao skamenjeno, ili je bar bilo takvo dok su trajala suđenja. Inače nije ni bila naročito duhovita i vesela, a smejala se i opuštala tek u

krugovima retkih prijatelja kada je za tim bilo razloga i povoda.

Dugi muk, dok se očekivala njena presuda, sada je zamenio žamor. Atmosfera u

sudnici je postala uzavrela i uzburkana, kao u vulkanskom grotlu. Do maločas smireni,

pažljivi i pomalo nezainteresovani posmatrači pretvarali su se u razjarenu masu. Galama

je postala neizdrživa.

- Proglašavam suđenje završenim - Pamela je udarila svojim čekićem o sto i ustala.

Ona je bila zakon. Tačnije, kao sudija ga je sprovodila. Dokaza nije bilo dovoljno da

se optuženi i osumnjičeni za krađu proglasi krivim. To se nekima očigledno nije

dopadalo, ali... Osim što je postupila po zakonu, negde duboko u sebi je imala osećaj da

je ta odluka ispravna. Antoni Dejalo nije ni delovao kao krivac. Više je ličio na

šarmantnog šaljivdžiju koji je bio na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Više puta.

Osim nedostatka dokaza, da ne greši potvrđivali su i njeni instinkti, a oni je obično nisu

varali. Nadala se da je i ovog puta u pravu. Čak i da nije tako...

S

Marta

3

Pamela je bila racionalna osoba. Sve je bilo pravno i po zakonu. Zakon je bio na

njenoj strani. Nije bilo dovoljno dokaza, čak nijednog koji bi tog muškarca proglasio

krivim ma koliko se to tužiocu nije dopadalo.

Pre nego što je Pamela uspela do kraja da izgovori „slobodno" vrata njene kancelarije

su se otvorila.

- Priča se da si oslobodila optužbe izvesnog Antonija Dermalo dobacio je umesto

pozdrava.

Šon Mekgauen je zajedno sa tim komentarom ušetao u njenu kancelariju. Obišao je

fotelje i dečački poskočio da bi seo na ivicu njenog radnog stola. Pamela ga je gledala bez

komentara. Takvo, pomalo drsko, ali i detinjasto ponašanje nije bilo u skladu sa

njegovim teget odelom, strogo zakopčanom košuljom i visoko zategnutom kravatom.

Valjda joj se zato dopadao? Prisetila se i slegla ramenima.

- Nije Dermalo, nego Dejalo... - ispravila ga je sa zakašnjenjem.

- Koga je briga - odmahnuo je rukom. - Da li si spremna za večeras?

- Za šta, večeras?

- Za prijem kod sudije Mensona?! - čudio se. - Dobila si pozivnicu početkom nedelje.

Dogovorili smo se da idemo?

Ona se tog „dogovora" nije sećala. Čak je potpuno zaboravila na taj događaj.

Verovatno zbog toga što nije bila veliki ljubitelj takvih prijema gde se viđao „pravni

krem" Hjustona. Takvi skupovi su se, kao po pravilu, pretvarali u debate ili prepričavanja

nekih interesantnih slučajeva i suđenja. Njoj je tih priča, van sudnice, bilo dosta. Pamela

je volela svoj posao, obožavala ga i posvećivala mu se u potpunosti. Baš zato se žestoko

borila svojim znanjem, marljivošću i upornošću da bi sprovodila pravdu. Sa svim tim

svojim kvalitetima i znanjem je i dosegla, za njene godine pomalo zavidan, položaj

sudije. Iako je imala nepunih trideset godina, iza sebe je imala bogatu praksu tužioca,

iskustva iz odbrane i to je dovelo do ostvarenja njenog životnog cilja.

Dok je studirala i bavila se praksom nikada nije zamišljala da će njen cilj do tog doba

biti ostvaren, ali njeni snovi su bili realizovani.

Volela je i cenila sve vezano za sudnicu. Ali, nije naročito uživala u tim propratnim

stvarima i sitnicama koje su išle uz njeno zvanje i položaj. Izbegavala je, koliko je to bilo

pristojno i moguće, prijeme, zabave. Čak su joj i susreti po klubovima, gde su se okupljali

pravnici, sudije i svi ostali vezani za pravosuđe, bili strani.

Možda je zato podsvesno potisnula podatak o prijemu za taj petak veče kod

Mensonovih. Ipak, izgleda da nije dovoljno duboko potisnula taj podatak. Jer jasno se

setila, čak, i izgleda pozivnice, naznačenog vremena za skup gostiju. Da je živ, Frojd bi,

na tu temu sigurno imao za nju neku dijagnozu. Nesvesno se osmehnula.

- Znači, nisi zaboravila - Šon je prokomentarisao njen osmeh. Samo me zadirkuješ?

Marta

4

- Mislim da tvoje obožavanje takvih... - odmahnula je rukom - skupova, nije za šalu. I

nisam na taj prijem zaboravila, bar ne u potpunosti - priznala je.

- Bez mene bi bila izgubljena.

Za razliku od nje, Šon je uživao u takvoj vrsti druženja. Za njega je to bilo pitanje

prestiža, rejtinga ili opstanka u pravnim vodama. Kretati se u tim krugovima je, možda,

za njega bilo i pitanje časti. Kao advokat tužilaštva i sam je stremio ka cilju koji je ona

već ostvarila. Pamela je ponekad sumnjala da je i njihova veza započeta, bar sa njegove

starane, u tom cilju, da prečicom stigne do vrha.

A ona, zašto je ona bila sa Šonom, kada su je već mučile takve sumnje? Brzo je našla

par odgovora. Bio je lep i šarmantan. Vezivala su ih ista interesovanja, bili su približnih

godina, razumeli su se... Sa njim je bila smirena, sigurna i, na kraju, osećala se voljenom.

Baš zato su je bunile te „sumnje" oko razloga ostvarivanja njihove veze. Ipak, one su je povremeno obuzimale.

- Kada da dođem po tebe? - Šonovo pitanje dopiralo je do njene svesti.

- Šone, večeras zaista nisam raspoložena za tamo neki prijem.

- Tamo neki...

- Dobro, znam da je važno... Da će se pojaviti svi koji nešto znače u pravosudnim

krugovima, da... - odmahnula je rukom nestrpljivo. - Ali, meni to nije važno. I umorna

sam.

- Od čega?

- Ovo suđenje je trajalo duže nego što sam to predvidela ili je bilo ko očekivao.

Iscrpelo me više nego što sam mislila...

- Izgleda da nisi tako lako donela odluku, kao što se priča. Kolebala si se?

- Grešiš. Lako sam donela presudu. Sve je bilo jasno.

- Kao što je jasno da večeras moramo da se pojavimo kod Mensonovih.

-Ja ne moram...

- Odri i Bert bi se ljutili da ...

- Odri i Bert?! - ljutila se. - Šta uopšte postižeš s tim?!

- Sa čim?

- Neposrednim oslovljavanjem ljudi koje tek nezvanično i, možda, tek površno

poznaješ? Za mene su oni bili i biće gospodin i gospođa Menson...

- Pamela... - prekinuo je. - Vidim da si nervozna nego obično. Ne znam šta se samo

krije iza toga - Šon je menjao taktiku. - Pusti da ti sve lepo objasnim i pomognem da se

opustiš...

Marta

5

II

ačno u osam i četrnaest minuta, Pamela je bila spremna za polazak.

Šon Mekgauen je bio zadužen za Pamelin javni život i ona je sve češće to prihvatala.

Kako mu je to polazilo za rukom, da je natera da promeni odluke, nije bila sigurna, ali je

znala da bi se bez njega retko gde pojavila. Verovatno je odgovor ležao u tome, što je

negde duboko u podsvesti i sama znala da je red da se pojavljuje na takvim skupovima.

Pogledala je na svoj ručni sat i krenula prema vratima. Šonje trebalo da se pojavi

svakog časa, a bio je poznat no svojoj preciznosti. Prijem kod Mensonovih je počinjao u

devet. Njima je trebalo tačno četrdeset pet minuta da stignu do periferije Hjustona i

porodične vile gde je organizovana zabava. Pamela se više nije ni sećala u čast čega i koji

je povod tog skupa bio. Ali, bila je kraj vrata, spremna za pokret.

Zvono na vratima se oglasilo i ona je otvorila vrata svog luksuzno opremljenog stana.

- Hoćeš li da uđeš? - ponudila mu je uz lak poljubac u obraz.

- Pazi na karmin - upozorio je.

- Mogla bih da ga popravim i u kolima - primetila je.

- U pravu si, kao i uvek - lako joj je poljubio usne.

- Šta misliš da popijemo po čašu vina? Imamo vremena...

Namemo se poigravala sa njegovom slabošću da dolazi na vreme. Da bude precizan i

kao programiran. Ona je, takođe, posedovala slične osobine, ali nije bila njihov rob.

Umela je da bude fleksibilna.

- Ne! Ne bih voleo da zakasnimo - brzo je odbio i odmakao je od sebe. -Pamela, divna si! - pohvalio je njen izbor večernje toalete.

Pamela je znala kako izgleda. Bila je lepa. Imala je tamnu kosu, izražajne oči, mesnata

usta, nasleđe od majke Francuskinje. Sa prirodnim „gabaritom" u predelu grudi lako je

privlačila pažnju suprotnog pola. Njena inteligencija i uspeh su bili dodatna privilegija

koja nikoga nije ostavila ravnodušnog.

Uprkos tome, pre Šona nije imala ozbiljnijih veza. To što se događalo između njih

dvoje bilo je najviše što je ostvarila u nekoj vezi sa muškarcem. Poznavali su se dugo, a bili su u vezi već skoro godinu dana. Činilo joj se da više od toga ni ne može biti. Bilo je

sasvim izvesno, pitanje dana, kada će se njih dvoje venčati. Ipak, nijedno od njih dvoje

nije započinjalo razgovor na tu temu.

U njihovim pričama, onako između redova, Pamela je shvatila da Šon čeka da joj se

približi ili da je čak prevaziđe na poslovnom planu. Da dosegne njen nivo, da postanu

ravnopravni i na tom polju. Mogla je da ga razume. Bio je ponosit muškarac. A i nije bilo

T

Marta

6

razloga za žurbu. Velika i važna odluka, života udvoje, nije trebalo biti donešena na

prečac. Ona se u tome u potpunosti slagala sa Šonom.

- Pamela... - Šon je ostrašćeno poljubio. - Divna si! Ovo veče je divno... - pevušio je sa

svog sedišta dok su se vraćali sa prijema.

- Drago mi je da si bar ti uživao.

- Ti nisi?! - odmakao je od sebe i u neverici potražio njen pogled.

- Prijem kao i svaki dugi - slegla je ramenima. - Slušala sam pričo iz sudnice, iste one

koje bih mogla da pročitam u žurnalima...

- Ali... - podigao je kažiprst. - Bert preko žurnala ne bi mogao da mi ponudi...

- Izgleda da mi je nešto promaklo - zapazila je.

- Prespavala si ovaj prijem - prekorevao je.

- Nisam prespavala, samo sam napravila plan za ovaj vikend i odlučila da ga ništa

ne...

- Tvoj plan otpada. Svi tvoji planovi su sporedni. Ovog vikenda nas dvoje slavimo.

- Nešto sam stvarno propustila - rekla je više za sebe i pažljivo ga osmotrila.

Šonove usne su se tajanstveno i značajno osmehivale. Oči su mu se caklile nekim

čudnim sjajem. S obzirom da je znala da ne konzumira alkohol, razlog tom sjaju je bio

veliki i važan.

- I? - podstakla ga je znajući da to od nje očekuje.

- Bert... - gotovo je zamucao dajući značaj predstojećoj objavi. - Bert mi je ponudio

mesto. Pozvao me da se priključim njegovom timu...

- Radićeš sa gospodinom Mensonom - konstatovala je. - To je zaista... Divno.

- ... A znaš kakav rejting imaju svi koji su u vezi sa Bertom - nastavio je kao da je nije

čuo. - Kako su njihovi uspesi i usponi vrtoglavi...

- Zaključujem, da si definitivno prihvatio tu ponudu.

- Moj pristanak ovekovečili su novinari svojim fotoaparatima.

Gde sam ja bila? Pitala se. Onda se prisetila. Dobar deo te večeri je provela u vrtu na

klupi. Izuvena, duboko naslonjena na naslon, zamišljena i zagledana u zvezdano nebo. Dok je Šon sklapao poslove, ona je razmišljala kako je veče lepo. Kako je leto na pragu.

Kako će uskoro, već za mesec dana ići na odmor i... Uzdahnula je. Imala je još puno

obaveza do tada.

Marta

7

- Jedva čekam novinska izdanja...

- I ja ih čekam, ali čekam i da krenemo - podsetila ga je da još sede u kolima. - Biće

čudno...

- U pravu si... - startovao je motor i polako pokrenuo auto. - Ti si još htela da

propustimo ovaj prijem - prekorevao je.

- Ipak si me ubedio...

- Da li sada vidiš da je dobro da me slušaš?

- Ne vidim šta je tu meni tako dobro što te slušam - mrmljala je za sebe.

- Znam samo da sam previše umorna, da su mi stopala otečena i da me zato žuljaju

cipele -jadikovala je. - Spava mi se do ludila.

- Nisi ti za džabe postala tako uspešna - i Šon je mrmljao.

- Šta to znači?

- Cenim to što si strpljiva. To znači, mala moja, da ti dobro znaš da je ovaj posao u

mom, ali i u tvom interesu...

- A kako to?

- Naša veza... Za korak smo bliži... Na pragu smo ostvarenja naših snova - poslao joj

je značajan pogled.

Pamela je brzo skrenula pogled ustranu. Nije ona zato bila „strpljiva", već

jednostavno...

- Ne budi stidljiva...

- Nisam stidljiva - protivrečila je uprkos tome što je to moglo biti pogrešno

protumačeno. Kao želja da nastave tu temu. A to nije želela.

Činjenica, ona je maštala o braku, porodici, deci, ali to se baš nije moglo nazvati

ostvarenjem njenih snova. Još uvek ne! Pre toga, želela je da malo uživa u svom uspehu,

u životu i da da sebi malo oduška nakon dugogodišnje borbe po sudnicama, trkom za

uspehom.

- Šta misliš, da li su prva izdanja već u prodaji? - Šon je menjao temu i prekinuo tok

njenih misli.

- Misliš da su novinari tako efikasni?! - čudila se.

Nije bežala od štampe ili drugih medija javnog informisanja. Sasvim redovno i solidno

je pratila sva događanja, ali to sigurno nije radila u ranu zoru, ili u prvim novinskim

izdanjima. Ona je malo mira i vremena da prelista štampu imala tek uveče i to ne

svakoga dana.

Marta

8

- Pa prošlo je skoro... - pogledao je na sat. - Tri sata od kada su intervjuisali Berta i

mene...

- Možemo da svratimo do neke trafike - predložila je i slegala ramenima pomalo

nezainteresovano.

Zaista je ponekad bila grozna, prekorevala se. Zašto nije umela da se raduje Šonovom uspehu. Kako nije mogao da je ponese njegov dečački duh i radost... Kako to da ni takva

vest nije mogla da je natera da se nasmeje od radosti? Da skoči i čestita mu. Da učini

nešto impulsivno?

Uprkos takvim mislima, bila je mirna. Nije mogla protiv sebe. Bila je samo racionalna.

Za nju je taj sled događaja bio sasvim predvidiv, očekivan pre ili kasnije. Nije ni čudo što

se nije iznenadila ili osetila euforiju poput Šona.

Nije ni čudo što su novinari uz njeno ime često kačili etikete kao što su ledena, hladna,

čelična, nemilosrdna... Po njenom mišljenju to nije imalo veze sa njenim suštinskim

bićem. Ali, nije mogla nikom da zameri na takvoj proceni. Niko od njih je nije poznavao

van sudnice. Niti je imao priliku da je upozna, dodala je.

Jedan novinar je nakon nekog intervjua nju prozvao ledenim, ali i neodoljivim šarmom istine. Od svih ranijih naziva i naslova koje je dobijala i imala taj joj se bar

dopao i bio najbliži istini.

- Hoćeš da stanemo negde i potražimo prva izdanja? - predložila je u pokušaju da da

važnost tom događaju.

- Odložićemo posetu trafici, bar dok ne stignemo do tvog stana - Šon se na svoj način

borio sa nestrpljenjem i povećavao nivo svog uzbuđenja zbog uspeha.

- Na trenutke ti zavidim zbog toga - primetila je.

- Zbog posla u Mensonovoj kancelariji?!

- Ne, nego zbog toga što znaš i daješ sebi vremena da uživaš u svojim uspesima -

ispravila ga je.

- Meni uspesi tek predstoje - dodao je samouvereno.

- Zar si ikada sumnjao u to?

„Neprikosnovena kraljica sudnica, pala pod utjecaj kriminalca“

Da li sanja? Zapitala se. Ne, bilo je previše realistično. Sa naslovne strane joj se

smešila njena fotografija iz sudnice. Trudila se da se priseti tog momenta i sevanja blica, ali nije joj pošlo za rukom. Ipak dokaz je bio tu. Fotografija, kao i njen lik na njoj mogli

su da se protumače na razne načine. Sve je zavisilo od onoga ko gleda fotografiju. Bio je

Marta

9

uhvaćen momenat kada se gotovo osmehnula oslobođenom optužbe, na njegov euforični

prijem presude. U nekim drugim novinama je čak izašla slika sudijskog crtača, čijeg se

prisustva ona, takođe, nije sećala. Iznad te slike bio je novi naslov.

„Sa najvišeg sudskog nivoa, stiže nam ljubavna romansa“

„Sloboda - za ljubav“; „ Da li je ledeno srce počelo da se topi?“

Pamela je u neverici naglas čitala naslove po novinama. Za razliku od nje Šon je bio

savršeno miran i tih dok je listao novine. Odlagao je jedan po jedan časopis sa

neočekivanom pažnjom i strpljenjem. Pamela ga je pogledala ispod oka i dograbila još

jedno novinarsko izdanje.

Pročitala je još jedan bombastičan naslov i potražila njegov pogled.

- Šone - zatražila je negovu pažnju.

- Da? - podigao je pogled.

Nije naišla na razumevanje. U njegovim očima se jasno video potiskivani bes.

- Zašto me tako gledaš?

- Kako bi trebalo da te gledam, Pamela?

- Ne znam ni sama, ali - bila je zbunjena. Šta je očekivala od njega?

- Prokletstvo, Pamela! - brecnuo se. - Šta ovo znači?

- Ne veruješ, valjda, u te gluposti? - uzvratila je pitanjem.

Ona je bila ta koja je trebalo da besni i divlja, a ne on. Njegovo ćutanje je bio

svojevrstan odgovor. Nije joj verovao. Trudila se da i u ovoj situaciji bude racionalna i

prisebna. Sagledala je stvari iz njegovog ugla i nametnulo joj se još jedno pitanje. Odgovor na to pitanje bi mogao da popravi trenutnu situaciju, zaključila je pre nego što

ga je izgovorila.

- Šone, nemoj mi reći da si ljubomoran - gotovo se osmehivala.

- Ljubomoran?! - podsmehnuo se. - Da budem ljubomoran na nekog lopova? Nekog

ko je samo zahvaljujući šarmu izbegao zasluženu kaznu? Zatvor - spelovao je.

- Ti zaista veruješ u to?

- Slike govore same za sebe... Uostalom, neke situacije su meni sada malo jasnije -

slegao je ramenima.

- Kao na primer?

- Tvoj umor, nezainteresovanost za sve drugo osim za taj slučaj... Pa i to što si me

ispravila kada sam pogrešio njegovo ime...

Marta

10

- Pogrešno si izgovorio njegovo prezime - dohvala je ulje na vatru.

- Koga je briga za tim - odmahnuo je rukom. - Važno je sa kakvom si ga lakoćom

oslobodila optužbe.

- Zakon je bio na njegovoj strani, a ne ja. Njegova reakcija je bila spontana i možda...

Simpatična...

- Simpatičan?! On ti je simpatičan - odmahivao je glavom u neverici. - Da li znaš

kakav uticaj će tvoja ljubavna priča imati na moju karijeru? - pažljivo je izgovarao svaku

reč.

- Moja ljubavna priča!? 0 čemu govoriš? Ovo su budalaštine - podigla je jedan od

časopisa. - Žuta štampa, lovci na skandale...

- Meni takvi skandali ne trebaju, ne u ovom trenutku. Bože, ko bi rekao da ćeš ti... Sve

si upropastila - Šonov glas je bio na ivici očaja.

- Ja? - podsmehnula se.

- Da, ti! Nadam se da za mene još nije kasno da...

- Šone, mislim da je pravo vreme da se suočimo sa stvarnošću. Sa našom prošlošću,

sadašnjošću, pa i budućnošću.

- Mi nemamo budućnost - brzo je dodao.

Zašto je ta izjava nije povredila? Zašto je tako olako prihvatila?

- Sa onim što nam se dešava, jedno sa drugim, i sami sa sobom - završila je kao da

ništa nije rekao.

- Ja nemam potrebu da se suočavam sa bilo čim od toga navedenog.

- Zaista tako misliš? - pitala je smirenim glasom.

- Da.

- To je sve što imaš da kažeš?

- Ne, dodao bih još nešto.

- Imaš svu moju pažnju - možda po prvi put, završila je u sebi.

- Upropasti svoj život, ako ti je drago, ali ja neću dozvoliti da me povučeš za sobom.

- Propustićeš priliku da budeš u prvom redu i gledaš kako se upropaštavam? - kao

čudila se.

- Vrlo rado. Ja imam svoj život i ne mogu...

Marta

11

- Šone, ne mogu da verujem da sam sve vreme to ignorisala, ali ti si... -slegla je

ramenima. - Sebičan. Jadan i patetičan...

- A ti si na rubu propasti - zlurado je dodao ustajući.

- To ćemo još da vidimo - dobacila je za njim.

Da je Šon dobrim delom bio u pravu, otkrila je već sledećeg jutra. Pamela nije mogla

da poveruje svojim očima kada je ugledala svitu novinara ispred zgrade suda. Nije mogla

da se načudi broju zainteresovanih za skandale. I ranije je imala prilika da se susreće sa

novinarima, ali zainteresovanost za budalaštinu koja je objavljena je prevazilazila njena očekivanja.

Uz komentar da nema komentar, probijala se kroz masu i uputila se u svoju kancelariju.

Meri, njena lična sekretarica, sa kojom je radila poslednjih pola godine, dočekala je

uobičajeno. Sa suzdržanim, ali ljubaznim osmehom, ali Pameli nije promakla zabrinutost

u njenom stavu i pogledu.

- Ne brinite Meri, biće sve u redu - ohrabrila je.

- Sudijo Rivijer, ja zaista ne verujem u sve to što pišu novine, ali...

- Šta pokušavate da mi kažete? - prozrela je.

- Stigao je faks iz samog vrha...

- Gde je taj famozni faks?

- Na vašem stolu.

Posle rasprave sa Šonom, gomile novinara, prestravljene sekretarice, sve je ukazivalo

na to da nije bio kraj iskušenjima. Pamela je polako podigla papir sa stola i gotovo ga

ispustila već nakon prvog reda. Dobila je „predlog" koji je ona slobodno prevela kao

naređenje, da se do ponedeljka povuče sa posla. Osim toga trebalo je da se uzdrži od

komentara za novinsko-izdavačke kuće. Kao da ona sama ne bi postupila tako i da joj

nisu „predložili"? prokomentarisala je u sebi.

- U ponedeljak će zasedati viši savet suda i bla, bla bla - nastavak je čitala delimično i

naglas. - Tada ćete dobiti dalje instrukcije.

Kada je završila sa čitanjem spustila je faks na sto. Osvrnula se oko sebe, nesvesno

odmahujući glavom. Bila je smirena. Samo prividno. Karijera, koju je tako dugo i

svesrdno gradila bila je pod znakom pitanja. Ipak, odlučila je da ne očajava i ne brine,

bar do ponedeljka.

Marta

12

- Fino, moj vikend počinje ranije nego što sam planirala, ali će biti po planu koji sam

sinoć smislila - ponovo je uzela svoju torbu i izašla iz kancelarije.

- Meri, odložite sve što sam imala za danas.

- Ali, kako ću da...

- Ne sumnjam da ćete se snaći, prebacite sve za ponedeljak. Ja sam do tada slobodna.

Znala je da u sudu postoji službeni, sporedni izlaz, ali nije htela da ga koristi. To bi

odmah značilo potvrdu sumnji, a ona više nije smela da napravi nijedan pogrešan korak.

Kao da ih je do sada pravila!? Besnela je u sebi.

Dok je pakovala svoj mali kofer, telefon je zvonio do usijanja. Pamela je isključila

telefonsku sekretaricu koja se uredno uključivala i primala poruke čudnih sadržaja. Neki

su joj predlagali intervju, neki veze, a bilo je i uvreda. Htela to ili ne ona se sve više

sukobljavala sa ozbiljnoću situacije u kojoj se ni kriva ni dužna našla.

U pauzi između dva zvonjenja okrenula je broj telefona koji joj se u tom trenutku bio

neophodan.

- Advokatska kancelarija Džekson - čulo se sa druge strane.

Predstavila se i potražila advokata, bliskog prijatelja njene bake. Malo je čekala da se

veza ponovo uspostavi.

- Pamela, baš sam planirao da te pozovem - rekao je Brajan Džekson umesto

pozdrava.

- U vezi novinskih članaka? - trudila se da joj glas deluje vedro i usiljeno se

osmehnula.

- Ne, mada razumem tvoje pitanje.

Mogla se zakleti da se Brajan, taj sedokosi sedamdesetogodišnjak osmehuje. Ipak, ostavio joj je malo vremena da nešto kaže ako ima.

- Hteo sam da te pozovem u vezi testamenta tvoje bake - dodao je nakon pauze.

- Brajane, ipak ste čitali vesti...

- Da, jesam. Kao što znaš ja sam fanatik za sudske procese.

- Pa?

Marta

13

- Koliko te poznajem, mislim da nema mnogo brige oko toga. Treba sačekati da se

prašina slegne i ljudi počnu da misle svojim glavama.

- Drago mi je da se naša razmišljanja podudaraju i... Hvala na poverenju - odahnula je. - Ali, bojim se da su vama slični, oni koji imaju poverenja u mene u manjini. Velikoj...

- Uvek ima mnogo više onih koji su radi da se naslađuju i traže priče... Ili onih koji

izbegavaju da se njihova imena nađu u žiži, pod sumnjom... Ali, o tome ćemo pričati u

ponedeljak.

- U ponedeljak? - taj ponedeljak mora da je famozan za nju.

- Ne odgovara ti?

- Odgovara mi, mada...

- Pamela, za dve nedelje počinje sezona... Činjenica, ja znam želje tvoje bake po

pitanju njenog pansiona, ali zvanično otvaranje testamenta je u ponedeljak. Zbog toga

sam i hteo da kontaktiram, da te podsetim...

- Znam da je prošlo pola godine od kada je baka... - Pamela je zamucala. - Od kada nije među nama. Bojim se da to još nisam prihvatila u potpunosti.

- Nisi jedina - promrmljao je. - Ali, jedina si koju treba da obavestim o otvaranju testamenta.

- To je pomalo čudno, ali...

- Nije čudno, to samo mnogo govori o tvojoj baki, Rouz i vašem odnosu -ispravio je. -

O tome da je računala sa tim da ćeš ti učiniti ono što je najbolje za sudbinu njenog

pansiona.

- To zvuči tako... Kao velika odgovornost?

- Ne znam šta te tu plaši. Ti si razumna i odgovorna osoba, ali i o tome ćemo pričati u

ponedeljak - predložio je.

- Važi, sa tim u vezi, i ja sam vas zvala zbog pansiona. Planiram, tačnije upravo

krećem za Galveston.

- Odlično - ohrabrio je.

- Htela sam da vas zamolim da obavestite nekog da pusti priključak za struju i vodu

dok stignem. Sigurna sam da vi...

- Ne vidim razlog da ti bude neprijatno što sam upućen i u takve sitnice

- potrudio se da se ni ona ne oseća nelagodno.. - Rouz je za mene uvek bila više od

klijenta. Tvoja baka i ja smo imali više od poslovnog odnosa, i bili više od prijatelja.

- Znala sam da mogu da računam na vas.

Marta

14

- Smatraj da je to već obavljeno!

- Onda mogu da krenem.

- Zaboravi na probleme. Vozi pažljivo i koncentriši se samo na put.

- I baka bi rekla nešto slično - zapazila je kroz setan osmeh. - Vidimo se u ponedeljak -

obećala je pre nego što je spustila slušalicu.

Dograbila je već pripremljen kofer, ključeve i požurila iz kuće. Na izlasku je dočekalo

novo iznenađenje. Pritajena grupa novinara je stajala pred vratima njene zgrade.

- Evo je! Sudija Rivijer! - viknuo je neko.

- Šta imate da izjavite...

- Da li je vaš odnos sa optuženim počeo pre suđenja...

Pitanja su se redala, praveći pometnju u njenim mislima. Pamela nije mogla da

poveruje sopstvenim ušima kakvih je tu sve insinuacija bilo. Ipak, ostala je pribrana dok se probijala do svoje garaže. Mogla se poslužiti i prolazom iz zgrade, prisetila se kasno.

Možda je bilo bolje ovako tako bi još više izazvala sumnju.

- Nemam komentar - ponavljala je dok se probijala do garaže.

Nakon nekoliko sati putovanja od Hjustona, u predvečerje Pamela je bila blizu svog

odredišta. Krivudav put kroz visoko četinarsko rastinje se spuštao u podnožje. Sa vrha se

u daljini videlo plavetnilo mora. Sunce je lagano tonulo i približavalo se liniji horizonta.

Meksički zaliv je na Pamelu uvek ostavljao svojevrstan utisak. Brzo je ugasila klima

uređaj, otvorila prozor i duboko udahnula vazduh. Već je imala osećaj kao da udiše

poznate mirise mora.

Galveston nije bio pomodno letovalište sa hotelskim kompleksima i svim pratećim

objektima koji uz to idu. Više je ličio na priobalni gradić za zaljubljenike čiste prirode i

rekreacije. Između rastinja su se nazirale vile, moteli i bungalovi. Ona se vozila poznatim

stazama do vile-pansiona svoje bake.

Tek na korak od ulaznih vrata, jer je kuća bila u mraku, suočila se sa stvarnošću. Setila

se da je baka Rouz neće sačekati. Pokušala je da potisne te tužne misli i zapazila da je tog

dana to prečesto radila. Potiskivala misli i osećanja.

Ako je bila iskrena prema sebi, to je radila čitavog života. Bila je koncentrisana na

ostvarenje svojih profesionalnih planova, i činila sve da sve drugo bude nevažno.

Opuštala i bila prirodna i svoja vrlo retko. Čak možda samo u društvu bake Rouz. Baš

zato joj je njihov rastanak teško padao. Zato nije mogla da ga prihvati.

Marta

15

Ipak, iako je čekala pred vratima niko nije imao da ih otvori, da je dočeka. Bila je

surovo suočena sa stvarnošću. Odjednom joj je bilo kristalno jasno zašto je poslednjih

pola godine izbegavala i nalazila razloge da ne dođe u Galveston.

Čim je ušla u vilu, požurila je u veliku, prostranu i bogato opremljenu kuhinju. Htela

je prvo da popije kafu i napravi neki plan za taj vikend. Odvrtala je slavinu da napuni vodu za kafu, ali bez uspeha. Vode nije bilo, a ni struje. Karakteristično bućkanje aparata

za kafu je moralo da bude odloženo, dok ne dođe neko za priključak.

- Hoće li doći kraj ovim mojim malerima!? - njen očajni glas je odjekivao praznim

prostorom.

Pamela je pošla do telefona da sa Brajanom proveri u čemu je problem i zašto voda i

struja nisu uključeni. Naravno, ni telefon nije radio.

Frktala je dok je prebirala po svojoj torbi. Njen mobilni je, takođe, bio ispražnjen, a u

žurbi je zaboravila da zapakuje punjač. Kao da bi imalo nekog efekta bez struje.

Pamela je izašla na vazduh. Koračala je po tremu potpuno sluđena. Osećala se

izgubljeno. Od sinoć, tačnije od rane zore, kada je posegla za prvim izdanjima novina,

kao da joj je neko izmicao tlo pod nogama. Sve se okrenulo protiv nje. Kao da su joj u

kartaškoj igri podeljene same loše karte.

I više nije mogla da negira i ignoriše taj osećaj.

A nije umela ni da mu se prepusti.

Tada se tamni kišni oblak nadvio nad Galveston. Prve krupne kišne kapi su se pretvorile u grad. Bila je za tili čas mokra. Više nije imala snage da stoji, uhvatila se za

ogradu i podigla pogled uvis.

Nije bila sigurna da li plače ili su samo kišne kapi kvasile njeno lice. Ipak, ostala je

tako na tremu, prepuštajući se pljusku. U kući nije bilo svetla i bilo je uzaludno da ulazi.

A i bilo joj je svejedno šta se događa.

- Nedostaje samo grom! Da me pogodi! - dreknula je izazivajući prirodu.

- Molim?!

Pamela se trgla od neočekivanog muškog glasa. Tek tada je primetila muškarca koji se

žurno približavao tremu da se skloni od pljuska.

Inače nije bila plašljivica, ali kako su stvari išle... Uplašila se. Dlanovima je obrisala

lice i sklonila kosu. Uprkos panici, potrudila se da zdravo rezonuje. Pažljivo je osmatrala

muškarca koji se sve više približavao.

Imao je uredne farmerke i, dodala bi, skupe, i bodi majicu sa V izrezom. Visok oko

185 cm, težak oko 85 kg, sa torzoom, takođe, u obliku slova V. Nije bio previše mišićav,

Marta

16

ali ni previše mršav. Muškarac kakav bi pozirao vajarima koji su vajali skulpture u

drevnoj Grčkoj. Tako je izgledao Apolon, antički ideal muške lepote. Danas bi ga

devojke i žene nazvale gospodin Savršeni.

Čak i da nisu bili sami bila je sigurna da pripada kategoriji ljudi čije se prisustvo

odmah zapazi.

Delovao je „opasno", ali ne po njenu fizičku bezbednost.

- Nadam se... - iako se trudila da bude staložena, zamucala je kada je stao pred nju. -...

Da ste vi osoba koju je Brajan kontaktirao za priključak struje. I vode - dodala je.

- Složićeš se da ti voda trenutno nije problem - muškarac se šarmantno osmehivao ne

potvrđujući, ali i ne poričući njenu izjavu.

Odmah je zapazila da je neformalno oslovljava, ali i da njegov osmeh deluje prirodno

i spontano. Po borama na preplanulom licu otkrivala je da se često osmehuje. To je bio

dovoljan podatak da se ona malo opusti i takođe bar osmehne u znak dobrodošlice. Baka

joj je uvek napominjala da bude ljubazna domaćica. Da je srdačan doček i prijateljski

osmeh ponekad sasvim dovoljan da se neki problemi lakše reše.

- Da, voda je bila problem dok se nije sručio pljusak - složila se. - Ne znam kako mi

nije odmah palo na pamet da uhvatim malo kišnice.

- Ne znam - slegao je ramenima.

- Možda zato što još nemam struje da bih pripremila kafu - potrudila se da mu sugeriše

na razlog njegovog dolaska po tom nevremenu.

- Duhovita si i bistra - promrmljao je. - Brzo ću ti rešiti te probleme -obećao je i nestao

negde ispod trema.

Ona još nije uspela da se uhvati misli, a ni da se izbori za vazduh, a on se već vraćao.

Trljao je dlan o dlan kao da se čisti od prašine.

- Zar nećeš da proveriš da li je sve u redu? - interesovao se.

Pre nego što se snašla i odgovorila, prošao je pored nje i pritisnuo prvi prekidač.

Svetlost po tremu se razlila. Sada je mogla da mu vidi i boju očiju. Zelena boja njegovih

očiju je bila u odličnom skladu sa tamnim tenom i svetlom kosom. Delićem svesti

primetila je i da on nju posmatra.

- Reći ću Brajanu da ste zaista ekspeditivni - pohvalila ga je namerno pominjući

poznato ime.

- Ne moraš da se trudiš, Brajan Džekson to već zna - uzvratio je uz značajan pogled.

Prozreo je njen strah, pa šta! Pamela se osmehnula na sopstveni račun.

- Smešan sam? - pitao je.

Marta

17

- Ne - odmahnula je glavom. Nije ni bila svesna da ga posmatra, kao ni da on nju isto

tako pomno osmatra.

- Drago mi je zbog toga, a i što sam bio od pomoći. Pa, kiša je prestala... - bio je

spreman da krene.

- Da li ste raspoloženi da zajedno popijemo kafu? - ponudila je iznenada.

Ni sama nije verovala da je to izgovorila. Potpunom neznancu, u gotovo divljini

nudila je kafu. Nije mogla da se prepozna, ali najednom nije imala volje da bude sama. Njegovo držanje i samouveren nastup ulivali su poverenje. Odavali su zdravu ličnost i

čvrst karakter.

- Vrlo rado - prihvatio je i pošao je za njom.

Pamela se nije najbolje snalazila u toj velikoj kuhinji, jer su za vreme njenih boravaka u pansionu za poslove po toj prostoriji bili angažovani drugi. Baka, kuvarice ili bračni par

O’Brajen koji je godinama unazad bio zadužen za održavanje pansiona.

Uprkos tome bila je iskrena prema sebi. Nije se radilo samo o nespretnosti, već i o

prisutvu tog muškarca. Njegova blizina je zbunjivala. Nije više bila uplašena, ali je...

- Pamela, kafa je spremna - njegov glas je vratio u stvarnost.

- Ne sećam se da smo se upoznali. Znamo se? - shvatila je, ali nije mogla da se seti tog

lica.

Takvo lice i stas se ne zaboravljaju. Godinama je dolazila kod bake i bila je sigurna da se nisu sreli, a još manje upoznali. Nešto se tu nije uklapalo.

- Rej Samerson - predstavio se nehajno izgovarajući svoje ime.

Umalo nije ispustila tacnu na pomen tog imena.

- Rej?! - nije mogla da poveruje svojim ušima i očima.

- Znači setila si se i ti mene.

Godilo joj je što se nakon toliko godina on nje sećao. Ona se nekih važnih pojedinosti

o njemu odmah setila, ali je njegov lik davno bio izbrisan. Tačnije, nije bio ni nalik

momku čijeg lika se ona sećala. Proteklih skoro petnaest godina su, samo na prvi pogled,

vidno promenili njihova lica. Stasali su, sazreli su, odrasli. Nije bilo onog dečačkog,

mladalačkog lika. Bilo je gotovo neverovatno da se svih tih godina nisu nijednom, čak, ni

slučajno sreli.

Vreme je išlo u prilog Reja Samersona, zaključila je na kraju dok su se smeštali u deo

vile koji je ličio na nešto između recepcije i prijemnog salona sa udobnim, dekorativnim

foteljama.

- Izvini što te nisam prepoznala.

- Drago mi je da si me se uopšte setila.

Marta

18

- Nismo se videli toliko godina, a nisam te ni očekivala...

- A koga si očekivala?

- Mislila sam... Brajan je trebalo da obavesti nekog iz službe...

- To mu sigurno nije pošlo za rukom, jer su telefonske veze bile u prekidu već nekoliko

dana, zbog nevremena koje je besnelo danima - objasnio je.

- Bila sam tako brzopleta i... - reč glupa, ostala je da lebdi u vazduhu. -Tako nešto mi

nije palo na pamet.

- Ni Brajanu, očigledno.

- Znači u pitanju je čista sreća?! - bila je zadovoljna podatkom da se kolo sreće

okrenulo u pravom smeru.

- Ako srećom nazivaš to što sam pošao u šetnju, a nisam primetio oblake.

- Ti si sasvim slučajno prolazio ovuda - zaključivala je zadovoljnim glasom.

- Ne baš slučajno, video sam tvoj auto...

Tačno, na putu do pansiona morala je da prođe pored vile porodice Samerson. S

obzirom da sezona još nije počela, svaki, pa i slučajni prolaznik je lako bio primećen.

Dobri susedski i prijateljski odnosi, bar u Galvestonu, su podrazumevali takvu posetu i

proveru.

- Mogla sam ceo vikend da provedem bez struje i vode - razmišljala je naglas.

- Ubeđen sam da bi se snašla, čak, i da nisam naišao.

- Stvarno!? - takvo poverenje nije očekivala od neznanca, a naročito što nije delila

njegovo mišljenje.

- Posle tvoje reakcije i nisam baš siguran - zadirkivao je. - Možda je stvarno tvoja sreća

što živim u susedstvu.

- Živiš ovde?

- Zašto je to tako neverovatno?

Slegla je ramenima. - Ovde je tako pusto...

- Nisi dolazila proteklih godina?

- Ne, redovno sam obilazila baku i provodila svoje godišnje odmore ovde...

- Onda si zaboravila koliko je „pusto" - napravio je navodnike svojim dugim prstima. -

Kada počne sezona?

- Da, na to sam zaboravila - nasmejala se na sopstveni račun.

Marta

19

- Nažalost, ili na sreću ja to ne mogu da zaboravim. Ne dve nedelje uoči sezone. Živim

i radim ovde. Nasledio sam porodični posao pre par godina.

- Zvučiš kao da se žališ, a koliko se ja sećam studirao si turizam... -gledala ga je

pronicljivo.

- Sećanja ti se vraćaju.

- Da - nasmejala se.

Bilo je tako jednostavno voditi razgovor sa njim, primetila je nešto kasnije. Ona lično

se ponašala kao neka druga, njoj strana osoba. Smejala se, ispadala glupava, bila radoznala. Da li je to bio uticaj sredine ili je zasluge za njeno stanje imao lično Rej, nije

bila sigurna. Ipak, osećala se bezbrižnom. Njeni problemi su ostali zaboravljeni dok su se

raspitivali o životnim putevima jednog i drugog.

Pameli se u sećanje vratilo mnogo godina unazad. Do trenutka kada su se ona i Rej

poslednji put videli. Tog leta se nisu mnogo družili, jer je ona još bila devojčurak, a Rej se

već zabavljao sa devojkama. Ali, njihove bake su bile bliske prijateljice pa su se sticajem

okolnosti povremeno viđali. Nesvesno se nasmešila tim sećanjima. Ona je tada bila

petnaestogodišnja tinejdžerka obuzeta samo promenama na svom telu, rastom oblina.

Nije znala kuda bi ni šta bi sa sobom. Rej je bio stariji par godina i spremao se za studije

turizma.

Leto je bilo na izmaku. Koferi su bili spakovani.

- O čemu razmišljaš? - prekinuo je tok njenih misli.

- O baki, sebi, o detinjstvu - rekla je setno. - Mojim letovanjima...

-Ja sam pomislio da si se konačno setila i mene - pogledao je izvijene obrve

- Pamela Rivijer, ti si opasan udarac za muški ego - prokomentarisao je.

- Mogla bih se zakleti da moja sećanja nisu ugrozila tvoj ego... Tačnije, da mu ništa ne

bi falilo, čak, i da nije tako.

- Moj ego je veoma osetljiv. Jer, nije navikao na udarce, samo na komplimente - napomenuo je da je prevario i izmamio kompliment za sebe. - O čemu si još mislila?

- Dobro, priznajem da sam razmišljala i o tebi.

- I?!

- Pa, priznaću ti ono što očigledno priželjkuješ - pogledala ga je preko ruba šoljice. -

Setila sam te se.

Marta

20

- Nečeg preciznog?

- Toga kako si mi ukrao jedan poljubac.

- Ne bih rekao da sam ga ukrao - ispravio je. - Ako se ne varam, sama si mi ponudila... Koliko se sećam, sočne usne.

- Možda je i bilo tako - priznala je kroz osmeh. - Bila sam nestrpljiva da osetim svoj

prvi poljubac.

- Bio je prvi?!

- Da - klimnula je glavom.

Čim je izgovorila svoju potvrdu, prekorela se. Pobogu, ponašala se kao da još uvek

ima petnaest godina. Nezrelo i detinjasto. Ali, sada je bilo kasno da menja tu temu. Uostalom, sa Rejem se osećala potpuno opušteno, rasterećeno i veselo. Poželela je da to

stanje još potraje. Osim toga, oboje su se šalili i zadirkivah, u tome nije bilo ničeg lošeg.

Bili su zreli, ozbiljni ljudi. Formirane ličnosti i karakteri. Ipak, ona sebe nije

prepoznavala. Smejala se potpuno blesavo, bez razloga.

On? Rej je bio fantastičan! Zaključila je brzo. Tako lep, šarmantan, samouveren, ali ne

i iskompleksiran, mada se pravio takav.

- Trebalo je da se više potrudim - prekorevao se. - Ne bi sada to sećanje izvlačila iz

nekih tamnih hodnika svoje podsvesti.

- Bilo je fino - rekla je sanjivo zanešena svojim mislima.

- Fino?! - ljutio se. - Kad bolje razmislim, trebalo je da znam da ti je to prvi poljubac -

prekorevao se.

- Nisi mogao da znaš, bio si neiskusan.

Nasmejao se grohotom na tu opasku. - Nisam ni tada bio neiskusan... Koliko si ti loše ljubila - mrštio se.

- Dobro, ja sam bila neiskusna - prihvatila je pomirljivo uz široki osmeh.

- Pam... Da li si u međuvremenu postala iskusnija?

- Zadirkuješ me ili si ozbiljan?

- Ozbiljan sam - njegovo lice je potvrđivalo te reči.

- Onda će i moj odgovor biti ozbiljan - odlučila je brzo. - Kada bih svoje iskustvo

poredila sa tvojim... Sudeći po tvom šarmu, izgledu... Profesiji?

- Mudrice! - pohvalio je.

- Znam da je leto puno uzvrelih osećanja, romantike, i slobodnih devojaka željnih

avanture...

Marta

21

- Sada me više zanimaju žene.

- Mislim da bih i sada izgubila bitku...

- Da proverimo? - pitao je i dalje sedeći u svojoj fotelji.

- Šališ se!?! - ipak, i ona je bila ozbiljna.

- Šalim? - bacio je pogled na njeno telo.

Ni ona nije imala razloga za stid. Imala je dobro telo, ženstveno i puno oblina. Mirno

je podnela njegov pogled.

- Ne šalim se, dođi... - pozvao je.

Nije tačno znala šta je prevagnulo da se pokrene. Radoznalost? Iskušenje? Njegov

osmeh? Ili pogled koji je magnetno privlačio?

Rejeve usne su bile meke, tople i nežne. Nije morala da bude naročito iskusna da bi

odgovorila na zov njegovih usana. Ljubili su se polako, istraživački...

- Pam, divna si - promrmljao je između poljubaca. - Istovremeno čedna i veoma

izazovna. Jednom rečju izuzetna.

- Reje, nema razloga... - pobunila se nenaviknuta na komplimente u takvim trenucima.

Spustio je kažiprst na njene usne i ućutkao je. Drugom rukom je prelazio preko

savršenih oblina i punoće njenih grudi. Za svakim njegovim dodirom sledio je poljubac.

- Ubeđen sam da pleniš svojom raskošnom lepotom gde god se pojaviš -mrmljao je

iznova uzbuđen.

Lakoća kojom je tonula u njegovo naručje je opijala.

Vodili su ljubav tokom čitave noći, hedonistički se prepuštajući uživanjima. Uvek

iznova i iznova iznenađivali su jedno drugo.

Zadovoljni i umorni od ljubavnih igara, zaspali su zagrljeni pred zoru.

Ujutru se probudila, kasnije nego što je to bio njen običaj. Shvatila je da je toplina

Rejevog tela bila razlog što se osetila tako zaštićenom i opuštenom. Sto se prepustila snu.

Pri prisećanju na proteklu noć pravdala se stresom koji je prethodnog dana preživela.

Novinarima, Šonom, sudskom odlukom da se povuče sa posla i vrati se posle vikenda.

Ipak, sve to joj se činilo jako davno, nestvarno.

Marta

22

- Mmm - mrmljao je Rej i pribijao je uz svoje telo. - Mislio sam da sanjam. Da sam sve

sanjao... Nadam se da ti je ova noć važna, lepa i savršena koliko i meni...

Nije imao razloga da se pretvara i mogla je da mu poveruje. Neobično joj je prijala

pomisao da je ta noć sa njom i na njega ostavila snažan utisak.

- Ti si jedan običan laskavac i šarmer - bunila se izvijajući telo pod njegovim dodirima.

- Ubeđena sam da vežbaš svoj šarm na meni, uoči sezone...

- Jasno mi je kako si mogla da stekneš takav utisak. Izmamila si mi bezbroj

komplimenata, i sopstveno telo me izdaje... - čvršće je privukao uz sebe da bi dokazao

svoje uzbuđenje. - Načisto si me sludela. Ali, ja nisam šarmer-pozer, ni kada je sezona, a

najmanje sada. Samo sam srećan i uživam u ovim trenucima. Možeš li da poveruješ u to,

ili još treba da te ubeđujem? - podigao je pogled ka njenim tamnim očima.

- Mogu...

- Nadao sam se da ćeš hteti da te... - jeknuo je. - Ubeđujem - dodao je pre nego što su

se njegove usne obrušile na njene.

- Možda bi mi trebalo malo... - mrmljala je između poljubaca. - Ubeđivanja

Posle tog zahteva, iznova je iznenadila samu sebe.

Marta

23

III

ofer je još stajao neraspakovan, a ona je imala toliko novih životnih iskustava.

Obmotana peškirom, prebirala je po svojim stvarima i osmehivali se. Čula je neko

Rejevo nerazgovetno mrmljanje iz kuhinje. Brzo je izvukli trenerku i obukla se da bi mu

se pridružila i videla u čemu je problem.

- Spremna si? - sudarili su se na vratima kuhinje.

- Za šta? - izvila je vrat da bi ga bolje videla.

- Da idemo kod mene - rekao je kao da se to podrazumeva.

- Zašto? - čudila se.

- Tvoji frižideri su prazni, a red je da nešto pojedemo.

- Vrlo si praktičan - zaključila je.

- I gladan - čvrsto je zagrlio. - Tebe...

Nasmejala se opušteno, i postala svesna da joj to sa njim ne predstavlja nikakav problem. Razmišljanja o svom ponašanju i postupcima odložila je za neko drugo vreme,

kada ostane sama. Kada se bude vraćala u Hjuston, sigurno ne pre toga. Odlučila je da

posluša njegov savet i potrudi se da uživa u trenucima koji su je ispunjavali srećom. Ili

bar prividno davali taj osećaj.

Spremili su zajedno obrok, kao da su to činili čitavog života. Pamela je nestrpljivo

postavila sto i tek tada se prisetila da nije jela ni čitavog prošlog dana. Odmahnula je

rukom kao da želi da otera misli koje je vraćaju u neprijatne događaje.

- Ili zavod za dezinfekciju i deratizaciju nije dobro obavio posao ili sam nešto sam

propustio? - zadirkivao je zbog tog gesta.

Umesto da se oseća glupavo, što je uhvaćena u odmahivanju rukom, ona se smejala.

- Ništa nisi propustio - ponovo je odmahnula rukom.

- Ništa?

- Ništa važno, samo moje misli...

- Ne bih rekao da je to nevažno.

- Reje, trenutno sam u velikoj frci sa poslom... - glas joj je bio na ivici očaja. - Ali,

izbegavam da se opterećujem time pre vremena.

- Ispričaj mi o čemu se radi - predložio je.

- Stvarno te zanima?

K

Marta

24

- Ne, nego volim da slušam takve priče da bih izgubio apetit - bunio se pomalo

uvređeno.

- Ne verujem da ćeš izgubiti apetit, ali...

- Pam, da odmah razjasnimo nešto - bio je odlučan. - Mene mnogo ne zanima šta si ti,

već ko si ti.

- Malo ljudi to uopšte zna.

- Možda ih nije zanimalo ili im nisi dala priliku da te upoznaju.

- Možda ne znam ni sama ko sam zapravo - priznala je na kraju.

- Pomoći ću ti da to otkriješ - obećao je. - Baš zato ne izbegavaj temu -naredio je.

Uživajući u svakom zalogaju sa lakoćom mu je prepričala događaje koji su prethodili

njenom dolasku u Galveston. Nije propustila nijedan detalj, pa čak ni Šona.

- Nemam nikakav savet. Još... - naglasio je. - Ali potpuno te razumem... - rekao je nešto kasnije.

- Da li možeš da poveruješ da sam nevina... - upotrebila je pogrešnu reč.

- Nepravedno optužena... - ispravila se.

Nestrpljivo je čekala njegov odgovor. Njoj se to pitanje činilo jako važno.

- Ne poznajem te dovoljno - pogledao je ispod oka. - Ne, na poslovnom planu...

Uprkos tome što sumnjaš da mogu da poverujem da si nevinašce...

Čitao je kao otvorenu knjigu.

- Ubeđen sam da nisi sklona avanturama.

- Nisam - rekla je brzo. - Mada ti nisi osoba koja bi u to mogla da poveruje.

- Grešiš. Verujem da nikada ne bi učinila tako nešto da oslobodiš okrivljenog... -

odmahnuo je kao da je to nevažno. - Bilo bi glupo da rizikuješ svoj položaj... Dakle,

verujem ti.

- Hvala ti.

- Pam... Šta je najgore što može da ti se desi na poslovnom planu?

- Da me razreše... Da ostanem bez posla.

- Imaš pansion, možeš da se baviš turizmom - rekao je jednostavno.

- Nisam se zato školovala - bila je pomalo ljuta.

- Ne budi površna - zamolio je.

Marta

25

- U pravu si, imam sreće jer imam i druge mogućnosti... - shvatila je o čemu govori.

- Šta god da se desi u ponedeljak, kakva god bila odluka tog saveta... Ti imaš izbor... -

podsetio je. - Sigurnost. To nije mala stvar.

- Nije - složila se.

- Sreća dolazi iz glave - lupnuo se u slepoočnicu. - A ne ostvarivanjem na poslovnom

planu, materijalnim bogatstvima, kućama, automobilima...

Gledala ga je zainteresovano. - Čudo je da se nisi bavio nekim drugim poslom

- Na primer.

- Psihoterapijom? Psihologijom?

- Turizam je vrsta psihologije - nasmejao se.

- Šta bi drugo bio da nisi bio...

- Smatram da je svaki čovek rođen za neki određen posao. Ti si rođena da budeš

sudija, a ja da budem ugostitelj. Da vodim ovaj svoj pansion -glas mu je bio ispunjen ponosom.

- Nikada nisi poželeo nešto drugo, nešto više? - čudila se.

- Nisam imao potrebu. Odavno sam se ostvario kao ličnost. To je bio moj cilj.

Nije bilo čudo što ga je obožavala, proletelo joj je mislima.

- Ja ne tražim mnogo od života, srećan sam sa onim što imam - dodao je.

- Po toj tvojoj teoriji, ja bi trebalo da budem srećna što mi je posao pod znakom

pitanja - izazivala ga je.

- Zar nisi srećna što si se vratila u Galveston? Što smo se ponovo sreli... Što nesebično

sa tobom delim svoje životne filozofije?

- Sada vežbaš zavođenje za sezonu... - uprla je kažiprst u njega.

- Malo... Imam li uspeha?

- Neodoljiv si - priznala je. - Reje?! - prisetila se iznenada.

-Da?

- Da li si oženjen?

- Prosiš me?

- Izbegavaš odgovor - upozorila je.

- Zar ne misliš da je kasno za to pitanje?

Marta

26

- Ne, nije kasno.

- Onda... Ne!

- Šta, ne?

- Nisam oženjen i odbijam tvoju bračnu ponudu...

- Nisam te ni zaprosila - bunila se kroz osmeh.

- Odbijam tvoju bračnu ponudu - bio je uporan. - Samo zato što sam staromodan. Što

je to posao i dužnost pravog muškarca.

Zakikotala se. - Lud si znaš?!

- Nisi zainteresovana da čuješ kako bih te zaprosio?

- Ma koliko me to ne zanima, ti si odlučan da mi objasniš, - konstatovala je.

- Vidiš kako me dobro poznaješ? Pa, pitaj! - naredio je.

- Dobro - rekla je pomirljivo. - Kako bi to uradio? - trudila se da deluje zainteresovano.

- Trebalo je da budeš glumica.

- Kako stvari na mom poslovnom planu idu... Možda ću imati priliku da se okušam i

na tom polju. A ti opet izbegavaš odgovore - sada je zaista bila zainteresovana.

- Smislio bih nešto originalno. Onda bih te doveo u položaj i situaciju u kojoj ne bi

mogla da me odbiješ...

- Kakva je to situacija? - pitala je brzopleto.

- Ovakva... - hitro je ustao i obišao sto.

Pre nego što je shvatila šta se zbiva bila je u njegovom naručju, a posuđe je padalo sa

stola i razbijalo se u hiljadu krhotina o mermerni pod.

Sunce je pržilo, ali je Pamela uživala u njegovim zracima. Naslonjena na Rejeva

kolena, zagledana u horizont, bila je toliko lenja da dohvati peškir. Pustila je da se

preostale kapljice vode osuše na njoj.

- Nije ni čudo što je Galvestonu uvek živo u sezoni. Ovde je divno! - rekla je

ostrašćeno.

- Ima li to veze sa morem, vazduhom, suncem ili sa mnom?

Marta

27

- Sa svim pomalo - priznala je.

- Pamela, šta ćeš uraditi sa bakinim pansionom?

- Videću u ponedeljak - slegla je ramenima.

- Eto, navodiš me da budem grešan - žalio se. - I da želim da dobiješ otkaz...

- Nemilosrdan si.

- Samo sebičan - priznao je. - Ipak, ako se odlučiš da prodaješ pansion, ja sam

zainteresovan...

- Sve ovo je bilo u cilju da... - bila je oprezna.

- Daaaa - otezao je. - Zarad tog cilja, simulirao sam da me uzbuđuješ...

Uvek kada bi ga uvredila nekom svojom nevericom, Rej se služio ironijom.

Nije mogla da se ljuti na njega, ne dugo, nesvesno se osmehivala.

- Nebrojeno puta - dodala je uz osećaj krivice. - Možda bi mogao ponovo da simuliraš.

- Šta ti misliš, da li bih mogao?

- Mislim da ti to neće biti problem - rekla je zavodljivim glasom.

- Ne čudi me što si tako samouverena... - žalio se.

Činilo joj se da nikada pre nije bila samouverenija, bar kada je u pitanju bio njen

fizički izgled. Znala je kako izgleda, da je priroda bila blagonaklona prema njoj. Bila je

lepa i seksi. Nije se razmetala svojim fizičkim izgledom. Baš naprotiv, stavljala ga je u

drugi plan i insistirala na svojoj inteligenciji.

Osim toga niko ranije nije pridavao tako veliki značaj njenom izgledu, kao Rej. Ili bar

ne na tako neposredan, ali izazovan način. Pored njega se osećala lepom, poželjnom i

željenom. Osim obožavanja njenog tela, on je pokazivao i, za nju, pomalo neverovatno

interesovanje za njeno biće.

On, pa i ceo taj vikend su za nju bili pravo otkrovenje. Otkrila je mnogo toga novoga o

sebi. Koliko ume da bude zavodljiva, opuštena i vesela.

- Kada imaš tako divnu kožu, glatku i meku - šaptao je uz njeno uho dok ga je nežno

grickao. - Savršenu figuru... Čvrste, zategnute mišiće koji izazivaju čudne treptaje u mom

telu.

Marta

28

Vikend joj je neočekivano brzo prolazio. Ona i Rej su sve vreme proveli zajedno.

Šetali su, kupali se, sunčali. Provodili su sate u razgovorima, ljubavnim igrama,

raspravama na razne teme... Govorili su o strahovima, nadanjima, željama. Pričali su i o

svojim porodicama, stavovima o braku, deci i razlozima zašto su oboje bili sami. Jedino

o čemu nisu više pričali su bili planovi za budućnost. Oboje su izbegavali tu temu.

Sa njim je dotakala sve teme, koje joj nisu ni padale na pamet sa drugim muškarcima, pa ni sa Šonom. Taj podatak joj je zvučao poražavajuće. Jer, u jednom trenutku je čak

planirala da se, jednog dana, venča sa Šonom. Srećom, shvatila je na vreme kakva bi to

greška bila. U tom saznanju videla je opravdanje i poruku za događaje koju su se desili u

Hjustonu. I proglasila ih njenom srećom.

Knjige koje je ponela da prekrati vreme i dosadu koju je predvidela, ostale su

zaboravljene u njenom koferu.

U nedelju je bila preblizu stvarnosti i svemu što joj predstoji sledećeg dana. To više

nije mogla da sputava i negira, ali bila je mirnija i spremnija na sve što bi moglo da je očekuje.

Znala je da taj vikend nikada neće zaboraviti, kao ni Reja, ali to nije bio njen život.

Nije se zavaravala i uljuljkivala tom romansom. To nije bila ona, ma koliko se lepo

osećala kao žena.

Vreme povratka u Hjuston se brzo bližilo i ona je postajala ona stara, poslovna, sudija

Pamela Rivijer. Ali, u njoj se borila i novootkrivena senzualna Pam.

Dvoumila se da li da krene po podne, ali je odlazak odložila za veče. Želela je da

provede sa njim neki sat više. Da ukrade za sećanje što više lepih, srećnih trenutaka.

Uveče je preinačila svoju odluku. Krenuće u ranu zoru i stići na vreme u Hjuston.

Uljuljkana u njegovom zagrljaju, kao u skrovištu, prepustila se dremežu.

Rej je duboko i ravnomerno disao. Jasna mesečina omogućila joj je da osmotri njegov

lik. Polako se izvlačila iz njegovog zagrljaja jer nije htela da ga probudi. Kada se izvukla

iz kreveta, odahnula je. Pre nego što je uspela da se neopaženo iskrade iz sobe, zaustavio

je njegov glas.

- Pam... Bežiš... - bila je to konstatacija, više nego prekor.

- Da - priznala je. - Ne volim rastanke... Ne znam šta bih ti rekla.

Marta

29

- Da si zbunjena koliko i ja? - predložio je.

- I više nego što možeš da zamisliš - ponovo je bila iskrena.

- Ovo ne mora da bude rastanak.

- Vikendi, koje retko imam, nisu dovoljni za jednu vezu - odala se da je i ona

razmišljala o njihovoj budućnosti.

- Ali je to bar neka šansa.

- Javiću ti se - obećala je.

- Zar nećeš da me poljubiš?

- Poslednji put kada smo se videli rastali smo se poljupcem - kolebala se. - Bojim se... Sada je naše druženje otišlo dalje i da sada poljubac...

- Ne bi bio dovoljan - završio je umesto nje. - A ti si još pravo nevinašce. Misliš da smo se „družili" - zadirkivao je.

- Sve okrećeš na šalu - kritikovala ga je kroz smeh.

- Volim da te gledam dok se smeješ - objasnio je.

- To nisam ja, i ne mogu više da odlažem povratak u stvarnost.

- Nadam se da neće proći petnaest godina pre nego se opet sretnemo.

- Zaboravićeš me čim počne sezona - predviđala je.

- Ko je sada duhovit? - bio je ozbiljan.

- Ne znam, zaista ne znam... - bila je zbunjena dok ga je gledala tako ležerno

oslonjenog na lakat.

Pred njom je bio muškarac sa kojim je provela najuzbudljiviji vikend u svom životu. I

nije želeo da se to prekine. Udvarao joj se, otkrivao koliko je i sam zbunjen i nesiguran.

Rušio je sve predrasude koje je imala o romantičnim, osećajnim muškarcima. Želela ga je

do ludila. Bila je podeljena na pola. Jedan deo nje je hteo da ostane, drugi je znao da

mora da se vrati.

- Javićeš mi šta se desilo?

- Čak i da ti se ne javim, sigurna sam da ćeš sve moći da pročitaš u novinama - bila je

hladna.

- Ne čitam novine, jer me ne zanimaju tuđi životi. Samo tvoj.

- Javiću ti se - obećala je kroz osmeh.

Marta

30

IV

itavim putem do Hjustona, umesto o procesu koji je pred njom, razmišljala je o Reju. O njegovom telu, poljupcima, njegovim rečima i porukama, životnim

stavovima i filozofijama.

Vozila je brzo, mehanički, ali to je primetila tek kada je stigla gotovo sat ranije nego

što je planirala. Ipak, čim je stigla u Hjuston počela je trezvenije da razmišlja i planira.

Istuširala se i na brzinu se presvukla u poslovni komplet koji se sastojao od duge suknje i sakoa. Posmatrala se u ogledalu.

U tome je izgledala savršeno poslovno i elegantno. Ostaviće dobar utisak na sudski

savet, pomislila je.

Besno je lupila šakom o sto. Kafa se prolila po stočiću. Tamne kapljice su se slivale na

beli, meki tepih. Pamela je toliko bila ljuta na sebe, da joj to, čak, nije smetalo. Nije se

potrudila da ustane i obriše tragove tečnosti.

Šta se sa njom dešava? Ponašala se kao da prvi put ide na posao, kao da je

pripravnica. Bila je nesigurna u sebe. Ona nije imala potrebe da sada ostavlja utisak, da se dokazuje. Njen ugled je...

Trebalo je realno sagledati stanje stvari, pokušala je da se umiri. Ona je svoje ime i

zvanje već stekla. Danonoćnim iscrpljujućim radom, parnicama i procesima se izborila

za svoj položaj. To nije smela da zaboravi. Na svom poslovnom planu je imala razloga

da bude ponosna i sigurna u sebe.

Tek kada je stigla pred zgradu suda i videla novinare, prisetila se i njih, i problema koji su joj oni doneli. Penjala se polako uz stepenište. Probijala se kroz masu, izbegavajući da

je neki od mikrofona ili diktafona ne udari u lice. Uz neprestano ponavljanje „nemam nikakav komentar" probila se do velikih, ulaznih vrata suda.

Putem do kancelarije sretala je kolege. Stekla je utisak da niko nije primetio ništa

neobično na njoj. To je bio dobar znak da je prethodni događaji nisu sasvim izbacili iz

ravnoteže. Ni oni vezani za tračeve o "neregularnom" suđenju, a ni oni sa Rejem.

- Dobro jutro, Meri - pozdravila je sekretaricu na uobičajen način. - Kako ste proveli

vikend? - nesvesno se osmehnula pri pomisli na njen vikend.

- Dobro jutro - Meri je gledala nekako začuđeno.

Očigledno je da se odala. Njen osmeh nije promakao sekretarici, zaključila je Pamela

bezbrižno.

- Nešto nije u redu na meni? - kliznula je pogledom niz poslovni komplet.

- Ne, sve je u redu.

Č

Marta

31

- Meri, danas imam zakazan razgovor sa advokatom Brajanom Džeksonom, vidite u

koje vreme sam slobodna i kontaktirajte njegovu advokatsku kancelariju - naložila je. -

Recite mi još kakav je moj raspored?

- Sudijo Rivijer... - Meri je zamucala i to je nateralo Pamelu da zastane na vratima

svoje kancelarije.

-Da?

- Da li ste tokom vikenda, možda... - Meri je bila oprezna. - Čitali novine?

- Ne. Da li sam nešto propustila? - izvila je obrve.

-Da, ali... Najbolje je da vam ne prepričavam. Imam sve primerke... - Meri je kao i

uvek bila preduzimljiva i efikasna.

- Donesite ih u moju kancelariju.

- Što se tiče, obaveza sve su „zamrznute" - najavila je opreznim glasom.

Situacija je bila mnogo gora nego što je to predvidela i očekivala. Nakon

Merinog obaveštenja o njenom rasporedu, to je bilo jasno. Ipak, kada je pročitala prve

naslove u novinama, bila je preneražena. U novinama je celu jednu stranu zauzimao

članak sa intervjuom Antonija Dejaloa. Znala je kako ti intervjui mogu biti loše

interpretirani. Kako iz konteksta neke izjave mogu da se izvuku potpuno pogrešni delovi i zloupotrebe se.

U sledećem časopisu je čitala o nečem što je bilo nalik priznanju Antonija Dejaloa o

njihovom odnosu. Bacila je novine i uzela druge. Međutim, situacija je svuda bila slična.

U jednom časopisu našla je i Šonovu izjavu. Naravno, on je stvar okrenuo u svoju korist i

pohvalio se svojim napretkom u poslu. Vezu sa njom je praktično negirao.

Nije mogla da veruje da su se takve budalaštine uzimale u obzir. Nadala se da i savetu to neće promaći. Ipak, bila je svesna jedne činjenice. Savet je umeo da bude grub da bi se

zaštitio pravosudni sistem.

Bila je u nezavidnoj, tačnije očajnoj situaciji. Nepravedno optužena, bez prilike da se

opravda, da dokaže svoju nevinost. Stvari su funkcionisale na način koji joj nije išao u

prilog. Savet bi se sastao, većao i onda je samo hčno obavestio o odluci.

Nevinost nije bila pod zaštitom. Niko nije bio nevin do pravosnažne presude.

Vreme zakazano i predviđeno za „njen slučaj" se bližilo. Nadala se da će joj savet bar

pružiti šansu da iznese svoje mišljenje. Za to su šanse bile male, ali je bila odlučna da

iskoristi svo svoje znanje i umešnost.

Ipak, kada je čula odluku saveta, koju je duboko u sebi predosetila, umalo se nije

sručila. Njen rad u sudu je bio zamrznut na dva meseca. Uz napomenu da to nije kazna

već samo mera predostrožnosti, savet je najavio povlačenje. Znala je da je uzrok toj

odluci neočekivana pažnja i interesovanje novinara, ali... Dva meseca!? Koja su se još

mogla produžiti u slučaju da...

Marta

32

O tome nije htela ni da razmišlja.

- Imam prigovor! - rekla je iznenada i iskoristila zbunjenost prisutnih što im se uopšte obratila. - Znam da su moja prava ograničena i da nemam prava na odbranu. Ali bih

napomenula da sam povučena sa svog položaja zbog procesa koji je po svim tačkama

zakona regularan.

-To je tačno, koleginice - složio se glavno predsedavajući. - Vaše poznavanje zakonika

vas je i dovelo na vaš položaj. Svi smo upoznati sa vašim radom i zato i niste razrešeni

dužnosti. Sudijo Rivijer, vi ste na godišnjem odmoru... Koji, po našim informacijama

niste koristili nekoliko godina.

Opsovala je u sebi! I pre te napomene je znala da je u tome grešila. Sama sebe je

kritikovala što su profesionalne obaveze imale prioritet u odnosu na njene lične. Njena

revnost poslu i marljivost su joj se upravo razbili o glavu.

- U slučaju da savet nije dobro obavešten, imate pravo da podnesete žalbu

- dopiralo joj je do svesti. - Ipak, hteo bih da napomenem da vaš renome nije pod znakom pitanja. Kao što je navedeno, radi se samo o predostrožnosti. Svi mi ovde

znamo kakav je naš posao. Koliki pritisak trpimo. Zato smo se složili da vam je taj

odmor neophodan.

Takva blagonaklonost je sigurno bila presedan, zaključila je ironično.

Kako zaista nije koristila godišnje odmore, nije imala ni argumente za žalbu. Ako je

bilo utehe, onda je bar tešila pomisao da niko njeno znanje nije stavljao u pitanje. Nije joj preostalo ništa drugo nego da se zahvali savetu, pokupi stvari iz kancelarije i ode na

„zasluženi" odmor.

- Ne mogu da verujem - Meri je, takođe, bila iznenađena odlukom saveta.

- Šta ćemo sada!?

U tom pitanju je bilo više lične brige. Pamela je dobro poznavala ljudsku psihu, to je

bila jedna od važnih oblasti za njenu profesiju. Ipak, nije mogla da zameri svojoj

sekretarici.

- Meri, ne sumnjam da ćete se snaći i sa nekim drugim sudijom, dok se ne vratim...

- Znači, dobiću novi raspored - odahnula je.

- Da li ima još nešto što treba da obavim, pre nego što odem?

- Osim da potpišete rešenje o godišnjem odmoru...

- Već je stiglo? - promrmljala je u nevericu.

- Osim toga... Jedino što imate na rasporedu je sastanak sa Brajanom Džeksonom.

Zakazali smo ga u trinaest časova.

- Onda je vreme da krenem...

Marta

33

Pokupila je neophodne sitnice i požurila da izađe iz zgrade suda i malo se opusti. Da

na miru razmisli i sumira sve događaje. Primetila je da je uprkos svim problemima

čitavog dana mislila na Reja. Osmeh joj je nekontrolisano pojavio na usnama. Odlučila

je da se vrati u kancelariju i telefonira mu kako je obećala. Slutila je da bi njegov glas

mogao malo da joj povrati raspoloženje.

Okrenula je broj i sačekala da se veza uspostavi. Telefon je dugo zvonio pre nego što

je čula poznati, pomalo promukli glas.

- Reje... - započela je.

Odjednom je bila na ivici suza zbog svega što joj se desilo. Bila je na korak od

histeričnog plača ili smeha. Po prirodi nije bila depresivna, niti sklona emotivnim

padovima. Nije znala da bude skrhana, nezadovoljna i neurotična. Niko je nikada nije

video u suzama. Protiv životnih situacija se borila zdravim razumom, racionalnim

stavom prema problemu i rešavanjima istih.

Ako je bilo utehe, ni sada je niko ne bi video, čak i da zaplače. Razmišljala je u

pokušaju da joj se knedla u grlu pomeri.

- Pam?! Da li si to ti? - dozivao je. - Pam...

-Ja sam - uspela je da progovori. - Obećala sam da ću ti se javiti, a obično održavam

svoja obećanja - glas joj je zvučao sve prirodnije.

- Obožavam tu tvoju osobinu - rekao je poverljivo. - Baš sam razmišljao o tebi i šta ti

se događa...

Njenim nervima je vrlo prijala ta pažnja i briga.

- Pa, Pam... Kakva je odluka saveta?!

- Do daljnjeg sam povučena sa...

Rej je psovao. Usledile su psovke, koje nikada nije čula i koje su joj izmamile osmeh.

- Reje - pozvala ga je. - Nisam razrešena dužnosti, ali sam na odmoru...

- To je, valjda, dobro - mrmljao je.

- Videćemo...

- Kako si ti? Kako se nosiš sa tom odlukom?

- Imam čvrste kosti i još uvek zdrav razum - odgovorila je i istovremeno ohrabrila

samu sebe.

- Znam da ne bih bio od velike pomoći, ali bih voleo da sam bliže.

Marta

34

Primamljiva ideja, ali ona nije imala smelosti da je pothrani i sprovede u delo. Pre

nego što bi uradila nešto nepromišljeno obećala je da će mu se opet javiti. Kada je

spustila slušalicu osećala se... Bilo je neverovatno, ali osećala se malo bolje.

Na putu do izlaza Pamela je sretala puno kolega iz pravosudnog sistema. Bila je dostojanstvena. Mirna savest joj je bila saveznik. Kao da prvi put korača hodnicima i

zgradom, primetila je koliko je živa atmosfera u sudu. Veliki broj pitanja, pogleda i

sumnjivih pozdrava ljuljao je njenu sigurnost. Ipak, trudila se da joj osmeh opstane na

licu.

Među prolaznicima je videla i Šona. Da je mogla da ga izbegne, rado bi to uradila, ali

ga je videla u poslednjem času. Praktično, sudarila se sa njim na stepeništu.

- Vidim zadovoljna si - rekao je umesto pozdrava.

- Srećna sam - ponovo je mislila na Reja i njegovu filozofiju.

- Naravno da si srećna, kada si dobro prošla sa savetom.

- Dobro?!

Nije mogla da ga prepozna. Bar on je znao koliko volje, truda je uložila u taj, pa i sve

druge procese.

- Vesti se brzo šire... - primetila je.

- Takvih vesti ne bi bilo da se nisi zanela romantikom.

- Ne mogu da poverujem da ti i dalje misliš...

- Nije moje da mislim - prekinuo je nestrpljivo. - Znaš da nas naša profesija uči da se

vodimo činjenicama.

- Za tebe su činjenice novinski članci? Zar... - bilo je glupo raspravljati sa njim.

- Pamela, nemaš razloga za ljutnju, znaš da uvek možeš da računaš na mene.

Nedostajalo je samo malo da ne prasne u smeh. Ta izjava je bila prava budalaština.

- Nas dvoje vezuju... - zamucao je.

Verovatno nije znao šta bi naveo, procenila je njegovo zamuckivanje. Sa ove nove tačke gledišta, znala je da njih dvoje nije vezivalo gotovo ništa. Bio je to čist poslovni

sporazum u koji su se uplele prirodne potrebe.

- Mi nismo stranci - čula ga je kao iz velike daljine.

Marta

35

Naprotiv, bili su potpuni stranci. Čak i pre nego što je njihova veza okončana, dok je

trajala. Kod njega je to bio lični interes, a kod nje... To je bilo zanimljivo pitanje. Zašto se

upustila u vezu sa Šonom. Valjda zato što joj je svejedno, ali i prirodno da gradi vezu sa nekim muškarcem. To što su imali slična interesovanja, što joj se dopadao, njoj se tada

činilo razumnim. Sada je bilo jasno da samo to nije dovoljno.

Ponovo je bila u prilici da uporedi Reja i Šona. I... Šon je izgubio bitku, pa čak i po

pitanju fizičkog izgleda. Kada je poređenje po pitanju seksa bilo u pitanju, o tome nije

smela ni da razmišlja. Pri samoj pomisli na trenutke sa Rejem osetila je kako joj se obrazi

greju.

Sa Rejem se za samo jedan vikend osetila, doživela ili ispričala više nego sa Šonom

svih proteklih godina poznanstva.

Ipak, razumela je zašto je Šon sada taktičan i ljubazan. Bila je jasna njegova potreba

da ostanu na „stent baju“. On je, isto koliko i ona znao da će se ona sa „odmora" vratiti

pravo na sudijsku ložu. Šon je sigurno računao sa tim da će mu biti potrebna, kao da nije

znao da poznanstva u toku suđenja ne igraju nikakve uloge.

Ipak, nije imala razloga ni volje da mu sada to objašnjava. Nije više imala živce za

njegove detinjarije.

Odmahivala je glavom u neverici dok se spuštala niz stepenište i izlazila.

Čim je otvorila vrata, suočila se sa najupornijim slojem ljudi. Novinarima.

- Da li vas je zbunila odluka saveta...

- Priča se da ste izvukli korist iz ovog procesa.

- Je 17! - bila je iznenađena.

- Da ste dobili godišnji odmor da sredite privatan život?

Ko je uopšte odavao takve informacije, pitala se u čudu. Kako su se vesti tako brzo

širile? Imala je utisak da su novinari znali šta će biti sa njom i pre nego što je ona imala

obaveštenje.

- Da li ćete se posvetiti vezi sa oslobođenim optužbe...

- Priča se da će sudski proces Antonija Dejaloa biti obnovljen?

- Vaše pravne sposobnosti su poznate u sudu. Nas taj podatak navodi na pomisao da ćete lično preuzeti njegovu odbranu... - pitanja su se nizala.

Ima li kraja ljudskoj gluposti? Dokle će njeno ime vezivati za Antonija Dejaloa?

Takvoj drskosti nije bilo mere, zapazila je. Ipak, jedna joj je dala ideju, ali time će se

baviti nakon sastanka sa bakinim advokatom, Brajanom Džeksonom.

Ako pod hitno ne bude nešto učinila, zakasniće na taj sastanak, opomenula se.

Marta

36

- Suđenje je bilo po zakonu - rešila je da prekine pitanja i oglasi se. -Gospodin Dejalo

je oslobođen optužbe zato što njegova krivica nije zakonski utvrđena i dokazana. Zato što

je nevin...

Dok je završila tu izjavu, shvatila je da je pogrešila. Nije dobro postupila kada je

pomenula taj proces. Ali, nije bilo čudo što je pogrešila. Nije volela i nije još naviknuta

na izjave, a verovatno nikada i neće razumeti toliko interesovanje novinara.

- Od svega toga što ste naveli, jedino je tačno da ću iskoristiti pauzu da sredim

privatan život i neodložne porodične obaveze. Mislim da je došlo vreme da podvučem

crtu i malo uživam u svom uspehu. Da sumiram sve što je do sada odrađeno. Hvala! -

zaključila je i pokušala da se probije kroz masu do svog parking mesta.

- Gospođice Rivijer, samo još jedno pitanje...

- Da!? - sada je već bila na ivici nervnog sloma.

- Sa kim ćete provesti svoj godišnji odmor?

„Godišnji odmor" je bio specijalno naglašen.

- Da li ćete istrajati u vezi sa Antonijem Dejalom...

- Ili Šonom...

Pozitivna strana nervnog sloma je bila što je baš bilo briga šta ko misli.

- Zar nije na vama da to otkrijete? - trudila se da zvuči pribrano i smireno.

- Ono što mogu u ovom trenutku da tvrdim... To sigurno neće biti niko od vas,

novinara...

Nakon zvaničnog otvaranja testamenta, bilo je potvrđeno da je Rouz Rivijer sudbinu

svoje vile-pansiona u Galvestonu prepustila Pameli.

Pamelu je to malo čudilo. Bilo je još par bliskih rođaka koji su sigurno bili više od nje

zainteresovani da se taj porodični posao ne ugasi.

Osim toga, bila je previše konfuzna i izbačena iz koloseka da bi razmišljala o sudbini

pansiona. Naročito dve nedelje pre početka sezone. Ma koliko bila zahvalna baki na

poverenju, ona nije znala šta bi uradila sa pansionom. Najlakše je bilo prodati ili

prebaciti tu odgovornost na nekog drugog rođaka, prisetila se.

- Pamela, nadam se da nećeš doneti neku odluku na prečac - Brajanov glas je vratio u

stvarnost.

Marta

37

- Znam da je baka to uradila sa nekim razlogom, ali zaboravila je da retko imam

vremena i za sebe. I da je to za mene prevelika odgovornost...

- Možda je baš to razlog, što si odgovorna. Rouz je u tvoju odluku sigurno imala

poverenja.

- Možda...

- Pamela, posmatraj stvari sa pozitivne strane. Sve ono što se desilo na tvom

poslovnom planu, možeš preokrenuti u svoju korist.

-Vi verujete da bih ja... -prozrela je njegovu nameru. -Mislite da bih ovu sezonu mogla sama da...

- Vidim da si i sama razmišljala o tome.

- Samo mi je palo na pamet kada su me novinari opkolili. Imala sam potrebu da

pobegnem što dalje odavde...

- To je dovoljno... Sada, sticajem okolnosti imaš i slobodno vreme. Dovoljno vremena da se okušaš i ne doneseš pogrešnu odluku.

Brajan Džekson je bio pun razumevanja za obrt na njenom poslovnom planu. Poput

Reja, predložio joj je da iskoristi situaciju i okuša se u nečem drugom. Da potraži razloge

zašto je baka donela takvu odluku. Umesto da godišnji odmor provodi u dokolici, mogla

je da vodi pansion. Čime bi se drugo bavila u naredna dva meseca? Mogla je i da putuje

po svetu...

- Ako odlučim da prodam pansion...

- Rouz je po tom pitanju postavila neka pravila, tačnije prioritet.

- Morala bih da ga prodam nekom...

- Reju Samersonu, vaša imanja se graniče.

- Znam Reja... - nesvesno se osmehnula. - Već mi je napomenuo da je zainteresovan

za pansion. Znači to bi brzo bilo završeno-razmišljala je naglas.

- Drago mi je da ste se ti i Rej sreh i razgovarali o tome. Rouz je uvek...

- odamhnuo je rukom kao da je to nebitno. - Znam da vođenje pansiona nije nimalo

laka stvar - bio je realan.

- Znam, provela sam dovoljno vremena sa bakom. To je prava ludnica. Baš zato sam zbunjena i nesigurna. Neodlučna.

- Ako odlučiš da prihvatiš taj posao, računaj na mene - ponudio se. -Ja, svakako osim

želje, ali i po testamentu, imam razloga i pravo da prve dve nedelje provedem u

pansionu.

Marta

38

Da li je mislio samo na njegov odnos sa bakom, zapitala se. Na sećanja na vreme koje

su proveli zajedno. Brajan je, možda, bio „krivac" što se odlučila za studije prava.

Odrastala je uz njega i baku. Pogledala ga je, kao da ga prvi put vidi iako su se znali godinama.

Imao je preko sedamdeset godina, ali se njegovo telo kretalo sa živahnošću. Činilo se

da je njegova energija neiscrpna. U njegovom živom duhu bilo je nekakvog strpljenja i

mudrosti. Oči su mu imale jasan, bistar izraz. To što je još uvek bio poslovno aktivan

govorilo je u prilog tome da je čovek od poverenja i da ga ljudi i dalje žele.

Nije bilo ni čudo što su on i njena baka bili više od prijatelja. Bili su slični, vedrog,

mladalačkog duha i energični.

- Kao što znaš, za tvoju baku sam bio daleko više od pravnog savetnika i nekog ko će

sprovesti njen testament. Nas dvoje smo bili više od prijatelja... - govorio je kao da joj je pročitao misli. - To što nje više nema, ne znači da treba da se odreknem nekih dobrih

navika kojima me ona naučila. Volim da budem u Galvestonu, makar Rouz nije tamo.

- Brajane, da li pokušavate da mi kažete da ste i vi bili upoznati sa radom pansiona...

- Uvek sam prve dve nedelje bio uz Rouz. To je bilo naše vreme... - rekao je sa setom. -

Znam sve ljude koje je angažovala za sezonu i koji su radili za nju. Ja sam zaključivao

njihove radne ugovore...

- Baka je na sve mislila. Nije me ostavila samu. Ako, ipak, odlučim da tu ideju

sprovedem do kraja, prvu rezervaciju ću upisati na vaše ime -pokušala je da se osmehne.

- Ne bih da ubrzavam tvoju odluku, ali nestrpljiv sam da mi se javiš.

- Obavestiću vas čim se budem odlučila - obećala je na rastanku.

Stvari su se posle toga odvijale vrtoglavom brzinom. Pred kućom je čekalo par

novinara. Nudili su joj novac za priču. Njoj novac odavno nije predstavljao problem, ali

ta ponuda je navela da razmisli o ideji koju joj je dao Brajan.

0 kojoj je i sama već razmišljala.

Ništa nije mogla da izgubi. Mogla je da pokuša. Ako ništa drugo provešće dva meseca

na jednom lepom mestu, i u Rejevoj blizini.

Ići će u Galveston i vodiće pansion tog leta. Odluka je bila donešena.

Marta

39

V

premila je dva velika kofera, ne računajući onaj koji jutros nije ni raspakovala.

Pakovala je stvari sa pažnjom. Put na relaciji Hjuston - Galveston nije bio mnogo

dalek, ali nije htela da se vraća. Tačnije, znala je da joj obaveze oko vođenja pansiona to

neće dozvoliti. Imala je gomilu posla pred sobom, obaveza na koje nije bila naviknuta i u

koje se nije razumela. Ipak, bila je spremna da se oproba.

Dok je slagala stvari u kofere, preispitivala se. Šta je uticalo na nju? Zašto je donela

takvu odluku?

Bio je to čin koji je proistekao iz zaljubljenosti. Da, bila je zaljubljena u Reja. Očarana.

Dva dana koja su proveli zajedno nisu bila malo, ako se uzme u obzir da se nisu razdvajali. Uostalom zar nije čitala o tome, slušala o tome kako se ljudi lako zaljube. Čak

i na prvi pogled. Zaljubljenost se desi, ona se ne traži. A ljubav?!

Uvek je bila od onih koji se bave samo sadašnošću. Sada je mogla da utiče na svoju

budućnost.

Kada se preispitala htela je da se javi Reju, ali se predomislila. Iznenadiće ga. Videće

njegovu reakciju, a posle... Imala je puno izbora.

Kada je izašla iz zgrade u neverici je zastala na vratima. Nekolicina onih najupornijih lovaca na priče i dalje je bila u njenom dvorištu. Nije bila osvetoljubiva, ali je bila rešena

da se poigra na njihov račun. Da ih iskoristi u marketinške svrhe. Bakin pansion nije bilo

potrebe reklamirati, jer je već godinama imao stalnu, prepoznatljivu klijentelu. Ipak,

mogla je da utiče na razvoj turizma u čitavom Galvestonu. Osmehnula se pomalo

pakosno u pravcu novinara.

- Neko bi mogao da mi pomogne oko ovih kofera - započela je svoju igru.

- Putujete - jedan od novinara se stvorio kraj nje i njenog prtljaga.

- Da.

- Gde putujete? - sledilo je novo pitanje.

- Dobila sam neočekivano nasledstvo - trudila se da joj glas zvuči tajanstveno.

Čulo se više pitanja, ali sa sličnim sadržajem.

- Ako ste već odlučili da dobijete priču... Naći ćete me u Galvestonu. Slobodno možete

to objaviti u vašim novinama... - predložila je. - Kao i to da se rezervacije mogu obaviti

već za nedelju dana - spretno se okrenula ka diktafonu i izdiktirala par brojeva telefona. -

Za novinare popust! - išla je do krajnjih granica drskosti.

Sledeća pitanja je, takođe, očekivala. - Sa kim će biti na odmoru?

- Na vama je da to otkrijete i ponudite svojim čitaocima.

S

Marta

40

-A slučaj...

- Biću u Galvestonu - ponovila je ulazeći u auto.

Ili ih se otarasila za sva vremena, ili će ovo biti dobra sezona, slegla je ramenima

tipujući na drugu soluciju. •

Njegovu radoznalost je odmah proglasila vrlinom koja se hrani istinom.

- Pam... - mrmljao je vrteći je u krug. - Trebala si da mi javiš da dolaziš...

- Htela sam da te iznenadim - priznala je.

- Mogao sam lako da dobijem infarkt - prekorevao je.

- To mi nije palo na pamet.

- Pomislio sam da haluciniram - uštinuo je.

Vrisnula je. - Pobrkao si, trebalo je sebe da uštineš.

- Izgleda da si stvarno tu i da nisam dobio sunčanicu.

- Ceo dan si proveo na plaži - zadirkivala ga je.

- Ceo dan sam ležao na krevetu i udisao tvoj miris koji se zadržao na jastuku.

- Pravi si šarmer. Ubeđena sam da je tvoj pansion tokom cele sezone ispunjen

usamljenim, zavedenim ženama iz prethodnih sezona.

- Iznenadila bi se kada bi znala koliko bračnih parova i dece dolazi...

- Tu izjavu ću lako da proverim - napomenula je.

- Pam, šta to pokušavaš da mi kažeš?

- Da ću te razočarati, jer ti neću prodati pansion...

- Ti ćeš voditi pansion?!

- Da!

- Da znaš da si bila u pravu - uzdahnuo je. - Razočaran sam.

Izvukla se iz njegovog naručja.

- Razočaran si? - trudila se da bude pribrana.

- Samo zato što ćeš i ti imati posla preko glave - naglo je privukao sebi. - I što ćemo

morati da krademo minute da budemo zajedno...

- Grozan si, znaš - namrštila se.

Marta

41

- To si zaslužila, jer mi se nisi javila... - grdio je. - Pam, bilo je jednostavnije da si samo

na odmoru i, da se doseliš kod mene... - rekao je oprezno.

- Reje, ne šali se sa tim, mogla bih ozbiljno da te shvatim - nasmejala se.

- Da nisam ubeđen da si pomalo kukavica i da ćeš me odbiti iz predostrožnosti

dokazao bih ti koliko sam ozbiljan - netremice je gledao.

Mogla je da mu uzvrati istom merom, i da ga izaziva dalje. Ali, to bi bila provokacija i

izazov na koji još nije bila spremna. Činjenica, sa njim je bila neka sasvim druga Pamela,

ali još je bilo prerano i razmišljati o tome.

- Imamo vremena... - nastavio je kao da joj čita misli. - Jurićemo se između obaveza.

- I novinara - napomenula je.

- Nisi ih, valjda, obavestila.

- Nisam mogla da odolim - već se kajala.

- Biće ovo vrelo leto puno izazova i iskušenja.

- Nadam se.

- Pam, znam da je ružno, čak, odvratno što ću to da kažem... - uzdahnuo je. - Ali

odluka saveta mi se dopada - slegao je ramenima.

- U pravu si, ružno je, a ti čak, i ne zvučiš pokajnički.

- To je zato što sam sebičan.

Prihvatila je to opravdanje. Kako je mogla da se ljuti na njega? I njoj samoj odluka saveta se sve više dopadala. Uzrok njenog „odmora" je bio katastrofalan, ali posledice

mogu biti... Odlučila je da ne mašta. Jer, tome i nije bila sklona. Ona je bila realista.

- Reje, nisi od pomoći - Pamela se izvijala pod naletom njegovih poljubaca.

- Stvarno je vreme da se oboje suočimo sa obavezama.

- Bićemo suočeni sa obavezama za desetak dana, veruj mi. Uživaj! - naredio je.

- Lako je tebi, ti imaš iskustva...

- Ni ti više nisi nevinašce - izvio je obrvu.

- Da li da to shvatim kao...

Marta

42

- Kompliment, sumnjivice!

- Ti stvarno ne pričaš o poslu?!

- Nije mi ni na kraj pameti - priznao je.

- Nešto mi je palo na pamet...

- Ti možeš da razmišljaš u ovakvoj situaciji... - rekao je uvređeno.

- Sumnjivo mi je što je baka samo meni ostavila pansion - mrmljala je između

poljubaca koji su imali jak uticaj na njegovo telo. - Sve više mislim... Da je to uradila sa

jednim ciljem...

- Da se nas dvoje upoznamo - jeknuo je kada je prešla jezikom duž njegovih grudi. - I

meni je palo na pamet... Biću joj zahvalan do...

- Kad bolje razmislim i Brajan je umešan - trudila se da bude ozbiljna dok je ostavljala brze, vlažne tragove usnama pa njegovoj koži.

- Da li to pokušavaš da skroz uništiš moj ego?

Pravila se da ga ne čuje. - Rouz je bila romantičarka...

- Pobogu Pam, ne mogu da pričam o tvojoj baki, dok...

- Kojoj baki? - uspela je da upita pre nego što su se njegove usne obrušile na njene.

Mnogo kasnije dok se Rej muvao po kuhinji, Pamela se lenjo protegnula u ležaljci.

Njena koža već je poprimila finu bronzanu boju, zapazila je. Osim vizuelnih promena,

ulenjila se, dodala je samoprekorno. Brzo je ustala i uzela telefon pre nego što se ponovo vratila u ležaljku. Telefonske razgovore nije morala da odlaže. Otišla je iz Hjustona da se

nikome nije javila, izuzev novinarima, na tu pomisao se nesvesno osmehnula. Već je

primila nekoliko poziva od nekoliko novinskih redakcija koje su htele da rezervišu sobe, i plate za ekskluzivni intervju sa njom. Ipak, svi su dobili sličan odgovor. Rezervacije

mogu da dobiju, a za intervjue nije garantovala. To se, ipak, ticalo njihovih upornosti,

istrajnosti i sposobnosti.

- Lizi!? - viknula je u slušalicu kada je začula glas sa druge strane.

- Pamela!!! Pobogu, devojko, da li si to ti? Gde si?!

- U bakinoj vili...

- Zašto se nisi ranije javila? Zar je preko novina trebalo da saznam da si u Galvestonu? - vikala je na sav glas.

- Znači, objavili su - zaključila je zadovoljno. - Pa što onda pitaš gde sam?

- Objavili su i baš sam pomislila da je baka uradila pravu stvar što ti je ostavila pansion. Tebi je najpotrebnije neko takvo mimo mesto. Skrovište! Da imaš gde da se

povučeš i pobegneš od obaveza...

Marta

43

- Ti misliš da je zbog toga baka meni ostavila...

- Zbog čega bi drugog... - brecnula se. - Jedino ti nemaš nikakav kutak da se odmoriš i

osamiš... Pamela, da li si dobro? Zvučiš čudno... Zbog čega si ti mislila da ti je baka

ostavila pansion?

Znala je da njenoj starijoj sestri neće promaći promene, čak, ni posle par reči. Iako je

bila zbunjena i ljuta, Elizabeta je dobro poznavala. Nisu se redovno viđale, bile su

različitog temperamenta, ali su bile bliske.

- Ne znam ni sama - odgovorila je sa zakašnjenjem.

- Kako si ti? Da li si se smirila? Danima te zovem, ostavljam poruke -nizali su se

prekori i pitanja. - Čitam svašta po novinama, a ti kao da si u zemlju propala. Ne znam

više šta je istina, a šta budalaština! Pretrnula sam od brige...

- Sve je u redu - smirivala je vedrim glasom.

- U redu? Da li si stvarno dobro ili si poludela? Zvučiš... Bezbrižno?!

- Dobro sam, odlučila sam da vodim pansion - rekla je ubedljivo.

- Mislila sam da je i to neka novinarska budalaština.

- Nije, hoćeš da rezervišem jednu sobu za tebe i tvoju porodicu? - zadirkivala je.

- Ti se to... Šališ?

-Da.

- Šališ se?! - ponovila je Elizabeta.

- Šta je tu čudno?! - brecnula se.

-Ti - usledio je vrlo logičan odgovor. - Nemaš taj običaj i sigurno je nešto važno u

pitanju, kada... Pamela, dolazim odmah za Galveston.

- Da se nisi usudila! - dreknula je pre nego što bi Elizabeta spustila slušalicu i zaista

sprovela svoju nameru u delo.

- Zašto?

- Ne želim nikakvu gužvu pre nego što zvanično ne počne sezona - objasnila je.

- Mnogo si... Tajanstvena?

- Samo štitim svoju privatnost, dok je još moguće. Upozorena sam da će sa početkom

sezone...

- Ko te je upozorio? - Elizabeta je brzo reagovala.

- Rej... - brzopleto je reagovala.

Marta

44

- Sada mi je sve jasno. Mislim nije, ali će biti. Molim, rezerviši apartman!

- Apartman se nikada ne rezerviše, on služi u porodične svrhe - podsetila je poslovnim

glasom.

- Ti stvarno i ozbiljno misliš da vodiš taj pansion?!

- Da.

- Nestrpljiva sam, ali... Dolazim po planu, tek za tri nedelje... - nagovestila je pre nego

što je uz smeh spustila slušalicu.

Kada je prekinula vezu, okrenula je novi broj. Sledeći razgovor, sa Brajanom, išao je

mnogo lakše. Prijatelj njene bake je nije bio mnogo iznenađen njenom odlukom, i zvučao

je nekako... Zadovoljan?

- Sve ćemo se dogovoriti kada stignem. Ništa ne brini, ako bude potrebe potražićemo

pomoć od nekog...

- Rej je ponudio pomoć oko svega - izletelo joj je.

- Znači ponovo ste se sreli!

- Brajane - nešto u Brajanovom glasu je nateralo Pamelu da se osmeli.

- Da li znate zašto je baka baš meni ostavila vilu?

- Menjaš temu ili imaš neke naznake? - mudro je izbegao odgovor.

- Da li je to u nekoj vezi sa Rejem... - stidljivo je prevalila preko usana svoju sumnju.

- Činjenica, Rouz je bila romantičarka... - rekao je zamišljeno. - Ali...

- Ali?!

- Nije mogla da predvidi... Situaciju sa tvojim poslom.

Taj odgovor je zvučao sasvim razumno. Uprkos tome, Pamela je ostala sumnjičava.

Baka, možda, nije mogla da predvidi njen „odmor", ali je mogla da računa sa tim da ona

neće olako doneti odluku šta dalje sa vilom. Čak i da je odlučila da proda vilu, susret sa

Rejem je bio neminovan. Baka to sigurno nije uradila slučajno.

-To sam i ja pomislila, ali... - razmišljala je naglas. - Nije ni važno... Brajane,

upozoravam vas da ću vam izvući podatke, ako ih imate - upozorila ga je.

- Jedva čekam da se vidimo - rekao je bezbrižno. - Da se uhvatimo u koštac sa svim što

nam predstoji ovoga leta.

- I ja - složila se.

- Prestani da razmišljaš - blago je naredio. - I pokušaj da uživaš, da se odmaraš dok još

imaš vremena...

Marta

45

- To i imam u planu.

Baka ili sudbina, šta god bilo u pitanju, Pamela je bila odlučna da tog leta, ili bar u

naredna dva meseca ugodi sebi i uživa. Kada je ugledala Reja sa njihovim obrokom na

tacni, njena odluka je postala još čvršća.

- Pamela, hajde na brzinu da jedemo i... - pogled mu je klizio njenim telom.

- I?!

- Da se na kratko vratimo u stvarnost - rekao je sa uzdahom.

- Zvuči ozbiljno... - mrmljala je lenjim glasom i mazno se protegla.

- Imamo jedan zakazan sastanak.

- Sastanak?

- Tačnije, razgovor sa savetom... - započeo je odlučno.

- Savetom?! - uozbiljila se.

- Znao sam da tu reč ne treba da koristim ili da je bar opreznije izgovorim - slegao je

ramenima pokajnički. - Razmišljao sam o tome, pre nego što si počela tako zavodnički

da me gledaš. Sama si kriva jer sam na to zaboravio...

- Reje! O kakvom savetu je reč? - prekinula ga je nestrpljivo.

- Turističkom, ugostiteljskom... nazovi ga kako hoćeš...

- Hoćeš da kažeš... Da postoji savet... - gledala ga je razrogačenih očiju.

- Da - klimnuo je glavom. - Tvoja baka je jedan od osnivača udruženja i redovno je

prisustvovala sastancima.

- Vidim da sam olako donela ovu odluku oko vile - mrmljala je za sebe.

- Nisi se, valjda, uplašila?!

- Sve je to, ipak, strano za mene...

- Nećeš, valjda, da se predomisliš? - brzo je prekinuo.

- Reje, stvarno ne znam - slegla je ramenima. - Sve ovo je previše...

Nešto kasnije, tokom sastanka, rečenicu „ovo je previše" Pamela je ponovila

nebrojeno puta. Čula je bezbroj predloga, ideja i zaključaka. Na jednom mestu, u velikoj

sali najvećeg hotela su bili na okupu svi oni koji su imali veze sa turizmom Galvestona.

Marta

46

Počev od vlasnika vila, motela, pansiona, preko radnika u turističkim agencijama, i svih

onih koji su radili tokom sezone.

Među prisutnima Pamela je prepoznala tek poneko lice, neke od onih ljudi koji su

radili za njenu baku, Rouz. Tada je shvatila i važnost tog susreta i detalje na koje je

zaboravila, koje je previdela.

Trebalo je ponovo da angažuje radnike, ako je planirala da njena ideja zaživi i opstane

do kraja sezone. Pre toga, morala je da pronađe njihove adrese i kontaktira ih. Zavrtelo

joj se u glavi od gomile obaveza koje su joj predstojale i koje su same navirale u njenoj glavi. Osim da angažuje radnike, kojih nije bio mali broj, trebalo je da obiđe i magacin.

Posle toga je morala u nabavku. Da se opskrbi zalihama posteljine, sredstava za higijenu

i hranom bar za prvu grupu turista koji su već najavili svoj dolazak i rezervisali svoj

boravak u njenoj vili.

Imala je posla na pretek i bilo je malo kasno da se povuče. Baš zato, ideja da obavesti

novinare o svom mestu boravka, i da na taj način reklamira svoj pansion i Galveston i

nije bila baš dobra, kasno se prisetila.

- Nisi prisutna - Rej je blago gurnuo laktom.

- Rizikujem da se ponavljam, ali ovo je...

- Previše - osmehnuo joj se.

- Da - ipak se osmehnula.

- Sastanak se brzo završava, većina će sada otići i ostaju samo vlasnici... Moramo još

samo da se dogovorimo oko cena...

- Da se dogovorite oko cena?! - oglasila se preglasno.

- Da se dogovorimo - ispravio je. - I ti si deo svega toga...

Kada je veći broj prisutnih napustio salu, glavni predsedavajući skupa počeo svoj

monolog sa statističkim podacima. Vraćao se godinama unazad. Govorio je o procvatu

turizma u Galvestonu, pa o stagnaciji i padu broja turista. Ukazivao je na to da cene

usluga moraju biti razumne i, skladne među vlasnicima turističkih ponuda. Pamela više

nije mogla da se suzdrži.

- Sve vreme imam utisak da sam upala u koloniju Amiša - rekla je nekako previše glasno i skrenula pažnju na sebe.

Pamela se zaista iskreno čudila svemu što se desilo proteklih sati, a naročito

poslednjih par minuta. Njen komentar o Amišima je bio produkt iskrene zbunjenosti prema solidarnosti i dobronamernosti. Bila joj je pomalo neverovatna i nezamisliva ta potreba da se ugodi svima. To nije bilo u skladu sa njenim navikama, tačnije životom

koji je vodila u Hjustonu. U sudnici su svi bili borci, mudraci i rivali jedan drugome. Bilo je važno pobediti, popeti se na vrh, a oni koji su posustajali u toj trci ili je gubili, oni nisu

bili mnogo važni.

- Ličimo na Amiše?! - Rej je prasnuo u smeh.

Marta

47

- Da svi su složni, brinu jedni o drugima... - vrtala je glavom u neverici.

- Muškarcima samo nedostaju frizure sa loknicama i žene u belim, uštirkanim

keceljicama - dodala je, na šta se većina pridružila Rejevom smehu.

Uprkos smehu, ona se nije osećala ismejanom, već samo kao deo dobre zabave u kojoj

svi učestvuju.

- Ako se ne varam vi ste naslednica vile Rouz Rivijer? - bila je to više konstatacija nego pitanje glavnopredsedavajućeg koji se, takođe, osmehivao.

- Da, Rouz je bila moja baka - klimala je glavom.

- Verujem da govorim i u ime svih prisutnih, kada kažem da mi je drago da je Rouz

ostavila svoj pansion nekom poput nje... Sa zdravim smislom za humor...

Bio je to kompliment, ali Pamela se bojala da ga nije zasluživala jer je to bilo daleko

od istine. Ona nije bila duhovita, već zbunjena. Ona nije bila ni nalik svojoj baki. Nije

bila predusretljiva, tolerantna, komunikativna, druželjubiva... Ili, možda, jeste, ali samo u

krugu bliskih prijatelja, nikako u masi.

- Vaše prisustvo potvrđuje da ćete nastaviti posao... - nastavio je.

- To ste mogli da pročitate i u novinama...

Imala je osećaj kao da dolazi sa druge planete.

- Da li iko ovde čita novine?! Žutu štampu? Trač rubrike? Da li je neko već dobio

pozive novinara i shvatio da je Galveston već izreklamiran...

Činilo se da niko nema pojma o čemu ona to priča.

Za nju je bila nestvarna i sama pomisao da lični interesi nemaju prioritet. Ako je već

trebalo da ostane, onda je htela da bude iskrena, da igra otvorenih karata. Tračeva joj je

bilo preko glave.

- Izgleda da smo nešto prepustili?! - javio se jedan zbunjen glas.

- Još se smejete kada kažem da Galveston podseća na koloniju Amiša -i sama se

nasmejala pre nego što ih je obavestila o svom marketinškom poduhvatu.

Marta

48

VI

arednih dana nastala je prava ludnica. Pamela nije imala vremena da predahne, jer je bila pretrpana obavezama. Iskreno, bez Rejeve pomoći nikada ne bi uspela, bez

njegovih saveta i njegove blizine bila bi izgubljena.

Prvo je pronašla u bakinim dokumentima sve brojeve telefona, a zatim kontaktirala i zaposlila većinu ljudi koji su godinama unazad radili u vili. Na prvom mestu je zakazala

sastanak bračnom paru O’Brajen, koji je brinuo o održavanju vile i van sezone. Zatim su

se redale kuvarice, spremačice, konobari, recepcionari. Na kraju se broj potrebnih ljudi

sveo na blizu trideset. Pre nego što je sa njima obnovila ugovore znala je da je zagrizla

prevelik zalogaj.

U vili je nastao metež u kojem se ona nije najbolje snalazila. Imala je utisak da je uvek

nekom na putu, na smetnji. Ipak, posle par dana je uspela da se uklopi. Jedini svedok

njenog očaja i uteha je bio Rej.

- Stopala su mi kao naduvani baloni - žalila se masirajući stopala.

- Meni su i dalje divna...

- Kako to da ti nikad nemaš ništa da radiš?

- Smetam ti?

- Ne, potreban si mi - izletelo joj je.

- Kako to da shvatim?

- Da bi mogao da mi masiraš stopala i da postavljaš previše pitanja.

Zahvaljujući malim trikovima, uvek se povlačila kada je trebalo da govore

o osećanjima. Ma koliko svojim pokretima, dodirima ili poljupcima se odavala, nije još

uvek mogla otvoreno da iskaže svoja osećanja. Rej je to prihvatao, ali nije odolevao da je

ne zadirkuje. Zahvaljujući nečemu što se zove ličnost, delovao je kao magnet na nju.

- Činjenica je da si se sa svojim obavezama i odgovornostima izborila na pomalo

netipičan, ali i hrabar način - Rej je gledao ispod oka.

- Iznenadila sam te? - bila je zadovoljna i sobom.

- Pre bih rekao, iskoristila si me, ali... Jesi, iznenadila si me - priznao je.

- I sebe sam iznenadila. Ovo je ludnica...

- Bar nisi rekla „ovo je previše"... - zadirkivao je. - Znači, napredujemo? - gledao je

izazivački.

- Da - složila se.

N

Marta

49

- Moja konstatacija je bila dvosmislena - upozoravao je.

- Znam. Nisam je slučajno potvrdila.

Kada se pojavio Brajan Džekson, sve je izgledalo u najboljem redu. Posle njega počeli

su da pristižu i prvi gosti. Smenjivali su se bračni parovi, porodice, majke sa decom,

novinari.

Vreli dani leta su se smenjivali jedan za drugim. Vreli dani i još vrelije noći koje su

njenom licu davale posebnu draž. Pamela sebe ponekad nije mogla da prepozna u odrazu

ogledala. Oči su joj svetlucale nekim čudnim sjajem, osmeh joj je blistao na licu dok bi u

tim prilikama pričala sama sa sobom.

Onda su pristizali novi gosti i, naravno, novinari. Njihovo prisustvo joj je sve manje smetalo i sve lakše ih je izbegavala. Možda zato što nije imala vremena za njih. Da

razmišlja o njima i onome što bi mogli pisati. U stvari, kako je vreme prolazilo, Hjuston i sve vezano za sudstvo je bilo sve dalje od nje.

Sredila je još poneke sitnice. Maksimalno korektno je odrađivala svoj posao vezan za

pansion, koji joj se sve više dopadao, i ispunjavao je. Ipak, nije bila sigurna koliko je u svemu imala uspeha.

- Ne znam kako je baka uspevala da deluje tako opušteno i odmorno. Ona je ovaj posao vodila i radila sa lakoćom - mrmljala je umorno dok su ona i Brajan silazili da

večeraju.

- Baka bi bila ponosna na tebe - Brajan se setno osmehnuo.

- Mislite?

- Ubeđen sam - klimuo je. - I iznenađen time koliko njenih navika koristiš.

- Nisam primetila. Na koje navike mislite? - gledala ga je zainteresovano.

- Prisutna si uvek kada gosti stižu, i napominješ da se ne ustručavaju i obrate se za sve

što im treba.

- Znači zato imam posla preko glave - nasmešila se. - I izlazim u susret nekim pomalo

budalastim zahtevima. Tipa, da nađem tanje jastuke...

- Ipak, imaš vremena da se osmehneš i prozboriš par ljubaznih reči...

- To mi se uvek dopadalo kod bake. Bila je profesionalna, ali i neposredna, nekako porodična - komentarisala je. - A vi ste sve primetili.

- Najviše mi se dopada što poput Rouz uvek ideš prva na svaki obrok.

Marta

50

- Zato što ste gladnica i idete sa mnom - zadirkivala ga je.

- Ne, nego zato što je to lep običaj.

- Činilo se sasvim logično - nasmešila se. - Pokazati gostima da se i mi hranimo u

pansionu i da je sve uvek sveže pripremljeno.

- I Rouz je tako razmišljala.

- Trebalo je neke od tih stvari da mi napomenete - prekorela ga je.

- Mislim da je bolje ovako, da si sama došla do nekih zaključaka.

- Tek sada shvatam koliko sam bila lakomislena i brzopleta kada sam donela ovu odluku.

- Kaješ se?

- Ne - ispalila je, možda, po prvi put svesna da je donela pravu odluku.

- Samo, mislila sam da ću da se opustim i odmorim. Nisam ni slutila koliko obaveza

imam.

- Ali si hrabra, i Rouz je to znala. Baš zato mogu mirno da se vratim u Hjuston - rekao je oprezno.

- Još nešto više od mesec dana i ja se vraćam - primetila je bez emocija.

- Nedostaje ti posao? - gledao je sumnjičavo.

- Ne znam ni sama - priznala je.

- Ne znaš? - iskreno se začudio.

- Sve to mi izgleda daleko i strano.

- Zašto?

- Možda odgovor leži u tome što nemam vremena da mislim o Hjustonu i sudu - slegla

je ramenima. - Što nema vremena da mi to sve nedostaje. U svakom slučaju, vreme mi

brzo prolazi. Suspenzija mi uskoro prestaje i vraćam se na posao.

- I ovo je tvoj posao - podsećao je.

- Sve sam isplanirala i organizovala da se sezona izvede do kraja. Gospodin i gospođa

O’Brajen su ljudi na koje mogu da se oslonim, i baka je u njih imala poverenja - uzdahnula je. - Dolaziću samo vikendom. Nadam se da će to biti dovoljno.

- Mislio sam da ćeš produžiti svoj boravak... Bar do kraja sezone.

- Odakle vam takva ideja?

- Ti i Rej...

Marta

51

- Još uvek ne mogu da se otrgnem utisku da je baka ovo namerno smislila - razmišljala

je naglas. - Da je imala neku romantičnu viziju o onome što me može učiniti srećnom.

- Pa, to je odlično pitanje.

- Koje?!

- Da li si srećna? - bio je direktan.

- Da, ali... Ne mogu da ostanem ovde zauvek.

- Šta Rej misli o tome?

- Nismo razgovarali mnogo o tome.

- Rej... On je divan momak.

Pamela se slagala sa Brajanovim mišljenjem, i više od toga.

Rej je bio fantastičan. Dok se igrao sa decom savršeno se uklapao u ambijent. Kada bi

se pojavio, svi su se okretali za njim. Dok uzdignute glave korača ulicama odisao je

elegancijom. Na plaži, podsećao je na Apolona. Kada je ispijao piće u kafiću, odavao je

utisak nonšalantnosti. Posedovao je retke osobine, koje nedostaju muškarcima i koji ih

tajno priželjkuju, imao je ličnost i stila.

Šta god radio uspevao je da privuče pažnju na sebe. Muškarci su mu zavideli, a žene

su ga gotovo proždirale pogledom.

Rej joj se dopadao, možda, više nego što je želela. Njegova pažnja je oborila i osvojila.

Zbog njega se u njoj javljao osećaj i potreba da voli i bude voljena. Bez granica i potpuno.

Ipak, to je bilo daleko od stvarnosti. Nije smela da se zavarava. Za manje od mesec dana

njihovi putevi će se razići. Baš zato je uživala u svakom njihovom trenutku koji bi ukrali

između obaveza.

Marta

52

VII

ikendi u Galvestonu su podsećali na vašar. Jer, svi su žudeli za malo sunca i mora pa

makar i za ta dva dana. Pamela se tokom vikenda osećala kao na ringišpilu.

Organizovala je i prikupljala rezervacije za ribarenja, ronjenja i krstarenja. Gužva je

postajala nesnosna. Ipak, radovala se činjenici da je radoznalost novinara posustala. Tih

poseta je bilo sve manje. Znala je da će do njenog povratka u Hjuston čitava priča o

njenom „slučaju" biti zaboravljena ili makar nezanimljiva.

Petkom uveče, ona je odlazila na spavanje ranije, da bi prikupila snagu da izdrži

predstojeća dva naporna dana. Duboko u sebi je znala da bi sve lakše podnela kada bi ta

dva dana ona i Rej imali vremena jedno za drugo. Jer, za vikend se praktično nisu ni

viđah.

Iako je legla na vreme i bila umorna nije mogla da zaspi. Prevrtala se po krevetu i razmišljala o prethodnoj grupi turista, o svemu što je propustila, o onome šta treba da

uradi, promeni. Želela je spremno da dočeka vikend i nove navale turista. Ipak, najviše je

razmišljala o Reju. Sve njene misli su nekako bile vezane za njega. Ali, to joj nije smetalo, nesvesno se osmehnula.

Pamela se trgla iz razmišljanja. Spolja su se čuli neki neobični zvuci u vrtu. Brzo je

obukla lagani ogrtač preko svoje svilenkaste spavaćice i izašla na veliku terasu. Prvo je

ugledala kako se more svetluca pod mesečinom, a onda je shvatila da postupa

nerazumno, da je postala neoprezna i previše opuštena. Da se promenila.

Trebalo je da pozove policiju ili bar recepciju i obavesti ih o sumnjivim zvucima. Za tu

omašku se ponovo prekorela kada je videla uzrok neobičnog šuštanja. Neko se

približavao kroz gusto rastinje vrta. Dok se snašla taj neko se pentrao do njene terase.

Najblaža od varijanti koje su joj padale na um je bila da je neki paparaco hteo da se

dokopa senzacionalnih fotografija.

Pre nego što je uspela da reaguje, vrisne ili progovori, ugledala je poznato lice. Rej je preskakao ogradu njene terase.

- Reje, uplašio si me - prekorevala ga je.

Bez komentara joj je prišao i stavio ruku na predeo njenih grudi gde joj je srce snažno

udaralo.

- Hoćeš da kažeš da ti srce lupa od straha, a ne zbog mene - nastavio je da je miluje.

- Šta to radiš? - nasmejala se.

- Zar ne vidiš... - šaputao je.

- Ne mislim trenutno - izvijala se uz uzdah. - Mislim na to što se pentraš po mojoj

terasi... Ne razumem...

- Krijem se - rekao je poverljivo i privukao je u zagrljaj.

V

Marta

53

- Od koga se kriješ? - pitala je između poljubaca.

- Od gospođice Sven - prevrnuo je očima.

- Gospođica Sven? Koliko se sećam na plaži si je zvao kratko, Ešli.

- Hteo sam da budem ljubazan.

- Siguran si da je samo to u pitanju?

-Da.

- Onda si sam kriv, preterano si ljubazan, šarmantan - kritikovala ga je. - I seksi -

dodala je.

- Mislio sam da su to osobine zbog kojih bi trebalo da me čuvaš. Da budeš

ljubomorna, bar malo - konstatovao je.

- Znači, na plaži si samo hteo da me napraviš ljubomornom.

- I nisam uspeo - zaključio je. - Zar nisi ljubomorna, nimalo?

- Možda bih i bila, ali mi ne daješ priliku - zakikotala se. - Čim žene počnu da te

proganjaju, ti bežiš kod mene...

- U pravu si! One proganjaju mene, ja tebe - rekao je ostrašćeno. - Slabić sam i sigurno

sam ti odvratan zbog toga.

- Odvratan, ne - usprotivila se. - Obožavam te - impulsivno je izjavila.

Za tu „nesmotrenost" dobila je dug, strastan poljubac.

- Dobro je da si i ti svesna toga da nema potrebe da se poigravamo. Oboje znamo da nemamo vremena.

- Tačno.

- Hoćeš li mi pružiti sklonište večeras?

- Nisi zaslužio, ali...

- Ti si mekog srca.

Prasnula je u smeh. „Meko srce" nije bila njena karakterna crta. Naprotiv, svi su je nazivali nepristupačnom, poslovnom, čak, i hladnom. Pa, ipak, sve te osobine su bile

njene, ali su i nestajale u njegovoj blizini.

- Reje, nemoj to nikome da kažeš - tobože ga zamolila.

- Zašto? Smeta ti da budeš nežna, ranjiva, osećajna - izazivao je.

- Ne govorim ti to zbog sebe, nego... Smejali bi ti se. I, niko ti ne bi poverovao.

Marta

54

- To je zato što te ne poznaju.

- I ne želim da me drugi poznaju...

- Znači, privilegovan sam...

- Jesi...

- Ooo.

- I vešt si da izvučeš komplimente, ali više od toga da si privilegovan nećeš čuti -

upozorila ga je da je tu kraj te teme.

- Da li sam dovoljno vešt da te ubedim da mi večeras pružiš utočište?

Zabacila je glavom i pustila da joj duga, tamna kosa padne niz leđa.

Spustila je nežno kažiprst na slepoočnicu i zagledala se u daljinu. Da li je Rej produkt

njene mašte ili stvarnost, pitala se po ko zna koji put.

- Devojko, šta tu ima toliko da se razmišlja?

Dok je govorio prstima joj je podigao bradu i potražio njen pogled. Njegov pogled

izazivao je blagu jezu u njenom telu. Pored njega je bila preosetljiva i ranjiva. Nestašna.

- I nema mnogo da se razmišlja - složila se. - Samo me dekoncentrišeš.

- Kako te... - pitao je gotovo uvređeno.

- Gledaš me tako molećivo.

- Molećivo!? - jeknuo je.

- Kad malo bolje razmislim, gorim od želje da me poljubiš... Pre spavanja.

Nije morala dva puta da ponovi svoj zahtev. Već je bila u Rejevom naručju.

Nosio je ka sobi i njenom krevetu. Usput je ljubio i privlačio uz sebe. Nežno je spustio

na krevet, brzo se svukao i legao pored nje. Polako je poljubio i privukao uz svoje telo.

- Spavaj - naredio je blago kada je zauzeo najudobniji položaj.

- Mora da se šališ?

- Ne šalim se, pred nama je naporan dan - zvučao je ozbiljno.

Osim toga bila je to i istina. Ipak...

- Šta misliš, da li sam ja dovoljno vešta da promenim tvoje mišljenje?

- Ne znam, pokušaj.

- Ti si u stvari sujetan - zaključila je.

Marta

55

- To je samo još jedna u nizu mojih osobina koje si upoznala.

- Vrlina ili mana?

- Šta ti misliš?

- Biti sujetan, obično je mana, ali kada si ti sujetan - mrmljala je između poljubaca.

- Uspevam da izmamim još poneki kompliment - rekao je zadovoljan sobom.

Pamela je bila srećna. Bio je to, možda, najlepši i najuzbudljiviji period u njenom

životu. Uz Reja se osećala željenom, voljenom i poštovanom.

Narednog jutra se mazno protezala njegovom naručju. Nije znala kako da definiše i

objasni svoje raspoloženje zbog same pomisli da se probudila u njegovom naručju.

Iako su oboje, zbog obaveza imali retko prilike da se bude jedno pored drugog, ona je

uživala u takvim trenucima. Volela je da oseti njegove usne na svojima pre nego što

otvori oči, i suoči se sa novim radnim danom.

Nesvesno je odmahnula glavom da otera ozbiljne misli. Osmehnula mu se i pogledala

ga. Bilo je očigledno da ga muče iste misli. Kao i to da puno znače jedno drugom i da su

srećni. Ali, oboje su bili i odgovorni.

- Moram da idem - izjavio je sa žaljenjem.

- Preko terase ili...

- Da li se varam ili ti zaista više nemaš potrebu da se krijemo?

- Ne varaš se.

- Otkuda takva promena?

- Mislim da je opasnost prošla - slegla je ramenima.

- Opasnost od čega?

- Novinara, čega drugog - začudila se. - Htela sam da te zaštitim od tračeva i -

odmahnula je rukom. - Takvih gluposti.

- Sve vreme se radilo o tome... - rekao je zamišljeno.

- O čemu bi se drugo radilo?

- Mislio sam da ne želiš da Šon sazna za nas - iskreno je otkrio svoju dilemu.

- Šon?!

- Pa ti si na njega zaboravila - zaključio je zadovoljno.

- A ti si sve vreme bio u zabludi - mrmljala je za sebe. - Šon nikada nije...

Marta

56

- Poljubi me! - naredio je gušeći njene reči poljupcima.

Ostajala je bez daha od siline njegove strasti. Pokretima svog tela govorila je više i sve

ono što nije mogla da iskaže rečima. Vodili su ljubav razuzdano, napola obučeni. U

istom ritmu njihova tela su igrala ljubavni ples. Bih su savršeno usklađeni. Kao stvoreni

jedno za drugo.

Nije znala da li je njena emotivno jaka i strasna veza sa Rejem dobra ili loša, ali ni o tome nije htela da razmišlja. Puštala se bujici emocija da je nosi, dok su njihovi uzdasi

odjekivali prostorom.

Predveče se pojavila Elizabeta, Pamelina sestra, sa svojim suprugom, Deksom.Na

brzinu su izmenjale par ženskih rečenica, pre nego što se Lizi povukla u apartman da se

spremi za večeru.

Nešto kasnije, pred recepcijom se pojavio Rej sa malom putnom torbom.

- Putuješ negde? – teško je disala izgovarajući pitanje koje se samo po sebi nametnulo.

Ta pomisao joj je donosila razočarenje. Bila je spremna na njihov rastanak, ali ne tako

brzo. Okrenula se oko sebe u pokušaju da potraži nekog da je zameni na recepciji. Ako je

trebalo da se rastanu, ona je imala viziju kako taj rastanak treba da izgleda. Odahnula je kada je ugledala devojku koja se sa večere vraćala na svoje radno mesto.

- Ne putujem, samo tražim smeštaj - Rej se naslonio na lakat i posmatrao je.

- Ti tražiš smeštaj?

- Da.

- Ti si lud - vrtela je glavom, dok ga je gotovo vukla prema kancelariji.

- Ne, samo sam praktičan. Iznajmio sam svoj apartman preko vikenda.

- To si upravo izmislio - optužila ga je čim je zalupila vrata za njima.

Okrenuo je prema sebi i spustio usne na njene koje su ga željno očekivale.

- Spreman sam i na luđe stvari od jedne izmišljotine, samo da bi bio pored tebe - rekao

je poverljivo, tik uz njeno uho.

Naježila se od njegovog daha, koji kao da je milovao po vratu.

- Znači, ipak, nisi iznajmio svoj stan?

- Zaista sam iznajmio svoj apartman jednom mladom bračnom paru. Imaju samo

vikend, a znaš kakve su gužve...

Marta

57

- Znam sve o gužvama - prevrnula je očima. - Ali nisam znala da si ti takav

romantičar.

- Zar ti nisam rekao da sam samo praktičan... - uzdahnuo je. - Zaradiću i biću pored

tebe. Praktičan romantičar - slegao je ramenima i poljubio je u vrat.

- To je rekao neko ko se kikotao na moju pomisao da sam upala u koloniju Amiša -

mrmljala je.

- Nije, valjda, da ćeš mi to nabijati na nos. Da samo zbog toga nećeš da mi iznajmiš

sobu?

- Nemam slobodnih soba - izjavila je kao sa žaljenjem.

- Računao sam sa tim - nije se zbunio.

- Je 1’?

- Da, jer ne tražim bilo koju sobu, već tvoju...

- Samo sobu?

- Tačnije, samo tvoj krevet. Biću toliko umoran da će mi samo krevet biti na pameti -

osmehnuo se šeretski.

- Neće ti trebati ni kupatilo?

- U pravu si, još nismo vodili ljubav u kupatilu.

- Reje... - promuklim glasom je izgovorila njegovo ime.

- Šta misliš nevinašce, mogli bi da pokušamo...

- Da delimo sobu?

- Bar ovog vikenda... - znao je da mora da bude oprezan u svojim zahtevima.

Pre nego što je odgovorila vrata su se naglo otvorila.

- Pamela! - pozvala je Lizi. - Ups! Izvinite.

Iako su se vrata za njenom sestrom Elizabetom, zatvorila, Pamela je znala šta može

da očekuje od nje. Lizi je bila radoznala i nestrpljiva. Kada se začulo kucanje, spremno je

viknula jedno odsečno „slobodno". Nije se ni potrudila da se pomeri iz Rejevog naručja.

- Nadam se da ne očekujete da ponovo izađem i kucam - bunila se Lizi kada ih je

ugledala.

- Ne.

- Da - mišljenja su bila podeljena.

- Ja upravo odlazim u svoju sobu - Rej je poslao Pameli jedan upitan pogled.

Marta

58

Osmehnula se. - Tvoja soba je spremna. Nadam se da znaš put.

- Idem pre nego što se predomisliš - Rej je pokupio sa poda svoju torbu i ovlaš je poljubio u obraz. - Mogu da koristim stepenište?

Pamela se zakikotala pri prisećanju na prethodnu noć.

- Samo izvoli. Nadam se da ćeš uživati u uslugama našeg pansiona - trudila se da joj

glas deluje poslovno.

- Da li me neko primećuje? - Lizi je tapkala nogom u mestu.

- Ne - rekli su gotovo uglas.

- Reje... Lizi... - brzo ih je predstavila.

- Vidimo se za večerom?

- Sačekaćemo te - obećala je. - Ali, molim te, požuri. Mi imamo običaj da večeramo

pre naših gostiju - napomenula je. - Mada, kad bolje razmislim... Te usluge nisi

rezervisao.

-Jesam, kada sam se upoznao sa tvojom sestrom...

- Nismo se upoznali... Razgovaraćemo za večerom - Lizin glas je zvučao kao pretnja.

- Eto, Lizi me pozvala...

Lizi se ponašala pravo kako je Rej predvideo. Dobio je od nje podršku. Rej je

očigledno dobro poznavao psihologiju. Što i nije bilo čudno. Bavljenje turizmom

zahtevalo je osim energije i dobro poznavanje ljudske psihe.

- Drago mi je da smo se upoznali - Rej se obratio zbunjenoj Lizi u prolazu.

- Pamela, da li je ono što sam maločas zatekla ovde, bila „rezervacija" sobe? -

zadirkivala je sestra kada su ostale same.

- Da - potvrdila je sasvim ozbiljnim glasom.

- Pamela?!

- Valjda ti je sada jasnije zašto sam prihvatila ovo nasledstvo - slegla je ramenima.

- Ne mogu da verujem! Ti se to šegačiš sa mnom - Lizi je vrtela glavom u neverici.

- Zašto si iznenađena?

-Još pitaš?! - čudila se. - Uvek ozbiljna, odgovorna i razumna...

Pamela se okrenula za trista šezdest stepeni. Lizi nije morala da joj ukazuje na to.

- Zaboravila si da kažeš da sam bila i pomalo dosadna.

Marta

59

- Da i dosadna - složila se Lizi brzo.

Pamela nije poricala, Lizi je govorila istinu. Do pre samo mesec dana nju je zanimao

samo uspeh i karijera u sudu. Poslednjih deset godina je posvetila samo tome. Učenju,

radu, čitanju i proučavanju zakona. Nije imala vremena za sebe. U stvari, njena sestra je

bila u pravu što ne može da poveže te dve različite ličnosti u jednoj osobi, koje je i ona

sama tek otkrivala i upoznavala.

- To nam nije smetalo da budemo bliske?

- Naravno da nije! - brecnula se Lizi. - Nadam se da ćemo i sada biti dovoljno bliske

da me upoznaš sa nekim detaljima.

- Lizi, ne misliš, valjda...

- Ponovo si stidljiva - nasmejala se veselo.

- Ja više nisam devojčica, imam skoro trideset i sasvim je... Bilo je sasvim prirodno da

i emotivno sazrim i ostvarim se.

- Neki nikada ne dobiju tu priliku. I ti je, verovatno, ne bi imala da baka Rouz... Sada mi je mnogo jasnije zašto si se prihvatila posla oko pansiona. I zašto si bila sumnjičava

prema bakinoj odluci...

- Ne misliš, valjda, da sam samo zbog Reja prihvatila ovaj posao? - bila je gotovo

uvređena. - Zaboravila si na splet okolnosti i...

- Možda nije samo zbog njega, ali mislim da je Rej odigrao važnu ulogu.

- Nije tako kao što izgleda - bunila se. - Ili jeste - rekla je nemarno.

- Ostajem u Galvestonu dve nedelje, imaćemo vremena da vidimo koja je od nas dve u

pravu.

- Nadam se da mi nećeš mnogo smetati.

- Pamela?!

- Već imaš odgovor.

- Ali neću prekinuti odmor.

Marta

60

VIII

nedelju ujutru, Pamela se probudila rano. Nije mogla da spava. Mučila su je neka

nova saznanja. Sve više je uživala u toj pomalo porodičnoj atmosferi koju su ona i

Rej gradili. Preko dana bi se svako od njih bavio svojim obavezama, ali bi nalazili

vremena jedno za drago. Uveče bi zaspala u njegovom naručju, a jutrom bi je budili

njegovi poljupci. Njegov lik bi bio prvi što bi ugledala kada otvori oči.

Iako je imala takvih sumnji i bojazni, njegovo prisustvo joj nije smetalo. Naprotiv,

godila joj je njegova pažnja i trudila se, tačnije, spontano mu je uzvraćala istom merom.

Nije imala ništa protiv toga, ali... Bila je pomalo kukavica. Dani njenog „odmora" su

brzo prolazili.

Polako se izvukla iz Rejevog zagrljaja i sišla u prizemlje. Skuvala je sebi kafu, uzela novine i smestila se u ležaljci na terasi. Primetila je da već dugo nije imala vremena da se

osami i bar prehsta novine. Njene knjige zakonika koje je ponela da bi izbegla dokolicu ostale su zaboravljene u sobi. Bila je okružena ljudima i pretrpna obavezama koje su je

ispunjavale. Za dosadu nije imala vremena.

Bila je opčinjena, gotovo zavisna od vremena koje je provodila sa Rejem. Odmahnula

je glavom da otera misli i strahove koji su je sve češće okupirah.

Zagledala se u daljinu. Pogled je bio divan. More se svetlucalo od prvih jutarnjih zraka. Duž plaže je bilo pecaroša i onih koji su džogirali, ili poput nje sedeli i uživali u

jutarnjim prirodnim lepotama. Vazduh je bio ispunjen mirisom borovine i mora.

Zaista nije bilo čudo što je za Galveston vladalo toliko interesovanje, zaključila je i

primetila da joj se visoka, vitka silueta muškarca približava.

Pokušala je da se priseti neke od rezervacija, ali ništa joj nije padalo na pamet.

- Dobro jutro - rekla je poslovnim glasom uz srdačan osmeh.

- Dobro jutro - uzvratio je muškarac. - Tražim sudiju Rivijer, u turističkoj agenciji su

me uputili na ovu adresu - objasnio je.

- Ja sam - Pamela je bila zbunjena.

- Izvinite, nisam vas prepoznao - muškarac joj se srdačno osmehnuo, pružio dugu,

koščatu šaku. - Izgledate potpuno drugačije u ovom ambijentu.

Da li je trebalo da ga prepozna? Da uzvrati sličnom opaskom? Zapitala se uzvraćajući

pozdrav i nudeći ga da sedne.

- Hteo bih da vam se zahvalim. Izvinite što sam ovoliko čekao, ali mislim da je zbog

situacije bilo neophodno. Svi ti novinari, priče... Morao sam da budem oprezan, jer je

svaka moja reč i svaki moj pokret... - naglo je zaćutao.

Mora da je njen pogled bio dovoljno rečit jer se muškarac zbunio.

U

Marta

61

- Antoni Dejalo - predstavio se.

- Oooo - nasmejala se. - I vi ste se promenili - prokomentarisala je.

- Ne, naprotiv. Isti sam. Jedina razlika je što ne sedim na optuženičkoj klupi. Što

nisam čovek kojeg ste... - osmehnuo se. - Ipak, poštedeli robije.

- Samo sam radila svoj posao. Nije bilo potrebe da dolazite da mi se zahvaljujete...

- Dugujem vam izvinjenje za sve što vam se dešavalo...

Njegov gest joj je govorio da je imala dobar osećaj kada je on u pitanju. Bez obzira na

to, ona je i tada postupila po zakonu. Sa te strane, takođe, je bila mirna.

- Jer - nastavila je. - Da je bilo dokaza protiv vas, sigurno sada ne bismo sedeli na

terasi i... Da li ste za kafu? Sigurno ste umorni od puta.

Ubrzo ih je konobar poslužio. Svežom, mirisnom kafom i još vrućim pecivom čiji

miris je dopirao iz kuhinje.

- Imao sam potrebu da vas lično upoznam. Da vam se izvinim za sve neprijatnosti

koje ste imali zbog mene.

- I vi ste bili u neprijatnoj situaciji - zapazila je. - Poznajući rad policije i pravosuđa...

Verujem da ste još uvek pod sumnjom.

- Da li ste čuli da je osumnjičeni uhvaćen? - pitao je iznenada.

- Ne - odmahnula je glavom. - Zaista?!

Od Antonija je dobila bezbroj informacija o tom procesu. 0 tome kako se nakon njene presude istraga obnovila i kako je krivac pronađen.

- Bio sam na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, više puta. Pratila me loša sreća, a

zbog mene... Siguran sam da znate kako je to kada vas prati maler.

Ona nije bila sigurna da zna. Iako joj se posle tog slučaja činilo da se sve urotilo protiv

nje... Ipak su joj se dešavale, uglavnom, samo lepe stvari.

- Novinari su stalno pisali neke afere o vama, i meni i zaista se izvinjavam zbog toga.

Svaka moja reč je pogrešno interpretirana i...

- Nema razloga da vam bude neprijatno. Niste vi krivi. Novinari koriste i poigravaju se sa tuđim životima. Valjda je to njihov posao - slegla je ramenima. - Upoznala sam ih

nekolicinu tokom svog boravka ovde. Moram priznati da mi nijedan od njih nije bio ni simpatičan.

- Niste, čak, ni ljuti na njih - čudio se.

- Ne. Uostalom, novinari su mi pomogli da malo izreklamiram svoj pansion - nasmejala se.

Marta

62

- I sada sedite sa čovekom kojem ste pomogli, a upropastio vam je život - žalio se.

Iza njegovih leđa ugledala je Reja kako im se približava. Osmehnula mu se i pozvala

ga da im se pridruži.

- Ne bih to nazvala lošom situacijom. Da li delujem kao da mi je život upropašćen? -

naglas je izgovorila svoje misli.

- Čiji je to život upropašćen? - interesovao se Rej umesto pozdrava otkrivajući da je

čuo deo razgovora.

- Moj - slagala je.

- Ako se šališ, nisi duhovita - bio je sasvim ozbiljan.

- Izvini - promrmljala je, i predstavila muškarce jedno drugom.

- Da li ste sigurni da je vaš dolazak dobar za Pamelu? - interesovao se Rej ozbiljnim glasom gledajući ih naizmenično.

Imala je utisak da bi Rej svakog časa mogao da sravni sa zemljom Antonija, u slučaju

da oceni da joj čini štetu.

- Da li ste mislili na njen položaj? Novinare? Sve ono što ste joj već...

- Reje, krivac je uhvaćen - požurila je da objasni.

Pamela je retko bila u prilici da bude ugrožena i da joj treba zaštita. Ali, i kada se

takva situacija obistinila nije se našao niko ko bi brinuo o njoj. Osim Reja.

Osim što se pored njega osećala voljenom, bila je zaštićena, sigurna. Ne samo zato što

je bio snažan i dobro građen, što je bio atleta, već i zato što je bio muškarac. Pomalo

„pećinski čovek“. Prvi put ga je videla u takvoj situaciji, i začudo ni to ga nije činilo

odbojnim, naprotiv.

- To je lepo čuti. Drago mi je - osmehnuo se Rej.

- I meni - Antoni je odahnuo. - Već sam rekao gospođici Rivijera da mi je žao...

- Pre nego što raspredemo priču o tome... - Rej se šeretski osmehivao.

- Dugujem vam jedno, hvala.

Pamela je prevrnula očima na tu mušku solidarnost. Ipak, provela je fino prepodne u

društvu njih dvojice. Potom su im se pridružili Lizi i Deks. Lizi je s početka postupila

vrlo nalik Reju. Sa oprezom, distancom, napadački i, zaštitnički.

Nije bilo ni čudo što ih je oboje volela, pomislila je Pamela nešto kasnije.

To saznanje je pogodilo poput groma. Da, ona je volela Reja Samersa. Nije bila samo

opčinjena, zanesena i zaljubljena. Iskreno je volela, telom i dušom. On je probudio njena

čula na najsuptilniji način. Razbaškario se u njenom srcu, kao da će tu ostati zauvek.

Marta

63

Najednom je mogla da definiše sva njena raspoloženja koja su se probudila u njenom

biću, svoju neizmernu sreću. Volela je.

- Pam, možemo li da razgovaramo? - pozvao je Rej nešto kasnije.

Zvučao je ozbiljno, čak, autoritativno i ona je nagonski ustala.

- O čemu se radi? - pitala je čim su se našli u njenoj kancelariji.

- Pam, da li sam ti rekao da sam ljubomoran i posesivan?

- Ne - mahinalno je odmahnula glavom.

- Sada znaš...

- Da sam imala vremena da razmislim, verovatno bih jutros i sama došla do tog

zaključka.

- Antoni je bio u opasnosti. U sličnoj situaciji će biti i svako drugi ko pokuša da ti se

približi... - upozoravao je.

- Znam.

- Da li možeš da živiš sa tim?

- Možeš li ti da živiš sa tim i sa samim sobom? - uzvratila je pitanjem.

- Mogu, ako prestaneš mnogo da se smeškaš muškarcima.

- Ne smeškam se - ipak se osmehnula i brzo uozbiljila.

- Meni možeš da se smeškaš, ali onom Antoniju - mrmljao je odmahujući glavom.

- Njemu? - nasmejala se. - Jutros umalo nisi zgromio jadnog Antonija. Mislim da se u jednom trenutku pokajao što je došao da mi se izvini za sve neprilike.

- Verovatno bi se pokajao da je bilo...

- Izgledao si kao pećinski čovek - zadirkivala ga je.

- Izgledao sam kao svaki normalan muškarac. Zaštitnik.

- Pa, osećala sam se zaštićenom...

- Svaki muškarac mora da utiče na to da se njegova žena oseća sigurnom i bezbednom.

- Zvao si me da o tome diskutujemo?

- Samo sam hteo da te upozorim, osim toga...

Bez upozorenja je obrušio svoje usne na njene. Mogla je da živi sa tim. Sa njim, sa

svim njegovim vrlinama i manama.

Marta

64

Bože, da li je mogla? Da li je bila dovoljno hrabra da deli život sa bilo kim? Makar on

bio Rej. Onaj realniji deo njenog bića podsećao je da je kukavica.

Marta

65

IX

bog vratolomnih vikenda svaki ponedeljak su vlasnici pansiona proglasili svojim danom. Tog dana sve je nekako, bar delovalo, mimo. Tada bi se skupljali u nekoj od

taverni i zabavljali do duboko u noć. Na početku sezone, Pamela nije razumela tu

naviku, ali kako su nedelje prolazile, sve više se i sama osećala delom te ekipe. Povezivali

su ih slični problemi i želje da ugode turistima. Zbližavala ih je dobra namera i potreba za

malo odvajanja od posla i zabave.

Pamela je primetila da se prečesto dobro zabavlja. Da je češće opuštena, vesela i

bezbrižna, nego zabrinuta i ozbiljna.

Sve promene u njoj i njenim emocijama pripisala je Reju.

- Pam, traži te jedan gospodin - doviknuo je neko iz mase.

Ona je podigla pogled i ugledala Šona. Prvo Antoni, pa sada Šon. Ima li kraja

iznenađenjima, zapitala još uvek prikovana za mesto. Osmotrila je Šona koji je stajao

kraj šanka u jednom od svojih poslovnih odela.

Bio je lep, ali u poređenju sa Rejevim stasom i izgledom gubio je bitku. Do tog

trenutka nije ni znala da je esteta. Tek kada je uporedila ta dva muškarca, primetila je da je lepi muškarci privlače. Naravno, na prvi pogled...

Ipak, osim lepote Šon se teško mogao pohvaliti još nekom valjanom osobinom. Pod uslovom da zanemari da je predan poslu koji im je ranije bio dodirna tačka. A to je

nekada jako cenila. To je, verovatno, bila jedina nit koja ih je vezivala, ali u Hjustonu

toga nije bila svesna.

Nehotice ih je ponovo uporedila. Za razliku od Šona, Rej je naprosto plenio svojom

energijom i karakterom. Imao je ličnost.

Vreme u Hjustonu, njen život i rad delovali su joj najednom jako daleko.

- Pam... - čula je Rejev glas pored uha. - Da li je sve u redu?

- Da - osmehnula se.

- Ko je čovek koji te traži?

- Pre nego što pred svima pokažeš svoju ljubomoru, ili napraviš neku scenu, ono je

Šon... - zadirkivala ga je ustajući. - I idem da razgovaram sa njim.

- Valjda sam zaslužio da me zadirkuješ, insistirao sam na tome da me upoznaš -

promrmljao je i uhvatio je za ruku. - Pam...

- Ako mi nešto zatreba, zvaću te - obećala je.

- Hteo sam nešto drugo da ti kažem...

Z

Marta

66

- Da - nagla se ka njemu.

- Da li se osećaš voljenom? - pitao je šapćući u njeno uho.

Nije morala da vidi njegove tamne oči, ali znala je da su nežne i ispunjene ljubavlju.

Taj pogled je dobro poznavala.

- Izabrao si loš trenutak da mi izjaviš ljubav - primetila je i pomilovala ga po licu.

- Mislio sam da se to podrazumeva, ali sada mislim da je trebalo ponekada da ti to

kažem.

- Rekao si mi svojim pogledima, dodirima...

- Ti si pametna devojka.

- Ulaguješ mi se.

- Pam, bio sam sa mnogo žena - napomenuo je ozbiljnim glasom. - U neke sam,

možda, bio zaljubljen, ali nikada se nisam osećao kao kada sam sa tobom. Hteo sam da

to znaš, sada možeš da ideš - pustio joj je ruku.

Umesto da razmišlja o Šonovoj iznenadnoj poseti, Pamela je mislila o Reju. o

njegovim rečima, potezima i osećanjima. Bio je siguran u sebe, muževan

i autoritativan. Istovremeno, bio je senzualan i nežan. Jedinstven.

Dok se približavala šanku shvatila je zašto je Šonov dolazak nije mnogo iznenadio.

Negde duboko u mislima ga je i predvidela, očekivala.

- Pamela, divna si! Odmor ti je prijao. Pogledaj taj ten...

Umesto pozdrava Šon joj je upućivao komplimente. Uhvatio je za obe šake i

podrobno odmerio pre nego što su im se pogledi sreli.

- Zdravo, Šone - pozdravila ga je hladnim glasom i izvukla ruke iz njegovih.

- Prvo sam te tražio u tvom pansionu. Zaista je divno... - nije se zbunio.

- Nisam mogao da verujem kada su mi rekli da si ovde. Pamela Rivijers, šta radiš u jednom ovakvom lokalu - pogled mu je lutao prostorom.

- Tu sam sa prijateljima.

Pokazala je na sto sa dvadesetak veselih ljudi različitog doba. Primetila je da niko ne

gleda u njih, svi su poštovali njenu privatnost. Izuzev Reja, nesvesno se osmehnula i

mahnula mu. Na vrlo šarmantan način Rej se slegao ramenima i nakrivio glavu.

Marta

67

Interesovanje za njen život i nju bilo je jače od njega. Klimnula je glavom sa

razumevanjem. Nije joj smetala njegova pažnja, godila joj je.

Sve to vreme, njene neme komunikacije sa Rejem, Šonu se činilo kao da je maločas

ispričala najbolji vic.

- Drago mi je da te to zabavlja, ali ja bih da se vratim tamo gde je meni zabavno -

napomenula je. - Zato, budi ljubazan, reci šta imaš.

- Imaš pravo da se ljutiš.

- Nisam ljuta.

- Ljuta si i razumem tvoje ponašanje. Bio sam... - zamucao je birajući reči.

- Pogrešio sam...

- Jesi - složila se.

- Sada razumem tvoje postupke i zašto si onako naglo otišla, a da se nismo pozdravili.

Zgranula se na njegovu sujetnost. Njen odlazak sigurno nije imao veze sa njim, ali bilo je izlišno da ga razuverava.

- Otišla si, a da me nisi obavestila gde ćeš - prekorevao je.

Sada je na nju bio red da se nasmeje. - Koliko se sećam, bio su u kontaktima sa

novinarima. Davao si intervjue. Sigurna sam da ste razmenili i informacije o mojim

maršrutama.

- Ovde je tako bučno, možemo li negde da razgovaramo?

Izbegao je njen prekor i menjao temu. To je bio Šonov stil. To je mogla da očekuje.

On nikada nije bio iskreno zainteresovan za nekog osim za sebe. Ali, bio je vešt govornik, to nije mogla da mu ospori.

- Nema potrebe da menjamo mesto, naš razgovor neće trajati dugo. Čekaju me

prijatelji.

- Pamela, ovo je jako važno...

Sigurno je bio u pravu. Njegov dolazak nije bio slučajan. Samo zbog toga zasluživao

je malo njenog vremena. Bila je radoznala da čuje šta ima da joj kaže.

- Ako baš instistiraš, možeš me sačekati u mom pansionu.

- Nećeš me ostaviti da dugo čekam.

Slegla je ramenima i vratila se u društvo. Ipak, više nije mogla da se opusti i Rej je to primetio.

- Napeta si.

Marta

68

- Nisam završila razgovor sa Šonom. Odložila sam ga za kasnije, ali sada vidim da

sam pogrešila.

- Znači, napuštaš društvo - izveo je zaključak.

- Da. Hoćeš sa mnom?

- Ne, ostaću još malo - odbio je. - Pretpostavljam da ćeš brže završti taj razgovor bez

mene.

- Verovatno.

- A meni će brže proći vreme u društvu, i imaću manje prilike da razmišljam o tvom

razgovoru sa Šonom.

- Reje...

- Nemaš potrebe da se pravdaš ili bilo šta objašnjavaš.

- To mi i nije bila namera. Samo sam htela da ti napomenem da sam sebična, možda, i

posesivna i da jedva čekam da budemo sami.

- Ta poruka je bila jasna i kada si me pozvala da pođem sa tobom -osmehnuo se.

- Obožavam te!

- Izabrala si malo nezgodan trenutak za takvu izjavu - zadirkivao je.

-Trenutak, možda, i nije loš, već mesto. Da sam to uradila kada smo sami, sigurno bi

me zbog takve izjave bar poljubio.

- Briši! - naredio je. - Jer, ako te sada poljubim napravićemo scenu - upozorio je

Poslušno je ustala. Uz obećanje da će se videti i sledećeg ponedeljka, Pamela je

napustila društvo.

- Šone, umorna sam. Reci šta imaš...

- To sam zaslužio, tvoju zajedljivost... - prekinuo je uz prekor. - Trebalo je da te

podržim, da budem uz tebe. Da te razumem...

- Trebalo je samo da mi veruješ - ispravila ga je pribranim glasom. - Da ne budeš

sebičan.

Ako je imao malo pameti, mogao je da razume i iskoristi njenu poruku. Za neku

drugu priliku.

- Bio sam u procepu. Sa jedne strane osećanja, a sa druge... Pamela, znaš koliko je

moja karijera u tom trenutku bila na ispitu. Nisam smeo da rizikujem.

Marta

69

- Moja karijera je, takođe, bila u pitanju - podsetila ga je. - Ali verujem da priča o tome

nije razlog tvog dolaska.

- Tačno! - pohvalio je njenu pronicljivost.

-Pa?

- Hteo sam da razgovaramo.

- To smo mogli i u Hjustonu. Svakako bih se vratila za nešto više od dve nedelje.

- Pamela, zar ti nije jasno...

-Šta?

- Ti si razlog mog dolaska - osmehnuo se šarmantno i uhvatio je za ruku.

Toplina njegovog osmeha je bila lažna. Prožimala je hladnoća od njegovog dodira i

pogleda. Šon je imao ledno srce i nije imao šta da joj ponudi, sa tim je bila načisto. Sve i

da nikada nije srela Reja, sa Šonom ne bi imala više ništa. Nikada.

- Šone, budi precizniji - trudila se da bude bar ljubazna i čuje razlog njegovog dolaska,

mada ga je već slutila.

- Uzeo sam par dana odmora, da ih provedemo zajedno i ispravimo greške.

- Kako je gospodin Menson... - iznenada je rešila da igra njegovim stilom.

- Kako je na tvoju odluku reagovao Bert? - namerno je oslovila njegovog poslodavca

imenom, ma koliko to nije volela.

- Bert je...

- Radiš za njega? - podsticala ga je.

- Bert... - gledao je sumnjičavo. - On me je... - ponovo je birao reči. -On me je

ohrabrio... Pohvalio je moju ideju...

- Koju ideju?

- Da ti lično javim senzacionalne vesti.

-Je l’?

- Dobre vesti!

- Koje to vesti, Šone?

- Ukinuta ti je suspenzija - rekao je onako uzgred i brzo prešao preko toga.

Nadugačko je opisivao sve oko procesa koji se vodio u njenom odsustvu i oslobađao je

sumnje. Prepričavao je sve ono što je još juče čula od Antonija Dejaloa. Pamela se

pretvarala da ga sluša zainteresovano. Na trenutak je htela da bude zla, da mu se naruga i

Marta

70

osveti, ali je brzo odbacila tu pomiso. Njegov sebičluk i licemerje je nisu dodirivali.

Prema Šonu je bila ravnodušna.

- Već sutra možeš da se vratiš na posao - završio je glasom kao da je lično snosio

zasluge za takvu odluku. - Ali, nadam se da nećeš doneti tu odluku...

Znala je da je njegov dolazak u njegovom ličnom interesu i da je bio spreman da učini

sve da ostvari neku povoljnu poziciju za sebe. Ponašao se kao da ne zna da njen položaj

ne može imati veze sa ličnim emocijama. Da zakon to ne trpi.

- Možemo par dana provesti zajedno - velikodušno je nudio. - Ovde je lepo...

- Ja ću sigurno ostati ovde, jer imam obaveze. Za tebe ne znam - slegla je ramenima.

- Moraš nam pružiti šansu, mi smo praktično bili vereni.

Nasmejala se. Mora da je bila potpuno luda kada je mislila da može provesti život sa

čovekom poput Šona, prekorevala se. Ili nije bila luda, već samo prazna ljuštura bez

emocija.

- Sreo sam tvog prijatelja.

- Nadam se da je u jednom komadu? - izvila je obrvu.

- Samo zato što nije bio dobro raspoložen.

- Valjda mu nije odgovarala moja reakcija na njegove vesti.

- Vesti?

- Da mi je suspenzija prekinuta - pohvalila se. - Već sutra mogu da se vratim na posao.

- Vraćaš se za Hjuston?

- To je bilo izvesno - rekla je oprezno.

- Sa Šonom...

- Odakle ti takva ideja?

- Osim što je bio loše raspoložen, bio je i u neprilici.

-I ti si mu...

- Upravo sam mu iznajmio sobu.

- Šon je iznajmio sobu - nasmejala se takvoj samouverenosti. - Bila sam vrlo jasna

kada sam rekla da ću ostati kao što sam planirala.

- Zato on i ide već sutra.

Marta

71

- A ti si pomislio da ja idem sa njim?

- Ne možeš me kriviti...

- Ti nemaš slobodnih soba - prisetila se.

- Imam. Moju - slegao je ramenima kao krivac.

- Ustupio si mu svoju sobu?! - u to nije mogla da poveruje.

- Kada malo bolje razmisliš to i nije tako čudno. Bolje da mu ustupim svoju sobu,

nego tvoju...

- Lud si, znaš?

- Samo potentan...

- Hvalisavče - rekla je izazovno.

- Zavodnice!

- Do juče sam bila nevinašce.

- Promenila si se.

Toga se i plašila. Senka sumnje da će ponovo moći biti ona stara, poslovna Pamela se

nadvijala nad njom.

Dve nedelje su prošle kao tren. Sve je isplanirala, organizovala i prepustila obaveze drugima. Jer, svakako će sve morati da funkcioniše i bez nje. Bar tokom nedelje. Sličnu

organizaciju će napraviti i u Hjustonu, jer je za vikende planirala da dolazi u Galveston.

Pamela je najveći deo tih preostalih vrelih dana provela uz Reja.

Kada je zatvorila svoj kofer bila je kao podeljena na dva dela. Jedan deo nje je želeo

da ostane, a drugi je žudeo za povratkom u poznati uzbudljiv svet u sudnici.

- Moj život bi bio veoma prazan da te ponovo nisam sreo - rekao joj je Rej na

rastanku.

- Ali, nećeš učiniti ništa da bih se predomislila - razmišljala je naglas.

- Da li bi moj pokušaj imao uspeha?

Takvu nameru je priželjkivala, ali je se i pribojavala. Protekla dva meseca su bila kao

san. Sve i da je hteo, Rej nije mogao da uradi ništa više od onoga, što je već učinio, da je

zadrži. Ne zato što nije bio vredan njenog ostanka i rizika, već zato što je ona bila

kukavica.

Marta

72

Plašila se da donese bilo kakvu odluku. Ako ostane, pre ili kasnije bi mu prigovorila.

Da ga menja, ni to nije mogla. Njihovi putevi su bili različiti. Njihovi stilovi života su bili

suprotnosti. Navike drugačije. Rej bi se sigurno dosađivao u Hjustonu. Pre ili kasnije

njihova veza bi poklekla pod pritiskom. On je voleo prirodu i mir, a ona knjige, prava,

zakonike...

Bojala se odgovornosti koju nosi veza. Bojala se i budućnosti bez njega.

- Ne - odgovorila je kasno, jer je njeno ćutanje Rej sigurno protumačio.

- Znaš, zahvalan sam sudbini što mi je pružila priliku da te upoznam.

- Ova dva meseca su nešto najlepše što mi se dogodilo - složila se.

- To ne mora da bude kraj...

- Plašiš me - priznala je.

- Znam. Takođe znam i da si hrabra.

- Nisam - pobunila se.

- Dokazala si to kada si prihvatila da vodiš pansion.

- To nije isto... To je bilo privremeno.

- Bila si hrabra i kada si se upustila u vezu sa mnom - osmehnuo se.

Pamela se i protiv volje nasmejala. - Opet to radiš.

-Šta?

- Zasmejavaš me.

- Rekao sam ti - pomilovao je po licu. - Volim kada se smeješ, a sada si bila mnogo

ozbiljna. Sa druge strane. Drago mi je što i ti shvataš ozbiljnost situacije i naše veze.

- Reje, ne potcenjuj moj kukavičluk - upozorila ga je, otkrivajući da je mnogo

razmišljala o svemu.

- Ne potcenjujem ništa što je u vezi sa tobom.

- Biću tu već sledećeg vikenda... - napomenula je.

- Videćemo - otkrivao je svoju sumnju.

Marta

73

X

im je kročila u zgradu suda, Pamela se osetila dobro. Njenih briga je nestalo. Bila je

na svom terenu. Obaveze joj neće dati vremena da mnogo razmišlja. Već za vikend...

Biće u Rejevom naručju.

- Dobro jutro, Meri - pozdravila je svoju sekretaricu veselim glasom.

Meri je po običaju bila suzdržana i poslovna. Pamelin osmeh nije uspeo da izbriše te

navike.

- Sudijo Rivijer, drago mi je što ste se vratili. Kafa vam je već na stolu, kao i spisak i

redosled vaših obaveza.

Najednom su joj nedostajala sva ona draga, nasmejana lica kojima je bila okružena

poslednjih dva meseca. Bez obzira na poslove koje su svi imali u pansionu, svi su imali vremena bar da budu ljubazni. Da prozbore par kurtoaznih reči.

Ipak, prisetila se Pamela, zar sama nije bila zadužena za atmosferu tamo, kao i ovde u

sudu. Ona lično je insistirala na distanci i strogo poslovnim odnostima sa svima, pa i sa

Meri. Tako je bilo lakše, prisetila se. Ovde nije bilo vremena za dangubljenje i opuštanje.

Uostalom, čekala je gomila literature koju je trebalo da pročita. Pre toga ipak je želela da

čuje neki dragi glas puno podrške.

- Meri, spojite me sa kancelarijom Brajana Džeksona -naredila je.

- Odmah - čula je pre nego što je zatvorila vrata svoje kancelarije.

Kada je ugledala radni spisak, znala je da neće imati predaha. U startu je imala

zakazano suđenje odmah posle pauze za ručak. Pre toga konsultacije sa braniocem i

tužiocima. Dakle, pauzu će morati da provede u kancelariji. Zar se tome nije nadala?

Pre nego što se bacila na analizu slučaja okrenula je Rejev broj. Umesto njegovog

dragog glasa, dobila je obaveštenje da je odsutan. Obećala je sebi da će ga zvati kasnije.

- Kancelarija Džekson na liniji dva - obavestila je Meri. - Na liniji tri vas očekuje sudija

Polgan, kaže da je važno.

Važno ili ne bilo je baš briga. Njoj je trebala podrška i ohrabrenje. Njoj je trebala

potvrda da čini pravu stvar. Pritisnula je taster sa brojem dva i osmehnula se.

- Brajane, vratila sam se!

- Pam?!

- Kao da ste iznenađeni - zapazila je. - Niste valjda mislili da ću ostati u Galvestonu? -

čudila se.

Č

Marta

74

- Kad malo bolje razmislim... I nisam to očekivao - rekao je nakon kraće pauze. - To je

bio logičan, razuman izbor.

Eto, i Brajan je razumeo. Nije moglo biti drugačije. Vodila je život u kome nije moglo

biti kompromisa. Njena odluka je morala biti racionalna, razumna. Njen život je bio

ovde, u sudu. U Hjustonu, daleko od Reja.

Kada je uspela da realizuje dnevni plan bilo je već kasno veče. Bila je iscrpljena i

umorna, jedino što je mogla bilo je da se baci na krevet.

Dok je hvatao san prisetila se da čitavog dana nije uspela da se čuje sa Rejem. Ili on

nije bio tu, ili ona. Htela je da ga čuje, ali nije imala snage da se pokrene. Zaspala je

razmišljajući o njemu.

Čitava nedelja prošla joj je kao u bunilu. Pamela nije imala vremena ni za redovne

obroke, morala je da nadoknadi propušteno i da pozabavi novim procesom. Kao što je Rej predvideo, tog vikenda nije mogla da uklopi obaveze i dođe u Galveston. Njihov

susret bio je odložen za sledeći vikend.

Sledećeg vikenda se ponovilo isto. Naravno, u međuvremenu došlo je do nekih

promena u njenom i Rejevom odnosu, koje joj nisu godile, ali su bile očekivane. Njihovi

razgovori su postajali sve ređi i kraći. Bila je toliko okupirana poslom da nije imala

vremena ni da razmisli o tome. Za utehu, bar nije imala problema u svom pansionu i redovni razgovori su bili dovoljni. U Galvestonu je sve teklo po planu. Već uigrana ekipa

radnika je funkcionisala i bez nje.

U Hjustonu je bio pravi haos. Grčevito se borila da sve obaveze dovede u red, ali ma

koliko se trudila to joj nije polazilo za rukom. Uvek su pristizale nove i nove obaveze.

Možda i nije bila dovoljno koncentrisana, prekorevala se. Misli su joj često lutale i više

vremena je provodila suzbijajući ih nego da se sukobi sa njima.

Ponovo je bila ona stara. Ozbiljna, odgovorna i pomalo hladna sudija Rivijer. Vedra i vesela, zaljubljena i voljena Pam je bila potisnuta. Budila se tek pri razgovorima sa Rejem.

- Pam, bojim se da je kasno, ali sam se prisetio načina kako sam mogao da te zadržim.

Da utičem na tvoju odluku.

- Da? - bila je radoznala.

- Trebao sam da budem manje odgovoran i oprezan...

- Ne razumem te, ali priznajem da sam zainteresovana.

- Jesi?

- Sumnjaš - shvatila je.

- Ne znam više ni sam, zbunjen sam...

Marta

75

- I ja sam, ali nas to odvlači od tvoje ideje.

- Trebalo je da ponekada zaboravim na zaštitu... Da se poslužim tim prastarim trikom,

iako se žene češće služe njim.

- Reje!?

- Jedna bebica bi...

- Reje, nadam se da se šališ.

- Nikad nisam bio ozbiljniji. Voleo bih da imamo decu...

- Ja o tome nisam nikada razmišljala. Baš takvih stvari se i plašim...

- Nikada o tome nisi razmišljala?!

- Ne!

- Ti si stvarno kukavica!

- Upozorila sam te.

- Jesi, ali to ne umanjuje moju čežnju za tobom.

- Videćemo se za vikend - obećala je po ko zna koji put.

- Bilo bi dobro, jer ako ne dođeš, ostaću bez radnika, i gostiju - dodao je. - Vičem po

ceo dan na sve - žalio se.

- Ne mogu ni da te zamislim ozbiljnog i ljutog - osmehnula se.

- Bolje što ne možeš, jer tada sigurno ne bi ni želela da dođeš.

- Želim, ali... Ovog vikenda ću se zaista potruditi.

- Ne ljuti se, ali ne verujem ti.

- Razumem te, ali... Reje, imam toliko obaveza...

Umesto da se smanjuju, njene obaveze su iz dana u dan bile sve veće. Na kraju je

prihvatila da je postala mašina.

Kroz život je naučila da snagu i smisao nalazi i crpi iz sebe. To je uvek davalo čvrstinu

njenom karakteru i ličnosti. Sa druge strane iste te osobine su je udaljavale od drugih

ljudi. Vodile su je u usamljenost.

Marta

76

Naučila je da nikada ne može imati sve u životu. Lepe, pozitivne stvari i događaji

vuku sa sobom nemir i slabost. Probleme.

Iako je uspela da uđe u kolotečinu, nije se osećala ispunjenom. Na poslovnom planu je

već bila istrošena i pomalo prazna posle svakog uspeha.

Jedino je uz Reja bila kompletna ličnost.

Na poslovnom planu se ostvarila, sada je trebalo da se ostvari na emotivnom planu, kao žena.

Zapitala se da li je došao momenat da nešto promeni.

Imala je dobar razlog da podvuče crtu.

Bilo je krajnje vreme da razmisli o sebi.

Da donese odluku šta dalje.

Za tu odluku je trebalo imati puno mudrosti i biti iskren prema sebi. Nije više smela da

dozvoli da samo razum vlada njenim bićem. Razdvojila je bitno od nebitnog, dobro od

lošeg. Doprla je do svog srca.

Njena odluka će sigurno mnoge iznenaditi. Naročito što je bila uslovljena i podređena

samo tome da ugodi sebi.

Pamela je žurno koračala hodnicima suda i grčevito stezala fasciklu na grudima.

Poslednjih desetak metara do svoje kancelarije je gotovo pretrčala.

- Meri, potrudite se da mi ova dokumenta dostavite za najkasnije sat vremena -

naredila je i s treskom spustila odluke na sto sekretarice.

- Kancelarija sudije Mongomerija je na čekanju već desetak minuta.

- Meri, ovo je prioritet - njen glas nije trpeo pogovor dok je udarala kažiprstom po

fascikli.

Čim je ušla u kancelariju, dograbila je telefon i istipkala poznate brojeve. Rej se nije

javljao na mobilni telefon, ni na direktan u njegovoj kancelariji. Uhvatila se za glavu i promasirala slepoočnice. Bila je nervozna. Uzdahnula je i pokušala da ga nađe ili mu bar

ostavi poruku na recepciji.

- Pamela Rivijer - predstavila se kada se veza spojila.

- Pam, Suzan ovde. Drago mi je što vas čujem. Kako ste?

Pamela se nesvesno osmehivala, nedostajala joj je ta ljubaznost iz Galvestona. Ta

smirenost. Svi su se ponašali kao da imaju vremena napretek, čak, i kada su bili u poslu

do guše.

Marta

77

- Dobro sam - odgovorila je sa zakašnjenjem. - Ali sam u velikom poslu...

- Ooo. To znači da opet nećete doći - zaključila je Suzan uz uzdah.

- Rej mi je napomenuo da je nervozan, ali nisam znala da su stvari toliko ozbiljne... - mrmljala je više za sebe.

- Rizikujem da ostanem bez posla... - uzdahnula je Suzan. - Ali, da li bi imalo uticaja na vašu odluku kada bih vam predočila pravo stanje stvari?

- Ne.

Uz novi uzdah, pun razočarenja, Suzan joj je obećala da će potražiti Reja. Dok je

čekala da se veza spoji, Pamela nije gubila vreme. Složila je svoje spise i uredno ih redala

u fascikle. Tek kada je čula Rejev glas prestala je sa svim poslovima.

- Reje, zdravo! - pozdravila ga je kada se veza spojila.

- Dobro si raspoložena - rekao je umesto pozdrava.

- Dobro me poznaješ.

- Nisam siguran, ali primećujem da si zaista dobro raspoložena.

- Upravo sam rešila jedan važan slučaj!

- Pam, nadam se da to znači da dolaziš ovog vikenda - glas mu je bio ozbiljan.

Pamela se samo tren zamislila pre nego što je izgovorila jedno kratko -ne, ne dolazim za vikend.

Rej je psovao, besneo. Osećala se krivom, i znala da može da promeni njegovo

raspoloženje. Ipak, je odolela i tom iskušenju.

Marta

78

XI

obar dan!

- Pam?! Zar danas niste... - Suzan je gledala razrogačenih očiju kao da vidi duha.

Pam nije mogla da joj zameri, pre samo par sati je navela na zabludu da neće doći.

- Dolazim u nezgodno vreme?

- Ne, naravno - Suzan je odmahivala glavom, ali nije delovala ubedljivo.

Bila je nekako zbunjena, zatečena. Pamelu su najednom mučile sumnje. Prisetila se

nekih stvari koje joj nisu i padale na pamet. Šta ako je Rej odustao od nje? Mogao je imati bilo koju devojku. Žene su ga naprosto saletale.

Čime je ona uopšte zasluživala i očekivala da je čeka. Izneverila ga je već prvog

vikenda. Pa zatim i drugog. Poigravala se, kolebala... Njen kukavičluk je mogla skupo da

plati.

Opsovala je u sebi. - Da li je Rej tu?

- Hoćete li da ga obavestim...

- Ne - zamolila je.

Htela je da ga iznenadi. I nadala se da će to iznenađenje za njega biti prijatno.

- Da li je u kancelariji ili...

- Maločas je otišao u svoj apartman - obavestila je Suzan. - Da se spakuje... - devojka

je naglo zaćutala kao da je rekla previše.

- Rej putuje negde? - trudila se da joj glas zvuči pribrano.

- Pam - glas joj je bio molećiv. - I ovako sam previše...

A ja sam izgubila previše vremena i još ga gubim, opominjala se. Ipak, nevoljno se pokrenula. Noge su joj bile teške dok se penjala uz stepenice. Kada je stigla do vrata

njegovog apartmana neodlučno je zastala. Ranije je uvek ulazila bez kucanja, kao u svoju

kuću. Da li još uvek ima to pravo?

Pre nego što je postala skroz konfuzna Pamela je odlučno uhvatila kvaku i otvorila

vrata. Čim je zakoračila saplela se o kofer. Jeknula je od bola.

- Samanta?! Stigla si? - čuo se poznati glas iz kupatila.

Znači njene sumnje su se obistinile. Bila je očajna, povređena, ali je negde u sebi

mogla da ga razume.

D

Marta

79

Možda je ovako bolje, hrabrila se. Rej joj je brzo našao zamenu. Prevara je bila oružje

kukavica. Rej je nije zasluživao. Sve je ukazivalo na to da je imala pogrešan osećaj kada

je odlučila da sve podredi emocijama. Instinkt je retko varao... Zašto je baš sada prevario,

očajavala je.

Znači nije ona bila najveća kukavica. Samo je... Kako je bila naivna. Poverovala je,

želela je da veruje da je on voli. Kako je samo mogla da poveruje da je ta strasna i

romantična avantura nešto više od toga. Za Reja je bila samo jedna u nizu letnjih

romansi.

Morala je da mu oda priznanje. Delovao je tako ubedljivo. A sve je za njega bila igra. A ona...

Htela je da pobegne glavom bez obzira ali su joj noge bile teške. Stajala je kao prikovana za mesto. Pre nego što je uspela da se pokrene, vrata kupatila su se otvorila i Rej se pojavio na njima.

Izgledao je viši nego što se sećala, možda zato što je izgubio par kilograma. Kosa mu

je bila vlažna od tuširanja, ten preplanuo, oči tamne.

Gledao je u čudu, netremice. Bez reči i pokreta.

- Putuješ negde? - razbila je tišinu. Trudila se da joj glas deluje vedro.

- Pam, to si stvarno ti! Tu si?! Mislio sam da haluciniram... - mrmljao je u neverici.

Učinilo joj se da se u jednom jedinom koraku našao pored nje. Držao je za ramena

snažno, grčevito kao da se boji da je pusti. Da ne nestane. Smešio se širokim, nedužnim i

pomalo zavodničkim osmehom. Gledao je nežno, i imala je osećaj kao da tone u dubinu

njegovih tamnih očiju.

Protiv volje je uživala u njegovom naručju i osećala kako teško diše. Srce joj je

ubrzano kucalo. Želela ga je. Volela ga je, ali... Bilo je kasno.

- Reje... Vohm te.

Rekla je to sasvim spontano, neplanirano. Bila je i sama iznenađena tom iskrenom i

neočekivanom izjavom. Priznanjem.

Nije se kajala, nije zbog toga ni došla. Da mu ponudi svoju ljubav na dlanu. To što su okolnosti...

On je gledao u čudu. Kao da je i sam zbunjen tim njenim priznanjem. Nije rekao

ništa, samo je nežno prigrlio i gotovo utešno prigrlio na svoje grudi.

- Reje, dušo! Stigla sam!

Jasan, užurban ženski glas je naterao Pamelu da se brzo odmakne od njega. Naglo se

okrenula prema vratima i susrela sa plavokosom devojkom tamnih očiju. Bila je lepa,

brzo joj je proletelo glavom. Ljubomora je svu preplavila. Poput noža se zarivala negde u

predelu njene utrobe.

Marta

80

- Izvini što sam zakasnila... Avion je... - zamucala je plavuša zatečeno.

- Nisi zakasnila... - negirao je Rej.

- Nisam ni došla da gledam kako se ti tu zadovoljno smejuljiš - rekla je prekorno. - Preletela sam pola planete...

- Samanta, umukni! - naredio je Rej.

- Izgleda da nije trebalo da dođem... - plavokosa je izvela zaključak, tapkajući nogom

u mestu. - Hoće li nas neko upoznati?

- Nema potrebe. Nije trebalo da dođem - Pamela se odlučno usprotivila.

- Gospođica neodlučna se predomislila - plavuša je gledala ljutito.

- Samanta! Nije pravo vreme...

- Razumem! Ostaviću vas same - okrenula se na peti.

- Prvo budi pristojna i upoznaj se sa...

- Kasnije! - doviknula je kroz vrata koja su se zalupila za njom.

- Konačno, sami! - odahnuo je Rej

Pamela se izmakla kada je hteo da je dodirne.

- Znam da je Samanta bila gruba... - slegao je ramenima. - Videćeš da je fina, kada se

upoznate...

- Nemam nameru...

- Pam... Izgleda da su svi članovi moje porodice pomalo posesivni i zaštitnički

raspoloženi, ali nemojmo gubiti vreme oko toga. Imaćeš prilike sve da ih upoznaš.

- Članovi porodice!?

- Samanta je moja sestra, doletela je iz Sijetla da... Preuzme posao, da me zameni dok sam ja u Hjustonu... Pamela! Nisi, valjda, pomislila... - zvučao je uvređeno dok je

privlačio u naručje. - Da je Samanta...

- A šta je trebalo da pomislim?

- Da sam lud za tobom! - prekorevao je. - Zašto mi nisi rekla da dolaziš?

- Zašto ti nisi rekao da dolaziš?

- Prvi sam pitao - podsetio je.

- Htela sam da te iznenadim.

- Trebalo je to da očekujem od tebe - prekorevao se. - I iznenadila si me - nasmejao se.

Marta

81

- Iznenadila sam i sebe. Reje, bila sam ljubomorna na... - bila je očajna.

- Tvoju sestru...

- To je divno! - poljubio je zanosno. - Pam, shvatio sam da sam te olako pustio da

odeš. Da sam te bez borbe izgubio. Pre nego što dođe do nekog novog nesporazuma,

hoću da ti kažem da sam spreman na sve... Na svaku vrstu kompromisa.

- I sama sam došla do sličnog zaključka. Zato sam ovde...

- Mogu da živim u Hjustonu - prekinuo je nestrpljivo. - Na Marsu... Bilo gde, samo

ako si pored mene...

- Reje, uzela sam odmor... - prekinula ga je poljupcima. - Imaćemo vremena da

napravimo neki plan, prihvatljiv za oboje.

- Posle možeš da uzmeš porodiljsko...

- Ne pokušavaj da me prestraviš - zamolila je.

- Ipak si razmišljala o tome.

- Jesam.

- Mislila si na sve... - poljubio je ostrašćeno.

- Da. Ništa nije toliko strašno, kao kada nisi pored mene.

- Bez tebe sam... Samo pola čoveka.

- Šta misliš, da li imamo šanse?!

- Zar još sumnjaš?! - čudio se.

- Da...

- Pam, volim te!

- To sam htela da čujem...

- Mislio sam da se podrazumeva.

- Podrazumeva se - složila se. - Ali je i lepo čuti.

- Nema više sumnje?

Marta

82

- Nikakve...

KRAJ

Marta