7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

1/65

cena 200

24. decembar 201

BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; CG . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

Vetaenje srpskog pravosua

Hjuston, imamo problem! 25godina

broj

Hapenje u Crnoj Gori

Nita im ne Sveto

SLUAJ GAI

BATO, BATO,

TI SI MOJEZLATO

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

2/65

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

3/65

izdava

NP VREME d.o.o.

Trg Republike , Beograd

direktor

Stevan Risti

pomonik direktora

Vojislav Miloevi

finansijski direktor

Daniela Vesi

glavni urednik

Dragoljub arkovi

odgovorni urednik

Filip varm

pomonici glavnog urednika

Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijat

Jovana Prei

redakcija

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec,

Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teofil Pani,

Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,

Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacija

Dragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcija

Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

lektori:Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

korektori:Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanje

www.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplataNikola ulafi, Milan Radovi

raunovodstvo

Slavica Spasojevi

marketing

Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.com

telefon redakcije: /-

telefaks:/-

tampa

Rotografika, Subotica

ISSN

COBISS.SRID

BROJ

24. decembar 2015.

Zoom:Kraj godine i priznanje Vremena

Sluaj Gai:Bato, Bato, ti si moje zlato

Nuspojave:

Tajna formula Vuievog uspeha

Vetaenje srpskog pravosua:

Hjustone, imamo problem

Portret savremenika:Saa Mirkovi

Haki tribunal:Preusmeravanje pravde

Istraga organizovanog kriminala u Crnoj

Gori:Nita im nije Sveto

Tribina:Migratorni tokovi u . godini i

izazovi u budunosti

Lini stav:Nenad Popovi

Lini stav:Andrej Ivanji

Tribina:Crkve i verske zajednice u Srbiji

Lisica i dral:It was a very good year

KULTURA

Buldoer:

Pljuni istini u oi, godina kasnije

Knjige: Dorda Orvela

Intervju:Maja Trifunovi

Fenomeni:Nastavak Milenijum sage

Koncert:YU grupa

Strip:Slejn

TV manijak:Skuptinski kadrovi

SVET

Kraj dvopartijskog sistema u paniji:

Novo definisanje levice

Klimatski samit u Parizu:

Pregovarake igre i novi globalni dogovor

Navigator:Grm i zec u .

Strip:Mala otkria ()

panija nee biti ista posle uspeha

leviarskog Podemosa na izborima u

nedelju, 20. decembra. Posle panskihizbora postavlja se pitanje da li e

levica i nacionalistika desnica da

pojedu politiki centar u Evropi

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovanood strane ABC Srbija

etiri decenije su prole od izlaska

kultnog prvenca Buldoera, magazina

za daltoniste, bicikliste, rok gitariste,

djecu i vojnike, teke bolesnike,

profesore i grobare, striptizete,

psihopate, konduktere i mornare

:

PRAZNINI

DVOBROJU utorak, 29. decembra,

na kioscima e se

nai novogodinjidvobroj Vremena

na poveanom broju

strana. U istom broju

itaoci e moi da

saznaju ko je linost

2015. godine po izboru

urednikog kolegijuma

Vremena

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

4/65

ZOOM

RAGOLJUB ARKOVI

Kraj godine i priznanje

Vremena: Kako Vuiakandidovati za linost koja

je unapredila bilo koju

instituciju u optem interesu

:

Kad e biti izbori, opti, parlamentarni, to ni Aleksandar Vu-

i, premijer Srbije, ne zna, mada nisam sklon verovanju da o

tome eka sud svoje partije. Pa kako veina odlui. Bie kako

on kae, bez obzira na injenicu da e u februaru organi stran-

ke da se biraju tajnim glasanjem. Bili izabrani tajno ili javno,

voa je neprikosnoven i to sasvim zaslueno.

Efikasniji partokrata od Vuia nije se pojavio na politikoj

sceni Srbije i svakodnevno svojima alje poruku da su bez nje-

ga aka jada, a to potvruju i istraivanja po kojima je on za

koplje iznad Srpske napredne stranke ().

Kad bi kriterijum za dodelu priznanja Linost godine ne-

deljnika Vreme bio neto drugo a ne doprinos u razvoju in-

stitucije od opteg interesa, kad bi, dakle, kriterijum bio do-

minacija, prisutnost u medijima, pa i / ili neto tree, Vui bi

ove godine bio nesumnjivi pobednik, kao to je Hitler bio li-nost godine u amerikom Tajmu u godini kada je izbio Dru-

gi svetski rat, samo to je njihov kriterijum bio uestalost po-

javljivanja u medijima.

Nesuvislost ponekih od njegovih izjava malo koga zabrinja-

va. Tako je pre neki dan s malim povodom, gotovo niim iza-

zvan, odvalio veliku stvar. Parafraziram, po Vuiu radovi na

Beogradu na vodi idu devet dana pre roka a da se niko nije

usudio da ga pita koji su to radovi i s kojim zacrtanim rokovi-

ma u poslu koji e biti okonan, ako ikada bude okonan, za

trideset godina.

Lino mislim da on ponekad tera sprdnju s nama, ali i to jesasvim zaslueno i mora da nam se slatko smeje pred utonue

u troasovni san, ako je i toliko, i verovatno se budi s osmehom

oveka koji je pobedio zakone prirode jer svako jutro kad krene

i b k d l

je do voe, neprikosnovenog barem po tome to je poeo da

ga bije glas da za sve vidljivija nepoinstva ljudi iz okruenja

nije on odgovoran. Sve ee se uje ona uvena mantra kad

bi Vui znao ta njegovi rade.

Tu sliku pokuao je da razbije Saa Mirkovi (opirnije na

narednim stranicama ovog broja Vremena), dojueranji gra-

donaelnik Zajeara, neki funkcioner u -u, estradni me-

nader koji nas je prvi uveo u Evropu pobedom Marije eri-

fovi na Pesmi Evrovizije, ali se taj lager, njegovo otvoreno

pismo javnosti Srbije, iz koga je jedino jasno da je Mirkoviu

neto jasno i da je ljut na Vuia, nije odrao na repertoaru

due od dan, dva.

Verovati u to da neprikosnoveni voa i koordinator svih bez-

bednosnih slubi u Srbiji ne zna ta mu se u okruenju dogaa,

kao drug Tito kad je onemoao, ili Zoran ini pred atentat,

ili Slobodan Miloevi na zalasku karijere, spada u politikunaivu. Mislim da Vui to odlino zna, ali, za sada, te procese

obre na sopstveni mlin i tako kupuje neprikosnovenu lojal-

nost kadrova kojima je okruen. Kad bi Vreme davalo nagra-

du za politiku vetinu, sigurno bi Vui bio linost godine, jer

se dosetio jednostavnom triku. Kao to proizvoai pametnih

telefona svako malo smisle novu aplikaciju da bi nam izvukli

novac iz depa, tako i Vui svaki drugi, trei dan smisli neto

novo, obeavajue, ali me je strah da je po na dep efekat isti.

Dosta irok krug ljudi iz redakcije, ali i van nje, uestvuje u

kandidovanju ljudi za Linost godine, ali gorljivost onih koji

su predlagali Aleksandra Vuia zamirala je pred banalnimpitanjem koje je uslov da se neko kandiduje za nagradu: koju

instituciju je Aleksandar Vui unapredio u optem interesu?

Kad se tako ogoli pitanje, naizgled vrlo jednostavno, pokazalo

b d l l dl b

Kao to proizvoai pametnih telefona svako malo smisle novu aplikaciju

da bi nam izvukli novac iz depa, tako i Vui svaki drugi, trei dan smisli

neto novo, obeavajue, ali me je strah da je po na dep efekat isti

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

5/65

:

Evo i jednog primera koji dokazuje da je ua Vuieva specijal-

nost troenje ljudi i ponitavanje institucija, ponekad i bezo-no. Jedna od poslednjih rtava u tabloidnom ratu bio je Ne-

boja Stefanovi, ministar unutranjih poslova u Vladi Srbije,

kome je pripala sumnjiva ast da opravda narodno verovanje

da je svaki nadimak sasvim zasluen.

Ali, prvo da kaem da se slaem s jednim miljenjem koje

sam uoio na Tviteru, a koje, parafrazirano, glasi: bilo bi dobro

da u ratu tabloida i tabloidnih televizija ne bude preivelih.

Kako se ministar policajni naao u unakrsnoj vatri?

Iz njegovog ministarstva prvo smo u pretproli petak oba-

veteni da je policija podnela krivinu prijavu protiv elnog

dvojca dnevnog lista Kurir zato to su onog nesrenika pod-strekivali da optui grupu ljudi iz suparnikog tabloida, pomi-

njui i druga lica premijera i brata Andriju.

Ovaj superdounik, najmljen za 120 evra i patike, sam po

b fi d d l d

sa glavnim urednikom i vlasnikom suparnikog tabloida, koji

je namerno, po sopstvenom priznanju, irio paniku o drav-

nom udaru i opet e ako bude sree. Mada ima i drugaijihmiljenja. Evo, Ljiljana Smajlovi, glavna urednica Politike,

u televizijskoj emisiji Dvougao ocenila je da je tu, u aferi dr-

avni udar bila re samo o slobodi miljenja.

Ali, nareenog petka, uvee, ministar Neboja Stefanovi sa-

optio je da e biti povuena krivina prijava ije je postojanje

obelodanjeno 12 asova ranije. Onda je u subotu ujutro doao

u Pink da to potvrdi i saoptio gledalitu da trai pravni na-

in da se to uradi. Izem ti institucije, policiju, istragu, poligra-

fe i sve ostale tehnike, kad su u stanju da za 12 sati okrenu u-

rak naopako, i da se, barem, nisu brukali. Mogli su, naime, pri-

javu da pocepaju u tiini.

Ali, onda ne bi bilo politikog efekta, o emu se u policiji oi-

gledno vodi rauna im postrojavaju naoruane specijalce na

konferenciji za tampu i izvode te iste da u paliru pozdrave

Stivena Sigala, na bruku svih graana Srbije a posebno ljubi-

telja filmske umetnosti.

ta se dakle dogodilo od podnoenja do povlaenja prijave?

Vui je, pretpostavljam, negde na marginama konferencije

-a shvatio da se ne isplati valjati u tom medijskom ivom

blatu, pa se uo s ministrom policije i, po sopstvenim reima,

rekao mu da postupi po savesti i zakonu.Kad je Stefanovi uo te rei, brzo je promenio i savest i za-

kon. Toliko o institucijama i optem interesu.

:

Na dan nastanka ovog teksta sreo sam ora Vukadinovia,

analitiara i glavnog urednika -a, i lako smo se sloili da

je pretnja bojkotom izbora besmislena ideja. Posebno kad boj-

kotom, kao pretnjom, mau stranke koje se bore za cenzus.

To je bio laki deo razgovora. Onda je Vukadinovi rekao

da e javno da pojede sva istraivanja, kao i novine koje za oz-

biljno uzimaju nalaz istraivaa da koalicija Borisa Tadia iedomira Jovanovia ima anse da na izborima osvoji osam

odsto glasova. Pojee i sopstvena istraivanja koja tvrde da

je to nije realno.

j i k bil k i j k d

Foto: Blic

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

6/65

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

7/65

Sluaj Gai

BATO,BATO, TISI MOJE

ZLATOef SNS-a lanovima svoje stranke, ali i drugimnestranakim ministrima i dravnim funkcionerima,

praktino poruuje da je svaka greka oprostiva,

i da se svaki propust d ispraviti i prepeglati

ukoliko su mu ljudi lojalni ili, jo bolje, imaju tu

privilegiju da se zovu njegovim prijateljima

Bratislav Bata Gai ne mora dabrine za svoju budunost, ali paradoksalno ne zato to jepremijer Aleksandar Vui obe-

ao da e ministar odbrane i bivi grado-

naelnik Kruevca biti smenjen pa, u tom

smislu, nee biti neizvesnosti. Nego zato

to je od svih visokorangiranih funkcio-nera -a samo on, i to usred ovog ba-hatog i seksistikog skandala dobio javne

efove hvalospeve u gradaciji: Bata Gai

je dobro vodio to ministarstvo. Bata Gai

je lojalan naoj stranci. Bata Gai je moj

prijatelj. Ukratko, ef s belim manetna-

ma poruio je svekolikoj srpskoj javnosti:

Bata Santos mi je lojalan i zato bespre-koran, ak i ako ga smenim, uskoro gamogu i nagraditi. Pride, Vui vodi rau-

na i o glasakoj bazi Gaievoj (nadimakje stekao devedesetih kada se obogatiouvozom kafe, u -u slovi za uticajnoglokalnog erifa, na nain na koji je to bioDuan Petrovi u u na vrhuncu Tadi

timu, Vui ne eli da Gaieve ljude okre-

e protiv sebe. Tako, kad se podvue crta,

proizlazi da je Gaia, u stranakoj hije-rarhiji, u stvari podigla afera s prosta-kim ispadom kada je, pripremajui se zaizjavu ispred ukljuenih kamera, novi-narki B92 Zlatiji Labovi rekao da voli

novinarke koje lako kleknu.Pojednostavljeno, izgleda da to to je

posle ove poslednje afere postao znaaj-niji no to je bio pre nje uopte nije para-doks, u stvari je taman tako naprednjaki

prirodno. Bez obzira na to to e ga Vui

gotovo sigurno smeniti s dravne funk-cije, od potencijalnog gubitnika Gai jedospeo u red povlaenih funkcione-ra -a. Naroito posle premijerove izja-

ve da se nada da e se (jo uvek) aktu-

elni ministar odbrane (bar do zakljue-nja ovog broja Vremena, prim. n.) vra-titi na javnu scenu posle godinu ili dvedana. Gai je tako od svog efa (ta godda ovaj stvarno misli) dobio vetar u je

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

8/65

je Vui takoe zakazao ovih dana i izne-nadio najavom da e se o svakoj strana-

koj funkciji i funkcioneru lanstvo izja-

njavati tajnim glasanjem, to se tumaikao elegantan nain da poisti kadrovekoji mu nisu po volji, jer ovako ili onakoto e biti glasanje za Vuieve ljude. Zato

je Bata Gai u intervjuu za Alo i rekaoda mu ne treba podrka Tomislava Niko-

lia i da veruje samo Vuiu. Time je i sam

potvrdio da igraju u istom timu. Vera Vu-

iu i vera u Vuia danas su najkuren-tnija roba ne samo u -u nego i u Srbiji.

I to sve s ministrom odbrane pravoje lice srpske politike parastvarnosti imera nadridemokratskog dostignua vu-

ievske Srbije. ef -a lanovima svoje

stranke, ali i drugim nestranakim mini-

strima i dravnim funkcionerima, prak-tino poruuje da je svaka greka opro-

stiva, i da se svaki propust d ispravi-ti i prepeglati ukoliko su mu ljudi lojal-ni ili, jo bolje, imaju tu privilegiju da sezovu njegovim prijateljima. Oko svegase izgleda sa Vuiem moe pregovara

u poplavama 2014, i o razlozima i odgo-vornosti u padu helikoptera marta 2015.kada je sedmoro ljudi izgubilo ivot, oodbijanju da se zatitniku graana do-stave informacije u vezi sa nezakonitimprislukivanjem ljudi iz pravosua, o su-kobu interesa kada je kao gradonaelnik

Kruevca potpisivao ugovore sa svojomsuprugom i sinom, o prostaenju, prak-tino o svemu sem o lojalnosti. Ukoli-ko si lojalan, onda e ti sve biti oprote-

no, smena e biti samo folklor u dokazi-vanju efove principijelnosti, valja samoda se strpi, i bie nagraen. Vui na taj

nain postie dve stvari: prvo, odrava je-

dinstvo stranke svojim pokroviteljskimodnosom prema lanstvu, i drugo, svaku

aferu u koju su upleteni lanovi njego-ve stranke spretno marginalizuje sobom

samim. U sluaju Gaia, tema vie nisuni on ni njegov prostakluk u Trsteniku,tema je zato Vui odugovlai sa sme-

nom Gaia. Tema je, dakle, ponovo Vui.I Vuiu se, pritom, uopte ne uri da

smeni Gaia. Iz te je Vuieve fioke isko-

io narodni poslanik -a Vladimir u-

kanovi javno se usprotivivi efovoj ne

Za neupuene u lik i delo ovog perspek-

tivnog naprednjaka, ukanovi je do-skoranji predsednik Skuptine Lutri-je Srbije, onaj to se obraa naciji prekokariranih stolnjaka na Kopernikusui politiki nas i nacionalno prosveujekad to ne ini u Skuptini. Taj se uka-novi prvi pobunio protiv efovog pred-

loga: Neu da glasam za Gaievu sme-nu dok traje bestidna kampanja, pa ma-kar me izbacili iz stranke, jer ne elim da

utiram oveka na zemlji. Izrekao je tui ono o udaru, da je napad na Gaia ustvari napad na Vladu i Vuia, da je sveto samo deo ireg, meunarodnog pla-na da se Vuiu pomrse konci. I Gaije, kako je preneo Blic, po kruevakim

selima optuivao za svoju smenu ame-riku i britansku ambasadu, ali i efa de-

legacije Majkla Davenporta. Gai je,prema pisanju Blica, obavljajui svojeministarske dunosti, samo bez kamera i

bliceva, otiao da pregleda 652 metra ura-

enog puta zaobilaznice oko Kruev-

ca. I tada je, navodno, pobrojao razlogezbog kojih su ga smenile zapadne diplo-mate: zato to je za Rusiju i protiv ula-ska u , zato to je podigao vojskuna noge, zato to je iao u Hag i doe-kao Vladimira Lazarevia... Gai je su-tradan demantovao pisanje Blica, obja-

njavajui da je u poseti kruevakom lo-

kalnom odboru -a rekao da Vuiune moe da nareuje nijedan ambasador

iz bilo koje zemlje, ali nam mnoge stva-

ri nee oprostiti jer vie ne mogu da ko-manduju Srbijom kao to su to radili do2012. i za vreme Borisa Tadia. U stvari,nita i nije demantovao.

Vui je, opet, s oinskim strpljenjemsasluao povike u stranci pravda za Ga-

ia, ali im je nepokolebljivo poruio daukoliko parlament ne usvoji njegov pred-

log o smeni Gaia, on nee biti premi-

jer. I tako je nastavljen stranaki vaar-ski igrokaz koji je, po obiaju, presoljenoglaavanjima kruevakih naprednja-ka i trojice direktora namenskih predu-zea Trajal iz Kruevca Namenska iz

PROTEST NOVINARA U CELOJ SRBIJITBOG OPSTANKA GAIA NA FUNKCIJIDO DALJNJEG: Beograd i NiFoto: Fonet

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

9/65

Kruevaki odbor -a je, tako, optuionovinarku da je ona instruisana da ispro-

vocira ministra te da je tajkunsko-ma-fijaki lobi platio nekoliko miliona evrada se Gai skloni s mesta ministra od-brane. Ukratko, po kruevakoj verzi-ji dogaaja tajkuni su platili novinarkida klekne, znajui za Gaievu sklonostispadima seksistike prirode, u tvrdojveri ekajui da Gai kae to to je ka-zao, te bi Vui bio primoran da smeni

svog najboljeg oveka?! Centrala -a sevrlo brzo ogradila od izjava kruevakih

naprednjaka, a ubrzo potom je sa sajtakruevakog -a obrisan snimak kon-ferencije za novinare na kojoj je kruci-jalna odbrana ministra sadrana u svi-njariji istog ranga sa onom Gaievom:Kako biste se vi oseali da neko bude utom poloaju dok gledate pravo u kame-

re?, pitali su Gaievi kruevaki brani-

telji okupljene novinare.

A direktori namenskih preduzea izKruevca, Luana i Trstenika potrudilisu se da razrade poze naprednjake ka-masutre apelom na premijera Vuia dapreispita odluku o smeni ministra odbra

zabrinuti za budunost namenske proi-zvodnje. Direktori tri preduzea piu dae se Gaiev odlazak odraziti na ivotzaposlenih i njihovih porodica, a samimtim i na Vojsku Srbije.

Tako smo od direktora kruevakogTrajala saznali da je zahvaljujui li-nom angamanu ministra Gaia Traja-

lu vraen status redovnog snabdevaaVojske Srbije koja im je omoguila teku-

e izvozne aranmane sa , Egiptom i

Grkom. Od direktora luanskog predu-zea Milan Blagojevi usmo da se Gailino angaovao na reavanju problema

konverzije dugovanja privrednih druta-

va, na novim investicijama i uvoenju no-

vih tehnologija, te da e sve to propastibez njega. U trstenikoj Namenskoj tvr-

de da je ta poseta ministra posle koje jeon izgovorio nesrenu reenicu o klea-nju bila direktna podrka naporima po-slovodstva i zaposlenih da se istraje na

sprovoenju mera revitalizacije i finan-sijske konsolidacije, kao i jasan signal dase moe raunati na podrku Vlade Srbi-

je, stoji u pismu direktorke Namenske.Ukratko direktori sva tri preduzea su

o tome kako se otprilike zavravaju dr-avni poslovi, samo to je sad dolo pri-znanje s pravog mesta.

Po osnovnim principima burazerskepolitike, ministar je taj koji odreuje koje

e preduzee biti snabdeva Vojske Sr-bije, kojoj e firmi biti ispeglani dugovi iomoguene investicije i nova tehnologija

i koje e preduzee Vlada Srbije podra-

ti u finansijskoj konsolidaciji. Direkto-ri su, tako, javno priznali da u ovoj zem-lji nema ni drave, ni institucija, ni zako-na, ni pravila o kvalitetu proizvodnje, nepostoje tenderi i nadmetanja u obezbei-

vanju nekog posla, postoji samo lina od-

luka ministra. Poto im je ovaj ministarnaklonjen, ne bi valjalo da im sad doedrugi i pokarabasi sve planove za budu-

nost. A onda je jo, povrh svega, procu-rila vest iz sindikata Sloga da direktori

vre pritisak na radnike da potpiu peti-ciju protiv smene Gaia. Radnici ko rad-

nici, ne znaju to direktori znaju da e se

odlazak Gaia odraziti na ivot zaposle-

nih i njihovih porodica a samim tim i na

Oko svega se, izgleda, sa Vuiem moe pregovarati, i o propustimaMinistarstva odbrane u poplavama 2014, i o razlozima i odgovornosti

u padu helikoptera marta 2015. kada je sedmoro ljudi izgubilo ivot,

o odbijanju da se zatitniku graana dostave informacije u vezi sa

nezakonitim prislukivanjem ljudi iz pravosua, o sukobu interesa

kada je kao gradonaelnik Kruevca potpisivao ugovore sa svojom

suprugom i sinom, o prostaenju, praktino o svemu sem o lojalnosti

Foto: BetaPhoto

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

10/65

ne samo porodice zaposlenih nego i celadrava jer e se izgubiti mnogo vreme-na na upoznavanju sa novim ministrom,

od rei do rei stoji u pismu luanskog di-

rektora, koji ne objanjava detaljnije tatano podrazumeva pod upoznavanjem.

Elem, u svoj toj guvi u kojoj je Gaiu epizodi volim novinarke koje lako kle-

knu postao, po starom naprednjakom

receptu, centralno em stranako em dr-avno pitanje, kao da se previa reenjeAgencije za borbu protiv korupcije koja je

krajem septembra utvrdila da je Bata Ga-

i bio u sukobu interesa kada je kao gra

s firmama u vlasnitvu svoje supruge isina. Posle ove odluke, Gai je podneoalbu jer, kako je naveo, nee nikome dadozvoli da baca ljagu na njegovo ime. Na

odluku Agencije Gai se alio Odboru,kao drugostepenom organu, a alba jedostavljena Odboru jo 12. oktobra. Po-sle jednog ili dva neuspela pokuaja, Od-bor je odluku o albi najavio za 23. decem-

bar, kada je ovaj broj Vremena ve biou tampi, pa italac ovih redova sigurnove zna ta je dalje bilo.

U javnosti se inae i ne spekulie mno-

go o imenu eventualne Gaieve zame

kleanjem uinilo da bi Vui postavlja-njem Jadranke Joksimovi na mesto mi-

nistra odbrane poslao vieznanu poru-ku javnosti, naroito enskom birakomtelu, meutim to ne izgleda ba izvesno.Joksimovi ve ima vanu ulogu u raduna evrointegracijama i za Vuia bi ta-kvo premetanje u ovom trenutku vero-

vatno bio luksuz. Drugo, ako se uzme uobzir injenica da odugovlaenje smeneGaia moe imati veze i sa moguim iz-borima, ve afirmisana Jadranka Joksi-movi verovatno ne bi ba bila oduev-ljena idejom da bude troena na pet me-

seci u nekakvom tehnikom mandatu iglumi ministra, a zatim ustupa mesto ne-

kom novom oveku od super Vuievogpoverenja. Zato se poslednjih dana e-e pominje ime naprednjaka Branisla-

va Prostrana iz -a koji navodno imaiskustvo meunarodne trgovine naoru-anjem i vojnom opremom, to se smatra

najvanijom referencom kad je u pitanju

poloaj ministra odbrane. Deluje da na-prednjacima izgleda kao solidno prela-zno reenje, a posle ko zna.

U svakom sluaju, Vui potvrujeda e Gai biti smenjen, ali odugovla-i i obrazlae da ne uri jer trai dobrogkandidata. Ipak deluje da je u prvom pla-

nu izborna raunica, odnosno hoe li naprolee biti i republikih izbora ili e seobavljati tek rekonstrukcija vlade. Odtoga zavisi kog emo Vuievog prijate-lja videti na mestu ministra odbrane

Slavlje bez domaina

Svake godine u decembru Ministarstvo odbrane Srbije organizuje prijem na koji

budu pozvani vojni, dravni i diplomatski kor, novinari i javne linosti. Uz kok-tel i prijatnu muziku vojnog orkestra, zvanice minglujuu Domu Garde na Top-

ideru oekujui obraanje domaina. Atmosfera u kristalnoj sali 22. decembra2015. godine bila je u znaku samo jednog pitanja gde je jedan od domaina. A

to su, po pravilu i natpisu na pozivnicama, ministar odbrane Bratislav Gai inaelnik Generaltaba general Ljubia Dikovi.

Na vratima sale, goste je pozdravljao general Dikovi u drutvu svog zamenikai jo dvojice dravnih sekretara. Vieniji gosti prijema su bili predsednik Srbije

Tomislav Nikoli, predsednica Narodne skuptine Maja Gojkovi, patrijarh Srp-ske pravoslavne crkve Irinej, ministar za rad, socijalna i boraka pitanja Alek-

sandar Vulin, bivi predsednik Srbije Milan Milutinovi i mnogi drugi unifor-misani i u civilno obueni.

Ministar Gai se nije pojavio u sali. ta to sve moe da znai, aputalo se guvi.Moda se razboleo, cinino je neko primetio.

Skoro kao da raportira, okupljenima se na koncu obratio general Dikovi. Pobro-

jao je uspehe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije iz minule godine, pred svimaje odao priznanje pripadnicima Ministarstva i Vojske i govor zavrio optimisti-

no u aktuelnom trendu: Dame i gospodo, u 2016. godinu ulazimo sa iskrenim

ubeenjem da su bolji dani pred nama. () elim vam srenu Novu godinu i bo-ine praznike. M. RUDI

MODA SE RAZBOLEO: Prijem bez ministraFoto: M. Milenkovi

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

11/65

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

Tajna formula Vuievog uspehaEto, i to smo doekali: privelo Aleksandra Vuia! Po meni, to

je mnogo vea vest od privoenja Svetozara Marovia, gospo-

dara Budve i Grblja, tako da je zapanjujue da je imala mno-

go manji medijski odjek. Ah, da, kvaka je u tome da je Sveto

Marovi pravi, doim je Aleksandar Vui nekako laan.

Kako to? Lepo. Nije da privedenom licu ne pie u linoj karti da

se zove Aleksandar Vui, nego je stvar u tome da to nije onaj

Aleksandar Vui na koga ste svi pomislili, nego neki drugi, ne-

poznat i nebitan za istoriju. A kojeg je osumnjiilo da je razbio

staklo izloga prostorija optinskog odbora u Smederevskoj

Palanci. Mon Dieu, ta je sledee priveden Tomislav Nikoli

(26), student menadmenta iz Donjeg Brijanja, zbog osnova-ne sumnje da je zapalio ito na njivi samohrane udovice Maje

Gojkovi (82) u okolini Gadinog Hana?!

Nego, manimo se mi lanog Vuia, i posvetimo se pra-

vom. Ovih je dana objavljeno istraivanje koje pokazuje da

ovaj neprivedeni Vui navodno uiva podrku ak pola mi-

liona ljudi vie nego to je onih koji podravaju stranku kojoj

je on predsednik. Tim je povodom bilo raznog javnog ibree-

nja, pa i tvrdnji da je nareeno istraivanje krajnje sumnjivo ipristrasno. Ako mene pitate, jedino to mi izaziva nedoumi-

ce jeste, naprotiv, nedovoljnost nesrazmera zar samo pola

miliona? Da je napisano milion ili dva, izgledalo bi mi ubed-

ljivije. Taj nesrazmer, naime, krije jednu duboku patologiju,

koja pri tome nije nekako sluajno i spontano nastala, nego

je u potpunosti sistemska stvar.

O emu se radi? Najpre, ulogu lidera u politici ne treba za-

nemarivati, niti je to neto to je nuno loe. I Boris Tadi je, u

svojim dobrim vremenima, bio popularniji od , a Kotunica

od . O Miloeviu da i ne govorimo: taj je meu Srbljem i

med snom bio najpopularniji pre nego to je i osnovan!Jedino se za Zorana inia moglo zakljuiti da je bio ak i

manje popularan od svoje ionako ne preterano popularne

stranke, sve dok svojom smru nije naprasno i bar upola hi-

njeno postao svaiji darling.

Po emu je onda ovo s Vuiem drugaije? Po dimen-

zijamai po naravi, a to zapravo znai po svemu. Elem,

Tadi jeste bio ef Demokratske stranke, ali on nije bio

Demokratska stranka. Ona je u svakom bitnom smislu bila

starija od njega. Ukljuujui i vrlo vidljivo postojanje struk-

ture tradicionalnih demokratskih glasaa, koji nisu po-

dravali zbog Tadia; tavie, neki su je podravali uprkos

Tadiu. A , opet, mada je u jednom povesnom trenutku

(pre)slobodno raspolagala svim mehanizmima vlasti, nije

bila stvarni drutveni hegemon ma koliko da je i sama bila

na vlast bila tako lako i brzo demontirana.

Aktuelna pria je drugaija. nije stranka bar u op-

tim crtama ideoloki povezanih kompetentnih ljudi iz ra-

znih oblasti i uopte srednjeg drutvenog sloja, kao to su

bili i , pa na neki izoblien nain i . Ne, to su

naprosto Vui i pristalice, uglavnom iz ranijih radikalskih,

ali ubrzo potom i socijalistikih i tome slinih redova, plus (a

ba ovo je kljuno) masa nepartijski plutajuih radnih lju-

di i graana koji su uvek skloni autoritarno-populistikim

liderima: oboavali su Miloevia, simpatisali eelja, mrzeli

inia, bili skoro pa klasno rezervisani prema Kotunici i

jarosno prezirali Tadia (jedino su kremaljske hazjajine uvekbezrezervno voleli, sve od Staljina do Putina, s razumljivim

izuzetkom Gorbaova i Jeljcina). Iako je neko generalno sve-

tonazorno opredeljenje ovog najire razlivenog sloja srpskog

drutva patrijarhalno i tribalno-nacionalistiko, te ljude je-

dan Kotunica nije mogao da kupi svojim nacionalizmom,

u kojem je bilo neega hladno-elitistikog, odvie akadem-

skog i krutog. S time nisu mogli ba da se identifikuju, to i

nije udno jer ti ljudi su jedna vrlo difuzna struktura i nitanisu ba zaozbiljno i dosledno, a dosledni nacionalizam (ba

kao i dosledni marksizam) je kod nas uvek bio ekskluzivan

hobi napornih trebera sa Vraara i gornjeg Dorola; na dru-

goj strani, Aleksandar Vui vrlo glasno i rezolutno odbacuje

svoj raniji nacionalizam proglaavajui ga stranputicom i za-

bludom, ali ga oni mada svetonazorno i dalje prilino ne-

reformisani zbog toga ne osuuju. Zato? U osnovi im je

svejedno, eto zato. Kao prvo, ba mu i ne veruju: deluje im

da on to tako kae zbog sveta. Kao drugo, a vanije: prepo-

znaju u njemu autoritarnu figuru Oca-spasioca koji e voditi

rauna o svemu, a oni e mu s radou pokloniti svoju poli-tiku i intelektualnu slobodu, tu modernistiku kerefeku za

kojom ionako nikada nisu udeli, ne znaju ta bi s njom i odu-

vek to jest, otkad im je nametnuta oseali su je kao teret.

To je ono to Kotunica nije imao: on je od srpskog

everymana implicitno, ali jasno traio da bude iskreni na-

cionalista i da ba stvarnomari za Kosovo, ili ta ve; ini

i u razumnijoj meri Tadi traili su od njega da bude isto

tako iskreni demokrata i Evropejac. Vui, pak, u osnovi, ne

trai nita (ni ne nudi nita, ali to uvek prekasno skapiraju!),

osim slepog poverenja i poslunosti. Zato to i dobija, i dobi-

jae jo dovoljno dugo. Naravno da e drutvo u meuvre-

menu propadati i trunuti, ali ko mari? Dobro, a gde je u

toj prii? Nigde, jer ni ne postoji: sastavljen od palana-

kih grebatora bez svojstava to je samo kolektivni pseudo-

Istraivanje kae da Aleksandra Vuia podrava pola miliona ljudi vie nego

SNS. Zar samo pola miliona? Milion ili dva bi izgledalo ubedljivije

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

12/65

Vetaenje srpskog pravosua

Hjuston,

imamoproblem!Zli jezici su u danu kad se glasalo o

tuiocima govorili da poslanici vladajue

grupacije nisu dobili obavezno uputstvo

za glasanje za tuioca za ratne zloine, a

jesu za tuioca za organizirani kriminal

Nema tog sudije koji bi, nakoniskustva koje je imao VladimirVuini, koji je u to doba vodio

postupak protiv Miroslava Mikovia ikoji mu je u jednom trenutku vratio pa-so (na tono odreeni rok), isto uiniou ovom trenutku, apue se po pravni-kim kuloarima.

Nasljednica sudskog postupka, sudi-ja Maja Ili, jo se nije izjasnila o Miko-vievom zahtjevu da mu se vrati paso,

kako bi mogao otii na operaciju sraneaorte u Hjuston, , a Politika eksklu-zivno saznaje u jednom od svojih teksto-

va da su se domai lijenici izjasnili da jeMikoviu adekvatno lijeenje moguei ovdje. U meuvremenu, Vii sud u Be-ogradu njegovo Posebno odjeljenje zaborbu protiv organiziranog kriminala izdalo je saopenje da je nadleno vijeedonijelo rjeenje o razdvajanju krivinog

postupka protiv Mikovia, a sve to iz ra-

zloga celishodnosti, a imajui u vidu daje okrivljeni Mikovi zadran u stru-noj ustanovi kojoj je povereno da izvr-i medicinsko vetaenje i sudu dostavinalaz i miljenje o njegovoj sposobnostida uestvuje u krivinom postupku, te da

su rezultati vetaenja do daljeg neizve-sni, s time da se postupak protiv ostalih

okrivljenih u spojenom postupku protivsuoptuenih nastavlja po voznom redu.

U isto vrijeme, traje novo tabloidno

razvlaenje svih onih koji bi eventualno,uzimajui u obzir visinu jamstva koje jeMikovi poloio za mogunost obrane

nekretninama), pomislili da je to dovolj-na cifra da mu se omogui ono to su sebi

priutili i neki drugi, poput biveg mini-stra zdravlja Tomice Milosavljevia kojije kimu operirao u Njemakoj, ili kardi-okirurga Miljka Ristia, koji je s funkci-je direktora Klinikog centra Srbije ope-raciju svog srca, ugradnju stentova kojise u Srbiji rutinski rade, povjerio ne do-maim kolegama, ve onima iz eneve.

Bilo bi zanimljivo uti to dr Risti mi-

sli o sluaju optuenog Mikovia: da lida, s obzirom da ima mogunosti, i on ode

na operaciju tamo gdje vjeruje ne samodoktorima, jer i kod nas ima vrhunskihstrunjaka u toj brani, nego i bolnici ukojoj je stostruko manja opasnost da za-pati neku od bakterija uslijed prljavtine,

nedostatka novca, poniavanja lijeni-kog i ostalog osoblja...

Sve to bi mogla svojom odlukom pre-sjei predsjednica sudskog vijea Maja

Ili i nadleni specijalni tuilac, novoiza-brani advokat iz aka Mladen Nenadi,

koji e od 1. januara zamijeniti na funk-ciji Miljka Radisavljevia, od kojega te-ko da moemo do kraja godine oekiva-ti izjanjavanje o eventualnom vraanjupasoa. I za vrijeme predsjedavanja sud-skim vijeem sudije Vuinia se Specijal-

no tuilatvo protivilo vraanju pasoa,a sad se jo eka medicinsko vjetaenjeMikovievog stanja, to moe potrajati.

Podsjetimo se sluaja jer on je i dalje uishoditu cijele prie sudije Vuinia: on

je, nakon kratkotrajnog vraanja pasoaoptuenom Mikoviu, zavrio pred Disci-plinskim sudom Visokog savjeta sudstva

a u drugom zaradio nekakvu opomenu sa

vrlo inventivnim tumaenjem. Kako god,

odmah potom spojena su dva postupka,onaj protiv Mikovia i onaj protiv Milaurakovia, te je sklonjen s tog sue-nja, a potom najprije sa mjesta predsjed-nika Posebnog odjeljenja, da bi na krajubio vraen iz specijalnih u obine redo-ve Vieg suda. Novinarka Politike Miro-

slava Derikonji objavila je nedavno da e

samo zbog tog premjetanja sudije Vui-

nia ak 15 postupaka poeti iz poetka:etiri u kojima je bio predsednik vijea i11 u kojima je bio lan, a pritom su svi tiprocesi u poodmakloj fazi, a u nekima od

njih se stiglo i do zavrnih rijei.U oktobru prole godine, piui na

svom blogu o sluaju sudije Vuinia,sudija Apelacionog suda u Beogradu Mi-

odrag Maji konstatirao je, meu osta-lim: Za to vreme, kolege sudije Vuini-a, kao i u ostalim slinim sluajevima,

o svemu samo apuu po hodnicima, na-dajui se da e ovakvi postupci i nepri-jatnosti, ukoliko i dalje ostanu tihi i ne-utralni, nastaviti da se deavaju drugi-ma. Ba kao to je donedavno verovatno

smatrao i sudija Vuini, ostavljajui i na

taj nain utisak oveka kojem je mogu-e poveriti najznaajniji predmet. Vero-vatno prekasno, shvatio je da izmeu pi-

sanih i nepisanih pravila u srpskom pra-

vosuu, postoji zjapei jaz. Ba kao to e

to isto prekasno shvatiti i njegove kole-ge, jednom kada maligne posledice siste-

ma u ijem odravanju pristajanjem i u-

tanjem i same svakodnevno uestvuju,zakucaju i na njihova vrata S tom razli

EKAJUI PASO: Miroslav Mikovi pred zgradom sudaFoto: A. Ani

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

13/65

vie nee biti ni novina voljnih da prene-

su njihove rei.

E sad, kakve veze to sve ima: Mikovi,

sudija Vuini, aptanje po pravosudnimhodnicima i maligne posledice sistemau kojem je poligraf postao vrhunski in-strument ustanovljavanja krivnje i nevi-

nosti, toliko da se stjee dojam da su i su-

dovi i tuilatva posve nepotrebni, ili dasu tek dio potrebnog folklora da se zaa-

ra ta Evropska unija: Unija koja bi trebala

povjerovati da je u pravosuu a to nastek eka, ta poglavlja 23 i 24 o pravosuui osnovnim ljudskim pravima i sloboda-ma sve pod konac?

Ova vlast, ma koliko bila u pravu kadje, prije no to su zasjeli u svoje fotelje,kritizirala onu tzv. reformu pravosuaiz vremena ministarke Sneane Malo-vi, samo je produbila sve probleme kojisu im ostavljeni. Ba nita nisu pobolja-

li, naprotiv: zakoni koji normiraju pravo-

sudne teme mijenjaju se stalno i po hit-nom postupku, notari i privatni (javni,formalno) izvritelji donijeli su dodatnikaos u ionako kaotinu pravnu stvarnost

i nesigurnost i graana i privrede, sve jei dalje netransparentno.

Jasno je to u ovome to gledamo po-sljednjih dana: izbori tuilaca i izbori zaDravno vijee tuilaca () i . Vr-hovna tijela koja bi trebala u narednihpet godina baviti se sudijama i tuioci-ma izabrana su na isti nain kao i rani-jih godina, sa svim problemima koji su ih

dosad pratili, o emu su godinama govo-rili i Udruenje tuilaca i Drutvo sudija

Srbije. U ovom trenutku, znamo tko jena strani struke izabran u : injeni-ca je da su u to tijelo uli uglavnom onikoji zaista uivaju i struno i ostalo po-vjerenje u tuilakim redovima, a da suoni koji su na te unutranje izbore uli sa

svojevrsnim igom Ministarstva pravdelistom izgubili. Kad je o -u rije, rezul-

tate jo (u utorak, kad se zakljuuje broj)nemamo, ali je injenica da ve kao prviprigovor valja prihvatiti to to je odbaen

zahtjev struke da se glasa u etiri apela-ciona suda i tuilatva u Srbiji, a ne kaoto je to provedeno, po lokalnim malimi velikim jedinicama, jer to svakako ruitajnost glasanja; tu moemo primijeniti

pisanih i nepisanih pravila u srpskompravosuu, postoji zjapei jaz.

Koliko su ti unutranji izbori ostaliizvan jaeg fokusa javnosti, toliko su iz-bori za javne tuioce svih razina uspaliliSkuptinu Srbije, koja je izabrala novogspecijalnog tuioca za borbu protiv orga-

niziranog kriminala, ali ne i specijalnog

tuioca za ratne zloine, iji dosadanjielnik Vladimir Vukevi ide u penziju.

to se dogodilo s ostalim tuiocima:ukupno 85 tuilaca je traeno na kon-kursu raspisanom u septembru ove go-dine, ali je jo uvijek u starom sa-stavu, nota bene utvrdilo jedinstvenulistu za samo 55 tuilatava, dok je njih30 otpalo, za njih nisu utvrene niti do-

stavljene Vladi Srbije liste kandidata i tobez objanjenja. Tuilako Udruenje je u

svom dopisu upitalo koji su razlozi za toda se tih 30 lista izostavi, iako su prethod-

no utvrene pojedinane liste kandida-ta, da li e konane liste za preostalih 30javnih tuilatava takoer biti uvrtenei dostavljene Vladi na dalji postupakizbora, ili su izbori za ova javna tuila-tva poniteni, te ukoliko je to sluaj, pokojem je osnovu takva odluka donesena

i iz kojih razloga? Odgovor jo nemamo.Ono to znamo jest da su dostavljene

liste u jednom broju sluajeva imale vie

kandidata za tuioce, pa da su se posla-nici trebali odluivati izmeu njih bez ja

kojima su ocjenjivani tuioci, jer se doga-

alo da netko sa, na primjer, sedmog mje-

sta na rang-listi dospije na prvo za bira-nje u parlamentu. Sve je to ministar Ni-kola Selakovi lakonski objasnio kao po-

djelu odgovornosti izmeu izvrne vlasti

i parlamenta, iako se to kosi sa onim tobi tuilatva kao i sudstvo i pravosu-

e u cjelini trebala biti, institucije kojerade bez upliva politike koja se i u ovomtrenutku pokazuje kao presudna u bira-nju i tuilaca i sudija.

Zli jezici su u danu kad se glasalo o tu-iocima govorili da poslanici vladajuegrupacije nisu dobili obavezno uputstvo

za glasanje za tuioca za ratne zloine, ajesu za tuioca za organizirani kriminal,pa emo tako imati v.f. tuioca za ratnezloine kojega e odrediti Zagorka Golu-

bovi, republika tuiteljka, jedina koja jena svojoj funkciji voljom vlasti sigurnave nekoliko mjeseci, iako joj novi man-dat poinje tek 1. januara.

I najvanije: sada izabrano imamandat od pet godina od 1. januara, asvim izabranim tuiocima mandat trajegodinu due. Koliko god bili ponosni naone koje je struka izabrala u , tek ena onih 30 misteriozno nestalih iz skup-tinskih papira i na tuioca za ratne zlo-

ine moi imati neki utjecaj.Ako im parlamentarna politizirana ve-

ina dozvoli, ali ipak e to biti jedan od ri-

jetkih testova koje emo vidjeti u nared-nimpravosudnimvunenimvremenima

OPERISANI, UINOSTRANSTVU:

Dr Miljko Risti i drTomica Milosavljevi

Foto: F. Danilov i

M. Milenkovi

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

14/65

Portret savremenika:Saa Mirkovi

Estradni odmetnikU medijsko-estradno-politikom trouglu Saa Mirkovi je poput velike eleznike

stanice na kojoj se moe presedati sa jedne linije na drugu, pa volj ti u pevae, volj

ti u politiare. Najnoviji preokret u svestranoj karijeri ovog pravnika, menadera

i politiara jeste prelazak u opoziciju i pozivanje Srbije na buenje iz sna

Ako postoji taka na kojoj se pre-secaju politika, mediji i estrada,onda je ta taka definitivno Saa

Mirkovi, pravnik, estradni menader,muziki producent, politiar, bivi pred-sednik Optine Zajear i odnedavno od-metnik iz vladajue Srpske naprednestranke.

Nedavno je u iu javnosti dospeo zbog

naputanja Srpske napredne stranke.Kao iskusan ovek sa estrade, strategi-ju naputanja osmislio je kao pravi scen-

ski spektakl. Prvo lagano zagrevanje, paonda pojaana kampanja, i na kraju, kul-

minacija u vidu otvorenog pisma pred-sedniku Vlade Srbije Aleksandru Vuiu.

Potonji sukob sa ministarkom ZoranomMihajlovi je neto poput izlaska na bis.

Uoi sada ve legendarnog dravnogudara koji je Srbija doivela i preive-la 30. novembra ove godine, Mirkovije izjavio da naputa poslaniku grupu zato to je zajedno sa pevaem Acom

Lukasom postao vlasnik medijske kueSport, a ujedno je i nakon najave gaenja

Novinske agencije Tanjug registrovaopreduzee Tanjug info: Napustio sam

poslaniku grupu da niko ne bi sum-njao u bilo kakvu spregu koja bi tetila li-

stu Sport i firmi Tanjug info.Osnivanje preduzea Tanjug info

unelo je dodatnu zabunu u vezi sa No-vinskom agencijom Tanjug, za koju jeteko rastumaiti da li jo postoji ili ne(iako dobija novac poreskih obveznika),no, Mirkovi je naglasio da njegova fir-ma, osim imena, nema nita zajednikosa pravim Tanjugom.

Samo nekoliko dana kasnije, Mirkovije napustio i stranku uz obrazloenje daje nezadovoljan tretmanom koji njego-vi ljudi imaju u stranci, te nedovoljnimbrojem visokih funkcija koje zauzima

udar premijer Vui se oitovao na Ra-dio-televiziji Srbije i, govorei o stanju u-u, podsmeljivim tonom rekao da jeodlazak Sae Mirkovia veliki gubitak za

vladajuu partiju. Ne elei da napustipolitiku, Mirkovi je ekspresno osnovaopokret Jaka Srbija.

Iako je u nastupu na javnom servisupremijer ostavio utisak da ba i ne hajemnogo zbog odlaska Sae Mirkovia, 17.decembra, zajearski Best, iji je Mir-kovi vlasnik, saoptio je da su dvojicainspektora upala u prostorije te televizi-je, traei na uvid dokumentaciju u vezisa poslovanjem, da nisu dozvolili da seubelee podaci sa njihovih legitimacija i

da nisu imali nalog. je demantovaoove tvrdnje, navodei da je postojao na-log Tuilatva za organizovani kriminal.

Istog dana, Saa Mirkovi poslao jeotvoreno pismo Aleksandru Vuiu. Utom pismu pozvao je premijera Srbije ipredsednika Srpske napredne strankeAleksandra Vuia da prestane sa pret-njama i zastraivanjima: Pokuao samdentlmenski da izaem iz -a, ali miti to prosto ne dozvoljava, svetei se, i

privatno i politiki, napisao je Mirko-vi. Znam da si reio da se obrauna samnom, kae i dodaje da zna i jo mnogo

toga i da bi verovatno bio dobar sarad-nik protiv Vuia, ali da to nee. Ne kae

iji tano saradnik, ili moda svedok-sa-radnik, ali izgleda da imamo jo jednogkoji se kandiduje za vou opozicije.

U pismu dalje kae: Znam da ovim re-

skiram sve, i budunost svoje dece i ivo-

te lanova porodice, o mom i da ne govo-

rim. Ukazujui da Vui udara ispod po-jasa, Mirkovi predvia da e se sutraprobuditi jo neko, vrlo brzo i cela Srbi-ja iz kolektivnog sna u koji si nas uveo.

I da zna ja nisam protiv moje dra

tebe i tvog apsolutizma, poruio je Mir-kovi. Pozivajui Vuia da ne maltreti-ra i zastrauje ljude koje poznaje, on jenaglasio da nema problem da se pojavisa njim na -u na javnom poligrafu.

Ostavi mi prijatelje i porodicu namiru, napisao je Mirkovi i objasnioda se pomerio sa mesta predsednikaSkuptine grada Zajeara, jer nije eleoodbornike da stavlja u problem koji imasa Vuiem.

Mehanizam ove vlasti takav je da svaki

navod iz Mirkovievog pisma zvui mo-gue i potpuno je zamisliv. Meutim,kada doe od nekoga ko je do jue bio uredovima vlasti, ostaju da vise pitanja: za-

to tek sad, zato ne odmah, zar Mirkovi

nije znao s kim ima posla dok se lino nije

naao na udaru i kako mu nisu smetalinapadi na druge? Sasvim je u redu upo-zoriti na eventualnu opasnost od vlada-juih struktura, ali nije u redu to Mir-kovi poziva na buenje cele Srbije teksad kad je meka zaigrala i pred njego-vim vratima.

Ko je Saa Mirkovi? Javno je dostu-pno nekoliko njegovih zvaninih biogra-

fija. Prema jednoj, nije poznato njegovoformalno obrazovanje. Prema drugoj, di-

plomirao je prava, a prema treoj ak jei magistrirao pravne nauke. U zvaninojbiografiji na sajtu Grada Zajeara, iji jegradonaelnik postao u julu 2013, uz po-drku Socijalistike partije Srbije, navo-di da je diplomirani pravnik, ranije je isti-

cao da je po zanimanju producent, napo-

minje da je jedan od naih najuspenijih

producenata i menadera i da posedu-

je osnovno muziko obrazovanje: Maloljudi zna da imam muziko obrazovanje,est godina uenja klavirne harmonike iklavira i jednu godinu solfea. Mislim da

sam jedini muziki menader koji je i mu

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

15/65

prostoru cele bive Jugoslavije.Roen je 1972. godine u Boru. Osniva

je produkcijske kue Beoton. Na pita-nje kako je uao u svet estrade odgovara:

Kao mladi sam voleo da sluam stra-

nu muziku, a od narodnjaka jedino Mi-roslava Ilia. Sluaj je hteo da na slavikod zajednikog prijatelja upoznam po-kojnog Velimira Nikia Niku, tada vla-snika Ta estrade. Radio sam tada kaokomercijalista u tampi i Nika mi, rea-gujui menaderski, ponudi da me upo-zna sa Miroslavom Iliem, a da ja zauz-vrat uradim 2000 plakata za njegov kon-

cert. Da bih na slavi ispao mangup, pru-im ruku i kaem da nema nikakvih pro-

blema. Odem sutradan u Ta estradu,tamo sedi Miroslav, Nika me predsta-

vi i kae da u ja da mu uradim pla-kate... Ostalo je istorija, i sav sjaj i

beda domae estrade.Osnovao je najvei Deji mu-

ziki festival arolija sa Le-ontinom Vukomanovi 2006.godine.

Meu najvee estradne us-

pehe spada pobeda Marijeerifovi na Eurosongu 2007,

sa pesmom Molitva, ba uvreme kad joj je Mirkovibio menader. No, ubrzopotom, saradnja je puklauz mnogo runih rei, to je

rezultiralo Mirkovievomknjigom Molitva za patri-ote o Mariji erifovi, od-nosno o prljavom veu izivota pevaice.

Sukobi sa zvezdama koji-

ma je bio menader nisu mustrani. Godine 2010, sruio

je 50.000 evra u koncert Jele-ne Karleue u Areni. Svestran,

kakvim ga je bog dao, Mirkovi

je navodno planirao da Karle-ua bude zatitno lice Hitoej-

ke proizvoda za mravljenje koji

je njegova kua Beoton izbaci-

la na trite. Interesovanje pu-blike za koncert nije bilo do-

voljno veliko da pokrije uloe-na sredstva, pa su i menader i

pevaica reili da se konstruk-tivno obraunaju preko tabloida.

Ni sa svojim novim poslov

prostoru celeRoen je 19

je produkcijsnje kako je u

Kao mladi

nu muziku, aroslava Ilia.

o za e niojnog Velimi

sn a a estkomercijalist

uju i menadzna sa Miroslvrat ura im 2

cert. Da i nim ru u i a

blema. Odemtamo sedi

vi i kae dkate...

beda dOs

zikiontigo

p

s

stjene

kak

je nua

ke pr

je nje

a nbli

vona s

pevaivno

Ni s

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

16/65

Desna deca levih roditeljaMilana Miloevia i Moj muki ivotMiloa Vasia, mogu se kupitii u ovim knjiarama, a na poklon dobate MESECA PRETPLATE NA INTERNET IZDANJE, ako namdostavite kopu fiskalnog rauna. INFORMACE NA /

DELFI KNJIARE27.mar, Stanoja Glavaa 1, Beograd

Banovo brdo, Poeka 118a, Beograd

Bulevar, Bulevar kralja Aleksandra146, Beograd

Kod Vuka, Bulevar kralja Aleksandra92, Beograd

Makedonska, Makedonska 12,Beograd

Miljakovac, Vareka 4, Beograd

NS, Zmaj Jovina 12, Beograd

SKC, Kralja Milana 48, Beograd

Terazije, Terazije 38, Beograd

Zira, Ruzvelova 33, Beograd

Immo outlet centar, Gandijeva 21,Beograd, Novi

Super Vero, Milutina Milankovia86a, Beograd, Novi

TC Zemun park, Autoput za Novi Sad,

TC Zemun park, ivka Davidovia 86,Beograd, Zemun

Zemun, Glavna 20, Beograd, Zemun

aak, Gradsko etalite bb, aak

Gornji Milanovac, Vojvode Milana 4,Gornji Milanovac

Jagodina, Stevana Ivanovia bb,Jagodina

Kragujevac, Kralja Petra I 12,Kragujevac

Kraljevo, Omladinska 16, Kraljevo

Kruevac, Mirka Tomia 89, Kruevac

Ni 1, TC Kala, Ni

Ni 2, Vodova 4, Ni

Big shopping centar, Sentandrejskiput 11, Novi Sad

Zmaj Jovina, Zmaj Jovina 12, Novi Sad

Panevo, Miloa Obrenovia 12,Panevo

Poarevac, Stari korzo 12, Poarevac

TC Rodi, Trg Svetog Stefana 32,Sremska Mitrovica

Subotica, Korzo 9, Subotica

Uice, Trg Svetog Save 46, Uice

kod Sata, Kneza Miloa 33, Valjevo

Vrac, Sv. Teodora Vrakog 5, Vrac

Zrenjanin, Ulica Baglja Zapad 5,Zrenjanin

KNJIARA BULEVAR BOOKS,Bulevar osloboenja 60, Novi Sad

KNJIARA DERETA,Knez Mihailova 46, Beograd

KNJIARA ALEKSANDAR BELI,

Studentski trg 5 (Kolarac), BeogradKNJIARA MOST PROMETEJ,Zmaj Jovina ulica, Novi Sad

BESTSELER KNJIARECetinjska 6, Beograd

KNJIARE VULKANSremska, Sremska 2, BeogradStadion, Zaplanjska 32, BeogradDelta city, Jurija Gagarina 16,Beograd, NoviMercator, Bulevar umetnosti br. 4,Beograd, NoviUe, Bulevar Mihajla Pupina 4,Beograd, NoviZmaj Jovina, Zmaj Jovina 24, Novi Sad

KNJIARNICA ZLATNO RUNO,Svetogorska 24, Beograd

KNJIARA RIZNICA,Radomira Putnika 6, Panevo

KNJIARA LIBRI,Poeka 128a, Beograd

KNJIARA PLAVI KRUG,Majke Jevrosime 2, Beograd

KNJIARA ZEPTER,Knez Mihajlova 42, Beograd

KNJIARE SLUBENOG GLASNIKA

novogodinji

poklon!Ako u periodu od 21. decembra 2015. do 18. januara 2016. knjige kupite u u redakciVremena(radnim danom od 10 do 15h) ili preko sajta www.vreme.com, dobate

NA POKLON MESECA INTERNET PRETPLATE! INFORMACE NA /

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

17/65

Mirkovi nije ba uvek bio u idealnimodnosima, naprotiv. Folk peva i estrad-ni menader Saa Mirkovi godinama su

uspeno saraivali, meutim 2013. godi-ne, Mirkovi je izjavio da je za koncert

Ace Lukasa na Marakani prodato samo13.000 karata i da mu peva duguje pre-ko 28 miliona dinara. Na ove optube Aca

Lukas je odgovorio saoptenjem za medi-

je u kom je Mirkovia nazvao laovom,psihopatom i hohtaplerom. S obziromna to da su nedavno zajedniki uli u vla-

snitvo Sporta i Tanjuga info, izgledada su izgladili sukob.

Prema informacijama sa sajta Isti-nomer, u politiku se ukljuio vrlo ranopristupanjem lokalnom Savezu socija-listike omladine. Kada je 1991. godineSavez transformisan u Omladinski sa-vet optine Bor, Mirkovi je imenovanza njegovog sekretara. Bio je lan -a,podravao Tomislava Nikolia na pred-sednikim izborima 2008, najavljivao da

e biti poslaniki kandidat na parlamen-

tarnim izborima te godine, ali ga kasnije

nije bilo na listi.

U isto vreme bio je koordinator opti-ne Bor za odnose sa Vladom Srbije i pred-

sednik Javnog preduzea tampa, ra-

dio i film. Iste godine prikljuio se Pokre-

tu ivim za Krajinu Boka Niia (biv-eg uesnika rijaliti programa Farma).U toj partiji imao je funkciju potpredsed-

nika. U jesen 2008. postao je lan optin-skog vea u Boru zaduen za informisa-nje i kulturu. U tom periodu opozicija gaje prozivala da je glavni krivac to u lo-

kalnim javnim preduzeima kasne pla-te poto je iz optinske kase isplaeno400.000 evra Beotonu na ime razliitihkulturnih deavanja. Maja 2009. podneo

je ostavku uz obrazloenje da e se nataj nain ispotovati interesi graana iomoguiti efikasnije funkcionisanje lo-kalne samouprave. U maju 2010. ivimza Krajinu je pristupio Ujedinjenim re-gionima Srbije. Mirkovi je iz Niievogpokreta istupio marta 2011. pravdajui to

poslovnim obavezama. Nekoliko mese-ci kasnije pridruio se novoosnovanomPokretu radnika i seljaka i postao njegov

potpredsednik.Na lokalnim izborima 2012 kandi

Odmah po okonanju parlamentarnihizbora preleteo je u tabor naprednjaka,

pa je ve na proglaenju uspeha Tomisla-

va Nikolia na predsednikim izborimastajao uz pobednika. Kasnije je obeloda-

njeno da je i zvanino postao lan -a. U oktobru 2012, vien je za direktoraDirektorata za civilno vazduhoplovstvo.

Nije ispunjavao osnovne uslove, izmeu

ostalog i pet godina radnog iskustva uvazduhoplovstvu.

U januaru 2013. uteen je mestom po-monika ministra saobraaja u sektoruza puteve i bezbednost saobraaja. Me-sec dana kasnije, pod pritiskom javnosti,

zbog nestrunosti je napustio ovu pozi-ciju. U julu iste godine postaje predsed-nik Skuptine Grada Zajeara.

Januara 2012. na njegovu kuu u Beo-gradu baena je bomba, ali napadai nisu

otkriveni. Na parlamentarnim izborima2014. sa liste -a izabran je za narod-nog poslanika.

Mediji su objavljivali da je iskljuen izSrpske napredne stranke 21 oktobra 2014

stranke da podnese ostavku na jednuod funkcija. Mirkovi je to demantovao,navodei da je njegovo iskljuenje bilo su-

protno Statutu stranke. Na kraju je svenekako leglo.

Kandidovao se za generalnog direkto-ra -a, ali nije ispunio sve uslove za tupoziciju, a bio je zainteresovan i za ku-povinu beogradske televizije Studio B.

Skuptini grada Zajeara predao je 15.decembra 2015. ostavku na mesto pred-sednika, dva dana pre zakazane sedni-ce na kojoj je trebalo da se odlui da li ei ubudue on predsedavati sednicama.Kako je naveo, podneo je ostavku zbogpritiska i ucena kojima su bili izloeni od-

bornici zajearskog parlamenta.

Na zvaninom sajtu svestranog Mirko-

via, sasamirkovic.com, stoji da je dobit-nik brojnih priznanja u zemlji i inostran-

stvu, meu kojima su Beogradski pobed-

nik, priznanje Principles of the 100total quality management model kojemu je, 2007. dodelila panska organiza-cija Bussines Initiative Directors i re-

gionalno priznanje Kapetan Mia Ana-

stasijevi za linost 2013. godine. Nosilacje i zlatne znake Kulturno prosvetne za-

jednice Srbije.Sajt je dodatno obogaen navodnim

citatom Pabla Pikasa: Kaete da ste ne-shvaeni mladi prijatelju. Strpite se. I di-jamant je u osnovu ugljenik, ali je umeoda eka. Moda je Mirkovi u nekom vre-

menu bio neshvaen, ali je izvesno da jeon sam odlino shvatao svako vreme iumeo dobro da se snae. Dobru marke-

tinku priliku ne proputa nikad, pa jetako na talasu afere Gai, podnoseiostavku na mesto gradonaelnika Zaje-ara, izjavio kako bi voleo da ga na tommestu nasledi ena.

Svoju ivotnu filozofiju na sajtu je pri-kazao kao kocku uspeha sa, normalno,est strana. Prve etiri su: dobra ideja,projekat, organizacija i upornost. Meu-tim: Preostale dve stranice kocke uspe-ha u mojoj karijeri sam ja ovek spre-

man da rizikuje, pokae i dokae svojevrednosti.

On jedan, a dve strane. Zvui nelogi-no samo onima koji nisu dobro upozna-ti sa likom i delom Sae Mirkovia

Moda je Mirkoviu nekom vremenu

bio neshvaen, ali

je izvesno da je onsam odlino shvatao

svako vreme i umeo

dobro da se snae.

Dobru marketinku

priliku ne proputa

nikad, pa je tako

na talasu afere

Gai, podnosei

ostavku na mesto

gradonaelnika

Zajeara, izjavio

kako bi voleo da

ga na tom mestu

nasledi ena

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

18/65

Meunarodni krivini tribunal za

ratne zloine poinjene u bivojJugoslaviji ponitio je prole ne-delje oslobaajuu presudu dvojici bivihefova Dravne bezbednosti Srbije i nalo-io da im se ponovo sudi. Dok je u Srbijiova odluka izazvala oekivanu konster-naciju, strunjaci za meunarodno pravosu je pozdravili kao povratak jednom odosnovnih principa humanitarnog prava.

Krenimo od poetka: Jovica Stanii,direktor Resora dravne bezbednosti to-kom veeg dela vladavine Slobodana Mi-loevia i njegov pomonik Franko Sima-tovi zvani Frenki optueni su na prole-e 2003. godine zbog zloina protiv ove-nosti i krenja prava i obiaja rata u Hr-vatskoj i Bosni. Konkretno, optunica ihje teretila da su organizovali, naoruali ikontrolisali niz paravojnih jedinica koje supoinile teke zloine protiv civilnog sta-novnitva na podruju Republike SrpskeKrajine i BiH. Meu te jedinice svrstanesu famozne crvene beretke (kasnije Je-

dinica za specijalne operacije), ArkanoviTigrovi (zvanino Srpska dobrovolja-ka garda), Kninde Kapetana Dragana(Milicija ) i korpioni, kojima je bazabila u istonoj Slavoniji, ali su se proslavi-li nakon to je obelodanjen snimak suro-vog ubistva estorice bonjakih mladiakod Trnova 1995. Sve pomenute formacije,navodi se u optuni-ci, osnovane su,naoruane, a

dobrim delomi plaane pre-ko Srbije,odnosno pre-ko ove dvojicefunkcionera.

Kao to to biva u Tribunalu, suenje

se oteglo preko svake mere i esto je biloprekidano zbog loeg psihofizikog sta-nja optuenog Staniia, koji je, poredteke bolesti trakta za varenje, patio i oddepresije. Zbog toga, ali i zbog pisma po-drke koje je na adresu Tribunala uputilaamerika Centralna obavetajna agencija(), u kome Staniia imenuje kao po-uzdanog partnera u oslobaanju dvoji-ce francuskih pilota i talaca Ujedinjenihnacija, koje je svojevremeno drao Rat-ko Mladi, i on i Simatovi su dobar deosuenja proveli na slobodi, u Beogradu.U javnosti se inae spekulisalo da je Sta-nii amerikim partnerima svojevreme-no inio i neke druge usluge, ali to za ovupriu nije bitno.

Optueni su pokuavali da dokau da tokom rata nije imao nikakve borbe-ne jedinice u Bosni i Hrvatskoj, ve samoobavetajce koji su prikupljali informaci-je, tako da nikako nisu mogli da budu od-govorni za zloine dobrovoljakih grupa,

iji su dobar deo inili profesionalni kri-minalci. Tu liniju odbrane su, pored nizasvedoka, oborila dva neporeciva materi-jalna dokaza. Prvi je bio snimak prosla-ve godinjice osnivanja crvenih beretki1997. u Kuli, na kome se uz optuene videi Miloevi, Kapetan Dragan (trenutno uhrvatskom zatvoru), Milorad Ulemek Le-gija, Mihalj Kertes, Milorad Vueli i mno-

gi drugi iz tog drutva. U pozdravnomgovoru koji je odrao Frenki lepo se

uje da je Jedinica () postojalau tajnosti od poetka ratova u biv-

oj Jugoslaviji, a na snimku se jasnorazaznaje i mapa u spomen-sobi uKuli gde su zvezdicama obelee-na mnogobrojna mesta u Hrvat-skoj i BiH gde su Beretke de-

lovale. Drugi vaan dokazsu bili platni spiskovi

, sa sve

peatima i potpisima ovlaenih lica, sa

podacima o isplatama ratnih dnevnica po-kojnom eljku Ranatoviu Arkanu, Legi-ji, Zvezdanu Jovanoviu i slinim likovimatokom dueg perioda rata. Time je vezasrpske tajne policije i paravojnih jedinicasasvim oigledno dokazana, sa izgledimada obojica optuenih dobiju duge kazne.

Zbog toga je sa krajnjim iznenaenjemprimljena vest da je sudsko vee 2. maja2013. oslobodilo Staniia i Simatovia posvim takama optunice. Sudije su ovuodluku obrazloile zakljukom da tui-lac nije uspeo da dokae postojanje za-jednikog zloinakog poduhvata ()sa ciljem da se delovi Hrvatske i BiH et-niki oiste, u kome su, prema optuni-ci, pored optuenih uestvovali Miloe-vi i najvii funkcioneri njegovog reima.Ovo je zvualo, udno, jer je po liniji u ranijim suenjima ve osuen prilianbroj lica. Meutim, jo je udnije zvualo

obrazloenje da nije utvreno postojanjekonkretnog usmerenja, odnosno ekspli-citnog nareenja optuenih komandan-tima paravojnih jedinica da vre zloine.

Slino obrazloenje prvi put je upotre-bljeno nekoliko meseci ranije, u odluci al-benog vea Tribunala da oslobodi gene-rala Momila Periia, biveg naelnikaGeneraltaba Vojske Jugoslavije, koji jeu prvom stepenu bio osuen na 27 godi-na zatvora zbog logistike podrke Rat-

ku Mladiu u genocidu u Srebrenici i nadrugim mestima.

Do tada, kriterijum konkretnog usme-renja (eng. specific direction) bio je nepo-znat u meunarodnom humanitarnompravu, kao i u pravu uopte. Re je o tezi

Preusmeravanje

Haki tribunal

POVRATAK NA

MESTO SUENJA:

Jovica Stanii i

Franko Simatovi Frenki

foto AP Photo

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

19/65

da osoba optuena za pomaganje u ne-

kom krivinom delu ne moe biti osue-na ako nije direktno instruisala poiniocada poini konkretan zloin, ili imala pouz-dana saznanja da e ta pomo biti iskori-ena za izvrenje zloina. U stvari, kakosu mnogi primetili, uvoenjem ovog kri-terijuma se praktino ponitava principkomandne odgovornosti koji je ustanov-ljen jo u Nirnbergu, a po kome je nadre-eni odgovoran ako je znao ili mogao dazna da e podreeni poiniti zloin, a nijenita uinio da ga sprei ili da naknad-no kazni poinioca. Ako bi se, pak, kon-kretno usmerenje uvelo u obino kri-vino zakonodavstvo, primetili su neki,osoba koja je pljakaima banke obezbe-dila oruje, skrovite i automobil za bek-stvo bila bi proglaena nevinom ako se nenae dokaz da je znala koju e konkretnubanku banditi opljakati.

Advokati u mnotvu drugih predmetasu odmah uoili jak potencijal koji ovajkriterijum ima, pa je odbrana grupe na

elu sa bivim potpredsednikom vlade Sr-bije Nikolom ainoviem (koji je osuenna 22 godine zatvora za zloine na Koso-vu), odmah traila oslobaanje, a slino supostupili i advokati biveg predsednikaLiberije arlsa Tejlora, koji je zbog ratnihzloina pred specijalnim meunarodnimsudom osuen na pedeset godina zatvo-ra. U oba sluaja, meutim, sud je odbaciozahtev odbrane i potvrdio ranije presude.

U sluaju Staniia i Simatovia, albe-

no vee je prolog utorka ne samo obori-lo oslobaajuu presudu, ve je odbaciloobe stavke iz obrazloenja i onu o nepo-stojanju -a i onu o konkretnom usme-

renju, tako da odbrana u ponov-ljenom suenju nee moi da sepoziva na njih. Tuilatvo Tribu-nala je o istom troku zatrailoda se ponovi i suenje Periiu, s

obzirom na to da je od njega svepoelo, ali taj zahtev je odbijen, jer

je u njegovom sluaju oslobaajua pre-

suda postala pravosnana. General je, da-kle, imao mnogo sree.Za sada je teko predvideti koliko e

trajati ponovljeno suenje koje, potoTribunal mora da se zatvori do 2017, vodesudije iz takozvanog rezidualnog meha-nizma, umanjene verzije Tribunala kojae nastaviti da radi dok se svi sluajevipravosnano ne okonaju. U svakom slu-aju, izgledi za ponovno oslobaanje susada neuporedivo manji nego u prvoste-penom postupku.

Toga je svestan i Staniiev advokat Mi-hajlo Bakra, koji je nakon obaranja oslo-baajue presude izjavio da e dvojici op-tuenih biti sueno po mnogo rigorozni-jim kriterijumima. Po novom standar-du bi i onaj ko je vojsci prodavao branomogao biti osuen za genocid, ukoliko suneki pripadnici te vojske poinili genocid,poalio se on u izjavi za Politiku.

E sad, uz duno potovanje prema ad-vokatskoj profesiji, nee biti da su Sta-

nii i Simatovi tokom rata samo pro-davali brano (mada jesu i to, uz oruje,municiju, nau i cigarete u okviru opera-cije Pauk u Cazinskoj Krajini, o emu jeVreme u vie navrata pisalo). Oni su to-kom devedesetih uspostavili obavetaj-no-kriminalnu strukturukoja je ne samo vrilaratne zloine nego jesluila i kao jedan odstubova Miloevie-

vog reima i bila ser-vis za eliminaciju po-litikih protivnika.Da ne idemo dalje,dovoljno je podseti-ti da su uesnici atenta-ta na Vuka Drakovi-a, likvidatori Iva-na Stamboliai ubice Zora-na inia bili

ovlaena licasa slubenim

legitimacijama lanovi Jedinice koju

su oni stvorili i ozakonili. Usput, isti onikorpioni sa njihovog platnog spiska sunakon Trnova poinili jeziv zloin u Po-dujevu, gde su 1999. ubili 14 civila, uklju-ujui i nekoliko dece.

Ali ako odbrana klijenata svim prav-no dozvoljenim sredstvima spada u opisadvokatskog posla, tee je razumeti mini-stra pravde Srbije Nikolu Selakovia, kojije nakon obaranja presude izjavio da je toodluka bez prava i pravde i naznaio daje glavni faktor bio to to su Stanii i Si-matovi Srbi (ministar oigledno ne znaili ne haje to je Simatovi po nacional-nosti Hrvat). Jo je tee razumeti sveanidoek koji je Selakovi, uz ministra odbra-ne Bratislava Gaia i ministra za rad, bo-raka i socijalna pitanja Aleksandra Vuli-na poetkom meseca priredio za generalaVladimira Lazarevia. On je zbog zloinana Kosovu osuen u paketu sa ainovi-em, na 15 godina zatvora, a prole nede-lje se specijalnim avionom Vlade vratio u

zemlju nakon dve treine odleane kazne.U meuvremenu je pokrenuta inicijativada se Lazareviu dodeli orden narodnogheroja, to e Vulin, koji je u pozdravnomgovoru generalu pripisao zasluge to ko-sovski Albanci nisu okupirali pola Srbije,

svakako podrati. Kako je krenulo, Sta-niiu i Simatoviu e, kada se za

neku godinu vrate, pevati hor izosnovne kole nazvane po ne-kom od njih.

DEJAN ANASTASIJEVI

pravdeZato je vano to je sluaj Jovice Staniia i

Franka Simatovia vraen na ponovno suenje

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

20/65

Dva su se dogaaja poklopila ove

godine koja su autora ovog tek-

sta povezala sa Svetozarom Ma-

roviem, doskora jednim od najugledni-

jih pripadnika crnogorskog politiko-pri-

vrednog soja, a od etvrtka 17. decembra

2015. godine stanovnikom istranog za-

tvora u Spuu kraj Podgorice, glavnog

grada Crne Gore.

Jutro u kome je crnogorska policija za-

kucala na vrata Marovievog stana u Pod-

gorici doekao sam u Budvi, gradu koji ga

je proslavio i koji e ga moda kotati i na-

stavka karijere i imetka koji je stekao. Pre

toga, sredinom marta 2015. godine, dan na-

kon pada helikoptera na Aerodromu Ni-

kola Tesla u Beogradu, zatekao sam se u

Podgorici koja je bila zapljusnuta skanda-

lom o tajnim raunima porodice Marovi

u vajcarskim bankama.

Simboliku dodatno pojaava injenica

da sam prole nedelje bio u Budvi na tre-

ningu za novinare na kome je tema bila,

pored osnovnih elemenata istraivakog

novinarstva, izvetavanje o zapleni imo-

vine steene organizovanim kriminalom,

a u Podgorici sam takoe bio na treningu

sa lokalnim novinarima na temu organi-

zovanog kriminala.

Dva puta u Crnoj Gori i dva puta sve

bruji o Svetu Maroviu i njegovim poslovi-

ma, to ne moe da bude sluajno, pomislio

sam dok sam se vozio putem od Prna ka

Budvi i udio se ta se sve tamo za posled-

njih desetak godina podiglo i izgradilo. Za

one koji nisu bili u Budvi za sve ovo vreme

ovo mesto na Jadranu bie u potpunosti

neprepoznatljivo: stari hoteli su privati-

zovani i doterani, novi superekskluzivnisu izgraeni na sve strane, pa nou Budva

izgleda kao dugi niz svetiljki u more, toliko

dugaak da vie i ne moete da razaznate

bedeme Starog grada a velika su novost i

prekopirane sa neke luksuzne mediteran-

ske rivijere. Za doljaka Budva je sva u sja-

ju, sve je tamo doterano i sreeno, svega

skupog ima u radnjama i restoranima, po-

nude za kupovinu apartmana stoje na sve

strane na srpskom i ruskom ponajvie.

Grad se proirio visoko uz brdo, daleko

od mora, podignuta su itava naselja, i-

tavi blokovi zgrada koje van sezone zvrje

prazne, ali tokom leta privuku stotine hi-

ljada ljudi i automobila koji zague ulice

i magistrale, prekriju sve parkinge i zele-

ne povrine.

To je grad kojim je formalno i neformal-

no upravljao Svetozar Marovi, jo od tre-

nutka kada je zavrio studije i uao u poli-

tiku, on je ovek za ije ime se vezuje pro-

cvat Budve. Proao je dugaak put od lo-

kalnog komuniste koji upravlja gradom na

nov nain, u vreme Antibirokratske revo-

lucije, oveka uglaenog i vetog s rijei-

ma koji je od Budve ustanovio Grad tea-

tar a sada, kada lei u pritvoru, to je Teatar

Grada u bukvalnom smislu, pozornica za

regionalnu estradno-privredno-politiku

kvazielitu i mafijake donove.

Ako je pre 30 godina krenuo sa koncep-

tom nove kulture koja bi dovela do nove

politike i novog, demokratskog drutva,

Marovi je zavrio, ili zavrava, kao nekavrsta kalifa Budvanskog kalifata, drave

u dravi, posebnog entiteta koji kao da mu

je bio dodeljen umesto ordena zasluga za

narod jer je sa svojim mlaim, ali agilni-

jim i spremnijim saborcem Milom uka-

noviem, doneo malenoj Crnoj Gori novu

nezavisnost 2006. godine, bez krvi i ispa-

ljenog metka, olovkom i procedurama.

Meutim, danas, kada se Milo uka-

novi nalazi pred novom raskrsnicom,

etvrtom velikom u svojoj politikoj ka-rijeri (prva je Antibirokratska revolucija,

druga raskid sa Miloeviem 1997. godi-

ne, trea osamostaljenje Crne Gore 2006.

godine) ini se da je odluio da sebi kupi

dugogodinjeg prija-

telja, ideologa i uite-

lja u politikim stvari-

ma. Malo ko e danas

u Crnoj Gori povero-

vati u priu da je jed-

nostavno re o redov-

nim poslovima insti-

tucija pravosua, niko

nee popiti objanje-

nje po kome nema za-

tienih i da je hape-

nje Marovia, drugog

oveka Crne Gore po-

slednjih 25 godina, do-

kaz da drava radi

svoj posao i da demo-

kratska Crna Gora ide

sigurno ka lanstvu u

i .

Hoe se rei da je

ukanovi, vae-

i predsednik Vlade

Crne Gore, pustio niz

rijeku Marovia da bi

udovoljio zahtevima

zapada u konstantno

proklamovanoj borbi

protiv korupcije i orga-

nizovanog kriminala.

S druge strane, teko je opravdati ono

to se vezuje za Sveta Marovia, teko

je nai objanjenje za bogatstvo koje ne

samo da mu se pripisuje nego je i sam pri-

javio kao ovek koji je dugo godina na naj-

vanijim politikim funkcijama u dravi.

Kada je u martu 2015. godine objavljena

pria o tajnim raunima njegove supruge

urine u vajcarskim bankama, novina-ri i istraivai Miranda Patrui iz -a

(Organizing crime and corruption repor-

ting project) i Dejan Milovac iz -a,

objavili su i spiskove prijavljene imovine

Istraga organizovanog kriminala u Crnoj Gori

Nita im nije SvetoPosle vie od etvrt veka provedenih na vlasti u Crnoj Gori SvetozarMarovi je zavrio u podgorikom zatvoru Spu. Da li je vredelo toliko

ekati i ta ovaj dogaaj moe da znai za Crnu Goru i region

foto Stevo Vasiljevi

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

21/65

da je on veoma imuan ovek ije se pri-

javljeno bogatstvo ceni u milionima evra.

Za ljude iz Crne Gore, za stanovnike

Budve, koji se svi poznaju u glavu, to nije

bila velika novost, jer se godinama una-

zad nagaa i pria ta sve zapravo pripa-da porodici Marovi i sa koliko su razlii-

tih kompanija povezani. U Budvi i okolini

nije pitanje da li je to Svetovo, nego koliko

je on tu bio dobar, to to se neka jahta for-

malno vodila ne nekog treeg nije znai-

lo da nije Svetova i tako dalje. Za one koji

sve to gledaju sa strane, kao to su ljudi

u Srbiji, interesovanje za detaljniju anali-

zu crnogorske politike scene prestalo

je inom osamostaljivanja 2006. godine i

kao da je javnost u Srbiji i namerno htela

da zaboravi i uti o drugom oku u glavi.

Zato ovde veliku panju nisu privlai-

le afere koje pet godina unazad potresaju

Budvu i Marovia, kao neformalnog gos-podara tog grada, i sada izgleda kao da se

neto iznenada dogodilo. U Crnoj Gori su

na raun Marovia mesecima unazad go-

vorili da snima nastavak holivudskog hit

svi njegovi ve u zatvoru gde ekaju na

pravosnane presude. Marovi je meseci-

ma unazad bio oznaen od strane crno-

gorskog tuilatva za organizovani krimi-

nal kao kapo tui di kapo, dakle, kao ef

organizovane kriminalne grupe i kao dase ekalo neto da policija zazvoni na nje-

gova vrata, strpa ga u maricu i odvede u

istrani zatvor.

Kada su po Sveta doli, u etvrtak, 17.

decembra, on je na neki nain u crnogor-

skoj javnosti ve bio prealjen ovek, jer

su mu u pritvoru i sin Milo i ker Mile-

na, i strina Mirjana, brat Dragan. Prvo je

pao brat Dragan koji je dugo godina bio

potpredsednik optine Budva, a kasnije

su pali i sin i njegova tata koja je radi-

la tendere u optini, i ker Milena koja je

bila gradska menaderka i strina Mirja-

na koja je efovala u lokalnom katastru.

Ranije su bili uhapeni i Rajko Kuljaa,gradonaelnik Budve u vreme kada mu je

Svetov brat bio zamenik, kao i drugi pred-

stavnici lokalne vlasti u Budvi. Svima im

se stavlja na teret da su godinama pre

su na tome zaradili bogatstvo, odnosno

da su otetili budet grada za milione evra.

Kada samo pogledamo taj raspored:

Sveto, njegov brat, njegova deca, tata

njegovog sina i njegova strina, dobijemo

uproenu sliku tipizirane krimi porodi-ce i nekako izgleda neverovatno da je to

ba tako mogue i da je mogue da su svi

upleteni i da su na taj nain uzimali ono

to im ne pripada.

Posebno kada se pri-

setimo da je Marovi u

srpskoj javnosti imao

status uglaenog inte-

lektualca kome je ak

bila zaboravljena u-

vena krilatica Rat za

mir iz vremena opsa-

de Dubrovnika poet-

kom devedesetih go-

dina prolog veka. On

je u Srbiji ostao upam-

en kao moda najpa-

metniji i najueniji po-

litiar svoga vremena,

ovek sa osmehom i

sa spremnou da na

miran nain artikuli-

e stavove i neko ko je

spreman da saslua i

one koji su na suprot-

noj strani. Ostali su

zabeleeni njegovi du-

gaki intervjui dati be-

ogradskoj tampi u ko-

jima je govorio mnogo i

slatkoreivo, ali nikadaniko nije sa sigurnou mogao da kae ta

on zapravo misli i zagovara.

Zbog njegovih retorikih vetina koje

su toliko prikladne za nekog ko se rodio

podno Njegoevog groba, vremenom je

postao predmet sprdnje i podsmeha jer

najee iza velikih fraza nije bilo nie-

ga smislenog. Tako u Vijestima u zimu

2011. godine, posle hapenja njegovog

brata Dragana pie pismo javnosti pod

naslovom Zato utim, pa izmeu osta-log kae:

Ja sam sjenka koja se unja po Platono-

vim peinama. Vjerujem da e mi Bog dati

snage da nahranim sve usamljene leina

NA PUTU KA ZATVORU SPU: Sveto Marovi

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

22/65

mrze, i dobijaju novac za to, svi neka kre-

nu, sada je trenutak, napadnite, optuite

Svetozara Marovia za sve

I priekao je neku godinu dok nisu doli

po njega, a kada su ga odveli, narod se za-

bavljao, jer voli kada moni padnu u bla-to, priajui da ga je tuilac samoga sebe

uhapsio poto je sasluao Sveta.

Dok sedi u Spuu i trai cimera za sobu

u pritvoru i dok je svestan toga da sprat is-

pod njega lei njegov sin koji je do oevog

hapenja bio u bolnikom pritvoru (njego-

vi problemi sa hemoroidima su uli u gu-

sle), Marovi e imati vremena da razmi-

lja o tome zato mu se sve to dogodilo i

da li je moglo da bude izbegnuto.

Njega tuilatvo tereti da je podstreki-

vao druge na zloin, da je rukovodio svim

korupcionakim akcijama i tuilatvo za

potvrdu takve prakse ima i pomo sve-

doka saradnika koji su pristali da ispri-

aju sudu na koji nain je Sveto zapravoupravljao Budvom. Kada razgovarate sa

ljudima iz Budve i Crne Gore, veina e

vam rei da ne samo da je imao procenat

u svakom kvadratu koji je sazidan posled-

njih deset i vie godina, nego da nije bilo

bez njegovog amina mogue graditi bilo

ta u vreme najvee graditeljske ekspan-

zije u Budvi. Uproeno, Sveto je dogova-

rao i odobravao, a ostali su sprovodili nje-

gove preporuke.

Kao opis onoga to je Marovi radiovie od deceniju moe da poslui i oce-

na koju je u svojim memoarima napisao

njegov kum Momir Bulatovi kada na jed-

nom mestu govori o tome da mu je nekom

ostavlja u naslee da je sin prvog pred-

sednika Crne Gore, a ja moram svom da

ostavim neto opipljivije. U danima na-

kon hapenja Marovia Bulatovi je bio

vie nego pristojan i samo je rekao da ne

eli da napada svog kuma.Nejaka opozicija je odmah postavila pi-

tanje kako je to uopte bilo mogue, a da

Milo ukanovi to nije znao i odobrio i za-

traila od njega da odmah podnese ostav-

ku. U danu kada je Marovi odveden u pri-

tvor, oglasili su se ministar unutranjih

poslova i predsednik drave i obojica su

insistirali na tome da se od njih ne trae

dodatne informacije jer je Crna Gora prav-

na drava koja ima nadlene institucije.

Vano je rei da su obojica insistirali na

principu pretpostavke nevinosti i umiri-

vali su javnost izjavama da se tuilatvu

i policiji prepusti da u miru rade svoj po-

sao. Kasnije se oglasio i ukanovi koji je

rekao da mu je ao njegovog prijatelja, alida on tu ne moe nita da uradi i da e

istraga i postupak utvrditi ima li Marovi-

eve krivice ili ne.

Crna Gora se nalazi u specifinoj situ-

aciji jer bi posle poziva da ue u i

posle otvaranja novih poglavlja u prego-

vorima sa Evropskom unijom (otvoreno

dvadesetak poglavlja) trebalo da vai za

dravu u kojoj zaista postoji i sutinska

podela vlasti i da je vladavina zakona prin-

cip po kome sve funkcionie.

S druge strane, godinama unazad, Crna

Gora je bila prepoznata kao neka vr

ukanovi, vladar sa najduim nepre-

kidnim staom u Evropi, kao gospodar

te i takve mafijake drave u srcu Evro-

pe. Ovako jake ocene dolazile zbog ne-

moi opozicije da mu se snanije suprot-

stavi i nemogunosti crnogorskog dru-tva da artikulie alternativu ukanovie-

vom reimu. On se pokazao kao ovek koji

sve pobeuje, koji uspeva da se premetne

kada mu je to vano i da napravi zaokrete

u politici koji su mu omoguavali da dobi-

je mogunost za novi poetak.

Pored toga, on je uspevao da balansira

izmeu nunosti evroatlantskih integra-

cija i kapitala koji je dolazio bilo iz Rusije

bilo od raznih drugih izvora i uspevao je

da iznutra razori svakog politikog pro-

tivnika. U svemu tome, do pre neku go-

dinu vaan je bio glas mudrog Marovia

koji je iza lika prefinjenog retora i pozna-

vaoca umetnosti krio lik oveka kome ni-

kada nije dosta imetka, koji je, ini se, pre-

terao i nije vie mogao da kontrolie elju

za novim i novim uveanjem bogatstva, a

sve sa javne funkcije.

Kao da je u toj elji za sticanjem uka-

novi prepoznao njegovu slabost i vreme-

nom se u velikoj meri distancirao od njega

i postepeno ga iskljuivao iz politikog i-

vota Crne Gore, pa u danu kada je uhap-

en Marovi vie nije bio vana politika

figura, nego poslovni ovek optuen za

kriminalne radnje, ali i vaan simbol za

ukanovievu deklarativnu borbu pro-

tiv korupcije.

Kako god se zavrio sluaj Marovi

koji e verovatno da potraje nekoliko go-

dina pred crnogorskim sudovima, njego-

va politika zvezda je ugaena, a sve to

je dobro uradio za javni interes u prolo-sti zaklonjeno je injenicom da u prisva-

janju javnog novca nije imao mere. Dosta

udno za oveka koji je esto citirao anti-

ke filozofe koji su govorili da je za ivot

moda najvanije nai pravu meru u sve-

mu. Sada je od svetog trojstva crnogor-

ske demper politike s kraja osamdesetih

godina prolog veka Sveto, Momo i Milo

ostao samo Milo, sam ka sinji kukavac.

Naredni meseci e odrediti njegovu

sudbinu i pokazati da li e nova etapa ucrnogorskoj istoriji biti jo jedna njegova

trka ili emo videti najdugovenijeg vla-

dara kako sam odstupa od trona. Za sada

su uzde u njegovim rukama

Kada su po SvetaMarovia doli,

u etvrtak, 17.

decembra, on je

na neki nain u

crnogorskoj javnosti

ve bio prealjen

ovek, jer su mu u

pritvoru i sin Milo i

ker Milena, i strinaMirjana, brat Dragan

foto Reuters

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

23/65

Tribina:Migratorni tokovi u 2015. godini i izazovi u budunosti

Godina izbeglicaza nama iispred nasMigrantska kriza se nastavlja, ovo je samo prva velika godina izbeglica

Pravo svakog traioca azila je da bude sasluan i da njegov sluaj ue u

proceduru. Segregacija na bazi nacionalnosti predstavlja krenje enevske

konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, ocenjuje UNHCR. Komesar

za izbeglice i migracije Republike Srbije odgovara da Srbija migrantima nesme podgrevati lanu nadu, jer odluku (ko prolazi, a ko se vraa) donosi

onaj ko prima, zemlja koja je krajnja destinacija. Meunarodna zajednica

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

24/65

Meunarodni dan migrana-ta, u godini koja e ostatiupamena po najveoj iz-beglikoj krizi u Evropi od

vremena Drugog svetskog rata i po ne-slavnom rekordu od oko 60 miliona iz-beglih i prinudno raseljenih u svetu, do-ekan je sa zapanjujuim izvetajima. U-u su izraunali da je na svake 122osobe jedna bila primorana da napustidom. Tokom proteklih 12 meseci 5000 lju-

di je izgubilo ivot u potrazi za zatitom i

boljom budunou; u Mediteranu je ne-stalo ili umrlo 3695 njih dok su pokua-vali da se domognu mirnih obala Evrop-ske unije, a more je samo na centralnojruti progutalo ak 2889 rtava, podacisu Meunarodne organizacije za migra-cije. Samo kroz Srbiju je prolo vie od600.000 ljudi sa namerom da zatrai azilu zemljama .

Istog dana, u organizaciji Komesarijata

za izbeglice i migracije Republike Srbije i

nedeljnika Vreme i uz podrku vajcar-ske agencije za razvoj i saradnju, odrana

je tribina pod nazivom Migratorni toko-

vi u 2015. godini i izazovi u budunosti.U razgovoru su uestvovali Vladimir

Cuci, komesar za izbeglice i migracijeRepublike Srbije, an-Danijel Ruh, am-basador vajcarske u Srbiji, An-BirgiteKrum-Hansen, efica Odeljenja za prav-nu zatitu izbeglica -a, Dragana Sa-

vi iz Sektora za meunarodnu saradnju,

evropske integracije i projekte Ministar-stva za rad, zapoljavanje, boraka i so-cijalna pitanja i Andrej Ivanji, urednikspoljne politike u nedeljniku Vreme idopisnik i komentator berlinskog Ta

predstavnici medija, meunarodnih i ne-

vladinih organizacija. Moderator tribine

bio je novinar Zoran Stanojevi.Ambasador vajcarske je istakao da

pre svega moramo ouvati dostojanstvo,

a da to znai pruiti dostojanstvo migran-

tima koji prolaze kroz Evropu u pokuaju

da negde nau svoje mesto. Prvo trebarei da su ljudi koji prolaze kroz Srbiju iodlaze u Evropu ljudi koji bee od rata iterora. Danas imamo etiri miliona Siri-jaca koji ive u izbeglikim centrima, a

nisu samo Sirijci oni koji bee od rata iuasa. Ti ljudi su izabrali Evropu. U njudolaze jer veruju da tu mogu da ostvaresvoje nade. Tu vide svoju perspektivu ipolitiki sistem koji ele. Moramo da sedrimo svojih meunarodnih obaveza,koje se baziraju na enevskoj konvenci-ji o statusu izbeglica iz 1951. godine, i sop-

stvenih principa, rekao je Ruh. U poli-tici prema ratnim izbeglicama Srbija jeprimer i to se tie politikih izjava, ali

i akcija na terenu i naina na koji je po-kuavala da organizuje protok reka ljudi

koje su prele od Preeva do ida, ili ra-nije, pre zida, do maarske granice. Mi sa

Srbijom imamo izvanrednu saradnju jo

od 2001. godine. vajcarska je devedesetih

i ranih dvehiljaditih sa svojih sedam mi-liona stanovnika primila 370.000 izbegli-

ca iz zemalja bive Jugoslavije, 200.000 u

samo jednoj godini. Od 2009. godine, vaj-

carska intenzivno podrava Srbiju u nje-

nim naporima da upravlja migracijamakroz sporazum o Migracionom partner-stvu. Od tada, vajcarska podrka siste-mu upravljanja migracijama u Srbiji do-stie devet miliona vajcarskih franaka

raspolaganju od juna 2015, kao podrkanaporima u migracionoj krizi.

to se Komesarijata tie, jo 2009. go-dina je bila i te kako znaajna za nas,jer je jedna tako velika i ozbiljna agen-cija kao to je vajcarska agencija za ra-zvoj i saradnju pokazala spremnost da sa

nama radi. To to smo radili sa vajcarci-

ma otvorilo nam je mnoga vrata na dru-gim mestima. Juna ove godine po prviput smo upozorili na to da e situacijasa migrantima biti daleko ozbiljnija. Tra-

ili smo hitne sastanke i u -u i u. vajcarska pomo je stigla ve 6. juna

2015. Druge hitne sastanke smo dobili, ali

27. avgusta i 3. septembra. U meuvreme-

nu je vie od 300.000 ljudi prolo u pravcu

u kom su krenuli. Najbri i najefikasni-ji odgovor koji smo dobili bio je od vaj-carske agencije za razvoj i saradnju, re-kao je komesar Cuci.

Panel je otvoren pitanjem: Da li e2015. ostati upamena kao godina mi-granata, ili e to biti i 2016. i 2017. godina?

Ja mislim da e izbeglice sa Bliskogistoka u sledeih nekoliko godina bitisvakodnevica. Naa oekivanja od sa-stanka u Briselu, od koga je proteklo vie

od tri meseca, bila su daleko vea, madasmo bili zbunjeni sa 17 taaka. Neke odnjih su predviale operativno reavanjekoliko sutra. Ne vidim da je ta operacio-

nalizacija neto ozbiljnije reena. Zapra-vo, tempo dolaska izbeglica diktiraju gr-

ki brodovi, a u oktobru smo imali najvei

priliv. Cela ruta je bila dimenzionisana na

6000 ljudi to je podrazumevalo etiri fe

7/23/2019 Vreme 1303 dec 2015

25/65

Pirej. Odatle ulaze u voz i idu na eveli-

ju. Sa zavretkom sezone broj feribota se

odjednom poveao na est i mi smo dobi-

li 10.000 migranata dnevno. Oigledno je

da danas neko to mnogo ozbiljnije kon-trolie, pa nam ekonomski migranti sada

stiu samo preko Bugarske. Taj je broj ne-

verovatno opao. Re je o par desetina ne-

deljno, a koliko pre dva i po meseca ima-li smo oko 2500 svakoga dana iz podsa-harske Afrike i Pakistana. Dakle, oigled-

no je da nije to toliko teko kontrolisatiu sluaju kad postoje volja i spremnost,objasnio je Cuci.

An-Birgite Krum-Hansen, efica Ode-ljenja za pravnu zatitu izbeglica -

a, pridruila se u oceni da je malo vero-vatno da e ovo prinudno raseljavanjeubrzo prestati.

Moda e se malo usporiti u zavisno-sti od vremenskih uslova, restriktivnihpograninih politika, koje e oteati kre-

tanje izbeglica, ali samo po sebi malo jeverovatno da e ih to zaustaviti. To e nji-

hov put uiniti mnogo opasnijim i sku-pljim i padae u ruke krijumara. Ovo jesvakako bila godina izbeglica vie negomigranata. Primetili smo da u proteklojgodini vie od 90 odsto dolazaka u Evro-pu potiu iz takozvanih zemalja koje pro-

dukuju izbeglice. Ogromna veina, oko 60

odsto njih, je iz Sirije, negde oko 23 ili 24odsto iz Avganistana, izmeu 9 i 11 proce-

nata iz Iraka, manji procenti su iz zemaljakoje takoe produkuju izbeglice kao tosu Eritreja, Somalija, Sudan, Mali i takodalje. Tu postoji i udeo migranata, ali jeon mali To ne znai da je izbeglica nuno

ali u svakom pojedinanom sluaju tre-