vreme, 1997. október 25

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-oktober-25 1/67

2255.. OOKKTTOOBBAARR 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 336666 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 350

BOJNA DEDINJU

BOJNA DEDINJU

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


VREME No 366PolitikaCrna Gora: Eskalacija sukoba 6Intervju: Milo Ðukanoviñ 10Bosna: Rat signalima 14Kosovo: Kud narodna vojska proðe15Beograd: Koje osloboðeçe? 17Intervju: Zagorka Goluboviñ 18Åaåak: Partijski æivot 20Skinhedsi: Obest i zlo 24

SvetPostkomunizam:Ãminkaçe Marksa 30Koreja: Mrtva straæa 32Rusija: Lov na magnate 34Nobel: Pretplañeni laureati 39Slovaåka: Zlatni nesporazumi 40 Jubileji: Zvuåni zid 41

Kultura JDP: Scena u pepelu 46In Memoriam: Mata Miloãeviñ 51Frankfurt: Kçiga za veånost 52Intervju: Jostein Gorder 53Beå: Åekajuñi Branda 54

ÆivotKarijera: Na jastuku do uspeha 57Knegiça Olga: Otmena princeza 58Povratak: Bob Dilan 60Koãarka: Mekdonaldsov turnir 62In Memoriam: Dragan Nikitoviñ 64

5 Nedeýa12 Duh Vremena22 Dnevnik uvreda28 Ljudi i vreme38 O çima se govori43 Meridijani53 Scena59 Zona sumraka65 Poãta66 Vreme uæivaça

Naslovna strana:

Milo Ðukanoviñ i Slobodan MiloãeviñFotografija: Branko Panteliñ

Crnogorski izbor: Na ivici ponoraReporteri "Vremena" opisuju odbranu i posledçe dane Momira Bulatoviña.Kako je slavio Ðukanoviñev tabor? Tek poåiçe boj na Dediçu

strana 6

Skinhedsi:Obest i zloJedan deåak je u centruBeograda izgubio æivot samozato ãto je Rom. Zloåin supoåinili skinhedsi. Da li su krivi

samo oni? Kad su Ñiru zvanogMentol, prvoborca beogradskihñelavaca, pitali zaãto mrzi crnce,odgovorio je: "Zato ãto namuzimaju posao"

strana 24

Postkomunizam:Ãminkaçe MarksaÃta danas povezuje Koreju, Kubu i Kinu.Poåev od unutraãçe situacije obeleæeneekonomskim kolapsom i egzistencijaln-om bedom, do skoro savrãene

samoizolacije od spoýnih kontakata iuticaja, ove dræave odaju utisaksluåajnog ostatka prohujalih vremena.Vladajuñe komunistiåke partije bore seza opstanak – otvarajañi vratareformama

strana 30

JDP: Scena u pepeluPrvo je izgorela azbestna zavesa, a onda isrce pozoriãta: gledaliãte i pozornica. Gori,

moja gospodo... Ko je kriv za veliki udaracnacionalnoj kulturi? U Jugoslovenskomdramskom, uprkos poæaru, spremaju jubilej– proslavu pola veka postojaça

strana 46

Ekskluzivno: Kosovski terorizamIstine, zablude i legende o Oslobodilaåkoj armiji Kosova. Pojaåana aktivnostOVK izraz je nemoñi srpskih i albanskih politiåkih snaga da se ozbiýno suoåe skosovskim pitaçem. Zaãto neki zvaniånici doæivýavaju teroriste kao dar s nebai zaãto borba protiv terorizma daje jadne rezultate. Sve dok se Rugova i

Miloãeviñ ne dogovore, OVK nema razloga da brine za svoju buduñnoststrana 15

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


VREME s 25. OKTOBAR 1997.4

VREME

Detalji o pretplati na strani 65

25. OKTOBAR 1997.

BROJ 366

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

KOMERCIJALNA SLUÆBAVojislav Miloãeviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,

Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, LjiljanaSmajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet), Nenad

Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm,Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ,Svetlana Vasoviñ - Mekina, Duãan Veliåkoviñ,

Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Vera Mirkoviñ;Lektori: StanislavaMijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori: Gabrijela Mariñ,

Ivana Milanoviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ,

Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 10080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

Da li je odnos izmeðu biznisa i politike obavezno neãto poput pro-tivprirodnog bluda? Naravno da nije. Osim u nas. Ivan Stamboliñ pod-neo je verovatno svoju posledçu ostavku, jer se politika direktno

umeãala u poslove banke kojom je rukovodio. Bogoýub Kariñ trpeo je ekonomski pritisak zbog politiåkih ambicija. Kako "Vreme" saznaje, Kariñu su ovih dana Vuk Draãkoviñ i Vojislav Ãeãeý nudili da se prihvati premijerskog poloæaja u vladi na-cionalnog jedinstva. Nudili su mu tu ulogu verujuñi da bi ovaj poslovni åovek

mogao da zadovoýi i levicu, te u uvereçu da bi popravio meðunarodni kredibilitet te srpske stranaåke skalamerije koja se samo u vestima dræavne televizije pomiçekao neki oblik nacionalnog jedinstva. Pretpostavýam da se Bogoýub nikada ne biobogatio da je naivan, te pretpostavýam, shodno tome, da ñe ovu ponudu odbiti, jer je vrlo jasno da je reå o stranaåkoj trgovini koja raåuna s çegovim imenom i parama, a da se tu pojmovi nacije i jedinstva pomiçu tek kao ukras. Ili trgovaåkim jezikom reåeno: ima u izlogu nema u radçi.

Nije lako odgovoriti na pitaçe zaãto se ja bavim odnosom biznisa i politike uåasu kad se Jugoslavija ponovo naãla na ivici katastrofe. Crnoj Gori preti bratskokrvoproliñe, a Srbi raspisuju izbore za predsednika Republike u danu kad dræavni funkcioneri i mediji histeriånom nacionalistiåkom retorikom osporavaju Mila Ðu-kanoviña, stvarajuñi kristalno jasnu matricu Ãeãeýeve ubedýive pobede na timizborima. Ali, åini mi se da dubina krize prevazilazi moguñnost da bude iskazanaobiånim jezikom. Letimiåan uvid u kçigovodstveni saldo pokazuje bitnu stvar:ovde se ne razlikuje profit od gubitka. Ovde je opãta ãteta jedina investiciona ak-tivnost. Odavno se doskoåica "nek komãiji crkne krava" izmetnula u grubo "nek crkne komãija", a sad se ta logika nadgradila i Jugoslavijom odjekuje "nek crknuukuñani". To bi moglo da svedoåi o krizi onih koji su vodili i vode dræavne poslove,ali se ne treba zavaravati nadom da ñe çih stiñi zasluæena kazna za mrýave poslovne kçige. Biñe da ñe saldo prvo stiñi graðanima na naplatu. Bilans staça jeevidentan, ali karte su tako izmeãane da ñe decembarski izbori u Srbiji teãko moñida kristaliãu boýu alternativu od reprize socijalistiåko – radikalske trke. Njihovasloga oko crnogorskog sluåaja potire i tragove razlike koju bi neko mogao da uoåi. Preti nam crveno-crna koalicija od koje Vuk Draãkoviñ teãko moæe sada da se dis-tancira. Najboýi biznis koji vam danas mogu preporuåiti jeste da nemate posla sçima. D.Æ.

Proizvodnja ãtete M

A T I J A

K O K O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


25. OKTOBAR 1997. s VREME 5

NEDELJA 18 – 25. oktobar 1997

Peter Handke otvorioSajam kçiga

nastavna sredstva, ustanove koja je generalni sponzorSajma kçige '97. Na ãtandovima su predstavýene pub-likacije gotovo svih domañih izdavaåa, kao i velikibroj izdaça inostranih izdavaåkih kuña koje su seodazvale pozivu organizatora. Svoja najnovija izdaçaizloæili su gotovo svi domañi i nekoliko veñih stranihizdavaåa.

Kako je istaknuto na konferenciji za ãtampu, brojstranih izlagaåa je osetno opao nakon uvoðeçasankcija, mada je bilo i onih koji nisu izneverili Sajamniti beogradsku åitalaåku publiku. Meðunarodni sajamkçiga, kao najznaåajnija kulturna institucija u Jugo-slaviji, ove godine je zamiãýen kao svojevrsni odgo-vor na rastuñu komercijalizaciju kçiga u svetu. Za sle-deñu godinu organizatori su najavili nastavak i produ-býivaçe saradçe sa inostranim izdavaåima, pa je veñ

sada najavýeno uåeãñe brojnih evropskih, azijskih iafriåkih zemaýa, åija izdaça proteklih godina nisubila dostupna naãim åitaocima.

Od 21. do 27. oktobra u Beogradu se odræava 42.meðunarodni sajam kçiga koji je sveåano otvoriopoznati kçiæevnik Peter Handke. "Gost Srbije", kako je sebe nazvao, prigodno se obratio okupýenima nasrpskom jeziku ("Dobro veåe"), dodirnuvãi tokompoduæeg obrañaça neke teme koje su ga i ranije ok-upirale: "cinizam novinara" kada je u pitaçu rat naprostoru bivãe Jugoslavije, pisci i politizacijakçiæevnosti, srpska kçiæevnost u XX veku... "OdÑosiña moæemo uåiti ãta je to socijalno pitaçe i ãta jeistorija, a od Paviña umetnost igraça...", rekao jeHandke spomenuvãi uzgred druge aktuelne teme(Cecinu pesmu "Beograd" koju voli i predstojeñuutakmicu Jugoslavija-Maðarska).

Ovogodiãça manifestacija protiåe u znakuåetrdesetogodiãçice Zavoda za izdavaçe udæbenika i

B R A N K O P

A N T E L I Ñ

Veliåkoviñ u"Vremenu"

Duãan Veliåkoviñ, novinar i doskoraãçiglavni urednik nedeýnika "NIN" od ovenedeýe pridruæio se timu "Vremena". Gos-

podin Veliåkoviñ ñe u narednih mesec danabiti angaæovan na razradi projekta koji ñebitno obogatiti domañe træiãte ãtampe idoprineti savremenom pogledu na svet ideja u praskozorje novog milenijuma. Javnostñe o ovom projektu biti blagovremeno de-taýnije obaveãtena, kao i o eventualnimpartnerima u ovom znaåajnom poslu.

Objaãçeçe Zbog dramatizacije dogaðaja

u Crnoj Gori redakcija "Vreme-na" je odloæila za naredni broj zavrãni tekst nastao na osnovustenograma sa zatvorene sedniceGlavnog odbora DPS na kojoj jeotpoåeo sukob izmeðu Bulatoviñai Ðukanoviña.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


6 VREME s 25. OKTOBAR 1997.

Ãhisteriånog raspoloæeça u kojem se poslesve reãava vanrednim sredstvima kojima jetako privræen predsednik SRJ. Kako, me-ðutim, neko u Podgorici reåe gledajuñi kakoulicama marãiraju Bulatoviñeve pristalicepristigle sa severa Crne Gore viåuñi "Milo-Turåine", "Crna Gora-Srbija" sa uzdignutatri prsta nije isto kad se na noge digneKraýevo i Kragujevac kao kad se digne Be-rane i Bijelo Poýe. Ãta mari ako se u inaåeeksplozivnoj situaciji u Crnoj Gori pali fitiýkoji, u najgorem sluåaju, moæe dovesti i dosituacije koju je jedan pristalica MomiraBulatoviña u noñi izmeðu 20. i 21. oktobraovako formulisao: "Ako ovde poåne, sviñete zaboraviti i Hrvatsku i Bosnu". Pred-sedniku Jugoslavije nije prevashodni ciý dau Crnoj Gori ne bude mrtvih, nego da spreåiuåvrãñivaçe opcije koja zastupa sve åemuse on, Miloãeviñ, tako dugo i uspeãno opire.Po svaku cenu.

U trenutku pisaça ovog teksta (sredapopodne) nasiýa u Crnoj Gori joã nema.Momir Bulatoviñ, koji je po Ustavu do 15.

Prema konaånim rezultatima Republiåke izbornekomisije Crne Gore i misije OEBS-a, Milo Ðukanoviñ

pobedio je na predsedniåkim izborima u toj republici19. oktobra. To je prvi put da je jedan predsednik

bivãih jugoslovenskih republika ostao bez posla, prviput da je na izborima promeçena vlast, prvi put u

Saveznoj Republici Jugoslaviji da je pobedio reformskikurs, orijentacija otvorenosti prema svetu, koncept

demokratskog ustrojstva dræave, prvi put da SlobodanMiloãeviñ dobija stvarnu politiåku konkurenciju.

Kumulativni efekat je kao da je neko postavio tri toneTNT u temeýe vlasti najmoñnijeg åoveka u Jugoslaviji.

Moæe li on to da prihvati? Ne moæe.

januara predsednik Crne Gore, pozvao je posle upozoreça ministra policije CrneGore, Filipa Vujanoviña da je organizatorskupa odgovoran za çegov ishod svojepristalice da protestuju "mirno i dostojan-stveno". Naravno, da je Bulatoviñu stalo domira i dostojanstva, ne bi izveo pristalice naulice, ali je kýuåno pitaçe da li ñe na uliceizañi i Ðukanoviñeve pristalice. Ako se todesi, malo je verovatno da bi obraåunmogao biti spreåen. Pouzdani izvori kaæu dasu "milovci" iz Nikãiña, na primer poåe-li da se javýaju u Podgoricu u noñi izmeðu21. i 22. oktobra kad su "momirovci"demonstrirali pred zgradom RTV CrneGore sa pitaçem treba li da krenu?Reåeno im je da ne treba, da budu mirni.Okolina Mila Ðukanoviña je joã u sredutvrdila da svoje pristalice dræi pod kontro-lom, ali je pitaçe koliko ñe i to trajati. Dvadana? Pet dana?

POBEDNIK I GUBITNIK: No, vrati-mo se na dan koji je i doveo do ove dileme na dan izbora.

Glasaçe u drugom krugu predsedniåkihizbora u Crnoj Gori proteklo je u miru, ali

ne i bez problema. Najpre, izmeçeni su bi-raåki spiskovi. Jedan od najveñih propustaãtaba Mila Ðukanoviña pred prvi izborni

krug bio je ãto nisu proverili spiskove, madasu znali da je ne samo Republiåka izbornakomisija, nego i veñina lokalnih izbornihkomisija u rukama Bulatoviñevih ýudi. Ep-ilog je bio da je iz spiskova izostavýeno hiý-ade biraåa posebno mladih, za koje je bilolako pretpostaviti da bi uglavnom glasali zaÐukanoviña. Premijerov ãtab je pozvaograðane da traæe naknadni upis u biraåkespiskove, ãto su ovi masovno i uradili.

Prema podacima misije OEBS-a koja jenadgledala izbore, u drugom krugu glasalo je 7800 biraåa koji su u spiskove upisaniizmeðu dva kruga predsedniåkih izbora ipriliåno je oåigledno da je Ðukanoviñ pobe-dio upravo tim glasovima. Zanimýivo je da je odziv bio veñi u drugom nego u prvomkrugu ãto se na izborima bilo gde u svetuvrlo retko deãava: u prvom krugu glasalo jeoko 67 odsto biraåa, u drugom 73 odsto. UÐukanoviñevom ãtabu to objaãçavaju takoda su mnogi graðani Crne Gore, posebnomladi, posle prvog kruga shvatili da posaopromene vlasti i, samim tim, otvaraçe nekeperspektive za çihovu buduñnost, neñeobaviti niko drugi u çihovo ime.

Naknadni upis biraåa jedan je od bitnihBulatoviñevih argumenata za tezu da suizbori bili neregularni ali je taj posao, u

ta, dakle, åini Miloãeviñ? Ono ãtonajboýe ume i u åemu ima na- jviãe iskustva ruãi politiåkogprotivnika dirigovanim izvoðe-çem mase na ulice i stvaraçem

VOLJA BIRAÅA: Ðukanoviñsa suprugom i saradnicima uizbornoj noñi

Crnogorski izbori

Sve po spisku

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


s VREME 725. OKTOBAR 1997.

Postizborno slavýe

Hoñemo banane!"Milo, Milo" zaorilo se u zgradi Vlade Crne Gore gde je biosmeãten izborni ãtab Mila Ðukanoviña, oko dvadeset do tri ujutro 20.

oktobra. Stotine ýudi je sa doçih spratova gledalo nagore, joã tolikosa gorçih spratova nadole, ali se premijer nije pojavio. Mada je veñbilo prebrojano viãe od 90 odsto glasova, u Ðukanoviñevom ãtabu suposle iskustva sa preranim slavýem u prvom izbornom krugu bili viãenego oprezni. Ðukanoviñ nije izaãao da otpozdravi svojim pristalica-ma joã nekih sat vremena, ali je odmah poåelo pevaçe i skandiraçe.Zanimýivo je da je prva skandirana parola bila "Slobo, Sadame", ãto

je bila prva potvrda onog ãto su analitiåari listom konstatovalisutradan na ovim izborima izgubio je Slobodan Miloãeviñ. Daýe sevikalo "Mi smo Milovi, Milo je naã", "Gotovo je, gotovo", "Gde sisada, Momire", "Oj Momire, jel' ti æao", "Sadame iz Srbije, Cr naGora tvoja nije" i ono ãto se posle provlaåilo kroz sve oblike slavýa

Ðukanoviñevih pristalica: "Hoñemo banane!" (Pojavu banana u ruka-ma onih koji podræavaju premijera izazvao je sam Bulatoviñ, insistira-

juñi viãe puta tokom predizbornih TV-duela da vlada Crne Gore nel-egalno uvozi banane). Za sve to vreme, ýudi su po hodnicima jednidruge vukli za rukav i pitali "jel' istina"?

Kad se nasmejani Ðukanoviñ najzad pojavio u druãtvu suprugeLidije, Milice Pejanoviñ-Ðuriãiñ i Svetozara Maroviña i otpozdrav-io pristalicama, ýudi su krenuli ka izlazu iz zgrade, ali se sad odatlenije moglo izañi zbog onih koji su æeleli da uðu i pozdrave novog

predsednika. Sat kasnije, Ðukanoviñ, Pejanoviñ-Ðuriãiñ i Maroviñpojavili su se u kongresnoj sali u Vladi da kaæu pokoju reå onimakoji su ih podræavali. Okupýeni su pevali "Sa Lovñena vila kliåe,dobro doão predsedniåe/Sa Lovñena kliåe vila, glasali smo svi zaMila", mada su kolege iz Podgorice odmah prepoznale dosta onihkoji su do pre nekoliko sati bili za Momira. Ðukanoviñ se vaýda prviput negde zvaniåno pojavio u koãuýi, bez kravate, a predsednik par-lamenta Svetozar Maroviñ bio je tako obuåen da je jedan kolegaprimetio vidi, Sveto doãao u piæami!

Kasnije se slavýe nastavilo na ulicama Podgorice kojima sunegde do popodnevnih sati kruæili automobili "milovaca" ne ãtedeñisirene. Pucalo se svu noñ, a glavno slavýe nastavýeno je u hotelu"Crna Gora". Pevalo se i kad se veñ uveliko bilo razdanilo (izmeðuostalog i "Crna Gora jest malena, al' ñe biti suverena") i pucalo kroz

prozore iz najrazliåitijeg oruæja. Veñ naredne noñi i sutradan ulice supreuzele Bulatoviñeve pristalice.

luåila da se svaki graðanin ima potpisati naspisak pa kad na biraliãte doðe djed, padok mu se sve objasni, pa dok dâ listiñ iliånu kartu, pa dok se potpiãe, pa dok glasa to je trajalo i trajalo.

Poseban skandal je RIK napravio

meçaçem izbornih uslova na sam danizbora. Neprestano se izmeðu dva krugasvuda citirao republiåki zakon po kojem nadrugi krug crnogorskih izbora ne mora iza-ñi 50 odsto biraåa, veñ da je pobednik onajko dobije viãe glasova, bez obzira na brojizaãlih biraåa, ãto je inaåe u svetu uobiåa- jeno (za razliku od Srbije, gde postojiobaveza da i u drugom krugu izaðe polov-ina biraåa). Na dan glasaça, 19. oktobra,RIK je, meðutim, bez obrazloæeça obzna-nila da i na drugi krug ima izañi 50 odstobiraåa. Mada je reå o neåuvenom skan-dalu, niko se iz ãtaba Mila Ðukanoviña nije

bunio jer je veñ u toku prepodneva bilo

jasno da ñe izañi viãe od polovine biraåa.Republiåka izborna komisija je oteza-

la sa objavýivaçem konaånih rezultataizbora mada je oko åetiri ujutro 20. ok-tobra saopãtila da je prema nezvaniånimrezultatima za predsednika Crne Gore iz-

abran Milo Ðukanoviñ. Misija OEBS-a jena konferenciji za ãtampu 21. oktobrapozvala RIK da ãto je pre moguñe saopãtirezultate, ali je posle zahteva Momira Bu-latoviña da se ne objavýuju konaåni rezu-ltati dok se ne "utvrde nepravilnosti",malo ko oåekivao da ñe se to i dogoditi.Meðutim, uveåe 21. oktobra, Republiåkaizborna komisija u kojoj je sedeo samo jedan Ðukanov iñev åovek saopãtila jekonaåne rezultate: Milo Ðukanoviñ pobe-dio je sa 5488 glasova razlike. Æalba Mo-mira Bulatoviña je odbaåena. "Vreme" jepitalo jednog ålana Bulatoviñevog iz-

bornog ãtaba kako se to dogodilo. "Pritis-ci na ålanove Komisije bilisu straãni", rekao nam je,dodajuñi da je odluka donetabez predsednika i sekretaraKomisije. Proverom smo,meðutim, ustanovili da je od-luka u Republiåkoj komisijidoneta veñinom od 5:3, da jeza proglaãavaçe konaånihrezultata glasao Marko Dak-iñ, predsednik Komisije iujedno predsednik Viãegsuda u Podgorici, Radojka

Stamatoviñ, sekretar Komi-sije, i joã troje uglednih pra-vnika, a da su protiv pro-glaãeça odluke glasala dvojica preds tavnika liste "Mo-

svakom sluåaju pojedinaåno, obavioVrhovni sud Crne Gore, a ne Ðukanoviñevizborni ãtab. U preliminarnom saopãteçuza ãtampu posmatraåke misije OEBS-a, sas-tavýene od predstavnika 15 zemaýa piãe:"Ohrabruje åiçenica da su preduzete mere

kojima se pokuãalo blagovremeno doprine-ti kompletiranosti i taånosti opãtinskihspiskova za drugi krug izbora 19. oktobra.Vrhovnom sudu, ministarstvu pravde iopãtinskim sekretarijatima treba odatipriznaçe za preduzimaçe tako teãkog za-datka obrade mnogih zahteva za upis do pe-rioda od 48 sati pre glasaça. Ovo jemnogim graðanima omoguñilo da ostvaresvoje pravo da glasaju." I joã: "Posmatraåkamisija je zakýuåila da preliminarni rezultatiizbora odraæavaju voýu biraåkog tela u Re-publici Crnoj Gori" i to je, kako reåe ãef misije na konferenciji za ãtampu, "vrlo, vrlo

jasna poruka koju ova misija upuñuje".Dodao je da "ýudi treba da pri-hvate da na svakim izborimapostoje pobednik i gubitnik".

DJED: Gubitnik u ovomsluåaju, meðutim, ne æeli niãtada prihvati. Protestujuñi ãto seglasaçe, posebno u Podgorici,produæilo do ranih jutarçihsati, Bulatoviñ u stvari ustajeprotiv odluke Republiåkeizborne komisije koju je onkontrolisao, jer je upravo takomisija odluåila da zbog

guæve na biraåkim mestimaproduæi glasaçe. A zaãto sunastale guæve na biraåkimmestima? Zato ãto je ista Re-publiåka izborna komisija od-

vNEZADOVOLJSTVO:Bulatoviñ sapristalicama

F O T O G R A F I J E : F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Protest Bulatoviñevih pristalica

Januara neñe biti Prvog dana protesta koji su pristalice Momira Bulatoviña or-

ganizovale zbog, kako oni kaæu, "izborne kraðe koju svet joãnije video", na ulici ispred zgrade Predsedniãtva Crne Gore sta- jalo je oko 6000 ýudi. Neuporedivo maçe nego onog oktobra1989. kada je "mlado i lijepo" rukovodstvo predvodiloMiloãeviñevu antibirokratsku revoluciju. Od nekada "mladih ilijepih" na istom stepeniãtu zgrade Predsedniãtva ovoga puta stajao je jedino Momir Bulatoviñ. U utorak 21. oktobra popodne nasamom ulazu u zgradu, kao posledçi bedem, stajao je savezniministar odbrane Pavle Bulatoviñ. Gotovo simboliåno svojim le-ðima poruåivao je isto ãto i masa na ulici: "e, vala, lopov Milonikada neñe uñi u ovu zgradu". Nekoliko sati kasnije, Republiå-ka izborna komisija je rezultatom 6:3 ozvaniåila da je Milo Ðu-kanoviñ novi predsednik Crne Gore, ãto znaåi da ñe ubuduñezajedno sa Pavlom Bulatoviñem sedeti na sednicama Vrhovnogsaveta odbrane. Ako se, naravno, prethodno drugaåije ne odluåi.

Noñ pre ovog protesta na ulici se nalazilo samo aktivistiå-ko jezgro Bulatoviñevih pristalica (oko 300 ýudi), koji su seuz gusle, logorsku vatru i neãto lozovaåe zagrevali za prvipravi protest kada "pristignu braña sa Severa i iz Srbije". Kli-calo se Jugoslaviji, ali u åudnom muziåkom kontekstu "Od

Topole pa do Ravne gore". Te noñi smiãýena je i glavna paro -la tog protesta "Milo , Turåine" i "Nije ovo Turska". Kasnije

se stiglo i do "Momire, Srbine" i "Ne damo te Momire". Svi suse inaåe pozdravýali iskýuåivo sa tri prsta, u ime srpstva, istaona tri prsta zbog kojih je srpska policija zimus tukla ýude pobeogradskim ulicama. Ovoga puta to su Slobina tri prsta. Odsamog poåetka protestanti nisu bili baã previãe nakloçeni nov-inarima bilo je pokazivaça piãtoýa, a najgore je proãao ka-merman CNN-a kome su, izgleda, pokazali i pravu pesnicu.

U sredu popodne, kada se na ulici ispred zgrade Predsedniãt-va okupilo oko 10.000 ýudi, glavnu novinu u ikonografiji pred-

stavýale su mnogobrojne zastave radikala. U masi se åesto mo-glo åuti kako radikali iz Srbije "tek ãto nisu stigli". Za govorni -

mir Bulatoviñ", kao i direktor pod-goriåkog komunalnog preduzeña.

GUBITNIK U AVIONU: Uglavnom,Momir Bulatoviñ u lice Republiåkojizbornoj komisiji i misiji OEBS-a tvrdi da

je "naãa kristalno åista izborna pobedapretvorena manipulacijom u izborni poraz".("Ne damo te, Momire", skandirale su çe-gove pristalice pred zgradom u kojoj stolujepredsednik Crne Gore.) Na sednici Glav-nog odbora çegovog dela DPS-a, rekao jeda je samo u Podgorici ukradeno 8000 glas-ova, da ima ýudi koji su glasali po desetputa, da je SDB izmiãýala imena biraåa i iz-davala potvrde na licu mesta, da su nekiýudi imali viãe liånih karata, da je bilo"nedemokratskih pritisaka", da su glasalalica koja nisu graðani Crne Gore, veñ Al-banije (?!), te da se on, Bulatoviñ, "oseña

kao pobednik na ovim izborima" ("ãta godoni rekli, ja se oseñam kao predsednik CrneGore"; "da su ovi izbori bili drukåiji, ja bihpobedniku pruæio ruku, jer je dosta MomiruBulatoviñu predsednikovaça").

Mada je reå o izborima za predsednikaCrne Gore, da su izbori za republiåke or-gane vlasti razraðeni republiåkim zakono-davstvom, da je suvereno pravo RepublikeCrne Gore da odluåuje o organizaciji vlastina svojoj teritoriji, da je za æalbe u ovakvimsluåajevima iskýuåivo nadleæan Ustavni

sud Crne Gore Bulatoviñ je potpuno igno-riãuñi crnogorsko pravosuðe, u svom prvomobrañaçu okupýenoj masi u ponedeýak 21.oktobra pozvao Mila Ðukanoviña da "ako jeza Jugoslaviju, kao ãto stalno tvrdi da jeste",

iznesu izborni rezultat pred savezni sud isavezni ustavni sud, mada nije reå ni okakvoj povredi saveznog zakona, nisaveznog ustava. No, veñ na mitingu 22.oktobra rekao je da ñe uputiti æalbu Ustavn-om sudu Crne Gore, mada mu je jasnokakav ñe biti çen ishod.

S obzirom na to da je Jugoslavija joãdaleko od pravne dræave, za politiåku sud-binu Mila Ðukanoviña bitnije je i opasnije ãto se po instrukcijama iz Srbije destabili-zuje Crna Gora i ãto se, po ko zna koji putna ovom prostoru, reæira haos u kojem jesve moguñe, a naroåito da Miloãeviñ zadræi

Crnu Goru pod svojom kontrolom. Åim jepostao poznat izborni rezultat. Bulatoviñ je,kako se saznaje, seo u avion i odleteo uBeograd na konsultacije. Ishod tih konsult-acija je vrlo brzo postao oåigledan. Poãto jeveñ na glasaçu, pre podne 19. oktobra, Bu-latoviñ izrazio sumçu u regularnost drugogkruga predsedniåkih izbora, bio je pripre-mýen teren da se 20. oktobra uveåe predBulatoviñevim izbornim ãtabom okupinekoliko stotina çegovih ýutitih pristalicaiz Podgorice. Obratili su im se Danilo Vuk-

sanoviñ, predsednik podgoriåkog Alumini- jumskog kombinata koji je za sutradan najavio sednicu Glavnog odbora Bula-toviñevog DPS koji ñe odluåiti ãta da se åini,i Zoran Kneæeviñ, savezni ministar pra-

vosuða, koji je, "paleñi" okupýene na naåinsto puta viðen u Srbiji, rekao da ñe on liånoinsistirati da se sednica odræi joã u toku noñi.Bulatoviñeve pristalice odluåile su da noñepred ãtabom, sruãili su drvo iz obliæçegdrvoreda, zapalile logorsku vatru, uz kojusu, kasnije u toku noñi, pevali uz gusle. Natom prvom skupu åuli su se povici "hoñemooruæje", okupýene novinare je sumçiåavonadziralo nekoliko mitingaãa, a bilo je i up-ozoreça da "ako ovde ima ko za Mila" boýe mu je odmah da se sklaça.

Glavni odbor Bulatoviñevog DPS-a sas-tao se ipak tek u utorak 21. oktobra pre podne

i odluåio da neñe priznati izborni rezultat, dañe organizovati "mirne graðanske proteste",da ñe se æaliti meðunarodnoj zajednici... I tustiæemo do dijaboliåne ideje, koja teãko da jezaåeta u Bulatoviñevoj glavi, da se modelproãlogodiãçeg graðanskog protesta zbogizborne kraðe u Srbiji prenese u Crnu Goru:proglasiti izbornu kraðu, ne priznati izbornirezultat, okupýati se svakog dana mirno,naravno i to u 15 sati kao i proãle zime uBeogradu, sve do priznavaça pobede Mo-mira Bulatoviña. Taånije, poãto Ðukanoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



com su se reðali partijski aktivisti, iznoseñi podatke oizbornoj kraði. Kao i u vreme predizborne kampaçe,program je vodio Emilo Labudoviñ, novinar TVCrne Gore, uvek zaduæen za neposredan kontakt samasama. Potpredsednik Skupãtine Crne Gore ZoranÆiæiñ poruåio je onoj drugoj, "lopovskoj" strani daneñe joã dugo moñi da ignoriãe protest "poãtene CrneGore". Na kraju se pojavio i Momir Bulatoviñ koji jeza åetvrtak obeñao konkretnu listu zahteva ovogprotesta. Na prvom mestu biñe zahtev da se predsed-niåki izbori poniãte, a na drugom ñe se zahtevati pre-vremeni parlamentarni izbori. I to pod kontrolomOEBS-a za åije predstavnike Bulatoviñ inaåe tvrdi dasu viãe vremena provodili po Svetom Stefanu i luk-

suznim restoranima nego po glasaåkim mestima.Kada se predveåe protestanti raziðu, na ulici obiånoostane samo nekoliko desetina najýuñih, koji åitavunoñ dreæde kraj balvana, poreðanih po glavnoj grad-skoj ulici, ili na çima. Balvani ovoga puta ne sluæeza barikade veñ za grejaçe. U isto vreme, druga stra-na se zaista ponaãa kao da potpuno ignoriãe åitavustvar. Podgoriåki kafiñi su uveåe neobiåno prazni.Oni koji se i zateknu u çima izdaleka se raspitujukod oåevidaca za efekte oktobra 1997. i obiåno pitaju "ima li ih joã na ulici". Pristalice Mila Ðukanoviña,uz obavezan pozdrav sa dva prsta, tvrde da posleovoga oktobra sigurno neñe biti januara. "Mladi ilijepi" odavno viãe nisu zajedno, a ni Miloãeviñ nije,

izgleda, u onoj formi iz januara 1990. kada jesmeçivao rukovodstvo u Crnoj Gori.N. LJ. S.

gledao åitav demokratski svet. Bilo biboýe da su zavrãili svoj deo posla. Nji-ma je bilo neuporedivo lakãe. Nju su pri-mali tako poznati dræavnici, nije biloministra inostranih poslova koji nije sçima razgovarao. Naãu demokratskukoaliciju do sada nije primio niko, jer jeCrna Gora malena. Nije nemoguñe daovaj dogaðaj u Crnoj Gori uozbiýiodnose izmeðu Srbije i Crne Gore. Åakmislim da ñe i Miloãeviñ liåno pokuãatida solidno saraðuje sa Ðukanoviñem.Miloãeviñ je svim silama podræao Bula-toviña, ali mu sad ostaje samo da probada saraðuje. Ta priåa da Ðukanoviñevapobeda odmah znaåi raskid Jugoslavije ustvari je jeftina propaganda koju orkestr-ira dr Ãeãeý."

Dr Kilibarda ujedno iznosi uvereçekako ozbiýnih promena na nivou Jugo-

slavije ne moæe biti dok se i u samom SPS-u ne zaýuýa iznutra kao ãto je to uåinioMilo Ðukanoviñ unutar svoje partije. "Dokgod se neãto sliåno ne dogodi i u SPS-u, uSrbiji se neñe niãta ozbiýno promeniti",kaæe dr Kilibarda. N. LJ. S.

Dr Novak Kilibarda

Miloãeviñev abaæurÅitavim tokom predizborne kampaçeMilo Ðukanoviñ imao je punu podrãkuopozicione Narodne stranke. Predsednik ovestranke dr Novak Kilibarda bio je, meðutim,meðu prvima koji su uz åestitke novom pred-sedniku Crne Gore poruåivali da se u pobedisuviãe "ne ponese", i ujedno najavio povratak"narodçaka" na stare barikade. U trenucimavelikog slavýa, dr Kilibardi su izgleda najviãesmetala neka neumerena klicaça poput onog "Mi smo Milovi, Milo je naã". (Dva danakasnije u centru Podgorice za vreme protesta

Bulatoviñevih pristalica nekoliko puta se åulo"Mi smo Momirovi, Momir je naã"). "Narodu Crnoj Gori je navikao da kliåe voði", kaæe urazgovoru za "Vreme" dr Kilibarda. "Me-ðutim, ovo nije pobeda Mila Ðukanoviña, nitibi tako neãto trebalo previãe isticati. Ovo je

upravo lom politike Slobodana Miloãeviña uCrnoj Gori i to je suãtina svih dogaðaça. Jer,svi dosadaãçi izbori i politiåka zbivaça uCrnoj Gori imala su tako vidýiv Miloãeviñevabaæur. Sada se dogodilo neãto sasvim novo.Nikada u istoriji Crne Gore nisu se sve çenevere i nacije sloæile oko tako krupnih pitaçakao ãto se sada desilo. Tu odluku oliåava presvega sporazum koji je potpisala viãeverska iviãenacionalna demokratska opozicija sa DPS-om koju reprezentuje Ðukanoviñ".

U razgovoru za "Vreme" dr Kilibarda

je prokomentarisao i åest itke koje je Ðu-kanoviñu uputila iz Beograda demokratskaopozicija. "Ja to, naravno, pozdravýam, alioni koji iz Beograda sada ãaýu åestitke is-padaju pomalo smeãni. Bilo bi boýe da susaåuvali demokratsku koaliciju u koju je

neñe priznati Bulatoviñevu pobedu, do izbi- jaça nekontrolisanog nasiýa u Crnoj Goriposle åega je moguñe svaãta, intervencijavojske, na primer, ili bar ono ãto pret-postavýa Nebojãa Åoviñ, predsednik

Demokratske alternative, da Ðukanoviñ moliMiloãeviña za pregovore.

BRAÑA SA SEVERA: Bulatoviñevepristalice iz Podgorice preselile su se 21.oktobra ispred zgrade Predsedniãtva Crne

Gore u samom centru Pod-gorice. Obratio im se, kako re-

kosmo, Momir Bulatoviñ,ponavýajuñi da je "naãa izbor-na pobeda onemoguñena na- jgrubýim kraðama i otimaåi-nama". Posle çegovog govo-ra, konferansije skupa EmiloLabudoviñ pozvao je okupý-ene (prema naãoj proceni åeti-ri-pet hiýada; prema Taçugu15 hiýada; prema sagovorni-ku iz Bulatoviñevog izbornogãtaba, izmeðu 20 i 30 hiýada)da se ne razilaze, jer ñe im seuskoro pridruæiti "braña sasevera". Vrlo brzo su poåelada pristiæu braña iz BijelogPoýa, Berana i Andrijevice, aoåekivao se dolazak i pristali-ca iz Mojkovca i Kolaãina.Prema onome ãto smo åuli uãtabu Momira Bulatoviña,demonstranata bi bilo mnogoviãe, ali se "na severu ne vidiRTS". Inaåe, ministar za in-formacije Crne Gore BoæidarJarediñ uputio je u sredu, 22.oktobra, pismo ministru za in-

formacije Srbije Radmili Mi-lentijeviñ u kome se izraæavaoåekivaçe da ñe ona uåiniti

sve ãto je u çenoj moñi da dræavni medijiu Srbiji poånu korektnije da izveãtavaju.Sve je nekako bilo pod kontrolom, madase tu i tamo åuo poneki pucaç, a izgledalo je da moæe postati opasno tek kad su sepreselili pred zgradu RTV Crne Gore tra-æeñi objektivno izveãtavaçe i smeçivaçe

glavnog urednika Milorada Ðurkoviña(åiçenica je da do dolaska mitingaãa predRTV CG, nisu emitovani izveãtaji o pro-testu Bulatoviñevih pristalica). Bilo jepokuãaja najýuñih Bulatoviñevih pristalicada probiju u zgradu, pa ih je policija odtoga ipak odvratila. Ministar unutraãçihposlova Filip Vujanoviñ rekao je da su"samo sticajem sreñnih okolnosti izbeg-nute tragiåne posledice".

Najupornije Bulatoviñeve pristaliceprovele su noñ pred zgradom Predsedniãt-va, opet zaloæivãi drvored u logorsku vatru.Protest je odræan i 22. oktobra popodne,pred neãto veñim brojem ýudi. Odbaåena jeocena RIK-a da su izbori izrazili slobodnuvoýu graðana Crne Gore, Bulatoviñ jetraæio poniãtavaçe predsedniåkih izbora iraspisivaçe vanrednih parlamentarnihizbora (koji su, inaåe, zakazani za narednoproleñe) pod punom kontrolom OEBS-a inastavak protesta.

Uglavnom, situacija je vrlo napeta,mada bi se reklo da je Milo Ðukanoviñåovek jakih æivaca i ne pokazuje nikakvunervozu. Åak je u izjavi Radio Indeksu 22.oktobra, na pitaçe koga moæe podræati na

politiåkoj sceni u Srbiji, rekao da postoje sviuslovi za nastavak saradçe sa SPS-om nasaveznom nivou, a da inaåe dobro saraðuje

v

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Intervju: Milo Ðukanoviñ

Boj na DediçuU postizbornom razgovoru sa grupom novinara Milo Ðukanoviñ najavýujeda ñe traæiti rekonstrukciju savezne vlade; negira da se razmiãýalo o smenipredsednika savezne vlade Kontiña, ali takvu moguñnost ne iskýuåuje.Ambicije predsednika SRJ Slobodana Miloãeviña pokuãañe da ograniåi

Utrenucima dok se u Podgorici joã sle-æe tlo od posledica politiåkog zemýo-tresa izazvanog Ðukanoviñevom

pobedom na predsedniåkim izborima, a poulicama ovog grada razlivaju oduãevýeçe ilibes pristalica dva suprotna tabora, novi pred-sednik Crne Gore uglavnom nema previãevremena za novinare åak je i CNN-u pos-vetio samo nekoliko minuta. U utorak po-podne Ðukanoviñ je pristao da se nakratkovidi sa grupom stranih novinara (od domañihredakcija prisutni su bili samo "Radio Index"i "Vreme"), kojima je tom prilikom dao kole-ktivni intervju. Razgovor je voðen dok supristalice Momira Bulatoviña, nedaleko odÐukanoviñevog kabineta, kretale u marã nazgradu RTV Crna Gora.

Odmah na poåetku razgovora novi pred-sednik Crne Gore je, sa priliånom dozomsamouverenosti, izjavio kako od MomiraBulatoviña oåekuje da u narednih nekolikodana prikupi dovoýno hrabrosti i dostojanst-va i uåini ono ãto se u sliånim prilikamaobiåno åini åestita pobedniåkoj strani. Ðu-kanoviñ je zatim upitan strepi li od pokuãajadestabilizacije politiåkih prilika u Crnoj Gorii ubacivaça novih grupa naoruæanih ýudi,poput one od 11 ålanova koja je nedavnouhapãena u jednom podgoriåkom hotelu.

"Ako se ovde ponovo pojave ýudi koji seu Crnu Goru ubacuju ili dolaze sa loãimnamerama, suprotstaviñemo im se svim ra-spoloæivim sredstvima. Kao vlast æelimo dapodstiåemo razvoj istinske demokratije uovoj dræavi, ali ukoliko se demokratski pro-cesi budu ugroæavali iz Crne Gore ili spoýa,uz pokuãaje nasilnog prekrajaça voýegraðana, logiåno je da ñemo se od tih nasrta- ja na demokratiju ãtititi svim åime raspo-laæemo.

"VREME": Strahujete li od incidena-ta i intervencije savezne dræave?

ÐUKANOVIÑ: Nema nikakvih razlogaza intervenciju savezne dræave. Bez obzira na

to da li je na ulicama 6 hiýada ili 16 hiýadaýudi, to ne bi trebalo da ugrozi stabilnostCrne Gore. Demokratsko je pravo ýudi da

budu nezadovoýni konaånim rezultatimaizbora. Njihov protest ne bi trebalo shvatitikao pritisak na Crnu Goru sve dok ti ýudibudu poãtovali zakon. Ukoliko se dogodi dapribegnu nedemokratskim sredstvima, pona-výam, ova dræava ñe zaãtititi sebe i auten-tiånu voýu graðana od bilo kakvog nasiýa.Ne vidim apsolutno nijedan razlog da savez-na dræava interveniãe u bilo kom domenu iupotrebýava bilo koju meru za sreðivaçe

staça u Crnoj Gori. Verujem da ñe se na kraju sve ipak zavrãiti na samo jednom demok-ratskom protestu koji moæe da traje nekolikodana, ili, svejedno, nekoliko nedeýa, dokýudi ne potroãe tu koliåinu protestne energijekoju nose. Na kraju ñe svi morati da sepomire sa istinom da je voýa graðana CrneGore u ovom trenutku bila kako to govorerezultati izbora.

Imate li ikakve indicije da su ove pro-teste organizovali ýudi iz Beograda,Miloãeviñeve pristalice, ili on liåno?

Ne bih mogao sa sigurnoãñu da kaæemda te proteste organizuje bilo ko izvan Re-

publike Crne Gore. Konaåno, kao formalniorganizator ovih protesta pojavio se gospod-in Bulatoviñ. On je svojim pristalicama dao

POBEDNIK:Ðukanoviñ posleproglaãenja

izbornihrezultata

sa Zoranom Ðinðiñem i Demokratskomstrankom. Ako novoizabrani predsednikCrne Gore uspeva da ostane miran, to nika-ko ne uspeva vlast u Srbiji. Pored toga ãto sebez preterivaça moæe reñi da RTS "pakuje"

graðanski rat u Crnoj Gori naåinom koji sudobro uveæbali pred rat u bivãoj Jugoslaviji treba samo pogledati saopãteça SPS-a iJUL-a. Ivan Markoviñ, portparol i ålanBiroa JUL-a, na konferenciji za ãtampu uDirekciji JUL-a 21. oktobra izjavio je ovo:"Drugi krug predsedniåkih izbora u CrnojGori predstavýa pravnu farsu, s obzirom nato da ni minimum zakonitosti u çihovomsprovoðeçu nije ostvaren. Ðukanoviña po-dræavaju islamski fundamentalisti balisti iustaãki separatisti kojima je ciý da us-postave teritorijalnu, nacionalnu i verskupodelu Crne Gore koja treba da omoguñi

raparåavaçe i razbijaçe Jugoslavije".Odgovarajuñi na pitaçe o buduñoj saradçisa Milom Ðukanoviñem, portparol JUL-a jeistakao da je levica dobila povereçe graða-na i da neñe dozvoliti razbijaçe Jugo-slavije". Markoviñ je dodao da je "Bulatoviñpobedio u svim onim opãtinama u kojima jepartizanski pokret 1941. godine imao upor-iãte". Jugoslovenska levica uputila je i tele-gram podrãke Momiru Bulatoviñu u komese kaæe da "JUL izraæava punu podrãku çe-govoj reãenosti da istraje u borbi protiv bru-talnog nasiýa nad izraæenom voýom graða-na Crne Gore, nad zloupotrebom moñi od

strane dræavnih organa i pretçi da se poniã-ti vekovima braçena sloboda i dostojanstvoçenih graðana". U potpisu, koordinatorJUL-a za Crnu Goru Ratko Krsmanoviñ.

U saopãteçu SPS-a jedino nema balista(mada ih je pomiçao portparol IvicaDaåiñ), ali se kaæe da Ðukanoviña po-dræavaju "islamski fundamentalisti i albans-ki i ustaãki separatisti".

Prema "Politici", Bulatoviñu su poåelida stiæu i åuveni telegrami podrãke: od Ok-ruænog odbora SPS-a kosovskomitrovaåkogokruga, od radnika Duvanske industrijeGçilane, radnika Fabrike radijatora i kli-maureðaja "Jugoterm" iz Gçilana...

Za to vreme, Miloãeviñu su sa Zapadapoåela da stiæu upozoreça da ostaviCrnogorce na miru i da ne pali tamo svojepoznate vatre. No, Zapad ga upozorava izbog Kosova, a upozorava ga na ovo ili onoveñ sedam-osam godina. Istina, çegovavlast je i pre Ðukanoviñeve pobede poåelada se kruni, a ako bi prihvatio crnogorskogpremijera, mogao bi ga prihvatiti samo kaopartnera. To bi znaåilo da je od çegovevlasti otkinuta gromada, a pitaçe je ima linekog ko ga moæe ubediti da se sa tako

neåim pomiri. sROKSANDA NINÅIÑVELIZAR BRAJOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



za pravo da ovako protestuju i pozvao ih,uostalom, da nastave narednih dana. Me-ðutim, veoma je indikativno da je on nep-osredno poãto je saznao rezultate izbora,prema mojim informacijama, mirno prihva-tio svoj poraz. Konaåno i çegov je ãef kab-ineta nakon toga obavestio novinare da jegospodin Bulatoviñ prihvatio poraz. Dankasnije boravio je u celodnevnoj poseti Beo-gradu, nakon åega se predomislio i saopãtioda ne priznaje moju pobedu.

Ukoliko ipak ovde nasiýe eskalira,

razmiãýate li o uvoðeçu vanrednogstaça?Nipoãto. Ubeðen sam da to neñe biti po-

trebno. Æelim da verujem da nas ýudi kojiprotestuju neñe, upotrebom svoje sile, motiv-isati da mi eventualno protiv prekrãilaca za-kona, kao dræava, upotrebýavamo silu. Liånoverujem da su i ovi protesti neka vrsta de-mokratskog sazrevaça u Crnoj Gori i da ñese sve zavrãiti u granicama korektnosti. Van-redno staçe bi bilo krajçe kontraproduk-tivno.

Kada oåekujete da preuzmete duænostpredsednika Crne Gore s obzirom na ova

dogaðaça, ali i na ustavnu tehnologijupreuzimaça ove duænosti?Predsedniåki izbori u Crnoj Gori su se

predviðen ustavom. A to je voðeçe unu-traãçe i spoýçe politike SRJ. Time ñemoobezbediti i da savezna skupãtina funkcioniãena ustavom predviðen naåin. Samim tim ñese ostaviti samo ustavom predviðen prostor

za delovaçe predsednika SRJ gospodinaMiloãeviña. On je upravo u ovoj konfuziji inerealizaciji ono ãto je ustavom propisano,pronalazio prostor za sebe i preuzimao inger-encije iz nadleænosti i savezne skupãtine isavezne vlade. Pokuãañemo, dakle, da u SRJ,shodno naãim demokratskim opredeýeçi-ma, poåne da æivi ustavom predviðeni sistemvlasti, a onda ñemo tek u takvoj jednoj kon-cepciji, sesti i narednih dana razmiãýati onekim personalnim promenama u ime CrneGore na saveznom nivou. Na to gledamo kaona izvedeno pitaçe. Suãtinsko je da obezbed-imo da svako radi samo ono ãto po ustavu

moæe i tako spreåimo protivustavnu koncen-traciju vlasti.Na kakve personalne promene kon-

kretno mislite?Pre svega na to da je Vlada Crne Gore joã

pre nekoliko meseci podnela predlog savez-nom premijeru Radoju Kontiñu da razreãi radau saveznoj vladi gospodina Zorana Kneæeviñazbog çegovog krajçe neprofesionalnog inedoliånog odnosa prema Crnoj Gori. On umnogim svojim izjavama saopãtava da jeCrna Gora zapravo leglo kriminala, a on kaoministar prava ne bi smeo da ãiri takveneistine. Premijer Kontiñ se do ovog trenutka

nije izjasnio o ovom naãem predlogu iako imaovlaãñeça da samostalno o tome odluåuje.Pored Kneæeviña, na saveznom nivou ima joãnekoliko ýudi koji ne odraæavaju autentiånupolitiku Crne Gore i potrebno ih je zamenitionima koji ñe to åiniti ubedýivije, dostojan-stvenije i odluånije. Ãto se tiåe samog gospod-ina Kontiña, pojavila se negde novinarska vestkako navodno postoji spremnost vlade CrneGore da pokrene inicijativu da se on smeni. Otoj temi se do sada apsolutno nije razmiãýalo,niti se o çoj razgovaralo. Moja je æeýa da seposle okonåaça ovih izbora pre svega stiãajustrasti, da se posvetimo ozbiýnim projektimarazvoja demokratije i reformi i u tom kontek-stu ñemo tek razmiãýati koji su to ýudi sa na- jviãe reformskog i demokratskog dignitetakoji ñe najuverýivije na saveznom nivou nas-tupati u ime Crne Gore.

S obzirom na karakter vlasti prisutangodinama u ovoj zemýi, kako uopãte vid-ite moguñnosti Crne Gore da se na legalannaåin izbori za svoje interese na nivou fe-deracije?

Ne æelim da u pogledu ovoga budem pe-simista. Verujem u jugoslovensku federacijui verujem da Crna Gora u çoj moæe da

prezentira i ostvari svoje interese i demok-ratskim sredstvima nametne svoje politiåkeinterese SRJ. Postavýa se, naravno, pitaçe

dogodili pre no ãto je istekao posledçi danmandata gospodina Bulatoviña. On, kolikome señaçe sluæi, ima pravo da koristi svojpredsedniåki mandat sve do 5. januara 1998.godine. Na çemu je da se opredeli da isko-risti sve preostale dane svog mandata, ili da,saglasno izraæenoj narodnoj voýi, podneseostavku i pre nego ãto mu mandat istekne.

Ãta ñe biti vaãi prvi koraci u odnosuna federalni nivo?

U odnosu na federalni plan vidim dva pri-oriteta za Crnu Goru. Prvi je da se posle pro-

mena na åelu Crne Gore, ona u Beograduubuduñe predstavýa sa dostojanstvenijim,slobodnijim i nezavisnijim stavom nego dosada. Naæalost, za nama je sedmogodiãçeiskustvo predsednikovaça Momira Bula-toviña, koji je do sada uglavnom u Beogradodlazio po svoje miãýeçe, umesto da tamoodlazi sa miãýeçem, da nastoji da naãademokratska i reformska zalagaça budu pri-hvañena u jugoslovenskoj politici. Drugi naãprioritet jeste da sistem vlasti u SRJ funk-cioniãe na ustavom predviðeni naåin. Da tajsistem vlasti bude temeý demokratskom raz-voju druãtva. Tako ñemo stvoriti uslove da,

na primer, savezna vlada ne deluje viãe kaokolektivni ãef kabineta predsednika SRJ, veñda zaista bude vlast koja obavýa deo posla

v

Iz åestitke Milana PaniñaPoãtovani predsedniåe Ðukanoviñu, Vaãa pobeda je pobeda demokratije za celu

Jugoslaviju. Graðani Crne Gore uåinili su odliåan izbor. Vi simbolizujete naprednu imodernu Crnu Goru, i stajuñi iza vas Crnogorci su napravili korak u najboýem pravcu ka punoj demokratiji, istinskim reformama i neophodnoj saradçi sa svetom. Sa vamana åelu crna Gora treba da postane uzorna zemýa.

Izvanredni izbor graðana Crne Gore ohrabriñe graðane Srbije da i oni krenu timpravcem. U Srbiji postoji ogroman demokratski potencijal, koji treba organizovati u jedandemokratski blok. Ja se nadam da ñete mi vi pomoñi da to uradim.

MILAN PANIÑ

U VISOKOM DRUÃTVU:Ðukanoviñ, Paniñ i Klinton

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



koja se to sredstva moraju upotrebiti za posti-zaçe tog ciýa ugraðivaçe sopstvenih idejau jugoslovensku federaciju. Veñ sam rekaoda se to pre svega postiæe doslednim poã-tovaçem ustava. Åesto se, åini mi se priliåno

olako, istiåe kako u SRJ ne moæe da se ostvaridemokratija zato ãto je gospodin Miloãeviñuzurpirao neka ovlaãñeça koja mu po ustavune pripadaju. To moæda jeste dio dijagnozanaãeg staça, ali postavýa se pre svega pitaçezaãto on to moæe da åini. Sigurno zato ãtoneko drugi ne radi svoj posao, a to su saveznaskupãtina i vlada. Zaãto oni to ne rade trebapitati çih. Verovatno zato ãto se ne oseñajudovoýno kompetentnim i odvaænim da radeposlove koji su im ustavom dati. Time os-tavýaju prostor za oåigledan talenat gospodinaMiloãeviña da (u svojim rukama, prim.red.)vaninstitucionalno i vanustavno koncentriãe

ono ãto mu ne pripada. Za tako neãto ne moæese samo on kriviti.Da li ovim æelite da kaæete da ñete

spreåiti gospodina Miloãeviña da posegneza bilo kakvim promenama ustava i aku-mulira veliku vlast u svojim rukama?

Poznato vam je da je nepodeýen stavpolitiåke Crne Gore da promene saveznogustava ne dolaze u obzir. A posebno ne dola-ze u obzir one promene ustava koje bi treba-lo da koncentriãu veñu vlast u rukama bilokog pojedinca, makar to bio i predsednikSRJ. Mi ne verujemo u Jugoslaviju u kojojñe carovati nekontrolisana vlast jednog

åoveka; mi verujemo u Jugoslaviju kaodemokratsku dræavu u kojoj ñe vladatidemokratska pravila.

Da li u svojim diplomatskim kontakti-ma dobijate podrãku za nastojaça daodbranite Crnu Goru od Miloãeviñevihnasrtaja?

Zaista ne bih preterivao u naglaãavaçu teopasnosti. Crna Gora je i ovoga puta pokaza-la da ima svoju glavu. Pokazala je, bez obzirana politiku gospodina Miloãeviña oko pro-teklih izbora na kojima je on oåigledno veo-ma napadno podræavao svog miýenika, da jeCrna Gora drugaåije odluåila. Prema tome,Crna Gora nije niåija prñija, gde se moæenametati bilo åija voýa sa strane; Crna Gorato neñe dozvoliti ni ovoga puta, kao ãto nijedozvoýavala ni ranije u svojoj istoriji. CrnaGora iskreno pripada Jugoslaviji i potrudiñese da iskreno doprinese Jugoslaviji da se onaekonomski i demokratski razvija. I da utiåena to da se na åelu Jugoslavije nalaze ýudikoji ñe raditi u çenom interesu i za dobroçenog naroda. Da li ñe to biti SlobodanMiloãeviñ ili sutra neko sasvim drugismatram da je to ãto se Jugoslavije i çenihinteresa tiåe, sasvim irelevantno. Vaæno je da

to budu ýudi koji rade u interesu a ne protivdobra naroda Jugoslavije. s

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

Duh vremena

Ivica ponora Bojim se da oko Crne Gore stvari lako

mogu otiñi predaleko. Medijska agresijaiz Beograda je tolika da se åini kako

Ðukanoviñ prosto neñe dobiti priliku da

pokaæe bilo kakav gest i ponudi dobreodnose s federacijom

Dakle, ipak pobeda. Tesna, jedva iãåupana , osporavana ;koãtala je mnogo æivaca imorañe joã da se brani, ali jeprva prava i velika. Toliko je

dugo iãlo od zla na gore da niko ne bismeo da sad tu mnogo zakera. Najpre daproslavimo, pa ñemo posle videti ãta nas joã åeka.

Ali, ovoga puta jedva da je bilo imalo

vremena za slavýe, pa i to samo za onekoji ne troãe programe srbijanskog radijai televizije, ili ne mare ni za kakve besneuvrede i mraåne pretçe. Kao i pre godinudana kad su bili u pitaçu lokalni izbori uSrbiji, isti poraæeni odbija da se s timpomiri. Razlika je u tome ãto sad u CrnojGori pobednik Ðukanoviñ dræi vlast, a po-raæeni galami s ulice.

Miloãeviñeve ýude poåeo je da bije kogod ih gde stigne, samo ãto su u Srbiji oniponiãtavali izbore, a u Crnoj Gori mogusamo da probaju da potegnu piãtaýke,mada su, izgleda, skloniji piãtoýima. Ovesezone u Srbiji i Crnoj Gori poraæena sudva brkata kandidata, ali oko Liliña nijebilo nikakve guæve, poãto na tim izborimanije bilo pobednika, samo poraæenog.Osim toga, na drugoj strani je bio Ãeãeý,a on je ipak bliæi roðak SlobodanaMiloãeviña.

Ali, pogledajmo najpre ko je sve, osimMila Ðukanoviña, pobedio u Crnoj Gori.Spisak onih koji su tu pobedu proslaviliispao je neobiåno dugaåak i raznovrstan,ãto samo potvrðuje meðu Crnogorcimaraãireno uvereçe da su mnogo veñi i

vaæniji nego ãto se åini i da centar svetamora biti negde izmeðu Nikãiña i Kolaãi-na. Osim çih samih, radovali su se veñina

mladih ýudi, zatim sve maçine, zatimambiciozni preduzimaåi, obrazovani iboýe obaveãteni, oni koji su negde putov-ali ili misle da hoñe, zatim deo ne-kadaãçih dobrovoýaca razoåaranih isho-dom rata, oni koji uopãte neãto oåekujuod æivota a niãta od Miloãeviña... Sve sku-pa takvih je u Crnoj Gori bilo jedva viãeod pola, ali za ove izbore bila je zainteres-ovana i Srbija, a ishod je doneo nepodeý-

enu radost svima iz bivãe koalicije"Zajedno". Pritom se Ðinðiñ viãe potrudioda se oåeãe o Ðukanoviñevu pobedu, dok je Vuk Draãkoviñ bio zauze t traæeçemnaåina da saraðuje s Miloãeviñem i to na-plati, a da se niãta ne primeti. Najzad, svikoji su iz spoýçeg sveta bili primorani dase bave ovdaãçim prilikama, a izgubili susvaku nadu i umorili se od oseñaça uza-ludnosti, morali su osetiti olakãaçe zbogÐukanoviñeve pobede. Pojavio se nekoko misli na drugaåiji naåin, logiåno i nor-malno, i uspeo da osvoji vlast, ãto je,dakako, bilo moguñe jedino tako ãto je tajveñ bio na vlasti. Odjednom se Miloãeviñobreo na brisanom prostoru, nezaãtiñensvojom dimnom zavesom ratnih pretçi,faãistiåkog nasiýa i raznih sliånih bu-dalaãtina.

Pokazalo se da je beznadeænost ipakprividna i veãtaåki proizvedena. Pokazalose da se moæe mnogo boýe i viãe. TemeýMiloãeviñeve vlasti i kýuåni argumentsastojao se u tome da je on najboýi odsvega realno moguñeg, da je izvukaomaksimum iz datih uslova, da bi razmereporaza i nesreña bez çega bile neuporedi-

vo veñe. On je Srbiju spasao rata i poåeoda izvlaåi iz sankcija, iako je antisrpskisvet bio reãen da satre sve srpsko. Nije

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



mogao nikoga uveriti da se bilo ãta po-pravilo, pa mu je preostalo da dokazujeda boýe nije moglo i da ratuje protiv sva-kog ko izgleda kao maçe zlo.

To ãto Srbiju polako preuzima Ãeãeý,Miloãeviña oåigledno brine mnogo maçeod Ðukanoviñeve pobede u Crnoj Gori.Ãeãeý ne moæe da se poæali na tretman uMiloãeviñevim medijima, dok je protivÐukanoviña poåela kampaça koja se po

gluposti, mræçi i stepenu besnila moæemeriti samo s onom koja je prethodilaratu. Ispada da se posle izbora svud poCrnoj Gori vijore albanske zastave. Pred-stavnik JUL-a govori da su Ðukanoviñupobedu doneli glasovi islamskih funda-mentalista, balista i ustaãa, a Bulatoviñevidemonstranti skandiraju "ovo nije Turs-ka". To se dogaða istoga dana dok se uBeogradu svi sloæno zgraæaju nad rasiz-mom i osuðuju uæasan zloåin mladih na-cista. Naime, veñina ovdaãçih rasistasebe smatra uzornim demokratima, a tenesreñne ubice romskog deåaka samo suodluåile da se ne stide i ne pretvaraju,nego da odmah urade neãto od onoga oåemu svi govore.

Beograd, dakle, mora da brani i åuvasvoj duh metropole od svake netrpeýi-vosti i faãizacije. Romsku decu, dakle,nije preporuåýivo likvidirati usred gradai pred kuñom. Ali, sasvim je neprihvatýi-vo da jedan predsedniåki kandidat dobijeglasove Muslimana, Albanaca i Hrvata.Ovo je protivreåna poruka u kojoj se su-daraju trpeýivost i mræça i koja zato ne-minovno zbuçuje omladinu, a neki mo-mci oåigledno teæe da stvari razjasne idovedu u sklad. Ili ñe Beograd pristatida na svojim ulicama toleriãe rasistiåko

ga åeka ako bude suviãe odluåan i dos-ledan. Ali, naravno, nikakva normalnapolitika i normalni odnosi meðu repub-likama ne mogu se zasnovati na ovakvimkampaçama. U civilizovanim odnosimameðu ýudima, åak i meðu politiåarima,postoje granice koje se ne prelaze. Ako sepreðu, povratka nema.

Meðutim, iz nekog razloga u Srbiji sedosta åesto dogaðaju upravo takve moral-

ne vratolomije. Politiåari jedni druge na-zovu kriminalcima, lopovima, laæovima,faãistima, zatim se lepo izmire, razmenekomplimente, poånu da saraðuju, pa ondasve ispoåetka. Ako vas je Miloãeviñevapolicija hapsila i mlatila, to nikako neznaåi da ñete obavezno odbiti neku çego-vu ponudu ili poziv na razgovor. A ako ste juåe s nek im saraðivali, to nije pre prekada ga danas nazovete stokom i ðubretom.Ovde se podrazumeva da to nije niãtaliåno i da u politici ýudi jedni drugimanormalno rade takve stvari.

Ali, bojim se da oko Crne Gore stvarilako mogu otiñi predaleko. Medijskaagresija iz Beograda je tolika da se åinikako Ðukanoviñ prosto neñe dobiti pril-iku da pokaæe bilo kakav gest i ponudidobre odnose s federacijom. Miloãeviñhoñe da ga odgura ãto daýe u ekstrem,da ga izazove na neki nepromiãýenpotez, a ako ne uspe, moæda ñe probatida stvori neki povod za vanredno staçeili neãto sliåno. Jedino ãto je u ovom tre-nutku izvesno jeste da se on nikako nemiri s pobedom Ðukanoviña. Protivtakvih reformista spreman je da ide i sfaãistima. A Romi neka sklaçaju svojudecu. s

STOJAN CEROVIÑ

nasiýe, ili ñe prestati svakodnevna pro-paganda rasizma u mnogo raznih formi inijansi. U neposrednoj buduñnosti imaviãe izgleda da rasizam napreduje, sto jevidýivo ne samo po propagandnoj hister-iji oko izbora u Crnoj Gori. Naime, odlu -ka da se predsedniåki izbori u Srbiji po-nove u najkrañem roku, veñ poåetkomdecembra, ne moæe se razumeti druga-åije nego kao spremnost da se Ãeãeýu

prepusti vlast. Da je Miloãeviñ reãen daga zaustavi, odlagao bi izbore i pokretaoantifaãistiåke kampaçe.

Uæasni zloåin u Beogradu bio je dobarpovod za takvu kampaçu, ali reæim gaoåigledno propuãta, poãto je trenutno up-ravo jako zauzet zagrevaçem atmosfere iproizvoðeçem incidenata i faãistiåkognasiýa u Crnoj Gori. Smrt romskog deåa-ka tu doðe neãto kao neprijatna koinci-dencija, uzgredni i sluåajni incident, kojisamo za trenutak baca malo svetlosti i ot-kriva uzroke i posledice mraåne, zloåi-naåke aktivnosti koja se ovde zove poli-tiåki æivot.

Sad treba naroåito paæýivo åitatireæimsku ãtampu i ne propuãtati glavnetelevizijske vesti. Ko se ne seña ili nijehteo da zna kako je zapoåeo rat u Bosni,sad ima priliku da isti mehanizam vidi nadelu. Ko se pita zaãto su trupe SFOR-a uRepublici Srpskoj zauzele televizijskepredajnike i zabranile rad paýansketelevizije, moæe da dobije uverýiv odgo-vor gledajuñi ãta RTS govori o CrnojGori.

Moguñe je da ñe se Miloãeviñ zausta-

viti na samoj ivici i da sve ove pripremeza pakleni vatromet sluæe samo za zas-traãivaçe i pokazivaçe Ðukanoviñu ãta

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Republika Srpska

Rat za predajnikeKako je poåelo, tako se zavrãava: nova runda otimaåina iuniãtavaça radio i TV predajnika i repetitora podseña na 1991,ali sada je tu i SFOR, kao treñi igraå

tavka da ko kontroliãe elektronske medije,pre svega televiziju, kontroliãe i sve drugo.

Izgleda da pretpostavka vaæi i daýe: politiå-ki rat Pala i Baçe Luke eskalirao je do ivicenasiýa; sada su tamo gde su Srbi i Hrvati bilipre taåno ãest godina, avgusta-septembra1991. Policijska plemena bosanskih Srbaveñ su iskopala ratne sekire i veñ se meðuso-bno ãpijuniraju, diferenciraju, hapse i gleda-

ju preko niãana; to zvuåi poznato. Letos jepoåelo i sa televizijom: diferencijacija (ko jeza Baçu Luku, a ko je za Pale) najkritiånija

je – naravno – u spornim podruåjima dodiradve vlasti Republike Srpske: tamo gde sebore za premoñ nad lokalnim feudima uBijeýini, Doboju i sliåno.

Tako se desilo da proãle nedeýe u stru-åno izvedenoj sabotaæibudu onesposobýenirepetitori i predajnicina lokaciji Veliki æep,a da 20. oktobra u joãstruånije izvedenoj ek-sploziji bude uniãtenTV predajnik SRT uBijeýini.

Zaãto su ti predaj-nici toliko vaæni? Zatoãto su jedini preostali,ako ne raåunamo po-

kretne emisione jedin-ice zaostale od bivãeJNA ili ureðaje napra-výene nadvoje-natrojena licu mesta. Naime,NATO je avgusta1995. polupao skorocelu telekomunikacij-sku infrastrukturu Re-publike Srpske; sve ãto sada postoji sklepa-no je kako se znalo i umelo...

Izgleda da je niz poraza u radio-difuzn-om ratu sa Baçom Lukom doveo Pale dologiåkog zakýuåka: boýe je predajnike koji

su "çihovi" uniãtiti kad veñ ne mogu dabudu "naãi"... Anonimni izvor dnevnika"Graðanin" iz Bijeýine izjavio je 21. oktobra

da je bijeýinski predajnik (ranije vlasniãtvolokalne TV SIM, "osloboðen" po SRT) kojipokriva Semberiju trebalo da bude, po snag-ama SFOR-a, zauzet za koji dan... PolicijeRepublike Srpske odmah su optuæile jedna

drugu za taj teroristiåki napad; MUP sa Palakaæe da su diverziju naruåili oni iz "otcijepý-enog, nelegalnog" MUP-a iz Baçe Luke iupozorava da "se mogu oåekivati sliåneakcije" ne bi li se Pale ãto viãe izbrukale("recept Markale"), ãto bi se moglo uzeti ikao jedna vrsta sugestije...

Veliki æep (1537m, desetak kilometaraistoåno od Han Pijeska) vaæno je åvoriãte zaprenos radio, TV i drugih komunikacijskihsignala od doline Save ka jugoistoånoj Bos-ni, teritoriji pod kontrolom Pala. Na tomtorçu su tri FM predajnika po 1KW, dvaUHF TV predajnika od po 1KW i niz ra-

zliåitih repetitora. Iz SFOR-a kaæu da ñe –åim ga poprave – Ve-liki æep nastaviti saemitovaçem baço-luåkog programa.

U celu priåu odpoåetka je kao veomaaktivna – moæda pre-sudna – strana ume-ãan i SFOR, kad suveñ "domañi izdajnicidoveli stranog okupa-tora". Pokuãaji Palada izbegnu, izvrdaju i

revidiraju Dejtonskesporazume iznerviralisu Sile Potpisnice igurnuli ih na stranugðe Plavãiñ. U pro-mociji çene baçolu-åke politike, stvari sudoãle i do radio-di-fuzije: posle serije

upozoreça paýanskoj televiziji da prestanesa anti-dejtonskom i anti-SFOR propagan-dom (koja je, istini za voýu, postala iritant-na), snage SFOR-a zauzele su u septembruåetiri predajnika SRT i prebacile ih na vezu

s baçoluåkim studijem. Pale su reagovaleaktiviraçem predajnika Veliki æep i pre-seýeçem programske ekipe u Bijeýinu.

alkanski su ratovi 1990-1995. joã on-omad nazvani televizijskim ratom:zdravo za gotovo uzeta je pretpos-B

SFOR je onda zauzeo Veliki æep (ali ga nijeåuvao), pa je bilo sabotaæa kraðama i un-iãtavaçem vitalnih delova (sliåno se desilo iRadio Panåevu 1993), ãto je izazvalo pro-tokolarno uæasavaçe Velikih Sila i nimalo

protokolarno æestoko uzvrañaçe: ameriåketrupe iz sastava SFOR-a aktivirale su svojbataýon za psiholoãke operacije, iz sastava4. grupe za psiholoãke operacije Komandeza specijalne operacije Armije SAD. Grupa

je jedina aktivna formacija SAD za psi-holoãkopropagandna dejstva, vazduãnomo-bilna u kratkom roku i finansira se iz budæe-ta Specijalnih snaga. Elementi iz 4. gruperazvijeni su na teritoriji BiH i Hrvatske nadiskretan naåin joã 1993/94. u vreme Un-profora, da bi se u sastavu SFOR-a popunilido pune i pojaåane snage. Te jedinice raspo-laæu terenskom opremom za proizvodçu le-

taka, ãtampaçe novina, proizvodçu i emi-tovaçe radio i TV programa i – ako je po-trebno – ometaçe postojeñih emisionihstanica. Grupa ima podrãku 193. grupe zaspecijalne operacije Ratnog vazduhoplovst-va iz Pensilvanije, sa najmaçe åetiri avionaEC-130E Commando Solo. To su avionihercules posebno opremýeni za ometaçe iemitovaçe radijskih programa na ultrakrat-kim, sredçim, kratkim, vojnim i ostalimopsezima, kao i televizijskih programa. Sna-ga predajnika na tom avionu nije poznata,ali se izvesni zakýuåci mogu izvuñi iz teh-niåkih karakteristika ureðaja za ometaçe,

koje su poznate (ometaçe i emitovaçe susimetriåno vezani): ureðaj za aktivnoometaçe na ãirokom spektru tipa AN/ALQ172 u staçu je da praktiåno uguãi sav radio-saobrañaj ispod sebe u krugu åiji preåniknije poznat, ali se moæe sa sigurnoãñu pret-postaviti da je povelik, po iskustvu izZalivskog rata, gde su prve verzije tog avio-na dejstvovale sa uspehom. Tehniåki reåeno,snaga tog ometaåa je 50 W po megahercu naãirokom spektru, ãto znaåi da ako ometa tri-åetiri pojedinaåne frekvencije, ima punoveñi uåinak.

Radio Pale poåeo je da, uprkos zabrani

SFOR-a, emituje svoj program 20. oktobra u16:00; istoga dana na nebu iznad Bosne pojavio se EC-130E i poåeo da na istimfrekvencijama emituje poruku: za prekidprograma, veli, odgovorno je rukovodstvosa Pala, i u tom pravcu. Sa izvesnoãñu semoæe oåekivati da ti avioni poånu da emitu-

ju i svoj – ili baçoluåki – program.Rat oko radio-difuzije u BiH ulazi u

kritiånu fazu: Palama preostaje jedino pirats-ko emitovaçe sa pokretnih radio i (moæda)TV-predajnika; takvi se izvori emisije ot-krivaju relativno lako, a ometaju joã lakãe.Izgleda da je eskalacija na planu rata za ra-

dio-difuziju preãla liniju s koje nema pov-ratka. s

MILOÃ VASIÑ

ZAÃTO SU VAÆNI:Predajnik Udrigovokod Tuzle

F O T O

F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Kline, na sahrani dvadesetpetogodiãçegAdrijana Krasniñija, ubijenog tri danaranije u okrãaju sa pripadnicima MUP-aSrbije. Predstavnici vaænijih politiåkihstranaka koji su mu tog dana odali poãtuopisali su Krasniñija kao joã jednu ærtvuterora srpskih okupatora – tvrdili su daga je policija muåki ubila, a zatim pod-metnula leã na popriãte napada napolicijsku stanicu u ovom selu. Drugi su

o çemu govorili kao o heroju i palomborcu. Za Srbe, meðutim, Krasniñi je bioterorista, pripadnik oruæane grupe kojasebe naziva Oslobodilaåka vojska Koso-va, ili skrañeno U-Åe-Ka. Tokom pos-ledçih dvadesetak meseci, OVK jepreuzela odgovornost za desetine napadana srpske organe vlasti u pokrajini, ali suçeno ustrojstvo, poreklo i ciý ostali toli-ko tajanstveni da mnogi i danas tvrde data organizacija uopãte ne postoji.

Za OVK se prvi put åulo sredinomfebruara proãle godine, nekoliko danaposle serije eksplozija u izbegliåkim ka-

mpovima u kojima su posle "Oluje" na-seýeni prognanici iz Krajine. U saop-ãteçu koje je faksom upuñeno redakcija-

izmisli i inscenira albanski militarizam iterorizam na Kosovu", da to nije prviput, i da se albanski narod "odavno opre-delio za mirnu i nenasilnu politiåku bor-bu". S obzirom na to da u pomenutim

eksplozijama niko nije nastradao, anovih napada nije bilo, tajanstveni faks je posle nekoliko nedeýa zaboravýen.

Veñ u aprilu, OVK je nizom napadana policijske stanice ponovo stavio jav-nost pred dilemu o svojoj autentiånosti.Ovaj put bilo je ærtava (dva mrtva i åeti-ri raçena), a ono ãto je izazvalo posebnuzabrinutost bila je okolnost da su akcijebile izvedene na nekoliko mesta u prib-liæno isto vreme. Åak i da su teroristi na-pali policajce i izbeglice trulim povrñem,a ne bombama i mecima, åiçenica da suu staçu da organizuju niz tako sinhroni-

zovanih udara na relativno ãirokom po-druåju i da potom nestanu bez traga ka-zivala je da je vrag odneo ãalu. I ovajput, meðutim, albanski politiåki lideri saRugovom na åelu zastupali su tezu da jereå o srpskoj policijskoj ujdurmi, dok suærtve nastojale da objasne kao posledicu"unutraãçih obraåuna unutar srpskepolicije". Takve teze, meðutim, poåelesu da zvuåe sve neubedýivije, pogotovootkad je postalo jasno da je "aprilskaofanziva" ustanovila obrazac koji jemaçe-viãe verno kopiran sledeñih god-inu i po dana. Osim srpskim policajcima,meðutim, OVK je sve åeãñe poåela dapreti "domañim izdajnicima i slugamaokupatora", to jest Albancima lojalnimsrpskom reæimu, da bi te pretçe uskoropoåela da ispuçava, a jedna od prvih ær-tava bio je Ejup Bajgori, radnik RSDBSrbije. Uopãte, moæe se reñi da jeizborom policajaca i douãnika kao svojihprimarnih meta, a izbegavajuñi vojsku icivile, OVK uspela da poãtedi sebeæeãñih reakcija u srpskom i svetskom javnom mçeçu.

Kada je januara ove godine odleteo uvazduh automobil Radivoja Papoviña,rektora Univerziteta u Priãtini iMiloãeviñevog "jakog åoveka" na Koso-vu, postalo je jasno da je OVK u staçuda organizuje i komplikovanije akcije odispaýivaça tromblona na usamýenekuñe iz mraka. Sada su veñ mnoge nev-erne Tome poverovale u çih, mada jeepiskop raãko-prizrenski Artemije ostaodosledan u svojoj skepsi. "Papoviñ jesmetao i Srbima i Ãiptarima jer je onprvi i jedini koji se suprotstavio spora-zumu Rugove i Miloãeviña o povratkualbanskih profesora u ãkole", rekao je

vladika Artemije tada.U stvari, srpska javnost je pojavuOVK doæivela sa pomeãanim oseñaçi-

Kosovo izmeðu rata i mira

Kud narodna

ma listova na albanskom jeziku, reåeno je da su "11. februara o.g., gerilci OVKpreduzeli oruæanu akciju u operativnojzoni 1". Zatraæeno je da se "odmah poå-ne dijalog o povlaåeçu vojnih i poli-cijskih trupa iz Republike Kosovo", dok je meðunarodnoj zajednici , a posebnoSjediçenim Dræavama, poruåeno daodmah priznaju nezavisnost Kosova, "uinteresu mira na Balkanu i u intersu srps-kog i albanskog naroda... U protivnom,rat na Kosovu je neizbeæan." Saopãteçe je potpisano reåima "Glavni Ãtab OVK",

a podaci o poãiýaocu, koji se obiåno au-tomatski upisuju u zaglavýe svake faksporuke, bili su izbrisani pre slaça.

U prvi mah, ova poruka je i kod Srbai kod Albanaca primýena sa priliånopodozreça. Priãtinski dnevnik "Bujku",inaåe blizak Demokratskom savezu Kos-ova, vladajuñoj politiåkoj partiji kos-ovskih Albanaca, uz saopãteçe je objav-io informaciju da je napad na izbeglice ustvari organizovala Srpska radikalnastranka Vojislava Ãeãeýa, pa je åak citi-ran i anonimni srpski izvor koji o tomesvedoåi. Predstavnici DSK i veñine osta-

lih albanskih partija su svojim izjavamapotkrepili ovu tvrdçu, objaãçavajuñi da je reå o "pokuãaju srpskog reæima da

v

vojska proðePojaåana aktivnost Oslobodilaåke vojske Kosova izraz jenemoñi srpskih i albanskih politiåara

ATENTAT: Istraga posle bombaãkog napada na rektora Radivoja Papoviña

Usubotu, 19. oktobra, viãe od trin-aest hiýada ýudi okupilo se naseoskom grobýu u Klinåini kod

V .

D I M I T R I J E V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


16 VREME s 25. 0KTOBAR 1997.

ma. Sa jedne strane, meðu kosovskimSrbima prostrujali su strah i uznemire-çe, tako da je Zoran Sokoloviñ liåno pregodinu dana morao da ide u Podujevo iobjaãçava ýudima da niko ne sme da ih

ubija. Sa druge strane, teãko je oteti seutisku da su neki zvaniånici doæiveli iz-lazak OVK na scenu kao dar sa neba ikonaånu potvrdu da se ceo kosovski zap-let svodi na borbu pravne dræave protivalbanskog terorizma. "Zar nismo oduvektvrdili da su svi oni teroristi? Sad ñemoda ih rasturimo", rekao je jedan funkcio-ner leve koalicije novinaru "Vremena"proãle godine. "Terorizam je terorizam, iniko neñe moñi da nam zameri ako se saÃiptarima budemo obraåunavali kao En-glezi sa IRA ili Ãpanci sa ETA – prvo sepuca, a zatim se pita." Takav stav dobro

se uklapa u stereotip koji je godinamapothraçivan u srpskom javnom mçe-çu, a po kome su kosovski Albanci, po-put robota ili mrava, slepo posluãni svojim liderima, a ti lideri su, prema istomobrascu, samo marionete u rukama svet-skih moñnika koji vuku konce iz Vatika-na, Vaãingtona, Bona i Teherana. I dok je Radmilo Bogdanoviñ otvoreno optuæi-vao Rugovu da stoji iza OVK, priãtinsko"Jedinstvo" je pisalo o logorima "ãiromSAD, Albanije i Nemaåke, u kojima ofi-ciri NATO obuåavaju udarne teroristiåkegrupe". Istovremeno, proreæimski listovi

su pod oznakama "senzacionalno" i"skandalozno" objavýivali "otkriña" opredstojeñoj ofanzivi "sto hiýada ãiptar-skih terorista na Srbiju".

Ako je borba protiv terorizma na Ko-sovu bila zasnovana na takvim premisa-ma, nije ni åudo ãto je dala jadne rezul-tate. Policija je poåetkom ove godine us-pela da likvidira nekolicinu, a uhapsidvadesetak stvarnih ili navodnih pripad-nika OVK, zbog åega je Jovicu Staniãiñai pokojnog Badæu Stojiåiña pohvalioMiloãeviñ liåno. Ispostavilo se, meðu-tim, da su izveãtaji u beogradskoj ãtam-pi, koji su ponosno objavýivali da jeOVK "obezglavýena", preuraçeni, ãto je postalo jasno proãle nedeýe kada jeOVK napala dvanaest policijskih stanicatokom 24 åasa. Istovremeno, napor da sekroz suðeçe uhvañenim pripadnicimaOVK pokaæe da pravna dræava funk-cioniãe unapred su diskreditovani oåig-lednim dokazima o torturi osumçiåenihi traýavim istraænim postupkom, zbogåega su brojne humanitarne organizacijeveñ uzele optuæene u zaãtitu. S obziromda je je jedan od optuæenih umro u zat-

voru od posledica istrage svega nekolikonedeýa pre suðeça (koje bi trebalo dapoåne krajem oktobra), veñ sada je jasno

sticaça mladih Albanaca na iseýavaçeu inostranstvo. Zahvaýujuñi takvoj

politici, mladi izmeðu 15 i 25 godina,koji åine ogromnu veñinu albanske pop-ulacije, ostali su bez perspektive i takopostali prirodno loviãte za "regrutnu ko-misiju" OVK. Zahvaýujuñi situaciji uobrazovaçu, sve maçe çih govori srps-ki; za mnoge, jedini Srbi koje su ikadvideli jesu policajci koji ih povremenomaltretiraju u gradovima, ili upadaju usela ruãeñi zidove i ãikanirajuñi ukuñanetokom "akcija oduzimaça ilegalnogoruæja" koje svako albansko selo na Ko-sovu iskusi bar dva do tri puta godiãçe.

Okolnost da je veñina Albanaca joã

poåetkom Miloãeviñeve vladavine iz-baåena iz policije i da je veñina sadaãçegsastava MUP-a u pokrajinu dovedena iz

Crna serijaSpisak akcija koje se pripisuju Os-lobodilaåkoj vojsci Kosova. OVK je preuzela odgovor nost za veñinudole navedenih napada.

11. februar Napadi ruånim bombama na izbegliåke logore u Priãtini, Peñi, K.Mitrovici, Suvoj Reci i Podujevu. Bilans: bez povreðenih.

23. april Maskirani napadaåi pucali iz automatskog oruæja na osobýe i gosteu kafani "Åakor" u Deåanima. Ubijena su dva radnika lokalnogpreduzeña "Unikof", a jedan je teæe raçen. Iste veåeri, u tri odvoje-na napada na policijske patrole u Peñi, Ãipoýu i Ãtimýu, ubijeni su jedan policajac i jedna æena koja se zatekla u patrolnim kolima, doksu dva policajca teæe raçena.

3. avgust Serija napada bombama i vatrenim oruæjem na policijske stanice uPriãtini, Podujevu i selu Krpimej kod Podujeva. Bilans: bez povre-ðenih, uniãtena garaæa i jedno policijsko vozilo.

27. avgust Napad bombama na policijsku stanicu u selu Åelopek kod Peñi i at-entat na radnika Sluæbe dræavne bezbednosti Ejupa Bajgoru kodPodujeva.

31. avgust Ispaýene dve tromblonske mine na policijsku stanicu u seluKlinåine kod Kline. Istog dana, baåena je bomba na kuñu rezervnogpolicajca Milorada Rajkoviña u naseýu Beræenik kod Peñi. Niko nijepovreðen.

27. septembar Napadi bombama na policijsku stanicu u selu Rudnik kod Srbice,kontrolni punkt kod Podujeva i kasarnu u Vuåitrnu. Bez povreðenih.

25. oktobar U selu Surkiã kod Podujeva ubijeni inspektor Miloã Nikoliñ isluæbenik Dragan Rakiñ.

16. januar Atentat automobilom-bombom na Radivoja Papoviña, rektorapriãtinskog univerziteta. Papoviñ i çegov vozaå Nikola Laliñ su åu-dom preæiveli, uz teãke povrede.

28. mart Serija atentata na pripadnike MUP-a Srbije i "poãtene Albance" uPodujevu i Klini. Ubijeni Jusuf Halilaj i Fehmi Haziraj, raçeniBranislav Milovanoviñ i Mehmet Gaãi.

11-14 septembar Napadnute policijske stanice u Reæçici kod Deåana, Kijevu, SuvojReci, Glogovcu, Klinåini, Ponoãevcu kod Ðakovice, Rudniku kodSrbice i Peñi.

16. oktobar Noñni napad na policijsku stanicu u Klinåini. Ubijen Adrijan Kras-niñi.

17. oktobar Napad tromblonskim minama na izbegliåko naseýe Babaloc kodDeåana. Niko nije povreðen.

da ono ãto bude reåeno u sudnici preddomañom i svetskom javnoãñu neñe vre-

deti ni prebijene pare.Ima razloga za bojazan da ñe buduñipokuãaji reæima da suzbije terorizam naKosovu i ubuduñe doneti viãe ãtete negokoristi. Reå je o tome da su Rugovineteze da je OVK, u stvari, åedo srpskepolicije suãtinski opravdane, premda neu doslovnom smislu. Praktiåno sve ãto jeMiloãeviñ radio u toj pokrajini tokomsvoje desetogodiãçe vladavine pripre-malo je teren za raðaçe terorizma: odpriåa o masovnim silovaçima i "tajnomãtabu iredente", preko izbacivaça Alba-naca iz svih institucija sistema i uvo-

ðeça policijske brutalnosti kao uobiåa- jenog naåina ophoðeça prema pripad-nicima ovog naroda, do otvorenog pod-

1 9 9 6 .

1 9 9 7 .

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



osloboðeça, tj. da je ukinut u korist 8. januara. Kako ove godine, sticajem okol-nosti, sluæbeno nije proslavýen ni jedanni drugi datum, taj trpeýiv beogradskisvet ipak je uñario jednu za ovdaãçe pri-like neverovatnu istorijsku pojavu – daove godine uopãte nema dan oslobo-

ðeça.Ako je verovati uåiteýici æivota, 20.oktobra 1944. jedinice NOVJ i Crvenearmije oslobodile su Beograd od nem-aåke okupacije. I od kojeåega drugog,dodaje ista ta uåiteýica, posledçih godi-na neãto glasnije no ãto se to u prethod-nih pola veka smatralo poæeýnim i pozdravýe korisnim. No, otkud baã 8. janu-ar? Otud, kaæu, ãto su Karaðorðevi us-tanici baã na taj dan 1807. osvojili Beo-grad od Turaka, uåinivãi ga time – posle380 godina – ponovo srpskim gradom.Ukratko, dobili smo za praznik oslo-

boðeça datum ne mnogo maçe sumçivod 16. juna, dana Vojske Jugoslavije. Po-toçi je istorijski po tajnom – i nikad ost-varenom – sporazumu Srbije i CrneGore o zajedniåkom ratovaçu protivTurske. Ovaj 8. januar jeste dan kada jeSulejman paãa predao Gorçi grad us-tanicima, ali se turska posada iz Beogra-da povukla tek dva meseca kasnije, 7.marta 1807, poãto je iz Stambola stiglasaglasnost Porte. No, dobro, praznik bimogao da bude dvodelni (pod imenom,na primer, Mali i Veliki dan osloboðeça,8. januar i 7. mart), ali sumçe u izborostaju åak i bez nekog cinizma, jer suoslobodioci Beograd vratili Turcima veñ1813. godine, bez ispaýenog metka iikakve odbrane.

Na sreñu, Beograd ima viãe no dovo-ýno datuma kadrih da ispune prazniånevizije proãlih, sadaãçih i buduñih gra-donaåelstava. Ãto se Turaka tiåe, samooni bi zadovoýili istorijske potrebe bilokoje evropske metropole jer su BeogradSrbima predavali, osim 8. januara 1807,i 30. novembra 1830, kada su srpskisviçarski trgovci sa knezovskim titula-

ma dobili autonomiju; i 18. aprila 1867,kada su ustupili Kalemegdan; i 20. juna1876, kada je iznad Beograda skinuta

Datumaraçe

Dan osloboðeçaturska zastava….. No, Turci imaju i jednufalinku: pod çihovom upravom – pa joãi sa slavnim imenom Dar ul Dæihad,Prag svetog rata – Beograd je proveo na- jduæe razdobýe mira u svojoj dvomileni- jumskoj istoriji, 167 godina izmeðu 29.avgusta 1521, kada ga je osvojio Sulej-man II Veliåanstveni (i u Carigradu os-novao Beligrad mahalu od samih Beo-graðana), do 6. septembra 1688, kada su

ga zauzeli Bavarci, Ãvabe, Franci i neãtosrpskih ãajkaãa pod komandom Maksi-milijana Emanuela i Eugena Savojskog.

Pod svojim imenom Beograd se prviput pojavýuje poåetkom IX stoleña, alisve varijante Belog Grada – Belagradon,Alba Graeca, Griechisch Weissenburg,Alba Bulgarica, Bolgar Fejervar, NandorAlba, Nandor Fejervar, Belgrado diSchiavonia – samo svedoåe o hordamaoslobodilaca i prigodnih slavýeniåkihdatuma. Meðu mnoãtvom bizarnosti imai ona da su Maðari 1124. godine osvojilii sruãili Beograd, a od kamena i cigala

utvrdili Zemun; potom su 1152. Vi-zantinci zauzeli Zemun, sruãili ga i odtog kamena i cigala utvrdili Beograd. Itako daýe. Srbi su Beogradom upravýaliprvi put 1284, ali åini se da tvorcima ju-bileja moæda smeta to ãto ga je kraý Dra-gutin na upravu dobio miloãñu maðar-skog kraýa. Isti "nedostatak" spada ionom datumu 1403. godine kada ga je,kao vazal maðarskog kraýa, dobio Ste-fan Lazareviñ, sve uprkos tome ãto je bioprvi srpski vladar koji je Beograd nesamo proglasio prestonicom, nego uçemu izgradio neke urbane institucije,bolnicu na primer. Kasniji meðusobnioslobodioci su uglavnom Turci, Maðari,Austrijanci i Nemci. Potoçi su Beogradnapustili 1. novembra 1918, dva danapre no ãto ñe Austrougarska potpisatiprimirje i izañi iz rata (i postojaça).

Izbor je, dakle, poveliki. Neko u sku-pãtini grada ove godine misli da je 8. januar dobar datum. Lakãe ga je biloodabrati nego, na primer, 9. mart, 17.novembar ili onaj dan kada je SlobodanMiloãeviñ odluåio da prihvati Gonzales-ov izveãtaj i oslobodi Beograd. Ko se joã

toga seña, ko zna kog ñe nas datumaoslobaðati iduñe godine? s

A.Ñ.

e baã u åudu pored svega ãto imse dogaða, Beograðani su sazna-li da im 20. oktobar viãe nije danN

drugih krajeva Srbije praktiåno je onemo-guñila infiltraciju, vrbovaçe i prevenciju,koji åine stubove svakog antiteroristiåkogdelovaça. Za sada, MUP tu borbu vodina potpuno kontraproduktivan naåin:

umesto da se kroz obaveãtajno delovaçeakcije OVK-a preduprede, posle svakognapada na policijsku stanicu policijablokira åitave regione i danima maltretiralokalno stanovniãtvo, ponaãajuñi se taånokao ãto ih OVK u svojim saopãteçimaopisuje: kao okupatori, ili, u najmaçuruku, kolonijalne trupe. Prijateýski nas-trojeno lokalno stanovniãtvo je baza bezkoje nikakava gerila ne moæe da postoji.Srpski reæim se do sada uglavnom trudioda to lokalno stanovniãtvo ãto viãe odbijeod sebe, åime ih automatski gura unaruåje OVK-a.

Drugi faktor je Rugovina pasivna po-litika, i sve veñi otpor albanske emigra-cije da takvu politiku i daýe finansira nedobijajuñi za uzvrat niãta osim obeñaça.Za emigrante, koji su po definiciji uvekskloniji ekstremnim stavovima, jer za ra-zliku od onih koji su ostali u otadæbini zate stavove ne moraju da snose posledice,OVK predstavýa priliku da se stvari najzad pomere s mrtve taåke, i moæda koris-nu investiciju za buduñnost ukoliko stvarinastave da se kreñu u pravcu oruæanogsukoba. Postoje indicije da je takav stav

odnedavno usvojio i Bujar Bukoãi, "pred-sednik kosovske vlade u egzilu", kojiodnedavno kontroliãe dobar deo fondovanastalih prikupýaçem "patriotskog pore-za". Rugova je svestan da i OVK iBukoãi dugoroåno slabe çegovu pozicijui za sada, po svemu sudeñi, nije spremanda im se otvoreno suprotstavi.

Kad se ima sve ovo u vidu, izgleda da je OVK mnogo viãe od sluåajnog pro-laznika na politiåkoj sceni Kosova i daima sve izglede da se nametne kao jedanod glavnih igraåa. Joã postoji nada da seto spreåi, ali bi Miloãeviñ i Rugova mor-ali zajedno da sednu i dogovore se otome. Miloãeviñ bi morao Albancima daponudi neki ozbiýan zalog da se ukýuåeu politiåki sistem u Srbiji, ili makar daprimeni sporazume (kao onaj o obra-zovaçu) koje je veñ potpisao. Rugova bimorao da osudi akcije OVK-a i da ih javno pozove da poloæe oruæje, jer ñe seu protivnom DSK (sa Rugovom iliBukoãijem svejedno) pretvoriti u pukopolitiåko krilo gerilaca. Naæalost, svedok reæim na usta Zorana Liliña i IvanaMarkoviña poruåuje da "kosovski prob-

lem ne postoji" OVK nema razloga dabrine za svoju buduñnost. s

DEJAN ANASTASIJEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Dr Zagorka Peãiñ-Goluboviñ:

BuðeçeUniverziteta"Univerzitet postaje svesniji svoje vlastite odgovornosti ineophodnosti da se ponaãa autonomno, a ne po diktatu vlasti,dekana ili rektora"

gom. Svojevremeno su suspendovani pro-fesori Filozofskog fakulteta u Beogradudobijali silna pisma solidarnosti iz inos-transtva, ali, naæalost, nijedno pismo soli-darnosti iz Jugoslavije. Univerzitetski od-

bor za odbranu demokratije ustao je uodbranu profesora Petkoviña. Iznenaðenasam velikim brojem ýudi sa tehniåkihfakulteta, veterinara, stomatologa koji suveoma poåeli da se angaæuju. Univerzitetse osveãñuje. Na primeru sluåaja profesoraPetkoviña vidi se da Univerzitet postajesvesniji svoje vlastite odgovornosti ineophodnosti da se ponaãa autonomno, ane po diktatu vlasti, dekana ili rektora. I ål-anovi Saveta, delegirani sa Univerziteta,mnogo su jedinstveniji nego kada je, naprimer, profesor Vraåar morao da prekinesvoj mandat, kada je zapravo smeçen i iz-

abran profesor Veliåkoviñ. To, uostalom,pokazuju i pripreme za izbor rektora: 28ålanica Univerziteta dalo je podrãku profe-soru dr Mariji Bogdanoviñ smatrajuñi daona najboýe zastupa autonomiju univerz-iteta, ali i interese profesora i studenata.

Insistirali smo da se poãtuje glasUniverziteta i da kandidati za rektorai prorektore moraju da imaju podrãkubar treñine ålanica BU. Naã deo save-ta je bio jedinstven i u traæeçu os-tavke predsednika Saveta BU dr Mo-måila Babiña zato ãto je manipulisaosednicama Saveta. Kada se videlo da

nijedan vladin favorit nije dobio po-drãku treñine fakulteta i instituta, ål-anovi Saveta, delegirani od vlade,pokuãali su da anuliraju Deklaracijuza koju su i oni glasali...

Da, pokuãali su da ponove sluåajVeliåkoviñ, da se vrate na princip da je dovoýna makar jedna podrãka dakandidat bude izabran za rektora.Meðutim, uporan stav fakultetskogdela Saveta koji je poruåio da ñe

bojkotovati izbore i da ñe ponovo formira-ti neinstitucionalno Nauåno-nastavno veñeuåinio je da predstavnici vlade prihvate dase dræimo principa iz Deklaracije.

Da li je i posle svega, bilo manipu-lacija?

Za kandidate za rektora nisu moglimnogo da manipuliãu, ali su zato ma-nipulisali izborom prorektora: svojom gla-saåkom maãinom obezbedili su da budu iz-abrana samo dvojica, dok ñe treñi biti izab-ran u drugom krugu.

Nada Popoviñ-Periãiñ, ministar kul-ture i neprikosnoveni lider vladinog delaSaveta, univerzitetskom delu predloæila je "dil": do sledeñe sednice poñi ñe joj za

rukom da "proðe" i prorektor kome jeuniverzitetski deo ukazao najveñe pov-ereçe. Savet je zapravo paravan iz

izabran je profesor dr Dragan Kuburoviñ,izabrana su i dva prorektora, ali ViktorTodoroviñ, briýantni student mikrobi-ologije (prosek 9,98!), koga je iz-abrao Studentski parlament izove trke nije izaãao kao pobednik– nije dobio ni jedan jedini glasvladinog dela Saveta BU. Ali,zato je ovaj deo Saveta, bezizuzetka, izglasao povereçe drMomåilu Babiñu, predsedniku

Saveta BU åiju je smenu traæiouniverzitetski deo saveta: u svojoj160 i kusur godina dugoj istorijiBeogradskog univerziteta, ni zavreme balkanskih ratova, ni zavreme okupacije BU nije bio bezsvog åelnika, a sada je dr Babiñdva puta odgaðao zakazane sed-nice Saveta da bi ih uklopio u di-namiku aktuelnih politiåkihzbivaça, obrazloæio je akademikMilan Kurepa.

"Vreme" je pitalo prof. dr ZagorkuPeãiñ-Goluboviñ da li se zapravo iãtapromenilo na Univerzitetu u Beograduposle viãemeseånih studentskih protesta, iliostaju stare podele i stara, dugogodiãçadegradacija znaça i nauke, ãkole i univerz-iteta, statusa profesora i studenata?

"Zvaniåna politika prema univerzitetunije se promenila, ostao je na snazi Zakonkoji je znatno ograniåio autonomijuuniverziteta, ostala je i ista potpuna mater-ijalna zavisnost univerziteta od milostivlade, pa su mnogi fakulteti, i tehniåki idruãtveni, u katastrofalnoj situaciji. Sluåajprofesora Slobodana Petkoviña, kome je

dekan Ãumarskog fakulteta uruåio otkazzato ãto se pet dana nije pojavio na radnommestu (iako je imao papire i dokaze da je

onaåno je, posle najduæeg inter-regnuma u svojoj istoriji, Beo-gradski univerzitet dobio rektora:K

çegova katedra dozvolila ovo odsustvo),pokazuje da se politika prema Univerzitetui pogorãala – poåiçe se primeçivati Za-kon o radnim odnosima koji vaæi upreduzeñima, gde je direktor u poziciji dasamovlasno otpuãta i nameãta sluæbenike.

Drugim reåima, profesori univerziteta tre-tiraju se kao åinovnici, iako su izborne

liånosti koje dekan niti je postavio, nitimoæe da otpusti. U vreme Titovog reæimaåak je Skupãtina morala da donese odlukuda sa Filozofskog fakulteta bude udaýenagrupa profesora.

"VREME": Na Univerzitetu kruæipeticija kojom se najoãtrije protestujeprotiv ove odluke dekana Ãumarskogfakulteta prof. dr Duãana Joviña. Petici- ju je za nekoliko dana potpisalo viãe od600 nastavnika.

Z. PEÃIÑ-GOLUBOVIÑ: Klima sena Univerzitetu znatno promenila posleStudentskog protesta 96/97. To se naroåito

vidi na sluåaju profesora Petkoviña: pre senije moglo ni zamisliti da se fakulteti i ceoUniverzitet solidariãu sa otpuãtenim kole-

F O T O G R A F I J E : D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


s VREME 1925. OKTOBAR 1997

kojeg vlast vuåe poteze koje hoñe...Nada Popoviñ-Periãiñ voli da operiãe u

åetiri oka i da daje razna obeñaça koja vrloåesto ne ispuçava. Posledça sednicaSaveta pokazala je tu çihovu veãtinu ma-nipulisaça (uz manipulaciju je konaåno iz-abran i profesor Kuburoviñ, imao je maçepodrãki od profesora Marije Bogdanoviñ),ali sve skupa pokazuje da se Univerzitetomviãe neñe moñi tako lako manipulisati,kako su to åinili kada su doveli Veliåk-oviña. Ja sam tada dala ostavku na ålanstvou Savetu jer nisam æelela da radim pod

takvim diktatom.Za svoju podrãku Studentskom pro-testu Univerzitet, osobito najbuntovnijifakulteti, materijalno je kaæçen:zaostaju uplate za materijalne troãkove,kasne i uvredýivo niski liåni dohoci. Nijenimalo sluåajno da je, pored toliko ve-likih duænika, baã Filozofskom fakultetuiskýuåena voda zbog neplañenih raåu-na...

Sigurno nije sluåajno. Novi rektorKuburoviñ je obeñao da ñe najenergiånijepokrenuti pitaçe materijalnog poloæajaUniverziteta u Beogradu, a Univerzitet s

druge strane, preti – novim ãtrajkom. Ovosve pokazuje da se situacija na Univerz-itetu meça. Suãtinskih promena, meðutim,neñe biti dok se Zakon ne promeni. Ko-misija Odbora za odbranu demokratije nauniverzitetu i Nauåno-nastavnog veña saåi-nila je predlog novog Zakona o univerz-itetu: za ålanove Saveta vlada bi mogla daimenuje samo poznate nauåne i kulturneradnike, ýude kojima ñe u prvom redu bitiinteres Univerziteta.

Govori se da je u pripremi joã goravarijanta Zakona u Univerzitetu...

S obzirom na sastav novog parlamenta,plaãim se da je moguña i ta gora varijantazakona koji bi u potpunosti ukinuo au-

tonomiju univerziteta. Ukoliko se to i do-godi, plaãim se da ñe ponovo ugasnuti en-ergija i profesora, a naroåito studenata kojisu se ipak opredelili da ostanu u ovoj ze-mýi i bore se za poboýãaçe uslova æivota.

Julovski slogan "Svoje znaçe, svojojzemýi" pokazao se kao licemerna paro-la; verovatno najboýi student gen-eracije nije dobio nijedan glas za stu-denta-prorektora. Kako se nijednomålanu vladinog dela Saveta, roditeýu,nije omaklo da tajno da svoj glas za sja- jnog studenta. Da li je to javno

kaæçavaçe za uåestvovaçe u Stu-dentskom protestu?Sama åiçenica da je Viktora Todor-

oviña izabrao Studentski parlament bila jedovoýna da za çega ne glasaju predstavni-ci vlasti. Ali, neñe im biti nimalo lako danametnu svog kandidata: student-prorektoripak mora da ima podrãku fakulteta.

Nebojãa Popov ovaj odnos snaga na-ziva demokratura. On je za kolege sdruge strane åak rekao da nisu discipli-novani, veñ dresirani...

Ålanovi Saveta su veoma paæýivo bira-ni, po partijskoj lojalnosti, i oni su fan-

tastiåno disciplinovani: da poånemo odBojiña koji je direktor Kliniåkog centra popartijskoj liniji, do Hadæi-Antiña koji jedirektor “Politike” po partijskoj liniji i nizadrugih direktora koji sede u Savetu, koji sudirektori samo zahvaýujuñi partijskoj dis-ciplini, a ne svom umeñu. Ima i profesorakoji nikada ne bi mogli biti profesoriUniverziteta da nisu beskrajno lojalni svojoj partiji: Miloã Aleksiñ je po toj liniji iz-abran za profesora univerziteta.

Studenti su veoma razoåarani ãtonije izabrana profesor MarijaBogdanoviñ. Oni govore o oligarhiji navlasti koju ne interesuju ni univerzitet,ni studenti, ni profesori...

Mnogi od nas su razoåarani ãto nije iz-abrana profesor Bogdanoviñ koja bi, pomom miãýeçu, bila energiånija u borbi zaautonomiju Univerziteta. Izbor profesoraKuburoviña je ipak kompromis, i on je po-dræao Studentski protest. Zato je sednica iodlagana. Zakazana je tek kada su “prelo-mýeni” neki ålanovi JUL-a. Neuspeh bibio za ýude sa Univerziteta da su, kao upoåetku, insistirali na svojim kandidatimaprofesoru Grbiñu i profesoru Simiñu. Vra-tili bismo se tamo gde smo bili sa Veliåk-oviñem.

Ipak, decenijama nije bilo rektora sadruãtvenih nauka, pogotovo sa Filozof-skog fakulteta, da li je to tek åudnakoincidencija?

Filozofski fakultet se u svojoj istorijivrlo dostojanstveno ponaãao: branio je au-tonomiju Univerziteta i svoje profesore.Sedam godina je branio svoje profesoredok odlukom Parlamenta nisu udaýeni safakulteta. Sigurno da kao takav ãtråi i danije po voýi vlasti. Najvaænije je da sepromenila klima: Univerzitet viãe nije“mrtvo more”. Aktivirali su se mnogi kojisu do sada bili pasivna masa ili "unutraãçi

emigranti". Kao antropolog stojim nastanoviãtu da zalagaçem svakog pojedincau nekoj aktivnoj borbi za poboýãaçestaça moæe mnogo da se uradi. U ýudimase probudio graðanin koji je svestan da bezçegove vlastite inicijative ne moæe niãtada se uradi. Ne moæe se sve uraditi ni u in-stitucijama sistema, jer su one instituciona-lizovane, ãto ñe reñi uklopýene u postojeñiporedak. Da bi se neãto promenilo, morase dozvoliti prostor za individualne i grup-ne inicijative. Perspektive nisu sjajne, aliovo ãto se dogaða u Crnoj Gori pokazujeda postoji svest o potrebi za reformama ipromenama, da Jugoslavija izaðe iz krize...

SLOBODANKA AST

TELEDIRIGOVANI I LOJALNI: Ålanovi Saveta Univerziteta

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



smeçivaça Ðinðiña i direktora i ured-nika Studija B; iskazana je razoåaranostzbog dila sa socijalistima u tom poslu, aza krivce su prozvani Danica Draãkoviñi Milan Boæiñ. Vuk je upozoren da ñe

mu, ako isti scenario pokuãa da primeniu Åaåku, odbornici otkazati posluãnost.Ãto se tiåe konstituisaça republiåke sk-upãtine, reåeno je da SPO, ni podkakvim uslovima ne sme podræatimaçinsku vladu leve koalicije ili uñi uotvorenu koaliciju sa çima. Centrala seupozorava da se odbor iz Ãumadije uko-liko se ostvari saradça sa levicom,moæe odvojiti od centralne Srbije.Opãtinski odbor je zakýuåio i da naponovýenim predsedniåkim izborimakandidat ne moæe biti Vuk Draãkoviñ,"jer ga prati fama gubitnika". Sugeriãese i da je pogreãna strategija "uniãteça"demokratskih stranak koje su bojkotov-ale izbore, te da se, pod hitno, mora ob-noviti saradça sa DS, DSS, GSS i os-talim opozicionim subjektima sa poli-tiåke scene Srbije. Kad su ovi stavovidoãli do javnosti, sve je proglaãeno Jo-vanoviñevim "liånim miãýeçem", pred-sednik opãtine Iliñ zatraæio je smenuStojana Markoviña (DS) sa mesta direk-tora Doma kulture "zbog zbuçivaça

javnosti". Markoviñ je "stavove" plasir-ao u javnost. No, demokrate su potegle

"amandman" o "suverenoj kadrovskojpolitici". I tu nije bio kraj. Iliñ je "pote-gao" Milana Boæiña kao krivca za neus-peh u Beogradu i moguñeg ideologa sa-radçe sa socijalistima. Glavni odbor

Partijski æivot

Åaåanski glasNajveña opasnost za lokalnu vlast je ãto predsednik opãtinehoñe da misli, i to u svojoj stranci

bedu – od 70 odbornika socijalisti imajusamo osam. Namera novog opãtinskogrukovodstva bila je da tako ubedýiv re-zultat postigne i u "vrãeçu vlasti". Åinise da se u tome uspelo jer iako, kaoopoziciona opãtina, nije "mezimåe Re-publike", Åaåak predçaåi u izgradçiinfrastrukture, proizvodnih kapaciteta,poslovnog i stambenog prostora. Onoãto je planirano za naredne åetiri godineuraðeno je maltene za deset meseci,kaæe predsednik SO Åaåak Velimir Iliñ(SPO): dovoðeçe gasovoda u grad, re-konstrukcija centralne kotlarnice, po-pravka ãkola, renoviraçe porodiliãta,obnova fasada starih zgrada, 47 kilo-

metara asfalta, 30 makadama, 40 kilo-metara vodovodne mreæe, 34 gradiliãtau gradu, 22.000 kvadratnih metara no-vog poslovnog prostora... Stvaran jeambijent u kome se privatnici oseñajusigurnim (blizu 4.000 privatnih, uglavn-om proizvodnih firmi), zahvaýujuñiåemu su solventni i opãtina i javnapreduzeña pri çoj. Na dan naãe posete

javne firme su na raåunu imale dva mili-ona dinara.

Predsednik Iliñ istiåe da su vlast i onikoji je åine podreðeni graðanima. Zatoovde, ãto, po Iliñevom miãýeçu, moædanekome i smeta nema dileme oko op-stanka koalicije "Zajedno" na lokalnomnivou. Zaãto? Zato ãto opãtinski åelniciu radno vreme profesionalno rade svojposao, dok se popodne bave stranaåkimaktivnostima. Neko vodi izbornu kam-paçu, a neko antikampaçu, ilustrujereåeno predsednik opãtine. Uslov funk-cionisaça vlasti je i autonomnakadrovska politika odbora stranaka kojeåine koaliciju. "Recept" o zaãtiti svojihýudi potpisale su demokrate.

Da je lokalna vlast u Åaåku jedna od

najuspeãnijih u Srbiji "åuli" su i socijal-isti, rezultate u izgradçi Åaåka ne sporini predsednik ovdaãçih slobista Gra-

dimir Aleksiñ, napomiçuñi da je socijal-istiåka vlast ostavila samodoprinos ipare u budæetu, te da sa takvim po-laziãtima nije teãko biti uspeãan. ZaÅaåak su "åuli" i u centrali Srpskogpokreta obnove, neretko se Draãkoviñhvalio uspeãnim vladaçem u Åaåku, ali,åini se, glavna opasnost opstanku lokal-ne vlasti dolazi iz Beograda, i to odsvojih stranaka i "svojih" ýudi.

STAV I MIÃLJENJE: Na septem-barskim izborima za r epubliåki parla-ment SPO je tukao levicu sa 3:2, dvamandata su uzeli i radikali. U samomÅaåku vukovci su imali preko 7.000glasova viãe od liste åiji je nosilac bioMiloãeviñ. Kad je SPO smenio Ðinðiñai "udario" na Studio B, ãto je mogao bitimoguñi pravac postizborne partijske ko-

mbinatorike, åaåanski odbor SPOzauzeo je stavove koje je javnosti pre-zentirao portparol Vladan Jovanoviñ:osuðeno je ponaãaçe odbornika SPO-au gradskoj skupãtini Beograda prilikom

Åaåak je opãtina u unutraãçostiSrbije u kojoj je koalicija "Zajed-no" zabeleæila najubedýiviju po-

F O T O G R A F I J E : D R A G A N

T O D O R I Ñ

GRADILIÃTE: Centar åaåka

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



SPO-a je rasformirao odbor u Åaåku,odluka je doneta nakon razgovora u åe-

tiri oka izmeðu Iliña i Draãkoviña.Draãkoviñ je obeñao i da ñe doñi uÅaåak da vidi ãta su stavovi, a ãta liånomiãýeçe, ali – nema ga. U meðuvre-menu, predsednik opãtine Åaåak VeýaIliñ, koji je i predsednik Okruænogodbora SPO i ålan Predsedniãtva testranke, brani pravo na drugaåijemiãýeçe, kao ãto se brani i od kalku-lacija da je novi åelnik grupacije "SPO90". Reklo bi se, i jedno i drugo neus-peãno.

porodiýe, penzionere"... Socijalisti su tvrdili, priloæili i original uplatnice, da jerepubliåka administrativna taksa za otvaraçe radçi i lokala uplañivana naopãtinski raåun. Objasnili su deci, porodiýama, penzionerima, sudijama, polica-

jcima i drugima koji su na republiåkom budæetu da para nema zato ãto ih jepokrao Velimir Iliñ. Utvrðeno je da na uplatnici nije bio pogreãan opãtinskiraåun, veñ republika kao primalac naknade. No, to je bio poåetak "saopãteça".Najpre je ostavku, iz moralnih razloga, podneo direktor JIP "Åaåanski glas"Miloã Filipoviñ, odbornik i savezni poslanik SPO ýut zbog objavýivaça teksta,a naroåito naslova, predsednik Iliñ je poruåio urednici lista Jeleni Petroviñ, koja

je doãla iz Kraýeva sa poåetkom çegovog mandata, da moæe da ide odakle jedoãla. Urednica je – objavivãi u posledçem broju koji je uredila faksimil delasaopãteça iz koga je izvuåen naslov, uz komentar: "Ako smo duæni da piãemoza druge, nismo duæni i da åitamo za druge" – otiãla u TV Kraýevo. Kaæe da jeotiãla zbog klime koja joj nije odgovarala. A u "klimu" je spadalo i to da je pred-sednik Upravnog odbora Nebojãa Broñiñ (posle spornog teksta i naslova) traæiona uvid sve tekstove i naslove, dok je isto to u ãtampariji, usled åega je list kas-nio, proveravao potpredsednik opãtine Driçakoviñ, koga Petroviñeva naziva Il-iñevom kuñnom pomoñnicom. Predsednik Iliñ, na ovu temu, kaæe da su medijislobodni, ali da ne moæe neko reñi da je lopov, ako on nema veze sa tim.

Razloge nesporazuma vidi i u tome ãto je izriåito protiv bilo kakvog odnosasa socijalistima. Misli da je levica istroãena, da joj ne treba davati infuziju veñ jedokrajåiti. Ako SPO uðe u vladu, neñe u tome uåestvovati, ima obraz. U stranciñe ostati ma nemao nijednu funkciju, kroz godinu-dve doñi ñe novi ýudi. Dræi da

je stranci potrebna opozicija kao kontrolor programa i aktivnosti. A da li se

nereagovaçem u Beogradu çegova pozicija troãi? On je reagovao, kaæe, a koñuti to je çegova stvar. A i Vuk je rekao da ñe doñi...

Saopãteçe

Iliñ izlaæe "istoriju" nesporazuma sacentralom SPO-a u Beogradu. Kaæe da

oni koji daju dobre rezultate, pomiçe iKragujevac, treba da se pitaju i o gener-alnoj politici stranke. Ne mogu biti do-bri samo kad åuvaju kutije i donose gla-sove, dok su za druge prilike drugi do-bri. Ne moæe Milan Boæiñ, koji je"dobar za te druge prilike", reñi da suoni provincijalci i duãevni bolesnici kojise ne razumeju u visoku politiku. Traæilisu smenu Boæiña, to je izazvalo revoltonih koji ga ãtite, bilo je prepucavaça inaduvavaça u ãtampi... Ãta hoñe Iliñ?

Da SPO bude jaka demokratska partija.On ima praktiåno iskustvo kako se radi

sa narodom i kako se vodi kampaça.Æeli da ono ãto je uraðeno u Åaåku budeuraðeno i u drugim sredinama, a ne dase, kao u Novom Sadu, godinu danasmeçuju kadrovi.

Da mogu da kritikuju oni iza kojihstoje rezultati. Zbog takvih zalagaçapotureno mu je da æeli da zameni Draãk-oviña. A ne æeli, niti ga to interesuje.Vuk je lider, na drugima je da mu po-mognu, a ne da poltroniãu i da ga "uv-aýuju". Po çegovom miãýeçu, bilo bidobro da SPO ima pet jakih ýudi, petDraãkoviña. Ne treba se bojati jakih

ýudi i postavýati barijeru, ovaj moæedovde, ovaj dovde. Vuk nije sporan,ponavýa, ali i na çega prelazi virus im-unosti na kritiku, ne moæe se priåati odemokratiji pa reñi od danas ne moæe,ne mora svaki kritiåar dobiti nogu.

BORBA MIÃLJENJA: Da li i daýesmatra da u SPO postoji "unutarstranaå-ka demokratija"? Sve je lepo, kaæe, sve

je demokratski dok se ne dohvati nekoko ne sme da se dohvati. On je republiå-ki poslanik, ålan Predsedniãtva SPO,vaýda ima pravo da kaæe ãta misli. Ako

to smeta stranci i çenom ugledu, nekaga sklone. Da bude poltron, neñe, i nemoæe. Smeta mu i ãto u Politiåkomsavetu SPO-a nema ni jednog izvornogespeovca, sve ýudi sa strane, s koca ikonopca, promenili po tri stranke, pred-sednik Milan Boæiñ. Zaãto nije MilanMikoviñ, pita. Oni rade sedam godina,bore se, uzeli vlast u tolikim opãtinama,a Politiåki savet sa strane.

Istiåe da su uspeãne partije imaleýude koji su napadali lidera i ýude okoçega, borbom miãýeça se dolazi dopravih reãeça. Nije vaýda Ãeãeý uzor,

koji kad kine, svi oko çega nazdravýa- ju, pita se. s

DRAGAN TODOROVIÑ

Krajem septembra u "Åaåanskom glasu", koji jeopãtinsko glasilo, objavýeno je saopãteçe SPSÅaåak pod naslovom "Velimir Iliñ potkradao decu,

PREDSEDNIK SO ÅAÅAK: Velimir IliñPREDSEDNIK SPS ÅAÅAK: Gradimir Aleksiñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Grafiåki

CentarVreme miãarska 12

beograd

------*protivvrednost u dinarima, naravno

dogovor na telefone3244 254 ili3234 774

Ãtampanje u

boji na Epson

Stylus Color

ãtampaåu -

cena 5DEM

za A4 stranu

sindroma. Kada je VukDraãkoviñ naprasno otkrioda se Zoran Ðinðiñ druæi sMiloradom Vuåeliñem iJovicom "Tamo Gde Tre-ba" Staniãiñem, a Ðinðiñse prisetio da ima i boýihpredsedniåkih kandidataod kçiæevnika s imidæomruskog pustahije iz Tol-stojevog ciklusa o Kozaci-ma, voðe "severne ko-alicije" nisu propustile pri-liku da se naseire i pri-

pomenu kako se çihovojneænoj vezi ne moæe do-goditi takvo izobliåeçe, jer je koalicija koju vode programska iradikalno principijelna.

Meðutim, kao ãto u æivotu biva, loãei(li) neprijatne osobine svog supruænika ot-krijete tek kad stupite u brak s çim, a onda je veñ lele i kuku: nekome neizleåivo sm-rde noge, drugi hråe, ona treña soli kafu izaslaðuje kajganu, onaj tamo meseåari, onaviãe ne moæe da sakrije da tri puta nedeýnobrije brkove, onaj voli da brije noge i nosiruæiåaste gañice... Grom i pakao! Ubrzodolazi do razvoda, a zajedniåkim prýavimveãom bivaju åaãñavani neduæni prolazni-ci. Kod politiåkih brakova na ekstremnopromiskuitetnoj srpskoj politiåkoj scenistvari stoje isto tako ili joã gore. Trebalo je,recimo, da Dragan Veselinov stupi u prisankoalicioni odnos sa novosadskim duetomNenad Åanak – Miodrag Isakov, pa dazapaçeno ustanovi da je zaãao u samo os-içe gnezdo poroka. Kada je shvatio s kimima posla, preostalo mu je samo da tajnoregistruje zajedniåko politiåko preduzeñena svoje ime, da ne bi kojim sluåajem palo

u ruke osobama koje, zarobýene grehom iporokom, ne mogu da odgovaraju za svojepostupke. Ovi nisu, otkrivãi ispodæitne ad-

ministrativne aktivnostisvog banatskog partnera,pokazali ni najelementa-rnije razumevaçe ni zah-valnost za çegov briæan i

odgovoran åin. Zato je Ve-selinov odluåio da ide dokraja i demaskira narko-mafiju s kojom se, naivno idobroduãno, uhvatio ukolo. Otkrio je znatiæeýnoj javnosti da je Åanak "mari-huana politiåar" s kojim jenemoguñe ozbiýno razgo-varati jerbo je "naduvan".Primeñeno je da, od tada,roditeýi iz Åankovog ko-mãiluka dobro paze da imse sitna deåica ne naðu

Jedna od najbesmislenijihfraza, bazirana na jednoj odnajordinarnijih åiçenicaæivota, glasi: "Dugoroånogledano, svi smo ionako

mrtvi". To ne vaæi za poli-tiåke koalicije u Srbiji: onesu mrtve åim se rode. Na-kon ãto "proæive" svoj krat-ki vampirski vek,skonåavaju u verbalnojkloaki koja preti da potopisvet. Sluåaj raskola u ko-aliciji "Vojvodina" zanim-ýiv je samo utoliko ãto suglavni protagonisti razlazabili ubeðeni da su potpunoautonomni od dominant-nog srpskog politiåkog

Dnevnik uvreda

Ne duvaju ãpricer!

sama u blizini ovog, naiz-gled pitomog novosadskogEskobara, i da nikako nekonzumiraju "slatkiãe" koji-ma ih ovaj nudi: boýe im jeda se odmah jave najbliæojpolicijskoj stanici. SluåajMileta Isakova nije, po Ve-selinovu, tako tragiåan, jersu u pitaçu legalni opijati:politika Mileta Isakovadirektno je zavisna odkoliåine ãpricera koje ovajispije u Åankovom druãtvu.Meðutim, druãtvena opas-nost od alkoholizma nijeniãta maça od one koja

preti od narkomanije, tako da i graðaninaIsakova svakako treba dræati na oku. Daizjave Dragana Veselinova nisu bez osno-va, potvrðuje i kategoriåna tvrdça NenadaÅanka da "nije primetio Dragana Veselino-va" na çihovom propalom sastankupomireça – gde ñete nañi boýi dokaz da jebio u narkomanskoj nirvani?!

Dunav i daýe flegmatiåno teåe podPetrovaradinskom tvrðavom, æitno klasje

zri i saça Slobodnu Vojvodinu, vrednipaori æuýevitih ruku seckaju paråiñe beloghleba, crnog luka i crno-bele slanine i zal-ivaju ih mlakim pivom domañe proiz-vodçe; ipak, niãta viãe nije i neñe biti kaoãto je bilo pre. Jedan obeñavajuñi(lokal)patriotski savez preti da nestane udimu marihuane, da se udavi u ãpriceru odlokalne sode i "Karlovaåkog rizlinga", darasprãi iluzije da ñe ovde iko ikada naprav-iti neãto ãto ñe da traje duæe od dve-tri ned-eýe, i ãto se neñe zavrãiti meðusobnim ps-ovaçem u posloviånoj balkanskoj kråmi.Zato, oprezno sa stupaçem u brak: prvo

se, khm, uverite da je vaã partner zaista toza ãta se izdaje... s

TEOFIL PANÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


Ne dozvolite da vas vreme pregazi!

Budite u toku!Kupite 33 najnovijabroja "Vremena" naCD*-u i sve ñe vambiti jasno

N A R U D Æ B E N I C AOvim neopozivo naruåujem kompakt-disk sa 33 najnovija broja"Vremena", 10 dodataka, åitaåem, bazom podataka i uputstvom

__________________________________________________________

(Ime i prezime)

__________________________________________________________

(Adresa)

__________________________________________________________

Potpis

Uz ovu narudæbenicu obavezno priloæiti potvrdu o uplati (100 dinara za jedanCD) u korist NP “Vreme” – Beograd, æiro raåun 40804-603-7-31530. Komp-likovano? Doðite liåno u redakciju "Vremena", Miãarska 12 (joã bolje)

*Za svega 100 dinara dobiñete 33 najnovija broja "Vremena"i 10 specijalnih dodataka u Acrobat PDF-formatu. Tu su svitekstovi i sve fotografije, ukljuåujuñi i naslovnu stranicu u

boji. Na CD-u se nalaze i besplatan Acrobat-åitaå,indeksirana baza podataka za brzo pronalaæenje onoga ãtovam treba i kratko uputstvo, tek da se naðe

23

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



ubila jedno trinaestogodiãçe dete batina- juñi ga, samo zbog toga ãto je imalo neãtotamniju boju koæe – bilo je Rom. U subotu,18. oktobra naveåe, mali Duãan Jovanoviñuzeo je od oca novac i sav sreñan izaãao izkuñe krenuvãi da kupi koka-kolu uobliæçem dragstoru u Beogradskoj 33.Ispred ulaza u prodavnicu presrela ga jegrupa "obrijanih glava", zatraæila novac ine saåekavãi odgovor, nasrnula na çega.Tukli su ga dugo, krvniåki. Pesnicama, åiz-mama, åak, izgleda, i komadom cevi od

oluka koji se odlomio. Razbeæali su sekada su videli da deåko ne pokazuje znakeæivota. Policiju je alarmirao otac, koji je

eograd se proãlog vikenda prib-liæio metropolama bogatog icivilizovanog sveta, ali na najgori moguñi naåin: grupa skin-hedsa je iz åiste obesti bukvalno

B

videvãi da se Duãan ne vraña, izaãao da gapotraæi i naãao çegovo nepokretno telo.

Policija je brzo uhapsila dvojicu sedam-

naestogodiãçaka iz Batajnice, sumçiåeñiih za ovo ubistvo. Naåelnik Uprave krimi-nalistiåke policije SUP-a Beograd puk-ovnik Milenko Eråiñ izjavio je da motivzloåina nije koristoýubýe, veñ pripadnostskinhed pokretu i çegovoj "krajçe faãis-tiåkoj i rasistiåkoj ideologiji", istovremenoapelujuñi na Rome da ne pozivaju na os-vetu, jer je "policija sposobna da se suprot-stavi ovakvim pojavama".

NOÑNI PREPADI: Ovo nije prvisluåaj nasilniåkog ispada pomenute potkul-turne grupe: beogradski "ñelavci" okrivýe-ni su za seriju muåkih noñnih prepada na

radnike Gradske åistoñe, pogotovo na onekojima se romska etniåka pripadnost vidipo boji koæe. Nasrtali su na åistaåe i peraåe

ulica u Beogradskoj ulici, kod Bezistana,kod Narodnog muzeja... U jednom od tihnapada peraåu Dæevdetu Dudaju povre-

ðeno je oko. Toliko je zabeleæeno, a zna sei da je takvih sluåajeva mnogo viãe, ali seærtve åesto plaãe da ih prijave.

GLAS PROTIV: Beograðani su digliglas protiv nasiýa: u ponedeýak, 20. okto-bra, na mestu zloåina okupilo se oko hiý-adu ýudi, razliåitih po boji koæe, aliujediçenih u bolu zbog prolivene nevinekrvi i u zahtevu da se niåijem detetu ovoviãe ne desi. Ispred ulaza u dragstor gorelo je na desetine sveña za pokoj neduænojduãi. Ni policajci zaduæeni za red na pro-testnom skupu nisu krili solidarnost saprisutnim graðanima, ãto se moglo videti

po çihovom strpýivom i uýudnom nasto- jaçu da na kraju, posle sat vremena, ýudesklone sa ulice kako bi se saobrañaj nor-

Nasiýe

Obest i zlo Jedan deåak je u centru Beograda izgubio æivot samo zato ãto je Rom.

Za zloåin su osumçiåeni skinhedsi. Da li su krivi samo oni

Z O R A N

R A Ã

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



malizovao. Dan kasnije, posle sahrane ma-log Duãana Jovanoviña, povorka od neko-liko hiýada Beograðana proãla je Bule-varom revolucije od Vukovog spomenikado Savezne skupãtine noseñi æute trake kao

podseñaçe vlasti na çihovu ustavnuobavezu da zaãtite svakoga, ma kako sezvao i ma kako izgledao.

Zanimýivo je da je grupa kratkooãiãanih pankera, leviåara, sa sve crnimkoænim jaknama, vojniåkim åizmama ibedæevima, jedva razjasnila namrgoðenimmlaðim Romima sopstveni identitet. Sop-stvene dobre namere i solidarnost sa po-rodicom ærtve uoåýivije su izrazili samimsvojim prisustvom i vezivaçem æutih tra-ka, nego bedæevima "Rock against racism"("Rok protiv rasizma"). Oni su se, inaåe,veñ sukobýavali sa skinhedsima i jedina su

napadnuta potkulturna grupa koja im pruæaotpor.Posle duæeg vremena, domaña javnost

je prevaziãla politiåke i ideoloãke razlike:zloåin su osudili svi. Demokratska stranka je, uz ogoråeçe zbog ubistva, iskoristilapriliku da prozove policiju zbog dugotra- jnog tolerisaça nasiýa, serije nereãenihubistava po gradu i zanemarivaça osnovnefunkcije policije – borbe protiv kriminala –u korist razvoja specijalnih jedinica za bru-talno razbijaçe demonstracija; tvrdeñi dase zalaæe za "ravnopravnost i poãtovaçe jednakih prava svih, bez obzira na rasu,veru, pol i politiåko ubeðeçe", JUL je osu-dio ubistvo i zaloæio se da poåinioci buduprimerno kaæçeni; Helsinãki odbor zaýudska prava upozorio je da su ovakviprimeri nasiýa posledica radikalizacijedruãtva inicirane trijumfom radikala iÃeãeýa na posledçim izborima; Romskakongresna partija od nadleænih traæi zaãtituza svoj narod, izrazivãi nadu da jugoslov-enski Romi neñe morati da, poput Roma uSlovaåkoj, organizuju svoje odbrambeneodrede i pozvavãi Rome da zajedniåkimsnagama nastupe pred dræavom koja im"nudi oåuvaçe pesme i igre, ali nikako ioåuvaçe sopstvenih æivota." Zloåin su os-udili joã i Demokratska stranka Srbije,ministar prosvete Jovo Todoroviñ,Jugoslovenski centar za prava deteta,Graðanski savez Srbije, Srpski pokret ob-nove... Vuk Draãkoviñ je prañen TV kam-erama izjavio sauåeãñe porodici nesreñnogdeteta i govorio je na sahrani.

"Ovo su, bre, uradili neki mentoli, su-viãe glupi da bi prihvatili bilo kakvuideologiju. Naprosto su naiãli na slabog,bespomoñnog i, ãto je najvaænije,drugaåijeg. Nema tu velikih ideja, to su

samo glupost, obest i zlo", s gnuãaçemgovori odavno uozbiýeni i "penzionisani"panker i simpatizer skinhed pokreta, uz do-

datni komentar: "Ovo je ozbiýno upozo-reçe. Ãto viãe budu tolerisali Ãeãeýa, biñeviãe ovakvih zloåina. Inaåe, autentiåni, iz-vorni skinhedsi nemaju niåeg zajedniåkogsa ovim idiotima."

LUMPENIDENTITET: U svojojkçizi "Potkultura: znaåeçe stila", engleskisociolog Dik Hebdidæ, nauåni savetnikUniverziteta u Vulverhemptonu, pojavu"obrijanih glava" ili "gologlavih" (bukvalniprevod je neodgovarajuñi: "koæne glave")smeãta u radniåka predgraða engleskihgradova krajem ãezdesetih godina. Poslerascepa u opadajuñem omladinskompokretu modova, iz çegovog tvrdog jezgra razvili su se skinhedsi, "obuveni uteãke åizme, farmerke sa tregerima, kratkooãiãani... nervozni... na ivici paranoje"(Sten Koen, "Narodni ðavoli i moralne

panike", 1972), okrenuti ka muzici crnacasa Kariba, pogotovo sa Jamajke: pravcimaska, rokstediju i regeu. Hebdidæ navodi dasu, stvarajuñi sopstveni lumpenidentitet,agresivno proleterski, puritanski i ãovinis-tiåki raspoloæeni skinhedsi u sebi spajalidve naizgled nepomirýive tradicije – kul-ture crnaåkih doseýenika i bele radniåkeklase – pokuãavajuñi da obnove "izbledeleãovinizme tradicionalne radniåke kulture

naspram porasta potroãaåke moñi i stan-darda" (J.Klark, 1976). Oni su, veli Heb-didæ, "magiåno obnovili" izgubýeno os-eñaçe radniåke klase "ne samo kroz ok-upýaça (mahom belaca) na tribinama fud-

balskih stadiona veñ i kroz druæeçe sacrnim Zapadnoindijcima." Kopirali sumanire svojih crnih komãija, usvajali çi-hove psovke, igrali uz çihovu muziku,posmatrali ih kao autentiåne Britance, poã-to su mnogi bili pripadnici druge ili treñegeneracije doseýenika. To ih nije spreåava-lo da izuzetno agresivno nastupe premanovopristiglim doseýenicima iz Indije i Pa-kistana, pravdajuñi razbijaçe çihovihradçi i brutalni lov na ýude time ãto imsve brojniji "Pakiji" navodno otimajuposao.

Problem se javio kada je krajem

ãezdesetih doãlo do ideoloãkih promena ucrnoj rege muzici koje su nagoveãtavaleiskýuåivaçe bele omladine iz kruga pos-veñenika, do tada otvorenog za sve. Okre-nut svom crnaãtvu, rege se sve maçe doti-cao skinhedsa, da bi ih na kraju odbacio.Crnaåki "rude boys" ("æestoki momci" ili"grubijani", rastafarijanska ideoloãka elita)zatvorili su svoja vrata i, kako u svojojkçizi "Posle skinhedsa" navode Vol i Tej-

v

BES: Engleski skinhedsi

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



lor, "rege je sazreo, a skinhedsi su bili os-uðeni na trajnu nedoraslost". Usledila je

reakcija: godine 1972. skinhedsi su se pri-druæili napadima belog stanovniãtva nadrugu generaciju crnih doseýenika u liver-pulskom predgraðu Tokstet i to se uzimakao prelomni trenutak u "prirodnoj istorijiskinheda". Iskonska nevinost prepustila jemesto iracionalnom nasiýu, a socijalnipokliå "Job, not jails" ("Posao, ne zatvor")sa aprilskog marãa 1969. godine zameçen je urlikom: "Udri crçu" (Pakistanca,Jevrejina, Ciganina, po æeýi).

ROK PROTIV RASIZMA: Pojavubuntovniåkog pank pokreta mlaði skinhed-si primili su sa oduãevýeçem. Neki od

çih ukýuåili su se u akciju "Rok protiv ra-sizma", da bi kasnije formirali organizacijuSHARP (SkinHeads Against Racial Preju-dices – Skinhedsi protiv rasnih predrasu-da). Kada je o rasizmu reå, na istoj straninaãli su se i prokomunistiåki "Crveni ski-novi" ("Red skins") koji su, za razliku od"ãarpovaca" koji preziru politiåare i poli-tiku, duboko ideoloãki obojeni (crvenezastave, "Internacionala" i sl.).

Nasuprot çima ostali su skinhedsi pod-loæni uticajima ultradesniåarskih stranaka,pogotovo Nacionalnog fronta. Ekstremnoãovinistiåki nastrojeni, ponoseñi se nacis-tiåkim simbolima i pozdravima, bili su "pr-voborci" rasnih nemira tokom sedam-desetih godina u kojima su imali podrãku jednog dela bele populacije izmuåeneekonomskom krizom i preplaãene sveveñim prilivom "obojenih" doseýenika.

U to vreme, muziåke grupe "SHAM69", "Menace", "Angelic upstarts", "Cock-ney rejects" i druge lansiraju postpankpokret "Oi", koji skinhedsi masovno prih-vataju. "Oi" je, meðutim, bezuspeãnopokuãao da pomiri nepomirýive: rasiste ione koji to nisu. Ekstremisti su imali svoje

bendove, poput grupa "Brutal attack" åijise pevaå dere: "Æiveo nacionalsocijalizam"ili "Skrewdriver" o åijoj ideologiji najboýe

govore naslovi pesama: "Glas Britanije","Hajl novoj zori", "Beli jahaå", "Bela sila"

i sl. Potom su naci-skinovi krenuli u osva- jaçe navijaåkih tribina fudbalskih stadio-na, ali su im posle Hejselske tragedije1985. godine rogovi umnogome sabijeni.Tadaãçi premijer Margaret Taåer potvrdi-la je svoj nadimak "Gvozdena ledi", besko-mpromisno se obraåunavajuñi sa fudbal-skim huliganima. Policija je pooãtrila ka-znene mere, Britanija je poåela da izlazi izekonomske krize, a broj nezaposlenih sesmaçio. Sve to je uticalo da su, bar na Os-trvu, navijaåi pripitomýeni do te mere dasu skloçene æiåane ograde izmeðu tribina iterena. U takvoj atmosferi ekstremni skin-

hedsi nemaju ãta da traæe, pa nije åudno ãtoçihov uticaj na britansku mladeæ pos-ledçih godina konstantno opada.

U meðuvremenu se dogodio "izvozrevolucije" skinhedsa sa Ostrva na Konti-nent, pa su se "ñelavci" zapatili i u ostalimevropskim zemýama, gde su, po obrascuponetom iz otadæbine, ostali strogo podeý-eni na "ãarpovce" i naciste. U Nemaåkoj je,ãto je logiåno, pojava naci-skinsa uzelamaha, ne samo zbog nikad sasvim isko-reçene nacistiåke tradicije veñ i zbogåiçenice da je ova zemýa posledçih de-cenija primila milione "gastarbajtera" (na- jviãe Turaka), koji se od domañegstanovniãtva razlikuju po svojim viãe ilimaçe izraæenim rasnim odlikama, reli-gioznim ritualima, prehrambenim tabuimai drugaåijim sistemom vrednosti. Kada sezna da je, posle ujediçeça Nemaåke, zarazvoj istoånog dela zemýe potroãenonekoliko desetina milijardi maraka, ãto jeuticalo na porast nezaposlenih i "kresaçe"socijalnih izdataka, jasno je odakle ek-stremni nacionalista Ãenhuber regrutujesvoje juriãnike i zaãto gore turske kuñeãirom Nemaåke.

ISTOÅNI PUT: Rame uz rame sasvojim zapadnim "kamaradima" stupaju iåeãki naci-skinovi. Åasopis "Tranzition"

naziva åeãke skinhedse "evropskim ãampi-onima u krãeçu ýudskih prava" i dodaje

da ni slovaåki "ñelavci" ne zaostaju. Poãto je reå o zemýama bivãeg istoånog bloka ukojima nikome nije padalo na pamet datraæi hleb i slobodu (naprotiv, iz çih sebeæalo), åeãki neonacisti obrijanih glavanemaju svoje crnce niti Turke pogodne zaiæivýavaçe. Zato imaju Cigane: od 1989.godine, åeãki skinhedsi odgovorni su zasmrt devetoro, a moæda i viãe Roma. God-ine 1993, u gradu Piseku, jednom odRoma, koji je pokuãavajuñi da pobegneskoåio u reku, nisu dozvolili da ispliva.Åovek se udavio, a poåinioci su osloboðe-ni optuæbe za ubistvo i osuðeni na kazne od

dve do tri godine zatvora. U Slovaåkomgradu Ziar nad Hronom, skinhedsi su prvodivýali po ulicama, bacili molotovýevkoktel na kafiñ u kome se skupýaju Romi,da bi, na kraju, jednog tamnoputog tine- jdæera polili benzinom i zapalili. Deåko jeumro posle deset dana, u mukama.

U Jugoslaviji su se skinhedsi pojavili naprelazu iz sedamdesetih u osamdesete god-ine, istovremeno sa "novim talasom" u rokmuzici koji je iz sve snage zapýusnuo oveobale. Malobrojni, bez ikakvih predznaçao korenima i istoriji pokreta, prihvatili susamo one najuoåýivije i najzabraçenijeoznake stila: uniformu (uske farmerke,"spitfajer" jakne, vojniåke åizme "mar-tinke" i obrijane glave), "oi" muziku i na-cistiåke simbole. Nekritiåkimoponaãaçem britanskih "ñelavaca" od sebesu stvarali karikature: kada su jednog odprvih beogradskih skinhedsa, izvesnogÑiru, koji je zbog svoje ne baã vrcave in-teligencije nosio nadimak Mentol, pitalizbog åega mrzi crnce, odgovorio je: "Zatoãto nam uzimaju posao". Treba li reñi da secrnci u Beogradu mogu nabrojiti na prste idodati da Ñiri Mentolu ni tada, a verovatno

ni danas na pamet nije padalo da potraæibilo kakav posao? Vremenom su se i daýemalobrojni (nema ih viãe od dve-tri sto-

FRUSTRACIJA PROTIV DRUÃTVA: Skinhedsi u Bajretu, Nemaåka

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Romi u Centralnoj i Istoånoj EvropiTaåan broj Roma u istoånoevropskim zemýamanije moguñe ni pribliæno taåno utvrditi zbog togaãto oni, kako kaæe jedan humanitarni plakat "roðe-ni krivi" sakrivaju svoj identitet pokuãavajuñi da sezaãtite od rastuñe diskriminacije, negativnih ste-reotipa i fiziåke opasnosti. Kriza na istoku nastalaposle pada komunizma, raspada starih iformiraça novih dræava åini se ozbiýno pogaðaRome, etniåku grupu inaåe ugroæenu i smeãtenuna dno socijalne lestvice. Rasistiåki ispadi protivRoma koji variraju od grafita mræçe kao ãto su"Bij Cigana oi! Skins OK!, preko neobuzdanogpolicijskog nasiýa i racija u Rumuniji; nasiýa skin-hedsa u Åeãkoj koje je od 1989. odnelo devetæivota, do dogaðaja nalik na pogrom u Maðarskoj

i Ukrajini, gde su posle kolektivnih tuåa gorelekuñe Roma koji su spaãavajuñi glave beæali uãume; progona u Bugarskoj... Uzroci, povodi iizgovori za te pogrome su viãestruki – rastuñi na-cionalizam, porast netolerancije, oæivýavaçe ra-sizma, sada, eto, i "lumpenidentitet" skinhedsa, nafonu galopirajuñe krize koju obeleæava slom vred-nosti i glad, a u nekim zemýama napetost kojuprati deoba dræavnog poýoprivrednog zemýiãta...Åasopis "Transitions" iz koga prenosimo podatke oromskoj populaciji na istoku konstatuje da su Al-banija, Austrija, Bosna, Bugarska, Hrvatska Åeã-

ka, Maðarska, Poýska, Rumunija, Rusija, Slovaå-ka i Ukrajina u razliåitim stepenima opasne zaRome. Posledçi dogaðaji u taj spisak svrstavaju iSrbiju.

tine) beogradski skinhedsi ideoloãkiizgradili i, po uzoru na englesku sabrañu,izdelili na dve osnovne grupe – "ãarpovce"i naciste – i niz podgrupa. "Mi "ãarpovci"smo medijski maçe atraktivni od nacista jer ne napadamo nikoga", veli jedan odçih. "Tuåemo jedino po pivu, sluãamomuziku, idemo na utakmice i klonimo se

politike, ideologije i naklapaça o åistojrasi i Srbiji do Beåa, jer znamo da su svipolitiåari huýe. Nemamo niãta protiv crna-ca, ni Jevreja, ni Cigana, nama su svi isti.Ako baã hoñeã, ja podjednako mrzim icrnce i belce."

Suparniåka grupa beogradskih skin-hedsa neuporedivo je opasnija i agresivni- ja. Ãto je najgore, ovi momci se deklariãukao nacisti i kite odgovarajuñim simboli-ma. Na çihovim plakatima kojima pozivaju istomiãýenike na provod stoji:"Zabraçeno obojenima, "ãarpovcima" ianarhistima". Ovo posledçe upuñeno je

varoãkim pankerima, mahom apolitiånimili leviåarski, ali nikako JUL-ovski nas-trojenim.

Meðu beogradskim naci-skinhedsimaposebno se izdvajaju najekstremniji –pokret "clockwork", oåigledno nastao poduticajem filma "Paklena pomorandæa". Onine piju ("alkohol su izmislili Jevreji da un-iãte belu rasu"), ne drogiraju se i samo de-limiåno prihvataju parolu "Sex and vio-lence": çih, naime, zanima samo "vio-

lence" (nasiýe). Zato veñ duæe od godinudana traje çihov lov na ýude: pankere,"hevi metalce" i radnike Gradske åistoñe.Mada se grupa skinheda koja navija za FKRad "proslavila" u sukobu sa zvezdinimnavijaåima, oåigledno je da ih je premaloza ozbiýnije masovne tuåçave (od Partiza-novih "grobara", inaåe, redovno dobijajubatine).

Zato udaraju podmuklo, noñu, kada ih je pet na jednog i kada ærtvama nema ko dapomogne. U Gradskoj åistoñi upravo skin-hedse optuæuju za uåestale napade na çi-hove radnike. Osim ãto su anonimne

siledæije jedne nedeýe dobile "crni granpri" zbog premlañivaça åistaåa ulica, jav-nost se nije preterano uzbuðivala zbog ove

pojave, a skinhedsi su prolazili gotovoneprimeñeno, uz eventualnu opasku "mla-dost-ludost". Sada je, meðutim, pala krv,pa se oåekuje da policija i pravosuðe ovogaputa korektno odrade svoj posao i u korenusaseku nacistiåko nasiýe na ulicama.

Inaåe, onih nekoliko naci-skinhedsakoji znaju sva slova, åitaju uglavnom pro-

branu literaturu: "Novu iskru", DimitrijaLjotiña, "Protokole sionskih mudraca" iDragoãa Kalajiña, a ideoloãki su najbliæiDragoslavu Bokanu, znamenitomovdaãçem otmiåaru i neonacisti. Poãto immeðu veñim politiåkim strankama u Srbijiniko ne odgovara, opredeýuju se za, iz çi-hove perspektive, najmaçe zlo – VojislavaÃeãeýa. Sviðalo se to lideru radikala ili ne,trinaestogodiãçeg deåaka su ubili çegovisimpatizeri, a predsedniku gradskog odbo-ra Srpske radikalne stranke niãta ne vrediograðivaçe od ovog dogaðaja. Jer, onaj kose ne libi da izbaci "nepodobno" dete iz

obdaniãta, u staçu je i da ga ubije, kadmalo poraste. s

UROÃ KOMLENOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



LJUDI I VREME

"Otud ide jeroplan, ja u rovu stojim sam,Uzmem puãku, dignem gajku,Pa mu skreãem ãvapsku majku"

Refren (nagraðivan aplauzom na otvorenojsceni) sa sveåane priredbe povodom

godiãçice osloboðeça Beograda (izvoðaå:Hor i orkestar Doma Jugoslovenske armije,

Sava centar, 20. oktobar 1997.)

Izjava nedelje MIRA MARKOVIÑ,supruga predsednika Repub-like, profesor Beogradksoguniverziteta i rukovodiýaJUL-a, u razgovoru sa Milo-

radom Vuåeliñem, za æivotarehabilitovanim espeesov-cem, inaåe bivãim direktor-om dræavne televizije: "JaVama sve zameram!" ("DnevniTelegraf").U dnevniku koji vodi nastranicama "Bazara": "Po-bednici sa Osme sednice nisuimali vremena za uspomene.Åuvali su mir u Srbiji dok jerat besneo sa druge straneobeju reka koje su delile Sr-biju od republika koje ratnisu mogle da izbegnu. Åu-vali su socijalnu stabilnost uzemýi koja je primila milionizbeglica pridoãlih sa obalana kojima se ratovalo. Iodræavali su privredu u ze-mýi koja je tri godine bilapod sankcijama. Ostali su seseñali. Jedni, jer su imali vre-mena, drugi, jer su imali in-teresa."

IVAN ZVONIMIR ÅIÅAK,predsednik Hrvatkog odboraHelsinãkog odbora za ýudskaprava: "Åiçenica da se nedavno

ministar odbrane Gojko Ãuãakizjasnio kako je potrebno da seza ratne zloåine sudi u Hr-vatskoj, govori da se radi o mo-guñem raðaçu svjesti da su tak-va suðeça maçe bolna za Hr-vatsku." ("Feral Tribune")

VOJISLAV ÃEÃELJ,lider Srpske radikalne stranke: "Za razliku od drugihpartija i çenih lidera, Srpska radikalna stranka zaista imakolektivno i kompaktno rukovodstvo. Ja, kao liderradikala, nijednu odluku o politiåkom delovaçu strankene donosim bez konsultovaça sa mojim najbliæim sarad-

nicima: Tomislavom Nikoliñem, Draganom Todor-oviñem, Majom Gojkoviñ, Aleksandrom Vuåiñem,Stevom Dragiãiñem... I sve se to radi tajnim glasaçem."("Argument")

DRAGAN TOMIÑ,predsednik GO SPS, obelo-danio je u Sava centru zaãto je Beograd veñi od sebe sa-mog: "Otvoren za one koji suokrenuti razvoju, æivotu sadrugima i u miru, koristeñipoziciju Istoka na Zapadu iZapada na Istoku, Beograd jepostao veñi nego ãto zaista jeste."

HUAN ANTONIO PRENS,argentinski kçiæevnik, nekadaãçi lektorna beogradskom Filoloãkom fakultetu: "Jasam u Beograd doãao 1962. godine i dobiosam mesto lektora na Filoloãkom fakultetu.Tada sam poåeo da se bavim srpsko-hrvstskim jezikom.Znam da tu postoje neke razlike, ali ranijenisu postojale! Za mene je to srpskohrvats-ki jezik. Ako uvaæimo da su se stvaripromenile, ja sam onda znalac joã jednog jezika, samo ne znam kog! Znate, mojamajka je poreklom Istranka. Ja sam proveodetiçstvo u nekom mestu blizu luke gde subili ýudi iz celog sveta, tu je bilo i drugihýudi iz ovih krajeva i señam se da je mojamajka govorila 'Daj mi hleb-kruha'. Tek sadvidim koliko je to interesantno. Sada æivimu Trstu i kad preðem granicu i traæim hleb,oni mi kaæu 'Kaæe se kruh'. Obrnuto bi mo-

glo da mi se dogodi ovde. Zato se señamåesto svoje majke i tog çenog 'Dajte mikruh-hleba'." ("Graðanin")

RADMILA MILENTIJEVIÑ,çujorãka profesorka i po-peåiteýka informisaça uSrbiji, iskoristila je danosloboðeça Beograda dademantuje glasine koje suod 20. oktobra 1944. kolale

sve do naãih dana: "O Rusi-ma su åak i priåane raznepriåe, ali ja vam tvrdim damnoge o çima nisu taåne."("Politika Ekspres")

NADA TOPÅAGIÑ,poslenica estrade: "Nemam razloga da kr-ijem, znam da 'poharam' kafanu ili hotel akomi se dopadne çihov inventar. U kuñi, kaoi u vikendici van grada i na moru, imam na'tone' takvih suvenira. Ãto mi doðe podruku, a dopadne mi se, ja cap, pa u taãnu!U posledçe vreme sam se profinila, pa pi-tam kelnera ili gazdu da li mogu dadobijem na poklon ono ãto me je osvojilo.Tako sam nedavno bila u Parizu i zaýubilasam se u prelepe velike åaãe, divnog obli-ka, sa ispisanom firmom 'perije'. Gazdurestorana sam ýubazno zamolila da mi

pokloni uspomenu na çega i lokal. Odmahmi je zapakovao dve, ali mu rekoh da tonije dovoýno – meni treba komplet od ãeståaãa! Ispunio mi je æeýu. Inaåe, u decemb-ru ñu opet u Pariz i planiram da donesem joã ãest komada." ("Sabor")

MILIÑ VUKAÃINOVIÑ,muziåar-hitmejker: "Svi iz Sarajeva idu u Zagreb, a evosamo ja u Beograd. Ali meni neñe niko niãta reñi. Jer, svihsam ovih godina bio u Sarajevu, a u Beogradu samroðen..." Na pitaçe ãta je çegova æena po nacionalnosti:"Ha-ha, svi me to pitaju jer pretpostavýaju da sam ostao uSarajevu zato ãto mi je æena Muslimanka. Meðutim, nije!Morañu na grudi da stavim natpis 'moja æena je Srpkiça'.

Zove se Vera i cela çena familija je u Republici Srpskoj.Ostanak u Sarajevu nije bio moj izbor, nego sudbina."("TV Novosti")

P . M

I T I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



MIKI JEVREMOVIÑ,prvi tenor SPS-a (ålan Glavnog odbora SPS i predsednik podruænice Starigrad): "Naæalost, slavýe nam je ove godine pomuñeno neshvatýivim odnosomgradskih vlasti koje su beogradskom Oktobru okrenule leða, sa åime nemoæemo da se pomirimo. Za nas su Oktobarske sveåanosti uvek bile prilika da,señajuñi se oslobodilaca iz 1944. godine, pomenemo i majora Gavriloviña i

herojsku odbranu Beograda 1915. godine, osloboðeça naãeg grada prvog novembarskogdana 1918. godine."Tenor je podigao svoj ionako visok glas i protiv izdajnika (koji su uvek domañi) te protivgradske vlasti koja od zimus pa sve do sada nije upriliåila nijedan proces protiv narodnihneprijateýa: "Norveæani Kvislinga nikada neñe uvrstiti u najveñe Norveæane, u Fran-cuskoj se joã i danas sudi Petenovim åinovnicima koji su radili za okupatorski reæim, anaãe gradske vlasti su za takve primere i gluve i slepe." ("Borba")

DANILO BATA STOJKOVIÑ,glumac: "Nikad nisam vid-eo da rukovodioci naãe ze-mýe maçe poseñuju pozo-riãte. Recimo, deãavalo seda su Bojanu Stupici go-

vorili da ne sme klavir dastoji na levoj strani jer je toburæoaski instrument imora da bude na desnoj.To nam se viãe ne deãava jer se danaãçe glaveãinenaãeg druãtva mogu videti jedino u kafiñima."("Bazar")

VLAJKO POPOVIÑ,predsednik Udruæeça sta-rosedelaca Srbije: "Nema nijed-nog åoveka iz Srbije koji u Sr-biji donosi odluke izvrãnog kar-

aktera. Mi smo, dakle, nesporneærtve åitavog sistema odluåi-vaça. Meðu starosedeocima jeveñ preovladalo miãýeçe daSrbiju od tih ýudi ne moæemoosloboditi demokratskom bor-bom, da sa çom vaýa prekinutii preñi na oslobodilaåku borbu."("Svedok")

JELENA TINSKA,glumica-balerina: "Pono-sim se ãto nemam niãtasrpsko u svojoj krvi. Jasam Ju-go-slovenka. Im-am ruske, poýske, crno-gorske i nekih ostalih vrs-ta, ali ni trunke srpske... Imnogo mi je drago zbogtoga." ("Argument")

ALIJA IZETBEGOVIÑ,predsednik Predsedniãtva BiH:"Miloãeviñ je veliki igraå koji jeizgubio utakmicu. Uporedite ãta je imao i åime je raspolagao1991. godine, kada je uãao uigru, a ãta ima danas."("Naãa Borba")

JOVAN STRIKOVIÑ,neuropsihijatar i kçiæevnik: "Zaviåaj jeãirok pojam. Ono ãto je ispuçeno ka-menom, onim ãto mene inspiriãe, to jemoj zaviåaj. Åovjek je vezan za mjesto

roðeça metafiziåki, ta veza ne moæe dase izmjeri, ali je jaka i åovjek koji ne gajiýubav prema zaviåaju ima defekt usvojim osjeñaçima." ("TV Novosti")

ÆIVOJINPAVLOVIÑ,filmski rediteý i pi-sac, govori o radçisvog najnovijeg fil-ma "Janez": 'Priåa jeo Slovencu, zastav-niku Jugoslovneskenarodne armije koji

nije hteo da napustiArmiju i pogazi zakletvu i da ostane u Slo-veniji posle onog sukoba kada se ova re-publika otcepila. Njegovo stradaçepoåiçe preseýeçem u Beograd, æivotom unenormalnim okolnostima koji postajepraktiåno neizdrzýiv posle prinudnog pen-zionisaça. Liåna i porodiåna situacija sesamim tim komplikuje, a naroåito dolas-kom ñerke koja je bila udata za oficira i ze-tovýevom pogibijom, kao i æivotom uskuåenim uslovima. Zatim, i sin kreñe sta-zom kriminala... Dakle, iz sadræaja se vidida se ne radi ni o kakvoj jugonostalgiji,nego o tragediji ýudi koji su donosili pre-lomne odluke u surovim istorijskim okol-nostima." ("Ilustrovana Politika")

MILE ILIÑ,raæalovani espeesovski funkcioner, glasao je na proteklimizborima javno (nasuprot radikalima koji i odluke najuæeg ruk-ovodstva donose tajnim glasaçem): "Mislim da sam, posleiskýuåeça, i ñutaçem viãe pomogao Partiji nego neki ålanovikoji su govorili. Da li ñu se vratiti – to nezavisi od mene. Moji stavovi su i sada vrlo jasni i javni. Åak, sada na izborima sam jav-no glasao za listu SPS, mada su zlonamernioåekivali da neñu uopãte izañi na izbore, aposebno da ñu glasati za opoziciju."("Svedok")

DRAGANA JOVANOVIÑ

DEL MONAKO,poslenica opere: "Preizlaska na binu svi vammogu pomoñi na svojnaåin, ali kad izaðetepred publiku, onda stesasvim sami. Tada sekonkretno vidi ãtaznate i ãta ne znate, ãtamoæete i ãta ne moæete.Vidi se koliko jeste zaovaj posao a kolikoniste. Tu se odslikavanervni sistem koji je

najpresudniji faktor unaãem poslu."("Ilustrovana Politika")

B . P

A N T E L Å I Ñ

G O R A N K A M A T I Ñ

P . M

I T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Komunistiåke zemýe i reforma

Ãminkaçe Karla MarksaPreostale komunistiåke partije bore se za ostanak na vlasti –– otvarajuñi vrata reformama

Joã od jeseni 1989. godine, kada su evropski komunistiåki reæimi padali jedan zadrugim kao domine, na svetskoj politiåkoj sceni nije bilo toliko reåi o ovom kontro-verznom sistemu, åiji je prevratniåki karakter obeleæio naã vek – kao ove sezone. Sti-cajem okolnosti, u posledçih mesec dana tri znaåajna dogaðaja u prestonicama tri(od ukupno åetiri) preostale komunistiåke zemýe dovele su ovu temu u fokus meðun-

arodne javnosti, pokazujuñi da je ona ne samo intrigantna veñ i daýe aktuelna.Pogotovu ãto se u tom brojåano malom, gotovo ekskluzivnom "klubu", nalazi iKina – u Pekingu je proãlog meseca odræan kongres koji je trasirao put 58-milionskeKomunistiåke partije za naredni vek – koja sama åini petinu åoveåanstva i koja ñe, utome se svi slaæu, svojom ekonomskom i ukupnom snagom u usponu obeleæitipoåetak narednog milenijuma. Ostale dve su Kuba, gde je polovinom ovog mesecana Petom kongresu tamoãçe KP çen tvorac i neprikosnoveni lider Fidel Kastro do-bio joã jedan (sedmogodiãçi) mandat, i Severna Koreja gde je, tri godine nakon sm-rti tamoãçe komunistiåke "veliåine" Kim Il Sunga, kormilo partije poåetkom oktobrapreuzeo çegov 55-godiãçi sin Kim Dæong Il.

Osim ideoloãke, a i ona je maçe-viãe samo terminoloãka, Demokratsku NarodnuRepubliku Koreju (ãto je zvaniåno ime Severne Koreje), Kubu i Kinu ne povezuju viãenaglaãena bliskost, uzajamna solidarnost, a pogotovu ne zajedniåki ciý – komunizamkao planetarni proces. Ako im je iãta ostalo zajedniåko, onda je to gråevita borba za

opstanak çihovih partija na vlasti za posledçih osam godina, dramatiånopromeçenim globalnim okolnostima.

Svaka sliånost tu prestaje, a poåiçu razlike koje se teãko a poåiçu razlike koje semeðusobno teãko mogu i uporeðivati. Bez obzira na to ãto bi se na prvi pogledizmeðu Kube i Severne Koreje moglo pronañi dosta dodirnih taåaka. Poåev od unu-traãçe situacije obeleæene ekonomskim kolapsom i egzistencijalnom bedom kojaobuhvata sve ãiri krug "narodnih" i "radniåkih" masa, do skoro savrãene(samo)izolacije od spoýnih kontakata i uticaja, karakteristiånih za obe meðusobnogeografski udaýene zemýe; obe, na neki naåin, proizvode jedinstveni utisak sluåajnogostatka prohujalih vremena.

SVET

propast revolucije", a usput se bavili teror-izmom i ãpijunaæom protiv çe.

Zagledanost u slavnu, nekada i obe-ñavajuñu proãlost u Havani je bila pojaåanaviãednevnim omaæom legendi revolucije,Kastrovom saborcu, Åe Gevari, åije je teloovog leta prispelo na Kubu i proãlog vik-enda, nekoliko dana nakon partijskog kon-gresa poloæeno u zajedniåku grobnicuheroja revolucije u Santa Klari.

Od propasti Sovjetskog Saveza (1991.godine), koji je Kubu osim ideoloãki po-dræavao i vojno i materijalno (karipsko os-trvo bilo je ålan SEV), Kastrov reæim sveteæe izlazi na kraj sa dubokom krizommarksistiåkom revolucijom iscrpýene

privrede, protiv koje veñ skoro åetiri de-cenije najbliæi sused Amerika vodi oãtrukaznenu politiku ekonomskih sankcija.

Strani posmatraåi u Havani, primeñujuipak, da u privrednom sektoru Kastrovarevolucionarna iskýuåivost pokazuje nekenapukline: razvojni motori bi i u perspek-tivi bila dræavna preduzeña – kojima je iz

kongresne dvorane upuñen apel da poveña- ju efikasnost – ali se izraæava i bojaæýivaspremnost da se prihvate u veñem obimustrane investicije i dozvoli privatni sektor usporednim privrednim granama i sitnombiznisu.

Sve u svemu, situacija je takva da jeKastro, kada mu je za najbliæeg pomoñnika(ponovo) izabran çegov roðeni brat Raul,izjavio da je dobro imati uz sebe åoveka"od punog povereça". Ako i nije bilospontano, zvuåalo je – iskreno.

Kao posledçi pripadnik legendarnerevolucionarne "garde" koja je polovinom

naãeg veka planetu prilagoðavala merisvojih ideala, Fidel Kastro je poznat celomsvetu, davno naviklom na çegovu kosu,bradu i – uniformu.

Koreja: Enigma Kim Dæong IlaTo, meðutim, ne vaæi za novu partijsku,

uskoro verovatno i dræavnu liånost broj jedan Severne Koreje Kim Dæong Ila. Iakose o çegovim ekscentriånim sklonostimaza filmove i terorizam mnogo (moæda imaliciozno) ãpekulisalo, naroåito na osno-vu juænokorejskih izvora, ovaj 55-godiãçak koji nikada u æivotu nije kroåiou neku zemýu koja nije bila socijalistiåkaapsolutna je enigma, åak i za analitiåarekoji se bave azijsko-pacifiåkim regionom.

Preuzimaçe funkcije generalnog sek-retara partije, tri godine nakon ãto je onasmrñu çegovog oca ostala nepopuçena(toliko je, naime, trajala æalost za "Velikimvoðom" Kim Il Sungom), za zemýe u ok-ruæeçu koje sa neskrivenim interes-ovaçem prate ovu smenu biñe prvi

Sedmodnevna partijska parada na Kubidelovala je beskrajno staromodno. Njome je kao i uvek dominirao (sada) vremeãniFidel Kastro koji je, uprkos godinama (71)i navodnoj bolesti (pre Kongresa se veomaretko pojavýivao u javnosti), u neka-daãçem prepoznatýivom stilu punih se-dam sati dræao paæçu delegata govoreñi

napamet. Ritualno partijsko obrañaçebavilo se preteæno spoýnim neprijateýima– koji su, kako reåe Kastro, "uzalud åekali

Kuba: Umor El Komandantea

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



PismoMeðu pismima koja su stigla na adresu Petnaestog kongresa Komunistiåke partije

Kine izdvojilo se jedno koje se zalagalo da najviãa partijska instanca preispita ocenu otragiånim dogaðajima na centralnom pekinãkom trgu Tijenanmenu pre osam godina.Tada je, po odluci najviãeg dræavnog i partijskog rukovodstva, brutalnom vojnom in-tervencijom uguãen viãnedeýni nenasilni studentski protest koji je tada traæio "viãedemokratije" u Kini. Pretpostavýa se da je autor ovog pisma, koji traæi da se "boýepre, nego kasnije" tragiåna zbivaça eventualno prekvalifikuju, ondaãçi generalni sek-retar kineske KP Dæao Cijang koji je u tim dramatiånim danima bio protiv vojne inter-vencije i koji je zbog toga smeçen. Kongres je zahtev odbio uz obrazloæeçe da je

"Partija o tome veñ izrekla svoj sud" (po kome je ondaãçi studentski protest bio –kontrarevolucija)

ozbiýniji test Kim Dæong Ilove spremnos-ti da se suoåi sa realnoãñu. U Severnoj Ko-reji ona je veñ nekoliko godina odista dra-matiåna. Retki posetioci opisuju ovu ze-

mýu kao veliki, usamýeni logor, a human-itarni radnici svedoåe o masovnoj gladi,sirotiãtima punim neuhraçene dece, bolni-cama bez lekova i anestetika...

U svakom sluåaju, ovaj neprijatni teret,proizaãao iz ideoloãki rigidne, izolacionis-tiåke doktrine çegovog oca o "oslaçaçuna sopstvene snage" (korejsko ime joj je"djuåe"), Kim Dæong Il je samo nasledio,pa ga u tom smislu ne obavezuje. Mada uçegovim dosadaãçim malobrojnim jav-nim prikazivaçima nije bilo nikakvog sig-nala eventualne reãenosti da ovo nasleðe upotpunosti odbaci, skromnih znakova fle-

ksibilnosti Kima mlaðeg (makar ona bilaiznuðena aktuelnim teãkoñama) ipak ima.Jedan od çih je i letoãçi pristanak na pre-govore o odnosima sa Juænom Korejom igotovo istovremeni tekst objavýen uPjongjangu koji je sam potpisao i u kometvrdi da "Amerika nije naã veåni, zakletineprijateý". Japanski analitiåari koji saposebnom paæçom osmatraju zbivaça nakorejskom poluostrvu registrovali su, tak-oðe, da, iako formalno u æalosti (i bezzvaniånih funkcija), Kim Dæong Il veñ viãeod tri godine praktiåno rukovodi zemýom,vodeñi je, za sada istina skromno, u pravcu

ekonomske liberalizacije. Ona se oåituje i

u pozivima dobrodoãlice stranim investi-torima, kao i iniciraçu privatne trgovinehranom i odeñom u unutraãçosti.

Konaåno, Kimov nezvaniåni portparol

u Tokiju ovih dana tvrdi, kako prenosi"Njurok tajms", da on "o kapitalizmu nemisli niãta loãe", odnosno, po ovoj inter-pretaciji, Kim misli da "Severna Korejamoæe dosta stvari nauåiti od Amerike".

Kina: Vlast i ekonomija

Ideju meðusobnog proæimaça dvasvojevremeno "na æivot i smrt" suprot-stavýena sistema, socijalizma i kapitaliz-

ma, prvi je javno obznanio i prihvatio ki-neski harizmatski voða Deng Hsijaoping.Za razliku od Kube i Koreje, Deng je sa"preuzimaçem" od kapitalizma onoga ãto je "dobro", a prvenstveno ekonomskiefikasno, poåeo joã pre 20 godina. Uåinakkoji je tom neobiånom kombinacijom"druãtvenog kalemýeça" u posledçe dvedecenije postigla Kina uistinu je fascinan-tan.

I tako objektivni analitiåar kakav jeSvetska banka u najnovijem izveãtaju (koji je vremenski koincidirao sa odræavaçemPetnaestog kongresa kineske KP) kon-statuje da je, uz druãtveni proizvod koji je

u Kini izmeðu 1978. i 1996. godine rastaopo proseånoj godiãçoj stopi od 9,4 odsto,ispod linije siromaãtva izvuåeno åak 200miliona Kineza! Ista institucija predviða da

najmnogoýudnija zemýa na svetu ima sveperformanse da u narednih 25 godinazadræi ekonomski rast na stopi od 6,5 ods-to godiãçe. Odnosno, tvrdi ekspertSvetske banke zaduæen za Kinu VikramNehru, snaga kineske privrede ñe se used-mostruåiti, kondenzujuñi tako u samoåetvrt veka kvalitet ekonomske transfor-macije za koju razvijenim zemýama trebaotprilike 80 godina! Takvim se rezultatima,naravno, diåilo kinesko partijsko rukovod-stvo na septembarskom Kongresu KP uPekingu, produbýujuñi ovaj uspeãni kurs.U kineske ekonomske performanse za

naredni vek gorespomenuti ekspert Svet-ske banke ukalkulisao je, naime, kýuånu

v

JESEN KOMUNIZMA: Fidel Kastro, Ðijang Cemin, Kim Dæong Il

NOVA GENERACIJA: Kineskinja u fabrici

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Verovatno najveña legenda naãeg, revolucijama obeleæenog veka ÅeGevara poåivañe u miru na Kubi, gde je svojevremeno, pre åetrdesetak go-dina, i zapoåela çegova karijera profesionalnog revolucionara. Lekar po

obrazovaçu, roðeni Argentinac Åe Gevara je bio jedini ne-Kubanac koji se zajednosa Kastrovom malobrojnom armijom 1959. godine iskrcao na Kubu, svrgnuo dikta-tora Batistu i utemeýio marksistiåki druãtveni sistem. Iako je dobio relativno visokomesto u novoustoliåenoj revolucionarnoj hijerarhiji – bio je ministar industrije i, is-tovremeno, guverner centralne banke – Åe je brzo digao ruke od birokratije i pono-vo se odao revoluciji. Voðen idejom da samo ona moæe spasiti Latinsku Ameriku,ukýuåujuñi i çegovu rodnu Argentinu, Åe Gevara je sa drugovima stigao do Boliv-ije. U ãkolskoj uåionici jednog bolivijskog sela streýali su ga vojnici bolivijske arm-ije 1967. godine. Njegovo telo otkriveno je tek pre dve godine u jednoj masovnojgrobnici u Boliviji i proãlog leta preneseno na Kubi. Proãlog vikenda uz najviãedræavne poåasti, na posledçe putovaçe do grobnice u Santa Klari ispratio ga jeçegov nekadaãçi saborac i bliski prijateý Fidel Kastro. Njegova ponovna sahrananije, meðutim, reãila jednu bizarnu misteriju vezanu za çegovu smrt. Kada jesvojevremeno streýan, Åe Gevari su egzekutori odsekli ruke, koje su radi identi-fikacije bile poslate ekspertima CIE. Da li su ruke ikada vrañene i pokopane zajed-no sa Åeovim telom, odnosno, da li se sada nalaze u kovåegu koji je poloæen u San-

ta Klari, ni sada nije saopãteno.

Åe

plaãe da se dve Koreje konaåno ujedine isve ovo uniãte putevima i naseobinama.

"Ironiåno je i prelepo u isto vreme",govori ameriåki potpukovnik DæejmsLafenberg koji je na åelu sigurnosnogbataýnona UN u ovoj zoni.

Vojnici povremeno bivaju upucaniukoliko naprave makar i mali iskorak uzabraçenu zonu i mnogi u ãali govore da

upravo strah od trenutne smrti odvrañazainteresovane za industrijalizaciju odmesta koje je postalo jedna od na- jpoznatijih zelenih taåaka u Aziji.

Åetvorospratnica u izgradçi na juænokorejskoj strani ipak kristalizuje svebrige boraca za oåuvaçe prirode. Reå je ovladinoj zgradi u kojoj treba da se smestekancelarije ministarstva za nacionalnoujediçeçe i Crveni krst, a posluæile bi ikao prostor za mirovne pregovore ubuduñnosti. Oni koji se razumeju u graðev-inarstvo tvrde da je konstrukcija zgradetakva da bi jednoga dana mogla da posluæi

kao upravna zgrada carine i graniåne kon-trole u buduñnosti.

Na 38. paraleli

Æivot pod mrtvom straæom"Baã, dobar ovaj rat", rekli bi mnogi borci za oåuvaçe prirodekada bi posetili granicu izmeðu dve Koreje

RETKE VRSTE: Ono ãto brine teýude jeste da ñe sa mirom na ovo poluostr-vo doñi i zidari sa tonama betona. Zapravo,svakog meseca oni se sve viãe primiåu de-markacinoj liniji. Srce Seula je nekihpedeset kilometara prema jugu, alipredgraða se veñ primiåu liniji povuåenojposle Korejskog rata 1953. godine. Jednatakva oblast po imenu Kimpo, dvadesetakkilometara od linije razdvajaça, imala jepre pet godina 5000 stanovnika; danas ih je250.000.

Takav tempo izgradçe opasno brineJun Mu Bua, svetski poznatog juænokore- jskog biologa i specijalistu za ptice. Gos-podin Jun åesto odlazi u zonu razdvajaçau pratçi vojnika UN da bi izbrojaoprimerke retkih vrsta. On æeli da se ova ter-itorija pretvori u rezervat.

Zbog toga ãto je bila prepuãtena prirodigotovo pedeset godina, linija razdvajaçapostala je vaæna stanica mandæurijskimædralovima, sibirskim patkama i guskamana çihovom putu ka jugu. "Naravno daovo mesto mora da se zaãtiti", govori Jun.

Ali, on nije optimista. Kaæe da su juænokorejski ambiciozni graditeýi i po-pustýivi zakon o zaãtiti prirode u koalicijiprotiv ove zone.

No, ima nekih akcija u prilog zaãtiti. Umaju ove godine, dræavna komisija JuæneKoreje predloæila je da se zona razdvajaça"selektivno zaãtiti".

Na Jung Kuin, juænokorejski zvaniånikzaduæen za ekologiju, kaæe da ñe u sluåaju

kongresnu odluku o buduñnosti dræavnihpreduzeña. Njihov ogromni broj – viãe od100.000 – biñe vlasniåki transformisan udeoniåarska druãtva, integrisan u druge ko-mpanije, prodat privatnim vlasnicima

(ukýuåujuñi i strance), ili jednostavno lik-vidiran, dok ñe dræava pod svojom (vlas-niåkom) kontrolom zadræati samo 500 do1000 najveñih u najznaåajnijim privrednimgranama. Apsolutni monopol partija u

svim druãtvenim poslovima ostao je u Kinisve do sada netaknut uprkos golemimpromenama u privredi i odnosima (otvore-nih granica) sa svetom. Istina, politiåke re-forme kao neophodni okvir duboke

bi mnogo mario. Koåoperi se i kostreãi,ponosan i slobodan usred minskih poýanajopasnije teritorije na svetu.

Demilitarizovana zona koja razdvajaSevernu i Juænu Koreju smrtno je opasnaza ýude, ali je zato postala raj za retke

vrste biýaka, ptica i æivotiça. Metar viso-ki ædral i joã 140 vrsta koje se ne mogunañi gotovo nigde drugde na korejskompoluostrvu æive ovde, a mnoge ptice suovo mesto pretvorile u obaveznu usputnustanicu pri svojim sezonskim migracija-ma.

Dve suprotstavýene vojske gledaju sepreko niãana na liniji dugaåkoj 242 iãirokoj 4 kilometra. Nezainteresovani, la-budovi i guske rone u potrazi za hranom uåistoj reci i netaknutoj prirodi – sluåajn-om nusproizvodu ýudske mræçe.

Poput Stenovitih planina i dæungli,

ova teritorija je poåela da privlaåi paæçumnogih zaýubýenika u prirodu, koji se

ve i da elegantni mandæurijski ædralzna da su u çega uperene hiýadeartiýerijskih cevi i milioni oåiju, neS

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



druãtveno-ekonomske transformacije, bila je i u Kini prisutna kao vizija joã pre viãeod deset godina. U meðuvremenu, dvageneralna sekretara partije (Hu Jaobang iDæao Cijang), sklona otvorenom razmiã-

ýaçu o politiåkim reformama ukloçenasu sa poloæaja kroz demonopolisaçe par-tije, a masovne studentske demonstracije uproleñe 1989. godine, koje su traæile demo-kratizaciju kineskog druãtva, uguãene su ukrvi. Od tada su politiåke reforme u Kinitabu tema. Istina, uoåi posledçeg partij-skog kongresa na javnoj sceni je bilo nekihstrujaça, koja kao da su pripremala terenza çeno ponovno otvaraçe. Åak je ipartijski glasnik "Æenmin æibao", proãlogleta, ukazao na potrebu "probijaça limitastarog sistema i stare ideologije".

Pojedini istaknuti intelektualci, poput

univerzitetskog profesora marksistiåkeekonomije Ãang Devena usudili su se daponovo pokrenu delikatnu temu ukidaçasvepartijskog monopola, odnosno, razdva- jaça zakonodavne, sudske i izvrãne vlasti(sve tri sada kontroliãe partija), po zapadn-om demokratskom uzoru.

U znaku NebaKada je, onako kako je to æeleo çegov otac, Kim Dæong Il ovih dana i zvaniåno

postao prvi åovek korejske Radniåke partije, formalno je ustanovýena prva komunis-tiåka nasledna dinastija na svetu. Iako su mnogi skloni da i to smatraju jednom od

brojnih devijacija komunizma, poznavaoci su skloni da tvrde da je ovo preuzimaçepartijskog i dræavnog "prestola", u stvari, veoma "korejsko". Obiåaj da sin æali oca(imperatora) tri godine i za to vreme ne preuzima çegov poloæaj potiåe iz stare korejske kraýevine.

Åiçenica da je ovog septembra u Severnoj Koreji procvetao behar, u ovoj je ze-mýi uzet kao (povoýno) znameçe i saglasnost Neba za upravo obavýenu tranzicijuvlasti. Konaåno, neki ribar je, nekako u isto vreme, u svom ulovu otkrio izuzetno ret-ki beli morski krastavac: u partijskoj ãtampi u Pjongjangu ovo je okarakterisano kaoskromni doprinos (belog morskog krastavca) "sreñnom dogaðaju izbora druga KimDæong Ila za generalnog sekretara partije.

Na Kongresu se, meðutim, ispostaviloda ovakvo opipavaçe terena (ako je otome uopãte bilo reåi), nije donelo nikakav

rezultat. Kineski komunisti naglaãeno su sebavili ekonomijom i poveñaçem çene efi-kasnosti, a çihovi rukovodioci uåvrãñiva-çem neprikosnovene vlasti. Osim ako senaknadno ne ispostavi da je uåiçena, moæ-da, sudbonosna greãka. Nosi li spomenutiiskorak kineske partije, (da praktiåno

privatizuje dræavna preduzeña) koji mnogis razlogom nazivaju revolucionarnim i kojise baã zbog toga na raznim stranama sves-

trano analizira, prvenstveno iz aspektaekonomskih i socijalnih efekata u sebi i kli-cu partijskog (samo)uniãteça, zbog jednostavne åiçenice da je dræavna svojinai u Kini, kao i u ostalim komunistiåkimdruãtvima, jedan od najåvrãñih stubova jednopartijskog monopola vlasti. s

SEÃKA STANOJLOVIÑ

postizaça mira sa severnim susedom nas-tati potreba za gradçom puteva, vodovod-nih, kanalizacionih i telefonskih instalacijai da to neñe naiñi na odobravaçe korejskihtigrova i drugih ugroæenih vrsta koje subile ostavýene na miru gotovo pola veka.

Svake godine, u okviru najbizarnije tur-istiåke ture na svetuoko 180.000 ýudi doðeda vidi "najopasnijugranicu na svetu" ivojnike obe strane kojineprestano motre jednina druge. Åesto se izne-nade koliko je prirodaizmeðu çih lepa.

"Neki delovi iz-gledaju zaista spektaku-larno", kaæe Dæejms

Koles III, portparolameriåkih trupa u re-gionu. On verovatnodræi rekord u brojuposeta zoni – 1500 od1990. Moæe da priåasatima o 11.000 artiýerijskih oruða kojeSeverna Koreja ima na liniji u betonskimbunkerima.

Ali, jednako dugo, ãto åesto i åini, moñiñe da priåa i o lepotama zone, o çenimborovima i jelama, dolinama i brdima ipredivnoj sibirskoj guski.

Jedini stanovnici zone su meãtani

Tesongdondga, çih 237, koji se bave poý-oprivredom i koje u svom propagandnom

ratu protiv Severa, Jug naziva stanovnici-ma Slobodnog Sela.

Ovo selo je uglavnom zatvoreno zastrance, ali tokom jedne od retkih sko-raãçih poseta doåekao nas je predivni cr-veni tepih: moæda milion crvenih paprikakoje su se suãile na suncu. Jedan kliça je

tråao naokolo sa plastiånom puãkom, adruga deca su se igrala u ãkolskom dvoriã-tu. Jedina crkva je prezbeterijanska, a veñi-na od 50 malih kuña napravýena je odcigle.

STRAH: Svi stanovnici su æiveli ovdepre rata, ili su çihovi potomci. Ovde ih jezadræao proseåan godiãçi prihod od poýo-

privrede u visini od 82 hiýade dolara,uglavnom od pirinåa, crvenih paprika i

ginsenga. Svoje çive obraðuju pod nad-zorom vojske, a svake veåeri u 11 vojni-ci im kucaju na vrata da provere da lipoãtuju policijski åas.

I dok se niko ne æali na pare, postojedrugi problemi: mine se nalaze svudanaokolo. Jedna æena je poginula pre åeti-

ri godine kada je samo maloskrenula sa utabanog puta.Seýaci neprestano sluãajusevernokorejsku propagand-nu sa velikih zvuånika i u stal-nom su strahu od obnovesukoba. Ne mogu, recimo, daodu na plivaçe do obliæçereke. Metalne mreæe sa ãiýci-ma spreåavaju ih i istovre-meno ãtite od moguñeg upadasevernokorejskih agenata.

Ipak, oni tvrde da im jeæivot ugodan i da ih tenzije nepogaðaju preterano. Rade nafarmama koje su mnogo veñeod onih u drugim delovimazemýe. I svoje proizvode

prodaju po visokoj ceni, delimiåno jer suu modi, a delimiåno i zbog åiçenice dasu uzgajani na tako åistoj zemýi.

Ali niko ne veruje da ñe ovo neobiånomesto opstati . Velike æivotiçe ne æiveviãe ovde, jer sve ãto je veliko detoniramine. Sada se ýudi plaãe da ñe us-postavýaçem normalnog æivota biti un-

iãten jedan drugaåiji æivot. s("INTERNATIONAL HERALD TRIBUNE")

ÆIVOT IZMEÐU ÆICE: Tampon zona izmeðu dve Koreje

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Predsednik Jeýcin je nedavno izjavioda su vodeñe televizije, posle prestrojav-aça koje je trajalo dve-tri godine, poåeleda rade kako vaýa, da je na træiãtuãtampe uspostavýen uglavnom urav-

noteæen odnos privatnih i dræavnih listo-va, tako da "Kremý ne vidi potrebu daneãto meça". To bi bilo reåeno nekakousput i – sasvim sluåajno, da nije bilo izjave predsednika Dræavne dume Genadi- ja Selezçova koji je, samo koji dan ra-nije, uspaniåeno tvrdio da je "sa slobo-dom ãtampe u Rusiji, a naroåito elek-tronskih medija, gotovo".

Glava doçeg doma parlamentasmatra da su "televizije i novine podeýe-ni i izraæavaju interese onih koji ihplañaju". Selezçov je tom izjavom, ustvari, pravdao potrebu da se donese za-

kon o tv i radio emisijama, åiji je nacrtveñ saåiçen u Dumi, kao i predlog zaizmene u zakonu o javnim glasilima.Ambicija i jednog i drugog svodi se nauspostavýaçe kontrole nad træiãtemsredstava javnog informisaça svih vrstai nivoa.

Prvi uspostavýa "ovlaãñeni federalniorgan izvrãne vlasti" koji ñe odobravatifrekvencije i "imati uvid u emisije" radioi tv stanica. Pravo kontrole predviðaobavezu svake stanice da predoåi sni-mak svake emisije, a ako to ne uåini uodreðenom roku, rizikuje suspenziju ili

oduzimaçe prava na rad. Pri tome, li-cence se odobravaju ne jednom za svavremena, veñ na ãest godina (TV mreæe)i pet godina (radio stanice). Drugi za-konski papir predviða temeýito og-raniåavaçe prava vlasniãtva u oblasti javnih glasila: niko ne moæe da posedujeviãe od jednog tv kanala, niti da istovre-meno ima pravo i na televiziju i na radio,a joã maçe da pored radio ili tv mreæemoæe da ima i – novine! Zabraçeno jeimati dva dnevna lista ili list i åasopis,

Javna reå u Rusiji

Lov na magnateMediji su nezavisni u odnosu na vlast, u velikoj meri susamostalni i u odnosu na vlasnika, a nezavisni su - ãto jeposebno znaåajno - u profesionalnom smislu

predsednika Borisa Jeýcina da se izbeg-

ne nova konfrontacija – ãto se sve poka-zalo kao velika bura u nevelikoj åaãivode – ipak je dobio konkretan, mada in-direktan rezultat: parlament ñe uskorodobiti svoje novine, u kojima ñe moñi daãtampa istinu o sebi i o deputatima, kak-vi su oni po sopstvenom miãýeçu, a nekako ih vide tamo neki novinari. Ta is-tina bi trebalo, ili bi bar bilo poæeýno,da neutraliãe dejstvo kritiåkih i zajed-ýivih napisa u dnevnim listovima, bili

oni zavisni ili nezavisni, vladini ili pri-vatni. Parlament ñe dobiti i po jedan satdnevno na prvom i drugom kanalu cen-tralnih televizija, koje ñe, naravno,ispuçavati sadræaji koje ñe pripremati,

opet, skupãtinska tv-sluæba, tako da ñeslika deputatske aktivnosti koju ñe jav-nost najzad imati prilike da vidi zaistabiti idiliåna.

Ali, to ñe, moæda zadovoýiti trenutneapetite Dume. Teãko da ñe çeni poslani-ci biti time trajno umireni, s obzirom nato da su im pretenzije znatno ãire, a veñi-na je ubeðena da sve zlo dolazi od ãtam-pe, odnosno od odsustva svake kontrolenad tv i radio stanicama i listovima, za

koje se "ne zna åijisu i åije interesezastupaju". Ili, baã

zato ãto se to do-bro zna.

DUMA I KRE-MLJ: Javno infor-misaçe je, naime,takoðe teren nakojem se sukobýa-vaju miãýeça, oc-ene i pozicije Dr-æavne dume i Kre-mýa, zakonodavnei izvrãne vlasti.

ko veñ je obavio posao koji u ruskoj Dræavnoj dumi tekplaniraju. Doçi dom çegovog parlamenta usvojio je çegoveizmene u zakonu o ãtampi i drugim javnim glasilima, kojeãefu dræave sada omoguñavaju da zabrani svaki domañi list ina granici zaustavi svake strane novine. Izmene, naime, dajuza pravo da se tako postupi u sluåaju "ãireça podataka kojinanose ãtetu åasti i dostojanstvu predsednika".N a r a v n o ,sam predsednik ne mora o tome da vodi raåuna. Zakon ov-laãñuje predsednika Dræavnog komiteta za ãtampu i çegovezamenike, kao i ministre kulture i poãta da samostalno, naosnovu sopstvene ocene, zabrane ma koje novine. Ranijaobaveza da se prethodno pribavi saglasnost suda viãe nije na

snazi. Izdavaå koji se ogreãi o zakon tokom iduñe dve godinegubi pravo da registruje novi list.

FMOSKVA

rontalni napad Dræavne dume navladu premijera Åernomirdina,ukýuåujuñi liånu intervenciju

Beloruska varijanta Beloruski predsednikAleksandar Lukaãen-

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



prodavati akcije nacionalnih javnihglasila strancima, a strancima da imajupolitiåkoinformativne novine ili da se is-tovremeno bave biznisom i izdavaçemnovina. Svako sredstvo javnog informis-aça biñe obavezno da dva puta godiãçeinformiãe javnost o svojim finansijskimizvorima!

PRAVI RAT: Moæe da izgleda åudnoãto deputati ta velika ovlaãñeça pre-puãtaju vladi. Sve, meðutim, postaje jas-

nije kada se zna da Duma na taj naåinsebi ostavýa slobodan manevarski pros-tor – za napade, kad se ukaæe potreba – i,ãto je vaænije, kad se zna protiv koga ñese voditi rat koji mora da poåne åim (iako) zakoni budu usvojeni.

Iako moskovski ili sanktpeterburãkinovinski kiosci posledçih godina viãe

liåe na pariske ili minhenske, recimo,nego na ruske – toliko dominiraju razni"Kosmopoliteni", "Burde" i desetine

drugih naziva, nad domañim, çihovesjajne korice i boje nad obiåno loãomnovinskom hartijom nacionalnih listova)– zamiãýena regulativa nije predviðenaza sreðivaçe staça i odnosa na tom po-

priãtu. Naprotiv, ta najezda nimalo neñebiti ometena, jer se glavni udar pripremana listove i elektronske medije koji suposledçih godina postali stub ruskog javnog infor misaça. Sve ãto vaýa i ãtovredi – tu je g. Selezçov u pravu – veñ je "podeýeno", a ãto se zastupaça inter-esa tiåe, to nikad nije dolazilo u pitaçe:Kompanija "Logo-VAZ" (u kojoj je prviåovek famozni Boris Berezovski, trenut-no pomoñnik sekretara JeýcinovogSaveta bezbednosti), faktiåki je vlasnikprvog TV kanala – Javne ruske televizije(ORT), lista "Nezavisimaja gazeta",

nedeýnika "Agaçok" itd. Holding-ko-mpanija "Media-MOST" poseduje ko-mercijalnu telekompaniju NTV, list"Sevodça", nedeýnike "Itogi" i "7dana", radio "Eho Moskve"... ONEK-SIM-banka kontroliãe "Komsomolskupravdu" i "Izvestija", kao i novopokre-nuti "Ruski telegraf" i åasopis "Eks-pert"...

Iako nisu "nezavisni" u bukvalnomsmislu, svi navedeni listovi, radio i tvstanice su u najveñem broju sluåajeva –nezavisni, i to viãestruko, bez obzira nato ãto pripadaju ovoj ili onoj kompaniji:

nezavisni su u odnosu na vlast, u velikojmeri su samostalni i u odnosu na vlasni-ka, a nezavisni su – ãto je posebno zna-åajno – u profesionalnom smislu. I kadzastupaju neåiji interes, "svoje" ko-mpanije, vlade, Kremýa ili, u krajçojliniji, Vaãingtona – to ima smisla, jer jeinformacija potpuna, blagovremena izasnovana iskýuåivo na åiçenicama.Kompanije koje imaju kontrolu nadnavedenim glasilima, naravno, neñesedeti skrãtenih ruku kad se pokrenemaãinerija za usvajaçe pomenuta dvazakonska akta, ne zato ãto ostvarujunekakve profite od svojih glasila. Napro-tiv, na veñini priliåno gube.

Vodiñe se, po svemu sudeñi, rat nakrv i noæ, jer – kao ãto reåe jedan od au-tora tih zakonskih projekata – "onaj koistovremeno vlada jednim listom, jednimtv kanalom i jednom radiostanicom, usadaãçim ruskim uslovima dræi u ruka-ma oruæje ogromne kumulativne snage".Oni koji to oruæje nemaju, æele da nadçim uspostave potpunu kontrolu, onikoji ga dræe, sigurno neñe lako da ga is-puste iz ruku, a Kremý – uglavnom za-

dovoýan "uspostavýenom ravnoteæom"– ne æeli niãta da meça. Bar za sada. sBRANKO STOÃIÑ

BIZNISMENI I NOVINE: Jedan od ruskih novobogataãa Vladimir Brinzalov

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Emisije na srpskom

svakog dana u:

06.45 - 07.00 na6,050 7,270 9,915 MHz

12.30 - 12.45 na 11,68 15,325 MHz

18.00 - 18.45 na6,050 7,325 9,915 MHz

23.00 - 23.15 na6,050 7,165 9,850 MHz

kao i na frekvencijama :

Radio Politika, Radio B92, Radio Vrnjaåka Banja,

RTV Ibarske Novosti, Radio Smederevo, Radio Boom93, RTV Bajina Baãta, Radio Bar, Radio Peåuj(Maðarska), Radio 016 - Leskovac, Radio VelikaKikinda, Radio OK - Kruãevac, Radio Antena M -Podgorica, Radio Poæega, Radio Pirot, RadioKragujevac, Radio Jasenica, Radio Jagodina, RadioPatak - Valjevo, Radio Sombor, Radio 5 - Niã,Radio Åaåak - Åaåak, Radio 021 - Novi Sad, Radio

Sokobanja, Radio Globus - Kraljevo, RTV Negotin,Radio Montena - Nikãiñ.

, SERBIAN PROGRAMMESBUSH HOUSE, LONDON WC2B 4PH, GREAT BRITAINTEL : (0171)557 - 2249, 1548, 1549, 1550FAX : (0171)240 - 4641

e - mail : [email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



DonatorU Britaniji ga znaju kao åoveka koji

je razbio Englesku banku. U Aziji je

ãpekulant kriv za teãke valutne nevoýekoje su posledçih meseci pritisle re-gion. U Istoånoj Evropi postao je maãi-na iz koje teåe inostrana pomoñ. DæordæSoros, neobiåna meãavina finansijskogåarobçaka i filantropa, obeñao je uponedeýak da ñe uliti joã 500 milionadolara u Rusiju, ãto ga åini veñim dona-torom od vlade SAD. Soros kaæe da ñenovac otiñi u razne zdravstvene, obra-zovne i kulturne programe. "Mnogeæivotne potrebe ostale su nezadovoý-ene", rekao je on. Soros (67) je sebeuobliåio kao jednog od najveñih do-broåiniteýa u svetu, mada ga u mnogimdræavama optuæuju da im se meãa u un-utraãçe poslove. Poãto je trgovinomvalutama i akcijama nagomilao bogatst-vo koje se ceni na 5 milijardi dolara, dosad je poklonio 1,5 milijardu kroz svojumreæu fondacija u blizu 40 dræava. Veñideo novca otiãao je na unapreðeçedemokratije ili, kako on kaæe, na"otvoreno druãtvo." Samo u Rusiji, So-ros je u protekloj deceniji potroãio viãeod 350 miliona dolara u dobrotvornesvrhe. "Dao je mnogo para u vreme

kada direktni programi za pomoñameriåke vlade nisu bili naroåito izdaã-ni", kaæe Greg Mastel iz vaãingtonskogEkonomskog strateãkog instituta. "So-ros je popunio vaænu prazninu." Ipak,çegov novac nije uvek bio dobrodoãao.Na konferenciji za ãtampu u Moskvi,gde je objavio svoj najnoviji prilog,ponovo su se åule optuæbe na raåun çe-gove dve milijarde dolara poslovnih in-vesticija u Rusiji. Posebno je na udaruçegov ulog od 900 miliona dolara udræavni telekomunikacijski monopol"Svjazinvest" koji mu je obezbedio 25

procenata vlasniãtva u partnerstvu saruskom "Oneksimbankom". Soros je uMoskvi odbacio napade da mu je ciý dautiåe na rusko rukovodstvo. "Ja nisamigraå u ruskoj politici veñ na ruskomtræiãtu", izjavio je on. Soros je 1980.poåeo da daje stipendije ãirom istoåneEvrope. "Moj ciý je da podræim ýudekoji su æivot stavili na kocku u borbi zaslobodu, za otvoreno druãtvo", napisao je u svojoj kçizi "Soros o Sorosu". Kaonaturalizovani ameriåki dræavýanin, on je 1973. godine osnovao Soros fond, odoko 12 miliona dolara. Fond je u medju-

vremenu izrastao u 20 milijardi dolaravrednu "Kvantum grupu fondova". s

O çima se govori: Jiæi Buzek

Rezervni premijerObojica – i lider pobedniåke Izborne akcije Solidarnost

(AWS) Marijan Kãaklevski i vodj Unije slobode (UW) LeãekBalceroviå – tvrdili su da je koalicija moguña samo na osnovuçihovog programa. A predizborni programi AWS i UW u tojmeri su se razlikovali da se åinilo da je dogovor ove dvojice oobrazovaçu zajedniåke vlade jednostavno nemoguñ.

Lideri nove Solidarnosti biraåima su obeñavali realizacijuprograma zasnovanog na svim vaænijim katoliåkim kanonima (ukýuåujuñi zabranuabortusa), pa i promenu ustava koji samo ãto nije bio usvojen. Unija je, medjutim, izsve snage podræavala novi ustav, a u odnosu na crkvu zauzimala je mnogo liberalnijistav. Razlike su postojale i u sferi ekonomije – AWS je podrãku biraåa traæila (i dobila)populistiåkim parolama o zaãtiti porodice i "onih koji najviãe pate", smaçivaçem pore-za i poveñaçem plata, dok je Balceroviå, svojevremeni tvorac "ãok – terapije", koja jepoýskoj ekonomiji dala nesluñeni zamah, i daýe zagovarao restriktivnu budæetsku poli-tiku. Najzad, za razliku od Kãaklevskog i AWS, koji su sumçiåavi prema privatizaciji iistiåu da su "Evro – realisti", ãto pretpostavýa upoznavaçe Poýaka sa cenom kojumoraju da plate za prikýuåeçe Evropskoj uniji, Balceroviå je bezrezervni pristalicaEU, baã kao i potpune privatizacije. Poýski predsednik Kvaãçevski, medjutim, ne samoda je priæeýkivao upravo ovakvu koaliciju veñ nije ni sumçao u to da je ona moguña."Ako bih sada åitao ãta su sve politiåari govorili pre izbora", rekao je predsednik usrednajæeãñih postizbornih sporeça dvojice lidera, "morao bih da pomislim da je takva ko-alicija nemoguña." Akcenat je, naravno, na reåi ako.

Mogao je Kvaãçevski joã da doda poneãto na temu poznatog animoziteta ovedvojice politiåara, pa bi se koaliciona vlada AWS – Unija odista åinila krajçe nevero-vatnom. Kako svemu tome poýski predsednik nije pridavao prevelik znaåaj, on jeproãlog petka, poãto je dotadaãçi premijer Cimoloviå podneo ostavku, a istoga danaproglaãen i novi ustav, pozvao predstavnika AWS Jeæija Buzeka i poverio mu mandat

za sastav nove vlade koju treba da åine upravo AWS i Unija. Odredivãi Buzeka za po-tencijalnog premijera, poýski predsednik ipak je morao da prihvati æeýu velikog pobed-nika septembarskih parlamentarnih izbora Marijana Kãaklevskog da ne bude premijer(navodno na sledeñim predsedniåkim izborima namerava da se kandiduje protivsadaãçeg ãefa dræave Kvaãçevskog), ali i da odbije nameru Unije da, u tom sluåaju, zapremijera kandiduje svog ãefa Balceroviåa.

U velikom cajtnotu zastavica samo ãto nije pala uåesnicima uzbudýivog meåa jer jeostalo joã samo dva sata do roka koji je predsednik Kvaãçevski odredio za dodeýivaçemandata predstavniku AWS Buzeku – uz uslov da dotle obezbedi podrãku UW. Ova po-drãka, u stvari, nije bila sporna, ali partneri nikako nisu uspevali da se dogovore obuduñem poloæaju lidera maçeg partnera – da li ñe Balceroviå biti jedini potpredsednikvlade, ujedno i zaduæen za celokupni ekonomski resor, ili samo jedan od trojice pot-predsednika, ãto je predlagao jaåi partner. Koje su sve poteze partneri povukli u velikojvremenskoj oskudici, nije poznato, ali je oåigledno da je neki sporazum postignut, tako

da je koalicija, sa ukupno 261 poslanikom (od ukupno 460), u parlamentu obezbedilalagodnu veñinu.Jeæi Buzek, 57-godiãçi profesor hemije i akademik, ima, tako, sve izglede da post-

ane novi poýski premijer. Iako je i u svojoj zemýi donedavno bio gotovo nepoznat, onse joã osamdesetih godina prikýuåio Solidarnosti; predsedavao je prvom nacionalnomkongresu ovog sindikata koji je doneo dramatiåne promene ne samo Poýskoj, potom i uilegali bio ålan çegovog rukovodstva. Kasnije se viãe posvetio struci i nauci, ali je pro-teklih meseci ponovo politiåki aktivan i kao jedan od tvoraca programa koalicijeåetrdesetak partija u okviru AWS doprineo ubedýivom trijumfu na parlamentarnimizborima.

Za çega portparol Solidarnosti Pjotr Zak kaæe da je pomirýiv, da ne pokuãava da posvaku cenu nametne svoje miãýeçe, ali da donosi odluke u pravi åas. Ove osobineBuzeku, protestantu u prevladjujuñoj katoliåkoj naciji, biñe i te kako potrebne da biodræao koaliciju sa po mnogo åemu razliåitim partnerom, a i nasuprot levici koja je sada

u maçini u parlamentu, ali åiji je predstavnik i daýe uticajni ãef dræave. sHARI ÃTAJNER

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Amerikanci i Nobel

Pretplañeni laureatiNagrada za ekonomiju nije bila meðu pet nauånih oblasti koje je Alfred Nobel odredio za nagraðivaçe u svom testamentu

sor Univerziteta Masaåusets institjut of teh-nolodæi (MIT) i dobitnik Nobelova nagradeza ekonomiju 1970. godine, zavrãavajuñisvoje obrañaçe predstavnicima ameriåkogKongresa – tokom jednog od "sasluãaça".

"Dva i dva su åetiri", bila je prva reåeni-ca koju je potom izgovorio Dæordæ Stigler,profesor Univerziteta Åikago i dobitnik No-belove nagrade za ekonomiju 1982. godine.

Moguñnosti ameriåke javnosti da prisus-tvuje takvim anegdotskim nadmetaçimanobelovaca od ove godine su joã veñe:dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju za1997. godinu su Robert Merton, sa Harvar-da, i Majron Ãouls, sa Stenforda. A da nijeumro pre dve godine meðu çima bi bio iFiãer Blek, koji je, uz Ãoulsa, tvorac formule(1973. godine) kojom se izraåunava vred-nost opcija (hartija od vrednosti koje vam

daju pravo – ali ne znaåe i obavezu – da uodreðenom periodu kupite ili prodate odre-ðenu akciju po unapred utvrðenoj ceni). For-mula je kasnije dobila neverovatno ãirokuprimenu u berzanskim operacijama saraznim vrstama hartija od vrednosti kojedonose rizik u buduñnosti. Nobelova nagra-da za ekonomiju ove godine dodeýena je "zanovi metod utvrðivaça vrednosti derivata"(to je hartija od vrednosti izvedena iz nekedruge aktive – robe, druge hartije od vred-nosti, kamatne stope, kursa valuta, træiãnihindeksa).

Inaåe, nagrada za ekonomiju nije bila

meðu pet nauånih oblasti koje je Alfred No-bel odredio za nagraðivaçe u svom testa-mentu. Nastala je tek 1968. godine (prveNobelove nagrade dodeýene su 1901. god-ine) na insistiraçe Ãvedske centralne banke,koja je Nobelovu fondaciju nagovorila da jedodeýuje i zato je çen zvaniåan naziv"Nagrada Ãvedske banke za ekonomskenauke u spomen na Alfreda Nobela".

PREDRASUDE: Bilo kako bilo,Amerikanci su do sada najåeãñi dobitniciove ugledne nagrade. Od 42 laureata, çih 29su bili ili su profesori univerziteta u SAD, anajviãe ih je – osmorica – sa Åikago

univerziteta (Milton Fridman, Teodor Ãulc,Dæordæ Stigler, Merton Miler, Ronald Kouz– inaåe roðeni Britanac, Geri Beker, Robert

osle mene ñe govoriti Dæordæ Stigleri sve ãto on kaæe neñe biti taåno",

rekao je Pol Semjuelson, profe-"P

Osim toga, vaýda je svima jasno da veñ isama åiçenica da uåite od nobelovca pov-eñava vaãe ãanse da se i sami naðete u tomdruãtvu. A ameriåke studente ne obuåavajusamo çihovi veñ i tuði nobelovci. Tako je,

recimo, Fridrih fon Hajek, jedno od najveñihekonomskih imena ovoga veka (dobio No-belovu nagradu za 1974. godinu), predavaona åikaãkom univerzitetu (joã 1950. do1962. godine), pa na çujorãkom, na

Univerzitetu Stenford u Kali-forniji, Univerzitetu Arkanzas iVirdæinija, a postdiplomskestudije Fon Hajek je zavrãio naUniverzitetu Njujork. Sliåno jei sa Gunarom Mirdalom, ãved-skim ekonomistom (nagradudobio iste godine kada i FonHajek). Pa sa Norveæaninom

Trigve Havelmom, sa Univerz-iteta Oslo, koji je predavao i naUniverzitetu Åikago, bavio sestatistikom na çujorãkomuniverzitetu i bio ataãe u nor-

veãkoj ambasadi u Vaãingtonu. I mnogimadrugima; gotovo da nema nobelovca koji barneko vreme nije proveo u SAD.

I zato se ono malo ekonomskih laureata– poput Rusa Leonida Kantoroviåa (Nobelo-va nagrada za 1975) i Francuza MorisaAlaija (Nobelova nagrada za 1988), kodkojih je teãko utvrditi bilo kakve ili bardubýe veze sa ameriåkim akademskim sve-

tom, moæe posmatrati pre kroz prizmustatistiåke greãke nego bilo åega drugog. A iza teorije o statistiåkim greãkama moæe sedobiti Nobelova nagrada za ekonomiju. s

VESNA KOSTIÑ

Fogel i Robert Lukas). Drugi pobroju nobelovaca je Harvardskiuniverzitet – ima ih åetvoricu(Simon Kuzçec, Kenet Erou,Vasili Leontijef i sada RobertMerton). MIT ima "samo" trinobelovca i moæda se i timemoæe objasniti pakosna Sem-

juelsonova primedba.Predrasuda o posebnoj nak-lonosti Ãvedske akademije nau-ka prema Amerikancima nijedovoýan argument da se objasnitako veliki broj profesora sa univerziteta uSAD meðu nagraðenima.

Jer, nema ni trunke spora oko åiçeniceda je ekonometrija, kao savremena matem-atiåka nadgradça ekonomije, najviãe raz-vijena na ameriåkim univerzitetima. A bezçe se danas ne da objasniti nijedna ioleozbiýna ekonomska pojava, tako da se nadbrojem dobitnika iz SAD mogu åuditi samo

oni kojima joã nije jasno da je odavno proã-lo vreme deskriptivne ekonomije. Svidosadaãçi dobitnici Nobelove narade zaekonomiju razvili su neki od matematiåkihmodela koji se primeçuje u ekonomiji.

I Z D O K U M

E N T A C I J E J A S N E V U K O J E

NOBELOVAC:Dæordæ Stigler

Formula za NobelaU modernoj træiãnoj privredi veoma je vaæno da kompanije i pojedinci mogu da odab-

eru nivo rizika za svoje investicije. Pretpostavka za efikasno upravýaçe rizikom jeispravno vrednovaçe finansijskih instrumenata (hartija od vrednosti).

Robert Merton i Majron Ãouls razvili su, u saradçi sa Fiãerom Blekom, upravomatematiåki metod koji omoguñava utvrðivaçe vrednosti opcija, a çegovu osnovu åinigorça formula, poznata i kao Blek – Ãoulsova formula:

Prema ovoj formuli, vrednost opcije (C) koja vam daje moguñnost da neku akcijukupite u odreðenom periodu zavisi od razlike izmeðu oåekivane vrednosti akcije – prvideo formule sa desne strane – i oåekivanih troãkova – drugi deo formule sa desne strane– ukoliko se opcija (pravo na kupovinu) iskoristi po dospeñu (vreme u kome imate pravoda kupite akciju po utvrðenoj ceni). Formula kaæe da je vrednost opcije veña ukoliko jecena akcije – koju imate pravo da kupite – danas veña (S), ukoliko su oscilacije ceneakcije veñe (obeleæene kao sigma), ukoliko je kamatna stopa veña (r), ukoliko je vremedospeña opcije duæe (t), ukoliko je cena po kojoj imate pravo da kupite niæa (L) i ukoliko

je veña moguñnost da iskoristite svoje pravo kupovine koje vam daje opcija (N – funkcija normalne distribucije).

Varijabla d definisana je na sledeñi naåin:

C=SN d -Le N d-s t -rt

( ) ( )

d

S

Lr t

t

ln ( )=

+ +σ

σ

2

2

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Slovaåko-åeãki odnosi

"Zlatni" nesporazumiPrvi put od raspada Åeãko-slovaåke Federacije, premijeri oberepublike seli za pregovaraåki sto

ledçi put okupila 1993. godine, ostavýa- juñi za sobom mnoge poslove nedovrãene.Od ostatka nepodeýene imovine, za kojustruåçaci kaæu da predstavýa nekih petodsto ukupne, najveñi "Gordijev åvor" jeste uzajamna potraæça mnogih nekretni-

na i pokretne imovine za koje ona drugastrana nema razumevaçe smatrajuñi da supreterane.

Na primer, celokupna potraæça åeãkestrane iznosi oko 32 milijarde kruna (oko1.600.000.000 - milijardu i ãesto miliona

DM), dok joj Slovaåka priznaje "samo" 7milijardi kruna. Malo drugaåiji je pogledna dug koji åeãka strana ima premaSlovaåkoj. Kada je u decembru 1992. god-ine, znaåi samo mesec dana pre podelezajedniåke dræave, u rezervama Narodnebanke koliåina zlata iznosila 105 tona, pre-ma "kýuåu" 2:1, slovaåkoj strani je pripalo35 tona. Zato je na raåunu veñ prebaåeno ubilans Slovaåke narodne banke; fiziåki je,meðutim, åak petnaest tona "slovaåkog"zlata i daýe na teritoriji Åeãke. Posebnapriåa vezana je za zlato bivãe samostalne

profaãistiåke dræave Slovaåke za vremeDrugog svetskog rata koje "teæi" preko åe-tiri tone. Prema dogovoru, Slovaåka ga

moæe otkupiti preko raåuna, tj. isplatiti çe-govu realnu vrednost.

Ali, nije samo zlato u pitaçu. Slovaåkastrana smatra da je dug koji Åeãka Repub-lika ima prema Bratislavi mnogo veñi. Tu

se pre svega misli na nezakonito prisva- jaçe zastave i dræavnih simbola koje jeÅeãka "preuzela" od bivãe zajedniåkedræave; daýe, procenat od imovine takoðebivãe ÅSA (åehoslovaåke avio-ko-mpanije), kao i udeo u imovini nekadaãçezajedniåke pomorske flote. Åeãka strana,meðutim, nije ni poåela ozbiýno da se baviovim slovaåkim potraæçama.

SASTANAK: Do sada su se Meåijar iKlaus na kratko sreli nekoliko puta. To su,meðutim, bili susreti na raznim multilater-alnim i meðudræavnim forumima kao ãtosu V4 (susretima tzv. Viãegradske ået-

vorke) ili samitima CEFTA. Prvi bilater-alni sastanak odlagali su u nekoliko navra-ta, posledçi put u aprilu ove godine. Povodza odlagaçe bilo je nezakonito zadræa-vaçe slovaåkog zlata u åeãkim bankama,ali i neodmerena izjava åeãkog predsedni-ka Havela na raåun slovaåkog premijera,po kojoj on pati od "paranoje". Zbog te izjave Meåijar je od Havela traæio izviçeçe,a kada ga nije dobio, slovaåki ambasador uPragu biva opozvan "na konsultacije"nazad u Slovaåku.

Razgovor u slovaåkoj baçi Pieãñanipodeýen je na nekoliko tematskih celinameðu kojima i o delikatnim odnosima im-ovine bivãe federacije.

U uvodu plenarnog sastanka, VladimirMeåijar je izjavio da je Slovaåka Republi-ka bila i joã uvek je zainteresovana za do-bre odnose sa Åeãkom, i dodao da je islovaåki interes pozitivan politiåki i ekon-omski razvoj u susednoj republici. Iako seVaclav Klaus sloæio sa tezom slovaåkogpremijera da su pitaça imovinskih odnosabitna, mada ne i prioritetna, kada su na reddoãli imovinski odnosi, åeãka strana jeprekinula raspravu i zatraæila da se to pi-

taçe reãava separatno. U vezi sa vra-ñaçem slovaåkog zlata koje se nalazi uåeãkim trezorima, premijeri Meåijar iKlaus su se sloæili da bi termin povratkamogao biti do kraja ove godine, ali uzogradu da çihove funkcije mogu samoinicirati taj proces jer su akcije i zlato uposedu institucija koje nisu pod ingerenci- jom.

Premijeri su na kraju jedan drugompruæili reåi podrãke u procesima inte-gracije Åeãke i Slovaåke u evropske struk-ture. Åeãki premijer Vaclav Klaus je åakrekao da je u "egoistiånom interesu" obe

zemýe da Slovaåka i Åeãka budu uspeãneu svojim integracionim teæçama. s

UROÃ MITROVIÑ

luku o prihvataçu ustavnog zakona o

raspodeli celokupne imovine zajedniåkedræave, nije se moglo ni pretpostaviti da ñebaã ta podela biti glavna prepreka boýimuzajamnim odnosima Åeãke i Slovaåke.

Slovaåki premijer Vladimir Meåijar içegov åeãki kolega Vaclav Klaus prvi

zvaniåni bilateralni sastanak nisu us-lovýavali imovinskim pitaçima, ali sepokazalo da je podela ostataka zajedniåkeÅSFR kýuåna za daýi razvoj odnosa dvezemýe. U slovaåkom gradiñu-baçi Pieã-ñani tako je poåeo razgovor koji bi, da jezapoået ranije, sada moæda bio i zavrãen.

UZAJAMNA POTRAÆNJA: Ustav-ni zakon ÅSFR definisao je i principe pokojima se deýeçe imovine moglo realizo-vati u praksi: teritorijalni princip i principprema broju stanovnika, znaåi, u odnosu2:1. Poslanici su takoðe prihvatili predlog

da se formira komisija koja bi se iskýuåivobavila pitaçima deobe zajedniåke imov-ine. Imovinska komisija se, meðutim, pos-

BRATISLAVA

ada je u novembru 1992. godinetadaãçi federalni parlament Åeã-ko-slovaåke Federacije doneo od-K

OGLUÃIVANJENA ZAHTEVE:Panorama Praga

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Pola veka od probijaça “zvuånog zida”

Glenis, Panåo idrãka od metleZa svoj podvig Åak Jeger nije dobio niãta, nikakav bakãiã,isplatili su ga u komplimentima i tapãaçima po ramenu; “tako

i treba da bude”, kaæeta bilo je mesta samo za jednog pilota. Avionkojim je Jeger leteo dobio je naziv “Gla-murozna Glenis”, po çegovoj voýenoj su-pruzi, Glenis Fej Dikhaus.

Poåetkom oktobra 1947.godine Jeger je dostigao br-zinu od 0,94 maha i umalonastradao poãto su mu primaksimalnoj brzini otkazalesve komande. Na sreñu, bio

je dovoýno priseban da is-kýuåi motore, smaçi brzinu

i ponovo stekne kontrolu nadletelicom. Nekoliko dana ka-snije, kazaýka mahmetraponovo se zaustavila na istojcifri, a Jeger upada u novunevoýu: prilikom jedreçaka zemýi na unutraãçoj stra-ni vetrobrana formirao seneprozirni sloj leda koji senije mogao ukloniti greba-çem. Zahvaýujuñi pratçidva "Lokidova" lovca P-80,koja su ga navodila i izdava-la mu uputstva, Jeger je us-

peo da izvede sletaçe nasle-po ne oãtetivãi avion. Anali-za traka sa oscilografa poka-zala je da je “GlamuroznaGlenis” bila neuporedivobliæa granici snova nego ãto

je na prvi pogled izgledalo. Prema svim po-kazateýima, Jeger je leteo brzinom od 0,997maha na visini od oko 12.000 metara, ili oko1059 kilometara na åas. Tri åoveka bila sunajpozvanija da donesu odluku o daýim ko-racima: glavni inæeçer NACA Volt Vili-

jams, armijski oficir Dæek Ridli i pred-stavnik "Belovih" fabrika Dik Frost. Vili-

jams je smatrao da se ovom dostignuñu nesme davati preterani publicitet, strahujuñi dabi armijski vrh mogao da padne u euforiju i

Jegerom, koji se u jesen 1947. godine nala-zio na aerodromu Marok, negde u pustiçiMohava na jugu Kalifornije. Njegov zada-tak bio je sasvim prost – trebalo je da post-ane prvi åovek koji ñe da leti bræe od zvukai pri tome da ne pogine. Ovo drugo je, izgle-da, bio komplikovaniji deo poduhvata jer suneuspeãni pokuãaji probijaça “zvuånog zi-da” do tada veñ odneli æivote mnogih nes-

reñnih pilota. Meðutim, Jeger je u odnosu naobiåne smrtnike imao znaåajnu prednost –za svoj æivot uopãte nije mario, a takveobiåno åuva bog liåno.

ÐAVOLSKA NAPRAVA: Letelica X-1koja je trebalo da dostigne brzinu kojustruåçaci oznaåavaju kao mah 1 nastala jetokom 1946. godine kao plod zajedniåkogistraæivaåkog rada "Bel" kompanije, Nacio-nalnog savetodavnog komiteta za aeronau-tiku (NACA) i ameriåke vojske. Jeger kaæeda je postojalo bar tuce naåina da åovekizgubi glavu leteñi u ovom projektilu na ra-ketni pogon. Avion je imao raspon krila od

deset metara i bio teæak oko 2500 kg; u çe-gove rezervoare mogle su da stanu åetiritone goriva. Bio je opremýen raketnim mo-torom sa åetiri nezavisne komore za sagore-vaçe, a nivo generisanog potiska regulisan

je çihovim nezavisnim paýeçem i gaãe-çem. Za rad motora koriãñeno je oko hiý-adu litara “votke” (ako se tako moæe nazvatirazblaæeni etil-alkohol) i otprilike isto tolikosuperhladnog teånog kiseonika. Da bi se uãt-edelo gorivo za poletaçe, X-1 je u vazduhpodizan pomoñu leteñe tvrðave B-29, a pilotse u raketoplan spuãtao “u letu”, pravo izbombardera. Prilikom spuãtaça motori su

takoðe bili ugaãeni, tako da je X-1 poniraokao jedrilica. U “asketskom” kokpitu saboånim ulazom i bez katapultirajuñeg sediã-

Pravi åovek u pravo vreme na pravommestu – upravo je to bio sluåaj saarmijskim probnim pilotom Åakom

v

poæuri åitavu operaciju pre nego ãto in-æeçeri i sam Jeger budu potpuno spremni,sa fatalnim posledicama po letelicu i pilota.Osim toga, nedostajao je kýuåni dokaz pro-bijaça zvuånog zida: niko od zemaýskog

personala nije åuo oåekivano “bum!”, jakprasak koji prati supersoniåni let (ovaj kar-akteristiåan zvuk bio je poznat na osnovuiskustva sa nemaåkim projektilima fau-2). Itako je doneta odluka da se sa poveñaçembrzine nastavi krajçe obazrivo. Ko zna koli-ko bi ovo natezaçe sa “sitnim decimalima”potrajalo, da Jeger u sebi veñ nije odluåio da“prekrati gçavaæu”.

MAH 1: Svanuo je 14. oktobar, svepripreme za novi let su bile veñ obavýene.Samo su Vilijams i Ridli znali da je danranije Jeger pao sa koça i polomio rebra.Uplaãen da bi mu vojni lekar mogao za neko

vreme zabraniti da leti, Jeger je na previ- jaçe otiãao kod civilnog doktora. Da stvarbude joã bizarnija, nakon ukazane pomoñiJeger odlazi na ludu æurku van baze i u pov-ratku, verovatno pod dejstvom alkohola koji

je voleo skoro koliko i svoju Glenis, pada samotocikla. Ugruvan i slomýenih rebaraJeger viãe nije bio u staçu da pridræava teã-ka vrata pri ulasku u kokpit, pa mu je Ridlikriãom doturio komad drãke od metle kojimñe podglaviti ulaznu bravu. Na Jegerovzahtev, vetrobran aviona opran je obiånimdeterdæentom za sudove kako bi se spreåilo

zaleðivaçe. Oficijelne instrukcije za let bilesu precizne i rezervisane: Jeger je trebalo dadostigne brzinu od 0,96 maha i da dodatno

JUBILEJ: Åak Jeger saavionom X-1 kojim jeprobio zvuåni zid ilovcem kojim je pilotiraotokom II svetskog rata

JUBILEJ: Åak Jeger saavionom X-1 kojim jeprobio zvuåni zid ilovcem kojim je pilotiraotokom II svetskog rata

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



ubrza tek ako bude apsolutno uveren da jesve u redu. Taåno u deset bombarder B-29vinuo se u vazduh noseñi sa sobom Jegera iX-1.

Na oko 1500 metara visine Jeger se jed-va uãuçao u kokpit, psujuñi i steçuñi od

jakih bolova u grudima. “Hajde da ovo veñ jednom okonåamo”, poruåio je pilotima ulovcima koji su pratili çegov let. Taåno u

10:25, na visini od ãest kilometara, “Gla-murozna Glenis” liãena kopåi kojima je bilavezana za B-29 zapoåela je svoj samostalni,ispostaviñe se – istorijski let. Nakon kratkeprovere rada motora, Jeger je poåeo da pov-eñava visinu, jedno vreme leteñi samo sapolovinom raspoloæive snage, da bi odmahzatim “potpalio” sve åetiri komore za sagor-evaçe i aktivirao maksimalnih 3000 kilo-grama potiska. Svake sekunde avion je post-ajao sve lakãi halapýivo troãeñi zalihe gori-va, brzina i visina leta poåeli su muçevitoda rastu. Kazaýka mahmetra oåas je preãlapreko 0,8 a odmah zatim i preko 0,9 maha.

Na visini od 13.100 metara Jeger je preãao uhorizontalan let i ugasio dve komore da binaåas proverio staçe aviona – sve je bilo unajboýem redu. A onda je doneo odluku daponovo aktivira treñu komoru. Sada veñ sas-vim lagan avion dobio je strahovito ubrza-çe, gutajuñi kilometre pred sobom. Igla namahmetru pokazala je 0,98 maha, a ondapoåela da podrhtava da bi na kraju izletela saskale. Jeger je procenio da je tog trenutkadostigao brzinu od 1,05 maha. Nakondvadesetak sekundi supersoniånog leta,iskýuåio je raketni motor i poåeo da kliziprema zemýi. A tamo dole veñ je bilo jasno

da je zvuåni zid probijen, detektovan je ikarakteristiåni supersoniåni prasak. Taånijeanalize su pokazale da je Åak Jeger leteobrzinom od 1,06 maha ili 1125 kilometarana åas, bræe nego ijedan åovek do tada.

MLADOST: Njegova Glenis kaæe da nipo åemu nije mogla da pretpostavi da je Åaktoga dana probio zvuåni zid. Posle sletaçauskoåio je pored çe u auto i rekao: “Mrtavsam umoran, idemo kuñi”. Tek kada su zaçim dotråali Dik Frost i ostali i poåeli da gatapãu po ramenu, znala je da se neãto velikodogodilo. Iste veåeri bilo je zakazano velikoslavýe kod Panåa, lokalnog ugostiteýa

“specijalizovanog” za pilote, ali je terevenkau zadçi åas otkazana poãto je armijski vrhsve proglasio dræavnom tajnom. Ãtaviãe,

zvaniåna informacija o ovom podvigu ob- javýena je tek sredinom naredne godine.“Ostatak planete” probio je zvuånu barijerutek åetiri godine kasnije.

Ko je, u stvari, Åak Jeger? Roðen je 14.februara 1923. u Majri, u dubokoj provincijizapadne Virdæinije. Posle dve godine çego-va porodica prelazi u Hemlin, mestaãce od500 duãa koje je u odnosu na Majru bilo

pravi velegrad. Æivot ruralne Amerike u todoba bio je teæak i siromaãan – jedna diçaili lubenica bile su pravi imetak. Nakonzavrãetka osnovne i sredçe ãkole Åak se1942. prijavio na konkurs za “leteñeg nared-nika”, popularni vojni program kojim su re-grutovani mladi piloti. Njegov prvi let bio jeprava katastrofa jer seposle pola sata prove-denih u vazduhu ispo-vrañao kako sam kaæe,“na sve strane”. To ga nijeobeshrabrilo, ubrzo je na-uåio kako da pobedi mor-

sku bolest i uæiva u le-teçu. Na jednoj igranci uOrovilu, kalifornijskojpalanci, upoznaje Glenis.Godinu dana kasnije up-uñen je u Evropu kao pilotlovaåkog aviona, pravo na zapadnoevropskobojiãte.

ZRELOST: U svojoj devetoj borbenojmisiji oborio je dva nemaåka aviona da bi umartu 1944. i sam bio sruãen iznad okupi-rane Francuske. Zahvaýujuñi pokretu otporanekako se domogao sigurnosti ãpanskegranice. U to vreme oborenim pilotima nije

se lako dozvoýavalo da ponovo lete u borbe-nim misijama iz straha da bi pri ponovnomobaraçu i zarobýavaçu mogli da odaju ile-galce koji su ih veñ jednom spasli. Ali, Jegerse svim snagama borio da ostane na frontu,da bi na kraju dobio dozvolu liåno od gener-ala Dvajta Ajzenhauera. A onda je postaoprava leteña smrt za nemaåke pilote. Prvoodlikovaçe dobio je tako ãto je u jednomdanu oborio pet meserãmita, a drugo kada jesa neba skinuo åetiri foke-vulfa, takoðe u

jednoj misiji. Uspeo je da obori i jedan odprvih nemaåkih mlaznih aviona, iako je çe-gov klipno-elisni lovac bio tehniåki inferio-

ran. Kraj Drugog svetskog rata doåekao jekao æiva legenda i pilotski as sa ukupno åetr-naest vazduãnih pobeda.

Izgleda da je Jeger imao problema kadabi mu nivo adrenalina u krvi pao ispod odre-ðene taåke. Kada je vojska odmah posle ratapoåela da eksperimentiãe sa konstruisaçembrzih aviona (u Maroku, danas je to vazdu-hoplovna baza "Edvards"), Jeger je jedvadoåekao da postane probni pilot. Leteo je nadesetak razliåitih tipova aviona istovremenoi imao sreñu da izvuåe æivu glavu iz mnogih,

skoro bezizlaznih situacija. Jeger je ne samoprobio zvuåni zid veñ je postavio i nizdrugih rekorda. Tako je 1953. godine u po-

jaåanom X-1 dostigao rekordnih 2,5 maha i2600 kilometara na åas. Tom prilikom jerazbio glavu o vetrobran kokpita i iskriviokontrolnu palicu. Jedno vreme sluæbovao je

na ameriåkim vojnimaerodromima u Evropisedeñi u avionima punimatomskih bombi za vre-me sovjetske interven-cije u Maðarskoj. Onda

je 1963. godine pokuãao

da obori rekord u maksi-malnoj visini leta – avi-on je poleteo “nebu podoblake”, toliko visoko dasu se umesto plavetnilaukazale zvezde, a onda

otkazao. Spasavajuñi goli æivot Jeger jezadobio teãke opekotine lica i izgubio jagod-ice na dva prsta. Ni rat u Vijetnamu nije æe-leo da propusti, tamo je komandovao es-kadrilom. Izmeðu ostalog, bio je i koman-dant odgovoran za bezbednost ameriåkihvazduãnih snaga i upravnik ãkole za vojneastronaute. Penzionisan je u åinu brigadnog

generala, 1975. godine, a godinu dana kas-nije Kongres ga je odlikovao mirnodop-skom medaýom åasti.

I posle penzionisaça Jeger je leteo kadgod je i åime god je hteo, da bi na danpedesetogodiãçice çegovog antologijskogpoduhvata vojska konaåno rekla: “Åak, zaboga miloga, dosta je!”. Za posledçi vojnilet obavýen iznad baze "Edvards" Jeger jeodabrao supermoderni F-15. Iako mu zakondozvoýava da i daýe pilotira za civilne ko-mpanije, posle 55 godina neprekidnog lete-ça, posle 10.000 sati provedenih u vazduhu(viãe od jedne cele godine!), posle 155

tipova vojnih aviona koje je isprobao, mo-æda je konaåno kucnuo åas da se kacigaokaåi o klin.

ÆIV, UPRKOS SVEMU: Åak Jeger

SAMO ZA SMELE: "Gla-murozna Glenis" u letu(levo) i prikaåena zabombarder B-29 (desno)

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



A ni glamurozna Glenis viãe nije meðuæivima, umrla je od raka 1990. godine.

Kakav je bio Jeger u privatnom æivotu, u“retkim” trenucima kada je bio na zemýi?Ukratko reåeno: oãtar, prepotentan, svadýiv,

tvrdoglav kao mazga. Mnogo je radio, ali jemnogo i pio. Nije znao za strah, nije znao zabol, nije znao za emocije, bojao se samosvoje Glenis. Viãe puta je za dlaku izbegaosmrt. Teæe mu je palo ãto je isto toliko putaza dlaku izbegao izbacivaçe iz armije.Mnogi su ga mrzeli, sasvim prirodno, toliko

je bio boýi od svih."TAKO TREBA": Slava ga je sustiza-

la sa zakaãçeçem, iako mu priznaça i or-deçe nikad nisu maçkali. Sam Jeger, danasæivahni pecaroã u izvrsnoj kondiciji, kaæe dase iznenadio kada se tolika praãina digla okoçegovog podviga starog pola veka (“Do

sada se televizija interesovala samo za nar-komane i ludake!”). Paradoksalno, Åak içegova porodica uvek su bili siromasi. Le-teo je, verovali ili ne, bez pristojnog æivot-nog osiguraça, a on i Glenis su dobar deoæivota proveli u troãnoj kuñici u pustiçiMohava. Onda je 1983. godine Filip Kauf-man snimio nezaboravan film “The Right Stuff ” (gledali ste, vaýda, “Put u kosmos”?)u kome je Jegera glumio Sem Ãepard; deostare slave ponovo je oæiveo. Ipak, mnogoveñe pare donela mu je jedna reklama za au-tomobilske akumulatore. Iako je åitavogæivota leteo na najluðim, najopasnijim, naj-

savrãenijim i najskupýim letelicama, Jegernikad nije mogao da skupi “sitniã” za sops-tveni avion (Harison Ford ih, na primer, imaåetiri). Gnuãao se civilnih test-pilota koji sustavýali glavu u torbu samo zbog gomilepara: “Ja sam leteo zato ãto je to bila mojaduænost, a ne zbog novca. Leteo sam zbogleteça.” Za probijaçe zvuånog zida nije do-bio niãta, nikakav bakãiã, isplatili su ga u ko-mplimentima i tapãaçima po ramenu, “takoi treba da bude”, kaæe. Fotogeniåni kosmo-nauti i ãetaåi po Mesecu koji su doãli posleçega dobijali su åitava imaça na poklon isklapali basnoslovne filmske ugovore. Nje-

gova meseåna plata 1947. godine iznosila jesmeãnih 260 dolara, a za sto minuta oåajnogfilma u kome izigrava marinca oãiãanaDemi Mur je dobila 11 miliona zelembaña.Takav je æivot.

Sada je i Jeger, konaåno, doãao na svoje:u vazduãnoj bazi "Edvards" dobio je jednuulicu, u toj istoj bazi vojska mu je nedavnopriredila nezaboravnu feãtu u åast poluve-kovnog jubileja, a ameriåka poãta je odãtam-pala marku na kojoj je naslikan za koman-dama “Glamurozne Glenis”. Malo li je? Zaçega, sasvim dovoýno: “Sreñan sam ãtosam to uopãte doæiveo”. Da bi odmah zatim

dodao: “Ma nema veze, i da sam poginuo,ne bi bilo straãno. Vredelo je!” s

DR SAÃA MARKOVIÑ

KUALA LUMPUR

GusareçeGusari su u prvih devet meseci ove go-

dine bili suroviji nego inaåe, mada se brojçihovih napada smaçio u odnosu na1996, saopãtio je u utorak regionalni Cen-tar za pirateriju Meðunarodnog pomor-skog biroa (IMB) u Kuala Lumpuru.Åetrdeset pet mornara ubijeno je u gusar-

skim prepadima izmeðu januara i septem-bra, u odnosu na 26 u istom proãlo-godiãçem razdobýu. Drugi pokazateýipojaåanog nasiýa ukýuåuju otmice 228 ål-anova brodskih posada, u poreðeçu sa170 od proãle godine, navodi IMB. Ovaorganizacija, koju finasiraju privatni bro-dovlasnici i pomorske kompanije, kaæe danisu poznati razlozi zaãto su gusari ovegodine suroviji. Ãirom sveta broj piratskihnapada pao je na 142 prema 169 u prvihdevet proãlogodiãçih meseci. Vode In-donezije i daýe su najopasnije, i tu su

gusari ove godine udarili 34 puta. Vodeoko Filipina su ponovo druge na listi sa 13napada, ãto je, kaæe IMB, "drastiåan pad uporeðeçu sa 39 proãlogodiãçih". Brazil

je na treñem mestu, gde su gusari napali 11puta. Albanija, gde pirata nije bilo do1991. godine, prijavila je dva napada.Gusareçe je prvi put u ovoj deceniji za-beleæeno i pored obala Holandije, Portu-galije, Malte, Venecuele, Madagaskara,Nove Gvineje i Siera Leonea. Izveãtajopisuje sluåaj u vodama Ãri Lanke kao

jedan od najkrvavijih napada ove godine.Poåetkom proãlog meseca, kineski brod

"Srdaånost" od 34.000 tona napadnut jeåamcima Tamilskih tigrova. Brod je zasut

raketnom vatrom i zapaý-en. Ratni patrolni brodoviposlati su u pomoñ i bitka jeokonåana sa åetiri mtrva ki-neska mornara.

DÆEDA

ZbegSaudijske vlasti prave

veliku raciju upadima upreduzeña i stanove ãiromkraýevine u udaru na ilegal-ne strane radnike posle iste-ka roka za çihov odlazak.Duæ pustiçske kraýevinepolicija podiæe blokade naputevima i proverava doku-

menta stranaca tragajuñi zazaostalim ilegalnim stranimradnicima. Rok za amnesti-

ju koja je data strancima da nekaæçenoodu iz Saudijske Arabije istekao je u proã-li petak, ali diplomati kaæu da je hiýadeýudi ostalo, jer nisu dobili neophodnedozvole za putovaçe. "Poseban timzvaniånika osnovan je za organizovaçeupada u preduzeña, industrijske komple-kse i druge poslovne lokacije", piãednevnik "Arab çus". Policija kaæe da hva-ta ilegalce po celoj zemýi u kojoj stranci –veñinom iz Indije, jugoistioåne Azije i

siromaãnijih arapskih dræava – åinetreñinu æivýa meðu 18 miliona stanovnikaSaudijske Arabije. Samo Indijaca ima 1,4miliona. Darujuñi ilegalcima tromeseånuamnestiju, vlast u Rijadu se nadala da ñeizbaciti viãe od 100.000 stranih radnika.Toliko ih je otiãlo tokom sliåne operacijeåisñeça 1995. godine. "Sigurno ñemo po-hvatati te ýude", izjavio je general AbdulAziz al-Mulim, ãef centra za deportaciju uistoånoj Saudijskoj Arabiji. Naftom boga-ta kraýevina zapretila je ýudima koji krijuilegalce da ih åeka kazna od ãest mesecizatvora i 100.000 rijala (26.000 dolara).

Oko 40.000 Indijaca, 30.000 Sudanaca,10.000 Nigerijaca i hiýade drugih,ukýuåujuñi Arape, Pakistance i Filipince"iskoristilo je amnestiju", kaæe lokalnaãtampa. Meðutim, mnogi su ostali. "Broj

je zaista veliki", kaæe indijski ambasador uRijadu. "Reå je o hiýadama Indijaca kojisu sada negde u zbegu." Novine izveãtava-

ju da su luka i aerodrom u Dæedi pre-plavýeni strancima koji tragaju za brodomili avionom koji bi ih odveo iz zemýe.Vlada tvrdi da je unajmila nekoliko bro-dova da bi deportovala ilegalne radnike, ada su vazduhoplovne kompanije uvelevanredne letove. s

PRIPREMA AGENCIJA BETA

Meridijani

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v la

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



instalacije, postavýene joã 1948. godine, isiromaãtvo pozoriãta zbog kojeg nikad nijebilo dovoýno novca da se one zamene.

"Imamo projekat po kome je trebalo darekonstruiãemo zgradu u fazama: jednogleta instalacije, sledeñeg scenu, zatim foaje

i na kraju salu. Radili bismo u etapama ibez repertoarske pauze. Ali, veñ pet godinaza to se nema para. Eto, sad ñe morati da sesve to obavi odjednom", kaæe nam BrankoCvejiñ, zamenik direktora JDP.

Pozornica i gledaliãte Jugoslovenskogdramskog, "srce pozoriãta", kako je rekaoÑirilov, viãe ne postoje. Izgorela je i sce-nografija predstave "Mizantrop" koja je natoj sceni posledçi put izvedena prethodneveåeri, kao i deo scenografije za "Gospoðuministarku". Ostali deo zgrade nije stradaou poæaru, ali ga ozbiýno ugroæava ogrom-na koliåina vode koja je izlivena prilikom

gaãeça vatre. Ålanovi pozoriãta i graðanispasli su arhivu, biblioteku, kompjutere,kostime, rekvizite. U pozoriãtu joã nema

Pozoriãni æivot u Srbiji ostao je bez jednog od kýuånih oslonaca; u ve-likom poæaru koji je zahvatio Jugoslovensko dramsko pozoriãte potpuno su uniãteni gledaliãte i velika scena ovog teatra. "Mislim da jeovo jedan od najjaåih udara na nacionalnu kulturu, i sve bi trebalouåiniti da to ne postane i gubitak. Posledçih godina imali smo suviãegubitaka. Ne bi vaýalo da pretrpimo joã jedan poraz na planu du-hovnosti", kaæe za Vreme rediteý Dejan Mijaå.

aåena sa velike scene, odigra na znatnomaçem prostoru sa skromnijim scenskimmoguñnostima. Poæar u Jugoslovenskomdramskom pozoriãtu prijavýen je u petak17. oktobra u 7:40; vatrogasci su premazvaniånom saopãteçu doãli nakon petminuta, a prema tvrðeçu oåevica tek na-kon 40 minuta i lokalizovali vatru oko11:30. Angaæovano je 26 vozila sa oko 100ýudi, plus cisterne gradske åistoñe. O

direktnom uzroku i visini ãtete joã se nezna niãta zvaniåno. Indirektni uzrok, okome se nagaða, jesu dotrajale elektriåne

Poæar u Jugoslovenskom dramskom pozoriãtu

Scena u pepelu

tor Jugoslovenskog dramskog pozoriãtagde mogu da se izvode predstave a kojipoæar, nepuna dva dana pre toga, nije uniã-tio. Na tom "daýe" Jovan Ñirilov, upravnikJDP-a, i ostali u pozoriãtu insistiraju. O

tome je Ñirilov govorio, åim je aplauzmalo utihnuo, zahvaýujuñi se svima koji suuåinili da se ova predstava, koja je preb-

"Idemo daýe", "idemo daýe", ponav-ýalo se skandiraçe publike up-uñeno ansamblu stotog izvoðeçapredstave "Bure baruta" na sceni"Bojan Stupica". To je jedini pros-

F O T O G R A F I J E : G O R A N K A

M A T I Ñ

KULTURA

Jovan Ñirilov u uniãtenoj sali JDP-a

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



struje, a rade samo dva telefona. Sve to sedeãava pred 3. april 1998, dan na koji jepre 50 godina osnovano Jugoslovenskodramsko pozoriãte.

Upravo zbog jubileja i sa æeýom da sekrene daýe posle poæara igrana je "Buba uuhu" na sceni "Bojan Stupica", najstarijapredstava sa repertoara JDP-a. Ispredzgrade su joã bila parkirana vatrogasnakola.

"Veoma je vaæno da smo saåuvaliprisustvo duha. Pokuãañemo da ostanemona okupu, barem na sceni 'Bojan Stupica',koja je mnogo maça od velike scene, ali to je vaæno da bismo bræe osposobili celukuñu. Ostali su zidovi. Sada je vaæno da seãto pre okonåa prva faza, da se osposobi zaæivot deo koji je ostao åitav, pa da iz radi-onica moæemo da vratimo arhivu i doku-mentaciju, da moæemo da se uselimo, dadobijemo struju i telefone", kaæe za"Vreme" Jovan Ñirilov i priznaje da je çe-

gova nada, izreåena u vreme poæara da ñeJDP 50. roðendan slaviti u svojoj kuñi, bila

nerealna. "Åak i kad bismo imali dovoýnonovca, graðevinska sezona prestaje zimi, aima tu i puno posla. Videñemo kako ñe sestvari odvijati, ali naã je ciý da igramo ãto je moguñe viãe. Druga pozoriãta su nam

ustupila svoje sale, pa ñemo od novembra'Salomu' igrati u Ateýeu 212, a u Beograd-skom dramskom 'Ministarku', 'Kneza Mihai-la' i 'Garderobera', 'Bubu u uhu' i 'Mizantropa'u obnovýenom dekoru. Zavrãiñemo ga do18. novembra, zato ãto tada igramo na Fes-tivalu u Uæicu."

Ñirilov najavýuje i nove predstave:"Poåeñemo probe 'Leonsa i Lene' åim se os-posobe probne sale. Javýao se SlobodanUnkovski iz Skopýa. On je trebalo dareæira nov komad Gorana Stefanovskog'Kazablanka'. Spreman je da prilagodi pred-stavu novoj situaciji, to ñemo joã videti,

moæda ñemo je raditi u koprodukciji sanekim drugim pozoriãtem".Mediji su od proãlog petka puni vesti o

stradaçu Jugoslovenskog dramskog, ipuni izjava çihovih ålanova i prijateýa.Poæar je za glumca Voju Brajoviña "nacio-nalna tragedija; u çemu ima i simbolike, jer ovo je posledçe pozoriãte iz stare Jugo-slavije". "Plaå i oåaj su razumýivi", kaæeBranka Veselinoviñ, glumica u penziji, "jerto je naãa umetnost". Glumac Ljuba Tadiñ, jedan od prvih ålanova JDP-a: "Sve se do-godilo kao u najgoroj dramaturgiji". Premareåima mlade glumice Tamare Vuåkoviñ:"Straãno je da mora neãto ovako da se desida bi se neãto preduzelo". Za dramskogpisca Biýanu Srbýanoviñ poæar je "simbolpropasti ove zemýe", a glumac Predrag Ej-dus u ovom dogaðaju vidi "paradigmuæivota koji se dogaða – kulturne, civiliza-cijske i moralne vrednosti propadaju zaradnajordinarnije otimaåine, lopovluka, izi-gravaça demokratije i maltretiraça svihnas."

Mirjana Karanoviñ, Gospoða Ministar-ka u istoimenoj hit-predstavi koja je sadaostala bez dela dekora, za "Vreme" kaæe:

"Najstraãnije mi je ãto smo mi veñ nekoli-ko godina unazad bolno svesni u kom

staçu je ovo pozoriãte, i najstraãnije mi jesaznaçe koliko smo mi, da bismo igralipredstave, preskakali u sebi taj utisak po-troãenosti te zgrade, ruiniranih garderoba,pocepanog itisona. Doæiveli smo joã u

vreme 'Dozivaça ptica' – ima jedna scena ukojoj smo na ãtulama – da glumca koji sepridræao za metalni deo proscenijumaudari struja. Naã elektriåar to doæivýavasvaki dan. Najstraãnija je navika koju us-postavýamo zato ãto smo svesni da nijebilo drugog naåina da se radi... Navikava-mo se da nema para, da nismo nikom vaæ-ni osim sebi samima. I stalno zane-marujemo to saznaçe zato ãto je jedinovaæno napraviti i odigrati predstavu. Ovaobnova je drugaåija od obnova ostalih po-zoriãta zato ãto proizilazi iz nesreñe. I to jestraãno. Sada ñe dræava pod pritiskom nes-

reñe i nañi pare, ali se mi svi ipak bojimoda ñe ustrebati za neãto vaænije. Ali, kozna, moæda ñe se reñi, izgorelo je, hajde dami prvo vidimo da li nam to uopãte treba...A mi? Stajali smo i plakali. I niko od nasne zna pravu dimenziju ovog ãto nas jesnaãlo. Jer pozoriãte je naãa druga kuña.Svi mi, naravno, imamo svoj krevet, svojukujnu, viãe nemamo drugi dom bez kogane znam kako ñemo. To saznaçe ñe nas tekza mesec dana obuzeti. Pozoriãte nije samoposao, u çemu se provodi vaæan deo æivo-ta. Bila sam u pozoriãtu noñ pred nesreñu.Nisam imala predstavu, ali sam bila u bliz-

ini i svratila. Sedela sam sa glumcima iz'Mizantropa' u salonu. Druæila se. Åesto us-tanem ujutro i odem u pozoriãte na prvukafu. Ne znam kako ñe to sad. Teãko mi je... Treba iñi daýe. Mi ñemo nastojati daradimo malo drugaåije, i trajañemo."

Predstavnici vlasti iskoristili su ovusituaciju za politizaciju i meðusobno op-tuæivaçe. Prvi komentar Nade Popoviñ-Periãiñ, ministra kulture, bila je informacija javnosti da je JDP u nadleænosti grada ane republike, ali da ñe ona uåiniti sve ãto jeu çenoj moñi da pomogne. SpasojeKruniñ, predsednik gradske vlade, prime-tio je da JDP decenijama traæi pomoñ od

Vatra i Maçeæ Zgrada Jugoslovenskog dramskog,

kao i mesto na kome stoji, dobili su naziv po bivãem maçeæu Kraýevskoggardijskog puka – na planu Beograda iz

1878. godine moæe se uoåiti da je na povrãini tadaãçe Koçiåke kasarne ucr-tana zgrada otprilike na mestu dan-aãçeg pozoriãta. Mesto je u razliåitimvremenima dobijalo razliåite namene – vojne, kulturne i politiåke. Na Maçeæu

je posle I svetskog rata bila druga scena Narodnog pozoriãta, ali je, kaæu hronike, pozoriãna zgrada, takozvani Drvenimaçeæ, izgorela septembra 1927. god-ine. Podignut je novi "maçeæ", nalik nastari i u çemu je od 1929. do 1937. go-dine zasedala Skupãtina, do useýeça unovu zgradu blizu takoðe ukletog mesta

koje se ranije zvalo Batal-dæamija. Posle II svetskog rata, 1948, kada je stvoreno Jugoslovensko dramsko pozoriãte, zgra-da je rekonstruisana. Godine 1970.napravýen je Teatar "Bojan Stupica".

Jedan moguñi izbor predstava iz repertoara JDP-a... Jedan moguñi izbor predstava iz repertoara JDP-a...

v

v"Kraý Betajnove"Reæija: BojanStupica

q "Kandida"Reæija: Tomislav Tanhofer i Miro-

slav Beloviñq "Kraý Lir"

Reæija: Mata Miloãeviñq "Fedra"

Reæija: Tomislav Tanhoferq "Oæaloãñena porodica"

Reæija: Mata Miloãeviñq "San letçe noñi"

Reæija: Miroslav Beloviñ

D v a d e s e t p e t p r e d s t a v a k o j e s u o b e l e æ i l e 5 0

s e z o n a J u g o s l o v e n s k o g d r a m s k o g p o z o r i ã t

a

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



dræave, pa je zato poæar morao da se desi.SPO i çegov lider Vuk Draãkoviñ oglasilisu se saopãteçem u kome podseñaju mini-starku da je "zaboravila da kaæe da je poæarizbio zbog starih elektriånih instalacija iz1948. godine, kao i to da instalacije nisu

popravýane punih 49 godina, u vremenukada je Beogradom upravýala iskýuåivoçena partija, a da nova vlast upravýa

sirotiçskim beogradskim budæetom teknekoliko meseci." Dan posle tih i takvihreakcija, Vlada Srbije odobrila je pet mil-iona dinara pomoñi (Nada Popoviñ-Periãiñ:"JDP je jedno od najboýih pozoriãta kojeimamo, i svojom tradicijom zasluæuje da se

posle ove nesreñe pomogne rekonstrukcijazgrade"), predloæiñe ãtampaçe poãtanskemarke i izdvajaçe po jednog dinara od

svake ulaznice prodate u beogradskim po-zoriãtima za obnovu zgrade JDP-a, a grad-ska vlada je odluåila da oformi Odbor zaobnovu JDP-a i da budæetom za iduñu god-inu obezbedi novac za rekonstrukciju. Sk-upãtina Beograda pomoñi ñe obnovu pozo-

riãta sa milion dinara.Tako su se Republika i Beograd meðuprvima odazvali apelu Jovana Ñirilova up-

Rizik scene

Gori, moja gospodo...Da su pozoriãta objekti visokoriziåni i zapaýivi,poznato je oduvek

U svakoj nesreñi ima neka sreña, pa makar i najdroçavija. Usluåaju poæara u Jugoslovenskom dramskom pozoriãtu ta naãa jadna sreña bila je u tome ãto je vatra planula u pola osam izjutra,a ne uveåe. Da je poæar takvog intenziteta poåeo u trenutku dokpredstava traje, a sala je puna gledalaca, bili bismo imali jednuod onih katastrofa koje idu u najavu vesti CNN (voz u Indiji, tra- jekt u Bangladeãu itd.). Ovako je, eto, JDP, jedno od najvaænijihpozoriãta u bivãoj i sadaãçoj dræavi, barem izgorelo prazno, te –Bogu hvala – nije bilo ærtava.

A moglo je da izgori i puno; ne bi bio prvi put. Joã za Ãek-spirova æivota pozoriãta su bila riziåni objekti i pamte se razliåitipoæari sa maçe ili viãe ærtava. Do uvoðeça elektriåne rasvete,pozoriãta su se osvetýavala otvorenim (sveñe i buktiçe) ili kon-trolisanim plamenom (petrolejske lampe i plin). Zato su poæari upozoriãtima 19. veka bili tako katastrofalni (videti okvir): po pr-irodi stvari pozoriãte je visoko zapaýiv objekt, a otvoreni plamen je otvoreni plamen... Uvoðeçe petrolejki i gradskog plina za ras-vetu donekle je smaçilo rizik, ali ga ni izdaleka nije otklonilo:gradski plin bio je uvek opasan zbog toga ãto curi iz cevi (pogo-tovo iz prvih, tehnoloãki primitivnih), a pali se na najmaçu var-nicu. Petrolejke se prevrñu i razbijaju, a onda je daýe lako...

S taåke glediãta protivpoæarne zaãtite, uvoðeçe vodovodapod pritiskom, profesionalnih vatrogasnih sluæbi i – kasnije –motornih vozila, uveliko je smaçilo smrtnost od poæara na mes-

tima javnih okupýaça, kakva su i pozoriãta. Odatle i padproseånog broja ærtava poæara u pozoriãtima, bioskopima i jav-nim dvoranama u ovom veku; uåestalost poæara, meðutim, osta-la je zabriçavajuñe visoka. Modernizacija propisa i briga za jav-nu bezbednost u ovome veku dovela je do niza obaveznih pre-ventivnih mera u pozoriãtima i bioskopima (koji su ipak niæa riz-

iåna grupa): izlazi u sluåaju poæara, vatrogasni aparati i hidranti sacrevima, poæarni alarmi, vatrostalni materijali, vatrostalna vrata ipregrade, deæurni vatrogasci itd. Sve je to u velikoj meri poveña-lo bezbednost pozoriãta za publiku, ali nije smaçilo rizik.

Pozoriãte, naime, po svojoj prirodi, jeste stvar visokozapaýivai tu pomoñi nema, jer su alternative preskupe. Pre svega, kaæu va-trogasci, reå je o starim zgradama sa noseñim gredama, drvenimkrovnim konstrukcijama i uopãte sa mnogo ugraðenog drveta.Desilo se da je jedna od najlepãih i najstarijih zgrada u Venecijipozoriãte "La Fenice" izgorela pre nekoliko godina uprkos velikojbrizi grada i dræave. Stara pozoriãta su i najomiýenija. Zatim, ve-like zapremine sala i pozornica, sa velikom i izloæenom masomzapaýivog materijala, olakãavaju i ubrzavaju ãireçe vatre. Pozo-riãne sale pune su tekstila, tapeta, podova, draperija, lamperija isliånog materijala koji lako gori. Pozornice su joã opasnije: u naåe-lu su drvene ("daske koje æivot znaåe"), ispod imaju radni prostor,takoðe pun drvenarije i otvore za silazak ("ferzenke"); oko scene iiza çe stalno su gomile kulisa, nameãtaja, praktikabala, rekvizitai dekora, sve redom od drveta, papir-maãea i tekstila. U neposred-

noj blizini pozornice su skladiãta za dekor, kostime i rekvizite,garderobe i sliåno, sve puno sliåne zapaýive robe. Iznad pozor-nice su "cugovi", åekrci za dizaçe i spuãtaçe dekora, draperija isliånog, zavese i galerije. Takoðe po prirodi stvari, pozoriãta supuna praãine, koja je visokozapaýiv materijal i u sluåaju poæaradiæe se, uzvitlana strujaçem vazduha i pritom gori.

Jedna od mera protivpoæarne zaãtite u pozoriãtima je i zaãtitnazavesa od vatrostalnih vlakana izmeðu pozornice i gledaliãta. Tak-va zavesa, meðutim, ima ograniåen preventivni znaåaj: ako sepoæar sa bilo koje strane zaãtitne zavese ne obustavi odmah,proãiriñe se ispod zavese, kroz drvenu konstrukciju pozornice.

Jugoslovensko dramsko pozoriãte je pozoriãte kao i veñina po-zoriãta u nas: staro i slabo odræavano. Sagraðeno je 1948. po projektu Bojana Stupice, idealnog åoveka za taj posao, arhitekte i po-

zoriãnog rediteýa. U skoro pedeset godina rada rekonstruisano je– i to delimiåno – samo jednom. Vatrogasne i druge inspekcijeupozoravale su, åak zabraçivale rad, viãe puta zbog dotrajalih in-stalacija; ali u dræavi gde sve "moæ' da bidne, al' ne mora da znaåi"niko se nije usudio da izazove skandal i zaista zatvori pozoriãte si-lom inaåe jasnog zakona – kao nebezbedno. Upravnik JDP Jovan


"Dugo putovaçe u noñ"Reæija: Miroslav Beloviñ

"Rodoýupci"Reæija: MataMiloãeviñ

q "Tango"Reæija: Miroslav Beloviñ

q "Buba u uhu"Reæija: Ljubiãa Ristiñ

q "Dejstvo gama zraka na sablasnenevene"

Reæija: Mata Miloãeviñ

q "Veseli dani ili Tarlekinova smrt"Reæija: Branko Pleãa

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



uñenom javnosti. Prvi se javio jedan penzi-oner, "dok je kuña joã plamtela", kako kaæeÑirilov. Vlada Crne Gore dala je za prvupomoñ 100.000 dinara, STEKO isto toliko,EPS im je oprostio dosadaãçi dug, Zavodza izgradçu grada dao je 10.000 dinara,

Udruæeçe kçiæara i izdavaåa 50.000 di-nara, "Blic" 10.000 dinara, "Trudbenik" seponudio da im iznese ãut, "Saåi i Saåi"

marketinãku kampaçu, Pozoriãte iz Uæicada nabavi limeni krov, Fondacija"Kariñ",BK televizija i galerija "Zvono" organizujuu subotu 25. oktobra u "Ateýeu 212"aukciju slika koje je podarilo preko 70umetnika... Mihajlo Ristiñ u Beåu osniva

Fond za obnovu pozoriãta u åijem odborusu Milo Dor, Ivan Ivaçi, Ile Rado-vanoviñ... Samostalni sindikat Beograda

poziva svoje ålanove da pomognuJugoslovenskom dramskom koje je "uteãkim vremenima uspevalo da ostane, kao jedan od stubova kulture, mesto ok-upýaça, tolerancije, duhovnosti i umet-nosti", Savez dramskih umetnika upuñuje

poziv ýudima dobre voýe da pomognu"jednoj od najznaåajnijih kulturnih insti-tucija ovih prostora"...

Ñirilov izjavio je novinarima da ovo pozoriãte nema gvozdenuzavesu, da je postojala azbestna zavesa presvuåena mreæastom æi-com, ali da je ta zavesa izgorela o åemu svedoåe i çeni ostaci. Va-trogasci su skeptiåni: sa onakvim intenzitetom vatre, kaæu, vero-vatni bi, sve i da je gvozdena zavesa postojala, doãlo do zraåeçatoplote iz metala i posredne paýevine; to se dogaða i kroz beton-

ske zidove. SUP Beograda saopãtio je ono ãto se znalo: da pozo-riãte nije imalo propisanu i traæenu protivpoæarnu zaãtitu.Viãe od sto vatrogasaca i 26 vozila angaæovano je na licu mes-

ta; napon iz trolejbuske mreæe morao je da bude iskýuåen zbogvatrogasnih lestvi i kranova ("ãnorkela"); za puçeçe cisterni ko-riãñen je åak i vatrogasni brod na Savi; vatrogasci su joã 24 sata

hladili i dovrãavali ga-ãeçe najzagrejanijih æa-riãta. Uzroci joã nisuzvaniåno utvrðeni, madase zna da se vatra proãir-ila sa pozornice velikescene – ãto je i najopas-nija lokacija – i kasnijezahvatila prostor izascene, gledaliãte i krov.Svi sumçaju na oåigled-no: dotrajale elektriåneinstalacije.

Jedno poveñe pozo-riãte, kakvo je JDP, troãimnogo struje, najviãe zarasvetu. Vatrogasci kaæuda instalacije tokom god-ina slabe od zagrevaça,

izolacija propada i nuænesu povremene kontrole izamene instalacija. Akonema odræavaça, tajproces degradacije dovo-di do opasnosti od krat-kih spojeva i – ãto jepodjednako opasno –

poveñanog zagrevaça na nekim mestima, topýeça izolacije ipojave otvorenog plamena.

Sve se ovo moglo izbeñi da je Jugoslovensko dramsko po-zoriãte bilo rekonstruisano kad je trebalo (bar dvaput zapedeset godina), da su instalacije bile odræavane, da su postoja-li moderni alarmi i automatski sistemi za gaãeçe koji se aktivi-

raju pri pojavi plamena. Za sve postoje preventivne mere, alikoãtaju. Ovde se, meðutim, na zaãtiti od katastrofa – bilo u rud-nicima, bilo u pozoriãtima, bilo u saobrañaju – razmiãýa poprincipu "neñe vaýda...", jer se tako ãtede male pare. Posle segube velike. s

MILOÃ VASIÑ


"Kad su cvetale tikve"Reæija: Bora Draãkoviñ

q "Prýave ruke"Reæija: Bora Draãkoviñ

q "Puåina"Reæija: Dejan Mijaå

q "Sumrak"Reæija: Jeæi Jarocki

q "Laæni car Ãñepan mali"

Reæija: Dejan Mijaåq "Draga Jelena Sergejevna"Reæija: Goråin Stojanoviñ

l "Hrvatski faust"Reæija: Slobodan

Unkovskiv

v

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Opãtina Zemun ponudila je zgradu Nar-odnog pozoriãta u Zemunu i o tome veñrazgovaramo sa ministrom kulture NadomPopoviñ-Periãiñ, u åijoj je to nadleænosti.Oåekuje se kontakt i sa Skupãtinom grada,osnivaåem JDP-a. U Zemunskom pozoriãtunema odgovarajuñeg ozvuåeça i svetla zaigraçe predstava, ali to nije nereãivproblem."Veoma je vaæno da davaçe togprostora ne znaåi da treba malaksati u ob-novi naãe zgrade, a nekmoli da trebaodustati od toga", kaæe Jovan Ñirilov.

Priåe tipa "ãta bi bilo da je bilo" su,naravno, neizbeæne, pa je tako objavýena i

izjava dr Petra Volka, jednog od prethod-nih upravnika Jugoslovenskog dramskog,da bi ãteta bila mnogo maça da je scenaodvajana od gledaliãta gvozdenom zave-som, "da su mnogi u pozoriãtu bili protivtoga, protiv gvozdene zavese kao neåeg ãto je staromodno i prevaziðeno", pa da zatoneko mora da odgovara. Jovan Ñirilov,kako kaæe, nema ni voýu ni æeýu da otvaranove frontove ali tvrdi da "tu zavesu nijespuãtao ni dr Volk zato ãto çe ni nema!Postoji azbestna zavesa sa gvozdenommreæom, koja bi se spustila ako za vremepredstave izbije poæar, ali je ona jedna od

Najveñi poæari u pozoriãtima i bioskopimaGodina mesto ærtava (mrtvih)1845. Kanton, Kina 16701876. Bruklin, Njujork 2951881. Ringteater, Beå 8501887. Opera Komik, Pariz 2001887. Ekseter, Engleska 2001903. Irokez teatar, Åikago 6021908. Rouds teatar, Pensilvanija 1701919. Majages teatar, San Huan, Portoriko 1501960. Amud, Sirija (bioskop) 1521963. Diurbel, Senegal 641973. Seul, Juæna Koreja 501983. Torino, Italija (bioskop) 641985. Tabako, Filipini (bioskop) 44

stvari koje su prve izgorele. Ali nema togazbesta koji bi zaustavio ovoliku vatru.Zato je ova optuæba dr Volka zlonamerna.Pre nego ãto je bilo ãta ustanovýeno, netreba optuæivati tako bolno, sa tako stra-ãnim posledicama . Kada se bude radila re-konstrukcija, sasvim je sigurno da se moraugraditi i gvozdena zavesa, jer treba znatida je ova zgrada veñ jednom gorela, sep-tembra 1927. godine. Moram da kaæem da je ona mogla da se napravi prilikom pos-ledçe rekonstrukcije pozoriãta, 1980. god-ine, za vreme upravnikovaça dr Volka."

Javýeno je i o desetlitarskoj plastiånoj

kanti za benzin naðenoj na drugom spratu

sa tri-åetiri litra benzina, ãto navodi napomisao o eventualnom podmetnutompoæaru. "Najboýe je da niãta ne nagaðamo,MUP istraæuje, i nas to sve vrlo zanima.Veñina kaæe da je u vreme poæara nije bilotu, jedan glas kaæe da jeste, ali videñemo",kaæe Ñirilov.

Jugoslovenskom dramskom su bitnijedruge stvari. Spremaju jubilej. "Moguñe je", kaæe Branko Cvejiñ, "da ñemo pedese-togodiãçicu slaviti kao pedesetjedno-godiãçicu u novoj zgradi. Moæda je 51 go-dina veñi jubilej od 50. godine! Budimooptimisti!" s

SONJA ÑIRIÑ

Repertoar do 31. oktobra"Vaæno nam je da svi znaju da ansambl Jugoslovenskog dramskog pozoriãta i

daýe igra svoje predstave. Samo smo promenili çihov raspored. Situacija nas je pri-morala na to, izviçavamo se publici zbog toga", kaæe Jovan Ñirilov. Evo tog novograsporeda:

U Teatru "Bojan Stupica" biñe predstave "Beogradska trilogija" (23. i 28. oktobra),""Bure baruta" 24. oktobra, "Poloneza Ogiçskog" 25. oktobra, "U potpalubýu" 26.oktobra, "Tri visoke æene" 29. oktobra, "Devojka modre kose" 30. oktobra i "Hajde dase igramo" 31. oktobra. U Beogradskom dramskom, 28. oktobra biñe "Garderober",a u Ateýeu 212 "Gospoða ministarka" 29. oktobra.


q "Troil i Kresida"Reæija: Dejan Mi-

jaåq "U potpalubýu"

Reæija: NikitaMilivojeviñq "Mizantrop"

Reæija: Dejan Mi- jaåq "Balkanski ãpijun"

Reæija: Duãan Jo-vanoviñ s

"Putujuñe pozoriãte

Ãopaloviñi"Reæija: Dejan Mijaå

l "Buðeçe proleña"Reæija: Haris Paãoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



U ogromnom poæaru 17. oktobra, u centru Beograda, izgorelo je jedno od na- jveñih jugoslovenskih i evropskih repertoarskih pozoriãta – Jugoslovensko dram-sko pozoriãte.

Poæar, åiji je uzroånik kvar na dotrajalim elektriånim instalacijama, potpuno jeuniãtio veliku scenu, gledaliãte, krov i veñi deo zgrade. Pravi razlog poæara jedugogodiãçe loãe staçe kompletne infrastrukture zgrade, za åiju obnovu, upr-kos neprestanim apelima vodeñih ýudi ovog pozoriãta, naæalost nije bilo do-voýno sredstava. Kulturna delatnost, pa åak i ona vrhunska, svuda, a posebno uzemýama sa teãkim ekonomskim problemima, nikada ne uæiva neophodnu fin-ansijsku sigurnost. Ipak, ova tragedija prevazilazi okvire obiånog nesreñnogsluåaja i prerasta u kulturnu katastrofu ogromnih razmera. Dugogodiãçi napori JDP-a da vrhunskim umetniåkim dometima pobedi siromaãnu realnost, kul-minirali su u danu

kada je åitav ansamblspasavao pedesetogo-diãçu istoriju iz kuñe uplamenu.

A tu istoriju åine:osnivaçe, aprila 1948.godine, preko tri sto-tine premijera, konti-nuirani repertoar kojiåine najveña dela iklasiåne i savremene,svetske i domañe dra-mske baãtine, genera-cije najveñih jugoslov-

enskih glumaca i redit-eýa, najznaåajnije ju-goslovenske i znaåajne internacionalne nagrade, uspeãna saradça sa velikanimasvetskih pozoriãta, mnogobrojna gostovaça u zemýi i åitavoj Evropi, kosmo-politski duh i nadnacionalni koncept, aktuelnost, angaæovanost i pre svega visokrenome.

Jugoslovensko dramsko pozoriãte se neposredno po ukidaçu embargameðunarodne zajednice prvo vratilo na svetsku kulturnu mapu i za posledçedve godine ostvarilo niz znaåajnih uåeãña na teatarskim festivalima: otvorilo jeFestival savremenog evropskog dramskog teksta u Bonu, zatvorilo Jeseçi festi-val u Rimu, gostovalo na festivalima u Plovdivu, Ohridu, Krajovi, a predstojemu festivali u Ukrajini, Poýskoj, Nemaåkoj.

Sudbina Jugoslovenskog dramskog pozoriãta je ovim velikim poæaromdovedena u pitaçe, ali umetnici su odluåili da se bore! Predstave åiji je dekorspasen privremeno se sele na druge beogradske scene, a deo pozoriãta koji nijeuniãten, i daýe ñe imati vrata ãirom otvorena za svoju vernu publiku. Ipak, to nijedovoýno.

Jugoslovensko dramsko pozoriãte, kuña åija je tragedija podigla na noge åita-vu zemýu, ovim putem poziva u pomoñ!

APELUJEMO NA SOLIDARNOST I NEOPHODNU FINANSIJSKU PO-DRÃKU DA NAÃU KUÑU, U JUBILARNOJ PEDESETOJ SEZONI, PO-DIGNEMO IZ PEPELA!

q

Druãtvo nema novca za rekonstrukciju izgorelog pozoriãta, ono se moæepodiñi samo solidarnoãñu nas svih, kao ãto se zida venecijanska opera "Lafeniåe", apelovao je Jovan Ñirilov. I ljudi su se odmah odazvali. U SDK je odovog ponedeljka otvoren poseban æiro-raåun za pomoñ Jugoslovenskom

dramskom pozoriãtu.Broj æiro-raåuna je: 40802-743-2437Unapred hvala.

Apel Jugoslovenskog dramskogpozoriãta svetskoj kulturnoj javnosti

In memoriam

Mata Miloãeviñ(1901-1997)

Mata Miloãeviñ umro je u subotu19. oktobra. U petak 18. gorelo jeJugoslovensko dramsko pozoriãte, åijisu nastanak, razvoj i najveñi uspesipovezani s kreativnoãñu ovog glumca irediteýa i, da se ne zaboravi, profesora

glume. Moæda je ta podudarnost sim-boliåna.Mata Miloãeviñ, savremenik veka

(roðen 1901. u Beogradu), u toku svogdugog æivota imao je veãtinu, znaçe,kreativnost i åast da na sceni jednog ve-likog pozoriãta igra, a pre svega, nekase glumac odlazeñi ne uvredi, reæiramnoge velike predstave: "Rodoýupci"J. S. Popoviña (1949), "Pera Segedinac"L. Kostiña (1950), "Jegor Buliåov" M.Gorkog (1951), "Kraý Lir" V. Ãekspira(1952), "Na dnu" M. Gorkog (1953.),"Romeo i Ðulijeta" V. Ãekspira (1954.),"Oæaloãñena porodica" B. Nuãiña, "Ãestlica traæe pisca" L. Pirandela, "Otac" A.Strinberga (1955), "Magbet" (1956)..."Riåard III" (1961), "Hamlet" V. Ãek-spira (1962), Gogoýeve "Mrtve duãe"(1965), Nuãiñevo "Sumçivo lice"(1969), Molijerove "Uåene æene"(1971), "Dejstvo gama zraka na sa-blasne nevene" P. Zindela (1972),"Heda Gabler" H. Ibzena (1975). Dru-gim reåima, profesor Miloãeviñ jemnogim generacijama predavao klasi-ku i nisu glumci jedini koji su sada duæ-

ni da kaæu: "Hvala profesore!" sM. M.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



peti put i elektronski izdavaåi, takoðe uzznatan porast broja uåesnika, sa preko500.000 posetilaca "virtuelnog sajma kçi-ga" na Internetu dnevno. Buduñi da je sajam kçiga u Frankfurtu najveñe i na-

jvaænije træiãte za prava i licence u iz-davaåkom poslu, izdat je katalog prava izl-agaåa na CD-romu. Katalog izdavaåa i"Ko je ko" povezani su sa bazom podatakatako da su sve relevantne informacije dos-tupne. Opãte je miãýeçe posetilaca iuåesnika sajma da razvoj elektronskog iz-davaãtva nema moguñnost bilo kakvogpreuzimaça primata ãtampane kçige, ali je postalo neodvojivi deo izdavaãtva i imaneproceçiv znaåaj za buduñnost obra-zovaça i informisaça. Narednih godinañe globalizacija informacionog sektora,zasnovana na internacionalnoj bazi podata-

ka, biti sve vaænija.Jugoslavija sigurno opet spada u na- jloãije predstavýene zemýe sveta na frank-furtskom sajmu kçiga. Zvaniåno je nastu-pilo deset izdavaåa i prodavaca (grupa iz-davaåa okupýenih oko Jugoslovenskekçige eksport importa, izdaça Radia B92sa nekim kçigama Stubova kulture, Nolit i Mrýeã iz Beograda, Prometej i Forum izNovog Sada, Buzuku, Rilindija i Entitek-steve i Kosoves iz Priãtine, Lorimeks izVitine i Dukaðini iz Peñi), ali izuzimajuñizavidnu produkciju i naåin predstavýaçaalbanskih izdavaåa sa Kosova i Metohijeuz prisustvo çihovih autora, jugoslovens-ko izdavaãtvo i kçiæevna kultura imali suponiæavajuñu prezentaciju i ulogu nasvetskom festivalu pisane reåi, iako smomogli nañi prevode dela naãih pisaca kodsvetskih izdavaåa ( Mamac Davida Albaha-rija, U potpalubýu Vladimira Arsenijeviña, Astragan Dragana Velikiña...). Sasvim jerazumýiva inicijativa naãih autora i iz-davaåa da upute oãtar protest dræavnomMinistarstvu kulture zbog ignorisaçaovakve znaåajne kulturne manifestacije, nakojoj bismo morali imati osmiãýen nacio-nalni ãtand i promocije sveukupne jugoslovenske kulture. Mogli smo zavidetii odati priznaçe organizatorima i izlagaåi-ma iz bivãih jugoslovenskih republika nauvaæavaçu svojih kulturnih vrednosti imorali smo postiðeni sluãati reåiohrabreça çihovih predstavnika. Ipak je uuæem krugu izlagaåa vrlo zapaæeno biloprisustvo dizajnera kçiga Stubova kultureDuãana Ãeviña.

NAGRADA ZA MIR: Ovogodiãçi,åetrdesetsedmi dobitnik velike Nagrade zamir frankfurtskog sajma, koju dodeýujenemaåko udruæeçe izdavaåa i kçiæara

(25.000 DEM) dobio je turski pisac JaãarKemal (1923), autor Anadolijske trilogije,prevoðen na trideset jezika, za svoj literar-

49. Sajam kçiga u Frankfurtu

Knjiga za veånostIzdavaåko otkriñe ovogodiãçeg frankfurtskog sajma kçiga jeindijska spisateýica Arundati Roj; Jugoslavija ponovo spada unajloãije predstavljene zemlje

veliåaçem fantastiånim statistiåkim po-dacima, jer je svake godine sve viãe iz-davaåa i kçiga. Na sveåanosti otvaraçadirektor frankfurtskog sajma kçiga PeterVajthas naveo je da je zvaniåno prijavýeno9587 izlagaåa iz 107 zemaýa, sa preko306.000 naslova (od toga je 79.898 novihkçiga), ãto je za 3,6 odsto viãe nego 1996.godine. Najbrojnija izdavaåka grupa je bri-tanska sa 906 izlagaåa, ispred ameriåkih

800, a iz zemaýa bivãeg istoånog blokadoãlo je 700 izlagaåa. Tri znaåajna odeýkaovogodiãçeg sajma bila su nacionalni gosti udarna tema sajma Portugalija, multi-medijski izdavaåi i internacionalni centarizlagaåa kçiga.

Ciý organizatora bio je da ukaæe na lit-erarne i intelektualne tokove svih zemaýa,bez podela i granica. Veñina izdavaåa,osim nemaåkih koji su bili smeãteni u jed-noj viãespratnoj hali i britanskih saameriåkim izdavaåima u drugoj, nalazila seu jedinstvenom ogromnom kompleksuhala na nekoliko nivoa, åime je pokazankorektan odnos Nemaca prema svima iobrisane politiåke i nacionalne hijerarhije.

zveãtaji o Sajmu kçiga u Frankfur-tu,(14-20. oktobar) najveñem takvevrste na svetu, sve novine zapoåiçuI

To je potvrðeno i ukazivaçem najveñepaæçe gostujuñoj zemýi Portugaliji åiji jekulturni trag u svetu istaknut sloganom"Prihvati æivot onakav kakav je: kratak". Utoku sajma u gradu su, na prikladnim mes-tima, predstavýeni portugalska nauka,muzika, film, arhitektura, likovnostvaralaãtvo... Portugalski paviýon u sa- jamskom kompleksu izgraðen je specijalnoza ovu priliku u obliku dela broda u åije sepotpalubýe ulazi i u kojem su bili izloæenieksponati svih znamenitosti portugalskekulture i istorije. Na sajam u Frankfurt doã-lo je 40 pisaca iz Portugalije (Æoze Sara-mago, Eduardo Lorenco, Lidia Æoræ, ÆozeRico Diretiço i drugi) da predstave svojadela i razgovaraju sa posetiocima. Svojimodnosom prema nepoznatim i netiraænimautorima frankfurtski domañini pokazali suda svaki vredan stvaralac zasluæuje paæçubez obzira na uspeãnost marketinga ipostignutu slavu. Zvaniåno otvarajuñimanifestaciju uz predsednika NemaåkeRomana Hercoga, portugalski predsednikÆoræ Sampajo rekao je "da samo kçigamoæe jednom narodu da obezbedi

veånost".ELEKTRONSKI IZDAVAÅI: Nafrankfurtskom sajmu predstavýeni su veñ

Kada ga je slovenaåki novinar upitao ãtamisli o situaciji na prostorima bivãe Jugo-slavije, Dario Fo je odgovorio: "Moramo li seprethodno pobiti da bismo se opametili?!"

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



ni doprinos realizaciji ideje mira i meðun-arodnog razumevaça. U obrazloæeçu na-grade piãe da je u intervjuu "Ãpiglu" 1995.godine kritikovao politiku Ankare premaKurdima.

Na sajmu je, naravno, predstavýen idobitnik Nobelove nagrade za kçiæevnostza 1997. godinu italijanski pisac Dario Fo(1926), komediograf, glumac, pantomim-iåar i reæiser, okarakterisan kao MolijerXX veka. Govoreñi o svojim delima ipolitici, Fo je naglasio da kao dobar glu-mac ima veliku sposobnost proziraça ipreziraça politiåara. A kada ga je slove-naåki novinar upitao ãta misli o situaciji naprostorima bivãe Jugoslavije, Dario Fo jeodgovorio: "Moramo li se prethodno pobi-ti da bismo se opametili?!"

ALHEMIÅAR: Gost izdavaåa Deu-

ticke bio je åeãki pisac "priåa o malim ýu-dima" Jozef Ãkvorecki, koji veñ tridesetgodina æivi u Kanadi, kao profesor u Tor-ontu, ali piãe iskýuåivo na svommaterçem jeziku. U najnovijem romanu"Jedna dobra sezona" Ãkvorecki u dir-ýivoj priåi o prvoj ýubavi u åeãkoj pro-

Jostein Gorder za Vreme

Æivot je darNa ãtandu domañeg izdavaåa DTV,uz veliku medijsku paæçu, gostovali su

ugledni nemaåki pisac Ginter Gras inorveãki pisac bestselera Sofijin svet (kçiga je prevedena na 41 jezik) Jos-tein Gorder, koji je za Vreme, uzæaýeçe zbog svih dogaðaja u BiH,prokomentarisao kulturno-politiåku si-tuaciju u Jugoslaviji i odnos pojedincaprema æivotu: "Smatram da je bitno daýudima koje moæemo sa sigurnoãñunazvati zloåincima bude suðeno, kao uHagu. Naravno, ne mislim samo nasrpske zloåince, veñ i na sliåne kod

drugih naroda... To je jedan vrlo znaåa- jan momenat za moguñu sreñu ýudi usvim dræavama bivãe Jugoslavije.

Da li mislite da je sreña glavni ciý u åovekovom æivotu?Æivot je proces. Mogu se imati samo trenuci sreñe. Åesto je sreña sasvim neãto

drugaåije od onog ãto ýudi zamiãýaju. U vaãoj zemýi, zbog mnogo briga, nije sreñaisto ãto i u mojoj Norveãkoj gde su materijalne i socijalne potrebe zaista zadovoýene igde je za ýude odlazak na izlet u ãumu, sa prijateýima, vaæan naåin ostvarivaça sreñe.

"Æivot je ovde i sada" reåenica je koju åesto ponavýate u vaãim kçigama?Neverovatno je, ali ýude stalno moramo podseñati... Æivot je dar. Æivot je kratak.

Ali, ako mislimo samo na sebe, onda smo siromaãni. Åovek koji ne brine o drugima,koji ne brine o buduñnosti, siromaãan je åovek. Sebiåni ýudi nisu sreñni, oni su vrlosiromaãni. Ljudi ne bi smeli svoju sreñu da prepuãtaju u nadleænost politiåara, vladara.Neka ýudi na vlasti rade svoj posao, da ostvaruju poãtovaçe zakona, neka sluæe on-

ome za ãta su izabrani. Mislim da je to problem u vaãoj zemýi, izvesno preuvaæavaçepolitiåara koji su nesposobni za svoju duænost...

"Åovek koji ne brine o drugima, koji nebrine o buduñnosti, siromaãan je åovek"-Jostein Gorder

vinciji duhovito piãe protiv rata i nasiýa. Ana ãtandu Diogenesa, uz prisustvo i svog jugoslovenskog izdavaåa Petra Æivadi-noviña iz Paideje, vrlo atraktivno je bilo

ekstravagantno ponaãaçe "alhemiåara lit-erature" i "trenutno najåitanijeg svetskogpisca" Paola Koeýa.

Posebnu paæçu medija izazvalo jeprisustvo ruskog politiåara AleksandraLebeda kod Spiegela sa kçigom "Moj putiz Rusije". Na predstavýaçe vaãeg iz-veãtaåa reagovao je vrlo srdaåno i briæno.

Ipak, pored mnogih uglednih imenasvetske kulture, najveñu paæçu ýubiteýalepe kçiæevnosti izazvala je donedavnoanonimna indijska spisateýica ArundatiRoj sa svojom prvom kçigom, romanom"Bog malih stvari", dobitnica ovogodiãçenajznaåajnije britanske kçiæevne nagrade"Booker price".

Dugo godina radila je kao arhitekta uNju Delhiju, uz dva pokuãaja sa filmskimscenarijima, a onda je uspela da zavrãikçigu za koju je joã u toku pisaça dobilaogromnu svotu novca od zainteresovanogizdavaåa. Od çenog agenta u Frankfurtusaznali smo da je prava za jugoslovenskoizdaçe romana joã proletos, pre velike bri-tanske nagrade, otkupila Nataãa Markoviñ,vlasnica izdavaåke kuñe Plavi jahaå iz

Beograda.Imajuñi u vidu sajamski moto Portuga-laca ("Prihvati æivot onakav kakav je:kratak"), festivalski slogan ("Åitaj i pustidruge da åitaju"), znaåaj pisca o sudbinamamalih ýudi Jozefa Ãkvoreckog, na- jpoznatiji komad Darija Foa "Sluåajnasmrt jednog anarhiste" i çegovu"klovnovsku" ulogu u kçiæevnosti, a presvega ovogodiãçi svetski bestseler roman"Bog malih stvari" Arundati Roj, moæemozakýuåiti da ovogodiãçu svetsku kçi-æevnu scenu karakteriãu reåi autora roma-na "Vita brevis" da je kçiga, kao i æivot,

mnogo i da je malo, ako su mnogo i maloisto... s

DRAGAN ÐOKOVIÑ

POTPISIVANJE KNJIGE: Ginter Gras sa åitaocima

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



S

Film: Beåki festival "Vienale"

Åekajuñi Branda Sa najveñim nestrpýeçem oåekivan je drugi deo TV serije Kraýevstvo (Kingdom) Danca Larsa fon Trira, koji je na Festustekao fanatiåne oboæavaoce

mea. Piter Fonda pomalo autoironiåno igravijetnamskog veterana koji je svoju utehupronaãao u påelama, i ne moæe da seukýuåi u tokove nasiýa devedesetih. Setnu

notu filmu daje prelepa balada VanaMorisona Tupelo honey koju naæaloståekate sve do odjavne ãpice. Zvezda Train-spottinga glumica Keli Mekdonald joã jed-nom igra autsajderku, petnaestogodiãçuprostitutku, u filmu Stela zna trikove, redit-eýa Koki Gidroka, i ukoliko zaista moæeteda poverujete da ona ima petnaest godina,toliko moæete da verujete i ovom portretusavremenog Londona. Malo vedrine u at-mosferu koji su stvorili autori novog an-glosaksonskog realizma doneo je francuskifilm Belgijanca Lika Belvoa Do bolasmeãno, u kojem briýiraju dve velike alipomalo zaboravýene vedete: Trifoov Æan-Pjer Lio i Ornela Muti. Japanac Sindæi Ao-

jama, autor fi lma Dva mangupa, luta pros-torima izmedju Vong Kar Vaja i fran-cuskog novog talasa, razvijajuñi tezu kakou Tokiju, ako dolazite iz provincije, moæeteda opstanete iskýuåivo kao gangster. Viãeñemo ga moæda pamtiti po hendriks-

ovskom muziåkom skoru negoli po pred-vidýivoj, mada dobro realizovanoj priåi.Nasuprot ovome je minimalizam iranskogfilma Putnik sa juga koji, izbegavajuñi ve-like teme, govori o neobiånom prijateýstvu

jedne starice koja ide u posetu sinu gastar-bajteru u Nemaåku i deåaka koji postajeçen pokroviteý u haotiånom æivotu pres-tonice Tehe-rana.

FE NO ME N ZVANI TRIR: VejnVeng je u posledçim satima nezavisnostiHongkonga snimio Kinesku kutiju, jureñi skamerom po ulicama megalopolisa sasvojim glumcima Gong Li i DæeremiAjronsom, zaboravýajuñi povremeno zbogåega uopãte snima film. Veliko razoåaraçeza sve veñi broj çegovih oboæavalaca.Ipak, sa najveñim nestrpýeçem oåekivan

je drugi deo TV serije Kraýevstvo (King-

dom) Danca Larsa fon Trira, koji je na Fes-tu stekao fanatiåne oboæavaoce. Zvezdadrugog dela je Udo Kir, kultni nemaåkiglumac, poznat po saradçi sa Fazbinder-om, Gasom van Santom i samim Trirom.On je trenutno najveña zvezda festivala, apublika sa oduãevýeçem upija sve çe-gove dosetke, koje nisu uvek izreåene unetoksiranom staçu. Kir nam kaæe da se

joã dobro seña Beograda od pre tridesetakgodina kada je snimao Znak ðavola, a unajboýoj uspomeni mu je tada ostala çe-gova partnerka Olivera Katarina. Razapetizmedju Los Andjelesa, u kojem æivi, i

ponuda evropskih autora kojih ima na pre-tek, Udo Kir najåeãñe putuje piãuñi usputscenarije za sopstvene niskobudæetne fil-move. Ãto se Kraýevstva tiåe, Fon Trir je

joã radikalnije krenuo putem fantastike, pañe nastavkom biti zadovoýni i ýubiteýiDejvida Linåa. Ipak, kýuåni dogadjaj u pr-voj treñini festivala je novi film Dæoa

asvim je izvesno da Beå ima svojfestival koji voli; on se zove Vienale,i åitav grad je oblepýen çegovim

simbolima. Zaãtitni znak ove smotre je slo-

vo "V", simbol trijumfa ispod kojeg ovegodine "gleda" Marlon Brando, åiji se do-lazak oåekuje, ali u koji i sama direkcijafestivala baã u potpunosti ne veruje. Festi-val ima novog direktora kritiåara HansaHirãa, koji je zadræao koncepciju svojihprethodnika. Ona bi najlakãe mogla da seopiãe kao koncepcija Festa iz zlatnih godi-na; tu su pobednici velikih festivala, malekinematografije, deæurni ýubimci tipairanski i kineski filmovi, ameriåka alterna-tiva i ponoñne projekcije novih ameriåkihhitova. Poseban ãarm festivalu daju speci-

jalni programi i retrospektive koje su ovegodine posveñene Robertu Roseliniju, Ket-rin Denev, portugalskom producentu PaoluBranku i veñ pomenutom Brandu. Tu je iomaæ nedavno preminulima Miåamu iStjuartu, uz selekcije dokumentarnih ikratkometraænih filmova. Sve u svemu, netreba oåekivati previãe originalnosti u gradu åija je glavna gastronomska ponudabeåka ãnicla (ipak ta ãnicla nikako nijeono isto ãto se pod istim imenom kon-zumira u Beogradu). To je paråe odliå-nog mesa, ravnomerno istaçeno i sjaj-no obloæeno pohom od jaja, pa uz malo

limuna veñ voda curi na usta. Takvo je iVienale.VENDERSOV GLUMAC: Åast

da otvori festival pripala je filmu Lede-na oluja Anga Lija, dobitniku Zlatnepalme za scenario u Kanu ove godine.U oficijelnom delu publici se obratio idræavni kancelar Austrije Tomas Kles-til, a obratio joj se, pomalo neoåeki-vano, i Vendersov omiýeni glumacHans Åiãler, sa zbuçujuñim esejom ovezama Roselinija, Godara i çega sa-moga. Glavni program, prva tri danaprotiåe bez previãe uzbudjeça. Svi go-

vore kako ñe Piter Fonda dobiti Oskaraza ulogu u filmu Ulijevo zlato ViktoraNuçeæa, u produkciji Dæonatana De-

OTVARANJE FESTIVALA:Sigurni Viver i Kevin Klajnu filmu "Ledena oluja"

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Dantea Drugi graðanski rat, crnohumornapriåa o (ne)moguñem (?) gradjanskom ratuizmedju izbeglica i "pravih Amerikanaca",u kome ñe se naãa publika osetiti poputriba u vodi. Pitaçe izbeglica je, inaåe, viãe

nego aktuelno i u Austriji, gde ih policijabez bilo kakvog prethodnog procesa trpa uzatvore do ãest meseci, a onda ãaýe u ma-tiåne zemýe, ãto je ponekad ravno smrtnojkazni. Toliko o ovdaãçem konceptu de-mokratije, gde je glavni ciý da nema mno-go talasaça po povrãini, pa je policijaizuzetno efikasno otklonila tragove akcije"Grinpisa", åiji su pripadnici svoje plakateprotiv genetskog inæeçeringa okaåili navrh katedrale u centru grada, ugroæavajuñiprimat dobro plakatiranog Vienala.

ALTERNATIVNE POSL ASTICE:

Poslastice za filmofile krile su se po alter-

nativnim ãalama, a åinile su ih dokumen-tarni film Portret Hsu Hsao- Hsi jena isliåno koncipiran kroki velikog epizodistevesterna Bena Dæonsona, pod duhovitimnaslovom Treñi kauboj sa desne strane.Projekcije su viãe nego dobro poseñene,udarni termini redovno puni, a fasciniraoseñaçe reda gde se niko ne buni kadaostane bez ulaznice. Da nije izvesnogbroja novinara sa bivãeg Istoka, koji popravilu kasne i prave haos u kompjuter-skom sistemu rezervacije ulaznica, festi-val bi na povrãini izgledao moæda isuviãemirno. Ove godine nema naãih filmova ni

autora, jedini film koji ima veze sa biv-ãom Jugoslavijom jeste austrijski doku-mentarac Godina nakon Dejtona Ni-kolausa Gejhaltera, koji ñe biti prikazan udrugoj polovini festivala. Naã zemýakGoran Rebiñ, autor Jugofilma åiji se pros-pekti nalaze na punktovima Vienala, tre-nutno sluæi civilnu sluæbu u austrijskojarmiji, pomaæuñi slepim stanovnicimaBeåa, pa se joã nije pojavio iako novinareiz bivãih jugoslovenskih republika zani-maju çegova razmiãýaça i film kojimoæe da se vidi na videu u pres centru.Hvatajuñi korak sa Berlinom i Veneci-

jom, Vienale se lagano okreñe takmiåar-skoj formuli, pa ñe ove godine biti dode-ýen i izvestan broj nagrada, ukýuåujuñi ionu æirija medjunarodne asocijacije Fip-resci u kojem se nalazi i vaã izveãtaå. Ce-na festivala nije tajna; po onome ãto nam

je rekao sam direktor i sel ektor HansHirã, to je za nas gotovo neverovatnih 17miliona DEM, ne raåunajuñi sponzorskasredstva (avionske karte, hotelski smeãtaj,transport...), ãto je solidna osnova da Vie-nale do kraja veka udje u krug onih naj-veñih. Na kontrapitaçe kada ñe biti Fest i

koliki je çegov budæet zaista nisam znaoãta da kaæem. s

DINKO TUCAKOVIÑ

SCENA

Izloæba "Soba s mapama" u Juænoj AfriciU organizaciji Univerziteta u Keptaunu (Juæna Afrika) i beogradskog Centra za savre-

menu umetnost, u galeriji Mikaelis u Keptaunu je 2. oktobra otvorena izloæba "Soba smapama", koja predstavýa radove savremenih beogradskih umetnika meðu kojima su

Nina Kociñ, Neãa Paripoviñ, Branko Paviñ, Zdravko Joksimoviñ, Vera Stevanoviñ, GoranDeniñ, Asocijacija Apsolutno, Art/DaDjo i drugi. Autori koncepcije su Branislava Anð-elkoviñ i Branislav Dimitrijeviñ, a izloæba je obnovýena i izmeçena verzija izloæbe kojase odræala u Beogradu novembra 1995. Planirano je da naredne godine ova izloæba gos-tuje i u Australiji u organizaciji aus-tralijskog saveta za umetnost.

Izloæbi je posveñena paæça ulokalnoj ãtampi i na radiju, a u tekstuo izloæbi objavýenom u najti-raænijem keptaunskom dnevniku"Cape Argus", urednica AndreaVajs posebno povlaåi paralele iz-meðu situacije u kojoj se nalaze

juænoafriåki i srpski umetnici. U

tekstu se izmeðu ostalog kaæe: "Akoste mislili da je politiåka situacija uJuænoj Africi komplikovana, onda bitrebalo da porazgovarate sa Jugoslo-venima. Tu priliku moæete imatiovde u Keptaunu, gde je u galerijiMikaelis otvorena izloæba savremene jugoslovenske umetnosti pod nazivom 'Soba s mapa-ma'. Izloæba nam dolazi iz dela sveta koji se moæe uporediti samo sa Juænom Afrikom uloãa stara vremena: sloboda informisaça je samo prazno slovo na papiru, televiziju kon-troliãe partija na vlasti, nedavno su graðani bili ponovo primorani na demonstracije... Ovaizloæba je zato, kako kustosi Branka Anðelkoviñ i Branko Dimitrijeviñ kaæu, pre svega'poziv na razgovor'. Iako svi protivnici rata i faãistiåke Srbije, umetnici nisu otvoreno poli-tiåki angaæovani veñ izraæavaju oseñaj nemoñi u svetu kojim dominira politika. Nalik

juænoafriåkim leviåarima u vreme aparthejda, ovi umetnici su takoðe doæiveli dvostrukuizolaciju: od strane meðunarodne zajednice kao Srbi koji su okrivýeni za rat u Bosni, i usopstvenoj zemýi zbog svog protivýeça ratu. Tema mapa preuzeta je od ideje da su mapei teritorijalne podele dugo dominirale çihovim æivotima. Mape izraæavaju kako izolacijutako i konstataciju da se ratovi vode zbog teritorijalnih interesa, uz opasku da su se od poået-ka rata politiåari uglavnom bavili crtaçem novih mapa." K. R.

Kockicinikomadi

Medijski centar "Marko" i Pozo-riãtance "Puæ" promovisali su kçiguBranka Miliñeviña Kockice "Pet ko-

mada deåjih komada". U çoj su po-zoriãni komadi za åitaçe napisani pomotivima bajki i priåa "Pinokio","Robin Hud", "Julija i Romeo odViýema Branka", "Ostrvo s blagom"i "Meca i deca". Ilustrovao ih je Ras-tko Ñiriñ, a autori pesama su MirjanaBulatoviñ i Ljubivoje Rãumoviñ."Mislim da je Branko Kockica viãeuåinio na afirmaciji traæeça emocio-nalnog æivota mladih nego pedagozi.U åemu je kýuå? On sugeriãe onimakoji ga gledaju i åitaju da æivot moæeda bude prijatan iako je nesavrãen",

rekao je na promociji "Pet deåjih ko-mada" Åeda Mirkoviñ. S. Ñ.

Priznaça Radiju B92Na treñem meðunarodnom festivalu lo-

kalnih TV stanica u Kosicima (Slovaåka),odræanom od 15. do 18. oktobra ove godine,dokumentarni film Gorana Markoviña "Polu-deli ýudi", u produkciji Radija B92, osvojio

je drugu nagra du pod nazivom Journa list

award (Nagrada novinara). Na festivalu jeuåestvovalo 17 zemaýa iz Istoåne Evrope.Takoðe, na proãle nedeýe zavrãenom berlin-skom festivalu "Prix Europa", posveñenomradio i televizijskoj produkciji, glavna nagra-da pripala je Radiju B92. U konkurencijinekoliko stotina pristiglih radova iz prekoåetrdeset radijskih kuña ãirom Evrope,nagrada Prix Futura dodeýena je seriji dæin-glova iz produkcije B92, objediçenih podnazivom Defense of dignit y (Odbrana dosto-

janstva), åij i je autor Srðan Anðeliñ . Reå je opreko dvadeset dæinglova, koji se veñ viãe odtri godine vrte na ovom radiju, a mnogi odçih bili su spiritus movens proteklih zimskihdemostracija. J. S.

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



KNJIÆARA - ANTIKVARNICA

STRIPOVI STRIPOVI STRIPOVI STRIPOVI STRIPOVI KNJIGE KNJIGE KNJIGE KNJIGE KNJIGE

ÅASOPISI ÅASOPISI ÅASOPISI ÅASOPISI ÅASOPISI PLOÅE PLOÅE PLOÅE PLOÅE PLOÅE

P R O D A J A - Z A M E N A - O T K U P

U N O V O M B R O J U D O N O S I :

Pobjeda Ðukanoviña i demokratske Crne Gore:JUTRO CRNOGORSKE NADE

Postizborni protest Momira Bulatoviña:BALVANI, SILA I BAHATOST

Iznenaðujuña odluka istraænog sudije:OSLOBOÐENI BULATOVIÑEVI "AKTIVISTI" IZ

HOTELA "LJUBOVIÑ"

Predsjednik Bulatoviñ i pomilovaça:KAD JE KUMSTVO IZNAD ZAKONA

Nastavak priåe o kriminalu: istina o "istini":KUM DO KUMA - PARA NA PARU

Prýavi politiåki marketing, Bulatoviñ protivåasnih sestara:

ÃTA ZAISTA RADE ÅASNE SESTRE U CRNOJGORI - MILOSRÐE I POÆRTVOVANOST

BUDITE NEZAVISNI - ÅITAJTE

N. BEOGRAD, Blok 24 Bul. A. Åarnojeviña 85

(011/311 34 51

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Vladimir Stojanoviñ, jedna sluåajna karijera

Na jastuku do uspehaUdesio je da dobije poziv za mobilizaciju – da bi ga majka pustila u inostranstvo.Ono ãto je usledilo potvrðuje izreku da je "najteæe zaraditi prvi milion"

pretvorio u zadovoýstvo, uspeh i bogatstvo.

To je, u najkrañem, priåa o VladimiruStojanoviñu (26), koji je pre ãest godina na-pustio Beograd u potrazi za avanturom isvojom æivotnom ãansom. Danas je ovajmladi åovek otac jedne devojåice, æivi malou Francuskoj, malo u Nemaåkoj, a, kakokaæe za "Vreme", najviãe vremena provodiu kolima, na putovaçu. I milioner je.

Inicijalna kapisla Vladimirovog meteor-skog poslovnog uspeha bio je Ljubomir Åu-kiñ, profesor matematike na Graðevinskomfakultetu u Beogradu. "Od 600 studenata,kod çega bi po semestru ispit poloæilo dvo-

je-troje. Jedna moja prijateýica koja je bila

ðak generacije u XIV gimnaziji godinamanije mogla kod çega da poloæi matematiku.On me doveo do oåaja. Zato sam reãio daodem iz Beograda", podseña se Vladimirdanas.

Kao dete roðeno u Bombaju, koje je do jedanaeste godine raslo na gradiliãtima poafriåkim i azijskim zemýama – uz oca pred-stavnika "Energoprojekta" – mladi studentgraðevine osetio je i æeýu za novim pu-tovaçima ("Osetio sam zov daýine"). Sin

jedinac posluæio se nimalo neozbiýnimtrikom da bi dobio majåinu saglasnost za putu Holandiju: udesio je da dobije poziv za

mobilizaciju! Pred takvim argumentom sva-ka se majka povlaåi.S DRUGE STRANE JASTUKA: Sa

kakvim oåekivaçima se Vladimir Stojan-oviñ otisnuo u svet? "U sve sam krenuo saidejom da negde odem, bilo gde. Znao samda u svetu ne teåe med i mleko i da ñe bititeãko. Naãi mladi ýudi nisu nauåili da rade,

jer ih roditeýi uvek guraju iz pozadine. Ja tonisam oåekivao. Znao sam da me åeka pa-kao, ali sam verovao da radom i jakom voý-om mogu da se probijem." Tako se obreo uholandskom gradu Rurmontu, gde je izuåioãtamparski zanat i rad na kompjuterima.

Nauåio je, naravno, i holandski.A onda je preko prijateýevog prijateýaupoznao Duãana Damjanoviña, koji je u

Nemaåkoj vodio kliniku za fizioterapiju.Poziv da se oproba u ovom poslu Vladimir

je iskoristio mimo oåekivaça: zaýubio se ioæenio Duãanovom ñerkom Mirjam i prviput je video i jastuk napuçenom plevom odpira (vrsta prapãenice koja se gaji u Nem-

aåkoj na visini od 600 do 700 metara nad-morske visine), i spavao na çemu."Te jastuke je izmislio moj tast. Proizvo-

dio ih je pet do 10 meseåno, na kuñnojãivañoj maãini i prodavao ih svojim pacijen-tima. Kad sam taj jastuk dao jednojproseånoj nemaåkoj æeni, ona se çimeoduãevila, pa sam pomislio da se to moæedobro prodavati ako je jedna proseåna osobatime zadovoýna. Kako niãta nisam znao oproizvodçi i prodaji – åak ni to da trgovcizaraðuju tako ãto uzimaju procenat – kupiosam kçigu o tome. Brzo sam tastu predloæioda razvijemo posao sa jastucima, da poveña-mo proizvodçu. U poåetku je tu bilo proble-ma, jer se on kretao u terapeutskom svetu.

Ali, uspeo sam da ga ubedim da kupimo jedan autobus od 12 metara i da çim obila-zim sajmove", objaãçava g. Stojanoviñ.

Veñ prvi sajam, ekoloãki u Minhenu, nakome se Vladimir pojavio kao zanatlija bio

je uspeh: "Veñ prvog dana sam prodao sve jastuke, pa sam zvao kuñi i rekao im: pravite joã jastuka! I pravili su i dan i noñ. Tako smozaradili prvih 15.000 maraka".

Danas porodica Damjanoviñ-Stojanoviñmeseåno prodaje od 15.000 do 20.000 jastu-ka napuçenih plevom pira, ãto znaåi daobrnu od 500.000 do 700.000 marakameseåno. "Biñe to duplo sredinom iduñe go-dine", uveren je Vladimir.

SAT OD 99 DEM: Jastuci se sadaproizvode u Francuskoj, jer je tamo "jeftinijirad, zbog niæih socijalnih izdvajaça". Moæeli neãto i u Jugoslaviji da se napravi?

"Mada ova zemýa u suãtini ima sve, opã-ta klima je nepovoýna. Teãko je bilo ãtauåiniti dok se u ovoj zemýi neãto baziåno neizmeni. Jasno je da åovek svojim radomovde ne moæe niãta da napravi", smatraVladimir.

Ãta je tajna çegovog uspeha?"Mislim da je veoma bitna stvar fokus na

jednu stvar. Ja sam se fokusirao na jastukepuçene pirovom plevom. Sve ostalo samostavio po strani. Fokus je kýuåna reå."

A kako se oseña kao milioner?"Ma kakav milioner; vidite da nosim

svoå od 99 maraka. Rastao sam sa ýudimakoji su imali dosta para i svi su ih gledalikroz pare, a ne kao osobe."

Da li mu, kao mladom åoveku nedostajuprovodi po kafiñima i diskotekama?

"Oæeçen sam, imam dete, bavim se

svim moguñim sportovima, æivimo zdravæivot, svi smo vegeterijanci. Intenzivanmladalaåki æivot napustio sam joã kad samse upisao na fakultet i odvojio se od svogstarog druãtva. U suãtini mi to ne fali."

Kako sebe vidi u buduñnosti?"U svakom sluåaju neñu napraviti greãku

da sve viãe i viãe radim, veñ ñu obuåavatiýude da preuzimaju poslove. Danas kadzamislite jastuk – imate u vidu perjani jas-tuk. Moj ciý je da kad zamislite jastuk –imate moj jastuk. Znate, svet je veliki. Pos-toji pet milijardi ýudi i svi moraju da spava-

ju, samo dva dana moæete bez sna. Kad spa-

vate morate neãto da stavite pod glavu,makar kamen, a najboýe je naã jastuk." s

V. KOSTIÑ

Priroda je obezbedila da budemlad i lep (mada o ukusima netreba raspravýati). Sreña je uåi-nila da pravog åoveka sretne upravo vreme. Talenat je sve to

ÆIVOT

G O R A N K A M A T I Ñ

"SVOÅ" OD99 MARAKA:Vladimir Sto-

janoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Smrt knegiçe Olge

Otmena princezanaãe proãlostiKamere su je ’93. ovekoveåile kao spokojnu i vedru staricu kojojbolest, godine i usamýenost nisu uspele da izbriãu uroðenu

otmenost i aristokratsko dræaçe

ma. Uprkos Pavlovim nastojaçima, kraýAleksandar nije bio voýan da prizna bra-tovýeve politiåke sposobnosti, mada ñevremenom poåeti da traæi çegovo miã-ýeçe. U meðuvremenu, Olga raða i dru-

gog sina Nikolu, koji ñe tragiåno nastradatiaprila 1954, u automobilskoj nesreñi naperiferiji Londona. Atentat na kraýa Ale-ksandra u Marseýu, oktobra 1934, dovodiPavla na åelo dræavniåkih poslova. Mnogisu bili iznenaðeni brzinom i naåinom nakoji je knez preuzeo vlast. Aleksandrovotelo preneto je iz francuske brodom, a po-tom vozom. Tri dana je leæalo na odru ubalskoj dvorani Starog dvora u Beogradu,koju je liåno knegiça Olga dekorisaladraperijama boje jorgovana i srebrnim krs-tom. Nakon sahrane, braåni par Karaðorð-eviñ prelazi u novu palatu koju je Aleksan-

dar bio namenio svojoj deci. Izgradça jebila joã u toku, a originalni planovi supredviðali maçu kuñu sa zabatima u en-gleskom stilu. Buduñi da su radovi jedva ipoåeli po Pavlovom preuzimaçu vlasti,kada je zavrãena, bila je to sasvim bela re-gentska palata do koje se dolazilo krozaleju lipa. Pavle ju je nazvao "Beli dvor".

IZGNANSTVO: Nekoliko godinakasnije, iz istog tog zdaça posluga ñe uvelikoj æurbi iznositi spakovane kofere izkneæevih soba i tovariti ih u dvorska kola,koja ñe strpýivo saåekati da se mladi kraýPetar pozdravi sa knezom Pavlom i çego-vom porodicom. Put na koji su se sprema-li bio je put izgnanstva. Olga nastavýa davodi dnevnik, a çihovo zaustavýaçe uGråkoj bilo je proprañeno negodovaçembritanske diplomatije, koja nije mogla dapoveruje u pristiglu vest u kojoj se eksplic-itno navodi da je gråki kraý Ðorðe traæioda se knezu Pavlu dozvoli ostanak u Atini.Ni ostatak gråke kraýevske porodice nijepokazivao preveliko oduãevýeçe zbogove ideje, a Olga u svom dnevniku beleæi:"Mama je pozdravila Pavla vrlo ukruñeno.Posle smo se povukli u çen salon da mirnoporazgovaramo i da joj Pavle objasni svojstav. Sluãala ga je, a potom se uæasno oko-mila na çega, govoreñi da je naãa zemýa,u stvari, mogla da se ærtvuje za Gråku.Uãla je Fredi, a potom i Zin, pa su ondarazgovarali sa Pavlom i mamom, kada sePavle odluåio da odmah ode ako ovde nijepoæeýan. Hvala Bogu, sve se na krajunekako izgladilo"! Olgi je tada bilo veomateãko, ali iako su joj oseñaça bila podeýe-na, çena odanost Pavlu nikada nije dolazi-la u pitaçe. Ãto su ga viãe napadali, to ga jeona snaænije branila. A bitka za opravdaçeçegovih akcija bila je neugodna i

beznadeæna.Sudbina ih daýe odvodi do Kenije, åiji je guverner ser Henri Mur, primio sijaset

jlepãe trenutke svog detiçstva provedenogsa sestrama Marinom i Elizabetom uPetrogradu i Gråkoj. Osobama koje su jesvakodnevno poseñivale postavýala je pi-taça o svom suprugu, oåekujuñi od çih da joj kaæu da li se javýao i zaãto kasni sapovratkom iz lova. Duboko u çoj i çenimseñaçima knez Pavle je joã bio æiv.

SREÑNI DANI: Knez Pavle i Olga,najstarija kñi gråkog princa Nikole, prviput su se susreli u Londonu, jula 1922. go-dine, na balu koji je priredila ledi Zia Ver-

ner. Iako ga ona usvom tadaãçem dne-vniku jedva spomiçe,çenom ocu se mladiPavle veoma dopao.Nekoliko meseci kas-nije, uz obostranu na-klonost, a po formaln-om odobreçu kraýaAleksandra, mladi parobjavýuje veridbu.Venåaçe je obavý-eno u Beogradu 22.

oktobra, a pristiglumladu u pratçi po-rodice doåekali suministri sa suprugamai poåasna garda, koja je intonirala himnudok je buduña kne-giça silazila s voza.

Veñ dve godinekasnije braåni par

Karaðorðeviñ napuãta Beograd i odlazi uLondon, gde knegiça raða prvog sina Ale-ksandra. Za Olgu je ovo bio period mirnogi idiliånog porodiånog æivota, ali knez Pav-

le prolazi kroz teãke trenutke nastojeñi daistraje i uspe u svojoj æeýi da bude od po-moñi svome roðaku u politiåkim poslovi-

Karaðorðeviña, kraýevskog namesnikaJugoslavije od 1934. do 1941. godine. Viãeod pedeset godina egzila, izmeðu Gråke,Kenije, Ãvajcarske i Francuske, kao i sas-vim povuåen privatni i druãtveni æivot,kakvom je knegiça bila sklona joã u dobasvoje mladosti, naveli su mnoge da prenekoliko godina, bez prevelikog dvoumý-eça, izjave kako je najstarija kñi princaNikole od Gråke iDanske najverovatnijeodavno "na onom sve-tu". Takve neprove-rene glasine ubrzo subile demantovane, akancelarija princa Ale-ksandra Karaðorðe-viña izdala je saop-ãteçe kojim obaveãta-va javnost da je kne-giça Olga æiva i dasvoju starost provodi u

francuskoj prestonici.Televizijska reportaæabeogradske televizije,napravýena 1993. uParizu, zatekla je kne-giçu u staraåkom do-mu. Na vratima sobe223 stajala je tablica sanatpisom " Princessede Yougoslavie". Ka-mere su je ovekoveåile kao otmenu,spokojnu i vedru staricu. Bolest, godine iusamýenost nisu uspeli da joj izbriãuuroðenu otmenost, dobro obrazovaçe i

aristokratsko dræaçe. Pamñeçe je poåeloda je izdaje i ponekad se åinilo da knegiçaæivi u proãlosti, proæivýavajuñi nanovo na-

UParizu je 16.oktobra o.g. u 95. god-ini æivota preminula knegiça OlgaKaraðorðeviñ, udovica kneza Pavla

VENÅANJE: Kneginja Olga i knez Pavle

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



najraznovrsnijih upozoreça o dolaskuJugoslovena kao i najkrañu moguñu in-strukciju: status kneza Pavla ima da bude"politiåki zatvorenik", kome je slobodakretaça dozvoýena kao i svakom posetio-cu kolonije. Da pridoãlice ne bi izazvalepaæçu javnosti, dodeýena im je kuñaduboko u provinciji, nekih sto kilometaraod Najrobija. Olga je ovako opisuje usvom dnevniku: " Na papiru je ta kuñamogla delovati primamýivo, ali u stvar-nosti je bila neãto sasvim drugo. Vrt okokuñe bio je zarastao u korov i stopio se sokolnom dæunglom. Sobe su delovalemraåno i odbojno, iz slavina je jurila prýa-va voda, jer filter odavno nije radio. Bilo jenedovoýno posuða i posteýine, a ono maloñebadi bilo je progoreno cigaretama". Tek1948. Britanci knezu sluæbeno vrañaju slo-bodu, i porodica sa juænoafriåkim pasoãi-ma i vizama ulazi u Ãvajcarsku. Neãto kas-nije se nastaçuju u Parizu, a deca odlazena ãkolovaçe u Englesku. Posle svega ãtose dogodilo, knegiça je uspela da se smiri.Ali, tragedija se tu nije zavrãila. Pedestihgodina sin Nikola strada u saobrañajnojnesreñi, a 1976. zavrãava se i Pavlov æivot.Do ’92. knegiça je æivela u velelepnojkuñi na uglu prometne ulice u ãesnaestompariskom arondismanu, iz koje su kasnije,po reåima ñerke Jelisavete, lep stilskinameãtaj i umetniåki predmeti prodati naaukcijama u mnogim evropskim gradovi-ma ne bi li se za knegiçu obezbedio na- jboýi smeãtaj i neophodna medicinskanegua. Okruæena starim fotografijama,rodbinom i prijateýima, zauvek je napusti-la ovaj svet koji joj nije bio isuviãe nak-loçen, ali kojem je ostavila u amanet us-

pomenu na jednu od najlepãih princezaproãlih i sadaãçih vremena. s

JASMINA STOJANOVIÑ

DINASTIJA: Olga sa unukomKatarinom Oksenberg

C E C I L B E A T O N

Zona sumraka

Zlatno runo Niãki livci zapretili su generalnim ãtrajkom ako rukovodstvo "Niteksa" predsedniku Miloãeviñu za çegov doprinos stogodiãçem razvoju preduzeña uruåi pozlañenu statue-tu preýe. Samostalni sindikat livaca insistira da se preýa izlije barem u prirodnoj veliåi-ni proseåne srpske preýe; livci uålaçeni u Nezavisni sindikat zahtevaju da se preýi izlijelaureatova glava i poprsje, dok bi doçi deo i eventualna preslica mogli da ostanuonakvi kakvim ih je praveñi statuu preýe zamislio vajar Antun Augustinåiñ; Udruæeçeniãkih zlatara uruåilo je peticiju protiv pozlate kojom vrhuãka "Niteksa" hoñe da prevuåesiromaãku statuicu preýe; opravdanim protestima kujundæija pridruæuju se çihovekolege iz susedne Bugarske, i jedni i drugi spremni su da daju koliko treba zlata, samoda preýa bude monumentalna i da bude zlatna do sræi; pred fabriåkim krugom se sva-

kodnevno okupýaju graðani voýni da u akciji "Pozlatimo Slobu" priloæe ko prsten, kolanåiñ, ko zlatan zub... Niãki gigant je udesetostruåio izvoz otkako je predsednik otvorio highway u Feketiñu,

i kada je radniåki savet preporoðenog kolektiva na dnevni red stavio proslavu sto-godiãçice preduzeña, na usnama svih çegovih ålanova bilo je jedno ime: Sloba, Slo-ba...

Stogodiãçica je razdobýe dovoýno veliko da se poklon moæe vezati za ime velikana,ali je bilo pitaçe ãta da mu se uruåi, ãta je simbol tekstilne industrije. Predlog da se od zlata i slonovaåe naåni zlatni razboj odbijen je jer bi takav predmet zauzimao previãemesta u predsednikovom domu, a pitaçe je da li bi ovi iz protokola pristali da se razboj metne pored kanabeta u çegovoj kancelariji.

Veñinom glasova odbijen je i predlog da se predsedniku uruåi zlatni åunak: jeste dase prilikom tkaça åunak kreñe, åunak je, baã kao i laureat, taj bez kojeg nema ni tkaça

ni doprinosa razvoju tkaãtva, a opet, zna li savremeni Jugosloven kako izgleda åunak i,drugo, treba li tv-pretplatnik, kad na dnevniku åuje da je predsedniku uruåen åunak, daotvara reånik Matice srpske da bi video o åemu je reå?

Predlog da se dobrotvoru i podstrekaåu razvoja uruåi zlatno vreteno jednoglasno jeodbijen, jer je vreteno isuviãe vezano za folklor ("Kolenike, kolenike vreteno") i zazaostalost naãe tekstilne industrije pre Osme sednice; s druge strane, vreteno bi, kolikogod ga pozlañivali i doterivali, ostajalo maåo simbol – bilo kao dirigentska palica, bilokao muãko spolovilo, bilo kao pendrek. Zlatno runo odliåno zvuåi, aludira na ekspedici-

ju preduzetu da se ostvari nacionalni mit, ali niko nije siguran da je zlatno runo nakontolikih pustolovina povrañeno, ako ga je i bilo...

Preslica se nametala kao simbol porodiånog mira i stvaralaãtva i, zaista, zar izsavremenih preslica naãe industrije ne izlazi neuporedivi lister dostojan kako predsed-nikovog tela tako i tela miliona izbirýivih potroãaåa ãirom Evropske zajednice, Amerike

i Kine? Raspisan je konkurs za najlepãu preslicu niãkog regiona. Bilo je zamiãýeno da se po-

bedniåka preslica prelakira i preda predsedniku, ali se i od toga odustalo: preslica,sama po sebi vrlo lepa, delovala je tuæno, kao bedni eksponat etnoloãkog muzeja, usled åega je vrañena ponosnoj ali i tuænoj vlasnici koja je uoåi konkursa noæiñem bila ureza-la "Slobo, volimo te" i datum.

Bilo je predloga da se od drveta naåini bista predsednika u predeñem poloæaju, ali bito morao biti rad vrhunskog drvodeýe, u kompoziciji bi se morala jasno videti preðakao simbol kontinuiteta sa prethodnom Jugoslavijom, a takvog drvodeýca uprava nijenaãla.

Neka Niãlije predaju to ãto su smislile, mi predsednika moramo ovekoveåiti uspomeniku prelcu. Meãtroviñev Pobednik moæe da ostane na Kalemegdanu, nisam za toda se on ruãi, ali da mu se pripoji Prelac. Dosta je tih pobeda u ratu, potreban nam jeneko ko u miru strpýivo i smerno prede. s

LJUBOMIR ÆIVKOV

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



je Bob Dilan zapoåiçao karijeru. Na istinaåin, uostalom, i Dilan je proputovaoDræave pevajuñi o bedi i sirotiçi onih çi-hovih graðana koje danas eufemistiåki na-zivaju "maçinama" i "marginalnim grupa-

ma".NEBESKA VRATA: Jevrejskogporekla, od kraja sedamdesetih preporoðenkao hriãñanin – posle åega ñe objaviti al-bum Slow Train Coming, Dilan se sa sm-rñu prvi put fiziåki sreo u saobrañajnoj nes-reñi na motoru 1966. Tri decenije kasnije,maja proãle godine, zamalo nije umro odvirusne infekcije sråane maramice. A premesec dana je, odazivajuñi se liånoj molbi,papi Jovanu Pavlu II – i pred oko 300.000gledalaca – u Boloçi otpevao "Kucajuñina nebeska vrata" i "Paãñe teãka kiãa". Oiskustvu sa sopstvenim srcem danas kaæe:

"Uglavnom sam oseñao straãan bol. Nep-odnoãýiv. To je sve ãto bih mogao dakaæem na tu temu". Nekom prilikom, pre33 godine, izjavio je: "Smrt nije univerzal-no prihvañena". Oboæavaoci "onog" iýubiteýi danaãçeg Dilana u åiçenici ãto jepreæiveo i nastavio da peva mogu nalazitiargumente za svoje odbacivaçe ovog ukorist onog Dilana, te s maçe ili viãe mr-zovoýe konstatovati, kao i "Njusvik", da suDilanovi odgovori uvek bili privremeni. Ilida je on sam bog, uprkos postojaçu bar joã jednog, koji se zove Erik Klepton.

Na sumçu da je imao neke posebne ra-zloge za izbor umetniåkog prezimena povelãkom pesniku Dilanu Tomasu (1914-1953; umro mrtav pijan u Njujorku) BobDilan je odavno odgovorio tvrdçom kako

Vrlo nepotpuna diskogra†ja

The Freewheelin' Bob Dylan (1963)The Times They Are a-Changin' (1964)

Highway 61 Revisited (1965)

Blonde on Blonde (1966) John Wesley Harding (1967) Nashville Skyline (1969)

Blood on the Tracks (1974) Pat Garrett and Billy the Kid (1974)

The Basement Tapes (1975) Desire (1975)

Street Legal (1978)Slow Train Coming (1979)

Infidels (1983) Biograph (1985)Oh Mercy (1989)

Under the Red Sky (1990)Good as I Been to You (1992)

World Gone Wrong (1993) MTV Unplugged (1995)

Highway 61 (1995)

Bob Dilan, opet

Dugotrajni hodaåVeñ opasno blizu åetrdesetogodiãçici uspeãnog rada, BobDilan objaãçava nepristajaçe da se pretvori u "onog" BobaDilana: "Trudimo se, trudimo, trudimo da postanemo ono ãtosmo bili. Zato su pukli svi koji su pukli"

sku Knez-Mihajlovu, ne stoji neki "Dilan"sa gitarom u ruci i niklovanom skalameri- jom koja mu dræi usnu harmoniku ispredusta, pevajuñi repertoar iz vremena kada seoriginal, roðen 1941. u Dalatu (Minesota)kao Robert Zimmerman, pojavio u Nju- jorku sa maçe-viãe jedinim ciýem da ubolnici obiðe velikog Vudi Gatrija i tu, po-tom, postane – Bob Dilan. Vudi Gatri,kome je Dilan joã 1961. posvetio pesmu"Song to Woody", objavýenu na albumuna kome je samo dva puta potpisan kao au-tor pesama, bio je narodni pevaå u na- jboýem smislu te reåi. To jest, åovek koji je u vreme Velike depresije prokrstarioSjediçenim Dræavama pevajuñi sirotiçi osiromaãtvu, æiveñi pri tome kao golasirotiça. Njegove pesme – åiji se sadræajudeva u raspon od politiåkih komentara do

deåjih pesmica – i autobiografija ("Viðenza slavu", 1943) silno su uticali na gen-eraciju mladih Amerikanaca u vreme kada

kraja – tj. na svakom od stotinak çegovihkoncerata godiãçe – ravnopravno gurajuekscentriåni oboæavaoci "starih dobrih"ãezdesetih, çihovi unuci sa naopako okre-nutim kapama, radniåke pantalone satregerima, bapske haýine, onaj uzorakýudske vrste sa nitnama u nosu, momci idevojke sa laænim tatuaæima, svet u rek-lamnim majicama. I svi drugi. Potpunomokar od znoja, Dilan zavrãava svirku sa"Like a Rolling Stone", ãto je jedan od ve-oma retkih ustupaka publici koja "abaæa-va" pesme s poåetka çegove karijere iprvih vrhunaca popularnosti koje je os-vojio u ono vreme kada ga je svet opisivaonipodaãtavajuñim pojmovima "protestna

pesma" i "protestni pevaå".Verovatno nema grada u svetu na åijemnekom trgu ili ulici, ukýuåujuñi i beograd-

Dilan to neñe, uprkos legendi u kojusu ga preveli i zbog koje se nakoncertima çegove Turneje bez

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



REU-TERS

mu se ime dopada i kako taj izbor neoznaåava nikakve literarne ambicije: "In-aåe bih pisao poeziju, a ne pevao". Daka-ko, oboæavaoci u tome nalaze dokaz svojojstrasti, kao ãto ñe uredno preåuti i mnoãtvo

novih objaãçeça u çegovim najnovijimizjavama. "Vordsvort je pesnik, Ãeli i Gin-zberg su pesnici", kaæe; nekome çegovihgodina (56) vaýa verovati, ãto god mislilifanatiåni oboæavaoci.

Istini za voýu, çihovo iskuãeçe je ve-liko, uprkos (ili baã zbog) danaãçeg Dil-anovog objaãçeça zaãto ne peva svoje na- jpopularnije pesme. "Ja nisam to ãto su tepesme. To je kao kad bi neko verovao da jeÃekspir Hamlet ili da je Gete Faust." I,daýe: "Ponekad ustanem bolestan zbogonog ãto radim... Ãtogod sam poåiçao, is-palo je da nije ono". Pa dodaje, joã tvrðe:

"Kako da ih pevam? Zvuåe smeãno. Nemogu da se setim ni ãta znaåe te gomilereåi." Naravno, oni koji ga vole neñe pov-erovati niãta iz priåe o tome kako je ne-davno, posmatrajuñi neki ãou, upitao åiji jeglas u muziåkoj kulisi, dok nije shvatiokako je ta "mraåna osoba" on liåno, çegovglas iz ãezdesetih. Kakav god bio utisakkoji je tom prilikom na samog sebe ostav-io, iz podsvesti mu je stigla jasna poruka:"Taj klinac se na neãto nameraåio". I, upr-kos koliåini vode koja je od tada protekla,

u onome na ãta se onda nameraåio klinacBob Dilan je uspeo, ãtogod to znaåilo.

A ZNAÅI: Osim banalne åiçenice dasvako bar jednom pomisli kako je smrtzarazna, najnoviji i ko zna

koji "povratak" Boba Dila-na u proteklih tridesetakgodina pruæa priliku medijima. Ponovo je izmisliosebe i ceo svoj æivot. Vra-tio se posle gotovo smr-tonosne bolesti i gotovodefinitivnog sloma karije-re najboýom ploåom zamnogo godina (cf. TimeOut of Mind ). Åovek koji je za popularnu muzikuuradio ono ãto Ajnãtajn zafiziku. Inkarnacija kontra-

kulture. Pesnik stoleña.Umesto koraka u buduñ-nost, vraña sat unazad. Di-laneskno (epitet): uçkav,nazalan glas koji se u stu-dijima tretira kao cepaçesvile i prozuklost usne harmonike, spuã-taçem reglera.

Album Time Out of Mind stiæe uz kval-ifikovane procene da ñe ga dilanovski svet,ãest godina od prethodog autorskog dela,doåekati podeýen izmeðu strasnog prih-

vataça poklona od nekog ko se veñpredugo bio uñutao, do ocene kako je taploåa naj-naj-najboýa od svih. Prisebnidodaju: posle Blood on the Tracks iz 1975;

Dilanovi sektaãi

neñe propustiti pril-iku da izjave kako jeovaj album "lakãi"od Infidels iz 1983,mada bi mogao dabude najmraånija odsvih çegovih ploåa.Ima ko smatra da je Pat Garrett & Billythe Kid najboýe ods-viran Dilanov al-bum...

Sam o sebi, za"Njusvik", Dilan

kaæe: "Jedno mislimdanas, drugo sutra.Meçam se tokomdana. Budim se kao jedna osoba, leæemkao neko sasvim

drugi. Ne znam ko sam najveñi deo vreme-na i to me ne brine. Ãto se tiåe religioznihstvari: veru i filozofiju naãao sam u muzici.Nisam ih naãao nigde drugde. Pesme kao Let Me Rest on a Peaceful Mountain ili I Saw the Light , to je moja religija. Ne priv-

PESNIK LOÃEG TRIPA: Bob Dilan

v

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



"Mekdonalds" u Parizu:

"Er Dæordan" i"Ajfel Tarlañ"Dvojica igraåa koji su u Parizu najviãe oduãevili bili sulegendarni Dæordan, od koga se to i oåekivalo, i naã Grk Tarlañ

RezultatiRasing-Barselona 97-84

Atenas Kordoba-Beneton 87-78 Polufinale:

Olimpijakos-Atenas Kordoba 89-86Åikago Buls-Rasing Paris 89-82

Za 5. mesto:Beneton-Barselona 106-104

Za 3. mesto:Atenas Kordoba-Rasing 88-78

Finale:Åikago Buls-Olimpijakos 104-78

Da je najboýi, najatraktivniji, najbræi, daãutira kao niko, brani kao niko, "grize" kaoniko? Da je mega-zvezda, koãarkaãki bog,najboýi igraå sveta svih vremena? Sve ãtobi se reklo bilo bi ponavýaçe reåenog.Zato u najkrañem samo konstatacija da je"Er Majkl" (Leteñi Majkl) u Parizu potvr-dio sve ãto se o çemu znalo, priåalo iverovalo kao u legendu. Åak ni gripoznostaçe i infekcija na nozi izmedju palca inajduæeg prsta nisu ga spreåili da u dvameåa naniæe 55 poena (27 protiv RasingPariza, 28 protiv Olimpijakosa), a da je ig-

rao viãe brojevi bi bili joã impresivniji.Mnoge je iznenadio, a zaklete neprijateýefudbala, kakvih u koãarkaãkom svetu ima,oduãevio odgovorom da ne zna ko jeRonaldo. Kad su mu rekli da je reå o na- jboýem igraåu "soccera" danaãçice, samo je uzvratio: "Ja poznajem Pelea". Redveliåina, tek da se zna. Obiånu, ýudskustranu demonstrirao je kada je primio tro-fej "Draæen Petroviñ", nameçen najboýemigraåu turnira. U prisisutvu Draæenovihroditeýa, majke Biserke i oca Joleta, velikiDæordan je rekao: "Za mene je åast daprimim trofej koji nosi ime jednog tako ve-likog igraåa koji se najboýe od svih Evro-

znakom Åikaga i kratkim pantalonama saåije se leve nogavice smeãi "Er 23" (MajklDæordan) pozira, popet na sto, u imaginar-nom duelu sa Medæikom Dæonsonom koji je na posteru u prirodnoj veliåini i zauzimapola zida sobe. Mladi dugajlija bio jeDragan Tarlañ, tada perspektivni centar Cr-vene zvezde, ålan mlade jugoslovenske

reprezentacije koja je na Svetskom junior-skom prvenstvu u Edmontonu (Rebraåa,Bodiroga, Lonåar, V. Mrãiñ, V. Radoviñ,Topaloviñ, Ãilobad, Åizmiñ, Ridl, Pajoviñ,Arsiñ) posledçi put sa Hrvatima u sastavu,osvojila åetvrto mesto u ambijentu i atmos-feri koji su bili daleko od normalnih . U is-tom broju, na 2. strani, Dragan Kapidæiñ,tada sportski direktor Crvene zvezde, ispodnaslova "Umirem od tuge"vizionarskikaæe: "Znam da Tarlañ nije Divac, ali on ñeza tri godine vredeti 3 ili moæda åak 5 mil-iona dolara, a mi u ovom trenutku prak-tiåno nemamo upravu..."

To ãto Zvezda nije "imala upravu"zavrãilo je tako ãto je Tarlañ spakovao kof-ere, otiãao u Gråku i iskoristivãi tamoãçufleksibilnost zakona za dobijaçe dræavý-anstva ako je reå o licima mladjim od 19godina i postao Dragan Konstantinidis Tar-lañ. Posle malog pregaçaça na relacijiOlimpijakos-Crvena zvezda-FIBA, sve jereãeno na najgori moguñi naåin po Zvezdui jugo-basket, supertalentovani momakotiãao je iz naãe koãarke i joã se u çu nijevratio. Vaýda hoñe, ali o tome kasnije.

ÅESTITKE: Nema nikakve sumçe

da je 8. "Mekdonalds" obeleæio nep-onovýivi Majkl Dæordan, ali ãta joã reñi oçemu ãto nije napisano veñ milion puta?

(Specijalno za "Vreme" iz Pariza)

a naslovnoj strani, naæalost pokoj-nog "Koãa" br. 30, od 4. septembra1991, jedan dugajlija u majici saN

laåe me rabini, propovednici, evangelisti isliåni. Viãe sam nauåio iz pesama nego odbilo koga od çih. Verujem u pesme."

FELINI ROKENROLA: Na primed-bu da album Time Out of Mind izaziva jezu

ogoýenoãñu mraåne poruke (opisane kaomiks Tarberove saçarije sa Beketovim pri-povedaçem, Bernsovim refrenom i hip-notiåkom gitarom Åarlija Patona), Dilanodgovara da je to zato ãto "oseña jezu"."Nisam u skladu ni sa åim. Ne mislim daova ploåa zaseçuje iãta iz mog ranijeg pe-rioda. Ali mislim da moæe ãokirati svojomgruboãñu. Tu nema niãta prazno. Nema be-sciýne igre sa neåijim mozgom. Mislim dañe obogatiti ýude u çihovoj potrebi dabudu bogatiji." To govori onaj koga veñdve-tri generacije smatraju novim VudiGatrijem, glasom Pokreta, Felinijem ro-

kenrola, pesnikom loãeg tripa i uniãteçaosuðene ýubavi, minimalistiåkim mis-tikom i, takoðe, pravim seýakom. "Nikadnisam raåunao da ñe moja muzika postatideo kulture u bilo kom obliku", kaæe Dilan.U skladu sa çegovim sloganom izãezdesetih, moæda bi se moglo reñi da jeåak i Bob Dilan ponekad go (originalna izjava ticala se predsednika SAD), ali ostaje joã mnoãtvo drugih, meðu kojima "Bacimerdevine uz koje si se peo" i "Ne prativoðe" sad dobijaju poneãto osveæenoznaåeçe. Gospodin Bob Dilan je uveomodernu poeziju u rokenrol (Dæon Lenon:"Dilanova muzika je preobrazila Bitlse"),sve do metalik bendova koji pod svoju ner-azgovetnu buku udevaju misaonu poeziju.

Bar jednom je doæiveo prosvetýeçe(jedno od çih u Lokarnu, Ãvajcarska, ok-robra 1987), shvativãi da mu je mesto naivici bine: "Predodreðen sam za to, bezobzira na to da li me je izabrala boæjavoýa". Sasvim u skladu, i bez ikakve eu-forije tipa "najboýi stih bilo koje od çe-govih pesama", najnoviji album otvarapriznaçe koje glasi: "Hodam mrtvim uli-cama". Ljubiteýi ñe se, automatski, setitionog åuvenog pitaça "How many roadsmust a man walk down?" Pitaå hoda, i to jedovoýno.

Ima jedan stih u "Gospodinu doboãa-ru", u kom se kaæe, otprilike: "Åekaj, samoda navuåem åizme, polazim s tobom". Tohodaçe moæe da znaåi, koliko god namåisto ýudska strepça od globalnog "uspe-ha" bila bliska – i prema tome, zastraãu- juña, da ñe se i za nekih stotinak-dvesta go-dina odræavati koncerti Beskrajne turnejeBoba Dilana, na nebeskim livadama kojeprimaju neograniåene koliåine Metuzale-ma u kolicima koja guraju çihovi pra-pra-

pra-praunuci, Marsovci. Kao ãto je i Onbio. I publika, uostalom. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



pýana prilagodio NBA ligi. Bio je velikitakmiåar, bez straha, baã kao i ja, i zaista jeãteta ãto smo tako malo puta igrali jedanprotiv drugog."

Toliko o "biku koji leti" i koji ñe na kraju sezone verovatno odleteti zauvek sakoãarkaãkih terena. Okreñemo se zato jed-

nom buduñem "biku", onom sa poåetkapriåe – Draganu Tarlañu. Poãto je 1995. natakozvanom draftu, nekoj vrsti lutrije nakojoj NBA timovi biraju najboýe studentesa ameriåkih univerziteta i igraåe iz ostatkasveta, pod uslovom da su mladji od 23 go-dine, pripao baã Åikagu, Tarlañ je u protek-le dve godine bio pod stalnom paæçom, aturnir u Parizu bio je zavrãni test. Poloæioga je åistom "desetkom". Naãao se u ideal-noj petorci turnira, zajedno sa MajklomDæordanom, Arturasom Karniãovasom(Olimpijakos), Erikom Strulensom (Ras-ing Pariz) i Raulom Obertom (Atenas Ko-rdoba, Argentina), a za igru u finaluzasluæio je sve åestitke.

Luka Longlija, Australijanca koji jeprvi centar Åikaga, poslao je na klupu pos-le samo 6 minuta sa tri liåne greãke, a po-tom se uspeãno nosio i sa KanadjaninomBilom Veningtonom. Visok "kao Ajfelovtoraç", a pokretýiv kao bek, zavrãio je sa16 poena i 12 skokova. Posle meåa svi sumu åestitali: "Oduãevio me Longli. Iskrenomi je rekao:'Moraã da dodjeã kod nas'. Uhodniku sam sreo trenera Fila Dæeksonakoji mi je u tipiåno ameriåkom stilu åesti-

tao frazom very good job, a Kukoå me jetakodje hrabrio da konaåno dodjem",priåao je prezadovoýni Tarlañ.

Na konferenciji za ãtampu iFil Dæekson i Duãan Ivkoviñ go-vorili su u superlativima o Tar-lañu i nema sumçe da ñe on kar-ijeru nastaviti u "Bulsima". Na

pitaçe kada, odgovara: "Neznam ni sam, ali oseñam da je tajdan sve bliæe. Moæda veñ nared-nog leta? Istiåe mi ugovor, slo-bodan sam, sve zavisi od mene.Turnir u Parizu mnogo mi znaåi jer su me svi iz Åikaga i NBAvideli uæivo, u direktnom duelu.Definitivno sam se uverio damogu igrati u NBA i to je oseñajkoji izaziva veliko zadovoýstvo".

Ako ode u NBA, Tarlañ ñe se,konaåno, vratiti u jugo-koãarkupreko reprezentacije, jer viãe

neñe zavisiti od gråkih propisa pokojima bi izgubio status domañegigraåa ako bi igrao za reprezent-aciju Jugoslavije.

"Nadam se da ñu igrati zaJugoslaviju na Svetskom prvenst-vu u Atini iduñe godine. Ako

odem u Åikago, neñe biti problema, ali senadam da ñu igrati i ako ostanem joã jednusezonu. Mislim da ñe KSJ nañi nekoreãeçe sa Gråkom federacijom. Isto vaæi iza Predju Stojakoviña iz PAOK-a koji, kaoi ja, æeli da igra za Jugoslaviju.

SAJAM: Pariz je bio verovatno na- jboýi od svih osam "MekDonalds" turnira,i to ne samo zbog Majkla Dæordana.Evropski prvak Olimpijakos bio je triåetvrtine priliåno ravnopravan "svetskimprvacima", isto kao i Rasing Pariz u polufi-

nalu, izgubivãi samo sa 7 poena razlike(82-89); juænoameriåki ãampion AtenasKordoba bio je neoåekivano treñi pobedi-vãi Beneton i Rasing i izgubivãi od Olimpi- jakosa u posledçih 10 sekundi trojkom

Karniãovasa; argentinski tim je bio velikootkriñe i za razliku od ranijih predstavnikaJuæne Amerike (iz Brazila) i Australije,koji su bili åisti statisti, pokazao je ogro-man napredak basketa u ovoj zemýi; na- jviãe su razoåarali Barselona, osakañenapovredama (povrh svega, Saãa Djordjeviñ je u sudaru sa saigraåem Alkemaçijem po-lomio nos, operisan je i pauzirañe dve ned-eýe), i Beneton koji se posle odliånogpoåetka sezone nekako izgubio, ali ne tre-ba sumçati da ñe se vratiti.

Ameriåki timovi, koje od Londona1995. predstavýaju NBA ãampioni, i daýe

su neporaæeni.U 16 dosadaãçih duela re-zultat je 16-0 za "Amere" tako da ñe evrop-ska koãarka åekati novu priliku 1999. (joãse ne zna gde, zainteresovani su Barselona,Stokholm, Rim, neki australijski gradovi) .Nedostatak neizvesnosti u åisto sportskomsmislu ne umaçuje draæ turnira koji je ok-upio åitav koãarkaãki svet i blizu 1000novinara uz joã oko 300 odbijenih akredit-acija. NBA i FIBA, boýe reåeno BorislavStankoviñ i Dejvid Ãtern, sjajno saradjuju,razumeju se, dopuçuju i poãtuju. Ono ãtosu 1987. smislili kao eksperiment u Mil-vokiju, uz uåeãñe Milvoki Baksa,Trejsera i

reprezentacije SSSR, pretvorilo se samo 5godina kasnije u ispuçeçe jednog sna:svetska koãarka ujedinila se na Olimpijadiu Barseloni gde je prvi put zaigrao jediniautentiåni ameriåki dream team.

Idealne petorkeMilvoki,1987: Teri Kamings, Dæek Sikma, Pol Presli (Milvoki), Ãarunas Maråulionis(SSSR), Bob Makadu (Filips). MVP: Teri Kamings (Milvoki)Madrid, 1988: Leri Berd, Robert Periã (Boston), Draæen Petroviñ (Real Madrid), Æar-ko Paspaý (Jugoslavija), Andrea Grañis (Skavolini). MVP: Leri Berd.

Rim,1989: Valter Dejvis (Dalas), Toni Kukoå i Dino Radja (Jugoplastika), BobMakadu (Filips) i Pol Tompson (Barselona). MVP: Valter Dejvis (Dalas)Barselona,1990: Pat Juing, Dæerald Vilkins (Njujork), Toni Kukoå, Zoran Saviñ (Jugo-plastika), Darvin Kuk (Skavolini). MVP: Pat Juing (Njujork).Pariz, 1991: Medzik Dæonson, Vlade Divac, Bajron Skot (LA Lejkers), Djordi Viý-akampa (Huventud), Riãar Dakuri (Limoæ). MVP: Medzik Dæonson (LA Lejkers)Minhen,1993: Åarls Barkli, Kevin Dæonson, Dan Marli (Finiks), Klif Livingston(Bakler), Predrag Daniloviñ (Bakler), Arvidas Sabonis (Real Madrid)*Marli i Livingston dobili su isti broj glasova, MVP: Åarls BarkliLondon, 1995: Klajd Dreksler, Sem Kasel, Robert Hori (Hjuston), Orlando Vurlidz iArijan Komazec (Kinder). MVP: Klajd Dreksler (Hjuston)Pariz, 1997: Majkl Dæordan (Åikago), Arturas (Karniãovas (Olimpiakos), Erik Stru-lens (Rasing ), Fabrisio Raul Oberto (Atenas Kordoba), Dragan Tarlañ (Olimpijakos).MVP: Majkl Dæordan (Åikago)

v

NA PUTU ZA NBA:Dragan Tarlañ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



Mora se, medjutim, priznati da suAmerikanci i ranijih godina slali odliåneekipe na "Mekdonalds" turnire. U Madridu1990. igrao je Boston sa legendom LeriBirdom, u Barseloni 1990. Njujork sa Pa-tom Juingom, u Parizu 1991. Lejkersi saMedzikom Dæonsonom, u Minhenu 1993.Finiks sa Åarlsom Barklijem, a u Londonu

1995. prvak Hjuston sa Klajdom Dreksler-om kao prvom zvezdom u odsustvu (naterenu) povredjenog ali fiziåki prisutnogHakima Olajdæuvona.

NBA izuzetno dræi do svog imidæa,odnosno do svoje ekspanzije jer je u poza-dini svega fantastiåan biznis. Rukovodeñaekipa NBA putuje u kompletnom sastavune samo na "Mekdonalds" turnire veñ i naevropske "Final Four", svetska prvenstva,evropske ãampionate i, naravno, olimpij-ske igre. NBA ima u Parizu centralnievropski "ofis" sa 70-tak zaposlenih a "fil-ijale" je otvorila u Londonu i Barseloni.Kancelarija je otvorena i u Siudad Mek-siku, u planu je i spuãtaçe u Centralnu iJuænu Ameriku, zatim negde u IstoånojEvropi. NBA proizvodi, od utakmica dosuvernira, prodaju se fantastiåno u åitavomsvetu i taj nivo treba oåuvati.

Dejvid Ãtern je negirao moguñnostdovodjeça NBA u Evropu jer ovdaãçatakmiåeça pripadaju FIBA i nacionalnimfederacijama, ali je dozvolio moguñnost da jedna od narednih sezona poåne negde uEvropi, kao ãto je to bio sluåaj dva puta uJapanu i kao ãto ñe ove godine biti u Si-

udad Meksiku."Problem je ekonomske prirode,dovesti dve ekipe iz SAD u Evropu za

samo dve utakmice iziskuje mnogo para ipriprema, ali ne odbacujem tu moguñnost.Dvorana 'San Djordi' u Barseloni mogla bibiti zgodan scenario za tako neãto", rekao je Ãtern.

YU I EX YU BASKET: Nikola Lon-åar, jugoslovenski reprezentativac koji odove sezone igra u francuskom prvakuRasingu iz Pariza, neoåekivano je pobediou ãutiraçu trojki, i to u konkurenciji majs-tora kakvi su Stiv Ker, najboýi trojkaãNBA, Dæud Buåler, Karniãovas, Djord- jeviñ, Franko Nakiñ, Henri Vilijams i Ar-gentinac Kampana koga je "Loki" u finalupobedio u "baraæu", posle dodatne serije od15 sekundi. Ulazak Tarlaña u idealnu pe-torku zaokruæio je uceãñe YU-basketa naturniru koji je oduvek imao protagoniste sanaãih prostora, iz sadaãçe i bivãe Jugo-slavije kao dokaz gde se u Evropi igra na- jboýi basket i stvaraju najboýi igraåi. UParizu su uz Lonåara i Tarlaña joã bili tren-eri Duãan Ivkoviñ (Olimpijakos), BoæidarMaýkoviñ (Rasing) i Æeýko Obradoviñ(Beneton), igraåi Saãa Djordjeviñ(Barselona), Æeýko Rebraåa (Beneton),Milan Tomiñ i Duãan Vukåeviñ (Olimpija-kos) i Dejan Koturoviñ (Rasing) a iz ex-YU Toni Kukoå i Boris Gorenc (Åikago,ovaj drugi na probi bez ãansi da ostane),Franko Nakiñ (Olimpijakos), StjepanStaziñ (Beneton, 18-godiãçak sa austr-ijskim pasoãem). Sve u svemu, 11 igraåa itri trenera sa ukupno 8 titula evropskihklupskih prvaka, a ako Ivkoviñu i Obra-

doviñu dodamo i titule sa reprezentacijom,kolekcija je viãe nego impresivna. s

VLADIMIR STANKOVIÑ

"BIK KOJI LETI": Majkl Dæordan

In Memoriam

Dragan Nikitoviñ

(1930-1997)U ponedeýak je u Beogradu umro

Dragan Nikitoviñ. Bio je jedan od ret-kih sportskih komentatora koji je umeoda nasmeje do suza duhovitom opa-skom, i jedan od joã malobrojnijih kojise nisu plaãili da misle svojom glavom.

Roðen je 1930. godine u Ñupriji.Novinarstvom je poåeo da se bavi1949. u listu"Student". Zatim

je preãao u re-dakciju åasopisa"Sport i svet" gde

je pod pseudoni-mom objavýivaoi priåe. Aktivnose bavio atleti-kom, a kao stu-dent je nekolikosati bio ubeðen da

je oborio svetskirekord u brzomhodaçu. Posle seispostavilo da jeduæina staze po-greãno izmerena.Od 1961. je usportskoj redak-ciji TV Beograd.Bio je jedan od prvih televizijskihsportskih reportera. Od 1957. i 1964.imao je stalnu kolumnu u jugosloven-skom sportskom listu "Sport". Poåeo je

kao reporter i dosegao do vodeñegsportskog komentatora. Pratio je i ko-mentarisao dogaðaje u boksu, koãarci,skijaçu, atletici i fudbalu. Izveãtavao jesa sedam letçih i pet zimskiholimpijskih igara, od Rima 1960, doAbervila 1992. U penziju je otiãao 1.oktobra 1993.

Dobitnik je Majske i Oktobarskenagrade, Ordena zasluga za narod sasrebrnim zracima, nagrade Udruæeçasportskih novinara "Zlatni mikrofon".Bio je predsednik Atletskog savezaJugoslavije (1981-1982), a kasnije ålan

çegovog predsedniãtva. Jedan je odosnivaåa i prvi predsednik NUNS-a. s

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


6525. OKTOBAR 1997. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

Pravo lice selektora"Popravni ispit", "Vreme" br. 365

Infantilni izliv radosti jugoslovenskog

fudbalskog selektora u momentu kada jeMaðarska ærebom odreðena za naãeg pro-tivnika u baraæu nije adekvatan ni mestu,ni trenutku, a joã maçe funkciji koju Slo-bodan Santraå obavýa. Ne pamtimo da jeu bliæoj ili daýoj proãlosti ijedan trener(svetski, evropski ili naã, svejedno) na sli-åan naåin reagovao.

U sportu nije retka pojava da se objek-tivno jaåi takmiåi protiv mnogo slabijegod sebe. Ali su prema autsajderu uvekispoýavani elementarna sportska kurtoa-zija, poãtovaçe i neophodna opreznost.Santraå je, meðutim, bez i trunke sportskediplomatije, brutalno uvredio i ponizio

jednog rivala koji nas je toliko puta po-beðivao – baã onda kada je to bilo naj-vaænije.

Otkud takva reakcija naãeg fudbalskogselektora – da li je u pitaçu samo trenutakloãe samokontrole? Ne! To je, u stvari,pravo Santraåevo lice. Ono ãto je vidýivoi na prvi pogled, a ãto se iz nekakvogobzira uporno preñutkuje – selektorov ne-adekvatan intelektualni nivo, nespojiv sa

bilo kojom åelnom, samostalnom i odgo-vornom funkcijom (pa åak i kada je fud-bal u pitaçu). Sivilo pogleda, naåin re-zonovaça i stalna muka da se konfuznemisli pretoåe u joã konfuznije reåenice –to su karakteristike Santraåevih javnihnastupa. Ni traga od sveæine duha, reåitegestikulacije i mimike, bistrine pogleda ielokventnosti.

Ako u çegovu struånost ni kolege tr-eneri neãto naroåito ne veruju, a kod ig-raåa ne uæiva neophodno poãtovaçe (nekimu otvoreno otkazuju posluãnost), onda

Slobodan Santraå ne moæe i ne sme viãeda predvodi fudbalsku reprezentaciju Ju-goslavije (taman i da eliminiãemo Ma-ðare).

Onima koji su Santraåa postavili uselektorsku foteýu baã takav i odgovara –nekompetentan, bez autoriteta i bez sops-tvenog ja, kako çihov primat i neprikos-novenost ne bi ni najmaçe ugroæavao.

Dragan Kalejski, Zreçanin

Naãi u inostranstvu rado sluãaju

infotelefon Beå

+431 - 15 - 10

POÃTA

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.



uæivanjaVREME

Kanta

Trivijalno pitaçe: hoñemo li ukante ili u kese, kulminiralo je u is-toimenoj TV drami i viãe se ne post-avýa. I kanta i kesa su izgubile bit-ku, kao i çihovi pobornici. Oficijel-no ih je zamenio kontejner, a otpat-ke, kada ih ima, vetar vaýa ulicama.Sada moæemo samo da nagaðamo koji susve higijenski, socijalni, liåni, finansijski ipraktiåni motivi doveli do tog reãeça. Usvakom sluåaju, kontejner je uplovio u na-ãu kulturu. To kabasto opãte dobro, o komeniko ne brine ali ga svako razvaýuje nasvoj naåin dvostruko je obeleæio devede-sete: kao priruåno smetliãte i izvor preæiv-ýavaça.

U odnosu na depersonalizovani kontejner, kanta za ðubre ima neuporedivo bo-

gatije znaåeçe i moguñnosti pri-mene. Kanta boravi i u enterije-ru, kao kuñno mezimåe. U tomkontekstu, na poåetku navedenadilema ne postoji. Kanta, naime,explicite podrazumeva kesu. Onase stavýa unutra, a u çoj sak-upýen otpad ostavýa na ulicigradskim higijeniåarima. Kantasakupýa nedeýnu istoriju konzu-macije, protekle radosti, greãke,bes, vlagu suznih perioda, jelovnike i sve ono ãto naã æivotåini punim i celim. Ne samo da

bi bez çe oko nas vladao haos ismrad veñ bi svi tek minulidogaðaji bili momentano zabora-výeni. Naãe pamñeçe bi sedrastiåno skratilo. Veliåina isadræaj kante gotovo su klasnapitaça. One velike i krcaterezervisane su za bogatije, ili zamnogoýudne familije. Sadræajotkriva ne samo status vlasnikaveñ i poloæaj celog druãtva. UlicePariza u vreme ãtrajka komunalnih sluæbiostale su za mene jedna od naju-peåatýivijih slika osamdesetih. Åega tunije bilo: od isceðenih tuba paste za zube ilimuna, kutija od deterdæenata, do plas-tiånih pakovaça mleka, kremova i sokova,ambalaæe i papira. Bilo je to realno ðu-briãte naãih tadaãçih snova. Od tada su sestvari sredile, zar ne? Staklo, plastika, bat-erije i papir se uredno razdvajaju od organ-skog otpada.

Zbog svega reåenog kanta je i predmetdizajna, kao trosed ili stoåiñ za kafu, friæid-er ili sudopera. Postoje razne: velike – od20 galona, galvanizovane, rebraste – indus-trijskog tipa sa poklopcem, åetvrtaste ili

okrugle, niklovane, aluminijumske ili odnerðajuñeg åelika, bojene dreåavim boja-ma radosti, sa mehanizmom za podizaçe

poklopca – one u koje obiåno ne moæe dastane ni zguævani koncept ovog teksta akamoli ostaci roðendanskog slavýa, sabýeãtavim klatno vratima na kojima je ut-isnuto PUSH – kao na kakvoj znaåajnoj in-stituciji, ali se alternativno koristi i za tusvrhu adaptirana ambalaæa. Izbor jezavidan i prati razvoj tipologije kuhiça,radnih kabineta i opreme za biroe, a boga-mi ni u oblicima suvenira ona ne zaostajeza ostalim urbanim toponimima. Kanta i jeste neporeciva ikona urbanog æivota.Grad je veliki proizvoðaå svakojakog ðu-

breta i ono sublimira bit çegove komple-ksnosti i nesamodovoýnosti.

Moje prvo opaæaçe kante kao medij-skog objekta vezan je za Diznijeve stri-pove. To saznaçe se preko ameriåkih dra-ma i krimiña prenelo na crtani film. U svimovim æanrovima kanta je nezamenýivi ele-ment eksterijera, ili åak on sam (kao u cr-tanim filmovima). U statiånoj slici stripaona oznaåava mesto i socijalni kontekstkoji se neznatno meça, a forma je arhetip-ska – "ameriåka kanta": duboka, okrugla,rebrasta, sa poklopcem sa drãkom. Ta kan-ta je bila pomalo debrutalizovana. U çoj,naime, nikada nije bilo ðubre, veñ patak,maåor ili neki drugi junak priåe. Kasnije,

sa razvojem horor kulture, u çoj se, boga-mi, mogao nañi i pokoji komad ýudetine, auloga joj je najåeãñe dolazila do izraæaja na

poåetku ili u raspletu filma. Najznaåajnijarazlika izmeðu stripovane i filmovanekante jeste da je druga bila ozvuåena. Veñprema kontekstu priåe, zvuk je imaofunkciju da se realizuje fatalna nepromiãý-

enost druãtvenog otpada ili urota protivpozitivnih junaka. Ona je neposrednodohakala mnogim ambiciozno planiranimprovalama i savrãenim zloåinima. Svojimpadom kanta je mnogim zloåincima stalana put. Mnoge lepotice su preæivele zahv-aýujuñi samo çoj, a joã je veñi broj krimi-nalaca zbog çe dolijao. Njojzi hvala!

I tako, kanta je kao socijalni, kulturni iumetniåki predmet uãla u devedesete kada je çena kulturna misija pripremýena zaulazak u novi milenijum. Pojavom pozo-riãne grupe STOMP, L. Cresswella i S.McNicholassa, kanta je dostigla nivo ko-

munikacionog objekta. Uk-upna metafora STOMP-adubýa je od çihove vizuel-ne i zvuåne atraktivnostiiskoriãñene u reklamamaCoca Cole i Heineken piva.STOMP je kanti dao novuulogu, smisao i znaåeçe.Kanta kao muziåki instru-ment nije novina, ali "svi-raåi" na kantama kao inter-kontinentalni pokret do sadanije zabeleæen. Beograd jezimus lupao u lonce i

buriñe. Da je bilo kanti, sli-ka bi bila potpunija, a Beo-grad bi moæda bio uvrãñen umreæu STOMP ekspoziturazajedno sa Londonom,Njujorkom, Montrealom iRiom.

Buka je jedan od najizra-zitijih znakova savremenoggrada. Njenim naglaãava-çem STOMP rastresa kon-

formizam civilnog druãtva i daje znak zauzbunu, pokuãavajuñi da nas probudi iz le-targiåne pospanosti.

Na momente furiozni ritam proizvedenudarcima kante o kantu, poklopca o poklo-pac ili çih meðu sobom, stvara buku kojapotcrtava atribute modernog urbanog æivo-ta: radnu rutinu i ogromnu koliåinu nus-produkata. Rutinski konzumirajuñi ovacivilizacija olako proizvodi sve viãe otpa-da, taloæeñi slojeve bez arheoloãke vred-nosti. Oni ukazuju na ýudsku zavisnost igubitak samosvesti. Ljudi su stvorili kantu,a sada sadræaj kante oblikuje çih. Zato akose nekada ponovo bude postavilo pitaçeodluke izmeðu kante i kese, molim vas:

glasajte za kantu. U kanti je, pardon, kanta je spas. s

MILOÃ BOBIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. október 25.


vreme, 1997. október 25

Documents