Nova serija štampača HP DeskJet To će biti pravi doživljaj za čitavu

Postoji mit o tome da se štampačem ne

može dobiti potpuno verna slika.

Zahvaljujući spoju novih tehnologija,

H P DeskJet 690 zauvek ruši taj mit.

H P PhotoRet - Photo Resolution

Enhancement Technology, omogućava

štampu na nivou fotografije. RealLife

Imaging Svstem obezbeduje najživlje

boje i najoštrije crne otiske u svetu

inkjet štampača. ColorSmart tehnika

automatski podešava odnose boja.

Najvernije boje dobijate jednostavno

ubacivanjem našeg foto-kertridža sa tri

komore. Foto-kertridž, koji radi u sprezi

sa standardnim kolor kertridžom, sadrži

crno mastilo na bazi boje, svetlu

nijansu magenta i

cijan mastila.

Rezultat su štampane

slike sjajnih preliva,

na nivou fotografije.

A l i to nije sve!

Serija H P DeskJet 690 može se

pohvaliti listom dodatnih pogodnosti

dužom od brontocefaloihtiosaurusa od

690 sa PhotoRet tehnologijom, porodicu.

glave do pete. Možete štampati na

različitim materijalima, od običnog i

recikliranog papira do razglednica i

koverata, a mogućnost štampanja banera

je jedinstvena u ovoj klasi. Sa 5 crno-

belih i 2 kolor strane u minutu, brži je

od udarca zmajevog repa. Da bi slike

bile oštrije od zmajevih zuba, najbolje

je koristiti H P potrošni materijal: papir,

foto-papir, folije i mastila.

Zato, zaboravimo mitove.

H P DeskJet 690 će zaista papiru

udahnuti nov život.

Za detaljnija obaveštenja pozovite

autorizovane distributere HP:

OnLine Computers,

Bulevar Nikole Tesle 42a,

Novi Beograd,

tel/fax: 692 493,

694 498, 696 417.

C H S , Vladimira

Popovića 6,

Genex Apartmani, Novi Beograd,

tel/fax 2222 060.

H P Š T A M P A Č I . D A P A P I R R A D I Z A V A S .

N o v a g o d i n a :

N o ć o p o z i c i j e

Ohrabrena novogodišnjom porukom građanstva opozicija sada pokušava da preduzme i nešto konkretnije od šetnji. Vlast, posle nezgrapnih poteza, izvrdava i odlaže, dok vreme ističe... Miloševićeva novogodišnja poruka naciji pominje neku reformu, ali analiza svih njegovih novogodišnjih poruka pokazuje da su proklamovani ciljevi trajali tek minut, dva koliko je potrebno da se poruka izgovori strana 6

V R E M E m

S i l a : S v i N j e g o v i

Senka građanskog rata sve je duža. Na koga Familija i Vođa mogu da se oslone -ako do njega dođe? Vojska je nezadovoljna, a policija se preračunava. Odakle su stigli batinaši maskirani u civile?

strana 10

I n t e r v j u i u o v o m

" V r e m e n a " b r o j u

Vesna Pešić o dometima protesta, Miloševićevoj obećanoj reformi, o promenama u sebi i drugima (strana 13); Miki Manojlović o Beogradu danas, "crnim listama", pozo-rištu i trećeligašima koji su se dočepali vlasti (42); Lord Dej-vid Oven o istoriji, sopstven-im iskustvima i Srbiji kojom vlada policija (54)

U S K O R O

D o s i j e :

E v r o p a n a

I s t o k u

Reporteri i dopisnici "Vremena" istražuju šta se događa sedam godina posle pada Berlinskog zida u Rumuniji, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj...

strane 32 - 39

F o t o dokument - Demokratski maraton " V r e m e " i d n e v n i l i s t " D e m o k r a t i j a " p r i p r e m i l i s u z b o r n i k

fo tog ra f i j a o p r o t e s t i m a u S r b i j i u p e r i o d u o d 18 . n o v e m b r a

do 3 1 . d e c e m b r a 1 9 9 6 . D o k u m e n t se š t a m p a n a 1 0 0 s t r a n a ,

od t oga 3 4 u boj i . O č e k u j e se d a ć e se izdanje p o j a v i t i u p roda j i

o v i h d a n a , o č e m u ć e č i t a o c i b i t i p r a v o v r e m e n o o b a v e š t e n i

Politika Groznica: Noć opozicije

Poruke: A sad svi u reformu

Sila: Svi Njegovi ljudi

Intervju: Vesna Pešić

Diplomatija: Dopisivanje

Gonzalesa *

Šibicarenje: Život gangrene

Crna Gora: Pazi da

ostanem nevina

Pale: Za oku brašna

Svet Dosije: Evropa na Istoku

Rumunija: Novi polet

Mađarska: Zemlja poverenja

Češka: Tajna uspeha

Slovačka: Privredno čudo

Poljska: Odluka za budućnost

Kultura Intervju: Miki Manojlović

Pozorište: Čekajući rasplet

Film: Spremna na sve

Knjige: Samo četiri od sto

Istorija: "Srpska istina"

u Francuskoj V

Život Intervju: Dejvid Oven

Tržnica: Život u Porebricama

Poternica: Gde je Bošković?

Hrvatska: Sova juri Seksa

Standard: Cene i plate

Đalašević: Energija šetnje

4 Nedelja 16 Duh Vremena 26 Ljudi i vreme 28 Izjave godine 41 Meridijani 53 Scena 66 Vreme uživanja

Naslovna strana: Beograd,

pet minuta pre ponoći,

31. decembar 1996.

Fotografija: Draško Gagović

6

9

10

13

18

20

22

24

32

34

35

37

38

39

42

45

48

49

50

54

57

58

60

63

64

y m

Papagaj Beogradski doček novogodišnje

noći bio je spektakularan, o čemu svedoče i slike s prethodne strane, ali na mene je najjači utisak ostavilo lupanje šerpama 1. januara ove nove godine kada su građani bukom pokušavali da nadjačaju Dnevnik RTS-a. Elem, iz dremeža me je trgla velika galama. Suprugu i ono dece što se zateklo kod kuće ugledao sam na terasi kako duvaju u pištaljke i treskaju sudovima. U magnovenju sam pomislio da mi je familija poludela, a onda sam se setio o čemu se radi. Sledeći strah bio je sasvim prirodan: pomislio sam da će neko da ih upuca, ionako sam Novi Beograd vazda doživljavao kao stranu, neprijateljsku teritoriju, gde smo svake Nove godine puzali po podu da čestitamo jedni drugima, sve iz straha da neki zalutali metak ne uleti u sobu. Prirodno, istrčao sam na terasu da ih sklonim, a onda sam shvatio da ceo moj blok treska, lupa i zviždi baš kao i moja porodica. Tek probuđeni lokalpatriotizam pojačan je vešću koju je iste večeri emitovao Radio B92 i koja u najkraćem glasi: Novi Beograd je bukom nadmašio i centralne gradske opštine. Epizoda me je podsetila na nešto što sam pre dve nedelje izgovorio u komentaru za radio Slobodna Evropa. Naime, u predanju o Šćepanu Malom, lažnom caru, jedno poglavlje govori da Crnogorci onoga doba nisu baš bili sigurni da je Šćepan ruski car, sve dok neki Džado, pomorac iz Novog, nije do-neo u krš, Šćepanu na poklon, šarenu pticu koja je kreštala: car, car, car... To čudo neviđeno definitivno ih je uverilo u nešto u šta su i sami hteli da poveruju. Ovovremena srpska televizija je poput tog Dža-dovog papagaja i iz sveg grla viče da je Sloba — car. Buka sigurno nije dovoljna da se ućutka šarena T V ptičurina koja svakodnevno dobošari istu politiku, ali sve je manje onih koji su spremni da veru-ju tom papagaju.

I). / . f

4. J A N U A R 1997. V R E M E broj 324

Izdavač : NP „VREME" d .oro. Beograd, Mišarska 12-14 poštanski fah 257 UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerović (predsednik), Boris Popović i Dragoljub Žarković V. D. DIREKTORA: Dragoljub Žarković FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesić

N E D E L J N I K „ V R E M E " Beograd, Mišarska 12-14 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub Žarković ZAMENIK G L A V N O G UREDNIKA: Veselin Simonović D IREKTOR: Vojislav Milošević * S E K R E T A R I J A T : Elena Krstanović (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijević, Slobodanka Ast, Velizar Brajović, Stojan Cerović, Aleksandar Ći-rić, Šonja Ćirić, Draško Gagović, Zmagoslav Herman, Branka Kaljević, Uroš Komlenović, Predrag Korak-sić, Slobodan Kostić (kultura), Goranka Matić (urednik fotografije), Milan Milošević, Roksanda Ninčić, Teofil Pančić, Dušan Reljić, Ljiljana Smajlović, Seška Stanojlović (svet), Nenad Stefanović, Hari Štajner,, Filip Švarm, Dragan Todorović, Miloš Vasić, Svetlana Vasović - Mekina, Perica Vučinić, Ljubomir Živkov DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto)

DESK Grafički centar: Boris Dimitrov, Ivan Hrašovec (urednik), Saša Marković, Vesna Srbinović, Vladimir Stankovski, Daktilografi: Nada Đordević, Vera Mirković; Lektori: Stanislava Mijić, Ljiljana Simić; Korektori: Dragica Jokić, Ivana Milanović

VREME MARKETING: Goran Kosanović (direktor), Vanda Kučera, Milena Zdravković

NEWS DIGEST AGENCY: Duška Anastasijević PRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ćulafić, Saša Jan-evski, Tatjana Jovanović RAČUNOVODSTVO: Mirjana Janković; Rukopisi se ne vraćaju. Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662 E-mail: redakcija@vreme.opennet.org WWW: http://www.beograd.com/vreme

" V R E M E INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien, Austria, USSIN : ATU 37757904 Manager: Vesna Vavić; Te le fon : (431) 408-9652, F a x : (431) 407-5947 E - m a i l : vremeint@ping.at (Beč)

ABV Media Group: Dobrila Borojević, Ivan Mrđen (direktor), (Njegoševa 7/1, Telefon: 337-173) " V R E M E K N J I G E " : Predrag Marković (urednik), Milan Pajević, Milka Vukmirica (Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889), PRIPREMA: Grafički centar "VREME"; ŠTAMPA: PS GRMEČ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd,

Maršala Birjuzova 3 OBRADA TIRAŽA: Data Press YU ISSN 0353-8028: List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. tačka 1. alineja 10. za čiji promet se plaća osnovni porez po stopi od 7 %.

P R E T P L A T A . . P R E T P P R E T P L A T A

Ev ropske zeml je (površ inska pošta)

105 D E M 210 D E M

u korist N.P. " V r e m e '

Vanev ropske zemlje (av ionska pošta)

185 D E M 370 D E M

B e o g r a d , žiro račun:

Beograd Jugos lav i ja (kurirom) (pošta)

6 mesec i 200 d in 190 d in 1 2 m e s e c i 400 d in 380 d in Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslavi ju, 40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. " V R E M E " , Mišarska 12-14, p.fah 257,11000 Beograd . Uplata u zemlji z a inostranstvo, po odobrenju N B J , naplaćuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvršiti na račun broj: 611 378 704 Bank-Aus t r ia W ien , B L Z 20151. C e n a pretplate za inostranstvo u drugim valutama preračunava se po dnevnom kursu.Šestomesečna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godišnja 52 broja. Ukoliko je uplaćen veći ili manji iznos od navedenog, obračunaće se dužina trajanja pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemlje. Cenovnik važi od 16.11.1996. U slučaju poskupljenja lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informaci je u vez i s a pretplatom radnim d a n o m od 10-16H: Beograd 334-774 / Beč 43 1 408 96 52.

NE OKI dok ne pročitate... ... daje "Vreme" u skladu s dugogodišnjom tradici

jom umesto da šalje novogodišnje čestitke uplatilo hiljadu dinara Crvenom krstu Srbije. Još jednom se zahvaljujemo svima koji su nam poželeli uspeh u 1997. godini.

4. JANUAR 1997. • VREME

Z I M S K E ČAROLIJE: S tudentska igra žandara i lopova..

Postizborni vatromet

Noć opozicije Opozicija, ohrabrena novogodišnjom porukom građanstva, mogla bi

da pokuša da preduzme i nešto konkretnije od šetnji. Vlast, posle nezgrapnih poteza, izvrdava i odlaže, dok vreme ističe

* eobjašnjiva je količina eufo-rične razdraganosti na mnogo-

' ^L brojnim novogodišnjim grad-skim karnevalima u Srbiji. Da li ljudi tako katarzično vrište

zbog nečega što odlazi, ili zbog nečega što dolazi, ili zbog jednostavnog saznanja koliko je veliko to bratstvo s pištaljkama u građanskoj svetkovini zvuka, svetlosti i pokreta, beogradski sažeto, u tom „moćnom zezanju"?

Ovakve svetkovine režimi obično koriste za učvršćenje vladavine, za pokazivanje građanstvu slike sreće i blagostanja. No ovde se, kako izgleda, sve obrnulo i u Beogradu, gde je bio karneval, u Novom Sadu, gde se igrao valcer, u Kra-gujevcu, u Kraljevu, gde su pekli vola, u Nišu, gde je na trgu bila masa sveta, ta noć

je pokazivala jake znake razaranja mehanizama represije*. Kad su se ovog puta poklopile kazaljke, nije bilo dileme da li neko na nekog intenzivno misli.

Tridesetak članova studentskog vodstva odvezlo se tiho, pre početka karnevala, gradskim pre vozom na Dedinje, u „zabranjeni grad", da u novogodišnjoj noći tamo na snegu pročita svoju Magna kartu o slobodnom građaninu, jednu kvalitetnu klasičnu političku proklamaciju. Uopšte u pozadini bučnih zbivanja počinju da nastaju kvalitetne deklaracije. Osam dana pre Nove godine, na Kongresu Saveza slobodnih gradova i opština Srbije, na temelju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, usvojena su načela budućeg zakona o lokalnoj samoupravi u kojima se kaže da će javne poslove obavljati pre svega one

vlasti koje su najbliže građanima. P A N E L : Nedelju dana pre Nove god

ine, posle neuspeha mitinga „Za Srbiju", režim je vukao samo nezgrapne poteze. U sredu (25. decembra) uveče šef poslaničke grupe SPS u Skupštini Srbije Gorica Gaje vić predsedava kratkom (dugom toliko da se naprave TV snimci) uvodnom sedni-com panela u Skupštini Srbije, ali osim SPS-a prisustvuje samo predstavnik Nove demokratije i novoformirane poslaničke grupe 1. decembar, koja je sastavljena od disidenata iz Šešeljeve Srpske radikalne stranke. Šešeljevi radikali, u čijim se redovima javljaju inicijative da i ova stranka počne sa antirežimskim demonstracijama, odbijaju da prisustvuju početku rada, kao i predstavnici političkih partija sada okupljenih u Političkoj organizaciji „Zajedno".

6 VREME • 4. JANUAR 1997.

...Vratite nam ze leno! Uhapsi te semafor!. . .

Panel bi, kao što je poznato, trebalo da se bavi iskustvima izbornog sistema, ulogom medija, položajem partija i pravima građana i , kako je najavljeno, njegov rad bi pratila televizija.

To jesu teme za koje je opozicija zain-teresovana i zbog kojih je i nastala politička kriza u Srbiji, ali forma je previše labava i neobavezujuća i ceo aranžman pod-seća na prodaju roga za svecu. Opozicija, pre svega, ponavlja da za taj sto neće da sedne dok joj se ne prizna izborna pobeda od 17. novembra u najvećim gradovima.

U četvrtak (26. decembra) neke glasine u Beogradu i izveštaji nekih stranih listova iz Zeneve govore o nervozi predsednika Mi loše vica zbog Gonzalesovog izveštaja o novembarskim izborima i o naporima ministra Milutinovića da taj izveštaj ne bude objavljen. Jedna diplomatska delegacija nekoliko dana posle toga ne može da dopre ni do Milutinovića ni do Miloševića, biva primljena na nižem nivou da bi joj bilo nagovešteno da zvanični Beograd zapravo prihvata izveštaj, ali da mu treba vremena da ga razmotri. Jugoslovenska diplomatija daje okolo pomirljive izjave.

SLET: Domaćoj javnosti, međutim, upućivane su zastrašujuće poruke. U prošli četvrtak u centru Beograda, pošto su studentima dopustili da u koloni prođu beogradskim ulicama, oko tri popodne ulice Srpskih vladara, Terazije, Kolarčeva i Moše Pijade ispresecane su jakim kordonima policije, izvedenim da kao na sletskim vežbama, u cilju uspostavljanja saobraćaja

u užem centru, blokiraju saobraćaj od Brankovog mosta do Bulevara revolucije i da oteraju demonstrante u pešačku zonu. Grupe građana s pištaljkama demonstrativno međutim šetaju između kordona i viču: „Volim i ja vas!". Ta Miloševićeva poruka svojim mitingašima čuje se među demonstrantima na svakom koraku i postaje nova šifra koja odražava duh zavodljive opuštene ironičnosti.

Kažu da je glumac Bora Todorović prilazio jednom pa drugom policajcu u kordonu i pitao učtivo: „Izvinite, mogu li da prođem?", „Ne može!", „Hvala. Izvinite, mogu li da prođem?", itd.

U petak (27. decembra) milicija kao da izvodi novu tačku sletske vežbe. Postavlja se bočno, na ivicu praznih kolovoza duž celih Terazija, Kolarčeve i Srpskih vladara na kojima nema automobila. Beograd izgleda kao da u njemu pokojni Felini snima film.

Mladi počinju zabavnu igru semafora — na zeleno izlaze na „zebru" igraju i viču, a na crveno beže hitro na trotoar i skandiraju malom crvenom pešaku „bando crvena". Kordon policije zatvara pešački prelaz kod „Jugoeksporta" prema Makedonskoj, ali igra se nastavlja kod Narodnog pozorišta, gde je masa već prekinula saobraćaj. Uveče će ta igra završiti s tragičnim i ružnim posledicama. Dok su se poslednje grupe razilazile, nekoje na ulicu poslao parapolicijske formacije u civilu s pendrecima, batinama i bezbol palicama da nasred Terazija i u ulici Srpskih vladara

batinaju na desetine građana, javnih radnika i novinara. Meta besa batinaša su naročito TV kamermani. Neko opet „zustavlja Rojter".

Moguće je da je nekome na vlasti taj trenutak mogao izgledati veoma rizičnim, zbog toga što su se vesti iz Ženeve ukrštale s vestima o žrtvama Miloševićevog mitinga „Za Srbiju" i sa glasinama o mogućem uznemirenju vojske.

PITANJE VOJNO: Već onog dana kada su kordoni policije zaposeli Terazije, sa onog vozila-govornice, okrenut prema policiji, Vuk Drašković poručuje da koalicija „Zajedno" ima uveravanja oficira da će braniti narod, pominje i niske pado-brance, ali tu rečenicu prisutni shvataju više kao retorički uzlet.

Vest o saopštenjima grupe oficira doći će kasnije u konkretnijem obliku, biće špekulacija o autentičnosti tih dokumenata, ali će jedno saopštenje Generalštaba VJ o „pokušajima špekulacija, manipulacija i podmetanja o ulozi vojske" praktično potvrditi da nečeg ima, a napadno čestitanje nove godine koje su g. Liliću uputili članovi Generalštaba, uz još jedno saopštenje, samo je učvrstilo taj utisak.

PRETEČA TIŠINA: Važan razlog za tu nezgrapnu demonstraciju policijske sile može biti strah od komplikovanja situacije, zbog toga što su pripadnici mitinga „Za Srbiju" identifikovani kao revolveraši koji su pucali u glavu Ivice Lazovića u Knez-Mi-hailovoj i zbog toga stoje koalicija „Zajedno" pripadnike režimskog mitinga optužila

4. JANUAR 1997. * VREME 7

za smrt Predraga Starce vica, što je bilo sumnji da se u ponašanju nekih lekara iz Urgentnog centra moglo zaključiti i nešto o pokušaju prikrivanja i zataškavanja uzroka smrti. Niko u takvim momentima ne zna koliko će jarosti takav događaj proizvesti.

Sve je vodilo ka opasnoj i anarhičnoj eroziji autoriteta institucija i ka navođenju građana da pribegnu haosu lične samoodbrane. Draš-ković je umirivao građanstvo pozivima na uzdržanost, najavljivao je sudske procese protiv izazivača nasilja, ali je izgovorio i jedno opo-minjuće: „Mi nismo stoka...".

Sahrani Predraga Starčevića, u subotu 28. decembra na Novom groblju, prisustvuje desetak-petn-aest hiljada ljudi u apsolutnoj tišini, takvoj da se čuje šum koraka po snežnom tlu, što je zvučalo

ustima bojeći tim njenim zvukom početak groznice novogodišnje noći. Stotine hiljada ljudi razigralo se na Slaviji, na Terazija-ma, u Knez-Mihailovoj, na Trgu Republike, u Vasinoj, na Akademskom platou. Kolone su pristizale i u vreme kada su prvi

i .11 ' • ' »/ni M I . i i i ii. i)

luči za reforme nego za diktaturu ili za građanski rat. Predsednik Milošević je ti novogodišnjoj čestitki pomenuo ekonomske reforme, ali nije nijednom rečju pomenuo demokratiju, ni moralne obaveze koje proizlaze iz zaključaka komisije

K O N T R O L A SAOBRAĆAJA: Ko rdon u centru Beograda

kao potmulo narastanje tenzije. Kolona koja se po vejavici vraćala s groblja nakratko će zauzeti Ruzveltovu ulicu, a potom će jakim kordonom policije biti usmerena na trotoar prema Trgu Republike gde izvodi „zatvoreničku šetnju".

Zavejana nedelja protiče uz aktivnosti sa „zatvorskom šetnjom" u zatvorenom krugu od Trga Republike do Knez-Mi-hailove. Studenti, koji su izmislili taj rne-tod zatvorskih šetnji, te večeri opuštaju atmosferu manevrišući na razne načine i navodeći policiju da malo trči okolo i da na kraju studentima prepusti i Studentski trg. Jedne od prethodnih večeri kordon policije nije dozvolio studentima da odu ni na Kalemegdan. U ponedeljak, studenti koji su se izvukli kroz jedan od pasaža uhvatili su miliciju u okruženju dovikujući im nakratko: „Kako ćete kući!"

ISMEJANI V L A D A R : Mnogo detalja govori daje autokrata koji vlada u Srbiji ismejan. U utorak uveče jedan reptil je nosio naziv „Slobosaurus", a na studentskoj tribini tačke su izvođene iz zatvorske ćelije, naTerazijama narod čeka u redu da se ljubi sa saobraćajnom milicijom. Mađioničari na Platou su „krali glasove". Na zavejanim periferijskim autobuskim stanicama, jer saobraćaj je bio u blagom kolapsu, mladi su stopirali s pištaljkama u

učesnici počeli da napuštaju centar grada. Sad je nešto jasnije zastoje predsednik

Milošević po čitavoj Srbiji skupljao siromahe da ih dovede na miting i nahuška na „šetače", kao da u Beogradu nema svojih pristalica, na čije se ugroženo pravo da se kreću ulicama poziva. Neko je, možda tačno, procenio da će se i beogradski radnički slojevi lako naložiti na novu šifru, na novu modu lajanja na vlast, da se lako može desiti da oni masovno pređu na drugu stranu, gde je atmosfera manje rigid-na, gde se govore stvari koje ljudi osećaju na koži i gde su, napokon, njihova deca.

UNUTRAŠNJI SUKOB: Drugi odgo vor je možda u tome daje organizacija kampanje „Za Srbiju*" zapravo delo JUL-a, a da velika SPS mašina zapravo više zazire od pučističkih namera JUL-a nego od opozicije i da je jednostavno iz dubine ig-norisala taj poduhvat. Uostalom, sukobi SPS-a i JUL-a povodom konstituisanja novih opštinskih skupština izbili su u Ba-točini i u Babušnici,

O zamci u kojoj se našao SPS na svojevrstan način govore poruke iz Crne Gore, koje navode Miloševića da prizna zaključke međunarodne komisije koju je sam pozvao, kao i signal koji je dala Nova demokratija da bi mogla izaći iz vlade, u slučaju da se predsednik Milošević ne od-

OEBS-a, koju je on sam pozvao. On je smanjio doživljaj, svoje protivnike ne naziva više „petom kolonom", jer je to nezgodno zbog inostranstva, već govori malo tiše o ometanjima spolja i iznutra i obećava, obećava, obećava, dok se talas otpora njegovom režimu polako i očigledno širj. U četvrtak 2. januara Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve održava svoje vanredno zasedanje na kome razmatra političku situaciju. U saopštenju izdatom istog dana, kaže se da vrh SPC očekuje da će prevladati razum, žali što je prolivena krv i poziva vlast na poštovanje narodne volje. Drugim recima, SPC staje na stranu pobunjenog građanstva.

T V I T A M - T A M : Ni karakter ni prar vac državne propagande, međutim, nisu promenjeni. Kako su nastavili, prestaće da emituju i izveštaj o vremenu. Državni mediji nesuvislo prećutkuju čak i činjenicu daje u novogodišnjo}noći hiljade i hiljade ljudi igralo, pevalo pod vatrometom „kod opozicije", i to je već bilo očigledno i bizarno ignorisanje stvarnosti. Može ih izvaditi samo još novinarsko pravilo koje g<> vori da nije vest da je pas ujeo čoveka, već da je čovek ujeo psa, da dakle nije vest da su ljudi „kod opozicije", jer svi su već tamo, već da je neko, eto, morao i u po-rodilište.

8 VREME • 4. JANUAR 1997

Kad se u ime države tako otvoreno laže, to ipak mora biti znak ili velike konfuzije, ili nekih neprikrivenih, veoma opasnih namera.

Opozicija javnim gestovima nagoveštava da će posle obezbedivanja izborne pobede od 17. novembra fokus njene borbe biti mediji. Na Trgu Republike, na mitingu u petak 27. decembra, između ostalih gostuju pojavili su se i novinari NTV Studija B, ona ekipa koja je obeležila duh ove stanice u njenim najboljim danima i koja je pre tri godine i oterana zbog svoje u liberalnoj javnosti do sada ignorisane borbe za novinarsku etiku. Oni su na toj hladnoći, neki bukvalno drhteći na ciči zimi, doživeli onaj retki trenutak male moralne satisfakcije, možda i trenutak nade. Mora da su, odlazeći iz svog Studija B, koji je i posle njih višestruko pražnjen u raznim čistkama, ostavili neki virus — tri dana kasnije doći će vest da i u sadašnjem novinarskom sastavu nastaje pobuna — većina novinara sadašnjeg Studija B piše pismo podrške Studentskom protestu 96-97. I prema njima je sada odapeta strela opasne pretnje iz Upravnog odbora ove kuće: „Ili vi ili ja!".

U „Politici", Biserka Matić, veteran ovog lista, biva suspendovana zbog jednog

P re četiri godine (1992) Milošević je u novogodišnjoj poruci obznanio tri strateška i prioritetna cilja svoje poli

tike: mir, ekonomski oporavak i likvidaciju kriminala i korupcije. Devedeset i treće predsednik nas nije udostojio poruke!

Godina 94. bila je, po njegovim recima, godina "velikih odricanja i velikih napora" koja nas je dovela do 95 — godine optimizma u koju smo, po Miloševićevom viđenju, ušli sa mnogo razloga za optimizam.

Godina, 1996. godina, kako je to istaknuto na izbornim plakatima SPS-a, bila je godina u kojoj je ostvaren mir, ukinut kriminal i obezbeden ekonomski prosperitet. Tada je istaknuta i parola: "Idemo dalje..."

Sudeći po porukama, građanima Srbije je sve bolje i bolje. Poruke su kratke, tek minut, dva, a svaka godina ima neumitnih

otvorenog pisma u kome traži ostavku sadašnjeg direktora i glavnog urednika ovog lista. U Kragujevcu, odmah po kon-stituisanju nove gradske skupštine, počinje bitka za oslobađanje lokalne televizije koja zivanje buke i svetlosti zapravo emitovalo jaku političku poruku.

Ako je prethodnih dana novi zvuk bojio protestne šetnje, u novogodišnjoj noći erupcija buke i vatrometa „uzela je reč" i samim vodama protesta i Vuku Draškoviću preostaje samo da novogodišnjim slavljenicima poruči da su lep-ši i jači od svake reč i.

Drugog januara vlast se još ponašala kao daje to prvog januara bio samo koš-marni san i jake policijske snage ponovo su stacionirane na Terazijama.

Prvi radni dani nove godine mogli bi postati dani pregovora, ali, po običaju, vlast će i dalje odugovlačiti, manevrisati i folirati i pretiti. Opozicija, ohrabrena novogodišnjom porukom građanstva, najavljuje da neće odustati. Zoran Đindić u četvrtak (2. januara), uz „daleko im lepa kuća", kaže da je početak svih reformi uklanjanje glavne prepreke — režima. Vuk Drašković, najavljujući rasplet,

365 dana. Onima koji veruju da predsednik još ima moć da određuje našu budućnost, Milošević je poručio da će nastu-pajuća 97. godina biti godina reformi.

Kakva je bila 1996. godina: "Za nama je godina dana od prestanka rata na prostorima nekadašnje Jugoslavije i godina dana prestanka sankcija protiv naše zemlje. Tu godinu, mislim da možemo slobodno da kažemo, dobro smo iskoristili."

Da li je baš tako: "Čak, ako se imaju na umu spoljna i unutrašnja ometanja kojima smo bili izloženi naročito pos-lednjih meseci, može se reći da smo tu godinu veoma dobro iskoristili."

Kakve uspehe smo postigli: "Povećan je društveni proizvod, povećan je izvoz, povećana je zaposlenost i primanja građana."

saopštava da će, ukoliko vlast prizna rezultate od 17. novembra, opozicija obustaviti demonstracije i otpočeti dijalog o odgovornosti za nasilje, o oslobođenju medija i us-lovima za sledeće izbore. On se, međutim, boji da opcija koju zastupa JUL još ima šansu... Ministarstvo pravde Srbije pred Novu godinu u dugačkom i konfuznom tekstu obaveštava javnost o toku afere s niskim izbornim manipulacijama i u jednom segmentu saopštenja „kupuje vreme" konstatacijom da je predmet još u rukama niske komisije, koja, eto, već 45 dana broji glasove. Pošto ta niska komisija danima zavlači, ministarstvo šalje i jednu opomenu u kojoj se kaže da to ne srne sprečiti istragu koja je otvorena na nalog predsednika Republike. Niska komisija i posle toga zapada u pat poziciju i odlaže svoju odluku preko zakonskih rokova. Bojeći se da bi mogla biti izmanipulisana igrom rokovima, niska opozicija podnosi prigovor. Drugog dana januara 1997. godine, 45 dana posle izbora, ona bez javnog tužioca Goluba Golubovića, koji je podneo ostavku iz zdravstvenih razloga, ponovo otvara kese s glasačkim listićima i nastavlja da broji, broji, broji... •

MILAN MILOŠEVIĆ Da li ste zadovoljni postignutim:

"To je još uvek nedovoljno. Još uvek veliki broj građana živi teško. Taj rezultat još uvek nije na nivou za koji se mi zalažemo da ga postignemo, ali taj rezultat predstavlja veoma čvrstu osnovu za nastupajuću godinu, za krupne korake i, rekao bih, mnogo veći rezultat koji ćemo ostvariti u idućoj godini."

Kakva će nam biti iduća godina: "Iduća godina biće godina reforme, velikih svojinskih i strukturnih promena, koje treba da omoguće afirmaciju svih onih elemenata motivacionog mehanizma koji ima tržišna ekonomija.

To će biti i godina početka velikih investicionih projekata koji treba zaista da promene lice naše zemlje.

To će, dakle, biti godina od koje očekujemo veoma visoku stopu rasta društvenog proizvoda, još veću stopu rasta izvoza nego ove godine, veliki porast zaposlenosti i primanja građana i aktivnih i penzionera."

Novogodišnje želje. "Da budemo mirna, slobodna, bogata i nezavisna zemlja.

Želim vam mnogo uspeha, svakom pojedinačno, svakoj porodici i svim građanima naše zemlje. Želim vam dobro zdravlje. Želim vam srećnu Novu godinu." • PITANJA POSTAVIO DRAGOSLAV GRUJIĆ

Predsednikove novogodišnje želje

A sad svi u reforme! Pred nama je godina reformi, a za nama rat, sankcije i kriminal, poručuje Milošević

4. JANUAR 1997 • VREME 9

LUDILO REŽIMA: Premlaćivanje građana na Terazi jama

Pred građanskim ratom

Svi Njegovi ljudi Senka građanskog rata sve je duža. Na koga Familija i Vođa mogu da se

oslone — ako dotle dođe? Vojska je nezadovoljna, policija se preračunava

T četvrtak 26. decembra, posle pet popodne, Terazije su podsećale na scenu iz filma "Z" Koste Gavrasa, ili na Italiju 1924: batinaši u civi

lu, naoružani policijskim palicama, slobodno prebijaju koga stignu na očigled kordona policije koji to mirno posmatra. Još gore: imali su poseban pik na televizijske ekipe, pa je tako nekoliko udaraca palicom dobio i snimatelj RTS koji se našao kod Terazijske česme; na kraju se legitimisao, pa su ga ostavili na miru. Bila su tri takva incidenta: prvo je grupa bati-

naša, sasvim u stilu fašističkih "squadri", izletela iz Nušićeve na Terazije i palicama povredila nekoliko građana, među kojima je bio i kolega Rade Radovanović, predsednik Nezavisnog sindikata RTS. Onda je nešto kasnije druga grupa ispred Terazijske česme, njih jedanaest, potegla palice ispod američkih vojničkih jakni i počela da bije koga stigne, a naročito prisutne TV ekipe. Treći incident desio se kod Gradske skupštine, ali je malo falilo da loše završi, jer je batinaše okružila povelika masa ljudi, a nekoje pozvao policiju. Policajci su tu grupu zaštitili i sproveli

u Gradsku skupštinu. Najmanje jedna TV ekipa snimila je incidente i te slike su -naravno - obišle svet iste večeri. Analiza sirovog, nemontiranog TV materijala ukazuje na više stvari: batinaši su se ponašali sasvim slobodno i samouvereno; prisutna uniformisana policija nije inter-venisala; palice su bile policijskog tipa, a grupa kod Gradske skupštine čak je imala bele palice saobraćajne policije. Deo grupe sa Terazija kasnije se udaljio i na platou ispred Gradske skupštine ušao u beli kombi ''Mitsubishi" sa policijskom registarskom tablicom "M-602 415";

10 VREME • i. JANUAR 1W7.

^^^Ijgjjj^^ ^ ^^^^^^

jedan od njih je skinuo jaknu pre ulaska i na opasaču je imao lisice. Kasnije su batinaši sa fotografija identifikovani kao pripadnici izvesne jedinice MUP-a Srbije.

H R A B R O S T I S T R A H : Šta sve to znači? Kada uniformisana policija inter-veniše po javnom redu i miru, pa usput umlati građane (i novinare) koji ne stignu da pobegnu na vreme, to spada u redovne i neizbežne nuspojave u takvim stvarima. To jeste i zloupotreba ovlašćenja, ali se događa i smatra se za normalno. Naša je policija u međuvremenu pokazala da ume da bude disciplinovana i da masu kon-troliše uz minimum primene sile. Vlast koja sebe oseća i shvata kao legitimnu i u pravu primeniće nužnu silu otvoreno, preko uniformisane policije, i staće iza svoje odluke. Upotreba anonimnih batinaša u civilu, ali sa policijskim palicama koje se ne kupuju u radnji ili na buvljaku i spadaju u zabranjeno oružje u ovoj zemlji (ako ne verujete, probajte da uvezete jednu iz inostranstva i daje pokažete policiji) bila je poruka Vode i Familije narodu: u pamet se, ili ćete biti biveni, institucionalno ili vaninstitucionalno... Upravo tu leži sva moguća razlika: legitimna vlast upotre-biće silu institucionalno; uplašena vlast, svesna da gubi legitimitet, učiniće grešku

koju je Familija učinila u četvrtak. Doduše, već 24. decembra, na kontramit-ingu, bilo je jasno šta se želi postići — zastrašivanje pukom i golom silom. Ako ne uspe, onda je to provokacija za vanred-no stanje, što znači građanski rat. Ono što u utorak nije uspelo zabezeknutim provincijskim espeesovcima, pokušali su u četvrtak policajci u civilu. Ni to nije uspelo: štaviše, bio je to još jedan katastrofalno pogrešan korak u dugom nizu grešaka ovog režima. Najgore što je Familija mogla da uradi bilo je da antagonizira i dobije protiv sebe velike strane TV mreže tako što će svojim nsquadristima" narediti da biju njihove ekipe na terenu.

Starije javne i državne bezbednosti u Beogradu stvar je od najvišeg prioriteta; operativne odluke o postupanju u Beogradu donose se na najvišem političkom i policijskom nivou (vrh države i kolegijum Ministarstva). Upotreba policajaca u civilu kao fašističkih batinaša je takva jedna odluka i nikakva naknadna svaljivanja krivice na niže činovnike neće biti uverlj-iva. Ako je dotle došlo, onda mora biti da neko gubi živce od straha. Ako se tako nešto ponovi, najavljuju ljudi iz opozicije i sindikata, oni će preduzeti mere samdza-štite; to će biti eskalacija nasilja koja će

samo skratiti agoniju. P R E T O R U A N C I : U slučaju da se

Familija opredeli za građanski rat čija je senka sve duža, na koga može da računa? Očigledno računa na policiju kao na glavnu snagu, ali ni to nije tako jednostavno kako se na prvi pogled čini. Naime, policajci su — po prirodi svog zanata — realisti; puki protok vremena od 17. novembra i neprekidni direktni dodir sa masom na ulicama teraju na razmišljanja tipa "Policija je zanat; potrebna je svakoj vlasti, pa i Vuku i Đinđiću...". Ta se razmišljanja mogu sve češće čuti od onih policajaca koji se ne plaše da govore sa građanstvom. Da bi se postigla kritična masa za efikasnu podršku policije eventualnom zavođenju vanrednog stanja, to jest lične diktature, potrebni su određeni psihološki preduslovi kao stoje pogibija policajca ili slična nagla eskalacija nasilja. Policajci su svet solidaran, esnafski zatvoren i ne daju na sebe i svoje. S druge strane, međutim, svemu ima kraja: broj ljudi na ulici i opšta atmosfera ii Srbiji polako nagrizaju motivaciju policije da po svaku cenu brani režim. Ključne reči su "po svaku cenu": zašto bi neko ginuo ili upropašćavao sopstvenu budućnost i penziju zarad jedne očigledno sve gluplje

4. JANIM 1997. • VREME 11

vlasti, koja se u svojoj panici ponaša samoubilački?

Ponašanje policije zavisiće, dakle, od ukupne političke atmosfere u Srbiji. Sve i da se Familija odluči za državni udar i diktaturu, prvi dani otpora biće presudni za ponašanje policije: ako otpor bude masovan i žestok, ishod će biti neizves-tan. Drugi faktor, nomenklatura SPS i njegovog "Opus Dei" JUL, nije bez značaja: njih ima dosta i organizovani su. A l i i tamo ima problema: vidljivi su osipanje i porast napetosti medu njima. Njih je kontra- ŽRTVA: Sahrana Predraga Starčevića

miting od 24. decembra temeljito unazadio: em su se izbrukali, em su nesrećni kontramitingaši u provinciju doneli loše vesti. Unutrašnja frka između SPS i JUL raste, tako da se više ne zna ko kome šta sprema. Ekscesi pojedinih ambicioznih direktora ne pomažu mnogo: direktor građevinskog preduzeća "Trudbenik", na primer, naterao je svoje radnike da organi-zovano odu na kontramiting u utorak i još ih je pritom slikao video-kamerom; posle je uzimao deset odsto od plate radnicima koje nije našao na snimku. Takvih i sličnih demonstracija odanosti bilo je više, ali je veliko pitanje da li će to ojačati poljuljane pozicije ove vlasti.

Ono što se smatralo poslednjim sredstvom zaštite režima, a to su paravojne formacije, upadljivo je odsutno sa poli

tičke scene. Deo je razočaran ratnim porazima, a deo se okrenuo poslovima i oplođivanju "ratnog plena"; zašto bi "bizmis-meni" upropašćavali svoju budućnost samoubilačkim gestovima? Mogu oni i bez Njega...

M U P A M E T SE. . . M : Sve i daje stanje u glavnim osloncima režima idealno — a nije — bez barem prećutne podrške Vojske Jugoslavije nema ni građanskog rata, niti vanrednog stanja. Stav Vojske prema Familiji uslovljen je ćelom istori-jom Balkana od 1991: oficiri nisu zaboravili ni svoju bruku od 9. marta, ni tri izgubljena rata, ni niz čistki u JNA/VJ. Još u aprilu ove godine gen. Perišić, načelnik Generalštaba, izjavio je da bi on imao šta da kaže novinarima, ali neće jer je disciplinovan vojnik. Tokom ove krize

"Idite na Kosovo" Revoltirani zbog upadljivog prisustva i "revnosti" policije u maltretiranju demon

stranata, neki od pobunjenih građana Beograda skandiraju policajcima: "Idite na Kosovo". Ova parola može da znači sledeće: nemojte da bijete NAS, mi smo dobri i naši; tucite NJIH, oni su zli i tuđi. Osim što nema baš neke veze s demokratijom, ovakvo skandiranje je i kratkovido: već petnaest godina Kosovo je idealno vežbalište za ono što policija sada radi Beograđanima. Sudeći po veštini i predanosti kojom lemaju, nema sumnje da su se dobro uvežbali. Ne treba se zavaravati: te njihove "ogledne vežbe" s odobravanjem su pratili i neki od onih koji sada stoje nasuprot policijskih kordona. Narod lepo kaže: po tuđim leđima, ni sto udaraca nije mnogo... Klicanje pendreku se kad-tad pretvori u jaukanje.

T. PANČIĆ

Vojska je demonstrativno ćutala; gen. Perišić je demonstrativno putovao u Ru-muniju i još demonstrativnije se nije pojavio na Miloševićevoj sofi prilikom naveliko relamirane posete ukrajinskog ministra odbrane; ministar vojni Bulatović otvoreno se žalio u Skupštini SRJ na vojni budžet; plate u V J su kasnile sistematski. Narod se u bar dva navrata bratimio na ulici sa vojskom koja bi slučajno naišla tokom demonstracija.

Onda se pred Novu godinu pojavilo u opticaju pismo "velike grupe oficira" iz Niske vojne oblasti, a posebno iz 63. padobranske brigade. Taj dokument zove se "Odlomci iz proglasa", a upućen je niskim studentima, tamošnjoj nezavisnoj televiziji "Nais", listu "Telegraf, gen. Perišiću i Slobodanu Miloševiću. U dokumentu se, između ostalog, kaže daje "trenutak istor-ijski"; da "ne uzmemo li se u pamet, možemo samo propasti"; da "smo mi apo-litični", ali i da "nam nije svejedno kuda ide Srbija"; upozoravaju se - koalicija "Zajedno" daje "vlast slatka" i da pazi šta radi da je vojska i studenti ne obore za 6 meseci i da ne "obećava previše", a Slobodan Milošević da se "uzme u pamet" i "stane uz narod". Pritom se Miloševiću kaže daje oficire "omalovažio u ratu 91/ 92. godine i pokušao da pretvori u minorne ličnosti u ovoj zemlji" (tradicionalno veoma ozbiljna optužba); u dokumentu se on proglašava za jednog od krivaca za rat. Predsednika Srbije anonimni oficiri

12 VREME • 4. JANUAR 1997.

upozoravaju da su jednom "naseli Vašem triku da za propast bivše nam zemlje rMgovara samo bivša JNA" i da "sada nećemo dozvoliti da Srbija propadne, da nećemo nikako biti protiv svog naroda" i da "ako treba, stavićemo se na čelo srpskog naroda" i da njihovo oružje nikada neće biti upereno protiv svog naroda. Autentičnost tog dokumenta ostaje sporna; s druge strane, ni crnorukci se nisu prijavljivali sami kao zaverenici, niti se to od zaverenika očekuje. Forma je, dakle, sporna — ali sadržaj je uverljiv: to što u pismu piše, dobar deo oficira misli. Po Dejtonskim sporazumima (Aneks 1B), Vojska će morati da se liši dvadesetak hiljada oficira ako hoće da postigne normalan odnos broja vojnika i oficira; plate su male, društveni status vojnih lica un-ižen, a stanje u zemlji dramatično. I to nije jedina sličnost sa stanjem države i vojske pred Majski prevrat 1903...

Kad se pismo prosulo pojavnosti, nastala je neugodna tišina. Neki izvori iz Vojske kažu da su pisma takvog sadržaja zaista bila odaslana; neki drugi izvori kažu daje 30. decembra gen. Perišić iznenada putovao u Niš. Onda se 30. decembra pojavilo saopštenje Službe za informisanje Generalštaba; u tom se saopštenju kaže ovo i ono i tamo i ovamo; mi smo apolitič-ni i faktor stabilnosti i integriteta, i u tom pravcu. Jedino čega u tom saopštenju nema upravo je ono do čega je Miloševiću jedino stalo: nema direktne - čak nikakve -podrške Vojske Miloševiću protiv opozicije; opoziciju Generalštab ne napada.

S druge strane, neki generali V J idu u Republiku Srpsku i po Bijeljini pričaju kako studenti primaju po 200 maraka dnevno za demonstracije i po 500 maraka za modricu od pendreka, pa se zato i guraju pred policiju. To bi moglo značiti i da režim - u slučaju krajnje nužde - možda očekuje pomoć od prekodrinskih Srba, što bi tek bio očajnički i samoubilački potez.

Miloševiću vreme ističe; Familija ima sve manje opcija na raspolaganju. Jedini način da obezbedi svoj politički opstanak On ima u što dubljoj kompromitaciji onih koji su još uz Njega: da ih dovede dotle da natrag više ne mogu, a ne mogu ni napolje. U toj veštini On je vazda bio šampion i valja se plašiti da bi mogao da posegne za državnim udarom, ne bi li do kraja kompromitovao državni aparat i svoje pristalice i doveo ih u situaciju iz koje ima samo jedan izlaz: uz Njega do kraja. Hoće li policija, vojska, državni aparat i Miloševićeve pristalice pristati da u to budu uvučeni, pokazaće se uskoro.H

MILOŠ VASIĆ

Intervju: Vesna Pešić

Imam dobru vest"

'Volim svoju državu Srbiju. Mnogi ljudi su ostali zarobljenici starog modela da moramo biti

apsolutni čistunci n

T novogodišnjoj noći, kada je | na ulicama Beograda do I sada neviđen broj ljudi u

posebnom štimungu prizivao demokratske promene

("Sine, pa ovde su svi osim Slobe i Mire", primetio je te noći jedan od prisutnih), Ve

sna Pešić je, prvi put od kako se obraća masama na Trgu Republike (Slobode), izrekla jednu komandu. Umesto uobičajenog: "Imam za vas jednu dobru vest o našem diktatoru", komandovala je: "Šetači, napred, u 1997. godinu u kojoj stižemo do demokratije u Srbiji".

4. JANUAR 1997. • VREME 13 i 1

Ovaj razgovor za "Vreme" voden je samo desetak sati posto je na Trgu Vesna Pešić komandovala "Šetači, napred". Zato i počinje od pitanja koliko još u Srbiji mora da se pešači do ozbiljnih demokratskih promena. Računajući, naravno, i pešačenje u mestu onda kada zabrane šetnju.

PEŠIĆ: Naše šetnje i protesti imali bi zaista lep kraj u ovom momentu ukoliko bi došlo do priznavanja izbornih rezultata od 17. novembra. Ne mislim, inače, da se na ovaj način može prepešačiti i do same promene režima u Srbiji. Tako nešto može da se dogodi samo u slučaju da Milošević odluči da ne prizna taj 17. novembar. Onda bi sve ovo moralo da se produži. Tada bi, verovat-no, i mnogi ljudi koji trenutno nisu šetači i demonstranti, počeli da razmišljaju koliko je zaista ova politika racionalna. Pogotovo što je sada na stolu i mišljenje komisije OEBS-a. Ako se to mišljenje ne uvaži, onda bi naša zemlja ponovo došla pod snažan diplomatski udar i trpeli bismo određene pos-fedice. I sigurno da bi se onda i mnogi koji trenutno nisu u svemu ovome zapitali da li je sve ovo normalno, da zbog takve jedne stvari svi m n o m ponovo trpimo, da se zemlja ponovo izoluje, da ne ulazimo u međunarodne monetrane institucije. A para nemamo. Drugo, neracionalno je, takode, da se šetači čuvaju onom ogromnom policijom. Neki podaci govore da su oni za kontra-miting i ove silne policijske snage dali već oko sto miliona maraka. Ispada da će i ovo malo para što imamo otići na sprečavanje demonstracija.

" V R E M E " : U svojoj novogodišnjoj poruci naciji Slobodan Milošević nijednom rečju nije pomenuo ono što mu se svakodnevno zbiva pod prozorom. Jedino je ponovo najavio svetlu budućnost...

U tom obraćanju on pre svega nije dobro procenio 1996. godinu. Rekao je daje to prva godina u kojoj smo bez rata i sankcija. A l i sve ovo što se sada dešava zapravo je 'kuvanje' koje je u Srbiji počelo mnogo pre od ovih masovnih demonstracija. To je moglo da se primeti još prošlog proleća. Još tada se videlo kako se, iako je rat prestao i nema sankcija, zapravo nigde nismo uputili. Nikuda nismo krenuli, nikakve reforme nisu

nego je izgledalo da se preko julovske priče čak vraćamo na neko početno stanje. To je najdrastičnije izbilo na slučaju Avra-movića i njegovog pregovaranja sa MMF-om. Ti razgovori su obustavljeni iz prilično nejasnih razloga, tada zbog priče o kontinuitetu, a šta je stvarno bilo iza toga, niko ne zna. Postojao je, dakle, jedan solidan program koji je zaustavljen. Baš zbog te stagnacije krenulo je ovo 'kuvanje', koje se sada jasno vidi. Poništavanje lokalnih izbora i demonstracije prerasle su u zahteve za demokratske promene i reforme. Milošević je, doduše, najavio reforme, osećajući da su one ključna stvar. Ispustio je, međutim, neke važne reči.

Nije pomenuo demokratske promene. To je zaista bilo prilično interesantno - pomenuo je nezavisnost, čak i tržišnu privredu, ali ne i demokratiju.

Milošević je do sada svoj autoritet gradio uglavnom na nepopustljivosti, aroganciji i činjenici da prezire političke protivnike. Da l i vam se čini da bi sada mogao da se primiri, otrpi udarce, da sačeka da vi

HflBHfiaHHHSfiS sagorite il i negde pogreške, pa tek onda pokuša da izađe iz svega ovoga?

On od početka nije računao da će ovo poništavanje izbornih rezultata izazvati ovakav revolt. Bio je iznenađen. Moram da kažem, da se ne bismo pravili toliko važni, nije samo on iznenađen. I mi smo. Zato i kažem da se sve to moralo kuvati još mnogo ranije. U poslednjih 10 godina ovde se ne živi normalno, Milošević nas sve ovo vreme maltretira. Stalno se nešto dešava, stalno neke velike stvari, stalno neki pritisak. I čini mi se da je sve ovo, između ostalog, direktan otpor takvom načinu vladanja u kome čovek nema ni pet minuta mira. Osim toga, Milošević nikada nije išao na neko pomirljivo rešenje, već je to uvek morao da bude konačan konflikt. To je kao kad se igra poker i svaki put neko kaže 'pot'. E, sada smo mi rekli repot', da vidimo koja je to cena. On uvek ide na maksimum, hajde i mi da podignemo cenu da vidimo ko će to na kraju da plati. Kako dani prolaze, on uviđa da mora da plati taj početni ulog, i to ga zbunjuje. Čini mi se da bi ga čak i platio, ali mora da izađe iz svega toga veoma

Tito i Sloba Suočeni smo, u stvari, s porukom da je ovde vlast večna. Bar sam ja tako razumela ono u šta je Milošević ovog puta ušao. Poručio je da ne može da zapiše svoje ime u ustav, kao nekada Tito, ali da nam stavlja na znanje da je vlast nepromenljiva

započete. I ne samo da stojimo u mestu, oštećen, jenje nepotrebno suviše podigao

cenu. I sigurno da još računa kako će se gušenjem demonstracija nekako izvući. To, međutim, više nije lako jer je ovde rođena svest koju nije moguće tako lako ugasiti. Dogodine su novi izbori koji ne znače ništa ako sve ostane isto kao sada. Milošević je istovremeno izložen i snažnom međunarodnom pritisku zbog izvešta-ja komisije OEBS-a, koju je sam pozvao. U svakom slučaju, ulozi su veoma povećani. Ne znam da li će biti toliko pametan i povući se dva koraka unazad, platiti što se mora, priznati grešku, malo pokupiti krpice. Ume on to ponekad kad mora, da ne izgubi sve. Može naravno i da nastavi s tim nepomirljivim stavom. A l i , onda definitivno staje na klizavicu. Kada će posle toga da padne, manje je važno.

Da l i se ovde prvi put kruni nomenklatura. Bune se sudije, priča se da se ponešto komeša i u vojsci. I sami ste nekoliko puta prozivali generala Perišića da se izjasni i kaže šta vojska misli o svemu...

Mislim da se ovoga puta zaista došlo do značajnog krunjenja nomenklature i uopšte ljudi na važnim položajima. Nisam, inače, prozivala generala Perišića da se nešto generalno izjasni. Ne bi bilo pametno da se institucijama kao što su vojska, policija ili sud neko obraća sa zahtevom - hajde, pridite nama. To nije dobro. Zašto bih ja, na primer, prišla SPS-u. Moja poruka je bila da pitam da li se general Perišić slaže s tim da se ne priznaje volja građana i da se kradu izbori. Bez obzira na kom je mestu. To nije stranačka stvar. Zašto bi se ljudi u vojsci, sudstvu, policiji, ili samom SPS-u slagali sa takvim krađama. Pomenula sam u istom kontekstu i ministarku kulture Nadu Popović-Perišić, zato što znam da ona nije osoba koja može da prihvati takve stvari. Možda neće to otvoreno da kaže, ali znam da ne može tako nešto da odobri. Bez obzira na ideologiju i funkciju, pred nama je pokušaj da se u Srbiji poništi izborna volja građana. Suočeni smo, u stvari, s porukom da je ovde vlast večna. Bar sam ja tako razumela ono u šta je Milošević ovog puta ušao. Poručio je da ne može da zapiše svoje ime u ustav, kao nekada Tito, ali da nam stavlja na znanje da je vlast nepromenljiva.

Utisak je da je otpor takvoj logici postao gotovo 'mentalno stanje' koje daleko prevazilazi podršku koaliciji "Zajedno"?

Dimenzije protesta mnogo su šire zato što su se ljudi osvestili na konkretnom primeru. Dugo su ih učili da su oni pre svega Srbi. Sada su, međutim, videli: 'Dža-

14 VREME • 4. JANUAR 1997.

ba mi je što sam Srbin, mogu biti i Tun-guz, ako nemam prava da ograničavam ovu vlast; to znači da sam u osnovi potpuno neravnopravan. Možeš me zvati kako god hoćeš, ali ja nisam ništa ako nemam elementarna prava da uspostavim pravila za funkcionisanje države u kojoj živim'. 1 to je ono što su građani sada shvatili. Daje Srbija država u kojoj ne postoje nikakva pravila i da su oni u takvoj državi 'ništa'. Ljudi sada kažu: Pa nije da smo baš ništa, hoćemo da raspolažemo svojim pravima'. Otuda i spor sa onim zastavama. Preko tih zastava ljudi žele da se izjednače sa drugim nacijama i državama u kojima građani imaju određena prava.

Šta će na kraju biti sa izveštajem Gonzalesove komisije?

Ne znam. Za sada je sve to dosta nejasno. Očigledno je da Milošević još nije do-neo odluku, jer on odlučuje o tome. Zvanične izjave su polovične. Kao, malo im se taj izveštaj OEBS-a sviđa, jer je balansiran, a malo im se ne sviđa. Moj je utisak da se Milošević još koleba i kupuje dane. Kao da se boji da ćemo, ako on to prizna, previše da slavimo i da će nastati neka pobednička euforija. To je, dakle, psihološka igra neuporedivo značajnija nego bilo šta drugo. Milošević ima prema svemu psihološki otpor i mržnju koja ga blokira kada treba da donosi državničke odluke. Istovremeno mi se čini da oni izgleda ne shvataju to što se na ulicama zbiva. U svemu i dalje vide neki specijalni rat, pitaju se kako to daje opozicija tako dobro organizovana. To je jedno dubinsko nerazumevanje onoga što se dešava. Predsednik Srbije je uvek računao daje njegova moć nedvosmislena sve dok raspolaže velikom količinom sile. Njegova sila je i dalje velika. A l i verovatno je računao da ćemo da uđemo u tu varijantu sile.

Mislite da je očekivao da neko iz opozicije komanduje - "juriš"...

...Svakako je očekivao da uđemo u to i da se ponovi 9. mart sa tenkovima na uli-

"Milošević nikada nije išao na neko pomirljivo

rešenje, već je to uvek morao da bude konačan konflikt. To je kao kad se

igra poker i svaki put neko kaže 'pol'"

ci. Optužio bi nas za "jiiriš" i da smo ušli u sukob. To je ono što njih izglefja fascinira - kako to da smo i pored tolike policije ostali mirni. E, tu je ta građanska svest. Ljudi su shvatili koliko je efikasno kada se nenasilno opireš neravnopravnoj sili. Oni ne znaju šta da rade sa mirnim građanima, veselim ljudima koji svaki dan izmisle nešto novo. To njih užasno zbunjuje. Ograničavanje šetnji je upravo pokušaj da se taj građanski otpor likvidira.

Da l i je po vašem mišljenju režim već prežalio Niš i koleba se jedino oko Beograda?

Za njih bi bilo najbolje da izbegnu tu logiku pobeda-poraz. Mogli su još i pre dolaska komisije OEBS-a da puste jednu po jednu opštinu i izbegnu da se sve ovo definiše kao čista pobeda ili čisti poraz. To bi, naravno, manje izazivalo pažnju po-bednika i poraženih, manje bi se pri-mećivalo. Al i Beograd ostaje vrlo neprijatan. On ostaje simbol izborne krađe. Sigurno da Beograd ima i drugo značenje, pre svega finansijsko. Ovde se, inače, u poslednje vreme često govori o rumun-skom modelu promene i po pravilu se misli na sudbinu Čaušeskua. To nema nikakve veze. Sličnost je u tome što je i tamo pre nedavnih predsedničkih izbora na kojima je Ilijesku izgubio opozicija dobila lokalne izbore. Lokalni izbori su veoma važni kod organizacije sledećih izbora, jer ne krećeš više sa veoma niske pozicije, imaš bolje mogućnosti da se or-ganizuješ, utičeš na medije. Nema tu možda mnogo vlasti, ali je startna pozicija neuporedivo bolja.

Očigledno je da Milošević prilično

intenzivno gubi međunarodni kredibilitet koji je imao posle Dejtona. Koliko ga vi iz koalicije "Zajedno" stičete?

Ovo prvo je dosta značajno za celok-upnu demokratsku transformaciju Srbije. Mene je uvek vređalo kada su sa strane smatrali kako je za nas dobar diktatorski sistem. Kako smo mi tamo neki čudni Balkanci, kako smo užasni i kako je bolje da imamo neke Tuđmane i Miloševiće, da nas drže. Vladalo je uverenje da ne možemo sami da rešavamo svoje probleme i da je bolje da imamo nekakve ka-poe. To sam počela da osećam posebno od kada su Miloševića proglasili za nekakav "faktor stabilnosti". Drago mije, naravno, što su izgleda mnogi u svetu shvatili kako autokratski sistem ne može biti 'faktor stabilnosti'. To je jedan od najvećih uspeha ovih protesta. Stoji, naravno, i pitanje koliki je naš kredibilitet. Po mom mišljenju, kao trojka smo i bez previše vremena da se bavimo strateškim pitanjima dosta us-pešno očuvali ovaj građanski protest da ne dobije oblik nasilja. Što se tiče budućnosti, bilo bi svakako bolje da "Zajedno" više ne bude mehanička koalicija. Mehaničke koalicije uvek zadržavaju mogućnost rivaliteta unutar koalicije i to onda ne uliva dovoljno poverenja. Postoje i drugačiji modaliteti koalicija, trajnijeg karaktera. Mehaničko spajanje stranaka samo za izbore organizaciono nije dobro.

Deo međunarodne zajednice još strepi od "agresivnog srpskog nacionalizma" ako Milošević ode. Pr i tome se često pominju neke ranije izjave i postupci vaših koalicionih partnera...

Ima i toga. Tačno je da su naše poli-

4. JANUAR 1997. • VREME 15 t

tičke biografije dosta različite. Al i mislim da se dnevni politički red potpuno prome-nio. Uzmite pre svega Bosnu. Ona je pod nekom vrstom protektorata. Krajišnik i Plavšićka saraduju sa ostalima, izjavljuju da neće raditi na cepanju BiH. To je jedna nova situacija koja nije više od tolikog uti-caja na našu politiku. Tamo su izabrani neki ljudi koji o svemu odlučuju, tako da je uticaj Beograda neuporedivo slabiji nego stoje to bilo nekada dok je trajao rat. Uostalom, kada se govori o Bosni postoji neuporedivo očitiji problem sa hrvatskom stranom, koja je mnogo agresivnija nego RS. Bosna teško može biti nova zamka za preispitivanje i prepoznavanje nacionalizma. Pre bi za tako nešto mogli da posluže unutrašnji problemi u samoj Srbiji. Ono što čeka Srbiju je svakako Kosovo. Uopšte ne stavljam u istu ravan problem Vojvodine, Sandžaka i Kosova, jer se problemi oko Vojvodine i Sandžaka lako mogu otkloniti. Kosovo je, međutim, veliki izazov za svakoga ko bude preuzeo kormilo Jugoslavije ili Srbije, i tu može biti određenih razmimoilaženja. I sada je očito da i sa srpske i sa albanske strane postoje prilično različita stanovišta kako resiti taj problem.

Doživljavate l i u svemu što se trenutno zbiva i neku ličnu satisfakciju. Ljudi danas protestuju i kao građani i kao Srbi, jer su politički obogaljeni. Ranije su bili samo Srbi...

Zadovoljna sam, ali ne zato što je ono za šta sam se uporno zalagala pobedilo. Na neki način i sama sam se oslobodila. Svi smo uvideli daje ono ranije bilo jako pogrešno. Imali smo frustraciju u odnosu na sopstveni identitet, tako da je prosto čovek osećao mučninu oko svega toga. Sada i ja osećam rasterećenje. Volim svoju državu Srbiju, ona mi je draga. Mnogi ljudi su ostali zarobljenici starog modela da moramo biti apsolutni čistunci i negirati nacionalne identitete. Moderna nacija uvek podrazumeva i određena građanska prava, ali to ne znači da negiramo i neke identitete koji su i jezički i kulturni. Nema razloga da imamo kompleks što postoji neki srpski identitet, jer to samo po sebi ne nosi ništa ni loše ni dobro. Oko toga ne treba imati komplekse. Možemo samo da se osećamo veoma dobro jer smo svemu dodali jednu komponentu demokratije koja nas čini pravom nacijom. Do sada smo mogli biti samo masa koju homoge-nizuju, koja ima nekog oca ili majku, a sada postajemo zrela nacija koja hoće da upravlja svojom državom. I to svima nama može da služi na čast. •

NENAD LJ. STEFANOVIĆ

Duh Vremena

Voda do grla Reforma je čarobna reč koje se tirani uvek dosete na

samom kraju, kad im ponestane municije, kad zanemoćaju i kad bude prekasno za njihove dobre namere

ko je suditi po tome što nam je zvanično čestitao Novu godinu, šef ove države i dalje je Slobodan Milošević. Ta teorija je, međutim, ozbiljno dovede

na u pitanje mnogim novijim argumentima, među kojima je i sam taj svečani govor. Iz njega se moglo zaključiti da govornik možda jeste šef nečega, ali to nikako ne bi mogla biti Srbija, o kojoj on ne zna ništa, ili barem ne ono što znamo svi, ono jedino o čemu govorimo i mi ovde i ostatak sveta. Držao se kao da ne prime-ćuje da se upravo njemu voda popela da grla, kao da će se od takvog držanja ona povući i kao da je cela tajna vladanja u tome da se bude slep i gluv.

Ipak mi se učinilo da je bio neobično usporen i nesiguran, glasa utanjenog i gotovo blagog, kao da ni sam više ne zna da li je stvarno šef države. Taj mali snimljeni govor mogao je u kameru ponoviti nekoliko puta, a videli smo valjda najbolju verziju za koju je trenutno sposoban. Hoću reći daje zvučao gotovo ljudski, stoje pouzdan znak slabosti i poraza. Al i , to je recimo utisak posmatrača kojeg svako može optužiti daje Miloševiću suviše naklonjen.

Izvesnoje, međutim, daje on propustio ovaj povod da saopšti odluku o tome da li će čestitati opoziciji na pobedi koju je pokušao da ukrade, što od njega traži spolj-ni svet, Crna Gora i , verovatno, dobra većina njegovih očajnih pristalica, ili će se obračunati s "petom kolonom", odnosno istom tom opozicijom, kao što je sam obećao na mitingu, nedelju dana ranije. Čini mi se da ga na ovo drugo nagovara njegova supruga, a i sam Đavo čije je save-te obično veoma uvažavao.

Vidim da poneko smatra značajnim napretkom to što je Milošević rekao da će ovo biti godina reformi. Možda bismo onda takođe morali biti srećni što je svima čestitao Novu godinu, a nije izuzeo šetače, studente, Crnogorce, demonstrante, zviždače, zaverenike, "petu kolonu" i sva

koga koje baš ovih dana dobro raspoložen. Najradije se ne bih udubljivao u tumačenje pominjanja reforme, jer ako se Miloševiću ne žuri da bude precizniji i određeniji, treba mu dati vremena. Ovoga puta svako drugi ima još manje razloga da bude nestrpljiv.

Neka čovek na miru razmišlja o dubinama reforme i neka sam raspolaže ostatkom svoga vremena. Najzad, nije tako mala stvar odustati od prvobitne ideje po kojoj je ova godina morala biti godina srećnog ko-mbinovanja građanskog rata i vanrednog stanja, tokom kojeg bi bila likvidirana "peta kolona" i sve antikineske snage. Milošević okleva i čeka dovoljno zgodan povod, ali ga još nije dočekao i zato onako snuždeno pominje reformu. Nije ništa dalje obrazlagao, pošto bi ta reforma svakako morala da počne predajom Beograda i većine drugih gradova "petoj koloni". Najzad, reforma je čarobna reč koje se tirani uvek dosete na samom kraju, kad im ponestane municije, kad zanemoćaju i kad bude prekasno za njihove dobre namere.

Ko god je u novogodišnjoj noći izašao na ulice Beograda, Niša ili Novog Sada, nije morao na televiziji prethodno gledati Miloševića da bi razumeo koliko je ojađen.' Dovoljno je bilo doživeti onu neponovljivu eksploziju oduševljenja, jer to je bila prava mera njegovog očaja. Ispod spomenika Knezu Mihailu video sam čoveka koji, na vrhuncu ozarenosti, dok je ceo trg svetleo od vatrometa, ljubavi i sreće, gleda u nebo i zahvaljuje Slobodanu Miloševiću. On sam tada je morao jednako duboko patiti, besneti i proklinjati svoj zao udes.

To novogodišnje slavlje ispalo je tako stvarno i potpuno zato što je Milošević za deset godina potrošio i totalno iscrpeo sve rezerve negativnih osećanja. Skupljao je sve same neprijatelje i pozivao narod na strah, bes i mržnju koja je dostizala ko-smičke razmere. Pritom, to perverzno zadovoljstvo nije bilo besplatno. Ljudi su morali odvajati od usta da bi s pravom

16 VREME • 4. JANUAR 1997.

smeli da se plaše i da mrze. Onda su primetili da ti proizvodjači mržnje i skupljači neprijatelja nikako ne dele njihovu bedu. Onda je Milošević proglasio da više nema spoljnih neprijatelja, pa je narod shvatio da je njegova, beda uzaludna i besmislena, pa je Milošević odjednom dobio mnogo unutrašnjih neprijatelja.

Trenutna situacija je nešto što se retko vida. Sef države u načelu i dalje ima sve instrumente vlasti i , u tehničkom smislu, vlada zemljom. U načelu, i dalje su u pitanju samo lokalni izbori i lokalna vlast. U načelu, on još može priznati rezultate od 17. novembra. Staviše, on se ne nalazi pod pretnjom nikakve fizičke sile i niko mu ne traži ništa nelegalno, nego je on sam uhvaćen u rušenju legaliteta. Najzad, on bi u načelu još mogao pronaći neke krivce nižeg ranga koji bi, uz skromnu nadoknadu, pristali da ćute i sklone se nekud.

Al i , šta bi sve to značilo? Milošević bi posle toga priznao da vlast koju ima zapravo nema, odnosno da na nju ne polaže pravo, bar ne onako kako je navikao i kako ga jedino zanima. To je kao da se od apsolutnog monarha traži da abdicira, pa postane predsednik republike. On bi, najpre, bio dužan da objasni kako je to "peta kolona" odjednom postala legalna opozicija i čak vlast u gradovima.

Teško bi mogao izbeći da otvori istragu protiv onih policajaca u civilu koji su, iz čista mira, bejzbol palicama prebijali

Beograđane, a dobro zna kud bi ta istraga vodila. Morao bi, takode, što je posebno osetljivo, gospodi Marković da objasni zašto nije u stanju da uvede kineski socijalizam u Srbiju. Verovatno bi bio prinuđen i da pristane na to da televizija ubuduće emi-tuje barem dvadeset odsto istine, što bi ga totalno srozalo, jer mu se narod, evo, pobunio i bez toga. To bi značilo i priznanje da mu kontramitinzi nisu uspeli, odnosno da ga narod neće, odnosno da on vlada samo zato što mu još nije istekao mandat, odnosno daje više mrtav nego živ.

Eto zbog čega Milošević okleva da prihvati preporuke delegacije OEBS-a koju je onako lakoverno pozvao, ne znajući da Fe-lipe Gonzales nije Mile Ilić. Eto zašto su sad institucije sistema postale tako omiljena sintagma svakog zvaničnog govornika, koja im odnekud zvuči ne verovatno spasonosno. Dakle, nalaz i preporuka OEBS-a vrati će se u one iste institucije onog istog sistema koje su i pokrale izbore i zbog kojih je i pozvana pomoć spolja. Neće nama ni nepozvani, a pogotovu pozvani stranci nametati svoju volju.

Međutim, glavni šarm cele ove dosetke sastoji se u tome što svi znamo da ovde nema nikakvih institucija, pa čak ni sistema. Kako je radilo to što bi trebalo da su institucije, kazalo je onih nekoliko kuražnih sudija Vrhovnog suda. A vesti iz Niša o prepiskama izmedju tamošnjeg suda i Izborne komisije više nisam u stanju

da pratim, niti mislfrrfda sam dužan da ra-zumem više od toga da je reč o prostom raspadu vlasti.

Dakle, ovde od institucija i sistema imamo samo vladarsku Familiju, njihove službe i narod, ili građane, ili kako god hoćemo da se zovemo mi ostali. To znači da je vlast jedna i nedeljiva i otud tolika drama oko lokalne vlasti, jer oni znaju da ako im neko uzme samo komadić, uzeo je sve. Režim u Srbiji je kula od karata iz koje se nijedna ne može izvući, a najlakše bi bilo skinuti baš onu s vrha. Tako bi se ono naniže još i moglo održati. Zato je po budućnost ove zemlje dobro što je kriza otvorena sa dna, oko lokalne vlasti, jer to obećava i otvara perspektivu izgradnje nečega malo solidnijeg.

Kad bi, dakle, neizbežna promena mogla da se obavi na najbolji način, Milošević bi bio poslednji koji odlazi sa svog nasukanog broda. Al i , on će svoju sudbinu sam izabrati i tu mu, po svoj prilici, niko ne može pomoći. Građani Beograda i Srbije već su uradili sve što je bilo do njih, studenti su bili ubitačno maštoviti, a ni opozicioni prvaci ništa bitno nisu zabrljali. Zastrašivanje i pretnja silom otklonjeni su s neobjašnjivim mirom, strpljivošću i disciplinom. Sve je ispalo kao da se božja milost rasula po ovoj zemlji i sad svi možemo savršeno spokojno dočekati sve na šta se naš nesrećni tiranin bude odlučio. •

STOJAN CEROVIĆ

4. JANUAR 1 W . H VREME 17

Šta se babi srdio...

opisivanje Gonzalesa Kako domaći političari i državni mediji izmišljaju stvari koje se u

Izveštaju OEBS-a i ne pominju

f e želeći otvoreno da kaže ćelom demokratskom svetu da mu ne pada na pamet da prihvati izveštaj specijal

ci nog izaslanika predsedava-jućeg OEBS-a u kojem se potvrđuje da je koalicija "Zajedno" na lokalnim izborima ipak pobedila u svim spornim gradovima, režim Slobodana Miloševića izbegava da prizna tu izbornu pobedu na sledeće načine: falsifikovanjem sadržine izveštaja Felipea Gonzalesa, insistiranjem da se "svi problemi moraju reša-vati u institucijama sistema" i razvodnjavanjem cele priče tumačenjem da tek treba da usledi rasprava u institucijama OEBS.

Felipe Gonzales, bivši španski premijer koji je u Beograd došao da utvrdi činjenice o drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji, podneo je svoj izveštaj pred-sedavajućem OEBS-a 27. decembra u Ženevi. U tom dokumentu se najpre podseća daje "poštovanje i zaštita ljudskih prava obaveza svake države", da se "demokratska država zasniva na volji naroda izraženoj kroz legalne i poštene izbore" i da "poštovanje svakog pojedinca predstavlja osnov demokratije i zakonsku obavezu države". Zatim se kaže da a) "izborni rezultati od 17. novembra... predstavljaju odraz volje većine građana Jugoslavije", b) kandidati koalicije "Zajedno" odneli su pobedu u Pirotu, Kraljevu, Uzicu, Smederevskoj Palanci, Vršcu, Sokobanji, Kragujevcu, Pančevu, Jagodini, Nišu, Zrenjaninu, Lapovu. Šapcu i devet opština u Beogradu, c) pitanje pobede koalicije SPS, JUL i ND koji su dobili većinu u ostalim gradovima i opštinama nije sporno, d) obe strane, kao i sve političke snage Jugoslavije, moraju da prihvate i poštuju rezultate lokalnih izbora 17. novembra i , najzad, e) " predlažem da nadležni organi OEBS-a podrže ove zaključke i hitno apeluju na vlast i političke snage Jugoslavije da priznaju volju naroda

izraženu na izborima i da preduzmu konkretne korake u vidu dijaloga i sa-radnje, poštujući pri tom ljudska prava i principe demokratije".

U pratećem pismu, Gonzales je pred-sedavajućem OEBS-a predočio da je politička kriza u Srbiji posledica i dramatičnog raspada bivše Jugoslavije, rata u okruženju, teške privredne situacije, probiema koji i inače prate proces tranzicije — ali da ima i "drugih elemenata". U "druge elemente" uvrstio je "strukturne manjkavosti izbornog sistema usled čega je moguće krivotvoriti ili pre-

slovenskim vlastima je da pronađu taj put ili način kako bi time ispunile svoje međunarodne obaveze, ne samo u odnosu na OEBS nego i u odnosu na Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (koji je Jugoslavija ratifikova-la)"... Lični izaslanik predsedavajućeg OEBS-a smatra da je "više nego preporučljivo" da se što pre pode putem poboljšanja izbornog sistema ii SRJ" i savetuje reforme radi poštovanja "pluralizma mišljenja u sredstvima komunikacija u javnom vlasništvu, kao i sloboda informisanja ostalih sredstava komuni-

Z V A N P A O P O Z V A N : Gonza les i Mi lošević

inačiti suverenu volju građana" i "prepreke na koje nailaze nezavisna informativna glasila i ozbiljne prepreke u slobodnom i ravnopravnom pristupu javnim sredstvima informisanja".

B R K A N J E LONČIĆA: Gonzales dalje piše da bi trebalo "potražiti način da se preispitaju odluke sudova koje su (značajno) poremetile izraz narodne volje kao što se pokazalo na lokalnim izborima od prošlog 17. novembra, a u vezi sa određenim opštinama. Na jugo-

kacija". Najzad, Felipe Gonzales izražava mišljenje da bi OEBS morao da stoji na raspolaganju "svim zainteresovanim stranama u SRJ radi olakšanja dijaloga s ciljem da se pronađe mirno i konstruktivno rešenje za ovu političku krizu" — ukoliko su političke snage u Jugoslaviji saglasne da zatraže doprinos OEBS-a u takve svrhe.

Prosečan čovek bi rekao da je Gonzales bio sasvim jasan, da je jasan bio i Flavio Koti, predsedavajući OEBS-a,

18 VREME • 4. JANUAR 1997

OVLAŠĆENI TUMAČI: Dragan Tomić i Mi lan

kojem je mandat istekao 31. decembra kad je tog istog 27. decembra rekao daje telefonirao Slobodanu Miloševiću "koji je lično pozvao misiju OEBS-a da se upozna sa detaljima izbornog spora" i "zatražio da nam svoj odgovor pošalje najdalje do početka sledeće sedmice" (dakle do 30. decembra). Tačnije, izgledalo je da su iskusni svetski diplomati jasni sve dok se nisu oglasili ministar spoljrtih poslova SRJ Mjlan Milutinović i režimski mediji.

Pored nedavne izjave da izborni rezultati liče na "ženu u bikiniju", Milutinović će sigurno ostati upamćen i po tome što je Gonzalesov izveštaj proko-mentarisao recima daje "OEBS pobrkao lončiće". Lončići (?) su po Milutinoviću pobrkani(?!) kad je ocenjeno da je opozicija pobedila u devet opština 'u Beogradu i u "nekim opštinama kao što su Kragujevac, Uzice i još neke". Staje tu pobrkano, Milutinović nije objasnio, samo se nasmejao (ha, ha), kao da takvu ocenu uopšte nije potrebno objašnjavati. Dan kasnije je "Njujork tajms" objavio daje Milutinović od OEBS-a tražio da Gonzalesov izveštaj ne objavljuju. (Formulacija o devet beogradskih opština izazvala je, inače, prilične nedoumice, jer se nigde izričito ne pominje Skupština Beograda. Naknadno je objašnjeno da je reč o omašci u formulaciji saopštenja, te da u aneksima sporazuma piše da je koalicija "Zajedno" pobedila u "City as-semblv", a zatim i u poimence pobrojanih osam opština — što je sabrano kao devet opština).

TOMIĆ I " P O L I T I K A " : No, vratimo se ministru Milutinoviću koji je još rekao daje Gonzalesov izveštaj "izbalan-

Milut inović

siran", s tim stoje po karakteru "preliminaran", jer će se u OEBS-u o njemu "tek raspravljati". Osim toga, biće i "predmet razmatranja" u domaćim institucijama. Iz te formulacije bi se reklo da će OEBS jednoga dana, ko zna kad, to staviti na dnevni red, mada je danski ministar spoljnih poslova Nils Peterson — koji je od 1. januara preuzeo dužnost pfedseda-vajućeg OEBS-a — na zajedničkom sastanku sa Flavijem Kotijem i Gonzalesom 27. decembra sasvim precizno rekao da će 2. i l i 3. januara zasedati Savet OEBS-a i razmotriti Miloševićev odgovor na izveštaj. Peterson je valjda poverovao da će MiloševićjZaista odgovoriti.

Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije, na tribini "Gost Tanjuga" još je slobodnije protumačio Gonzalesov izveštaj, rekavši da su tri stvari veoma bitne — "da su izborni zakoni u Srbiji i Jugoslaviji demokratski i usklađeni sa principima OEBS-a" (što Gonzales nigde nije napisao), daje nesporna pobe-da SPS-JUL-ND (što niko u Srbiji nije sporio — tamo gde su zaista pobedili) i , na kraju, da su "opozicione stranke osvojile većinu na izborima za skupštine opština u nekoliko manjih i većih mesta u Srbiji". Koliko je ta opoziciona pobe-da, po Tomiću, zanemarljiva, vidi se i iz naredne izjave da "to nije nikakva novost, jer je opozicija na lokalnim izborima 1992. godine u Srbiji u više opština osvojila većinu nego na izborima 1996. godine". Za nezavisne medije, odnosno "medije koji sebe svrstavaju u nezavisne", rekao je da su "na žalost, sve češće nezavisni jedino od istine".

Ni sam Gonzalesov izveštaj nije naročito važan, jer "izveštaj koji nam je

prezentiran zapravo je preporuka ili informacija za ovu međunarodnu organizaciju". Na kraju, Tomićev dragulj: Izveštaj je "pre i iznad svega demantovao najgrublju lažnu optužbu koja je iz inos-transtva u poslednje vreme lansirana protiv Srbije". Kakvu lažnu optužbu, Tomić nije rekao.

Državni mediji izveštavaju na istim linijama. RTS je 27. decembra — dok su demonstranti na beogradskom Trgu republike skandirali: "Pobeda, pobeda!" — saopštio samo da je OEBS priznao pobedu leve koalicije na izborima. "Politika" Gonzalesovo pismo objavljuje pod N

naslovom: "Odluka treba da se donese u okviru institucija jugoslovenskog sistema" — stoje formulacija koju Gonzales nijednom, nigde, nije upotrebio. Iz "Poli-tikinog" komentara u novogodišnjem broju — koji je nemoguće prepričati — proizilazi da je Gonzales potpuno na strani vlasti u Srbiji i da je čak i Kl in-tonova administracija podržala takav Gonzalesov izveštaj!

Iz svega pomenutog proizilazi da Milošević neće prihvatiti Gonzalesovu preporuku da prizna izborni rezultat od 17. novembra u svim spornim gradovima (mada možda hoće u nekim), da ga nije mnogo briga šta će relevantni međunarodni faktori misliti o njegovom tumačenju tog izveštaja, te da ne želi da uvaži poruke koje mu stižu sa svih strana da bi, ipak, trebalo da poštuje glas birača. Može "Politika" još sto puta sugeri-sati da Klinton, u stvari, podržava Miloševića, ali je činjenica da je Stejt department već dva puta jasno upozorio predsednika Srbije.da posluša preporuke Felipea Gonzalesa ("koje se podudaraju sa zahtevom SAD da rezultati lokalnih izbora od 17. novembra moraju biti poštovani"), daje to učinio britanski Forin ofis ("neuspeh vlasti u Srbiji da brzo i pozitivno odgovore na izveštaj gospodina Gonzalesa imaće negativan uticaj na odnose Srbije sa Evropskom unijom i ostatkom međunarodne zajednice"), francusko ministarstvo spoljnih poslova (koje je saopštilo i da je francuski ambasador u Beogradu uputio, nakon izveštaja OEBS-a, demarš šefu jugoslov-enske diplomatije Milanu Milutinoviću), Karl Bilt, visoki predstavnik za Bosnu, Dik Spring, predsedavajući E U , Klaus Kinkel, nemački ministar spoljnih poslova, Lena Hjelm-Valen, švedski ministar spoljnih poslova, Hans van den Bruk, evropski komesar. Momir Bulatović, predsednik Crne Gore, takođe zahteva da se "u interesu opšteg dobra, u interesu razvoja SRJ razreše problemi u Srbiji, i

•».JANUAR 1997. I VREME 19

to efikasno, pravedno, i što pre". Dušan Mihajlović, predsednik Nove demokratije, izjavio je da ND (koalicioni patner SPS) podržava zaključke delegacije OEBS-a i poziva vlast i opoziciju da ih prihvate i sprovedu u život. Patrijarh Pavle sa svim arhijerejima SPC upućuje na desetak dana pre Božića božičnu čestitku u kojoj ističe da "poštovanje zakona i pravde obavezuje sve na poštovanje slobodno izražene volje naroda, onemogućavanje samovolje i nasilja koje narodu i državi nikad dobro neće i ne mogu doneti"...

P E T L J A N J E I L A G A N J E : Niko od gore pomenutih ne pominje naše "institucije sistema", a još manje "preliminaran" karakter bilo čega. U stranim re-agovanjima se listom pominje neodložno prihvatanje Gonzalesovog izveštaja.

Nastojeći, kao i obično, da dobije na vremenu — ovoga puta u nadi da će demonstracije u Srbiji već jednom prestati i da će gužva oko izbora "leći" — režim u Srbiji će verovatno još neko vreme petljati i lagati. Za to vreme će se odnosi sa svetom, ionako u ogromnoj meri pogoršani izbornom prevarom — dalje srozavati. Stalno se špekuliše mogućnošću novih sankcija, mada se pretpostavlja da bi na takav predlog Rusija u Savetu bezbednosti stavila veto.

Uopšte, zvanična Srbija, kao i u ranijim prilikama, glasno duva u rusku trubu, stalno prenoseći kako Moskva drži da su izbori naša unutrašnja stvar, kao da je to nešto što može bitno promeniti srpsku stvarnost, kao da SAD ne bi mogle jednostrano uvesti sankcije, a za njom verovatno i još neke uticajne države. Pa čak i ako nam niko ne uvede sankcije, mnogi analitičari procenjuju da je srpska privreda — uprkos režimskom optimizmu, definitivno udarila o dno i da bez strane finansijske pomoći ne može preživeti, a ta pomoć sa ovakvom Milo-ševićevom politikom sasvim sigurno neće stići. Nema ni povratka u OEBS, u UN još manje, nema nijednog od poželjnih, pa i neophodnih oblika normalizacije saradnje sa svetom.

Pri takvom stanju stvari, teško da će se smiriti prilike i u Srbiji, a kamoli da će biti bilo kakvog napretka i boljeg života za građane. Srpski režim verovatno može još izvesno vreme opstati zahvaljujući specijalnim milicijskim snagama, ali sigurno ne toliko dugo koliko bi to želeo. Kako lepo reče predsednik Zoran Lilić u novogodišnjoj poruci građanima: "Ničija vlast nije starija od volje naroda". •

ROKSANDA NINČIĆ

Šibicarenje V

gangrene Izneti svoj bračni krevet na ulicu, ili ga uneti u skupštinu, svejedno, ne bi li se komšiluku pokazalo daje par složan i da uspešno obavlja svoje bračne dužnosti, oblik je perverzije

"Moskva je u blatu, sve je više u ognju i u njoj se na neobičan način prožimaju dve pojave: organi-zovanje života i njegova gangrena. U centru Moskve, počev od Lubjan-ke, 'VodokanaV vrši probno bušenje tla za metro. To je život. Ali metro neće biti sagrađen zato što za njega uopšte nema para. To je gangrena. Razrađuju plan javnog saobraćaja. To je život. Ali javnog saobraćaja nema, zato što nema tramvaja. Smešno — osam autobusa na celu Moskvu."

(M. Bulgakov, Dnevnik "Podpetom", 19Ž4)

Ovaj zapis od 30. decembra 1924. godine u Dnevniku Mihaila Bulgakova opis je beogradske i srpske sadašnjosti. Sedamdeset godina koje dtle njegovo i naše vreme nije ih učinilo suštinski različitim. Princip obmane je istovetan, ali je tehnologija stvaranja privida značajno napredovala. Sudbina generacije je zakucana u rečenom opisu ruskog revolucionarnog ogledala.

Dubravka Ugrešić je taj princip saže-la u sintagmu i naslov svoje knjige "Kultura laži". Ona je rezultat sistema mišljenja i vladanja koji ne moraju biti bezuslovno vezani za komunistički prosede. Irak, Iran, " i l i , . . . između onoga što postoji (onoga stoje vest) i onoga što se događa postoji ogromna razlika. Nema rata, a brojimo mrtve..."

Pre nego što su zemlju raskomadali, obavljeni su izbori. Uopšteno, na njima je trebalo da se pokaže šta je sazrelo ispod debelog leda komunizma, a posebno koji su mogući putevi izlaska iz krize. To je život. Međutim, niti su izbori bili demokratski, niti je njihov cilj bio ispitivanje mnjenja. Sve je obavljeno po starom sistemu privida. Ugradi-

vši prethodno glasačima kasete sa nacionalnom muzikom, pobedili su oni koji su igru i do tada vodili. To nije nepoznato u istoriji, te nije ni neobično. To je, takođe, život. Ovaj igrokaz demokratije organizovan je da bi se na-makao novac M M F - a , da bi se i dalje hranila mašina koja ždere vreme i ljude. Bez želje da se bilo šta promeni i l i , čak, popravi. To je gangrena.

Potom su obavljeni pregovori koji su trebali da uvere da postoji rešenje, da neće doći do raspada države, a najmanje do sukoba. To je život. Međutim, niti je bilo političke volje za pregovaranjem, niti je postojala vizija zajedničkog interesa. Svako je brojao svoje pare i svoje duše — žive i mrtve. Na toj pijaci su nakupcima prodati zemlja, ekonomija, trud i ulaganje generacija i , što je najgore, stotine hiljada, života. Jedinih života. To je gangrena.

B i l i su gradovi. U njima ljudi, porodice i kulture zemlje i naroda. To je bio život. Ti ljudi, porodice, gradovi i životi nisu imali nikakvu vrednost pred ideološkim kriterijumima poludelih kasapa. Teritorije su pretpostavljene ljudskim životima, gradovima i kulturi. To je bila gangrena.

Završio se rat. Poginule su one rasprodate duše. Onih nekoliko stotina hiljada ljudi. I onda je opet došlo vreme glasanja. To je život. Na izborima se opet dogodio privid demokratije. I opet niko nije imao šta novo da kaže, da zaglavi nogu vrata, koja su u međuvremenu odškrinuta. Oci rata nastavili su da jašu na leđima zbunjenog i nepismenog naroda. To je gangrena.

Političke partije izražavaju pluralizam društva. Pluralizam može biti izražen i sa samo dve partije. Zašto da ne? Tako je to u većini zemalja sa dužom demokratskom tradicijom, u kojima je došlo do jasnijeg polari-

20 VREME • i. JANUAR 1997.

zovanja u istoriji i do približavanja opštem cilju politike — stvaranju boljeg društva. To je život. Vladar se dosetio da te dve partije mogu da ostanu u familiji — oh i njegova žena. To liči na pluralizam, a suštinom odražava prethodni stadijum gangrene.

Dve partije u jednoj porodici su prirodna stvar. To je biološka neminovnost. Stepen sposobnosti supružnika da komuniciraju, da razlike umanje i prevazidu probleme koji iz njih proizlaze odraz je njihove kulture, balansa, međusobne ljubavi, čak. To je život. Kada se ovaj princip prenese na društvo, kada se taj isti par pojavi kao nosilac podele političkih ideja, kada jednu istu filozofiju nazove različitim imenima i srećno balansira između životnih i društenih zapreka, to poprima oblik gangrene. Izneti svoj bračni krevet na ulicu, i l i ga uneti u skupštinu, svejedno, ne bi li se komšiluku pokazalo daje par složan i da, uprkos godinama, uspešno obavlja svoje bračne dužnosti, oblik je perverzije. To je voajerstvo koje može da opstane samo tamo gde se otvara nepostojeći metro, grade pruge bez putnika i konzerve otvaraju kao naftne bušotine. Medarska pomorandža bila je samo prelazili oblik ka onome što danas

gledamo: totalnoj gangreni. Još jednom su, sada već rutinski, or-

ganizovani demokratski izbori. U osnovi, podela je bila na dva velika bloka: vladajući porodični blok i masu van familije. Ponegde je i to život. Ideja izbora u vladajućoj oligarhiji nije bila da se zadovolji želja većine. Ideja je bila da se overi vlastita pozicija. Onda su, igrom slučaja i nepažnjom vlasti, ali i kao rezultat njene arogancije i haračke politike, opozicione partije osvojile svoju prvu malu pobedu. To je, svakako, život. A l i , tamo gde je opozicija pobedila, vlast je zahtevala da se ponovo broji do zadovoljavajućeg rezultata. To je gangrena!

U normalnom svetu, kada 10.000 ljudi izađe na ulicu, sjate se bolnička kola, vatrogasci i policija kako bi pomogli nelsrećnicima u slučaju potrebe. To je život. U Beogradu nedeljama 200.000 ljudi protestuje zbog krađe glasova. Ceo svet to zna osim Srba. Za vlast to nije problem. Ni komunalni, a kamoli socijalni ili politički socijalni ili politički. To je ovde postao život. Za vlast i za predsednika svih Srba to ništa ne znači. On ništa ne primećuje. To je metastaza. Zagledan u večnost koja mu sledi, on ne vidi šta se valja ispod pro

zora. To nisu njegovi. Vlast koja ne primećuje svoje građane i nije vlast već uprava zatvora. Iz ugla politike, to nije cinizam već razlog za ostavku.

Šibicari ne mogu očekivati da će ih pustiti da svoju igru organizuju na nekom uglednom mestu. Ona se ne može obavljati ni pred boljim biosko-pom, a najmanje to može da se dogodi u institucijama kao što su skupštine, gradske većnice i l i ) univerzitet. Međutim, te institucije je zahvatila gangrena. Ista ona bolest opisana u kratkoj dnevničkoj belešci Bulgakova. Taj zapis sažeo je sliku cele ideologije i načina funkcion-isanja ideološkog društva. Danas, sedamdeset godina po dnevničkoj belešci , oligarhija Srbije opstaje na istom principu — na bezobzirnoj proizvodnji privida.

Gangrena! Bulgakov je kao lekar znao, ali nije zapisao da se ona ne leci. Bilo je to i opasno i neprimereno dnevničkoj belešci tek nekoliko godina po revoluciji. Ipak, i tada se znalo — da bi pacijent preživeo, sve što je njom zahvaćeno mora biti amputirano. U protivnom, ona će se proširiti do kraja, do svakog organa, pore, nerva i kapilara. Tada više nema pomoći. •

MILOŠ BOBIĆ

4.JANLM1997. I VREME 21

Crna Gora i Srbija

Pazi da ostanem nevina Vlast u Crnoj Gori šalje neke dvosmislene signale kako bi bila spremna

da saraduje i sa opozicijom u Srbiji ukoliko ona pobedi

predlagala vladajućoj partiji da se opredijeli za jednu stranu, odnosno da se u saveznom parlamentu osnuje zajednički demokratski blok i na taj način Miloševiću zada odlučujući udarac.

Snaga apsolutne većine DPS-a u Parlamentu, međutim, usmjerena je na oblikovanje stava po receptu "pazi da ostanem nevina". Taj recept potopio je inicijalni predlog teksta rezolucije "Narodne sloge", sa potpuno jasnom ogradom od Miloševićevog režima, još jasnijom osudom "protivpravnog i osionog akta" krađe glasova, podrškom demonstracijama studenata i opozicije širom Srbije, zahtjevom Miloševiću da bezus-lovno prizna nalaz komisije OEBS-a, da se osudi "diktatorsko ponašanje Miloševićevog režima i upotreba sile protiv legitimnih i mirnih protesta" i , napokon, da crnogorski parlament zahtijeva "hitno zakazivanje vanredne sjednice saveznog parlamenta na kojem bi se raspravljalo, uz direktan televizijski prenos, o aktuelnim političkim zbivanjima u Srbiji". DPS, međutim, predlaže amandmane, koji su, u stvari ispisali novi tekst, ali sada rezolucije DPS-a, što se i usvaja, uz izjavu Predraga Bulatovića, šefa poslaničkog kluba DPS-a, da parlament ne smije usvojiti nikakav stav koji može doprinijeti daljoj dramatičnosti događaja u Srbiji. Usvojen je, tako, tekst rezolucije koji bi, opšta je ocjena, potpisao i sam Milošević, jer izraženu "zabrinutost zbog političkih tenzija u Srbiji" sasvim sigurno dijeli i sam Milošević.

Z B U N J I V A N J E : Svetozar Marović, predsjednik parlamenta, otišao je korak dalje: "Danas se u Srbiji ne odlučuje ko je za opoziciju, a ko je za vlast; danas se u Srbiji odlučuje koje za demokratiju. Očekujem da oni koji su pozvali Komis-ju OEBS-a, oni koji su se sa njima sreli i razgovarali uvaže izvještaj te komisije. To je prvi korak, važan korak za preva-zilaženje krize u Beogradu i Srbiji".

Predsjednik parlamenta, za razliku od

WM'~ e li Crna Gora propustila priliku da odlučujuće pomogne Srbiji, više nego, kako je to rekao Vuk

H Drašković, "što u ovom trenut-# J F ku može pomoći Amerika", pitanje je još aktuelnije nakon zasijedanja crnogorskog parlamenta. A u parlamen

tu, izgleda ne slučajno, pod devetom tačkom dnevnog reda sukobile su se dvije Crne Gore — vlast i opozicija oko toga na koji način da se ocijeni i pomogne u traženju rješenja za trenutno stanje u Srbiji. Opozicija je, imajući u vidu razne izjave crnogorskih čelnika,

VREME • 4. JANUAR 1W7.

rezolucije parlamenta, sasvim je određen, što je u crnogorskoj javnosti izazvalo novi šok. U prvi mah, naime, državni mediji su se koristili samo informacijama Tanjuga i Televizije Srbije. Pokušalo se tada sugerisati da se u Beogradu okupila kojekakva ratnorušilačka družina koja želi da sruši sve što je mukom izgrađeno. A onda su krenuli protesti u organizaciji koalicije "Narodna sloga". Na prvom mitingu nije im data struja, niti je dozvoljeno poslanicima "Narodne sloge" da uđu u parlament. Sledećeg puta bilo je struje, a državni mediji su o tim mitinzima informisali jednako kao o onim u Beogradu. Pobunili su se i studenti, a onda je jedno veče legendarna Radmila Burić u nedjeljnom dnevniku, isecirala lidere "Narodne sloge", doslovce tvrdeći da su mitinzi "Narodne sloge" falsifikat onoga što se dešava u Beogradu, a Kilibarda i Perović sumanute osobe koje treba smjestiti tamo gdje im je mjesto.

Već sjutradan, crnogorsko gledalište je zapanjeno. Jedan satelitski kanal pod kontrolom R T V C G je neumorno emi-tovao sliku CNN-a iz Beograda, a onda se kao izvještač pojavila Dara Pejović, da bi samo tri dana kasnije televizija emitovala specijalnu emisiju sa beogradskih ulica. Ranije rušilačka banda u toj emisiji je postala pitoma, Drašković, Đi-nđić, Pešićka, predstavnici studenata i anketirani građani — vodeće demokrate... Poslije zabrana da organizuju protestne skupove na Univerzitetu, studenti konačno dobijaju veliki amfiteatar, dolazi i govori rektor, ali postaje jasno da je studentsko nezadovoljstvo kanalisao DPS, trudeći se da ono ne iskoči iz okvira koji garantuju njihovu nedodirljivost. Studenti su tražili jasno određenje vlasti prema Miloševiću, ispoljili nezadovoljstvo državnim medijima, a i sam rektor je rekao da odgovorni u tim medijima treba da odgovaraju. Organizator je, f međutim, prekinuo skup kada je tre- ^ balo da govore profesori koji nijesu z po volji ni rektoratu, ni DPS-u. N a g pritisak studenata ipak su govorili ° profesori univerziteta i ljudi iz rukovodstva "Narodne sloge". I tako je utihnuo studentski protest u Crnoj Gori.

U parlamentu, međutim, pojedinci iz vladajuće partije su pokušali da dokažu kako su od prvog dana državni mediji objektivno informisali, kako je "Narodna sloga" ponizno tražila saradnju sa koalicijom "Zajedno", kako ih lideri "Zajedno" ne smatraju partnerima, čak su se pozivali i na izjave Draškovića i

Đindića koje, navodno*, govore o otvorenosti državnih medija i demokratiji u Crnoj Gori. U tom tumaranju da se nađu opravdanja čula su se i mišljenja da rezolucija "Narodne Sloge" zagovara re-definisanje državnopravnog statusa Crne Gore, ali i stav potpredsjednika vlade Slavka Drljevića da će Crna Gora možda štampati i sopstveni novac.

DVOSMISLENOST: Ponašanje vlasti u Crnoj Gori najbolje je opisao Vuk Drašković kada je rekao: To što smo dobili od vlasti u Crnoj Gori, za sada predstavlja jednu verziju onoga dobro jutro čar šijo na sve čet'ri strane." Vlast u Crnoj Gori, naime, po mom mišljenju, kao glavnu slabost, što je saučesnik jednog diktatorskog režima Slobodana Miloševića od početka 1989. godine, ispoljava jedan neograničeni, neverovat-ni oportunizam. Spremni su da prihvate sve kao cenu opstanka na vlasti, uključiv i rat od 1991. do danas", kaže za "Vreme" dr Milan Popović, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici. "Po sadašnjem ponašanju prema protestima u Srbiji, reklo bi se, da je, objašnjava Popović, "ta vlast spremna da prihvati i cenu građanskog rata u Srbiji izbe-gavanjem da jasno i precizno izloži kritici svog koalicionog partnera Slobodana Miloševića" — objašnjava Popović. Istovremeno, primećuje se da vlast u Crnoj Gori šalje neke dvosmislene signale kako bi bila spremna da saraduje i sa opozicijom u Srbiji ukoliko ona pobe-di. Kada bi cena ovakve dvosmislenosti, ovakvog beskonačnog oportunizma,

kada bi efekat takvog ponašanja bio očuvanje mira, i demokratije, onda se tome ništa ne bi moglo prigovoriti. Dosadašnja cena takvog ponašanja bila je smrt 200-300 hiljada ljudi na teritoriji SFRJ i sveukupna nesreća koja je išla sa tim. Moj utisak je da ovaj oportunizam crnogorske vlasti ide u istom smeru, kao i do sada, dakle, u lošem i negativnom smeru." Tu dvosmislenost crnogorske vlasti lider "Narodne sloge" Novak K i l i barda ovako objašnjava:

"U Crnoj Gori, diktator je trovalen-tan: Trijumvirat Bulatović, Dukanović i Marović još se plaši od patrona u čijem su konvoju doplovili na vlast, pa izriču samo bezazlene kritike, i to ne ria njegov račun nego na račun njegove okoline. S druge strane, podgorički režim pali žmigavac u pravcu demokratskih pokreta u Srbiji, ali izbjegava, odnosno čuva se da pomene koaliciju 'Zajedno', nego samo govori o studentskom pokretu. Međutim, nijesu nijednom riječju još pomenuli uzroke demokratskih kretanja, odnosno studentskog pokreta u Srbiji. Gospodin Bulatović dao je amfiboličnu izjavu, a onda daju jednu izjavu u inostranstvu, jednu u zemlji, prilagodavaju se, a upravo ostaju na svom starom kolosjeku. Nemaju oni strateške sposobnosti da se bave politikom. Oni su taktičari i praktičari i svoj vagon hoće da prikače za bilo koju kompoziciju koja bi im omogućila vlast. Međutim, oni treba prvo da srede stanje u Crnoj Gori, da se zavede demokratija. Bez tog procesa neće uspjeti da svoj vagon prevezu na široki ko-

losjek demokratije, jer je on pravljen samo za uske crnogorske i balkanske pruge kojima je upravljao do sada

Naglo sazrevanje

Demonstracije u Beogradu i drugim gradovima

zbunjuju diktatora, koji nema civilizacijski nivo da ocijeni snagu humora pištalj-ki kao oružja u rukama srpske mladosti. On bi se mnogo bolje snašao u tipičnoj balkanskoj makljaži. Oslanjajući se na moćnu policiju koju ima i novopečene bogataše, zaveo bi krvavi red, a jednostranačka skupština taj njegov čin pozdravila bi kao ustavno rješenje. Jednostavno kazano, režim u Srbiji nesposoban je da ocijeni demokratski proces koji ima tri karakteristike: mladost koja neće da ratuje, naglo sazrelu opoziciju u demokratsku koaliciju "Zajedno", demokratsku koaliciju s građanskim profilom i sposobnost i spremnost demokratskog svijeta da ocijeni i prihvati takav proces.

(No vak Kilibarda)

4. JANUAR 1997. • VREME 23

Slobodan Milošević uz pomoć Momira Bulatovića."

Profesor Popović očekivao je veći odziv građana Crne Gore u solidarnosti sa građanima i studentima u Srbiji: "Zbog čega nije došlo do veće solidarnosti, mislim da je odgovor u relativno nerazvijenom civilnom društvu i drugim institucijama demokratije u Crnoj Gori. To sada izlazi na videlo. Vlast je, nažalost, uspela da parališe najveći deo opozicione energije koja u CrnojiGori postoji, svojom dvosmislenošću, manipulacijom i propagandom. Mislim da je za opoziciju u Crnoj Gori doro da otvori oči i da vidi ovu činjenicu relativne nerazvijenosti civilnog društva pa i demokratije u Crnoj Gori, kako bi sa stanovišta osvešćenog realizma svoje buduće inicijative i akcije bolje planirala i postizala bolje rezultate.

Mislim da je ova politička kriza u Srbiji dovela do veoma značajnog os-vešćenja u Crnoj Gori. Naime, po mom mišljenju postojala je jedna vrsta optičke varke da je demokratija u Crnoj Gori mnogo razvijenija ne,go što je stvarno razvijena i to zbog toga što je u Crnoj Gori, slično kao i u Sloveniji i u Hrvatskoj, a naročito u Sloveniji, opoziciona orijentacija, u najvećoj mjeri demokratska orijentacija građana, u velikoj meri se preklapa sa odbranom ugroženih a legitimnih crnogorskih nacionalnih interesa i identiteta. Time se stvarala optička varka da demokratije ima više nego što je stvarno bilo. Sada u vezi sa političkom krizom u Srbiji ta optička varka pada. Vidi se da je demokratija manje razvijena nego što se ranije mislilo, da ne pod- , sećam na priče o domu lordova u parlamentu Crne Gore i slično, ali mislim da je i to dobro da se otkloni i ta optička varka, da se bude realističniji i da u Crnoj Gori razvijamo demokratiju sa manje iluzija i sa manje optičkih varki."

Jasno je, međutim, da je Milošević, zahvaljujući i samim državnim medijima, izgubio podršku u Crnoj Gori, a čelnici to iskazuju onoliko koliko misle da smiju i koliko je potrebno za spasonosni balans. Slavko Perović je izričit da Bulatović, koji se zakleo na Ustavu SRJ, mora jasno zahtijevati da se ispoš-tuje volja građana. Novak Kilibarda tvrr di daje podgorički režim u panici, jer još nije siguran da l i će Milošević pasti, a od toga, kako kaže, zavisi njihovo opredjeljenje. U javnosti i na svakom mjestu vidna je zabrinutost da događaji u Srbiji ne krenu krvavim putem i da se ne obnove pune sankcije. •

VELIZAR BRAJOVIĆ

Pale i Beograd

Za oku brašna Kako je Skupština RS odlučila da se ne meša "u događaje u Srbiji"

T okom prethodnog vikenda u hotelu "Bistrica" na Jahorini održano je treće zasedanje Nar

odne skupštine RS. Njen predsednik Dragan Kalinić ocenio je zasedanje parlamenta kao "teško, ali i vrlo konstruktivno". Izneta kvalifikacija se ponajpre odnosila na raspravu koja je prethodila donošenju Zakona o vojsci. Mada je Zakon precizirao neke stvari — regruti sa oružjem će služiti devet, a oni u civilnoj službi 12 mese-ci — njegovim donošenjem po hitnom postupku u stvari je stavljena tačka na "reorganizaciju" vojske, odnosno definitivno uklanjanje generala Ratka Mladića iz nje. Iako više-mesečna borba da se vojska privede Palama nije u biti donela ništa novo — što se tiče komandi korpusa, jedino je u hercegovačkom došlo do pro-mena — suština je zadovoljena jer je eliminisan Mladić.

L O T O S I S T E M : Ina če, treće zasedanje Skupštine RS zanimljivo je i po tome što se ona, na posredan način, bavila i događajima u Srbiji. Naime, Skupština je odbila da na dnevni red stavi predlog "razmatranja trenutne situacije u Srbiji", koji je podneo poslanik Demokratskog patriotskog bloka Ljubiša Savić Mauzer, u ratu komandant specijalne jedinice "Panteri". Nakon većanja poslaničkih klubova usvojen je predlog predsednika poslaničkog kluba SDS Vojislava Mak-simovića — koji je izrazio zabrinutost zbog dešavama u Srbiji — da Skupština

ne razmatra to pitanje dok to ne učini Skupština Srbije. Zaključak je pot-krepljen nedostatkom informacija, kao i činjenicom da "to tamo još traje". Usvajanje predloga SDS o nemešanju podržali su i poslanici SRS.

U razgovoru za "Vreme", poslanik

"Naš status garantuje međunarodna zajednica, a ne Slobodan Milošević"

Mauzer

Mauzer o usvajanju zaključka "o nemešanju" kaže da je bezpredmetno čekati razvoj situacije i izjašnjavanje Skupštine Srbije i opravdavati takav stav nedostatkom informacija. I on bi, kaže,

24 VREME • 4. JANUAR 1997.

voleo da popuni listić lotoa pošto se izvuku brojevi. A koji su motivi podnošenja predloga za raspravu o događajima u Srbiji? Mauzer odgovara da je predsednica Biljana Plavšić podržala zahtev studenata, posredno i koalicije "Zajedno", a da to ni na koji način nisu učinila rukovodstva, ni državno, ni SDS, te daje on želeo da se izjasne da bi narod znao šta misle. Mauzer navodi da je, pri podnošenju predloga, bio motiv-isan i stavom svoje stranke (Demokratska stranka RS), po kojoj događaji u Srbiji prevazilaze stranke opozicije i njihove lidere, te da nije u pitanju samo reakcija na falsifikovanje izbora već da je to pobuna naroda protiv položaja u kome se nalazi. Po mišljenju ove stranke, Srbija se mora demokratizovati, vlast podeliti i kontrolisati.

Mauzera smo pitali i to kako bi se događaji u Srbiji i eventualne promene mogli odraziti na Srbe u Bosni. Poslanik Savić se poziva na predsednicu Plavšić

^koja je u svom obraćanju studentima rekla da se ne smeju dozvoliti totalitarna rešenja, dok je, kako kaže, "ovamo ista situacija", ovde je gruba i primitivna kopija sistema u Srbiji". Nastavlja da bi promene u Srbiji doprinele demokratizaciji RS, jer pošto "dve srpske drža-ve"deluju po sistemu spojenih sudova, verovatno bi, kaže, i u RS bi se otvorili mediji i , uopšte, kontrolisala vlast.

Šta kaže narod? Narod nema pare za objektivne novine, samim tim nema ni informacija, niti zna suštinu zbivanja u Srbiji. Pitamo i ima l i bojazni da će Srbi u Bosni bez Miloševića biti ugroženi? "Naš status garantuje međunarodna zajednica, a ne Slobodan Milošević", odgovara Mauzer. A da l i , po njegovom mišljenju, postoji mogućnost da vrh RS, ne samo verbalno, podrži Miloševića u kritičnom momentu po njega? Pitanje i l -ustrujemo "neidentifikovanim" palicama kojim se mlate građani u Srbiji. Mauzer odgovara da ne zna ko su ti sa bejzbol palicama, ali zna da Milošević podržava aktuelni vrh RS, konkretno Krajišnika. I ovi će mu uzvratiti podršku? — "Kao što su ga podržavali na dosadašnjim izborima, kao što su ga podržavali 9. marta, kao što su ga podržavali kad je zavodio red i sprovodio izbore u RS", završava Ljubiša Savić.

Zanimljivo je daje "nemeša-nju" SDS — samim tim Skupštine i rukovodstva RS — prethodilo dobro "mešanje" u poslaničkom klubu vladajuće partije, koji

— u p i

je održan pred Skupštinu. Kako navode naši izvori, Skupština je trebalo da se izjasni o događajima u Srbiji, i u tu svrhu SDS poslanicima je pročitan i tekst koji je Skupština trebalo samo da overi. Tekst je, u stvari, podrška Miloševiću, jer se u njemu preporučuje da se problemi rešavaju u institucijama sistema, a legalni organi poštuju. Sve je bilo začinjeno osudom stranih zastava i stranog mešanja u unutrašnje stvari države. Međutim, bilo je i onih poslanika SDS koji su tražili da se podrže demokratske promene i osudi ponašanje rukovodstva Srbije — na šta je Velibor Ostojić replicirao da se to nikako ne čini, "jer bi nam ukinuli platni promet, brašno i ostalu pomoć". Između za Miloševića i protiv njega, prihvaćeno je rešenje o "nemešanju", iliti nemanju informacija o događajima u Srbiji, koje je i usvojeno na Skupštini. Mauzer nije želeo da ko-mentariše tačnost naših saznanja.

"MEŠANJE " U K L U B U : Sve ovo ilustruje način na koji Skupština RS radi. Ipak, pitamo Mauzera kakvi su njegovi utisci o radu parlamenta koji je prvi put višestranački? Mauzer odgovara da je u onom sazivu bilo više demokratije, jer je bilo više unutarstranačke demokratije. Sad je na snazi SDS totalitarizam, dok je ranije, uz Dodikove socijaldemokrate, bilo i regionalnih grupa poslanika koje nisu poštovale zvanične stavove. Sad se sve završava na poslaničkim klubovima, u stvari, na klubu SDS koji ima 45 od 81 poslanika, koji i bez podrške radikala (koju ima) obezbeđuje većinu za izglasavanje svih odluka. Nije se dogodilo da niko iz SDS, ma koliko odluka bila važna i l i nevažna, "omaši" način glasanja na koji ga obavezuje stav poslaničkog kluba. Po našem sagovorniku, n a č e l u je gruba majorizacija od strane SDS, preglasava-ju se i dobri predloži kojima je mana što dolaze sa druge strane.

Ako se zna ko vlada u Skupštini, naši izvori kažu da se ne zna ko vlada u RS. Iako je Biljana Plavšić predsednik

R O N D E L L E N Beograd,S I . P e n e z i ć a 31 Tel /Fax *381 11 683 579

RS, dešava se "premeštanje" vlasti na Krajišnikovu funkciju. Rad na stoličenju Krajišnika ima i banalne primere: Srpska radio-televizija je u obavezi da u dnevniku prvo uslika Krajišnika. Trenutni sukob se vodi oko glavnog grada, odnosno sedišta državnih institucija. Poznato je da su Plavšićka i Vlada u Banjaluci, a generalštab u Bijeljini, pa je SDS doneo obavezujuće "preporuke" da svi moraju na Pale. Da bi se što više centralizovao Krajišnik, ukinuto je i mesto v.d. pred-sednika SDS, odnosno Alekse Buhe. On je sad samo potpredsednik partije, i tu funkciju deli sa još pet kolega. Potpred-sednici predsedavaju, naravno formalno, po mesec dana, u krug, dok je Krajišnik zaštićen jer ima izbornu cedulju po kojoj predstavlja Srbe do sledećih izbora. Mauzer odbija i ovo da komen-tariše, ali bi se reklo da nije izvan onoga stoje tu. •

DRAGAN TODOROVIĆ

AUTbp&EirOZ T U R I S T

ZIMOVANJE — NOVA GODINA

VRNJAČKA BANJA KOPAONIK BREZOVICA DURMITOR

PREVOZ - NAJPOVOLJNIJE

ŠOPING TURE S O L U N L

BUDIMPEŠTA T R S T - P A D O V A

REDOVNE UNIJE LJUBLJANA

ZAGREB, KOPAR ŠKOLOVANJE U AMERICI I n f o r m a c i j e i r e z e r v a c i j e

0 3 6 / 6 1 - 0 3 6 , 3 3 4 - 7 5 4 0 1 1 / 4 4 4 8 2 - 8 2 , 4 4 4 8 2 - 8 4 ,

0 2 1 / 5 7 - 7 5 1 .

i. JANUAR I')<>". I VREME 25

L J U D I I V R E M E

"Danas su vaše ruke

krvave i mi sa vama ne

možemo razgovarati."

Odgovor odbora studentskog protesta Branislavu Ivkoviću, predsedniku SPS Beograda, na poziv da dođu kod njega na razgovor

MIRJANA SOKOLOVIĆ, penzioner, u listu "Borba", upitana šta želi u Novoj godini, kaže: "Ništa spektakularno. U mojim godinama sreća je ako budem imala za struju, hleb, mleko i neku kafiću. I za novine, razume se."

VLADAN BATIC, narodni poslanik Demokratske stranke Srbije, u otvorenom pismu optužuje predsednika Skupštine Srbije Dragana Tomića za uvođenje diktature u Srbiji: "U petak, 27. 12. 96. godine, bio sam očevidac kada je iz zgrade Narodne skupštine čiji ste vi predsednik, izašla grupa od oko 10-15 mladih ljudi u civilu, koji su naočigled većeg broja prolaznika ispod jakni stavljali policijske i bezbol palice, koje su nešto kasnije upotrebili u centru grada za brutalni nasrtaj i obračun sa većim brojem građana koji su mirno protestovali ili se sasvim slučajno zatekli na ulici. Kad ste se već drznuli da podsetite na vreme Hitlera, onda vas podsećam da ste kao jatak naoružanih hordi prihvatili me-tod očuvanja vlasti kojim se služila fašistička ideologija i njeni zagovornici".

SLOBODAN MARINKOVIC, profesor Medicinskog fakulteta, povodom prikrivanja podataka o smrti Predraga Starčevića u listu "Naša borba" osudio je ponašanje nekih lekara: "Ograđujem se od gnusnih postupaka pojedinih 'lekara' Urgentnog centra, koji su dva dana skrivali činjenicu o smrti nesrećnog Predraga Starčevića. Ovakvo ponašanje je sasvim razumljivo ako se zna daje direktor Urgentnog centra Živorad Dordević, koji je član Izvršnog odbora SPS i , nažalost, profesor Medicinskog fakulteta. Ja zahtevam od takvih komunističkih sluga da vrate svoje diplome lekara, jer oni više nemaju moralno pravo da lece ljude. Oni mogu da lece samo bolesno rukovodstvo SPS-a i JUL-a".

VLADIMIR STAMBUK, aktivista JUL-a i profesor Fakulteta političkih nauka, objasnio je, na naučnoj i pedagoškoj bazi, zašto policija bije građane, odnosno dokazao je da ih bije za njihovo dobro: "Policija interveniše samo kada treba da zaštiti zakon, a samim tim i prava građana".

VUK STAMBOLOVIC, profesor Medicinskog fakulteta, u listu "Naša Borba" govori o vezi medicine i politike: "Medicinske institucije su tiha policija u službi vlasti, ovo nije prvi put da upravljači Kliničkog centra Srbije prenebregavaju obzire lekarske etike i ljudskosti. Domaća lekarska elita na različite načine pomaže režimu u Srbiju, od stava većine profesora Medicinskog fakulteta prema Studentskom protestu, do ćutanja Srpskog lekarskog društva o aktuelnim događajima".

BRANISLAVIVKOVIC, vođa beogradskih socijalista, odgovara na konstataciju studenata (vidi Izjavu nedelje): "I pored svega i kao građanin Beograda, otac svoje porodice i vaš profesor pozivam vas ponovo da razgova-

MILAN MILUTINOVIĆ, ministar inostranih poslova ovako je, sočnim diplomatskim jezikom, ocenio izveštaj OEBS-a, prema kome je opozicija dobila većinu u spornim opštinskim skupštinama: "Kada se pogleda pažljivije, spisak tih opština, malo su tu pobrkani lončići, jer, naravno, ta delegacija za 24 sata nije sve mogla da savlada".

BUDIM IH KOSUTIC, profesor i savetnik predsednika Republike, u listu "Dnevni telegraf" tvrdi da ne može da komentariše izveštaj OEBS-a jer: "Nažalost, ne znam šta je centralni nalaz OEBS-a i šta je zaista posredi. Mene, profesora, etika obavezuje da budem dobro obavešten kada komen-tarišem tako bitne stvari".

ramo.

VUKASIN PAVLOVIC, dekan Fakulteta političkih nauka, u subotnjem dodatku lista "Dnevni telegraf" objašnjava pobunu u gradovima Srbije: "Stanovnici velikih gradova platili su najveću cenu politike aktuelne srpske vlasti proteklih šest godina. Oni su, kao prvo, direktni očevici duboke polarizacije društva na izuzetno bogate i sve siromašnije slojeve, pre svega zato što novokomponovani bogataši žive upravo u velikim gradovima".

26 VREME Mi. JANUAR 1997

IVAN STAMBOLIC, bivši predsednik Srbije^u intervjuu za Radio Slobodna Evropa objašnjava položaj Miloševića posle izborne krade: "Milošević ne pravi ni prvu ni najveću grešku, mada ga ova može koštati više od svih dosadašnjih, jer ignoriše i samu volju građana. Opozicija je tako dobila od Miloševića mnogo više nego što joj je on uzeo — dobila je argumente, masu, snagu. Opozicija sada taj dobitak dalje kapitališe, ne ispušta ga iz ruku, vidljive razmirice u opoziciji u toku predizborne kampanje sada nestaju, oni se ujedinjuju. Oni sada na ulicama i gradovima širom Srbije traže ne samo da se ukradeno vrati, nego traže i kompenzaciju za sve izgubljene izbore."

MOMIR BULATOVIĆ, predsednik Republike u kojoj je pos-lednjih dana 1996. godine ugušen jedini nezavisni radio Antena M : "Ja sam principijelni zagovornik slobodnih i nezavisnih medija. Oko tog pitanja, osjećam se neprijatno u Jugoslaviji: imam utisak da sam krivac, dok sam, u stvari, nevoljni saučesnik." ;

ĐEJAN BULATOVIĆ, demonstrant koji je zbog nošenja lutke Slobodana Miloševića proveo dvadeset pet dana u zatvoru, po izlasku na slobodu rekao je: "Opet ću nositi onu Miloševićevu lutku."

VLADIMIR ARSENIJEVIC, pisac iz Beograda, u listu "Blic" govori kako je video ljude na kontramitingu SPS-a: "Žao mi je ako vređam nekog pojedinačno, ali ti ljudi koji podržavaju SPS možda i ne bi trebalo da nose nekakve parole. Dovoljno je da nose samo sopstvene fizionomije na sebi i već je jasno o čemu se radi. Prosto je reč o razlici između dve Srbije, u kojoj su svi jednako bedni, jednako osiromašeni, jednako unesrećeni svime što se dešava. A l i , u svemu tome jedan deo je duhom emancipovan, savremen, želi da živi u normalnom svetu, komunikativan je, nije neprijateljski raspoložen prema našim susedima i svetu, i kao takav pokušava da iskaže svoj glas. S druge strane, imamo te ljude s tim fizionomijama, koje iz nekog razloga, a ja to gledam čitav svoj život, nas vuku za nogu i ne puštaju... To nije stvar političnosti i nije politička bitka u pitanju. Reč je o civilizacijskoj bici. U tom smislu, niko nema pravo da ostane pasivan."

BORIS KOMNENIĆ, glumac Narodnog pozorišta, u listu "Demokratija" govori o bojkotu predstava: "Narodno pozorište je kod mnogih prokazano i ružnim slovima ispisano. To je apsurd, jer je Narodno pozorište najkonkretnije reagovalo na sve što se dešava. M i smo odbili da igramo jer se ispred naše zgrade formiraju kordoni milicije. Osećam veliku potrebu da kažem da se Udruženje dramskih umetnika na-jkukavičkije povuklo. Kukavički kvazi — zaseda, a kad treba — nemaju formiran stav. Otkazivanje predstava trebalo bi da bude njihov stav, a akcija da se vodi na nivou cele Srbije."

SRETEN VUJOVIĆ, profesor Filozofskog fakulteta, u šetnjams vidi katarzu: "Odlučnost sa kojom građani svakodnevno, sa nesmanjenom energijom izlaze na ulice izrodila je dve interesantne pojave: prva je rehabilitacija ulice, jer si građani šetnjama ostvarili svoje demokratske pravo na centar grada; drugo, pojačala sc društvenost ljudi. Oni ponovo međusobno ko municiraju, reaguju jedni na druge, stvoren« su nova prijateljstva i ljubavi, a obnovljen« stara. Čini se kao da su ove demonstracij< povratile izgubljene veze i odnose među Iju dima".

DUŠAN ĐORDEVIĆ, glavni i odgovorni urednik Prvog program Radio Beograda, samokritički je objavio svo ju novogodišnju želju: "Što se tiče novinarsk profesije, želim da iduće godine obaveštava mo našu javnost mnogo objektivnije, jer j sada i na našem profesionalnom planu, i n političkoj sceni, jedan specijalni rat infoi macijama".

BRANISLAV PELEVIC, potpredsednik Stranke srpskog jedinstva, u listu "Naša Borba" deman-tovao je vest da su članovi njegove stranke tukli građane na ulicama Beograda: "Posebno smo ogorčeni događajima koji su usledili zbog zakazivanja kontramitinga u Beogradu, koji je apsurdan, zakazan na istom mestu gde se danima okupljaju demonstranti opozicije. To je bio potez koji je, očigledno, trebalo da izazove krvoproliće. Što se tiče indicija da je nekoliko mladića sa crnim kapama koji su tukli Beograđane nosilo značke sa našim znakom, iako je javnost već upoznata da su to pripadnici MUP-a, moram da istaknem da je to bio neus-pešan pokušaj da se SSJ uvuče u nemire koje mogu da izazovu građanski rat. Provokacija nije uspela."

/ 4. JANUAR 1997. • VREME 27

ziave Misli ruskog akademika i supruge predsednika SPS-a tokom prošle

godine bile su u rubrici "Ljudi i vreme" najčešće citirane. Njene sen-tence su četiri puta bile izabrane za izjavu nedelje. Isti skor je pretprošle godine zabelezio Dragoslav Avramović i sada već davne 1992. godine Radoman Božović. Dragutin Zelenović, premijer iplaner "brzihpruga"y

i dalje ostaje sam na prvom mestu sa pet bisera, koje je zabelezio 1991. godine.

Iza pisca "Dnevnika" u Dugi jeste poslastičar i komandant Srpske dobrovoljačke garde Željko Raznatović Arkany koji je prošle godine izborio drugo mesto na rang listi sa tri bisera.

Nacionalna majka Brana Crnčević, ministar srpske prosvete Dragoslav Mladenović i vođa radikala Vojislav Šešelj dele treće mesto, sa po dve izjave nedelje.

Januar

"Borba koja je pocrvenela nije samo najavila da mir i život postaju opšte opredeljenje, ona kazuje da strast, promene, razlike, napredak jedino jesu lepe". Dr Vladimir Štambuk

"Bio sam prvi direktor TV Politike, jer niko drugi nije hteo, a takva sudbina me je zadesila i u Borbi". Zika Dorđević, direktor i glavni i odgovorni urednik "Borbe" u intervjuu za novosadski "Svet"

"Mi smo poznati kao dobar i čvrst dužnik" Danilo Perović iz Privredne komore |JugosIavije

\"Kao selotejp lepila sam tamo gde je puca-\lo, mirila Karadžića i Mladića. Ja te muškarce u RS, te infatilne dečake sa vratilom sujetom molim i kumim da se ne svađa-|/w, da se ne razdvajaju, a svi su toliko željni iy lasti dafrkću ko mačori". JBiljana Plavšić

Februar 'Prinuđena sam da kupujem u inostranstvu, lato što ne mogu da idem po našim trgovinama. Pa, neprijatno mije. Nisam slobodna. Mnogi obraćaju pažnju na mene, na to šta kupujem... Slobodan nabavlja garderobu wde... Uglavnom naša kćerka kupuje za ijega i mene, pa šta ispadne. U njenim smo -ukama. Najčešće stvari ne ispadnu dobro, :ipele naročito." )r Mirjana Marković , supruga Slo->odana Miloševića, u intervjuu za "Mon-tor"

\Ako i prevode knjigu, ne mogu da je štampaju". *)r Borisav Jović na vest da se njegova uijiga prevodi za potrebe Haškog suda

•Jači sam od Deng Sjaopinga." ladovan Karadžić, u emisiji "Pitajte iredsednika" TV Pale

"Ako bismo na kasarnu u Zvorniku mogli dugoročno računati, mogli bismo napraviti 'srpski Oksford'." Nemanja Popović, dekan Tehnološkog fakulteta u Zvorniku

Mart "Rezultat nešeg rada je materijal. Gorica Gajević, predsednik poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Srbije, na tribini u Raškoj

"Kod nas više nema razlike između žurke, sahrane i konferencije za štampu." Borka Pavićević, na konferenciji za štampu u trenutku kad su prisutni počeli da galame

"Oni mene oružjem napadaju, ja se oružjem branim. To su jedini argumenti koje teroristi danas razume ju. A moja uloga nije u tome da budem suđen, nego da sudim." Milan Martić, nekadašnji predsednik nekadašnje Republike Srpske Krajine, danas optužen za ratne zločine od strane Haškog tribunala

"Sve velike svetske prestonice danas imaju Kinesku četvrt Hi Diznilend. Ili jedno i drugo". Dr Mirjana Marković, u svojim dnevničkim beleškama u "Dugi"

"Zavidimo im što ih pominje državna televizija. Mi smo željni takvih napadčt." Dr Vojislav Šešelj o napadima na SPO i Vuka Draškovića

April

"Kad je čorba stranke na vlasti zamirisala na pregorelu zapršku iz JUL-a, ostalo mije samo da mislim i pišem". Brana Crnčević, savezni poslanik SPS-a,

u svojoj kolumni u "Telegrafu"

"Nema pojave ili negativnog događaja koji nije u korenu sasečen." Radovan Stojičić Badža, general-puk-ovnik i zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije u intervjuu za novosadski "Dnevnik"

"Premda sam mu često pjevala na uho, nikad nisam vodila ljubav s Josipom Brozom Titom." Gertruda Munitić, operska pjevačica, u izjavi za zagrebačku "Panoramu"

"Više smo pomagali i učinili hrvatskom, nego srpskom narodu." Veselin Šljivančanin, pukovnik Vojske Jugoslavije, koga Haški sud optužuje za ratne zločine

Maj

"Ja iz načelnih razloga ne polemišem sa neistomišljenicima..." Dobrica Cosić u intervjuu za "NIN"

"Talentovani lekar, enciklopedijski obrazovan čovek, sticajem okolnosti postavljen na mesto glavnokomandujućeg, ni u surovo ratno vreme nije izgubio svoje osnovne osobine — spokojstvo, plemenitost, demokratičnost. Svaki čovek koji zaželi da porazgovara s predsednikom biće primljen i saslušan, nezavisno od uzrasta i zvanja. Kao političar, predsednik je poznat po tome što se, kad donosi neku važnu odluku, trudi da bude kao da je potekla iz glave celog naroda." Iz obrazloženja dodele Ordena svetog

Andreja Prvozvanog dr Radovanu Karadžiću, predsedniku Republike Srpske, licu optuženom za ratne zločine od strane Haškog tribunala

"Nas ne interesuje pristup tim organizacijama, jer su to organizacije koje nastoje da podjarme naš narod." Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, u odgovoru Radio Politici na pi-

VREME • +. JANUAR 1997.

tanje o pregovorima između SRJ i Međunarodnog monetarnog fonda "Sartid je više plemenita nego proizvodna organizacija." Dušan Matković, direktor Sartida (nekad: Smederevska železara)

Jun

"Nema štrajka zdravstvenih radnika". Dr Slavica Dukić-Dejanović, potpredsed-nik SPS-a, u danu kad su zdravstveni radnici štrajkovali na trgu Nikole Pašića u Beogradu

"Kako sam se našao tu gde sam se našao — za mene je tajna." Aleksandar Tijanić, ministar informisanja u Vladi Srbije, u intervjuu za Radio B92

"Svi su započeli prvi." Dr Mira Marković u slovenačkoj "Republici", odgovarajući na pitanje ko je kriv za raspad SFRJ

"Treba imati na umu da perspektiva čovečanstva nije nacija, ona će nestati zajedno sa kapitalizmom koji nije dugog veka." Marko Celić, sekretar Glavnog odbora Jugoslovenske levice u Republici Srpskoj

"Dobro smo se pripremili, možda neko uspe da provali neku varijantu na koju nismo računali." Dragoslav Mladenović, ministar prosvete Srbije, povodom prijemnih ispita za srednje škole

Jul "Kad zahladi." Radoman Božović, predsednik Veća građana, odgovara na pitanje kada će biti održana sledeća sednica veća

"Albanci su najbogatiji narod na Balkanu." Željko Ražnatović Arkan, predsednik Stranke srpskog jedinstva i poslastičar

"To što je sačuvan mir treba da zahvalimo i državi koja je ovde sprovodila represiju nad Albancima, ali samo do one granice dokle se moglo podnositi." Ljubiša Ristić, pozorišni reditelj i predsednik JUL-a

"Čitave prošle nedelje bio sam Jevrejin." Brana Crnčević, predsednik Matice iseljenika Srbije i poslanik SPS-a

Avgust "Pozvao bih narod da zajedno branimo Šlo-movićevu zbirku, ako bi neko pokušao da je uzme." Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja, povodom presude Prvog opštinskog

suda u Beogradu da se zbirka vrati naslednicima "Opozicione stranke koje se mnogo kreću na promocije po Srbiji prenose slinavku i šap." Radovan Radović, poslanik SPS-a u Skupštini Srbije

"SPS, znači, čuva stoku i zato ne drži promocije." Odgovor Zaharija Trnavčevića, poslanika DS-a u Skupštini Srbije

"Meni je žao što srpska opozicija izgleda tako kako izgleda." Slavko Perović, predsednik Liberalnog saveza Crne Gore

"To nisu planete i marsovci, to su konkretne stvari." Željko Ražnatović Arkan, poslastičar i predsednik Stranke srpskog jedinstva, o šansama koalicije JUL-a na izborima

"Upozoravam miliciju da mi ne pravimo jogurt i mleko." Dragutin Stanojlović Baja, sekretar sindikata fabrike "Zastava — namenski proizvodi"

Septembar

"Ovako razuđen sistem obrazovanja teško da bi odgovarao i zemlji sa znatno većim nacionalnim dohotkom nego što će Srbija imati u daljoj budućnosti". Dragoslav Mladenović, ministar prosvete Srbije

"Samo ludi ljudi su za rat". Željko Ražnatović Arkan, poslastičar i komandant samoraspuštene Srpske dobrovoljačke garde

"Nemaš kuću kupi 'Borbu'." Naziv nagradne igre lista "Borba" (16.9. 96)

"Pravilo broj jedan glasi — uvek slušaj ženu." Dragoslav Avramović, po povratku iz Amerike, dok koalicija "Zajedno" čeka njegovu odluku o tome da li će pristati da bude nosilac liste

Oktobar

"Uslovi života u kazneno-popravnim ustanovama pre sankcija bili su na evropskom nivou." Vladimir Krivokapić, ministar pravde SR Jugoslavije

"Zahvaljujući mudroj politici koju je vodio Milošević, za 4 godine i 4 meseca ukinute su sankcije Jugoslaviji, što mnogim zemljama nije uspevalo decenijama." Zoran Milošević, predsednik beogradske vlade

"Nemojte da sjno dupe-uvlake i da se stalno pravdamo." Vlajko Stojiljković, predsednik Privredne komore Srbije, zamerio je novinarima što su nekoliko puta pitali Nemce za uslove ponovne privredne saradnje

"Ne tvrdim da mi nemamo nikakav uticaj na RTS, samo tvrdim da mi taj uticaj nećemo da zloupotrebljavamo." Uroš Šuvaković, član GO SPS i operativni organizator kampanje SPS-a za savezne izbore

"Mi ćemo uskoro uvoziti radnu snagu..." Dragomir Tomić, direktor vranjan-skog "Simpa" i ministar koordinator u vladi Srbije

Novembar

"Što se tiče nas, mi nas znamo najbolje." Mihalj Kertes, prilikom dobi jan ja Ok

tobarske nagrade opštine Bačka Palanka

"Rat se ne može vezivati za ime mog muža." Mirjana Marković, supruga predsednika Republike Slobodana Miloševića

"Ove godine zabeležili smo najveći privredni rast u Evropi." Dragan Tomić, predsednik Skupštine Srbije i direktor NIS

"Čuo sam od jutros neke priče da su, navodno, sudije Prvog i Drugog suda poništile kandidature opozicije. To nije tačno." Stojan Mikić, predsednik Drugog opštinskog suda u Beogradu

Decembar

"Stvarnost je izneverila očekivnja planera." Jovan Zebić, potpredsednik vlade Jugoslavije

"Zašto je Mirjana Marković išla u Indiju? - Da poništi izbore za Mis sveta." Vic koji se priča u Beogradu

"Nije nam poznato u svetskoj praksi ništa što je više demokratsko." Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije, u pismu Vorenu Kristoferu kojim poziva delegaciju OEBS-a da pose-ti Jugoslaviju i informiše se o izborima

"Crna Trava je ponosna što je crvena." Žika Jovanović, predsednik skupštine opštine Crna Trava, na kontramitingu u tom mestu

± JANUAR 1997. • VREME 29

F O N D Z A O T V O R E N O D R U Š T V O , koji je do 23. februara 1996. godine delovao kao Soros fond Jugoslavija, a od 12. juna pod svojim sadašnjim imenom, sa zadovoljstvom obaveštava građane da je u toku 1996. organizovao ili finansijski podržao sledeće aktivnosti:

HUMANITARNI P R O G R A M

Desetine hiljada izbeglica koji žive u kolektivnim izbeg-ličkim centrima i l i u privatnom smeštaju, kao i jedan broj socijalno ugroženih građana, ni ove godine nisu zaboravljeni. Reč je o pomoći u hrani, odeći i obući, higijenskim paketima, školskom priboru za decu, organizo-vanju medicinske i psihološke pomoći.. . Ukupno je iz ovog programa podeljeno pomoći u vred-nosti od preko 1.500.000 nemačkih maraka.

MEDICINSKI P R O G R A M

Kroz ovaj program su za sve vreme sankcija pomagane zdravstvene ustanove i institucije lekovima, opremom, edukacijom i stipendijama. U okviru Medicinskog programa ove je godine pružena pomoć u vrednosti od 3 miliona maraka za medicinsku opremu, naučne projekte, lekove i medicinski materijal. Organizovani su klinički seminari u saradnji sa istaknutim zdravstvenim ustanovama iz SRJ i uz učešće vrhunskih svetskih stručnjaka, (na seminaru o autizmu bilo je preko 250 učesnika, na seminaru o humanizaciji porođaja oko 120) a obezbeđeno je i stručno usavršavanje u inostranstvu za lekare raznih specijalnosti.

OTVORENI KLUBOVI Otvoreni klubovi su deo velikog Projekta za decu Jugoslavije koji je pokrenut u avgustu 1995. godine, posle masovnog dolaska izbeglica iz Hrvatske, kao naj-direktnija pomoć deci i mladima koji su se našli u iz-beglištvu u SR Jugoslaviji. Za ovaj Projekat je obezbeđeno 15 miliona američkih dolara za period od dve godine. Osnovni cilj Otvorenih klubova je psihosocijalna integracija dece i omladine u izbeglištvu i lokalnog stanovništva, što se realizuju kroz razne

KANCELARIJE FONDA ZA OTVORENO DRUŠTVO Beograd, Tolstojeva 5,

tel: 660-937, 665-996, faks: 669-683, e-mail: open@opennet.org

Novi Sad, Jevrejska 4/II, tel: 021-613-309 Priš t ina, Banjalučka 38, tel: 038-28-718

Podgorica, Jola Piletića 53, tel: 081-25-066, faks: 081-25-088

Centar za savremenu umetnost, Beograd, 29. novembra la/II, tel: 343-879

oblike edukacije (kursevi stranih jezika, rad na kompjuterima, umetničke radionice, zdravstveno i ekološko prosvećivanje...). U ovom času ovim programom je obuhvaćeno blizu 1500 dece, okupljenih u pet klubova. Kroz tri meseca biće otvoreno još desetak klubova širom SR Jugoslavije.

PROGRAM ZA DECU I OMLADINU Program je namenjen podsticanju i razvoju stvaralačkih sposobnosti dece i omladine. Koncerti muzičke radionice održani su u: Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kra-gujevcu, Prištini, Prizrenu, Kotoru i Podgorici. Filmovi stvoreni u filmskoj radionici nagrađivani su na više međunarodnih i domaćih festivala. Uz kreativne radionice organizovane su i sociološka, ekološka i debatna. U toku je i 15 programa za decu sa oštećenim sluhom, vidom i decu ometenu u razvoju. Program „Rastimo zajedno"razvija nov pristup radu s predškolskom decom, uz mnogo veće učešće roditelja. Programom je obuhvaćeno blizu 250 dece širom zemlje, a krajem 1996. godine otvorena su i dva nova odeljenja u kolektivnim izbegličkim centrima. U 1997, kao deo akcionog istraživanja posvećenog poboljšanju života Roma, biće otvorena i predškolska odeljenja u romskim naseljima.

KULTURA I UMETNOST Podrška umetnosti i kulturi realizuje se kroz dva programa: nacionalni i regionalni. Nacionalnim programom je ostvarena podrška brojnim kulturnim i umetničkim institucijama i stvaraocima kao i nezavisnim kulturnim centrima - u Beogradu: Bioskop Rex i Paviljon Veljković, u Novom Sadu Umetnička asocijacija „Apostrof", u Prištini FTD Dodona. Podržano je i više desetina pozorišnih, muzičkih, filmskih i multimedijalnih projekata. . % Uz sponzorisanje 30-og jubilarnog BITEF-a ove godine Fond je bio inicijator i producent Festivala alternativne jugoslovenske umetničke scene Alterlmage koji je održavan uporedno sa Bitefom.. Podršku za studije na najznačajnijim svetskim umetničkim centrima dobilo je 26 studenata, a 50 mladih umetnika je učestvovalo na raznim međunarodnim seminarima, festivalima i takmičenjima. Regionalni program je okrenut saradnji naših umetnika sa svetom realizuje se preko sledećih aktivnosti: CulturalLink, Europian Fi lm Academy Program, Performing Arts Program i ArtsLink Program.

CENTAR ZA SA VREMENU UMETNOST Ovaj Centar podržao je i inicirao veliki broj umetničkih projekata pojedinaca i institucija iz cele SR Jugoslavije (Drugi bijenale mladih jugoslovenskih umetnika -Vršac, 19. Memorijal Nadežde Petrović u Čačku, Projekat „Pogled na zid" - Beograd, Pančevačka izložba skulpture...) Radio je na uspostavljanju veza sa istaknutim stručnjacima i institucijama iz sveta (gostovanja teoretičara umetnosti iz Velike Britanije i Francuske i prezentacija video radova iz centra „Žorž Pompidu"). Centar je nastavio sa radom na izradi dokumentacije savremenih jugoslovenskih umetnika. U pripremi je monografija „Art in Yugoslavia 1992- 1995." (Umetnost u Jugoslaviji 19^)2-1996.)

IZDAVAŠTVO Program podrške izdavačkoj delatnosti omogućio je objavljivanju većeg broja knjiga i časopisa (21 časopis i 35 knjiga na srpskom jeziku i 25 časopisa i knjiga na jezicima manjina). Između ostalih, podržana su i kapitalna dela poput:Bibliografija srpske štampe, Kembrič-ka enciklopedija jezika, Tajna umetnost glumca, Kurs opšte lingvistike, Doba gomile... Od ove godine pokrenut je i novi program podrške prevođenju kapitalnih dela iz društenih nauka u saradnji sa CEU Pres-om. Obezbeđena je pomoć za prevođenje i štampanje na našem jeziku preko 30 dela, između ostalih i dela Fernana Brodela, Erika Hobsbauma, Hane Arent, Ernesta Gelnera, Noama Čomskog...

KOMUNIKACIJE (MEDIJI I INTERNET) Težište pomoći u oblasti medija ove godine je bilo us-mereno prema usavršavanju novinara i njihovom profesionalnom osposobljavanju za odgovorni novinarski posao. Pomagani su i lokalni listovi u Srbiji, u okviru asocijacije Lokal-pres, koju je pokrenula „Nezavisna Svetlost" iz Kragujevca, kao i desetak listova na jezicima manjina. Osim toga, iz ovog programa su podržani specifični projekti poput specijalnog izdanja NIN-a „Knjiga". I projekat Interneta razvijan je pre svega kroz edukaciju, softversku podršku i nabavku potrebne opreme.

NAUKA I OBRAZOVANJE Podržano je 40 naučno-istraživačkih projekata i blizu 50 univerzitetskih, naučnih i stručnih institucija (od obezbeđivanja sredstava za istraživanje i publikacije preko opremanja kabineta različitom opremom do pokrivanja troškova za gostujuće profesore). U toku 1996. godine Fond je pomogao učešće i prezentaciju radova više od 500 naučnika i stručnjaka na međunarodnim, naučnim i stručnim skupovima, seminarima, letnjim školama i kratkim studijskim boravcima u oblasti prirodnih, medicinskih, tehničkih i društvenih

nauka. Podržan je i veći broj međunarodnih i jugoslovenskih naučnih skupova u zemlji. Sponzorisano je učešće 26 studenata i asistenata na let-njoj praksi u Čikagu, a preko 50 studenata nalazi se na postdiplomskim studijama na Centralnoevropskom univerzitetu, Londonskoj Školi Ekonomije, Univerzitetu Kembridž i na redovnim studijama na Američkom univerzitetu u Bugarskoj.

O svim programima i projektima Fonda za otvoreno društvo odlučuje Upravni odbor Fonda čiji su članovi 15 istaknutih naučnika, stručnjaka i umetnika iz cele SR Jugoslavije.

Zaš to je Fond za otvoreno d ruš tvo ove godine, kroz razne vrste p o m o ć i i p o d r š k e , u lož io preko 10 mi l iona a m e r i č k i h dolara u SR Jugoslaviji? Zato jer verujemo u snagu, sposobnost i potrebu g r a đ a n a SR Jugoslavije da žive u demokratskom, otvorenom i pristojnom d r u š t v u . Zato jer verujemo da su ulaganja u humani tarnu i medic insku p o m o ć , obrazovanje, kul turu , slobodne medije i komunikaci je , ulaganje u stabilnost, mir i demokratiju u ć e l o m regiona. Zato je r verujemo da je danas više nego ikada pre potrebno da mladi obrazovani, talentovani i sposobni ljudi ostanu da ž ive i rade u ovoj zemlj i . I zato jer se nadamo da će se u takvu zemlju vratiti svi oni koji su iz nje otišli.

Fond za otvoreno društvo nastaviće i u 1997. godini da pomaže i podržava naučne, humanitarne, kulturne i umetničke, medijske, medicinske programe kao i Projekat za decu Jugoslavije. Zahvaljujemo se svima koji su svojom podrškom omogućili da Fond nastavi svoju delatnost za dobrobit naroda i demokratski razvoj našeg društva.

Predsednik Upravnog odbora Fonda

Šonja Liht

FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO ČESTITA VAM NOVOGODIŠNJE I BOŽIČNE PRAZNIKE SA NAJBOLJIM ŽEUAMA U 1997. GODINI

eme

S I M B O L P R O M E N E : Ostac i ber l inske gvozdene zavese

Sedam godina posle

Evropa na Istoku Ako se krajem osamdesetih godina, na početku procesa transformacije, moglo govoriti o sličnom ili istovetnom tipu društvenog sistema i poretka vladavine

("režima") u Istočnoj Evropi, odnosno evropskim komunističkim državama — to danas ni u kom slučaju nije moguće

edam godina nakon pada Berlinskog zida. Istočna Evropa više ne postoji. U realnosti, susrećemo se sa "višegradskom grupom", "srednjoevropskom inici

jativom", "pridruženim članicama Evropske unije", a ako se govori u kategorijama regiona onda Srednjo-istočna Evropa, Srednja Evropa, Jugoistočna Evropa, Balkan i Baltik. Na evropskom tlu, komunizam boljševičkog porekla se 1989. godine definitivno raspao i od tada je svaka od ovih država krenula putem transformacije

dirigovane i državno regulisane ekonomije u tržišnu, na bazi privatne svojine, i autoritarnog političkog sistema u demokratski. Između jeseni 1989. i proleća 1990. godine, sve su one ukinule politički monopol komunističke partije, proklamovale slobodu političkog organizovanja, slobodu štampe, nezavisno sudstvo i poštovanje ljudskih prava. Ukratko, ono stoje stalno u ustavima i svečano ratifikovanim međunarodnim dokumentima trebalo je da postane stvarnost. Od preokreta su sve bivše evropske komunističke zemlje prošle kroz

dva turnusa izbora za parlament i druge zakonodavne organe, a izvršna vlast je već dva puta dobila legitimitet ili putem direktnih izbora (predsednik republike), ili posredstvom parlamentarnog glasanja.

Ako se krajem osamdesetih godina, na početku procesa transformacije, uz mnoge ograde moglo govoriti o sličnom ili istovetnom tipu društvenog sistema i poretka vladavine ("režima") u Istočnoj Evropi, odnosno evropskim komunističkim državama — to danas ni u kom slučaju nije moguće. Svaka od ovih zemalja prošla je

,T2 VREME • 4. JANU4R1997

LIDER R E F O R M I : Češki premijer Vac lav K laus

vlastiti put transformacije uzrokovan čitavim nizom faktora, od kojih je najvažniji etnička kompozicija države. Ipak, uz zanemarivanje nekih manje važnih posebnosti, nakon procesa koji traje već sedam godina, može se govoriti o tri različite grupe društava i država u transformaciji:

PRVI TIP: Mađarska, Poljska, Češka i Slovenija: proces prestrukturiranja ekonomije je u završnoj fazi. Proces modernizacije materijalne infrastrukture, kao i društvenih institucija, po modelu (zapadnoevropske racionalnosti je opipljiva činjenica. Ove države su na pragu Evropske unije i NATO pakta i proces transformacije je ireverzibilan. To su, inače, sve striktno nacionalne države bez značajnijeg udela nacionalnih manjina u stanovništvu. U tu grupu zemalja spada i bivša Istočna Nema-čka, koja je nešto sasvim posebno, jer je inkorporirana u najmoćniju evropsku državu.

DRUGI TIP: Bivša Jugoslavija (osim Slovenije), bivši Sovjetski Savez (Be-lorusija, Rusija, Ukrajina, Moldavija), A l banija, Rumunija i Bugarska. Ova grupa zemalja može se najkraće okarakterisati kao potpuna suprotnost prethodnoj grupi; proces transformacije ili uopšte nije započeo, kao u Srbiji i Belorusiji, ili se nalazi u samom začetku, kao u Rumuniji i Bugarskoj (o kojoj je "Vreme" opširnije pisalo u prošlom broju). To su ili višenacionalne države kao Rusija, ili države sa znatnim udelom jedne ili više manjina u stanovništvu.

TREĆI TIP: Pri tome nije reč o problemu manjina kao pravnom statusu, nego o etnički i istorijski spornim teritorijama oko kojih se za života ove ili prošle generacije ratovalo i gde se odnos manjina-većina, sa stanovišta državne pripadnosti, barem jednom u tom periodu promenio.

Baltičke zemlje i Slovačke nalaze se

negde između ova dva osnovna tipa. To su režimi koji sa državama prvoga tipa dele etno-nacionalističku manipulaciju, kao i neke elemente autoritarizma, ali je proces modernizacije i prestrukturiranja ekonomije daleko odmakao u odnosu na države kozmetičke transformacije. Presudnu ulogu u tome odigrao je geo-strateški položaj ovih zemalja. To su, takođe, države sa znatnim udelom manjina, ali samo jedne.

USPEŠNA TRANSFORMACIJA: Veoma je teško precizno odrediti staje to uspešna transformacija, jer je reč o procesu u toku. Al i , dok su Mađarska, Češka i Poljska pravne države, sa funkcionišućom višepartijskom demokratijom, slobodom organizovanja, zbora i dogovora, raznovrsnom, nezavisnom i uticajnom štampom, gde se partije na vlasti smenjuju, ali sudovi, birokratija, profesionalci i stručnjaci-rukovodioci ostaju, u Srbiji, Crnoj Gori, Belorusiji i Rusiji predsednici dekretima vladaju, raspuštaju parlament, ukidaju rezultate glasanja, menjaju ustav, a sudovi, birokratija i rukovodeća radna mesta zavise direktno od volje glavara. Nezavisna štampa je marginalizovana, elektronski mediji su predsednikov agit-prop, politika je svedena na manipulaciju, a od pravne države postoji samo karikatura. Dok su u državama prvoga tipa političke stranke profilisane kao stranke pogleda na svet (demohrišćani, socijalisti, liberali, konzer-vativci), ili kao interesna zastupništva (seljačka stranka, radnička stranka), dotle su u državama drugoga tipa one prvo i pre svega etničke stranke i do sada su funk-cionisale u okviru pravila igre od glavara nametnute političke manipulacije. Prve pomake ka stvarnim promenama doneli su novembarski izbori u Rumuniji i Bugarskoj. Transformacija je dinamičan, a usled globalizacije i funkcionisanja svetskog tržišta — i neizbežah proces.

Suština transformacije bivših evropskih komunističkih društava jeste proces demokratske i kapitalističke modernizacije. Ona se etnonacional-ističkom manipulacijom može ometati — ali ne i trajno sprečiti. I Srbija i Mađarska bi podjednako želele da budu Zapadna Nemačka. I Moldavija bi volela daje mod-ernizovala svoju materijalnu infrastrukturu kao Češka, Poljska i Mađarska. Hrvatska bi želela da, kao što je to slučaj u Mađarskoj, dve trećine njenog bruto nacionalnog proizvoda daje privatni sektor — profitabilna preduzeća uključena u međunarodnu podelu rada. Dakle, vladajuće garniture u svim bivšim evropskim komunističkim zemljama bi, radi vlastitog političkog profita, i te kako želele plodove ekonomske modernizacije. Problem je samo u tome što garniture iz prethodne epohe koje su na vlasti — koje su posegle za etno-nacional-ističkom manipulacijom, uključujući i rat — da bi ostale na vlasti niti mogu niti žele da se izlože riziku političke konkurencije i pravne države. Ekonomska modernizacija, a to znači uvođenje tržišta robe, rada i kapitala, neminovna je. To podrazumeva vladavinu prava, autonomiju društvenih pod-sistema, konkurenciju, a kao prvi korak privatizaciju državne i para-državne (društvene) svojine. Privatizacija, naravno, znači da će bogati postati još bogatiji, ali ne mora nužno da znači i da će siromašni postati još siromašniji, kao u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Ukrajini, Rumuniji, Rusiji... Uostalom, i u njima je izvršena privatizacija — ali mahom mafijaška.

Mađarska, Poljska, Češka, Slovenija i u manjoj meri baltičke zemlje i Slovačka nalaze se unutar dinamičkog procesa ekonomske i političke modernizacije, iz koga su uklonjene autoritarne strukture boljševičkog komunizma i utemeljeno funkcion-isanje ekonomije na sasvim različitim osnovama od redistributivne ekonomije državnog socijalizma. To su stabilna društva i države, jednom nogom već u Evropskoj uniji, a zemlje "višegradske grupe" i u NATO paktu. Cenu toga projekta, međutim, plaćaju sirotinja, socijalne službe, zdravstvo, školstvo, kultura, nauka i umetnost. Socijalno raslojavanje je naglo i veliko, ali sve ove negativne posledice javljaju se i u državama u kojima proces trnsfor-macije još nije istinski ni započet. Otuda možemo samo pretpostaviti koju ćemo cenu mi platiti kada proces modernizacije i prestrukturiranja ekonomije jednom započne. •

LASLO SEKELJ i. JANUAR 1997. • VREME 33

Rumunija

Novi polet Sve pozitivno što se dogodilo u rumunskoj privredi rezultat je postepenog narastanja i sazrevanja privatnog sektora

Sedmogodišnjicu obaranja jedne od najstrašnijih komunističkih tiranija u Evropi Rumunija dočekuje sa uve-

renjem da je period postkomunističkih lutanja i nesnalaženja definitivno završen i da počinje period potpune stabilizacije demokratskih tokova i neophodnih tržišnih reformi. To potvrđuju rezultati nedavno završenih izbora u ovoj zemlji. Još prole-tos, opozicija je do nogu porazila tada vladajuću Stranku socijalne demokratije predsednika Jona Ilijeskua na lokalnim izborima, nadmoćno pobedivši u Bukureštu, Temišvaru i praktično svim značajnijim gradovima i županijama širom Rumunije. Na novembarskim parlamentarnim i pred-sedničkim izborima dogodilo se isto. Demokratska konvencija i Unija socijaldemokrata, kojima se pridružila i stranka Mađara u Rumuniji, odnele su ubedljivu pobedu. U oba doma rumunskog parlamenta, Senatu i Predstavničkom domu, ove koalicije i stranke imaju više od 65 odsto glasova, a Emil Konstantinesku je sa gotovo 10 odsto glasova više uspeo da pobedi dosadašnjeg predsednika Jona Ilijeskua i tako za novu većinu obezbedi i najvišu funkciju u zemlji.

Šta je dovelo do ovog zaokreta rumunskog biračkog tela i kakvi su rezultati post-komunističkog perioda, koji su očigledno odlučujuće uticali na promenu volje ru-munskih građana. Uprkos vladinim neusp-esima, bilo bi nepravedno reći da se period Ilijeskuove vladavine može obeležiti samo negativnim ocenama. Uostalom, neke njegove rezultate ni nova većina nije osporavala. Oni su pre svega sadržani u nesumnjivom i realnom izgrađivanju demokratskog, otvorenog društva i istinskog višestranačkog parlamentarnog sistema. II-ijeskuu i njegovim socijalnim demokrata-ma mogu se pripisati u zaslugu i uspesi na spoljnopolitičkom planu. U ovom periodu Rumunija je postala punopravni član Save-ta Evrope, pridruženi član Evropske unije i jedan od kandidata za prijem u NATO. Konačno, sa susednom Mađarskom, sa kojom Rumunija ima duboke istorijske nesporazume i traume iz prošlosti, zaklju

čen je Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, kojim je definitivno rešeno ne samo pitanje granica dve zemlje već i položaj brojne mađarske manjine koja živi u srcu Rumunije, u Transilvaniji.

Rumunski postkomunistički period bio je, međutim, neefikasan ili bar nedovoljno uspešan na privrednom planu, a nerazvijena nacionalna ekonomija nije mogla da obezbedi sredstva potrebna za rešavanje teškog bremena nasleđenog iz perioda Čaušeskuove diktature.

RAZNOLIKOST I KONTRASTI: Rumunija je u međuvremenu od zemlje

sveopšteg sivila postala zemlja raznolikosti i kontrasta. U Bukureštu, Temišvaru i drugim gradovima ima mnogo toga stoje tipično za razvijeni zapad našeg kontinenta: radnji punih raznovrsne i luksuzne robe, elegantnih hotela, dobrih restorana, lepo dizajniranih butika i kafića. Svuda su svetleće reklame, pa se na trenutak može zaboraviti kako su ti isti bulevari pre samo sedam godina bili pusti i tužni bez, sada svuda prisutne, "Koka-kole", "Mekdonald-sa", "Diora" i predstavništava proizvođača svetskih automobilskih lepotica. Život se u Rumuniji iz osnova izmenio i samo onaj ko se seća i zna da su Rumuni donedavno mesečno imali na raspolaganju 15 litara benzina, 25 kilovata električne energije, a da su meso, pa čak i hleb bili mislena imenica za zemlju koja ima dva puta veće obradive površine od nekadašnje SFRJ. može pravilno da oceni veličinu koraka koji je ova zemlja učinila, ali za koji zasluge sebi ipak ne mogu pripisati predsednik Ilijesku i njegova Stranka socijalne demokratije.

Sve pozitivno što se dogodilo u rumunskoj privredi rezultat je postepenog narast-

O S V A J A N J E M E D I J S K E S L O B O D E : Satel i tske antene st ižu u is točnu Evropu

34 VREME • 4. JANUAR 1997.

anja i sazrevanja privatnog sektora, ili inostranih (za sada još skromnih) investicija u rumun-sku privredu. Sve negativno vezano je za politiku vlade koja je privatizaciju sporo sprovodila i u cilju "socijalnog mira" ostavljala propale državne firme — razne metalurške, petrohem-ijske i ko zna kakve sve kombinate, koji su imali tehnološki zaostalu i skupu proizvodnju robe koja više nije imala tržište, ili nije mogla da podnese konkurenciju — da životare, uz obilne finansijske injekcije.

Zvanični podaci govore daje Rumunija poslednjih godina beležila relativno visoku stopu rasta bruto nacionalnog proizvoda (4,5 odsto), ali imala je stalne probleme sa inflacijom i kursom nacionalne valute, kao i sa hroničnim nedostatkom konvertibinih valuta. Ove godine, za razliku od prošle kada je iznosila 27 odsto, inflacija će u 1996. za-beležiti čitavih 40 odsto. Raste i debalans u spolj-notrgovinskoj razmeni, koji sada iznosi 1,5 milijardi dolara. Rumunija očigledno nije bila atraktivna ni za inostrane investicije, upravo zbog inflacije i fluktuacije kursa nacionalne valute. U istom periodu, upola manja Mađarska privukla je 27 milijardi inostranih ulaganja, dok je Rumunija obezbedila

socijalnim kategorijarna, koje i sada jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Uprkos ovim i mnogim drugim problemima, nakon pobede snaga demokratskog centra i Emila Konstantineskua u zemlji vladaju izuzetan polet, optimizam i samouverenost mladih i talentovanih političara, koji su uzeli sudbinu zemlje u ruke. Svi znaju da će biti teško, ali veruju da će otvorenost zemlje, javnost

rada vlade i suzbijanje velikog zla nasle-đenog iz komunističkog perioda — korupcije sada biti neporeciva realnost.

Novom stilu upravljanja primer daje predsednik Konstantinesku. Dok još i nije preuzeo sve predsedničke prerogative, javno je predložio novog premijera: mladog (42 godine) i veoma uspešnog gra-

P R E O K R E T : Novoizabran i predsednik Kons tan t inesku

samo 1,7 milijardi dolara stranog kapitala za svoju privredu. Ustezanje inostranih privrednika imalo je, bez sumnje, i političke motive — nepoverenje u bivše komuniste, koji su, kao i sam Ilijesku, zadržali značajne pozicije u politici i privredi. Sada se ta situacija radikalno menja.

Novu vladu čekaju neizmerno teški izazovi. Za radikalne privredne reforme, pre svega opštu privatizaciju, biće potrebni radikalni rezovi u nacionalnoj ekonomiji. Granice socijalne izdržljivosti su sasvim niske, jer ogroman deo stanovništva nije uspeo da se izvuče i oslobodi teškog bremena komunističkog nasleđa. Vlada prosto neće znati šta će pre — koliko brzo može da ide u likvidaciju već praktično mrtvog državnog sektora privrede i time izazove nove talase nezaposlenosti, što u krajnjoj liniji mora da uradi; šta će sa propalom saobraćajnom infrastrukturom; kako da reši užasno stanje u zdravstvu i kako da pomogne penzionerima i drugim

donačelnika Bukurešta Viktora Čorbu. Njegova vlada se sastavlja uz puno oba-veštavanje javnosti, a već su poznate i prve mere iz njenog kratkoročnog, srednjoročnog i dugoročnog programa. Vlada Viktora Čorbe oslobodiće seljake poreza do 2000. godine, odmah će povećati, i to višestruko, zemljoradničke ali i građanske penzije, a naročito dečje dodatke, kako bi popravila teško socijalno stanje u zemlji. Za sve to biće joj potreban novac. Tražiće ga u smanjivanju budžetskih troškova, administracije i protokola, ali i u inostranst-vu, jer već ove nedelje započinju odlučujući pregovori sa MMF-om. Treba se nadati da će ova zemlja bogatih resursa, tužne prošlosti, a obećavajuće budućnosti konačno naći podršku i u razvijenom svetu, posebno u Evropi, čijoj je civilizaciji podarila svoju 2000 godina dugu istoriju, sve svoje duhovne tekovine i bogatu kulturu. •

MIRKO ATANACKOVIĆ (BETA)

Mađarska

Zemlja poverenja Pluralizam svake vrste je osnovna socijalna činjenica

A ko pojam "tranzicija" znači transformaciju autoritarnog političkog sistema u demokratski, a državno

vodene ekonomije u tržišnu — onda je Mađarska modelski primer uspešne socijalne transformacije jedne komunističke zemlje u pluralističko i demokratsko društvo. U Mađarskoj je uspostavljena pravna država, stabilni demokratski politički poredak, postoji potpuna pravna sigurnost građana i pravnih lica, štampa je dobra, uti-cajna i nezavisna, ne postoji državni — a još manje vladin — monopol na elektronske medije, deluje na hiljade nezavisnih organizacija.

Ukratko, pluralizam svake vrste je osnovna socijalna činjenica. Postoji temeljni konsenzus oko društvenih vrednosti i bez obzira na eventualnu promenu vlade, ono što se u svakodnevnom rečniku naziva "režimom" — tip političke vladavine i institucionalni okvir njegovog funkcion-isanja — stabilna je činjenica podložna jedino sporoj promeni u skladu sa ustavnim pravilima igre. Samo bijedna parlamentarna stranka — Stranka malih posednika — eventualno mogla da, u nekoj kriznoj situaciji, ugrozi taj temeljni konsenzus, stoje podjednako verovatno kao i da se to isto desi u Francuskoj zahvaljujući Nacionalnom frontu.

Smena desnice sa vlasti 1994. godine, kada su socijalisti na parlamentarnim izborima dobili apsolutnu većinu, a Dula Horn sastavio koalicionu vladu sa levim liberalima, dala je pozitivni impuls procesu transformacije. Pokazalo se da je poredak demokratski i stabilan, uprkos promeni režima i povratku bivših komunista na vlasti, i da su ovakvi obrti mogući i u obrnutom smeru. Ustavno ograničenje preter-ane vlasti pobedničke stranke — zahtevom da se najhitniji zakoni donose dvotrećinskom većinom — imao je za posledicu ne samo stvaranje koalicije socijalista sa liberalima već je stvorio i duh tolerancije i sa-radnje parlamentarnih stranaka, inače nep-

4. JANUAR 1997. • VREME 35

P R E T N J E S A D E S N I C E : Demonstraci je mađarsk ih nac ional is ta

proizvoda davao privatni sektor (od čega 12 odsto u stranom vlasništvu), a 36 odsto preduzeća u javnom vlasništvu. Narodna

ostojeći u svim drugim bivšim komunističkim državama. Na taj način bitno je ojačano poverenje stranih investitora u Mađarsku bez čega nema ekonomske modernizacije. Zatim, osim demagoškog populiste Torđana (Stranka malih posedni-ka), nijedna stranka ne može da pere ruke što ne znači da je i odgovornost podjednaka) od za stanovništvo veoma bolnih ekonomskih i socijalnih posledica uvođenja tržišne ekonomije i prilafgođavanja standardima Evropske unije u jednoj "perifernoj" zemlji. Proces prestrukturiranja ekonomije ušao je u završnu fazu: obim privatizacije vidi se iz podatka da je ti 1995. godini 64 odsto bruto nacionalnog

POZITIVNI IMPULSI : Premijer Đula Horn

banka je potpuno samostalna institucija, promet devizama je slobodan, tržišna utakmica je deo privrednog mehanizma i ubrzano (i uspešno) se sprovodi proces modernizacije infrastrukture.

SREĐIVANJE KONFLIKATA: Ma đarska je pridruženi član Evropske unije sa dobrim izgledima da u dogledno vreme bude primljena u punopravno članstvo. Isto se odnosi i na drugi spoljnopolitički prioritet vlade — članstvo u NATO-u. Spoljnopolitički položaj zemlje je stabilan, a nedavno sklopljeni Osnovni ugovor sa

Rumunijom deo je mera na kojima, uz puno zadovoljstvo EU, rađi mađarska vlada u smislu ispunjenja opštih uslova za prijem u EU i NATO. Ti us-lovi, pored karaktera režima i ekonomije, odnose se i na definitivno sređivanje svih konflikata i mogućih izvora konflikata sa sused-ima. S obzirom na tri miliona etničkih Mađara izvan granica Mađarske, to znači definitivno odricanje od bilo kakvih teritorijalnih zahteva prema susedi-ma, ali uz njihovu obavezu punog poštovanja prava manjina. Imajući ovaj

zahtev na umu, Mađarska je sklopila ugovore sa Ukrajinom, Rumunijom i Slovačkom. Sa ovom posled-njom problemi su još uvek daleko od definitivnog re-šenja, a prema mađarskim izvorima, SR Jugoslavija je pokazala potpunu nezain-teresovanost za sklapanje takve vrste međudržavnog sporazuma.

Međutim, legitimni poredak i dobra spoljnopojitič-ka pozicija zemlje, dakle uspešno sprovođenje procesa transformacije, ne znače da' je svako zadovoljan. Mađarska vlada je suočena sa ozbiljnim problemima fun-kcionisanja socijalne države, korupcionaškim skandalima u vezi sa privatizacijom, ekonomskim teškoćama stanovništva zbog socijalnog raslojavanja i latentno prisutnim etno-nacional-

izmom. Do 1990. godine nezaposlenost je bila minimalna, a danas iznosi 10,1 odsto (20,2 za mlade). Inflacija, od promene režima, iznosi između 20-30 odsto što je praćeno kontinuiranim padom realnih zarada: 1995. godine 11 odsto u odnosu na 1994 —jedinu godinu od 1989 u kojoj je zabeležen rast u odnosu na prethodnu. U prvom kvartalu ove godine, prvi put od 1990, zaustavljen je pad bruto nacionalnog proizvoda (1991. pad je iznosio čak 11,9 odsto). Prosečna mesečna bruto nadnica je 330 dolara, a skandali u vezi sa ogromnim "zaradama" privatizacijom redaju se jedan za drugim. U poslednjem je jedna anonimna advokatica "zaradila" pet miliona dolara. U martu 1995. započeti rigorozni program štednje doveo je do kolapsa bolnica i sistema socijalnog osiguranja, besplatno srednjoškolsko i univerzitetsko školovanje više ne postoji, naučnicima preti masovno otpuštanje, a u odnosu na komunistički režim — umetnost, nauka i kultura su na prosjačkom štapu. Jedva prešavši polovinu mandata vlada je promenila skoro polovinu ministara, ali koalicija socijalista i levih liberala, uprkos ogromnom padu popularnosti i jednih i drugih (socijalisti sa 35 odsto 1994. na 15 odsto, a Savez slobodnih demokrata sa 20 na 6 odsto), odoleva svim kritikama opozicije — do sledećih izbora. Smena vlade 1998. godine je sasvim moguća, ali ne bi donela i bitnu promenu u funkcionisanju poretka ("režima") i procesa transformacije. •

LASLO SEKELJ

36 VREME • i. JANUAR 1997.

V

Češka

Tajna uspeha Ova godina će biti godina "doštimavanja" privrednog sistema

Povratak demokratskim načelima i brza izgradnja demokratskih institucija u Čehoslovačkoj nije iznenađu

juća. Demokratska tradicija međuratne Čeh-oslovačke i vodeća uloga bivših disidenata, uključujući i današnjeg predsednika Češke Vaclava Havela, u procesu demokratizacije gotovo da su sami po sebi garantovali us-pešan raskid sa političkim jednoumljem.

Na ekonomskom planu, preko četrdeset godina centralizacije i odsustvo bilo kakvih značajnijih reformi (osim osujećenih pokušaja iz 1968. godine) nisu obećavali lak posao. U datom kontekstu, prva postkomu-nistička vlada bivše federacije krenula je u odlučnu i brzu transformaciju privrede. Pored liberalizacije većine cena, restitucije nacionalizovane imovine i izuzetno uspešno sprovođene "sitne privatizacije" (u kojoj su pivnice, prodavnice i zanatske radnje rasprodate na licitacijama), okosnicu češkog modela ekonomske transformacije činila je vaučerska privatizacija. (Ovaj model privatizacije je svakom punoletnom građaninu davao mogućnost da za relativno male pare kupi knjižicu sa vaučerima sa kojima su se kasnije kupovale akcije.) Bez obzira na priličan broj skandala i nejasnoća u vezi sa im-ovinsko-praviiim odnosima, koji su se pojavili uglavnom usled nedorečenosti pravne regulative, vaučerska privatizacija je iz osnova izmenila strukturu češke privrede u korist privatnog vlasništva i time udarila temelje tržišne ekonomije. Možda je još i važnije bilo to stoje pojava šest miliona novih.akcio-nara (plus tri miliona u Slovačkoj) garantov-ala znatnu podršku reformama, pogotovo u početku.

Velika zasluga za uspešno sprovođenje celokupne reforme pripada današnjem češkom premijeru Klausu (prvobitno je bio ministar finansija u prvoj vladi postkomunis-tičke federacije, a potom i premijer češke federalne jedinice). Kombinacija njegove neoliberalne retorike tačerovskog tipa i njegovog pragmatičnog pristupa svakodnevnim problemima pokazala se idealnom za češke uslove. S jedne strane, beskompromisna tržišna retorika budila je učmali preduzetnič-ki duh u građanima, dok je, s druge strane, postepen pristup, bez prenagljivanja, garan-tovao socijalni mir i održavanje konsenzusa potrebnog za reforme. Pored Klausovog pragmatizma, bitna je bila i činjenica daje (do tada izrazito zakržljali) uslužni sektor

procvetao, tako da je mogao da apsorbuje višak radne snage iz drugih sektora (više od 40 odsto radno sposobnog stanovništva promenilo je zaposlenje od početka tranzicije do danas).

Uspešne reforme i politička stabilnost, uprkos raspadu Čehoslovačke, privukli su velike količine stranog kapitala: samo prošle godine strane investicije dostigle su nivo od 16,7 odsto domaćeg bruto proizvoda.

Uprkos kritikama koje Klausovoj koalicionoj vladi desnog centra upućuje levica, socijalna politika nije zapostavljena. Oko trećine stanovništva prima nekakvu socijalnu pomoć (ukupno oko 300 miliona dolara godišnje). Doduše sistem ciljnog alociranja socijalne pomoći nekima donosi prihod od samo nekoliko kruna, dok, na primer, samohrana majka u Pragu dobija 4900 kruna (oko 280 maraka). Iako ni Češka nije imuna na imovinsko raslojavanje stanovništva, scene otvorene bede su retkost.

SENKE NA HORIZONTU: Iako u Češkoj danas postoje osnovne demokratske institucije i mehanizmi, neki analitičari zameraju "nedostatak prave sadržine". Time prevashodno misle na sve češće svođenje političkog života na sitne međustranačke i lične zađevice i na još uvek nedovoljno razvijeno civilno društvo. Na osnovnim demokratskim načelima — demokratskom duhu, toleranciji, poštovanju zakona, društvenom angažmanu običnih građana — malo ko od političara insistira.

Nasuprot ovim, uglavnom akademskim zamerkama, ekonomske reforme su praćene sa mnogo više skepse. Mnogi stručnjaci, očigledno iznenađeni odsustvom uobičajenih tranzicionih tegoba, od samog početka reformi uporno su tvrdili da crnji dani naprosto moraju doći. Međutim, do današnjeg dana do većih potresa nije došlo (na primer, značajan porast nezaposlenosti usled restrukturiranja firmi, koji su stručnjaci često najavljivali tokom prvih godina tranzicije, do sada se nije desio).

Realnih razloga za zabrinutost, međutim, ima. Očevi "češkog ekonomskog čuda" otvoreno priznaju da su zarad brzine transformacije žrtvovali donošenje odgovarajućih

pravnih regulativa, zbog čega postoji niz nejasnoća u vezi sa vlasničkim pravima i netransparentnost u poslovanju firmi (nemoguće je dobiti uvid u stvarna dešavanja u firmama). Po mišljenju mnogih analitičara, glavni problem je svojevrsno vrzino kolo u vlasničkim odnosima. Naime, većinski vlasnici mnogih preduzeća su investicioni fondovi, čiji su većinski vlasnici četiri najveće banke, koje su sa svoje strane delom u vlasništvu Fonda narodne svojine, tj. države, koja na taj način ostaje indirektan vlasnik velikog dela preduzeća.

U razgovoru za "Vreme", ekspert jedne velike japanske banke, sa znatnim interesima na ovdašnjem tržištu, napomenuo je da se strani investitori sve više klone Praške berze, "zato što se glavni poslovi odvijaju u uskom krugu ljudi iza zatvorenih vrata". Podatak o trinaest banaka koje su u skorije vreme bankrotirale (ukupne aktive od oko 3,5 milijardi dolara) takođe je delovao na eroziju pov-erenja stranog spekulativnog kapitala. S druge strane, analitičar praškog ogranka "Sitibenka" Radek Mali smatra da "situacija uopšte nije toliko loša — odliv kratkoročnog

P O V E R E N J E : J e d n a od čeških banaka

spekulativnog kapitala i nije nešto zbog čega bi trebalo roniti suze". Kako je g. Mali primetio u razgovoru za "Vreme", mnogo je bitniji priliv direktnih stranih investicija, koji se i dalje ne smanjuje. S obzirom na sve probleme i rastuće nezadovoljstvo u stručnoj javnosti povodom tvrdnje premijera Klausa daje "transformacija okončana", sledeća godina će, po svoj prilici, biti godina "doštimavanja" privrednog sistema. Već je razmatran način privatizacije preostalog vlasničkog udela države u četiri najveće banke, čime bi se, po recima g. Malija, razrešila osnovna zbrka u oblasti vlasničkih odnosa. S obirom na Klausovu lakoću prevazilaženja sop-stvene retoričke kategoričnosti u svakodnevnoj praksi, ne čini se neizglednim da će češki premijer ipak krenuti na dovršavanje već "završene" transformacije. •

MILAN ĆIRIĆ SAVA TATIĆ

4. JANUAR 1997. • VREME 37

Slovačka

Privredno čudo Predsednik Kovač ističe da se "zbog načina vladanja" Slovačka sve više dovodi u položaj svojevrsne međunarodne izolacije

K ada se Slovačka pre skoro četiri godine ;—u stilu plišane revolucije ko

jom je pometen komunizam u bivšoj Cehoslovačkoj odvojila od Češke, mnogi su, i na jednoj i drugoj strani bivše federacije, sumnjali da će. Slovačka u turbu-lentnim ekonomskim i političkim prilikama u Evropi i svetu moći da preživi. Neki radikalni češki poslanici su se tada čak kladili da će Slovačka u roku od godinu dana tražiti da se vrati pod okrilje bivše države.

Prvi put u svojoj istoriji (ako se izuzme kvislinška slovačka država tokom Drugog svetskog rata pod blagoslovom nacističke Nem-ačke) Bratislava se našla pred zadatkom da formira zaokruženu nacionalnu ekonomiju nastalu i razvijanu u bivšim državama Austrougarskoj i Cehoslovačkoj. Istovremeno, pred novom državom našli su se i drugi veliki izazovi: oblikovanje osnovnih političkih i državnih institucija, pravnog i monetarnog sistema, transformacija vlasničkih odnosa, strukturalne reforme i samostalni izlazak na evropsko i svetsko tržište.

Većinu ovih zadataka Slovačka je reali-zovala, ili je na putu da ih ostvari. Političke institucije su konstituisane, parlamentarni sistem funkcioniše, uspostavljena je stabilna valuta. Posebno su dobri makroekonomski rezultati: domaći bruto nacionalni dohodak ima najvišu stopu rasta u Evropi (1995. godine po stopi od 6,5 odsto, a u 1996. po stopi od 5,8 odsto), nisku inflaciju (u 1995. iznosila je 7,2 a u ovoj samo 6,5 odsto), nezaposlenost se, iako sporo, smanjuje (sa 13,7 koliko je iznosila u prošloj, na 12,5 odsto u ovoj godini), devizne rezerve zemlje rastu (kada se Slovačka osamostalila bile su manje od pola milijarde dolara, da bi u 1995. narasle na 3,4 milijarde sa porastom i u ovoj godini).

Po ovim kriterijumima Slovačka Republika pokazuje bolje rezultate nego većina zemalja — članica Evropske unije. Ulazak u Evropsku uniju je, inače, programsko opre-

deljenje slovačke vlade i ima podršku više od polovine slovačkog stanovništva.

Zabrinjavajući pokazatelj na koji ukazuju ovdašnji analitičari jeste stalni porast deficita državnog budžeta. U 1995. iznosio je 23 milijarde slovačkih kruna, u ovoj godini 29 milijardi, dok se za 1997. predviđa deficit u iznosu od 36 milijardi slovačkih kruna (oko

1,8 milijardi maraka). Opozicija kritikuje vladu zbog velikih troškova, ali pre svega ističe da je razlog ovolikog deficita loša vladina politika ostvarivanja prihoda. Procenjuje se da su razne malverzacije oko plaćanja poreza oštetile državnu blagajnu za više od 30 milijardi slovačkih kruna; da i način privatizacije direktnom prodajom kompanija domaćoj preduzetničkoj klasi (čije je formiranje jedan od strateških ciljeva ak-tuelne slovačke vlade) po niskim cenama nanosi veliku finansijsku štetu državi. Pri tome se ukazuje da se ovako jef-firme kasnije prodaju

N E P R I K O S N O V E N I : V. Mečijar

tino pnvatizovane stranim partnerima po realnim cenama, dok se "razlika" preliva u privatne džepove.

Takođe, negativna činjenica je porast deficita platnog bilansa, koji u ovoj godini iznosi oko 30 milijardi slovačkih kruna.

JEDNA OD NAJUSPEŠNIJIH: Na mikroekonomskom planu, međutim, osnovni problem su napori privatizovanih (i državnih) firmi da se unaprede tehnologija, unutrašnja organizacija, marketing i menadž-ment — za šta je potreban kapital, koji Slovačkoj nedostaje. Strana ulaganja u ovoj godini iznose oko 800 miliona dolara i najmanja su od svih zemalja u tranziciji u srednjoj Evropi.

OECD u svom izveštaju o stanju u zemljama u tranziciji ističe da je slovačka privreda jedna od najuspešnijih među zemljama srednje i istočne Evrope, što naziva "pravira čudom". I MMF u godišnjem iz

veštaju za 1995/96. daje visoke ocene slovačkih ekonomskih rezultata, koje smatra posledicom "uspešnih strukturnih reformi i oštre makroekonomske finansijske politike". Mali priliv stranih investicija ove svetske institucije pripisuju "političkoj nestabilnosti u zemlji i administrativnim preprekama", koje stvara vlada.

U krugovima zapadnih investitora loše su primljene promene u politici privatizacije. Naime, napuštena je tzv. kuponova privatizacija, započeta još u bivšoj cehoslovačkoj federaciji, i zamenjena je, u drugom talasu, direktnom prodajom često unapred poznatim kupcima. Kritikuje se i slaba mogućnost kontrole (u parlamentarnim odborima koji mogu da utiču na ove procese, ili da ih kon-trolišu, najčešće uopšte nema poslanika iz opozicionih partija).

Politička nestabilnost na koju ukazuje MMF proizilazi iz napetosti u odnosima vladajućeg Pokreta za demokratsku Slovačku (i njegovih koalicionih partnera Slovačke narodne stranke i Saveza radnika Slovačke), koji neprikosnoveno vodi premijer Vladimir Mečijar, i opozicije (od desno, preko centra, do levo orijentisanih stranaka), koje su okupljene oko predsednika republike Mihala Kovača.

Prigovori vladajućoj eliti odnose se na "sam način vladanja" (netolerantnost, nametanje svojih odluka tvrdom glasačkom mašinerijom, nedostatak političke kulture), zatim netransparentnost privatizacionih procesa (pri čemu se vlada optužuje da fa-vorizuje svoje ljude), dirigovanje (smenjuju se ugledni umetnici i stvaraoci u najznačajnijim nacionalnim kulturnim institucijama, a dovode osrednji činovnici, zato što ne podržavaju vladu i njenu politiku).

Atmosfera stalne kritike i napetosti, koju verno odražavaju domaći mediji, prenosi se i na spoljnopolitički plan. Evropska unija i SAD dosta kritikuju pojedine poteze vlade i njenog premijera Mečijara. U izveštaju o "stanju nacije", koji je početkom decembra izneo pred parlamentom, slovački predsednik Kovač ističe da se "zbog načina vladanja" Slovačka sve više dovodi u položaj svojevrsne međunarodne izolacije. To može, istakao je on, u krajnjoj liniji da dovede u pitanje ulazak Slovačke u evropske institucije, zajedno sa ostalim zemljama višegradske četvorke — Poljskom, Češkom i Mađarskom, što bi imalo tragične posledice za sadašnju i buduće slovačke generacije.

Premijer Mečijar, međutim, ne sumnja da će Slovačka ostvariti ovaj cilj kao što realizuje i druge koje je postavila. Doduše, on priznaje da je slovačka politička scena u odnosu na Evropu slična "slonu u staklarskoj radnji", ali dodaje da su najhitnije ekonomske činjenice. A one tvrdoglavo, bar za sada, stoje vrlo dobro. •

UROŠ MITROVIĆ 3 « VREME • -f JANUAR 1997.

P R O M E N J E N I TRGOVAČKI IMIDŽ: Baka ln ica u Varšavi

Poljska

Odluka za budućnost Politički prioriteti čvrsto su povezani sa sudbinom reformi

P red Poljacima je značajna godina, u kojoj se očekuje usvajanje novog Ustava, a na jesen i parlamentarni iz

bori, koji će odlučiti o političkim savezima, spremnim da dalje ponesu teret tranzicije. Od toga kakvo će — posle sedam godina natezanja između različitih idejnih opcija — izgledati osnovni ustavni dokument, kao i od odluke birača, zavisiće kojim putem će dalje ići Poljska i kojim će se tempom kretati njeno približavanje zapadnim strukturama. Zbog toga se analitičari poljskih prilika ponajviše i bave proricanjem sudbine ekonomskih reformi i sistemskih transformacija.

Da proces tranzicije, odlučno započet 1990/91. godine, nema alternative, shvatile su i levičarske partije, koje su ne samo nastavile delo političara "Solidarnosti" nego su ih u mnogo čemu prevazišle, zaboravljajući pri tom svoje komunističke korene i osnovnu socijalnu doktrinu. Nova socijal-demokratija je preko svog glavnog eksponenta predsednika Aleksandra Kvašnjevs-kog ubedila svet da Poljska vidi svoj prioritetni cilj u integraciji sa zapadnim političkim, ekonomskim i vojnim strukturama. A da bi to postigla, ona je spremna da, čak i uz visoku socijalnu cenu, prilagodi čitav svoj državni i privredni potencijal zahtevi-ma EU i NATO.

Jedan od uslova uspešnog nastavljanja

tranzicije jeste radikalna reforma sistema socijalnog i penzijskog osiguranja. Poljska neće biti u stanju da podnese troškove izdržavanja društva koje ubrzano stari, u kome je sve više penzionera, nezaposlenih i osiromašenih seljaka, ukoliko ne stvori efikasan sistem zaštite građana. Jedan od izlaza je privatizacija celokupne sfere osiguranja, ali je za takav radikalan korak potreban društveni konsenzus, o čemu će morati da vode računa kandidati na predstojećim izborima.

SINDROM G O L O T E : Adam Min njik, jedan od najvećih moralnih autoriteta, na čije stavove se pozvao i predsednik Kvašnjevski u svojoj novogodišnjoj poruci, upozorio je Poljake da se čuvaju "sindroma Golote". Reč je o poljskom bokseru, koji je u Americi zbog niskih udaraca po drugi put izgubio gotovo dobijeni meč kandidata za prvaka sveta.

U predizbornoj kampanji, koja je praktično počela još prošle godine, čisti udarci su prava retkost. Pokazala je to veštački stvorena afera kada je premijer Oleksija optužen daje bio ruski špijun. Mada je oslobođen krivice, opozicija je zadala psihološki "udarac ispod pojasa" levici, naročito njenom postkomunističkom ogranku, što će sigurno uticati na izborne rezultate.

Adam Mihnjik je ustao protiv ekstremis-

1

ta na desnoj strani političke scene i usprotivio se otvaranju nove sezone lova na veštice koju najavljuju predlagači zakona o deko-munizaciji. Zalažući se za istorijski kompromis u ime viših interesa Treće Republike, on je odao priznanje koaliciji levice za njenu dosadašnju reformatorsku i proevropsku politiku, ne propustivši da ukaže i na njene slabosti i istorijska opterećenja.

Uprkos tim upozorenjima, niko ne sumnja da će ovogodišnja poseta pape Vojtile domovini biti iskorišćena u političkim borbama, dok će svako njegovo slovo biti pažljivo analizirano da bi bilo efikasno upo-trebljeno u predizbornoj kampanji. Pre toga, levica će morati da normalizuje odnose sa Crkvom i Vatikanom, ozbiljno poremećene zbog odlaganja ratifikacije konkordata.

Trezveni deo opozicionih partija ne poriče uspehe koalicione vlade, naročito u stabilizovanju privrede i u spoljnoj politici. Ako se izuzme spor oko konkordata i rezer-visan odnos opozicije prema istočnoj politici vlade, poljska spoljnopolitička strategija ostala je nepromenjena od 1991. godine. Neslogu je jedino izazvao nedavni pokušaj Varšave da odnose sa Moskvom reguliše bilateralnim sporazumima o liberalizaciji uzajamne trgovine. Opozicija se boji da bi ovakav korak mogao izazvati nepoverenje Zapada, koji bi Poljskoj, umesto članstva u EU i NATO, ponudio (kao i Rusiji) nekakav specijalni status.

Ako se izuzmu ova i neka druga neslaganja (na primer oko fiskalne politike ili tempa privatizacije), opozicija nije u stanju da predloži takav alternativni program, koji bi raspoloženje birača pretegao u njenu korist. Ekstremističke snage stoga traže izlaz nudeći populističke projekte, u kojima nes-vesno nude socijalnu sigurnost na osnovama bankrotirane politike "realnog socijalizma". U tome prednjači "Izborna akcija Solidarnost" koja je čak uspela da sindikalističkom frazeologijom i nerealnim obećanjima privuče ogroman broj pristalica i da na listi popularnosti ugrozi Savez demokratske levice.

"Nalazimo se danas u situaciji Andžeja Golote: posle sedam rundi pobeđujemo na poene u borbi sa našim istorijskim fataliz-mom. Kao što se retko događalo u našoj is-toriji, danas gotovo sve zavisi od nas samih. Tokom nekoliko godina rešiće se naša sudbina za sledećih pola veka. A Poljska je u prilici da upropasti tu svoju šansu — kao i Andžej Golota. Nećemo ući ni u NATO, ni u EU ukoliko budemo zemlja hladnog rata, posvađani narod u kojem jedna polovina nastoji da uništi drugu", upozorio je svoje zemljake Adam Mihnjik. •

ILIJA MARINKOVIĆ (BETA) 4. JANUAR 1997. • VREME 39

£7£7£T w o r l d s e r v i c e

EMISIJE NA SRPSKOM OD PONEDEUKA DO PETKA 06.45 • 07.00: VESTI • PREGLED ŠTAMPE. 12.30 • 12.45: VESTI • PREGLED ŠTAMPE. 18.00 - 18.45: VEST! • PANORAMA. 23.00 • 23.15.VESTI • PANORAMA.

PANORAMA detaljnije razrađuje aktualna zbivanja u Jugoslaviji njenom susedstvu 1 svetu. PANORAMA donosi, između ostalog« vesti iz poslovnog života i iz sporta.

BY RADIO.

SUBOTOM 06.45 - 07.00: VESTI • PREGLED ŠTAMPE. fc

12.30 - 12.45: VESTI • PREGLED ŠTAMPE. ' 18.00 - 18.45: VESTI • SPORT • PANORAMA • R 23.00 - 23.15:VESTI • ENGLISH BY RADIO.

Subotom donosimo RADIO ČAS ENGLESKOG JEZIKA. RADIO F6ll*Q|^ pnliku za di aktualnosti. Svake poslednje subote u mesecu u ovom terminu <wtiitijj*mo "i w RAZGOVORE O PRIVREDI.

lizu

NEDELJOM 06.45 • 07.00: VESTI • PREGLED Š T 12.30 . 12.45: VESTI • PREGLED 18.00 - 18.45: VESTI • PANORAMA* 23.00 . 23.15: VESTI • IZBOR NEI

mS

KULTURA NEDEUOM prati kulturna z veze. RADIO PLUS je, najvećim defom, poe-podseća na najvažnije događaje iz protel

FREKVENCIJE (SW) 06.45 • 07.00

12.30 - 12.45

18.00 - 18.45

23.00 - 23.15

7,210 41m

11,680 15,325 fV»H2 25m 19m h

6,050 49m

6,050 49m

9,915 31m

9,915 31m

11,865 MHz • 25m

11,780 MHz 25m

BBC VVORLD SERVICE, SERBIAN PROGRAMMES, BUSH HOUSE, LONDON WC2B 4PH, UK. Tel: (0171) 257 2515 Fax: (0171) 240 4641 E-mail: south.slavonic@bbcnc.org.uk

E R I D I J A N I

gvatkmala s i t i Z a g r l j a j

Generali i pobunjenički komandanti, do juče ogorčeni neprijatelji u 36 godina dugom građanskom ratu u Gvatemali, došli su zajedno u selo duboko u džungli da kažu seljacima kako je rat završen. "Naše prisustvo ovde je dobar primer trpeljivosti i pomirenja. Smogli smo snage da odložimo oružje ijedni druge bratski zagrlimo", izjavio je ministar odbrane general Hulio Balkoni u govoru pred 2000 seljaka u Kantabalu. Simbolična poseta Kantabalu usledila je dan nakon što su predsednik Gvatemale Alvaro Arzu i Gvatemalska revolucionarna nacionalna jedinica (URNG) potpisali istorijski mirovni sporazum o okončanju rata u kome je ubijeno 140.000 ljudi. General Balkoni i komandant URNG Ronaldo Moran sreli su se sa razdraganim seljacima na centralnom trgu Kantabala u džungli Iksakana na severu Gvatemale. Seljaci su klicali "Živela URNG", "Živela armija", pokazujući time spremnost da zakopaju sekire. Većinom indijanski živalj oblasti Iksakan prošao je kroz neke od najsurovijih zločina koje je počinila armija Gvatemale tokom najvećih pritisaka na gerilu u kampanjama osamdesetih godina. U blizini sela, u gradu Kuatro Pueblo, 325 ljudi je ubijeno u masakru 1982, kada su vojnici desetkovali stanovništvo, zapalili

crkve pune ljudi i razbijali bebe i decu o stabla drveća. U Kantabalu je, zajedno sa bivšim neprijateljima a sadašnjim mirotvorcima, stigao i seljački indijanski vod Rigober-ta Menću, dobitnik Nobclove nagrade za mir 1992. "Došli smo da vidimo da li je narod ovde spreman na pomirenje", rekao je Menću. Da pokažu kako se treba miriti, Menću, Moran i general Oto Pereš, iz pregovaračkog tima vlade, zasadili su drvo mira u centru sela, a onda se toplo zagrlili.

SI OKI I O L M

S e t a

U mraku švedske zime ljudi ponovo tonu u potištenost. Ceni se da 4 odsto Šveđana redovno prolazi kroz zimsku depresiju koja se. iskazuje letargijom, smetnjama u spavanju, gubitkom apetita i smanjenim seksualnim porivom. Sindrom zimske sete je do nedavno bio odbacivan i objašnjavan kao preterana reakcija na niske temperature i duge mračne dane. Ipak, posle 10 godina istraživanja, zimska seta je danas u Švedskoj prepoznata kao stvarna opasnost koja preti velikom broju ljudi u svetu. Pod nazivom sezonski uzrokovani poremećaj (SAD), ova specifična forma depresije opisuje se kao oboljenje čiji je verovatni uzrok nedostatak dnevne svetlosti, a koje se može lečiti svet-losnom terapijom. "Niko ne zna staje uzrok zimske potištenosti jer nema apsolutno tipičnih sindroma. Jedino što pouzdano znamo jeste daje bolest sezonska", kaže profesor Lenart Veterberg iz vodećeg švedskog medicinskog istraživačkog instituta "Karolinška". "Očigledno je da se Šveđani ponašaju drugačije leti nego zimi, a smatra se normalnim da se čovek zimi oseća donekle potišteno", kaže profesor koji je poslednju deceniju posvetio ovom problemu. "Neki imigranti odlaze iz Švedske, jer ne mogu da podnesu ovdašnji zimski mrak, dok veliki broj Šveđana putuje zimi u Australiju, ili druge sunčane zemlje na godišnji odmor". Tipične žrtve su žene između 20 i 50 godina

koje su u stanju da zimi spavaju dvostruko duže nego inače, jedu više i goje se. Ili, suprotno, da pate od nesanice i mršave zbog gubitka apetita. Tretman u institutu "Karolinška" sastoji se od jakih doza svetlosti, desetak puta jačih od normalne sijalice u belo okrečenoj sobi, po nekoliko sati tokom nekoliko sedmica. "Provela sam u sobi tek 30 sekundi i odmah mi je bilo kao daje svet-lost iznenada ušla u moje telo", kaže jedna pacijentkinja. Pacijenti kažu da nikada ranije svoje probleme nisu povezivala sa svet-lošću, da im je odmah bilo bolje posle terapije i "daje tako jednostavno kada se to shvati".

M O S K V A

P e g e

Polako, polako, duh revolucije se širi Rusijom najavljujući eksplozivnu 1997. godinu. Bar tako misli Genadi Zjuganov, komunistički vođa koga je Boris Jeljcin porazio na prošlogodišnjim predsedničkim izborima. "Sve danas ukazuje na avgust 1917. Niko tada nije video da revolucija dolazi, ali je došla posle tri meseca. Do marta 1997. sve može da eksplodira", rekao je Zjuganov u novogodišnjem intervjuu. Što je možda neobično za sledbenika marksizma, Zjuganov vidi da i zvezde, taman koliko politika i ekonomija, utiču na vrenje nezadovoljstva napaćenih masa. Zjuganov, 52-godišnji bivši nastavnik matematike, kaže da Jeljcin i njegovi sledbenici moraju da paze šta rade, jer, kao i 1917, vojska nije raspoložena da brani vladare Rusije. Kaže da nikako ne bi želeo ponavljanje građanskog rata od pre osam decenija, ali da strahuje da će "sile jače od Kremlja pokrenuti nerede među milionima Rusa kojima su tržišne reforme donele samo bedu i haos". Dobro je poznato, kaže on, da postoji 11-godišnji ciklus sunčevih pega koji utiče na društvo. "Prošli smo veoma tihu fazu ciklusa. Zato je u Rusiji sve bilo mirno. Al i , sada ulazimo u veoma nemirno razdoblje. Biće žestoko sve do 1999."

JVrOCAABHJA U H»EMM PVlUMTETbM

Preduzeće za novinsko-izdavačku delatnost

DAU GRAF d.o.o. Beograd, Mokroiuška 115, tel. 4896-008; 331-975

U p r a v o | c h e a š l a lx š t a m p e k n | t g a V o r e n a M i n i e r m a n a

i *l i h 1 I if| d a v i t « i n $ e u i rošitelii

Uplatom 80 dinara na račun izdavača 40816-603-7-45538 i slanjem kopije uplatnice na adresu DAN GRAF d.o.o. Mokroiuška 115, Beograd, omogućujete sebi da knjigu koja u prodaji ima cenu 120 dinara, dobijete poštom na adresu koju navedete u uplatnici.

D o d a t n e informaci je n a telefone 3 3 1 - 9 7 5 i 4 8 9 6 - 0 0 8 .

4. JANUAR 1997. • VREME 41

K U L T U R A

Intervju: Miki Manojlović

Trećeligaši na vlasti Otvorio se jedan kulturološki jaz, civilizacijski sudar između

obaveštenih i neobaveštenih, mislećih i nemislećih, slobodnih i neslobodnih, pokornih i... doskora isto pokornih

aš poznati filmski i pozorišni glumac Miki Manojlović već četiri godine živi i radi u Francuskoj, gde je postigao zavidne uspehe u svom poslu. Sni

mio je niz zapaženih uloga u kojima su mu partneri bili i glumci poput Katrin Denev i Zan Mari Tretinjan ili Helena Bonam Karter. Nedavno je, u Italiji, dobio veoma prestižnu filmsku nagradu "Capri". Naša publika, nažalost, nije videla njegove recentnije uloge, osim onih u "Podzemlju" i "Tuđoj Americi". Njegov boravak u Beogradu iskoristili smo za razgovor koji je, u skladu sa okolnostima, bio uglavnom posvećen "teatru" koji se odvija izvan pozo-rišnih zgrada.

" V R E M E " : Četiri godine vas nema na pozorišnim scenama u Jugoslaviji. Sada ste se zatekli ovde, upravo u vreme burnih rasprava da li treba igrati i na koji način glumci i drugi pozorišni ljudi treba da izraze svoj protest. Kakav je vaš stav o tome?

MANOJLOVIĆ: Bio sam svojevremeno predsednik glumaca Srbije, zatim i predsednik pravog, nezavisnog sindikata glumaca, koji nikada zapravo nije zaživeo. Glumci Srbije nisu bili, a nisu izgleda ni sada, u stanju da artikulišu svoju senzibilnost i pretvore je u akciju. Samo su dva čoveka znala i shvatala o čemu se radi: Dragan Ni-kolić i Egon Savin. Sve druge ljude koji su tu bili ne mogu da smatram ozbiljnim.

Glumci hipersenzibilno doživljavaju "realni" svet i njihove reakcije su tačne, ali im nedostaje organizacija. Ja ne verujem da glumci Srbije mogu da sprovedu bojkot. Tu vrstu sagledavanja vremena koja bi bila primerena ovom trenutku oni teško da mogu da pretoče u akciju koja bi, po mom mišljenju, bila adekvatan odgovor na ova događanja u koja sam upao iz jedne sasvim drugačije sredine. Kad mislim o glumcima, mnoge stvari mi padaju na pamet i pitam se zašto oni obično prvi reaguju, zašto ne re-aguju drugi ljudi? I sada vidim na ulicama sto ili dvesta hiljada ljudi koji reaguju, prvi put. Stvarno je zanosno i lepd gledati te ljude kako se na građanima primeren način bune protiv nepravde i izražavaju svoje

42 VREME • 4. JANUAR 1997.

mmmmmm-

mišljenje. Ono što mi je jasno je da oni tako mogu da šetaju mesecima i da ispo-ljavaju svoje mišljenje, i da to neće dovesti ni do kakve promene.

Kada je u pitanju glumački protest, apsolutno se slažem sa samoukidanjem kao jedinim mogućim putem, jedinom mogućom reakcijom. Al i , danas se niko ne seća onog muka pozorišta posle devetog marta, time se ništa nije postiglo. Reakcija na stvarnost ipak mora da bude odgovarajuća. Ne vredi da glumci prestanu da rade, a mislim da se to i neće dogoditi. Ovde bez generalnog štrajka neće biti nikakvih pomeranja. U to sam ubeden.

Ova vlast ima čudnu putanju, čudnu krivulju, ma koliko se hrabro i glasno ispoljavala, ona nema viziju i anticipaciju. Ili je ja prosto ne shvatam, zato što sam politički diletant. Da nisam, verovatno bih i sam bio u politici, najgoroj ljudskoj aktivnosti.

Sami ste rekli da su svi zaboravili muk pozorišta posle devetog marta. Ne čini li vam se da ta vrsta akcija vlastodršce mnogo ne sekira, jer je njima i bolje bez pozorišta i bez takvih ljudi nego sa njima, i da sve to šteti samo onim ljudima koji žele da vide dobro pozorište, a vlast ostavlja ravnodušnom?

Slažem se u potpunosti, a i da dode do nekog štrajka mislim da u njemu ne bi sudelova-la sva beogradska pozorišta, nego bi se licitiralo. Može da se napravi paralelno udruženje, sve može da se uradi ako se hoće; niko nije nezamenjiv u ovoj zemlji. Stvari su potpuno jasne. Ja političara, uopšte politiku kao moralnu kategoriju ne priznajem, ja sam organski protivnik toga. Smatram daje politika ovde na Balkanu u velikom zaostatku, praktičnom i teorijskom, u odnosu na sve druge politike. Nigde politika nije delatnost za svece, ali je na Balkanu nepodnošljivo amoralna kategorija. Rezultati takve politike su vidljivi, i oni ne mogu biti gori. Ma koliko ovde u Srbiji ne bilo rata, ja ovde vidim druge vrste patnje. Sve što se događalo oko raspada Jugoslavije, moje zemlje, ima strahovitih reperkusija na naše živote. Bolest je strašna, a stvorili su je upravo političari, ljudi koji nisu radili svoj posao onako kako je trebalo da se radi. Pa i sada, ako je bilo krađe, onda je ona izvedena potpuno amaterski.

Kako je sve ono što se ovde događalo izgledalo iz evropske perspektive? Kako je bilo biti odavde, a ipak ne pripadati svetu koji ste upravo opisali?

Bio sam ovde kratko početkom septem

bra i prvi put, kada sam se vraćao, nisam osetio da nešto napuštam odlazeći iz mog rodnog grada, i rodnog grada mog prad-ede, i nisam osetio da odlaskom u Pariz idem u nešto novo i nepoznato. U meni se, dakle, dešavaju neki procesi koji su meni jasni, a druge ne moraju zanimati. Francuska je sredina u kojoj imam profesionalno mesto kakvo sam imao i ovde, pa i bolje od toga. U esnafu, medu ljudima sa filma i iz pozorišta, veoma se dobro zna ko sam. Francuska je zemlja gde su rođeni moj otac i moja baka, tako da me dosta stvari vezuje za nju. Ja, dakle, jesam neko ko dolazi tamo i ko je prinuđen da objašnjava neobjašnjivo sebi i drugima, i to je ono što je najstrašnije. Ne može se čoveku koji živi u zapadnom svetu objasniti ništa: raspad Jugoslavije, rat u Bosni i Hrvatskoj, ili ovo što se događa u Srbiji, ili sve ono što se dešavalo sa Kninom, Vukovarom ili Sarajevom — vojni aspekt, politički aspekt — to je neobjašnjivo. Ja sam imao običaj da svoju bivšu zemlju Jugoslaviju i sredinu iz

Znate li kolika je intelektualna odgovornost — pa, oni su najkrivlji! Intelektualna srž naroda treba da bude u Akademiji, tako je u svakoj normalnoj zemlji. Oni su stvorili ovu politiku pod kojom danas živimo

koje sada dolazim, a na čijim pasošima još uvek piše "Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija" objašnjavam sa pozitivnog aspekta, nisam voleo da budem onaj koji će ovu zemlju pljuvati i gaditi. A to je vrlo teško: teško je pronaći pozitivan način i put da se sve ovo objasni. Oni uvek očekuju da im kažeš sve najgore i tako objasniš ono njima neshvatljivo, ono što je duboko u mentalitetu, istoriji i kulturi ovoga tla. Nekada me zaista muka hvatala od pokušaja da im objasnim šta se ovde zbiva.

Nije li i "Podzemlje" svojevrstan pokušaj da se ljudima iz drugačijeg podneblja objasni, na način koji oni mogu da razumeju ili da osete, šta se ovde dešava(lo) i koje su podzemne sile koje su dovele do ovoga čemu smo svedočili poslednjih godina?

Svakako. Čitav film je plod jednog timskog jauka ljudi koji su ga radili. "Podzemlje" je neka vrsta testamenta, pokušaj da im kažemo šta smo prema toj zemlji oseca-li i šta dan-danas osećamo. Nažalost, generacije koje danas imaju 16-17 godina i koje

nikada nisu bile, recimo, u Hrvatskoj - o tome ne znaju ništa. Čitava ta priča o Ju-goslovenima, o neopredeljenima, o Titu, unutrašnjoj politici, ratu, periodu između dva rata, o Radićima, o 1918. veoma je bogata burnim zbivanjima, ali bojim se da je vrlo siromašna pravim ljudima. Mi smo taj film napravili zbog toga.

Kakav je vaš odnos prema pitanju "istorijske distance"? "Podzemlje" i neki drugi filmovi, koji referiraju na ovaj rat i njegove uzroke, snimani su dok rat još nije ni bio okončan...

Ne da nije bio okončan, rat je tada bio na vrhuncu. Poslednji kadrovi snimani su marta 1995. Ipak, nije bilo teško raditi bez te "distance", zato stoje bio jasan taj čvor u vremenu, taj trenutak kada je treća liga političara nacionalista uzela stvari u svoje ruke. Posle smrti "velikog vođe" Josipa Broza Tita nužno dolazi nekoliko mediok-ritetskih generacija političara. Mi smo tek kod one prve. Nažalost, ovde su došli tre-ćeligaši na vlast. Kad pogledate malo šire,

velikih političara je sada vrlo malo. Poslednji je valjda bio Miteran. Ovo su sve neki šefovi stanice, koji propuštaju ili ne propuštaju te vozove.

Izgleda da balkanska politička kultura konstantno proizvodi tu naopaku vrstu "velikih političara", kao što su naše aktuelne vođe, koji sebe ne doživljavaju kao obične činovnike, tako da mi umesto velikih državnika

imamo "velike vođe" u najgorem smislu reci?

Narod je taj koji to traži i voli i "velike vode" to znaju. Oni poznaju narodne ero-gene zone: to su fiziološke potrebe, hrana i ostalo, i poneka kinta. Sve je to kombino-vano sa ulivanjem straha: što si mrgodniji i stroži, što tvrđe i manje govoriš, to si ovde veći i cenjeniji vladar. Narod to voli. M i smo skloni iluzijama: nije narod samo Beograd, ili deo Beograda. Sećam se kada sam sa Harisom Pašovićem radio predstavu "Ptice" i kada je narod išao tadašnjom Ulicom Maršala Tita i vikao "Slobo — slobodo". Ne mogu da tvrdim daje taj isti narod, ali nekako slična kolona je nešto kasnije istim ulicama vikala "Slobo Sadame". Narod još nije politički zreo. Propušten je jedan period izuzetno važan za političko sazrevanje i ja ne vidim perspektivu istinskog poboljšanja ovde. Ovo sada još nije pravo sazrevanje, ovo je tek buđenje iz duboke anestezije, koje će tek neku četvrtu ili petu generaciju naučiti da poštuje rad, zna da radi i voli da radi, te da organizuje život sebi i drugima. Ta kategorija je ovde

4. JANUAR 1997. • VREME 43

potpuno zaboravljena, ovde malo ljudi zaista radi.

Ipak, u trenutku dok razgovaramo, neki ljudi nedaleko odavde vredno rade na suzbijanju i uništavanju pozitivne energije koja je, naoko banalnim povodom, krenula u pokušaj promene političke i civilizacijske paradigme i u uljudi \ an je jednog zapuštenog društva...

Za njih je ta energija negativna, to je jasno. Ovde je građanska svest izašla na ulice, građanska klasa koja je zbrisana budi se iz anestezije. Otvorio se jedan kulturološki jaz, civilizacijski sudar između obaveštenih i neobaveštenih, mislećih i nemislećih, slobodnih i neslobodnih, pokornih i . . . doskora isto pokornih. Za vlast je ova karnevalska energija negativna iz jednog praktičnog razloga: ako se priznaju rezultati izbora od 17. 11, onda bi komisije za sledeće izbore bile formirane u tim istim opštinama i na njima bi kontrolu imali ljudi koji nisu mili i dragi vlastima. Zato nema pružene ruke i realnog sagledavanja situacije, jer bi time bio otvoren proces koji bi doveo do kraja ove i ovakve vlasti.

Verovatno ste gledali "kontramit-inge" pristalica vlasti i njihovu scenografiju, ikonografiju, govor Vode i sve ostalo što predstavlja svojevrsnu teatarsku igru. Kako to komentarišete?

Smatram da svako ima pravo na miting, čak i na istom mestu i u isto vreme. Naravno, razlozi sazivanja tog mitinga su jasni kao dan. Samo izvršenje tog mitinga kao teatarskog čina je bilo tanko. Ni publika nije baš nešto mnogo uživala, ma koliko to pokušavali da premontiraju na RTS-u, koji je, usput, jedna potpuno izmenjena televizija. Kada sam odlazio odavde tamo je još moglo nešto da se vidi i čuje, ma koliko profiltrirano. Sada sam šokiran kako joj uspeva da ne javi bar stofi deo onoga što se događa, već kreira pravu paralelnu realnost. Covek sa strane pred tim može samo da bude zapanjen. To je manipulacija ljudima koji nemaju mogućnosti da čitaju knjige ili novine kao stoje "Naša Borba". To je genocid nad sopstvenim narodom. To ni najtvrđi zagovornici "besklasnog društva" nisu radili.

Što se samog mitinga tiče, videlo se da su prvi redovi bili vrlo poneseni govorima, dok su oni pozadi bili dovedeni i to se lepo videlo po njihovim reakcijama. Miting je bio jednostavno loš, ljudi koji su govorili nisu ništa rekli, ali šta nam to govori? To znači da oni ni nemaju potrebu da nešto zaista kažu, niti oni koji ih slušaju imaju potrebu da nešto čuju. To je sasvim dovoljno da se status quo zadrži. Mislim da vlast nema nikakvu taktiku razrešenja krize.

Kada smo već kod TV-a, do sada je barem na drugim programima, izvan po-litičko-informativnog, bila podnošljiva situacija. Sada se i u kulturi ili muzici prave "crne liste" na koje dospevaju svi koji su negde i nekako iskazali svoju podršku studentima ili građanima Beograda...

Raniji režimi, od 1945. nadalje, postavljali su na upravničke i direktorske položaje ljude koji nisu bili konsenzusom izabrani, ali za koje je vlast pretpostavljala da će naići na izvesno odobravanje i uvažavanje, koji su ipak bili prihvatljivi. Bilo je jasno da s ovom vlašću nešto temeljno nije u redu čim je počela da dovodi na važna mesta svoje ljude na način koji je bio ispod svih, ionako niskih standarda ranijih perioda. Tako je i sa televizijom. Ja na RTS-u nisam radio praktično deset godina, još od "Vuka Karadžića", niti sam nešto mnogo zvan.

Mnog6 se govori o "intelektualnoj odgovornosti" za sve što se dogodilo. I u ra-zgovoru u Centru za kulturnu dekontaminaciju spominjani su neki pozorišni činovi, neke predstave koje su, navodno, budile određene "niske strasti"...

Još pre deset ili dvanaest godina sam dao intervju listu koji se zove "Večernje novosti", u kojem sam govorio o fenomenu predstava na "S" i o tome da to ne treba raditi. Tako je sve počelo. Bio je to Gazime-stan pre Gazimestana. Pozorište je tangenta gde možemo, pokatkad, da vidimo kuda stvari idu. E, ali tada je budući predsednik Jugoslavije bio neprikosnoveni voda volje

Ako bih nalazio smisao u glumi ovde, to bi dolazilo isključivo iz bića, iz duha pozorišta, koje je danas i ovde samo sebi svrha. Jer živolje danas mnogo jači izvan pozorišta

srpske Akademije koja je "podržala promene u Gradskom komitetu", koja je pomogla stvaranje sadašnje vlasti. Ljudi, shvatate li o čemu je ovde reč? Znate li kolika je intelektualna odgovornost — pa, oni su najkrivlji! Intelektualna srž naroda treba da bude u Akademiji, tako je u svakoj normalnoj zemlji. Oni su stvorili ovu politiku pod kojom danas živimo. Zašto? Zato što su bili nacionalno toliko jako obojeni da nisu mogli da vide da ti ljudi nemaju političkog dara. Nisu čak ni danas to u stanju da kažu.

Postoje li okolnosti koje bi vas motiv-isale da se vratite ovde i nastavite tamo gde ste stali?

Meni je još sredinom osamdesetih, u staroj Jugoslaviji, krug smisla u glumi bio ispunjen. Ja sam uradio što se dalo uraditi još tada. Smanjenje, skraćenje tla moje zemlje obesmislilo je u meni ideju koju unosim i energiju koju imam. Ja sam u pozo-rištu i na filmu radio na mnogo načina. U onom banalnom smislu - sve nagrade, sve stoje moglo da se uzme uzeto je po dvaput triput. Tada sam imao potrebu da se raz-menjujem sa nekim drugim ljudima. Kada su mi to ukinuli, kada sam ostao bez prostora kojim sam se kretao 25 godina, tu više nisam imao šta da tražim. Dakle, ako bih nalazio smisao u glumi ovde, to bi dolazilo isključivo iz bića, iz duha pozorišta, koje je danas i ovde samo sebi svrha. Jer život je danas mnogo jači izvan pozorišta. •

TEOFIL PANČIĆ SLOBODAN KOSTIĆ

44 VREME • 4. JANUAR 1997.

Pozorište 1996.

Čekajući godinu raspleta

Najbolje predstave u minuloj godini bile su snažno društveno angažovane i precizno moralno profilisane

P očetak kalendarske godine koja je za nama (ona „pozorišna" ne počinje 1. januara niti se završava 31. decem

bra, već je određena trajanjem teatarske sezone koja, praktično, obuhvata period između dva septembra) bio je obeležen žestokim (i najčešće jalovim) čaršijskim nagađanjima o tome ko će biti novi upravnici pojedinih beogradskih pozorišta, a završena je ništa manje oštrim (i bezmalo isto toliko nekonstruktivnim) diskusijama na temu: specifičan položaj pozorišnih umetnika u dramatičnim društvenim zbivanjima, kakva su ova koja upravo potresaju Srbiju. Na samom početku 1996, u teatarskim krugovima (ali i onim parateatar-skim - gde akteri samo misle da su kompetentni da disku-tuju o pozorištu) u toku je bila rasprava o tome da li smo žrtve krize domaćeg dramskog stvaralaštva, da bi na njenom završetku bilo jasno da ovdašnje pozori-šne uprave nisu pokazale mnogo više smisla i sluha ni po pitanju izbora inostrane dramske literature koja će se naći na repertoaru naših pozorišta. Izgleda da smo i u doba sankcija videli više svetskih pozo

rišnih hitova („Garderober", „Tri visoke žene" ili „Oleana"...), no stoje to bio slučaj u godini kada je embargo napokon ukinut.

NEVOLJE S UPRAVNICIMA: Mada su Atelje 212 i Teatar ,,T" dobili nove upravnike, prašina oko izbora rukovodstva u nekim beogradskim pozorištima još se ne

ova problematika i dalje je vezana za politiku, uslovljena je odnosima snaga unutar koalicije SPS-JUL i dodatno komplikova-na neizvesnošću zbog postizborne krize u Srbiji.

Baš zato što se politika (ponovo) više nego grubo umešala u pozorišnu svakod-nevicu (čak do te mere da se u pojedinim pozorištima repertoari, pokatkad samo fiktivni - priželjkivani, prave izvan same kuće, na sastancima raznih formalnih i neformalnih komisija), ne čudi prirodna potreba izvesnog broja naših kritičara da u standardnim godišnjim izborima i anketama kao najupečatljiviji teatarski događaj u minuloj godini proglase uistinu prvorazredno parateatarsko dešavanje koje na beogradskim (i ne jedino prestoničkim) ulicama traje već nedeljama. Tim pre što najnovije ulične demonstracije na fascinantan način u sebe uključuju niz autentičnih pozorišnih elemenata, kao i mnoštvo drugih formi koje se graniče s teatrom. Iako smatram da je protest građana i studenata svakako najznačajniji događaj protekle godine, te da je zbog svog jasno i precizno profilisanog moralnog stava reč o najvažnijem društvenom i kulturnom dešavanju kod .nas, ipak

SUOČAVANJE S V R E M E N O M : " U potpalubl ju"

sleže, a rat, pogotovo oko pozicija u Narodnom pozorištu, nastavlja se nesmanjenom žestinom, a s obzirom na učestalo otkazivanje predstava u ovom pozorištu - izgleda da se i zaoštrava. Dabome, celokupna

ne mislim da su demonstracije isto što i pozorište. Međutim, na tom planu, po mom mišljenju, kao najbolje u 1996. godini izdvojile su se predstave „Banović Strahinja', „Murlin Murlo", „Slučaj Hinkeman", ,,U

4. JANUAR 1997. • VREME -T,

potpalublju", „Turneja", „Novela od ljubavi", „Poljubac žene pauka".

PITANJE MORA-LA: Već na prvi pogled je jasno da su sve navedene predstave, pa čak i ona medu njima nominalno namenjena deci („Novela") snažno društveno angažovane i politički obojene., baš kao što je evidentno i to da se njihovi autori na više ili manje direktan način bave ovim dobom i našom sudbinom u tom vremenu. „Banović Strahinja" Borislava Mihailovića Mihiza, nastala letos kao festivalska produkcija Grada teatra Budve, bez obzira ne sve drama-turške i rediteljske intervencije reditelja Nikite Milivojevića, ostala je mihizovska analiza odnosa koji se uspostavljaju između zajednice i pojedinca koji se svojim pravednim stavom, svojim vaspitanjem i celokupnim pogledom na svet, suprotstavlja svima, makar to u kontekstu dnevne politike de-lovalo i kao izdaja. Naravno, Milivojević aktuelizuje pitanje te izdaje izvodeći na scenu savremenu verziju Jugovića, u kojima prepoznajemo sadašnje novostasale skorojeviće, nosioce ogromne društvene,

B O L N A NEMOĆ P O J E D I N C A : "Banović Strahinja

ekonomske, a samim tim i političke moći. Naspram njih će, kao i kod Mihiza, stajati usamljenik koji ne pristaje na manipulacije. Na uzbudljiv umetnički način, kroz niz antologijskih scena, blagodareći i izvanrednoj glumačkoj ekipi (Varja Đukić, Svetozar Cvetković, Branimir Popović, Miodrag Krivokapić, Mladen Nelević, Ljiljana Krstić, Milo Miranović i Slaviša Čurović), predstava nas suočava s tmurnim istinama o ovom vremenu i svetu

D O B A R S A V R E M E N I STRANI T E K S T : "Mur l in Mur lo "

utemeljenim na obmani i prividu, ona ukazuje na bolnu nemoć pojedinca sukobljenog sa zastrašujućom tiranijom vladajuće oligarhije. Pri tom, naravno, ovaj „Banović" nije politikantski pamflet, letak izbačen na beogradske ulice u času definitivnog raspada jednog monstruoznog sistema vrednosti, već teatarska igra saopštena atraktivnim pozorišnim sredstvima, „dijagnoza" koja se tiče kompletnog civilizacijskog ustrojstva.

ČUDESNA MURLIN: Upravo o civilizaciji koja nestaje, o apokalipsi čitavog jednog sveta i dotrajavanju onih čije su sudbine, hteli to oni ili ne, vezane za tu civilizaciju i taj svet, svedoči i „Murlin Murlo", jedan od retkih zaista dobrih savre-menih stranih tekstova postavljenih na našoj sceni u pos-lednje vreme. Predstavom koju je u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu režirao Radoslav Milenko-vić, a u kojoj su odlične role ostvarili Jasna Đuričić Jank-ov, Lidija Stevanović, Boris Isaković i Miroslav Fabri. nagovešten je po svoj prilici moćan predstojeći ,,juriš~ izuzetnih ruskih pisaca novog senzibiliteta (drama „Kući!..." Ljudmile Razumo-vske upravo se priprema u Ateljeu, a još jedan Koljadin komad „Poloneza Oginskog"

46 VREME • 4. JANUAR 1997.

mmmmz

izveden je u JDP-u upravo ovih dana). I dok nas predstava ,,U potpalublju'

(dramatizacija romana Vladimira Arse-nijevića koju su načinili Damir Vijuk i reditelj Nikita Milivo-jević, JDP) takode bolno suočava s vremenom koje bi mogli najradije da zaborave (jedni jer su patili, drugi jer se sada plaše onih prvih), s ratom u kojem je stradala još jedna ovdašnja izgubljena generacija, „Turneja" Gorana Markovića (režija Milan Kara-džić, Atelje 212) pričajući o ratu zapravo svedoči o glumcima, njihovom neobičnom zanatu i još neobičnijoj umet-nosti. U pozorišnom smislu, obe predstave su umetnički snažne, afirmišu sjajne glu

mce, do paroksizma nabijene emocijama i obe najdirektnije komuniciraju sa publikom. I „Slučaj Hinkeman", ali iz sasvim

Kao najbolje u 1996. godini izdvojile su se predstave "Banović Strahinja", "Murlin Murlo", "Slučaj Hinkeman". "U potpalublju", "Turneja", "Novela od ljubavi", "Poljubac žene pauka"

trećeg ugla, takode se bavi ratom, tačnije, ova predstava koju je Gorčin Stojanović režirao po tekstu Ernsta Tolera (Bitef teatar), analizira posledice rata. Ako „Ban-

preds-

C EU

CENTRALNO-EVROPSKI UNIVERZITET

FOND ZA OTVORENO DRUŠTVO

objavljuju program Letnjeg unverziteta u Budimpešti i Varšavi za profesore univerziteta i istraživače tokom jula 1997. godine iz sledećih oblasti: ARHIVE: Moderni metod evaluacije arhiva i tehnike organizovanja elektronskih podataka (30. juni - 11. juli 1997.) * EKONOMIJA: Tržišta rada i primenjena mikroekonomija tranzicije (30. juni -11. juli) EKONOMIJA I EKOLOGIJA: Ekonomija i ekološka etika (30. juni -11. juli) EKOLOGIJA: (1) Značaj ekologije u zemljama u tranziciji (30. juni -11. juli) - u Varšavi; (2) Uticaj ekologije i ekološke strategije u zemljama u tranziciji: viši kurs za aktiviste (14. - 25. juli) ŽENSKE STUDIJE: Predstavljanje pola: kulturološke studije, književna teorija i likovne umetnosti u istočnoj i centralnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu (30. juni - 11. juli) ISTORLJA: Izvan geta: jevrejska tradicija u krizi (30. juni -18. juli) PRAVO: (1) Pravo, javna administracija i promene u društvu (18. - 29. avgust); (2) Pravna teorija i tranzicija u istočnoj Evropi (11. - 29. avgust); (3) Prava manjina kao grana ljudskih prava (30. juni -11. juli) BIBLIOTEKARSTVO: Biblioteke i Internet (14. - 25. juli) MEDIJI: Masovni mediji i demokratija (30. juni -18. juli) SREDNJEVEKOVNE STUDIJE: (1) Kavkaz: jedinstvena raskrsnica antičkih kultura (od ranog srednjeg veka do kavkaskih ratova) (30. juni - 11. juli); (2) Kulturno naslede u opasnosti (1. - 30. juli) FILOZOFIJA: Racionalnost u post-fundacionalističkom dobu (7. - 25. juli) POLITIKOLOGLJA: (1) Institucije novih demokratija: da li su one važne? (14.-25. juli); (2) Moralne osnove politike (30. juni - 18. juli) CEU LABORATORIJA: Elektronsko "učenje iz daljine": složeni sistem letnje škole u Budimpešti (30. juni - 25. juli), ADMINISTRACIJA UNIVERZITETA: Politika visokog školstva i institucionalno odlučivanje (14. - 25. juli) Zainteresovani kandidati treba da pošalju sledeći materijal na engleskom jeziku kancelariji Letnje škole (adresa u dnu oglasa): 1. radnu biografiju (CV), 2. listu radova ili referata, 3. kratak siže tri najznačajnija rada, 4. jednu ili više preporuka, 5. kratko pismo o namerama i razlozima konkurisanja na Letnji univerzitet, najkasnije do 31. januara 1997. Svi kursevi i materijali su na engleskom jeziku. Od kandidata se očekuje da poseduju dobro znanje engleskog jezika. Za detaljnije informacije o pojedinim kursevima obratiti se kancelariji Letnjeg univerziteta u Budimpešti: - e-mail: <summeru@ceu.hu>, <ballag@osi.hu>; fax: +361 327 3124, telefon: +361 327 3811, 361 327 3069; adresa: Nador u. 9, 1051 Budapest, Hungarv.

OV1C tavlja anatomiju morala koji se javio kao posledi-ca smutnih vremena u kojima je sve postalo moguće, onda je i „Hinkeman" na sličnom tragu jer pokazuje šta biva kada se rat okonča i započne preb-rojavanje p rež ive l ih žrtava.

IZMEĐU OPTIMIZMA I PESIMIZMA: „Novela od ljubavi" na vedar, raspe-van i razigran način ide i korak dalje. Ova pre

dstava, nastala u podgoričkom Dječijem pozorištu u režiji Milana Karadžića, naša je verzija priče o Romeu i Juliji, no za raz

liku od mračne sudbine koju je Šekspir namenio mladom paru iz Verone, Stev'an Koprivica je Gracijeli - kotorskoj plemkinji i katolkinji - i Vukolu - brđanskom pastiru od Njeguša - odredio srećan kraj, sugerišući tako istinu po kojoj nam posle svih velikih lomova i smutnji, posle rata koji je u njegovoj predstavi simbolizovao sukob između vile

primorkinje i njene planinske posestrime, ipak valja da živimo zajedno, bez obzira na veroispovest i poreklo. Još direktniji pogled u sudbinu pojedinca osuđenog na dramatičnu stvarnost, na traumatičnu društvenu situaciju koja melje temeljna humana osećanja i bezosećajno proždire ljude, ovoga puta na nimalo vedar način i s gorkim pesimizmom ponudio nam je projekat „Poljubac žene pauka", dramatizacija slavnog Puigovog romana, u kome na sceni Zvezdara teatra, a u režiji Egona Savina, izvanredno igraju Bogdan Diklić i Dragan Nikolić.

Značajna novina u našem pozorišnom životu jeste i to što su istinski vredne predstave nastale na letnjim festivalima ili po-zorišnim scenama van Beograda sada na gostovanjima u Beogradu i drugim zain-teresovanim pozorišnim sredinama. „Banović Strahinja" je tako na repertoaru Zvezdara teatra, a prestonička publika redovno može da vidi i „Murlin Murlo", ali i „Kate Kapuralicu" ili „Dekameron — dan ranije" Somborskog narodnog pozorišta, obe u režiji Jagoša Markovića. Posle uspešnog gostovanja u Beogradu, i Podgoričani najavljuju nova, redovnija gostovanja svoje „Novele". Dakle, jedini kriterijum je ujedno i onaj pravi — kvalitet predstave, što garantuje punu salu i pouzdan je pokazatelj da će se polazak na put isplatiti. Eto, to je atmosfera u kojoj naša pozorišta, igrala ovih dana svoje predstave ili ne, ulaze u godinu definitivnog raspleta. •

ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIĆ

Naši u inostranstvu rado slušaju

i n f o t e l e f o n

pozivni za Austriju

(normalna tarifa)

4. JANUAR 1997. • VREME 47

Film u godini opasnog življenja 1996.

Spr emna na sve "Film je veći od života." Ser Alfred Hičkok

Živeći u zemlji u kojoj su se svi upirali iz petnih žila da život učine interesantnijim od filma,

nije bilo lako filmoljupcima da se u punoj meri posvete svojoj najvećoj ljubavi. Upravo zbog toga se nisu u punoj meri ni afirmisale institucije filmskog sistema — bioskopi se — iako su se u njih, nakon višegodišnje pauze, vratili veliki filmovi najvećih američkih filmskih kompanija (tzv. mejdžori). Ipak, na bioskopskom repertoaru, na sve brojnijim filmskim revijama i festivalima, bilo je ostvarenja po kojima će biti upamćena olimpijska 1996.

Na samom kraju sezone pojavila se crna komedija "Spremna na sve" Gasa van Senta, čija junakinja deli moralni pogled na svet voditeljki informativnog programa nacionalne televizije. Nep-retenciozan i ljubak film autora koji ulazi u fazu zrelosti, nakon provokativnih dela kao što su "Moj privatni Ajdaho" ili "I kaubojke mogu da plaču". Festivalski šampion bez premca je veteran Erih Romer sa moralnim esejom u formi neodoljive komedije "Letnja priča". I pored distributerske prepirke o tome koji je film bio najgledaniji, u drugi, a zatim u još poneki krug distribucije bez sumnje ušli su "Mostovi okruga Medison" Klin-ta Istvuda, "Hrabro srce" Mela Gibsona i "Nemoguća misija" "nemoguće" kombinacije Tom Kruz (producent i glavni glumac) — Brajan de Palma (reditelj). Po-bednik će se utvrditi naknadnim prebrojavanjem bioskopskih ulaznica.

U nevelikoj areni domaćeg filma megdan su podelili "Ubistvo s predumišljajem" i "Lepa sela lepo gore" i podelili našu filmsku kritiku, u vreme kada je našoj zemlji neophodna sloga, rad, red i pre svega mir. No nesumnjivi pobednik ovog duela je Srdan Dragojević, koji je bioskopski porazio i ino-konkurenciju i još jednom učinio da replike iz filma zazive u filmskom narodu.

U trenucima kada je moje telo fizički boravilo u prostorima izvan SRJ, koja je izašla iz istorijskih sankcija, najveći utisak na moje astralno biće ostavio je film

Danca Larsa fon Trira "Razbijanje talasa", fantastični filozofsko-filmski traktat o ljubavi i Bogu, koji je bio gubitnik

Kana '96. U bezbožnim vremenima bez ljubavi,

bioskop je lagano počeo da gubi ono važno mesto u našim životima, kao prostor prosvećenja ili zaborava, po izboru. Odgajane na džank-kasetama iz piratskih video klubova, nove generacije će možda i sahraniti hramove filmske umetnos-ti —bioskope. Ipak, ponovimo još jednom, bila je ovo godina kada je život bio interesantniji od filma, pa je možda i zbog toga poseta pred bioskopi ma bila veća nego u njima samima. •

D I N K O T U C A K O V I Ć

NAJBOLJI F I L M N A R E D O V N O M B I O S K O P S K O M R E P E R T O A R U : "Spremna na sve" NAJBOLJI F I L M P R I K A Z A N N A F E S T I V A L I M A I F I L M S K I M R E V I J A M A : "Letnja priča" NAJBOLJI D O M A Ć I F I L M : "Lepa sela lepo gore" NAJBOLJI F I L M G O D I N E N E P R I K A Z A N U SRJ: "Razbijanje talasa"

48 VREME • 4. JANUAR 1997.

Knjige godine

Samo četiri od sto Po čemu ćemo pamtiti još jednu kriznu godinu

S ada je nemoguće reći da li ćemo, jednog dana, 1996. pamtiti po pokušaju izborne prevare u novembru

i narodnom buntu, ili po nekim od knjiga koje su nesumnjivo uspele i važne. Ili ćemo, ako bunt bude krunisan pobedom nad otimačima i varalicama, pamtiti kraj 1996. i po pobedi i po knjigama koje smo čitali pre novembra i u pauzama između šetnji i mitinga.

Obično se u ovakvim prilikama kreće od romana kao kod čitalaca i izdavača nesumnjivo najpopularnijeg žanra, ali ćemo sada načiniti izuzetak i početi sa nekim vrednim knjigama drugačijih rodova i oblika.

DRAME, ESEJI, INTERVJUI: Bez sumnje jedna od najznačajnijih knjiga iz minule godine jeste drama "Lari Tomp-son ili tragedija jedne mladosti" Dušana Kovačevića ("Vreme knjige", sada prekršteni u "Stubove kulture"). Ova majstorski napisana drama spaja na-jkomičnije i najtragičnije scene života koji smo nat-erani da živimo u pos-lednjoj deceniji. Tik uz tu knjigu smešta se "Virtualna kabala" Svetislava Basare (izd. "Dereta"), kolekcija demistifikujućih eseja u kojima najinteresantniji savremeni srpski pisac još jednom čini kon-troverzan, provokativan gest dostojan Svifta. Posebno treba obratiti pažnju na ogled "Virtualni klasik" posvećen piscu čiji je prvi rukopis, kako reče Isidora Sekulić, lektorisalo deset ljudi, a sada mu tridesetak odsto "demokratskog žirija" "Večernjih novosti" dodeljuje nagradu "Meša Selimović". Ne manje provokativna, a još zrelije napisana je memoarska knjiga "Egzistencija" Pavla Ugrinova, u kojoj je vrsni prozaista na osnovu dnevničkih zapisa rekonstruisao deset teških godina jugo-krize u kojima

su nas napustili umetnici najvišeg ranga — Vasko Popa i Stojan Ćelić. Ta knjiga nesumnjivo predstavlja najkvalitetnije izdanje u širokoj"Prosvetinoj" ponudi knjiga iz 1996.

Na samom kraju godine, vršački KOV je objavio poetičke eseje Davida Albaharija "Prepisivanje sveta", u odlično uređivanoj ediciji "Nesanica". Ta knjiga, instruktivna za svakog ko čita A l baharija ili namerava da se bavi njegovom beletristikom, čitače se tek 1997. U istoj kolekciji KOV-a štampana je i tes-tamentarna knjiga Dragoslava Srejovića "Prazno polje", načinjena od nekoliko uzbudljivih dijaloga koje je sa velikim arheologom vodila I Idi Ivanji. Žanrovski je bliska i knjiga "Šta sam govorio" Aleksandra Tišme (izd. "Prometej") u kojoj

P A V L E UGRINOV: Ljubav i dobrota

je Lj. Andrić sabrao 77 Tišminih intervjua, omogućavajući čitaocima da bolje upoznaju jednog od istinskih klasika srpske proze X X veka. U nužno svedenom izboru knjiga "rubnih žanrova"

pomenuću eseje Borislava Radovića ("Nolit") "Rvanje s anđelom i drugi zapisi" i "Lokalne pljuskove" Miroslava Ka-raulića ("Vreme knjige"), različite po tematici, ali bliske po stilističkoj per-fekciji.

POEZIJA KAO EGZOTIKA: Mada ima malo publike u svakom vremenu, kako bi rekao Oktavio Paz, poezija skuplja poštovaoce u dijahronim preseci-ma, te će i neka od pedesetak izdanja beogradske "Prosvete" i tri knjige Matice srpske, ako ne danas, biti čitane i tumačene od sutra i ubuduće. Godina 1996. potvrđuje, naime, daje lirika i nadalje esencijalni deo srpske književnosti, za šta duguje tradiciji i visokim kritičar-skim zahtevima — i najviše individualnim avanturama srpskih pesnika. Jedna uslovna lista od dvanaest najvažnijih knjiga pesama u 1996. izgledala bi ovako:

Jovan Hristić Izabrane pesme (Matica srpska)

Ivan V. Lalić Četiri kanona (SKZ) Vojislav Despotov Veseli pakao

poezije (Kult. centar Novog Sada) Milutin PetroMĆ Nešto imam

("Gradac") Srba Mitrović Snimci za panoramu

(Matica srpska) Miroslav Maksimović Nebo ("Nar

odna knjiga") Nenad Jovanović XIX (KOS) Srđan Valjarević Dioe Frejzer i 49

(24) pesama ("Beopolis") Nenad Milošević Umanjenja

("Prosveta") Milosav Tešić Prelest severa. Krug

račanski Dunavom ("Prosveta") Tanja Kragujević Autoportret s

krilom ("Prosveta") Boško Ivkov Letopisi ("Prosveta") Dok u knjigama Jovana Hristića, Iva

na V. Lalića i Srbe Mitrovića čitalac ima mogućnosti da prati moderno refleksivno pesništvo, u kome stičemo puni dosluh sa najpresudnijom poetskom linijom ovovekovnog evropskog pesništva, knjige Maksima i Ivkova uspešno tem-atizuju haos i beznađe u kojem trajemo poslednjih sezona. Dok M . Petrović is-trajava na eskapističkom otklonu od realnog i istraživanju jezika kao semantičkog lavirinta, Despotov izabranim pesmama ukazuje na postmoderni duh svojih paradoksalnih uvida. Tri mlada pesnika: Valjarević, Jovanović i Milošević, uz još neke pesnike svoje generacije, nanovo obnavljaju srpsku pesničku reč, dok složenim simboličko-intimističkim svetovima Tanja Kragujević i Milosav Tešić nastavljaju pl-

4. JANUAR 1997. I VREME 49

MILICA MICIC D I M O V S K A : Poslednji zanosi MSS odonosne lirske rukotvore poslednjih nekoliko godina.

Retki pratioci poezije primetiće da u izboru nema još nekoliko knjiga, koje, svaka ponaosob, verovatno zaslužuju i

više pažnje od navedenih. Mislim tu na "Izabrane i nove pesme" Miodra-ga Pavlovića (izd. "Prosvete"), te druga više-manje izmenjena izdanja odličnih lirskih knjiga Bratislava Milanovića i Milana Orlića. Uz njih, preporučio bih i knjigu "Isus Hrist u polju" Z. Krstanovića, te nove knjige Zorana Ćirića, Gorana Stank-ovića i Zvonka Karanovića (tzv. niska grupa!), knjige Ota Horvata, Jase Manjulov, Gojka Božovića, itd.

PRIČE, ROMANI I DRUGE EGZIBICIJE: Poznato je da publika najviše ceni romane, ali sami pisci prednost daju pričama, pripovet-kama i novelama. Zato i ja preporučujem, pre svega, pripovedačka izdanja.

Pavle Ugrinov Ljubav i dobrota ("Nolit")

Mihajlo Pantić Ne mogu da se setim jedne rečenice ("Stubovi kulture")

Goran Petrović Ostrvo i okolne priče ("Prosveta")

Milovan Marčetić Životi pesnika (MStubovi kulture")

Vojislav Jovanović Dvoglava ko-

rnjača ("Filip Višnjić") Jovica Adn Leptirov sanovnik

("DraganićM) Radovan Beli Marković Stare priče

(SKZ) Gordana Ćirjanić Velaskezovom ul

icom do kraja ("Prosveta") Svaka od ovih osam pripovedačkih

knjiga, ozbiljnošću i ubedljivošću pri-povedanja, zaslužuje punu čitalačku pažnju — Ugrinovljeva već znanim vrlinama autorovog stila i metafizičkom tretmanu ljubavi; Pantićeva dubinskim rok iskustvom i vladanjem kratkom formom; Petrovićeva originalnim tretmanom lirske fantastike; Marčetićeva jer u prvoj proznoj knjizi odličnog pesnika otkrivamo i izuzetno originalnog prozaistu; Jovanovićeva i Markovićeva snagom tamnog realizma i , naročito kod Jo-vanovića, unapređivanjem hiperrealis-tičkog obrasca u pravcu negativnog fu-turizma; konačno Aćinova i Ćirjanićkina esejističkim impulsom, koji sadrže, njihove priče.

Ako su ovo izvrsna ostvarenja savre-mene srpske proze, sasvim izvesno će uz njih biti čitana, možda još pre, i "Stari sat" Vide Ognjenović, sa prepozna-

Istorija

"Srpska istina" u Francuskoj Košta Christitch, LES FAUS FRERES, Mirages et realites yougoslaves, Flammarion, Pariš, 297 pages, 1996.

R ašireno je mišljenje, čak i među školovanim ljudima u našoj sredini, daje bilo potrebno još 1990, a možda i ranije, da objavimo i objasnimo našu "srpsku istinu"

i da bi nam u tom slučaju putevi Gospodnji bili otvoreni. Međutim, svaka "nacionalna" istina je više pilatovska nego matematička istina. Ona podrazumeva i pozitive i negative u razvoju jednog društva i jedne nacije. Prema tome, da bi neko saslušao, ali ne i automatski prihvatio "srpsku istinu", ona je bila obavezna da ponudi "prava" i uspehe u prošlosti i sadašnjosti, ali u istoj meri neuspehe i prestupe. Tek posle toga, moglo bi se očekivati razumevanje, odobravanje i pomoć.

Košta Hristić je ugledni francuski novinar koji je iz

pariškog "Monda" prešao u časopis "Poinfpre nekoliko godina i postao urednik spoljnopolitičke rubrike. Dakle, iako nije istoričar po profesiji, on je ovom svojom knjigom maltene pre-vazišao mnoge naše istoričare — posebno neke mlade, koji se više bave propagandom nego istorijom — ozbiljnošću dokumenata i argumenata u korist interesa srpske nacije, ali i stilom koji ne bi bio prepoznatljiv da nije opštih predrasuda prema Srbima danas, posebno u Francuskoj. Iako srpske nacionalističke motivacije, Hristić nije izbegao nijednu činjenicu iz naše prošlosti koja se pojavljuje ne samo u zvaničnoj politici Srba i Jugoslavije, nego i na strani ondašnje opozicije ličnim režimima između dva svetska rata.

Iako izuzetno poznaje istoriju, Hristić nije izbegao nacionalističku tendenciju, da maltene nema "srpske" greške između XII i početka X X veka. Nigde Srbi nisu pogrešili, moglo bi se zaključiti, izuzev 1918, kada su prihvatili Hrvata za "brata", a brat Hrvat je bio lažni brat (le faux frere). Međutim, kada se dobro zaviri u istorijsku dokumentaciju razvoja jugoslovenske misli pre 1914, videće se da mnogi hrvatski javni radnici, posebno lingvisti i istoričari, pišu i govore o bratstvu Hrvata i Srba, ali — ne zaboravimo — u XIX veku taj govor i to pismo imaju u doba nacionalnog romantizma mnogo više kulturni nego politički karakter. A kad je jugoslovenska misao postala prvenstveno politička, kada je stvorena jugoslovenska država.

.Srbi su ti koji "svojataju" Hrvate za "braću". Ogromna većina hrvatskog naroda od prvog dana rađanja jugoslovenske države 1918, međutim, smatra i posmatra Srbe kao sve drugo do "braću". Prema tome, u tom istorijskom razvoju, ko je lažni brat, Hrvat i l i Srbin? Hrvatske ustaše nisu klale braću nego Srbe u Hrvatskoj i Bosni... (Pitam se da li su partizansko i poratno "bratstvo i jedinstvo" po komunističkom uzoru bili ne-

50 VREME • 4. JANUAR 1997.

tljivom naracijskom kompetencijom, "Kratke priče" starog dobrog Duška Ra-dovića, sa besmrtnim Gulom u jednoj od rola. Kao i prošle godine, i pored visoke produkcije od blizu stotinu romana samo se četiri kvalitetima mogu pridružiti pri-povedačkim.

Milica Mićić Dimovska Poslednji zanosi MSS ("Nolit")

David Albahari Mamac ("Stubovi kulture")

Voja Čolanović Džepna kob ("Draganić")

Mileta Prodanović Pleši čudo vi^ier-na moju neznu muziku ("Stubovi kulture")

Svaki od uspešnih romana, međutim, zaslužuje posebno bavljenje kritičarevo, te sada izostaje komentar, ali se umesto komentara čitaocu nudi da sa pomenutim romanima uporedi i nekoliko naslova koji su, po mom mišljenju, nešto manje uspešni. Ako nam se ukusi ne slože, tim bolje! Dakle, pročitaje: "Četiri male žene" Ljiljane Jokić, "Izveštaj anđela" Franje Petrinovića, "Čehoviju" Radi voja Šajtinca i "Zločin i kaznu" Dragana Sto-janovića. (U vezi sa ovim knjigama mogu još reći da do sada, nažalost,

J O V A N HRISTIĆ: Izabrane pestrm

nisam uspeo da pročitam novi roman Miroslava Jošića Višnjića u izd. "Narodne knjige"); ali je još čudnije, i meni samom, da sam sve ostale naslove uspeo da pročitam i o njima razmislim. I tako lete godine!

POSLEDNJE REČENICE: Najbo lji časopis u 1997. bez sumnje je bila "Reč" (izd. B92), a uz njega su književni život održavali i "Književnost", Letopis Matice srpske, "Pro Femina", te "Povelja" i "Sveske". Najbolje prevedene

knjige štampali su vršački KOV, beogradski "Rad", "Klio", "Paidea" i "Centar za geopoetiku", a bestselere "Narodna knjiga". Kriza BIGZ-a i SKZ-a jedna je, pak, od najneugodnijih pojava na književnoj sceni. Mnogo negativnija po srpsku kulturu od obesmišljavanja nekada prestižnih književnih nagrada kakve su "Meša Selimović" i "Milan Rakić", i l i nagrada u kulturi kakva je tužna "Vukova nagrada". No to je druga priča. •

V A S A P A V K O V I Ć

uporedivo više srpsko nego hrvatsko!) Prateći svoju nacionalističku misao, Hristić je lako došao

do zaključka daje hegemonija jugoslovenskog a ne srpskog karaktera. U hegemoniji, međutim, postoji onaj ko ima prevlast i postoji onaj nad kojim se vrši prevlast. Dakle, ne može biti "jugoslovenske" hegemonije, nego samo srpske ili hrvatske. Al i hegemonija (prevlast), kao što sama reč kazuje, nije okupacija, oduzimanje prava ili čak genocid. Mnogi se među Srbima užasavaju reči hegemonija; bolje je daje priznaju, jer ona predstavlja samo političku neravnopravnost, ne i pokornost. Očigledno je da su Srbi, sasvim istorijski logično, imali prevlast nad Hrvatima već 1918, ali ova prevlast dolazi i zbog činjenice da su Hrvati u svojoj politici docnije daleko više apstinirali i bili opstruktivni nego što su se trudili da nadu rešenja. Srbi su, istina manjim svojim delom, i sami tražili rešenja, ali je većina bila srećna što je tada imala saradnju slovenačkih i bosansko-muslimanskih političkih snaga. Kao što je poznato, i što se zbiva u našim protivurečnostima, i prvi takozvani Vidovdanski ustav izglasan je uz pomoć bosanskih Muslimana. Ogromna većina Slovenaca i Hrvata odbila je da glasa 1921. godine.

Značaj Hristićeve knjige je u tome što je napisao srpsku nacionalističku tezu na način koji omogućava svakom francuskom čitaocu daje prati do kraja. To je ozbiljna knjiga, bez obzira na tendenciju. Dalje, i nezavisno od pozitivnih ocena nekih uglednih Francuza, kao što je bivši ministar Mišel Žober, a možda i baš zbog onoga što sledi — Hristićevu knjigu je objavila jedna od najuglednijih i najozbiljnijih francuskih izdavačkih kuća "Flammarion".

Značajno je reći, na kraju, daje Hristićeva zasluga za francusku publicistiku i u tome stoje on predstavio hrvatski nacio

nalizam realističnije i prihvatljivije nego što to čine naši srpski i velikosrpski antihrvatski nacionalisti. Međutim, za naše podneblje nisu samo oni "krivi", krivo je i naše savremeno anacionalno jugoslovenstvo koje prikriva slovenačke i hrvatske državopravne nacionalizme. Hrvatski državopravni nacionalizam, kao što je rečeno, bio je poznat posle 1918 — mada i ranije — dok se slovenačko nacionalističko državopravlje uobličilo tek posle smrti Josipa Broza. Do tog vremena, slovenačka politička elita uglavnom je saradivala sa srpskom, pre i posle 1945, odnosno i u doba komunističkog režima. Za naše čitaoce, ako knjiga bude prevedena na srpskohrvatski, biće od značaja i činjenica da Hristić istoričar ne samo da ne potcenjuje hrvatski državopravni položaj u odnosu na Mađare, i u odnosu na Austriju posle dolaska Habzburgovaca, dakle od početka X V I veka, nego je naš pisac prikazuje na izuzetno objektivan način, kao istorijsku činjenicu u razvoju hrvatskog naroda. Ovu činjenicu su de-cenijama Srbi, i građani i političari, i istoričari ignorisali ili potcenjivali. I to je bio veliki kamen spoticanja u odnosima Hrvata i Srba od 1918. do 1991. godine.

Košta Hristić se brani da nisu samo Hrvati bili "lažna braća" za Srbe, nego da su i Srbi bili "lažna braća" za Hrvate. Ako je to piščeva osnovna ideja, ona, nažalost, na stranicama jedne odlične istorijske studije nije vidljiva. U svakom slučaju, ova knjiga može da bude podstrek i profesionalnim is-toričarima da vide kako se piše "srpska istina", iako je nju teško pisati danas, posle Vukovara i Sarajeva... Tragedija u odnosima Srba i Hrvata ne proizilazi iz shvatanja "bratstva!, već uglavnom iz nesposobnosti naših društava da objektivnu potrebu da žive zajedno "subjektiviziraju". •

D E S I M i R T O Š I Ć

4.1\NUAR 1997. I VREME 51

MULTIMEDIJALNI

R A D I O I E V S T A N I C E - /

T U R I S T I Č K E A G E N C I J E

E * O L I T I ^ K E P A R T I J E

F I L M S K E K O M P A N I J E

B R A Č N O E » O S . F £ E E > O V A INI J E

R E S T O R A N I S A J M O V I

/ N / t E l ^ i e A R C I I N Ž E N J E R I

ISA A R K E T I N G A G E N C I J E

F O T O M O D E L I L E K A R C I

E » O S L O V N A E - F 5 A T I N I J A G A L E R I J E

D I S K O G R A F S K E K U Ć E P R E V O D I O C I

N A C I O N A L N I E » A E t K O V I N O V I N S K E K U Ć E

F I N A N S I J S K E I N S T I T U C I J E I Z O A V A Č I

A D V O K A T I A U T O K U Ć E

E A S O E * I S I U M E T N I C I

H O T E L I P R E D U Z F Ć A

M U Z E J I

nrurn

* NAVEDENA PROMOTIVNA CEN A PODRAZUMEVA POSTAVLJANJE VAŠEG

MATERIJALA do jedne kucane strane teksta i dve fotografije

n a . h u p : / / w w w . b e o g r a d . c o m / IZRADA HTML DOKUMENTA NIJE URAČUNATA U CENU.

NAS DIZAJNERSKI STUDIO RADO CE VAM POMOĆI D A EFEKTNO

REALIZUJETE VAŠU REKLAMU... /

/

•. /

§©83#3 Rn3§39ž30O / /

/

Q

/

C E N A

Zatvaranje kruga

"Apsolutno ništa ne radi za nas i nisu uslovi za stvaranje. Možda smo baš zato i tražili pribežište u ovoj predstavi, možda smo zato bežali u ovu dramu, mada ni u njoj prilike nisu ništa bolje. Samo smo produžavali naše razgovore iz salona. Posle proba išli smo u šetnju, posle šetnje na predstavu, i tako smo zatvarali krugove ove današnjice", rekla je Vida Ognjenović, red-itelj predstave "Polone-za Oginjskog", povodom najnovije premijere Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

"Polonezu Oginjskog" napisao je Nikolaj Koljada, Rus veoma popularan i u zapadnoj Evropi, koji je za svojih četrdesetak godina napisao oko 50 drama, koje su sve izvedene. Za "Polonezu Oginjskog", inače prvi Koljadin komad u Beogradu, gospoda Ognjenović kaže daje "komad za koji se scene otimaju", a Jovan Ćirilov, upravnik Jugoslovenskog dramskog, kaže da tematski "odgovara ovim burnim vremenima" i da će se ovo pozorište na taj način "rastati od ove teške, burne i moralno angažovane godine".

U predstavi igraju Jasmina Avramović, Đurdija Cvetić, Josif Tatić, Marko Baćović, Nebojša Glogovac i Bojan Dimitrijević — glumci koje bi gospoda Ognjenović "sa dozom ljubomore, preporučila svakom reditelju".

Nastavlja se... Dan posle 24. decembra, kada su lici da nisu sposobni da igraju predstavu

Mira Karanović u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ljubivoje Tadić i Radovan Miljanić u Narodnom i ceo ansambl "Ateljea 212" otkazali predstave zato što nisu u stanju da igraju dok se na ulici gine, Savez dramskih umetnika Srbije pozvao je pozorišta da neigranjem predstava te večeri podrže protest Beograđana i studenata. Sva pozorišta su poštovala preporuku ovog Saveza, izuzev KPGT-a Ljubiše Ristića.

U nekim pozorištima protest se nastavio i posle te večeri. Od tada, glumci Narodnog pozorišta samoinicijativno otkazuju predstave. Pred početak "Maske" u Narodnom pozorištu 27. decembra, Nikita Milivojević, reditelj predstave, izašao je na pozornicu i objasnio publici da otkazuje predstavu zbog etičkih a ne političkih razloga, odnosno "zbog svega što se događa po ulicama". Glumac Bane Vidaković je 29. decembra saopštio pub-

"Zivot je san" zato što je "apsurdno igrati dok na ulicama ginu ljudi" i pozvao ih da dođu "kad se ova dešavanja završe na najbolji mogući način". U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, posle predstave "Bure baruta" 28. decembra, glumci su, umesto da se poklone publici, počeli da šetaju po pozornici u ritmu zvižduka iz zviždaljki.

Publika se popela na scenu i oko pola sata su zajedno sa glumcima šetali i zviždali. s £

Nolitovi laureati Nekoliko dana uoči Nove godine proglašeni

su dobitnici prestižne Nolitove nagrade za 1996. godinu. To su: Milica Mićić-Dimovska za roman "Poslednji zanosi MŠ", Dorde Krivokapić za prevod romana "Dom" (Ronalda Harvuda) i dr. Ivan Klajn za "Italijansko-srpski rečnik".

"U ovom vremenu, teškom za sve izdavače", kaže ovim povodom Milica Mićić-Dimovska, "dvostruko se radujem Nolitovoj nagradi: zato što sam opravdala poverenje svog izdavača (NOJJT) i zato što su me ohrabrili da sa još više profesionalne odgovornsoti nastavim sa pisanjem". Nagrade kao što je Nolitova umnogome određuju buduće tokove književnosti jednog naroda. Možda ih treba i prezirati ali, kako je govorio Cerčil, prvo ih treba osvojiti.

Dorde Krivokapić. ovogodišnji Nolitov laureat za prevod romana "Dom" Ronalda Harvuda, kaže da mu je ovo prva nagrada za prevod, ali ne i prvi susret sa Ronaldom Harvudom. Pre romana "Dom", Krivokapić je preveo i dramu istog autora pod naslovom "Na čijoj strani", koja će se uskoro pojaviti u nekom od beogradskih pozorišta. "Kada sam završio sa prevođenjem ove drame", kaže Krivokapić, "sada već pokojni Ivan Lalić preporučio mi je i roman 'Dom'. Posebno mi je drago što sam dobio nagradu za prevod jednog živog pisca, i to vodećeg dramskog pisca u svetu." Ronald Harvud je domaćoj pozorišnoj publici poznat po drami "Garderob-er", koja je na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Do sada u Jugoslaviji nije postojao italijans-ko-srpski rečnik poput rečnika koji je priredio dr Ivan Klajn, a ove godine izdao beogradski "No-Ht". Jedini rečnik toga obima bio je "Talijansko-hrvatskosrpski riječnik Deanovića i Jerneja", u izdanju "Školske knjige Zagreb", koji je već prilično zastareo, a sada i prilično nedostupan u Jugoslaviji.

"Ovo priznanje", kaže nagrađeni dr Ivan Klajn, "samo dokazuje da smo svi mi sa katedre za italijanski jezik i književnost bili u pravu kada smo od Ministarstva prosvete tražili da se italijanski jezik ravnopravno uvede, kao glavni jezik u škole". Interesovanje za ovaj jezik jeste toliko da katedra za italijanski svake godine povećava broj upisanih studenata. "U Crnoj Gori se", nastavlja Klajn, "italijanski uči u školama. Međutim, naše ministarstvo nije imalo sluha za naša zalaganja". K . P O P O V S K I

"Svlačenje slobode" Otvorena zasedanja "Svlačenje slobode" nastavljaju se u Centru za kulturnu dekon

taminaciju. Posle Žaka Langa, Ane Kataldi, Daniel Miteran i domaćih pozorišnih umetnika, gost Centra će biti švedska glumica i javni radnik Bibi Anderson. Ona će u subotu (4.1), u 13 časova, razgovarati na temu: Angažman kulturnog radnika u društvenim promenama, a za nedelju (5.1), u isto vreme, zakazana je konferencija za novinare.

4. JANUAR 1997 VREME 53

ŽIVOT mmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm mmmmmmmmmimm

Intervju: Lord Dejvid Oven

Policija vlada Srbijom Možda je Milošević sposoban da dozvoli labavljenje policijske vlasti i da krene u

pravcu socijaldemokratije, međutim, istorija i dosadašnja iskustva ne idu u prilog mogućnosti za takvu dobroćudnu transformaciju...

ivši mirovni posrednik za bivšu Jugoslaviju i kopred-sednik Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju Dejvid Oven danas živi u

Londonu i bavi se humanitarnim radom, posredstvom svog dobrotvornog društva "Humanitas". Poslanik Donjeg doma i dobar prijatelj Džona Mejdžora lord Oven, koji je posle završenog studija medicine i specijalizacije psihijatrije obavljao uloge ministra zdravstva i socijalne politike, te ministra spoljnih poslova u tri laburističke vlade (od 1976. do 1977. i od 1977. do 1979. godine), posle sticanja plemićke titule i ulaska u Gornji dom britanskog parlamenta napustio je aktivnu politiku, ali mu to nije smetalo da u protekle tri godine u ulozi mirovnog posrednika znatno utiče na događaje na tlu bivše Jugoslavije. S njegovim imenom je povezan Vens-Ovenov plan, ali i bezbroj kasnijih mirovnih planova na kojima, u krajnjoj liniji, počiva i Dejton-ski sporazum. S lordom Ovenom smo ekskluzivno za Vreme razgovarali u Londonu, povodom izlaska prevoda njegove knjige "Balkanska odiseja", u izdanju Radija B 92.

"VREME": Tokom rata u Bosni često ste kritikovani zbog svog protivljenja izvršavanju vazdušnih udara na bosanske Srbe i ukidanja embarga na uvoz oružja. Zašto ste uopšte zastupali takve stavove?

OVEN: Vazdušne udare nismo mogli da izvedemo zbog položaja plavih šle-mova, jer bi u tom slučaju pripadnici OUN bili prepušteni na milost i nemilost bosanskim Srbima. Posledice toga videli smo 1994. godine, kada su vojnici Ujedinjenih nacija bili zarobljeni na Palama i upotrebljeni kao taoci. Sve to su veoma dobro znali i američki generali, koji su se posle tragedije u Somaliji zakleli da ni-

54 VREME • 4. JANUAR 1997.

kada više neće dozvoliti da njihovi vojnici budu uhvaćeni u slične klopke. Međutim, njihova vlada to nije mogla tako jasno da prizna, i pronašli su politiku duplih standarda.

A u slučaju ponovnog zaoštravanja situacije u Bosni, verovatno ne bismo

vatskih Srba bio integrisan sa jugoslov-enskim sistemom, pa čak i opremljen kadrovima od strane Beograda. Međutim, morali smo da računamo s činje

nicom da bi Rusi, To važi i za Srebrenicu; dve il i tri hiljade vojnika bilo je isuviše malo za odbranu Srebrenice - tre- • • • • v«i« • i • i •

balo ih je od isključili ni bombardovanje $ 5 o o . Dmgfm Srbije i Crne Gore recima, tzv. bez-bedna područja uopšte nisu bila bezbed-na, to je bio samo verbalni smokvin list za lošu savest međunarodne zajednice. Potom je, od maja do avgusta 1995. godine, mnogo toga promenjeno u rasporedu snaga na terenu, ali general Smit i dalje nije mogao da ubedi političare da se odreknu Srebrenice i civilima omoguće bezbedno povlačenje. Recimo — Medlin Olbrajt je u OUN-u bila apsolutno protiv te ideje, iako su svi znali da bi tada morali da donesu takvu, donekle hrabru odluku. Tragedija je daje morala da se desi Srebrenica da bi i u OUN shvatio bezizl-aznost situacije. Posle toga su se plavi šlemovi povukli iz tog područja, geografske karte su izmenjene a hrvatske i bosanske snage porazile su srpsku vojsku.

Jeste li bili svesni povezanosti hrvatskih i srpskih vođa sa vojskama u Bosni i Hercegovini?

Tokom neformalnih pregovora pred-sednik Milošević je uvek poricao da ima ikakvu vojnu vezu s bosanskim Srbima, dok predsednik Tuđman nikada nije uočavao ozbiljnu razliku između hrvatskih snaga u Zapadnoj Hercegovini i svoje vojske. Za oba predsednika je bosanska granica bila više teorijska; tome u prilog govori i podatak da je Miloševića voda krajiških Srba Mikelić sve do prvog konflikta s Palama otvoreno nazivao "moj predsednik".

Kako se to odražavalo na sa rad nju između vojski?

Bio sam siguran da postoji veza između Armije i bosanskih Srba, stoga me nije iznenadila činjenica da je Milošević sve do septembra 1994. omogućavao da ključni delovi opreme i logističke podrške stižu do generala Mladića. Radio je to, ako ni zbog čega drugog, onda zato da Mladića drži na distanci u odnosu na Karadžića. Mnogi su baš zbog toga zahtevali da se bombardu-ju Srbija i Crna Gora, jer tu nije bila zanemarljiva ni činjenica da je sistem protivvazdušne odbrane bosanskih i hr-

ukoliko bi se proširi l i vazdušni napadi, sigurno otkazali sv-. oj u saradnju u mirovnom procesu. Ne samo to, verovatno bi se ruski avioni stacionirali na aerodromima SRJ...

Mislite da je ideja prisajedinjenja Republike Srpske Jugoslaviji sada, sa završetkom rata u Bosni — završena? *

Mislim da će sve jugoslovenske vlade u narednim godinama sa velikom od-bojnošću tretirati sve takve inicijative. Srbija i Crna Gora prošle su kroz period teških sankcija i sigurno je da ne žele reprizu tog perioda. Bosna je de facto podeljena, mada ne verujem da će uskoro doći do formalne podele. Šta će biti za deset i l i dvadeset godina, to niko ne može da prognozira. Iako, ukoliko bi u Jugoslaviji došao na vlast Šešelj i l i neko sa sličnim političkim nazorima, samo Bog zna šta bi moglo da se desi. A u slučaju ponovnog zaoštravanja situacije u Bosni, verovatno ne bismo isključili ni bombardovanje Srbije i Crne Gore.

U proteklom periodu bilo je nekoliko mirovnih inicijativa, od kojih niti jedna nije doživela primenu. Koliko je za sve to krivo takmičenje SAD i Evrope oko toga čija će biti zadnja reč u Bosni?

Još od 1991. godine bila je evidentna razlika između država Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država u pogledu načina rešavanja te krize. Evropa je bila ubeđena da je nastavak rata najslabije rešenje za Muslimane, koji su najviše u ratu gubili i trpeli, dok su SAD sve više verovale da ne treba dalje sputavati hrvatsku vojsku da napadne Srbe u Krajini. Naravno, pomenuta razlika je mogla da bude prevaziđena tako što bi SAD poslale svoje vojnike u Bosnu. Međutim, Amerika to nije učinila. Zato može da se kaže da je od 1993. do 1995. godine američka politika, uprkos tome što se hvalila "ograničavanjem" rata, uistinu produžavala rat u korist bosanskih Srba, a time je uticala i na povećanje broja žrtava i posledica etničkog čišćenja. Naime, 1993. i 1994. godine je još mnogo Muslimana živelo u okolini Banja Luke i Bjeljine, dakle na teritoriji koja bi na-jverovatnije pripala Republici Srpskoj.

U nastavku rata svi su oni bili "očišćeni" odatle. Zbog toga Vens-Ovenov plan nije bio lošiji, naprotiv — bio je i te kako bolji od Dejtonskog mirovnog sporazuma. Pre svega za Muslimane. Svi kasniji planovi samo su produbljivali etničke razlike i podelu Bosne i Hercegovine, koja je već podeljena zemlja. Ne samo to, ispostavilo se da su na kraju Hrvati, na štetu Muslimana, u Federaciji dobili mnogo više teritorija nego što su predviđali svi dotadašnji planovi.

I zašto onda nije bio usvojen Vens-Ovenov plan?

i Zbog odbijanja SAD. Odbacujući Vens-Ovenov plan, Klintonova administracija praktično je odustala od zalaganja za visoko moralno načelo očuvanja Bosne i Hercegovine kao jedinstvene države... Jednostavno, Klintonova administracija je zaključila daje previsoka cena slanja američkih vojnika na teren, kako bi se poništilo etničko čišćenje. Nije bila spremna ni da se suprotstavi vođama bosanskih Srba, čak ni uz podršku SRJ, srpskog i crnogorskog predsednika, grčkog premijera, vlada zemalja EZ i Rusije. Radije se povukla i Karadžiću i Mladiću pružila priliku da zadrže veću teritoriju od one koja je bila predviđena našom mapom. Posledice smo mogli da pratimo već 1995. godine, kada su bosanski Muslimani očišćeni iz Srebrenice i Žepe, a hrvatski Srbi iz Krajine. Više nije bilo ni pomena, a ni nade da će se poništiti etničko čišćenje.

Da li bi transformacija OUN pomogla da se ubuduće svet efikasnije suprotstavi sukobima poput onog u Bosni?

Danas je, na alost, tako da moć i odgovornost u OUN nisu efikasno povezani. Države članice upotrebljavaju OUN za ostvarivanje svojih ciljeva, a kada događaji krenu u pogrešnom pravcu — onda je za sve kriv OUN. Tako je bilo u Mogadišu, a i u Bosni. Efikasan način da se to ubuduće spreči jeste obaveza da svaka članica Saveta bezbed-nosti mora da bude spremna da fihansira i da svoj kontingent vojnika u stalnu brigadu OUN — inače ne može da bude član Saveta bezbednosti. Tako bi odluke OUN dobile na značaju. Kada bi ambasadori pojedinih država glasali o proglašenju "bezbednih područja" pot-krepljeni snagom od svega 7500 ljudi, dok su vojni stručnjaci predlagali gotovo pet puta više (35.000 ljudi), onda bi prilikom donošenja navedene odluke morali temeljito da promisle. I onda bi morali takvu svoju odluku nekako da opravdaju, jer bi svako u tom slučaju ugrozio i živ-•

4. JANUAR 1997. I VREME 55

Od 1993. do 1995. godine

američka politika, uprkos tome što se hvalila "og

raničavanjem" rata, uistinu

produžavala rat u korist bosan

skih Srba ot od 300 do 700 svojih državljana, koji su u sastavu snaga OUN.

Verujete li da će Martić i Karadžić otići u Hag?

Onda to ne bi bili Martić i Karadžić kakve ih ja poznajem... Oni dobrovoljno sigurno nikada neće otići u Hag. Mladić je vojnik i poštuje naređenja. Međutim, njegova uloga u Srebrenici je mračna. Ne bih hteo unapred da sudim, to je

svakako stvar suda, ali sigurno je da su Mladić i Karadžić odgovorni za ono što se desilo u Srebrenici. Mis l i l i su da će biti bolje ukoliko se rat nastavi. To potvrđuju i brojne činjenice — kada je rat završen bilo je još veoma malo migracija — iz Sarajeva se iselilo nekih 60.000 ljudi, a pre toga je preseljavano na stotine hiljada...

Tokom svih tih godina imali ste pri

liku da razgovarate i sa ljudima koji su optuženi za ratne zločine?

Ako prihvatite ulogu mirovnog posrednika, morate da se pomirite sa činjenicom da ćete razgovarati sa ljudima koji su na vlasti. Kako su ti ljudi došli na vlast, to je druga stvar. O tome mogu da imam svoje mišljenje, ali na funkciji u kojoj sam bio nisam mogao sve vreme da pokazujem na te ljude i da

0FTWME HARDWARE INŽENJERU

AUTORIZOVANI DISTRIBUTER XEROX

mat

vodeći svetski n •

"Ifdimopo

1070 Beograd Q9A50f^69\

4 lotu Broker

Spedicija

AIR - SEA - RA/L - TRUCK

56 VREME • -t. JANUAR 1997.

MM MIMHMM

m govorim: " V i ste prouzrokovali rat!", zmeđu Karadžića i mene je od 1992. :odine, kada smo se prvi put sukobili !bog etničkih čišćenja u Banjoj Luci, ivek postojala doza podozrenja i morao -am baš da se potrudim da javno ne »kažem prezir koji sam osećao prema om čoveku... Kada je tužilac Ričard joldston podigao optužnicu protiv itaradžića, moram da priznam da nisam ?setio niti malo sažaljenja. Isto važi i za Mladića. Istina je da ne mogu unapred ia ih osuđujem, ali Karadžić i Mladić su sigurno odgovorni za događaje u Sre->renici...

A kakav je utisak na vas, tokom pregovora, ostavio Milošević? Kolika je njegova krivica?

Milošević je, za razliku od Karadžića, Mladića ili Martića, bio spreman na kompromise i tu njegovu spremnost >am iskoristio u interesu postizanja mirovnog sporazuma. Činjenica je da je Milošević od aprila 1993. godine ipak pristajao na kompromis. Uprkos tome, nije mi bilo teško da shvatim da se ispod Miloševićevog pragmatizma skriva duboka želja za vladavinpm. Miloševića zadovoljava manipulisanje ljudima i događajima. Istina, privatno, kao ličnost, on nije rasista, niti je paranoično raspoložen prema ostatku sveta. Samo jednom tokom svih tih godina izrekao je jednu uzgrednu opasku koja me je uvre-dila, ali sam se odmah trgnuo... Kada se suoči sa kritikom, Milošević ume da se nakostreši i da brzo ismeje druga gledišta, ali ume i da izmeni stav u toku razgovora. Za nekoga ko se u početku, navodno, borio protiv birokratije i tako došao na vlast — stvorio je ogromnu birokrati-ju, i to ne činovničku, već veliku i dobro naoružanu policiju koja sada vlada Srbijom. Jednu stranu Miloševićevog karaktera čini i njegova spremnost da pojedince smatra potrošnom robom: upotrebi ih, a potom odbaci. Baš kao što se i on popeo u komunističkoj partiji zahvaljujući prijateljstvu sa Ivanom Stambolićem •koga će potom gurnuti u stranu), Milošević i dalje ne trpi nikakvu opoziciju. Možda je Milošević sposoban da dozvoli labavljenje policijske vlasti i da krene u pravcu socijaldemokratije, međutim, istorija i dosadašnja iskustva ne idu u prilog mogućnosti za takvu dobroćudnu transformaciju... A ako želi da izbegne zlu sudbinu, treba da zapamti i da sebi svakog dana, dok se brije, re-:ituje čuvenu izreku lorda Ektona: 'Vlast teži da iskvari, a apsolutna vlast ipsolutno kvari." •

SVETLANA VASOVIĆ-MEKINA

Tržnica na ničijoj zemlji

Život u Porebricama P orebrice kod Brčkog — Navalite gospodo i kad pada snijeg mora se jesti! Jelo se

i kad su padale žive glave! Uz nas ćete lakše preživjeti nego uz vlast, jer smo najjeftiniji! Izvikuje jedan od prodavača šereta pored improvizirane tezge na

međuentitetskoj tržnici u Porebricama — mjestu u zoni separacije između Republike Srpske i Federacije.

Posjetioci prilaze tezgama. Puno ih je, male, načičkane kao razna ministarstva u bosanskim entitetima, kantonima, županijama i drugim upravnim jedinicima.

Kafa 60 kg — samo 340 DEM, 50 kg soli — 13 DEM, razno voće po pola marke, džemperi zimski od 6 do 15 DEM. Teško je naći skuplje. Jedan prodavač ubjeđuje mušteriju: "Uzmi, nećeš se pokajati gospođo! Isti ovakav u butiku košta četiri puta više. Samo su mu stavili svoju etiketu. Znam to jer sam im prodao na veliko".

Nakon kraćeg dogovaranja sa mužem, gospođa kupuje - dva. Odlaze zadovoljni, prodavač na isti način ubjeđuje druge promatrače štanda.U principu, ista je situacija na svim prodajnim mjestima u Porebrici. Svi koji ovdje dodju po pravilu se vraćaju zadovoljni.

U Porebricama — po tvrdnjama prodavača — ima oko 800 štandova. Većina ih je kraća od dva metra. Dovoljno za ovdašnje prilike. Mnoštvo je improviziranih ugostiteljskih objekata. Najčešće su to adaptirane kamp prikolice, a odnedavno postoji i "Bar", ili "Pič-bar" kako ga zovu mlađi momci.

BIZNIS: "Još malo, pa će ovo postati grad! Svako veče u 'pič-baru' je puno. Dolaze i 'sforovci'. Neko veče jedan — izgleda mi Japanac — iza pola noći ljubi žensku, a neki mu frajeri pokušavaju izvući pištolj. Kad je osjetio, trže se žestoko i kao daje zaboravio 'naplatiti' napojnicu", priča nam Sumedin Sakić (44), prognanik iz Brčkog, koji na ovom mjestu svakodnevno taksira.

Nekoliko stotina osoba raznih nacionalnosti ovdje je svakodnevno "zaposleno". Svi se poznaju, vrši se razmjena svega što se u sadašnjim okolnostima može i ne može — od dokumentacije, do trampe imovine najednom, odnosno drugom entitetu. O politici ne žele govoriti otvoreno, ali imaju "ključeve" za većinu političkih prepreka.

"Nemoj samo ime da mi pišeš. Napiši Lamela — seoski lopov. Rođen sam između Broda i Dervente u selu Lužanima. Živim trenutno u Loznici. Zovu me Lamela, jer sam trgovac specijalista za rezervne dijelove. Prodajem sve vrste lamela po najnižim cijenama na svijetu. To je moja politika. Vlast me je zajebala, pa sada ovako preživljavam, a da mi nešto dadu, možda bi' ih i hvalio", uz smiješak nam govori korpulentni dobričina, koji se kasnije predstavio kao Nedeljko Marić (36).

SNOVI: "Kako čovječe da se ne bih želio vratiti. Živim u Bijeljini. Živim izbjeglički. Osjećam se kao stranac tamo gdje sam sada. Plaćam sobu 50 DEM. Sreća, nisam oženjen, ali roditelji su mi u Bratuncu. Žive od ono malo humanitarne pomoći. Nemaju ništa. Bravar sam, a moram trgovati, bolje reći švercati da bih preživio i malo pomogao roditeljima, koji plaču kad god se vidimo. Nadam se i vjerujem da ću se vratiti u svoje Hadžiće kod Sarajeva, te da će se u Bijeljinu vratiti ljudi koji su tu živjeli. Ovo ne može vječno trajati", tugaljivo nam je govorio Dušan Žuža (38), sin Vidosava.

Sve što ne valja u politici, pitaj političare iz svih naroda — zastoje tako", objašnjava nam suštinu poslovne filozofije trgovaca iz Porebrica jedan prodavač i \ipozorava druge da ne kažu kako se zove. Na tržnici u Porebricama su "reintegrirane" sve monete. Marka je osnovna, ali idu srpski, federativni dinari, kuna... Ovdje se sve mijenja po zvaničn-om kursu, jer su Federacija, Republika Srpska i Orašje — gdje ide kuna — na dohvat ruke. Razni poslovi cvjetaju. "Biznismeni" sa Porebrica specijalizirali su mnoge šeme.

"Ovdje su prvo došli trgovci, ugostitelji i taksisti. Postoje zona separacije među entitetima, niko ne plaća porez. Razne robe su znatno jeftinije nego u državnim prodavnica-ma, pa je svakodnevno sve više kupaca. Postoje sloboda kretanja u Republici Srpskoj još veoma ograničena, a mnogi Srbi zaplašeni, mi taksisti međusobno surađujemo i prevozimo putnike po svojim entitetima, ili im završavamo neke administrativne poslove. Svako ima neki svoj interes, svako ima neke koristi. Nedavno sam vozio jednu Srpkinju iz Slovenije do njenih roditelja u okolini Tuzle. Jedva je krenula, a posle je mužu — koji ju je čekao u Porebricama — rekla: "Šteta što i ti nisi išao. Ništa nije istina od onog što pričaju. Niko nas nije ni zaustavio, a kamoli maltretirao'", priča nam Mehmedalija Hodžić (50), sin Uzeira, prognanik iz Brčkog. •

VEHID JAHIĆ (AIM) 4. JANUAR 1997. I VREME 57

-Wanted: General Nedeljko Boškovič

KOS uzvraća udarac Zastoje tri godine nakon Boškovićevog penzioniranja istražni sudija potpisao naredbu kojom se traži Boškovićevo privođenje

V ojni sud u Beogradu donio je 8. oktobra 1996. naredbu o izdavanju potjernice protiv general-ma-

jora u penziji Nedeljka Boškovića. Riječ je o bivšem šefu Uprave bezbjednosti JNA/VJ , poznatije kao KOS. Reaktiviran iz penzije 1991. kao pukovnik, pa naprasno unaprijeđen u generalski čin, Boškovič se istakao u pokretanju najvećih afera koje su snašle ovu službu od njenog postanka: slučaj "Opera" (tijelo za propagandni rat JNA), te hapšenje i suđenje njegovom prethodniku generalu Aleksandru Vasiljeviću. Pod optužbom za špijunažu, terorizam, pripremanje vojnog udara, odavanje vojnih tajni, kriminal i tome slično — u pogromaškoj atmosferi državnih medija — pohapšen je tada znatan dio kontraobavještajnog vrha, njihovih suradnika i smjenjen je

velik broj generala — posebno u RV i PVO, kome je pripadala "Opera". Kasnije, na suđenjima, otpadao je dio po dio optužbi kojima je Boškovič teretio nare-čene i svi su na ovaj i l i onaj način oslobođeni. Konačno, Boškovič je po drugi put penzioniran, a na njegovo mjesto je došao general Aleksandar Dimitrijević.

POVIJEST BOLESTI: U naredbi Vojnog suda (K l broj 29/96) sfoji da se sud u krivičnom postupku protiv Boškovića, zbog krivičnog djela protupravnog lišenja slobode iz čl. 189. st. 2 K Z SR Jugoslavije i krivičnog djela zloupotrebe službenog položaja iz čl. 174. st. 3, u produženom trajanju odlučio na izdavanje i objavljivanje potjernice. Naime, iz istog se dokumenta može saznati i da je protiv bivšeg šefa KOS-a još 23. septembra 1996. doneto rješenje o spro-

vođenju istrage i da mu je istim rješenjem određen pritvor, a za krivična djeh za koja se tereti prijeti mu zatvorska kazna od najmanje tri godine.

Kad je riječ o protupravnom lišenji slobode, za koje je odgovoran Bošković navode se imena pet lica koja su držan: u svojevrsnom privatnom zatvoru i prostorijama RV i PVO u Zemunu. To st Milan Grković, sproveden iz Petrinje 21 aprila i držan 29 dana; Ljubica Tintor sprovedena iz Petrinje 5. maja i držam 35 dana; Ivan Sabolović, zatvoren 27 aprila i držan 38 dana; Čedo Knežević sproveden iz Banje Luke 27. aprila držan neutvrđen broj dana; Radenko Ra dojčić i Slavko Malobabić, koji su i prostorijama Kontraobavještajne grur* (KOG) u Zemunu proveli od 10. maru do 27. marta 1992, kada su prebačeni i Vojni istražni zatvor.

Od pomenutih su oficiri Uprave bezbjednosti na različite načine, uključujuć i upotrebu fizičke sile, pokušavali iznuditi priznanje za sve ono za što je Bošković teretio bivše kontraobavještajce dobar dio armijskog vrha. "Vreme" je uostalom, iscrpno pisalo o ovoj, ali i sličnim aferama Vojske Jugoslavije. Riječ je, naime, o tadašnjim obračunima srbijanskog režima sa dijelom komunističke i projugoslovenske JNA. Točnije: u kontekstu povlačenja iz Slovenije, Hrvatsk« i B i H i tamošnjih poniženja, riječ je c potpunom zatiranju njene do tada velike političke moći, koja je prijetila da i kojekakvim zaokretima postane nezgodna. U takvoj situaciji, kada je vojska gotovo do temelja bila uzdrmana, njen vrh se između sebe gložio u borbi za vlast Generalske frakcije, tipujući na različite političke struje režima — od Branka Koštica preko radikala Vojislava Šešelja dc Dobrice Ćosića — na kraju je pomele Miloševićevo ustoličenje MUP-a Srbije kao lojalne plaćeničke stranačke vojske za unutrašnju upotrebu. Režim je, naime, postao svjestan da Srbija niti žel: niti može ratovati van svojih granica kojima nitko ozbiljno ne prijeti.

Bošković je kao šef kontraobavještajne službe u svemu tome predstavljao tek oruđe. Kada mu je rok upotrebe istekac — usput se još nesmotreno vezao za Šešelja, vjerujući da ovom Milošević nikad neće otkazati usluge — po drugi pui je penzioniran. Uostalom, druga dva djela za koja ga terete vojnosudske vlasti jesu prekoračenje službenih ovlasti prilikom oduzimanja oružja pojedincima koje je gonio i zatvarao, odnosno iskorištavanje službenog položaja kako bi "pribavio sebi protupravnu imovinsku

PRETPLATITE SE ODMAH.'

nasa

s © o

Kupone šaljite na adresu: FININVESTd.o.o. Bulevar oslobođenja 92/V, 21000 Novi Sad Fax: 021/27-073

Da, želim da se bolje upoznam sa listom NAŠA BORBA. Moj besplatan primerak dostavljajte mi narednih 7 dana , bez obaveze da se kasnije pretplatim. • Da, želim odmah da se pretplatim na NAŠU BORBU:

12 mesec i po ceni od 730,00 din. 6 mesec i po ceni od 390,00 din. 3 m e s e c a po ceni od 200,00 din.

iznos pretplate uplatiću odmah po prijemu Vaše fakture na žiro račun FININVEST d.o.o. - Novi Sad, kod NBJ ZOP Novi Sad: 45700-601-5-47163

Naziv firme:

Ime i prezime:

Ulica i broj:

Mesto:

Telefon: (

Potpis:

Fax: ( )

< o _ l

< > < cc CL

CICO

58 VREME • 4. JANUAR 1997.

lorist čiji iznos prelazi 15.000 dinara", iako što je lažno prikazao svoju stambenu situaciju. Time se hoće reći da je prikrio da ima dvosobni stan (površine 66 kvadratnih metara), pa je tadašnji načelnik Generalštaba general Života Panić odobrio da mu vojska kupi četverosobni jrtan površine 123,26 Jtvadartnih metara.

ZAŠTO SAD: U naredbi o izdavanju potjernice stoji da se Bošković "nalazi u bekstvu i da nije dostupan drža

nim organima". Kaže j&e i da će po njoj postupati "organi vojne porcije pri Vojnoj pošti C834 — 1 Beograd, u ^aradnji sa nadležnim .sekretarijatom za unutrašnje poslove". Ovdje su dva pitanja neizbježna: zašto je tri godine nakon Boškovićevog penzioniranja istražni pudija^ kapetan prve klase Živodar Miladino-.vić potpisao naredbu ;kojom se traži Boškovi-ćevo privođenje i kako *o da ga Vojna policija i M U P ni tri mjeseca nakon njenog izdavanja nisu našli i sproveli gdje treba?

Da bi se dobio odgovor na prvo pitanje, potrebno je najprije odgovoriti na drugo. Teško da itko ozbiljno može reći da se Bošković krije i daje nedostupan. »Pouzdano se tvrdi da je iviđen u počasnoj loži na utakmici "Crvena zvezda" — "Barselona" (29. novembar 1996), sa visokim funkcionerima MUP-a Srbije, ali i sa Željkom Ražnatovićem Arkanom; da su ga isti bar jednom primili u prostorijama MUP-a; daje oko 11 sati 24. decembra ušao u Vojni sud u Be-gradu i iz njega slobodno izišao; da se , često može vidjeti u Nikšiću itd. Pored toga, saznaje se i da je bilo nekoliko urgencija da se obustavi postupak protiv Boškovića. Gavro Perazić, rođak i savjetnik Branka Koštica, upozorava u pismu predsjednika SR Jugoslavije Zorana Lilića da je bivši šef KOS-a u posjedu mnogih saznanja i da bi njegov krivični progon nanio štetu interesima obrane i bezbjednosti zemlje, te izazvao

krizu i van njenih granica. Nešto slično, navodi se, saopćio je i general Ljubomir Domazetović (penzioniran u paketu kad i Bošković) glavnom tužiocu V J pukovniku Svetomiru Obrenčeviću. Konačno, nezvanično se tvrdi i daje sam Bošković pisao na najviše mjesto — tj.

Z L O U P O T R E B E : Genera l Boškov ić

Slobodanu Miloševiću. Prema tim navodima, Bošković moli da se postupak obustavi, tvrdeći da je revanšistički i da potiču od "snaga" koje je gonio, tim prije što, eto, kada je bio smjenjivan "na pravdi boga" nije stvarao nikakve afere...

Osim što je Bošković sada na slobodi i "nedostupan", ostali plodovi ovih intervencija nisu poznati. Tu se dolazi do prvog pitanja: protiv Nedeljka Boškovića i ranije su podnošene krivične prijave (npr. 3. aprila 1993, pa njena dopuna 19. aprila iste godine itd.) — istina mnogo šire i iscrpnije, ali koje su sadržavale sve što sadrži i rješenje istražnog sudije kapetana Miladinovića. Podnosili su ih oni koji su u Boškovićevoj režiji bili zatvarani,

suđeni i l i smjenjivani i sve su bile odbačene. Teško je povjerovati da su sada ti ljudi koji su u penziji (generali Živan Mirčetić, Vojislav Radović, Aleksandar Vasiljević, Simeon Tumanov, pukovnik Slobodan Rakočević), otpušteni (potpukovnik Ivan Sabolović), te bivši suradnik

KOS-a Radenko Radojčić, koji trenutno leži u zatvoru u Lepoglavi u Hrvatskoj, naglo stekli uticaj u vojnim strukturama.

Bošković je, naime, stvorio mnogo neprijatelja. Služeći se svojim saznanjima šefa Uprave bezbjednosti i nakon smjenjivanja pokušavao je i dalje ostati čovjek koji vedri i oblači, servisirajući pojedine režimske frakcije — prije svega velikosrpsku iz Crne Gore Branka Koštica. Čini se da je u tome izgubio kompas, ako se zna da je režim proglasio amneziju na sve prije Dejtona, i tako "postao slučaj". Kap koja je prelila čašu, kada se oko Boškovića polako zatvarao krug, bio je njegov intervju "Monitoru" (feljton od 6, 13. i 20. septembra 1996), u kome je pokušao zaprijetiti svojim nezgodnim saznanjima, nudeći se za svjedoka Haškom tribunalu i tvrdeći da je general Aleksandar Dimitrijević, sadašnji šef KOS-a, strani špijun i kriminalac. Istina, V J nije reagirala, ali je reagirao Zoran Lilić izjavom da se protiv pojedinih penzioni

ranih generala vodi krivični postupak. Misterioznost kojom je sve trebalo

biti obavijeno, te uopće relevantnost L i l -ićevih izjava, slutili su na još jednu porodičnu svađu u kojoj su nekom trebale biti zavrnute uši — u ovom slučaju Boškoviću. Međutim, ako se zna raspoloženje V J (vidi tekst: "Svi njegovi ljudi") i uloga MUP-a Srbije u svim Boškovićevim poduhvatima, što će reći u razbijanju Uprave bezbjednosti 1992, stvar postaje krajnje zanimljiva. Naime, ukoliko postane dostupan, to bi moglo predstavljati prvi jasan znak da KOS, koristeći aktuelne okolnosti, uzvraća udarac. •

FILIP ŠVARM 4. JANUAR 1997. I VREME 59

Hrvatska

Sova juri Seksa U 1997. godini Hrvatska će verovatno dobiti novog

V

predsednika. Da lije zbog toga izvučen Seksov udbaški dosije

J oš od 1993. godine za Vladimira Seksa, potpredsjednika hrvatskoga Sabora, nagađa se daje bio suradnik Udbe,

jugoslovenske službe državne sigurnosti. Odnekud je procurila čak i informacija da je Seksovo suradničko ime bilo "Sova". Ta je priča bila tako raširena u javnosti da su Seksa nakon nekog vremena njegovi stranački i saborski prijatelji počeli otvoreno, iako u šali, zvati Sova. Pričalo se, nadalje, daje Tuđmanu dostavljen Seksov suradnički dosije iz Udbe, što je osiječkog advokata spriječilo u političkom uzdizanju na sami vrh. Doista, u dosadašnjoj karijeri Seks je uvijek bio potpredsjednik - Vlade i Sabora - ali nikada nije zasjeo na prvo mjesto, iako sasvim sigurno spada medu najjače HDZ-ove ljude. Odvjetnik Slobodan Budak, jedan od lidera "hrvatskog proljeća" iz 1971, izjavio je jednom kako hrvatski "jastrebovi" zapravo rade za Beograd, kao aktuelni ili bivši Udbini suradnici, pri čemu je vjerojatno mislio na Seksa, jednog od prvih hrvatskih jastrebova koji se proslavio izjavom: "Svi koji se nadu na putu hrvatskom nacionalnom pokretu, pa makar oni bili i naša rođena braća, bit će maknuti milom ili silom." Ipak nitko nije iznosio opipljive dokaze za tvrdnje o Šeksovom doušništvu.

Priču o Šeksovoj udbaškoj djelatnosti za vrijeme komunizma prvi je ovih dana potkrijepio zagrebački tjednik "Nacional". Oni su objavili fonograme Službe državne sigurnosti iz 1983. godine, koji su tajno snimljeni u tadašnjem Šeksovom odvjetničkom uredu u Osijeku. Sadržaj fonograma je šokantan: iz njega se, naime, vidi da je Seks dojavljivao Udbi informacije, među ostalima i o svojim tadašnjim prijateljima Stipi Mesiću, Slobodanu Budaku i Ivanu Zvonimiru Čičku! Seksa je na vezi držao Zd-ravko Pejić, agent Udbe iz osječkog centra SDS, koji je na istom poslu ostao raditi i nakon prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, da bi 1992. godine otišao u penziju, a danas živi u Istri, gdje radi kao građevinski poduzetnik. Prema svemu što se može

saznati, Pejić je i u novom režimu - da li zbog Šeksove intervencije - bio zaštićen.

PUANI DOUŠNIK: Objavljeni fono-grami sačinjeni su na osnovi razgovora što su ih Seks i Pejić vodili 11. travnja i 14. kolovoza 1983. godine. Razgovori koje je Seks vodio s Pejićem započinju na temu nepravomoćnih sudskih presuda koje je Seks zaradio uglavnom za verbalne delikte u pijanom stanju, a završavaju Šeksovim obećanjima da će udovoljiti nekim Pe-jićevim zahtjevima. Pejić se, naime, žalio na nepreciznost i nepouzdanost Seksov ih izvještaja, posebno onih o Mesiću, Čičku, Budaku i ostalim sudionicima tzv. hr-

P R I C A O PROŠLOSTI: Vladimir S e k s

vatskog proljeća, prigovarajući mu na dotadašnjoj, tek 30-postotnoj točnosti izvještaja. Veći dio tih zapisnika ima sasvim trivijalan sadržaj i da nije riječ o potpredsjedniku Sabora s predsjedničkim ambicijama, nitko ga ne bi imao volje čitati, jer je razmjerno dug i ne odveć konkretan.

Primjer: SEKS: "Vi ste krivi 99 posto!"

PEJIĆ: "Zbog čega mi?" SEKS: "Zbog čega? Da ti kažem ztx«

čega, slušaj. Zbog toga što je od meiK traženo da idem u lokale, da razgovarair. potičem određene razgovore, da nešto ubacim šokantno..."

PEJIĆ: "Ali ne u pijanom stanju, Via-do!"

SEKS: "Pa jebi ga, slušaj, bože moj... c je ispalo tako. Ja nisam razgovarao but gdje s nepoznatim ljudima. I ovo je isrj ic da sam sjedio s tim vragom u 'Igmanu'. h sam sjedio i nisam okusio kapi pića top dana, od petoga do sedmog ožujka. Išat sam dolje na sok u bife. Sjednem kod onog Makarovića i bolničkog društva, nisam htio ni piti, pa sam popio prije toga onu žutih sokova, dva, tri... Onda su oni na\i-lil i , ajde popij jedan... Ušli smo u razne razgovore, drugi i treći i jebi ga, sad je oni-lo. Slušaj, nisam ti se ja pripremao za ta§ razgovor, za određene razgovore. To je moja mana: da sam popio."

PEJIĆ: "I sjeo na njihove provokacne umjesto da oni sjednu na tvoje!"

SEKS: "To nije razlog da se mene zajebava. Dobro, jel' ja vama trebam kao osuđenik?"

Na drugom mjestu, Seks se žali kako je služba sigurnosti aljkava i kake ne umije sačuvati konspiraciju. "VidiL da ti kažem, prijatelju, jednu stvan Kada sam ja informirao da jedar. mladić, prema nekim mojim procjenama, okuplja jednu grupu iz koje se može razviti nešto opasno, kada je te; mladac bio verificiran i otišao u vojsku, onda je to prenijeto tamo, vojnoj službi. ali je netko odavde, ja znam otprilike tko, napravio takvu blesavost i glupost te to dojavio vojnoj službi, slušaj, pa je tom malom rekao: pa to je nama rekac Seks, mi sve to znamo... Taj je mali izašao iz vojske, taj mali otišao je u Njemačku i u određenim krugovima je to pričao. Ja više nisam išao u Njemačku. ja poslije toga više nisam išao u Njemačku, već pet-šest godina. Jer bojim se ići tamo." Pejić ga na to umiruje "Vlado, ja ipak mislim da ti nikada nis bio probijen jer u razgovoru sa svim ostalim nacionalistima i ljudima preko kojih mi eventualno držimo tebe, nikada se tvoje ime nije spomenulo da bi u

eventualno mogao raditi za policiju. Znači ti si sa te strane bio čist, nitko u tebe nije mogao sumnjati."

SEKS: "Ja sam te konkretne stavove, i sumnje, i stavove, ja sam to izvještavao../

PEJIĆ: "Neiskreno je bilo. Ti, Vlado, za Budaka si rekao tek kada si išao u zatvor. Zašto nisi prije? Znači, tek je trebale nešto da te pogodi gadno i onda da pokušaš

60 VREME • ± JANUAR 1997.

čistu trampu: informacija za uslugu." ŠTA RADI S O K O L : Seks je na

suradnju s Udbom bio prisiljen, po svemu sudeći, nakon 1971. godine kada je bio žrtvom poznate tzv. PTT afere, kada je isključen iz partije i izbačen s posla. Slobodan Budak, jedna od žrtava Šeksove denuncijacije, izjavio je nakon objave ovih stenograma da vjeruje u njihovu autentičnost: "Ako je (Seks) uistinu bio pod policijskom prismotrom i pritiskom prisiljen govoriti o političkim mišljenjima svojih kolega, poznanika i prijatelja, medu kojima sam bio i ja, zanima me zašto me nikada nije upozorio da policija traži od njega podatke o meni?", zapitao se Budak. Čičak i Mesić nisu komentirali stenograme.

Svakako nije slučajno da su papiri o Šeksovoj doušničkoj djelatnosti iscurili upravo u ovom trenutku. Manje-više jasno je da će iduća godina biti godina preokreta za Hrvatsku. Teško je, naime, povjerovati da će dr Franjo Tuđman još dugo biti predsjednik Hrvatske. Njegovo je zdravstveno stanje veoma loše — neki tvrde da svakodnevno prima infuzije, a da je u bolnici Walter Reed operacija izbjegnuta naprosto zato što je za nju bilo već suviše kasno —

pa će 1997. Hrvatska sasvim sigurno dobiti novog šefa države. U kadrovskoj*kombi-natorici postoje, odnedavno, dva puta za dolazak do hrvatskog Olimpa. Jedan je već viđen: to su direktni predsjednički izbori, na kojima Vladimir Seks ne bi imao previše šansi jer nije suviše obljubljen među najširim slojevima. O drugoj varijanti odnedavno se mnogo nagađa u javnosti. Takozvani dobro obaviješteni izvori pustili su, naime, u opticaj informaciju kako se legendarni hrvatski pisac ustava za sva vremena i sve režime dr Smiljko Sokol zatvorio u svoju radnu sobicu i nema vremena čak ni za ženu, a kamoli za novinare ili prijatelje. Stoje zagonetni sadržaj koji je dr Sokola preokupirao do te mjere i zatvorio ga u radnu sobicu? To su, navodno, amandmani na hrvatski ustav, koje HDZ sprema za posttuđmanski period. Njihov bi sadržaj, pokaže li se daje to istina, značio novi teški debakl opozicije. Naime, HDZ i Tuđman žele (polu)predsjednički sistem transformirati u parlamentarni, uz jednu važnu promjenu: predsjednik države više ne bi bio biran, kao do sada, na direktnim izborima već bi ga birao Sabor. A u Saboru, zna se, većinu ima HDZ, pa bi Vladimir

Seks, kao potpredsjednik tog tijela, bio na korak do trona, a HDZ bi ostao na vlasti i idućih godina. Nitko, naime, ne vjeruje ozbiljno da će dosadašnji predsjednik Sabora dr Vlatko Pavletić ostati na tom mjestu u slučaju ovakvog ishoda. On će se, tvrde zlobnici, "razboljeti" u ekspresnom roku, a naslijediti ga praktički nema tko drugi osim Seksa.

Koliko bi ambicioznog Osiječanina na tom putu moglo omesti objavljivanje stenograma o udbaškoj djelatnosti? Po svemu sudeći — dosta, iako su i neki drugi ljudi (osiječki gradonačelnik Zlatko Kra-marić, na primjer) preživjeli obznanjivanje vlastite udbaške prošlosti. No nije isto biti gradonačelnik Osijeka i predsjednik Sabora, odnosno — predsjednik Republike. U iole normalnim okolnostima, zbog objave ovih stenograma Vladimir Seks bi mogao zaboraviti na bilo kakvu veću političku ambiciju od održanja postojećeg statusa.

Jednu stvar objavljeni stenogram u "Nacionalu" ipak nije potvrdio: nigdje, naime, nama kodnog imena "Sova". Postoje li i drugi stenogrami vezani uz Seksa, i kakvi se sadržaji kriju u njima? •

BORIS RAŠETA

Najuzbudljivija i najdokumentovanija priča o tragičnom raspadu Jugoslavije! T T (^lf\ CT A \7T T t Knjiga prema kojoj je ) U O V J O L J \ V 1) & napravljena istoimena BBC serija. Ovo je jedino kompletno izdanje na prostorima bivše Jugoslavije, sa posebnim poglavljem o toku i posledicama Dejtonskog

2. Adam Mihnjik: MISLITI SAVREMENU DEMOKRATIJU 40

3. Momčilo Petrović: PITAO SAM ALBANCE ŠTA ŽELE 52

4. Dejvid Oven: BALKANSKA ODISEJA 64 5. Hari Vejnans: U ŽRVNJU 36 6. Dragan Lakićević: O HAOSU BEZUMLJU 32 7. Bogdan Denić: ETNIČKI NACIONALIZAM 40 8. Slobodan Blagojević: ...TRI ČISTE PAMETI 32

navedene cene su sa popustom od 20%

Radio B92-marketing, Makedonska 34/111, Beograd

tel: 322 80 51,322 26 99

/Naručujem knjige pod rednim brojem 'Ime i prezime: f Adresa:

ttel: f f Ispunjen kupon zajedno sa dokazom f o uplati u korist Radija B92, ž.r. 40806-603-1-29226,

fax: 324 80 75 i d l e i u .

i. JANUAR 1997. • VREME 61

tacš samo i dinar P o k r i v a s v e - o t k r i v a s v e

Nova velika nagradna igra Svakog dana Kupon svake subote džoker

Svake treće

nedelje automobil

Posle samo dva meseca - treća novina u zemlji Sa Vama biće prva!

Zbog čega nam naši kl i jenti veruju?

Razlog je jednostavan: Pružamo uslugu koja je brza i pouzdana,

a koja štedi Vaš novac i osigurava pravovremeno uručenje Vaše posilne

Vodeći u s v e t u e k s p r e s pošte WORLDWIDE EXPRESS

0 1 1 / 6 0 2 326

Cene i plate Beograd, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Ljubljana

S ibirski mraz nije okovao cene na gradskim pijacama na Balkanu. Naime, za Zagreb je karakteristično

poskupljenje većine artikala, dok se u Beogradu beleži pad cena. Po pravilu, uzlazni trend prosečnih plata krajem godine ima usporeni rast. I dalje su u prošeku najveće plate u Sloveniji, zatim slede Hrvatska i Makedonija, na začelju su Srbija i srednja Bosna, koja se približava srpskom prošeku.

Potrebno je napomenuti, pošto su cene i plate izražene u Y U dinarima, daje na crnom ali realnom deviznom tržištu u Srbiji nemačka marka poskupela. Maltene do juče, zagrebački i beogradski kursevi bili su izjednačeni, DEM je vredela oko 3,6 dinara, odnosno hrvatskih kuna. Dok je u Zagrebu devizni kurs i dalje stabilan, a devize se čak mogu kupiti u bankama, u Beogradu je „proradila" crna berza. Naime, Beograđani za svoje devize mogu u banci da DEM dobiti oko 3,3 dinara, a ako žele da kupe devize, onda to mogu učiniti

samo na crnoj berzi gde jedna D E M vredi čak 3,9 dinara. To je bilo stanje na dan 31. decembra 1996.

Ako se analiziraju cene, u prošeku je najskuplji grad Zagreb. Ipak, hleb, crni luk, kupus, pasulj, pivo i bioskopska karta i dalje su najskuplji u Ljubljani, jaje u Sarajevu, benzin i dnevna novina u Skoplju. Kada je u pitanju odnos cena osnovnih životnih namirnica, ako pođemo samo od hleba i brašna, onda dobijamo različite disproporcije. Na primer, Ljubljančani umesto kilograma hleba mogu kupiti skoro dva kilograma brašna. I u Sarajevu je brašno jeftinije od hleba, i to za četvrtinu, dok je u ostala tri grada brašno skupje, i to u Zagrebu samo za 10 odsto, u Beogradu za preko 20 odsto, a u Skoplju je razlika nešto manja od 60 odsto.

Inače, za Beograd je pored crne devizne berze, karakteristično i crno tržište cigareta i , verovali ili ne, crno tržište jaja, koja se uvoze iz Mađarske i Holandije. Naime, pošto državi ne plaćaju porez, uvoznici

mogu jaja ponuditi po nižoj ceni od domaćih proizvođača. Cena uvoznih jaja je 70 para, a makedonski „Partner" košta samo tri dinara, koliko koštaju i domaće narodne cigarete.

Hit ove sezone na beogradskoj pijaci su turšija i kiseo kupus. Kilogram kupusa u glavici ili ribanac košta do četiri dinara, dok takav isti ribanac na ljubljanskoj pijaci vredi 200 tolara ili oko 8,5 dinara. Takođe, ispred ovih tezgi uvek su redovi.

Gradske pijace su dobile konkurenciju i u privatnim, kao i u društvenim prodavni-cama. Ako se uporede samo Beograd i Zagreb, onda je situacija sledeća: pasulj, kro-mpir, kupus, crni luk... znatno su jeftiniji u prodavnicama nego na pijacama, kada je u pitanju Beograd, dok je zagrebačka slika potpuno drukčija. U tom gradu, na primer, beli luk u prodavnici košta 18 kuna (19,5 dinara), limun 12,5 kuna (13,5 dinara), a pirinač i do 12 kuna (13 dinara).

Što se crnog napitka tiče, za platu najviše može kupiti Ljubljančanin, i to nešto jače od 70 kilograma. Na drugom mestu su Sarajlije, čija plata vredi skoro 30 kilograma, ali nepržene kafe. Na trećem mestu su Skopljanci sa 27 kilograma, četvrti Zagrepčani sa 22,5 kilograma i peto mesto zauzimaju Beograđani sa tankih 20 kilograma kafe. •

ZMAGOSLAV HERMAN kg/lit/kom izraženo u YU din. BG ZG SK U SA Beli hleb 3,90 5,60 3,10 6,85 3,90 brašno 4,8 6,20 4,90 3,55 3,12 šećer 4,50 6,70 4,90 5,40 4,70 ulje 9,00 9,80 9,15 7,70 7,80 mleko 2,90 4,20 4,90 3,40 3,90 krompir 2,00 2,15 1,40 2,14 2,34 beli luk 15,00 14,00 13,00 15,000 15,50 crni luk 2,00 3,80 2,50 4,30 3,90 kupus 1,00 3,25 0,60 3,40 2,70 pasulj 12,00 16,00 12,00 17,00 12,00 pirinač 7,00 7,00 10,00 9,50 9,75 limun 7,00 9,75 5,60 9,50 9,75 banane 5,00 5,40 4,20 4,30 5,80 jaje ,,S" 0,90 1,00 0,70 1,10 2,70 juneći but bez koske 25,00 56,00 25,00 47,30 39,00 svinjski but bez koske 28,00 50,00 31,00 50,00 -pileće meso 18,90 26,00 18,30 25,30 15,60 konzerva sardina 4,50 4,90 2,80 4,60 2,70 pivo 2,00 2,70 3,10 4,50 3,90 benzin 3,65 4,90 5,14 3,52 4,30 bioskopska karta 10,00 16,25 14,10 23,60 7,80 marlboro 8,00 15,20 14,10 11,15 9,80 kafa 38,00 97,50 49,30 39,00 27,30 dnevna novina 1,0-3,0 3,80 4,20 3,40 1,95 plata 798 2197 1253 3685 737

4. JANTAR 1997. I VREME 63

Koncerti Dorđa Balaševića

Energija šetnje Ove godine su pesmu o vlasti i ćudi slušali novi klinci

Četiri sata, koliko je 29. decembra trajao koncert Đorda Balaševića, muzika je bila samo jedan od

doživljaja. Uostalom, tamo se i ne dolazi da bi se slušala muzika. Najjednostavnije

rečeno, o emociji je reč. O onoj do kraja. To je ono što ljudi očekuju od koncerta Đorda Balaševića i to i dobiju. Tako svaki put. Emocije, po nekima, više nisu u modi. Kažu, sve je mozak, proračun, kakve

emocije, one samo unazađuju, ne pokreću. Poistovećuju emocije i sentimentalnost, nebrojene osećaje svode na jedan. Ne otkrivajte emocije — glasi njihova važeća parola. Pitam se kako oni slušaju muziku. Raščlanjuju je na note? Analiziraju sklop tonova, ispravnost izvedbe? I šta im ostane na kraju, sud o pesmi? Mislim da to nisu hrabri ljudi, da su to ljudi koji se čuvaju, štede. Boje se doživljaja. Ne ra-zumem zašto, ne razumem čoveka koji odbije bogatstvo utisaka, osećanja, slika, uspomena što navru iz muzike. Veselje u karucama punih muzikanata, idiličan salas kojim jure, slatka seta zbog nečijih malih stopa u januarskom snegu, ukus prošlih gozbi, pogled mlade u belom, uvek živa čežnja za lepom protinom ćerkom — razne prijatne i lepe, važne stvari zbog kojih je čoveku drago što je na svetu, sve to vrati muzika.Naravno, onom ko srne da je čuje.

Ista pesma uvek budi drugu emociju, i to uvek onu koja vam je tog sekunda na duši. Imam dokaz za to. Svoj prvi i pre ovog jedini koncert Đorda Balaševića u životu pamtim po Đorđu Balaševiću, a ne po momku sa kojim sam u to vreme provodila dane. Sigurna sam da momak zaslužuje više. Ne sećam se ni kad je to bilo. Samo pamtim suze za vreme "Bagrenja" i utisak da čujem sva srca u sali. I aplauz do neba. Ove godine su pesmu o vlasti i ćudi slušali novi klinci. I ona je postala sastavni deo aktuelne šetnje. "Sava centar" je isto što i plato ispred Filozofskog ili Trg slobode. Ljudi šetaju sedeći. I slobodni su. Muzika je izrodila drugi doživljaj, omogućila da se emocija šetnje nastani tamo gde se nikada nije šetalo. Beogradski protest je dobio još jedan toponim. Energija promene je bila u vazduhu. Sve zbog muzike i onih koji su je slušali onako kako se sluša muzika.

Susret to dvoje prevazilazi zadate okvire. Umesto na koncertu, zadesite se u gostima kod nekog ko vam prija, kome vi prijate. Domaćin je dobronameran, gostoljubiv, prirodan. Niko tu nikog ne folira. Pričate o onoj koja je otišla, nabrajate stvari koje ne volite, sećate se vozova dodoša, tragate po bezdanu, izgovarate tešku reč izvini, i toplo vam je na duši. Teško se rastajete, stalno novim temama produžavate uživanje. Domaćinu je drago. Nastoji da ispuni svaku želju svog gosta. I tako, reč po reč, pesma po pesma i prođe četiri sata. Posle oni još dugo traju i kad prestanu. Ostane onaj osećaj koji mora da se podeli sa drugima, da i njima, barem dok traje prepričavanje i opisivanje, bude dobro.

64 VREME • 4. JANUAR 1997.

Ranije sam imala nekoliko Bal-aševićevih kaseta. Sve sam ih ranih devedesetih ostavila na Siciliji, prijateljima — iz zahvalnosti što su me prihvatili. Sećam se, kad se ispostavilo da ću odsus-tvovati iz Beograda mnogo duže nego što sam to u prvi mah, ne želeći da prihvatim istinu, planirala, te kasete su bile na početku spiska stvari koje sam tražila od mojih da mi pošalju. Kad su u tuđini, ljudi slušaju pesme iz domovine, najčešće narodnjake. M i smo tada slušali pesme Đorda Balaševića. Često smo ih vrteli. Ćutke. I bilo nam je lepo. Nisu nam Balaševićeve pesme o bagrenju, dunji, Vasi Ladačkom, ili duši slovenskoj bile sredstvo za izazivanje derta ili već neke tuge i samo-sažaljenja zbog izgubljenog i ostavljenog. Ne, bilo nam je lepo i dobro dok smo ih slušali. Sećale su nas na zemlju u kojoj ti je dobro. 1 neka radost bi se dešavala, kao nova snaga. Znali smo da je, u stvari i bez obzira na sve, ona takva. Da nije pogana i krvava. I da u njoj žive neki ljudi koji neće dati da im neko uništava bagrem pod kojim im je bilo lepo. Zato stoje bagrem tu isključivo da bi se pod njim uživalo. Tako misle i ovi ljudi koji su u Bal-aševićevoj muzici prepoznali energiju šetnje. I njen cilj.

Setila sam se poznanika koji su redovni posetioci ovih koncerata, jedne godine su uspeli da udu čak na dva koncerta. Emocija nikada dosta — objašnjavali su. Shvatam ih. •

ŠONJA ĆIRIĆ

A L A N F O R O

KNJIŽARA - ANTIKVARNICA

I S T R I P O V I - K N J I G E - Č A S O P I S I |

PLOČE

N. 3E0GKAD BLOK 24 Bu\. A. Čarnojevlča 35 TEL 011/222 34 51

TRAMVAJ 7.9.11 3US 67

Pretplatite se da biste uštedeli!

Mi težimo da vas informišemo onako kako svog čitaoca informišu njujorški Tajm (Time, Vreme), hamburški Cajt (d/e Ze/'t, Vreme), moskovsko Novoje vremja... O našoj reputaciji govori i podatak da smo prošle godine bili citirani u oko 400 svetskih listova. Ime našeg lista je dobro prihvaćeno u svetskoj novinarskoj, političkoj i privrednoj eliti. Cilj nam je da održimo i unapredimo profesionalni standard i da vam pružimo informacije koje će vam pomoći da se orijentišete, da se upoznate sa uzrocima zbivanja i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u današnje vreme štampa skupa i zato ćemo od ovog broja nuditi čitaocima da se pridruže klubu naših pretplatnika s popustom od 20 %

Šta je potrebno da uradite? Da ispunite opšte uslove pretplate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i pošaljete nam ga faksom ili poštom na adresu "Vreme", Mišarska 12, Beograd ili "Vreme International", Neudeg-gergasse I -3/22, 1080 Wien , Austria.

,< mw mm mm y;,fm ¥:••;;::;:•:•; ? > -j -*>•:>: S |S-::

:i x « f t Wm •

BOŽIČNO NOVOGODIŠNJI POPUST VAZI DO 15.1.1997. P r e t p l a ć u j e m se na

• pola godine (26 brojeva)

• godinu dana (52 broja)

Ime i prezime (molimo da popunite štampanim slovima)

Adresa telefon

Grad država i mm i

P R E T P L A T A S A P O P U S T O M D O l i . 1 Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemlje (kurirom) (pošta) (površinska pošta) (avionska pošta)

6 m e s e c i 160 din 152 din 84 DEM 148 DEM 1 2 m e s e c i 320 din 304 din 168 DEM 296 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. " V r e m e " - Beograd , žiro račun: 40804-603-7-31530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. " V R E M E " , Mišarska 12-14, p.fah 257, J1000 Beograd. Uplata u zemlji za inostranstvo, po odobrenju NBJ , naplaćuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu izvršiti na račun broj: 611 378 704 Bank-Austr ia Wien, B L Z 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama preračunava se po dnevnom kursu.

Pretplata za evropske zemlje avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemlje. Popust važi od 15.12.1996. do 15.1.1997. U slučaju poskupljenja lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 334-774 / Beč 431 408 96 52.

4. JANUAR 1997. • VREME 65

V R E M E llhMBIfftBl-Razložno je pretpostaviti da

čovek pamti mnoštvo ulica kojima je prolazio ili prolazi

na sopstvenom putu kroz život, od stana do pijace, prodavnice,

posla ili zubara, onih koje vode prema omiljenoj kafani,

autobuskoj ili železničkoj stanici, ulica kroz koje je šetao

ili kojom ga je šetala ona jedina, sve veća i

nezaboravnija ljubav, ili, možda, neka još preča nužda.

Zatim ulica čiji opis može da posluži kao dokaz rečenici "Da, bio sam u Parizu (ili Rimu, Pragu, Berlinu... Ukratko, bilo kom od onih gradova u koje vode svi putevi, uključujući i Beograd).

Ipak, probuđeni usred noći, koju biste ulicu li svom životu mogli da opišete do detalja? Biće, sudeći po ljudima koje sam imao sreću da slušam kad o tome govore, najverova-tnije jedna ili dve ulice k kojih smo otišli odavno. Ili zauvek, kao što se to dogodilo Kosovskoj sa mnom i meni sa niskom ulicom Ratka Pav-lovića. Potonja - ili bar onaj njen deo na koji mislim - u stvari i nije bila ulica. Nekoliko periferijskih kuća sa jedne strane zemljanog puta koji se leti pretvarao u ne-verovatno količine najfinije vrele prašine, a u jesen i proleće u blato kroz koje se trebalo probijati do "druma", tojest kockom popločane ulice koja nadesno vodi prema Vrežini, a nalevo, kroz Jagodin-malu, prema tvrđavi Konstantina Velikog. Naspram kuća, s druge strane "ulice", bila je njiva i pogled na plavičaste planine. U vreme velikog napretka proširila se susedna fabrika, kuće su srušene, a ljudi raseljeni u modernije "stambene uslove". Mačka nije htela da se preseli, pa su je, priča se, rastrgli fabrički psi čuvari.

S Kosovskom se desila druga stvar. Jednom sam - u vreme kada je "soliter" uveliko postajao sinonim za stanovanje - prolazio

¥ TI •

Ulica prema Ntjšičevoj i bližio se "Vatrospremo-voj" prodavnict. Tu negđe, odjednom, nešto nije bilo u redu. Vratio sam se do Vlajk-ovićeve, pa opet nazad, da tek treći put primetim kako više nema kuće broj 13 u kojoj sam odrastao. Osećanje je, zbog nečega, ličilo na prazninu koju u ustima ostavlja izvađeni zub. Tako je nestala Kosovska, mada bi se o njenoj propasti moglo pričati i lepše i detaljnije.

To možda znači da ulicu čini više nego ovakav ili onakav dvored kuća, dužina promenljiva u sećanju ili banalna činjenica da se u njoj nalazi Kinoteka, a odmah iza ćoška poslastičarnica "Alhambra", danas nešto originalno nazvano "butik mesa".

Mnogo pre, ulica je atmosfera za koju nema nikakvih pravila, što je očigledno već i iz načina na koji vas neke osvoje čim u njih prvi put u životu zađete. Neke od onih na beogradskoj padini prema Dorćolu - i na samom Dorćolu, naravno - mogu se organi-zava&po boji, ukusu, dobu godine, ili trenutku dana kad su neodoljive. Lokalpatrioti će vam beskrajno nizati imena slično* začaranih ulica na Čuburi, Zvezdari, Savamali, u Marinkovoj bari ili Zemunu. Potpuno su u pravu, mada bi se moglo primetiti da ono što čini ulicu nije udobnost stanovanja u njoj ili života u kraju, staro društvo ili bilo šta treće. Te uslove zadovoljavaju čak i

urbanistička čudovišta tipa Novog Beograda, ali još niko nije smislio valjan dokaz da će Bulevar Lenjina, Jurija Gagarina, Neh-ruova i njima slične ikada postati nešto više od "saobraćajnica" između "blokova". Niti ima šanse da bilo ko za bilo koju od pome-nutih strasno dokazuje kako je to ona jedina, njegova ulica. Ispred nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća komotno staju četiri cela stara Dubrovnika, ali to je samo ružan pločnik, a u ulicama Dubrovnika, ako je verovati sećanju, može se izgubiti zauvek.

Izgleda kako samo građani čine ulicu, kao što samo građani čine grad. Gradski vazduh oslobađa; to srednjovekovno iskustvo - da svaki rob, kmet ili sluga koji bi u gradu živeo godinu i jedan dan postaje slobodan - ima mnogo dublje korene. Dokaz je i to što utamanjivanje građanstva spada u prvu dužnost svih totalitarnih režima, čim se na vlast popnu. Drugi potez je fizičko rušenje ulica, u ime izgradnje nebodera na

ledinama, stambenih blokova u pustinjama ili močvarama i , dakako, naseljavanje tako planiranih "urbanih celina" što većim brojem sveta.

Izaći na ulicu - što je u određenim godinama života sinonim za svaki provod - u uslovima ne-izbežne bolje

•9 budućnosti pretvara se u "idem u grad", čime novograđani nehotice otkrivaju sopstvenu svest

da žive negde drugde, na mestu koje nema ulica već samo prevoz. Bez nekog naročitog preterivanja, to znači da ni dve hiljade godina istorije nekima ne pomaže da shvate banalnu činjenicu kako nije grad ono što nema gradsku upravu, školu i igralište, pozorište, trg ni česmu iz koje teče voda, pa, prema tome, ni ulica koje do tih mesta vode.

Spasonosno bi moglo biti ako svako za sebe obnovi neku od svojih ulica, po studentskom receptu ("Upoznaj svoj grad da bi ga više voleo"). Šetnja je najbolji način da se izgradi jedna ulica. Jedna po jedna, da tako ceo grad podignemo iz pepela. •

ALEKSANDAR ĆIRIĆ 66 VREME • 4. JANUAR 1997.

CpeflHM BO)KHf)HH npa3HHUM<, CpehHa Hoea \OLM\

M o b i l n e T e l e k o m u n i k a c i j a S r b i j a B K - P T T