vreme br. 246/1995

7/17/2019 Vreme br. 246/1995

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-br-2461995 1/68

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


y ~

■

Trn LM- ju i f tno tma

K€ ft 9 5aHiH_

*4, 5 = si

%> 5 r « ? y

KOPffh B(\HK(\

0 5 e 3 5 e t > y j e

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


D U Š A N

V R A N I Ć

Atina i Beograd: Noć velikog finalaVentil za grke godine: Reporteri "Vremena" izveštavaju šta se događalo na ulicama dva glavna grada i kako je, na kraju, bilo

više politike nego sporta. Grčka amb asad a u Beogradu ug radiće u prozore neprobojna stakla, a takva ima još samo ambasada u - Ankari strana8

Intervju: Spomenka Hribar Strah od slobode: Jugoslavija

je sada u Sl oven ij i pos tal a tabu tema. Još smo u grču,

kao da ni sami ne verujemo da smo samostalni. I zato se na svako pominjanje Beograda tako nervozno reaguje

strana22

Intervju: Vojćeh JaruzelskiPromene u razmišljanju su prirodne, ali samo ako su posledice postepenog sazrevanja.I ja sam se promenio, nisam onaj koji sam nekad bio, imam

krit ički stav prema svojim ranijim odlukama, mišljenjima i pogledima. Svojih grešaka se ne odričem

strana26

Feljton: Ruska mafijaPoslednja generacija "krunisanih" kriminalaca, koja se o deva kod Armanija, vozi "mercedes", šmrče kokain, ima razgranate poslove s obe strane zakona i s obe strane granice, f inansira polit ičke partije, liči na svog krezubog, tetoviranog pretka, koji se ponosio

godinama provedenim na robiji i kome je od narkotika bio najdostupniji " čefir" (vrlo jak čaj) stfgng4?

Julske vatre: Smeh

herojevog brataZa "Vreme" govor i , smeje

se. i plače, Dragoljub, brat Žikice Jovanovića Španca.

Legenda o 7. julu je "... u

stvari laž. Od početka do kraja"

strana50

Spektakli:

Ženidba don ĐovanijaNa slavlje u Termoliju nisu došli Berluskoni, Kraksi, Dragoslav

Avramović, Kertes, Marko

Milošević, bračni par Ražna-

tović... Ipak, mlad oženja je impresionirao rodno selo

strana18

VREMEPolitika

Suđen je :Trifunović robija _______________ 13

Susret i : Sorosevcikod pa t r i j a rha __________________13Rat u Bosn i : Maski rn i Bon __ __ 14Tema Vremena :Srpska e l i ta ____________________ 16Na l icu m es ta :Venčanje Di Ste fana ____________18Knj ige: KO je ko u Srbi j i ________ 20In te rv ju :Spom enka Hr ibar _ _____________22

SvetR a z g o v o r :

Vojćeh Jaruzelski __________

_

260 n j i m a s e g o v o r i :V i k to r Če rnomi rd in _____________29

Kultura iVenec i j a :Sto god ina B i jena la _____________32P o z o r i š t e :Šopalovići u Oranžu _ ________ _ 33U v o d n i k : D a v i d A l b a h a r i _______37Sećanje: Emil Sioran___________38Oko sveta : Eng leska.Ital i ja, Nem ačk a _______________ 40

Pr ikazi : Dušan Kovačević1 _Mi l isav Savić __________________43Prevodi: Rable_________________45

ŽivotAt ina : Noć ve l i kog f i na la ________ 8B e o g r a d :Venti l za grke godine ________ 10M e d i j i: R u ž en j e b r a ć e _________ 12Fe l j ton : Ruska m a f i j a _________ 47S u d b i n e :Smeh herojevog brata _________ 50M a k e d o n i j a :Govorite li rotarijanski___________53V iše od se r i j e : Umro Bec ić ____ 56

4Nedelja 59 Izlog6 Duh Vremena 60 Roman24 Meduvreme 63 Pošta30 Meridijani 64 Lični ugao34 Scena 66 Vreme

54 ljudi i vreme uživanjaNa naslovnoj strani: Slavlje u Beogradu posle pobede u Atini Fotografija: Draško Gagovi

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


nekoliko meseci traju sukobi /bog politike premaEvropskoj uniji.

Mejdžorov prvi potez biće rekonstrukcija kabine-ta. kako bi učvrstio kontrolu vlade.

Petogodišnjica Kola srpskih sestara

Pomoć za sve kojima je potrebna

Kolo sipskih sestara proslavilo je pet godina otka-

ko je obnovljeno. Izveštaj za samo poslednjih godinudana govori o pomoć i dečijim ustanovama u vrednos

Hteo sam i ja da napišem nešto o košarci.

H te la je to vela redakcija, sve do Vremena uživanja.

Ko drugima nameće disci plinu, mora biti samodisci-

plinovan; tako sam u koš bacio već napisanih pet rečenica, a bile su mi se

dopale. Onda mi je Goran- ' ka Matić našla sliku povo-

• dom koje ništa veliko ne mora da se kaže: recimo,

mladić čeka posao, starac - penziju. Možda su oni tu,

isped zgrade srpske Vlade, sasvim slučajno; činjenica

je, međutim, da nema ni po sla i da su i penzije sve

tanje. Ovde je, i inače, sve slučajno - osim košarke.

D. Ž.

Ponovo u sedlu Mejdžor ostaje premijer

Džon Mejdžor ostaje premijer Velike Britanije jer je na izborima za lidera Konzervativne strankeodržanim 4. jula pobedio dobivši podršku 218 od 327članova parlamenta iz redova ove partije.

Mejdžorov protivkandidat Džon Redvud osvojio je 89 glasova. 8 članova partije se uzdržalo od gla -sanja, a 12 listića bila su nevažeći. Redvud je izjaviodaje Mejdžor "pošteno pobedio. poštujući pravila".

Nakon nedelju dana napetosti, Mejdžor je otvorio put za pokušaj da ujedini svoju part iju u kojoj već

4 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


ii»h.1236.520dinara, o prcu/iman ju brige /a *c»i.iin*•

ugrožena domaćinstva u beogradskim opšijnuma V iograd. Vračari Palilula. pomoci holesmuma u Kolnu .1

ma vrednoj 50.000dinara. kao 1 ponnn.1 i/Ivi'Iiuiiikistanovništvu 11 ratnim područjima lanieim nna 1

dru tlima.

Č lanice. KSS ostvarile su od ll>l>2 god ine? I i ’’ličnih kontakata sa ljudima u pol beogradskih klmik.ikojima mi i pomoc 1 ra/govo r neophodni \kii\m>MKola ostva rena je u sa rad nj i sa mnogim hnn i .nu

larnim orgam/acijama 'Kolo srpskih sestara osnov ano je početkom veka .1

ime mu je Branislav Nušie. 1 statutu Ko l a Moii d.rse

pomoč pruža svima kojima je potrebna, h e / o h / n a i u

nacionalnu 1 versku pripadnost.

Bihać pred gladul'poziH'cnje Sat/ako ()i>atc

| (hi) k a :*'■ .■ko :e ■'dlukti doneo.i? . .1 ,.!ite\a Kluba

m/.,; , i •• • .! 1 odluku 0

1, 1 NI>1»•s» >' Mi ivie.lem.e Kado \an Bakić

'■■.'ii >p H( ■1, u\.y ';••• i'i.iniv d’d. u uim ista ist \ 0

» . i.

J'U. '

i ;a •'siio\ u čije od

1 SI 1 • S, 1 •••i. : •kMtsk.a pa' ina 'SDP) smatra ju ■.!,jf l ■ ■■.1 : *lili • i i:k\ \ .ddanosu d^prmosd ik. I : r 1; 1 t.(f. ( , ■■; i N s nema ništa

i ’ad'i)'. ’M.1' <’ '»! u !».!' na utemel|cnost

Kuk'fvUi. S .i M’ :ia t j ' di ■ |e da ce pokrenuti■»vi’iin i 1»os! ■idfilK •' 1!/ '.'I1!a/lo/euie da je Prosu " ruMf phjUt »m* 1•' '‘.'i '1!sliv |e pi.ei l\ idem >za /onu elitii' >v hi’ k'ii]:

Prema jugu

m

Izolovan grad: Bihać

Izolovanoj bosanskoj enklavi Bihać preti glad. rekla je* visoki komesar/a i/heglice I N Sadako ( igala uintervjuu prilikom posete Kiladelfiji. tgde |oj u naDan nezavisnosti SAD uručena godišnja Mcda l ia .s lo

bode /a doprinos principima slobode I.U Bihaću, pretežno muslimanskom 'gradu od

2(K).(HK) stanovnika, od gladi su umrli jeda n s ia ri p

čovek i trogodišnji dečak."Zaista nismo uspeli da dopremo do Bihaća", rek

laje Ogata. "Uspeli smo da dopremimo nešio semena.

Ukoliko ne budemo u mogućnosti d a d o p i e mo d ogr; ida u mnogo većoj meri. opšta glad je nešto što hi.

moglo da se dogodi".

Zagonetna dodelaUvalu Valdanos - ratna Inka

Skupština Crne Gore ireb$da. na zahtev Kluba

poslanika Liberalnog save/a Crne Gore (1 SC ( i 11 p o -

slanika Narodne stranke (NS), ra/motri o d l u k u .1

dodeljivanju uvale Valdanos kod Ulcinja Vdivi !irvsla\ i je (VJ) /a i/.gradnju ratne luke.

Predsednik Crne Gore Momir Bulato\ ic o b a v c s i i o

je javnost o takvoj odluci 9. juna.11

aproslav 1 I)ana

mornarice u Kotom, izjavivši da se radi o "odluei Ke

1>< I i i h >r n

: 'i v iv i>111 primorju po

*>• * \ 1s e o d 3 5 . 0 0 0

im iše ih k; na Budvan-

•>ko Ifv( >00. jav 11a je

iiik>!.! l aks Na Herce g

. i : : h i v a ' 1 \ is e od o s a m

i s i i . u . imh gos t i ju , a s amo

•>k :! ••' .'mtohu sku st anic u

1 1> [00 autobus a .

; : p o s e ta /a b e l e -

r'iia u - 1 [ ( " h o t el i m a u b a r s k o j o p š t i n i .

d e h o i o . \ , . i o ko p e t h i l j a d a t i r r i s ta .

. .. ..'».I- i k i i i i , \V.oi r iv i j e r i . p re m a

■ «T>poil ii Ilir,. I i l ia oko 4000'• ••:;!!.•!. a ml i oqh u* polovina u ho

p. nhicšiau i. (. I'ivtu je.trenutn^ .̂i'st.’ o'd I>00 gosti ju. I u Kotoru

nu ^ 1 riiuv11iIoimopopuH.lv ''i, pa s\e procenc turis-t ičkih poslenika govore da Će bi ti.ostvareno planiranopo\eeam e h to|a gost i ju \n l 15 odsto u odnosu na pošl1n io ti is iu u s e/i m u . . v . 1

*1!

V R E M E# # / / i *

l~(lllV(H'kll kllt U

” 1 i v i ne kn j ige"

pro n ien i la je tn l reu t 1

te lefone . \ o \ n inhes i t

po dm i t il i p ros to r ij u

l e ( iosp o i lu i . tovono

\ nb ro i <4. b ro j ev i

te lefonu \ / r

6.1 / 556 / 6 .1’/ ()4(). a l ak s f>2<S-StW.

KurseviCi'nm ilnc iHuikr -Mvdi i i i k i i t sni

1 D I Mi I SO

Beograd

l.( 10I ;3ti

1 d i m ?A0i2.UyI I Sl‘>

t rn a l ) t*r/;r

I' K I>|Vi (>t vK \ll\J> \1k. ('100 si :

1 0 0 B U D I N

»drmvf ' :dul

greh Skoplje Ljubljana Sarajevo

.3 . 0 0 26.45 81,36 l()5.(X)4.06 M,2 3 113,70 . I46.(X)

t - kupovni/prodajni'5>l .^6.00/27.10 81,60/82,00 - 135/150

;o ’ ^7.50/38.50 II1,(XV1I5 jOO— /—

iv;r‘: crna herza menjačnice crna berza

! 1.042 1 3.150 5.770•732 2 . 2 0 0 4.050

V65 j . 302 5534 .<0 33.00 — 182

2.46 • 18.00 54,50 —

10 JUL 1995. VREME 5

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


HL H iIz lazi ponedel jko m

Izdavač: NP „VREME" d.o.o.i ••

Beograd, Narodnog fronta 45

poštanski fah 257

DIREKTOR: Ivan Mrden ZAMENIK DIREKTORA: Vojislav Miloševlć

NEDEUNIK „VREME”Beograd, Miš arska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub Žarkovlć

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Petar Luković

POMOĆNIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin Slmonovlć

SEKRETAR REDAKCIJE: Elena Krstanovlć

REDAKCIJA:

Dejan Anastasijević, Slobodanka Ast, Dlmltrl]« Boarov,

Vellzar Brajović, Stojan Cerovlć, Aleksandar Ćlrlć, Šonja

Ćlrlć, Ana Davl&o, Jovan Oulovlć, Jasna Furtlnger, Draško

Gagovlć, Zmagoslav Herman, Zoran Jellčlć , Branka

Kaljavlć (kultura), Uroš Komlenovlć, Predrag Korakslć, Miroslav Kos, Goranka Matlć (urednik fotografije), Mllan

Miloševlć, Roksanda Nlnčlć, Ivan Radovanovlć, Dušan

Reljlć, Lj iljana Sm ajlović, Seška Stanojlovlć (svet), Ne nad

Stefanovlć, Harl Štajner, Filip Švarm, Dragan Todorovlć,

Miloš Vasić, Svetlana Vasović ■Meklna,

Perica Vućinlć, Ljubomir Živkov

DESK:

Grafički centar: Nenad Baćanović, Boris Dlmlt rov,

Ivan Hrašovec, Saša Marković, Vladimir Stankovskl,

Vesna Vukovljak, Dušan Šević (urednik)%

Lektori: Duška Jovanović, Ljil jana Simić.

Korektori: Dragica Jokić, Ivana Milanović

Daktilografi: Milica B ogdanlć, Nada Đordevlć,

Vera Mirković

NEWS DIGEST AGENCY:

Duška A nastas i jev ić

DOKUMENTACIJA:

Dragoslav Grujić, Jelena Mrda (foto)

PRODAJA I PRETPLATA:

Nikola Ćulaflć, Saša Janevskl, Tatjana Jovanović

RAČUNOVODSTVO: Mir jana Janković

Daniela Veslć (šef),

Rukopisi se ne vraćaju.

Telefoni: 344-254,33 4-774,346-936, Telefaks: 338-662

E-mail: [email protected]

MARKETING: Goran Kosanov ić (d irek tor ),Vanda Kuč tra,

Predrag Nedić, Milena Zdravković,

Maša Matijaševlć (sekretarica)

(Narodnog fronta 45/VII, Telefon: 646-070,642-743,

Telefaks: 657-454)

'VREME KNJ IGE" : P r ed r ag Mar k ov ić ( u r edn ik ) ,

Ml lan Pa jev lć , M l l k a Vuk ml r l c a

(Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556,631-646,

Telefaks: 628-889)

PRIPREMA: Grafički centar " VREME"

ŠTAMPA: PS GRMEČ - P RIVREDNI PREGLED.

Beograd, Maršala Birjuzova 3

OBRADA TIRAŽA: Data Press

YU ISSN 0353-8028List je mišljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-

01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1. taćka 1. aline ja 10. za čiji promet s e plaća o snovni po rez po stopi od 7 V

Duh Vremena

Ukus uspehaSrpska i hrvatska televizija, ne samo u ovakvim

slučajevima, nego i oko rata, međusobnih odnosa i

unutrašnjih afera, rado emituju istu vrstu propagandnih

gluposti i lazi s one druge strane.Srbi u hrvatskoj

gluposti ne prepoznaju svoju, kao što je i Hrvatima

savršeno strana srpska laz. Jedni drugima

podmeću ogledalo bez imalo straha da će iko u njemu videti sopstveno lice

ta se to desilo u Atini? Da li su Srbi^bacili Evropu na kolena, ili jesamo reprezentacija SR Jugo-slavije pobedila na prvenstvu Ev-

rope u košarci?Za trenutak je izgledalo da je u pitanjukošarka, daje manje ili više zasluženo pobe-dila ekipa naših iskusnih profesionalaca i dase možemo bezazleno radovati. Pa ako nam

je jedan sudija u finalu bio malo naklonjen,

ne znači da su Litvanci bili bolji. A kad već pobeđujete, ništa ne košta ni d a se pokažetevelikodušni, pa su tako naši igrači ubedivalirazljućene i razočarane Litvance da se vratena teren. Kao da našima nije mnogo smetaloni to što su Grci navijali protiv njih, pa niono kako je hrvatska ekipa disciplinovanodemonstrirala domoljublje i odbila da slušahimnu agresora.

A onda se pokazalo, ne toliko u Atini ko-liko u Beogradu, da to ne može proći tektako i ostati na sportu. Suviše se dugo ovdeoskudevalo, postilo, čamilo u samoći, trpelo poniženja i prezrenja; suv iše se dugo fan -taziralo o veličini i slavi, a stvarni porazi prikrivali izmišljenim pobed ama Tek je ova prva prava pobeda otkrila koliko smo pregladneli, koliko je duboko naše očajanje ikoliko vapimo za mrvicom uspeha i sa-mopouzdanja. Otud onolika provala sreće.

Kad su već suspendovane sankcije sportistima, moglo se očekivati da će nekoodavde nekad i pobediti. Kad se to desi, opet

je logično da Sit>i krenu da se raduju, i to netiho i smerno, kako bi priličilo krivcima ikažnjenicima, nego sve s pucanjem i pevanjem. A kad zapevaju, dođe im nekakonormalno da to budu srpske pesme, ako jeveć Komitet za sankcije rekao da ni to nije

greh. Pa pošto su kod oružja, šta mari i damalo zapucaju, ali u vazduh. A i Grci su

morali paziti za ko ga navijaju, inače šta ćeSrbi drugo nego da im polupaju ambasadu izaprete prekidom odnosa.

E sad ako se malo izmaknete i pogledatecelu ovu scenu, odjednom vidite da vam iz-gleda poznato i podseća na ono od pre petgodina. Č ak je, u jednom trenutku, odušev-ljeni skup pred Gradskom kućom zapevaoonaj poluzaboravljeni zlokobni hit "nijemala... i opet će..." Masa je izgledala nacio-

nalno homogenizovana kao nekad i nekom je moglo pasti na um da hitno izves ti Savet bezbednosti i zatraž i vraćanje svih sankcija.

Ipak, neke razlike su očigledne. Nemaviše jednog imena i jedne slike. U odušev-ljenju svi deluju složno, ali neverovatnošarenilo simbola ukazuje na kolosalnuzbrku. Sudeći po skandiranju, ljudima nije

jasno da li je njihova zem lja Jugoslavija iliSrbija. Pojavilo se barem šest varijanti za-stave: sa zvezdom, s ocilima, s orlovima,bez ičega, s rupom naknadno zakrpljenom,čak i s listom marihuane... Što se himne tiče,narod uporno predlaže "Đ urđevdan", štonijedna zvanična, nacionalno svesna komisi-

ja, nikad neće uzeti u razmatranje.Sve u svemu, pravo je čudo da su hiljade

Srba, koji se više ne slažu ni oko vode, nioko zemlje, ni oko zastave i himne, uspelida se okupe a da ne kidišu jedni na druge.Očigledno, tajna je u uspešnom odmeravanju sa spoljnjim svetom. Neko će se,možda, ponadati da će Srbi sad shvatiti da usvim oblastima i disciplinama treba samo da primene košarkaški recept. Ali, prethodno bitrebalo objasniti da se on ne sastoji u gen-etskoj srpskoj superiornosti, u čistoti krvi,duha i vere, nego u decenijama negovanoj iusavršavanoj veštini. Radi se o trijumfu

škole i rada, a ne rođenja, što se najbolje vidi po uspesim a ko je godin ama

6 VREME 10. JUL 1995.

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


postižu jugoslovenski treneri uinostranstvu.

Ali, kako ovde trenutno vladadrugačija ideologija, kako nikonema ninogo živaca i strpljenja,lako se može desiti da se i košarka

zabatali i da ovo u Atini bude poslednji veliki uspeh. Naime, ovagenerac ija i graca nije uspela za ■ ■hvaljući bilo čemu što se događalo u poslednjih pet godina, nego jeopstala uprkos svemu tome. Oninisu dokazali ni da su Srbi ;u pra'vu, ni da je Miloševjć veliki vođa,ni da su sankcije nepravedne, nida je Zapad truo, ni da nam novisvetski poredak ne može ništa,nego samo da se u košarci ovdenekad dobro radilo. Da li je neko f l£ M

jo š sprem an da prihvati ovu skromnu pouku?

Što se tiče naprečac prekinutog prijateljstva s pravoslavnom

braćom Grc ima kako došlo , tako ;. ■otišlo. To je postojalo pretežno u propagand i i pre tež no na srpsku , ’štetu. Miloševićevoj Srbiji je priča m e M lo pravoslavnom bratstvu pomaga-la da objasni sukob s Zapadom i ■otvori neku tobožnju međunarodnu perspektivu. Grci su poli ■tički nesum njivo pom ogli Miloševiću da ide uz nos ćelom svetu,ali im nije palo na pamet da sami H B 9izađu iz Evropske zajednice zarad

neke pravoslavne ili balkanskeunije.

Grcima se, zbog T\irske, uvekdopadalo to što Milošević ne patiod viška nežnosti prema bosan-skim Muslimanima. Vezivalo ih

je i to što su mogli da se tiho domunđavaju i pomalo oštre makaze za Makedoniju, tek koliko da ne buduzatečeni ako iskrsne zgodna prilika. Najzad,složili su se i da su međunarodne sankcije prestroge, i d a obe zemlje mogu, onako in-terno i bratski, da ih olabave.

Možda je tačno da ovde na Balkanu, više

nego drugde, ljudi volć da poslove i interese predstavljaju kao stvar srca. Možda su baš pravoslavci skloniji da trgovinu opravdavajuljubavlju. U svakom slučaju, u Atini i Beo-gradu taj balon je pukao. Grčki navijači su pokazali da ne vole da budu pobeđeni čak niod pravoslavne braće, a Srbi su se uvredilistoje to tako. Sad se državnici izvinjavaju, probaju da poprave stvar i srtianje štetu kojusu im naneli vlastiti narodi neopreznimizlivima iskrenosti.

Izgleda smešno i glupo što je slučaj dobio tolike državne i političke razmere, ali to je zapravo dobro; kao što je često ispadalozlo nešto što nam se prikazivalo kao pamet-no i ozbiljno. Dobro je odučavati se i odmržnje i od Ijubavi prema narodima, a poli-

tiku tumačiti političkim razlozima, pa će sve biti jasnije, nesporazumi manji, a međusobniodnosi stabilniji.

Naravno, sve ga ovoga ne bi bilo danema televizije, ili da su oni koji njomupravljaju, i ovde i u Grčkoj, naučili d%to

rade pažljivije, hladnije i da vode računa o balkanskom tem peramentu. Na domaćimkanalima, uz pobedu i slavlje po ulicama,isto tako često nam je ponavljan snimak ko-mentara s hrvatske televizije, onaj o "mon-struoznoj režiji" i "takozvanim navodnim

pobjednicima". S razlogom se veruje da Srbiu tom jedu uživaju barem koliko u pobedi.Da su oni pobedili, ovde bi se pričala istatakva priča, a tamo bi Tuđman primao čestit-ke. A i jedni i drugi samo još igraju dobrukošarku bivše Jugoslavije.

Zanimljivo je, međutim, da srpska i hr-vatska televizija, ne samo u ovakvim sluča-

jevima, nego i oko rata, međusobnih Odnosai unutrašnjih afera, rado emituju istu vrstu

propagandnih gluposti i laži s one druge

strane. Srbi u hrvatskoj gluposti ne prepoznaju svoju, kao što je i Hrvatima savrše-no strana srpska laž. Jedni drugima pod-meću ogledalo bez imalo straha da će iko unjemu videti sopstveno lice.

Ne znam zašto se niko nije setio da raši-

ri američku zastavu, ponudi Americi srpskuruku pomirenja, ili barem da neko naknadnoobjasni da je američki sud ija, onaj koji jerazbesneo Litvance, zapravo sledio preciznauputstva Stejt dipartmenta. Komentator hr-vatske televizije je u jednom trenutku bio

jako blizu tog tumačenja, ali Srbi još čekaju jače dokaze am eričke Ijubavi.

Ipak, cela ova lepa epizoda ne bi smela proći bez dublj ih analiza, novih otkr ića i sin-tetičkih zaključaka o srpskom nacionalnom

biću. Mislim da lično nisam nadležan ,'a liverujem da imamo pravo da od dobrih poz-navalaca i autoriteta očekujemo da objave,na primer, kako su Srbi narod koji pobeđujeu košarci, a da je bolje da rat izbegava. ■

) STOJAN CEROVIĆ

10. JUL 1995. VREME 7

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Politiku, velika strast, ludu noć na Glifadi, pesnica u oku, zvižduci i psovke. Bilo je tu

svega, kao da je neko namerno sport hteo sasvim da potisne. Specijalni izveštač

"Vremena"opisuje taj poslednji dan Evropskog košarkaškog prvenstva

avršeiak prvenstva Evrope

/a Jugoslavene nije mogao bitisladi. Neko ee reći da bi trijumfnad Hrvatskom imao još većute/inu. ali. verujte. to što se de-

šavalo pre. /a vreme i posle finalne utakm-ice učinilo je naš pohodu najvećom mogu-ćom. Pošto je ‘veličanje" sa Hrvatskom otka/ano. očekivalo se jedno daleko mirnijefinale protiv I .itvanije. ( )čekivala se. be/ ob-zira 11a dva pora/a Grčke od Jugoslavije, po-drška domaće publike koja. sasvim sigurno,/na šta je dobra košarka. Ništa od toga senije dogodilo, već su i naši košarkaši i navi-

jači upali u pakleni lonac olim pijske dvo-rane na Marusiju, gde je osamnaest hiljadadomaćih nav ijača, potpomognuto tek nekomstotinom Litvanaca, stvorilo zaglu.šujuću at

8 VREME 10 JUL 1995.

ni(#.feru potpune podrške Litvaniji i apsolut-

no odbojnog i neprijateljskog ponašanja prema Jugoslovenima.Kraj utakmice dočekan je u pravom lud-

ilu. Naši košarkaši, navijači i novinari skačui urlaju od sreće, ali kao u nekom nemomfilmu, njihov glas nije moguće čuti od fa-natičnog urlanja domaćeg ludila, domaćihnav ijača, novinara, osoblja! svih. Onda jeeksplodirat) Danilović. otrgao se iz kolople-ta svojih drugova i dotrčao do dela tribine,i/a koša. gde su bili valjda oni najgrlatiji gr-čki nav ijači. Raširio je ruke i sada su urlali ion na njih i oni na njega. "S&sa, Sasa Fuekof!"...

PRIPREMA FRKE: Zašto je i kakodošlo do toga da Grci navijaju protiv nas?Samo neki dan pre završnih utakmica, gde

god bi se pričalo o košarci, domaćini su nas

uveravali kako jedva čekaju finale Jugosla\ i ja Hrv atska, kako će svi navijati za nas. Nešto je počelo da se menja kada su Grci u polufinalu ponovo naišli na Jugoslavi ju, ikada su još jednom pobedeni. Ponovo im ni-su valjale sudi je. ponovo su. iz samo njimaznanih razloga, "bili pokradeni". Postojeutakmica odigrana u subotu, nedeljni medij-ski rzveštaji su brujali samo o toj "krađi", o"matijašenju” Bore Stankov ića. predsednikaFIBA. o tome kako se sve čini samo da biJugoslavija postala prvak. Uz takvu pripre-mu. gledaoci su dočekali finale Jugoslav i ja Litvanija. Još od samog početka na svakojnašoj utakmici grčka publika je pevala pesmu upućenu Žarku Paspalju. koja glasi otprilike ovako: "Nećeš nikad osvojiti trofej

Rat u Atini

Noć velikog finala

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Paspalje. Paspalje, Paspalje". To je pesmazajedničkog gneva navijača Olimpijakosa iPanatinaikosa. Prvi su bili razočarani zbog

neosvojenog Kupa šampiona u Tel Avivu prošle godine, drugi zbog istog ove godine uSaragosi.

Naš kolega Zvonimir Šimunec. koji većduže,boravi u Atini. kaže daje grčki navijačuvek gladan pobede, pogotovo na nacional-nom nivou. Pošto se to relativno retko deša-va, sval^a pobeda je prava egzaltacija, a po-raz tragedija. Štampa se u tome najčešće po-

javljuje prvo kao navijač, a tek ako stigne, ikao izveštač. Bukvalnoj satanizaciji krivacaza neuspeh ne izmiču, svakako, ni sami Gr-ci. Tako. je posle prv og poraza Grčke u utak-mici sa Jugoslavijom, bek Panatenaikosa

Košta Patavukas bio upravo izvrgnut ruglu,samo zato što je poslednji napad završio lo-še. bez šuta na koš. Sutradan su u novinamaosvanuli naslovi tipa: "Glup kao Patavukas"ili "Može li se biti gluplji od Patavukasa"...

Optužbe grčke štampe na račun američ-kog Hudije Tolivera (drugi sudija u finalu bio

je Grk Pitsilkas, i on je, bože moj, sudio "ob- jek tivno i dobro") i Bore Stankovića, kao iFIBA, potpuno su bacile u drugi plan trijumfJugoslovena. Naslovi kao "Nameštaljka izFibine kuhinje" bili su uobičajeni, nigde nisimogao na naslovnoj strani da vidiš sliku po

bednika već če tvrtoplasiranih domaćih ko-šarkaša. Ukoliko autoritet Bore Stankovića

(a on je nesumnjiv) pomaže jugoslovenskimkošarkašima, onda je sva korist u tome što

najčešće imamo objektivno suđenje, ili ma-kar nema zle namete da se ošteti naš tim. Tosvakako nije mala stvar, ali je apsolutno van

pameti da Stanković vrši priti sak na suđijekoje sude nama. Uostalom, šta je to tolikosporno u suđenju finalne utakmice? Grčkatelevizija, koja ima običaj da sve spocne sit-uacije ponavlja po hiljadu puta. od svega jeizvukla samo faul u napadu koji je Toliverdosudio Karnisovasu. Kao, to je odlučilomeč. A šta ćemo sa devet Đ ordevićevih troj-ki, šta sa Danilovićevim zakucavanjem pre-ko Sabonisa, šta sa sjajnom odbranom Savića na Sabonisu da nije možda i to odluči-lo meč? Po grčkim novinarima nije; njima

je, kao što je to kod njih, izgleda, često obi-čaj, bilo jedino važno da opravdaju sami se-

be. Litvanci su bili poraženi u velikoj igri,možda najvećoj koja je odigrana u jednomovakvom finalu. Utoliko im je poraz teže pao, j er nije pomogla ni sjajna igra Sabon-isa, Marčulionisa i Karnisovasa. Ipak, na za-vršnoj ceremoniji sportski su smOgli snageda pruže ruku pobednicima. To nisu želeli daurade Hrvati, ali to se od njih i očekivalo.Oni su ljudi koji moraju da žive sa dva lica,

jednim za svoju vlast i svoju javnost, svojnarod, drugim za sebe. Naši košarkaši se to-me nisu čudili, odlazak Hrvata sa postolja učasu kada se na tron peo pobednik "takoz-vana SRJ" bio je za njih očekivan premasvemu što se već moglo ovde videti. I hrva-tski novinari su se izgubili posle utakmice.

Na novinarskom košarkaškom turniru, koji je lakođe igran u Atitii (i na kome smo opet pobedilij. u polufinalnoj utakmici protiv gr-

čkih kolega u našu ekipu je. bukvalno gre-škom, zalutao jedan hrvatski novinar. Odi-grao je celo drugo poluvreme. svojski zapeoi u uzbudljivoj završnici dobili smo utakmi-cu. Posle toga. bilo mu je nekako neprijatnoda nastavi druženje, ali nas je ipak na krajuzamolio da ne pominjemo u našim izveštajima da gaje tu uopšte bilo. U prescentru. ka-snije, bežao je od nas kao đavo od krsta„Razumeli smo ga (nema. evo. ni ovde njego-vog imena). Neka, na kraju, ostane’zabeleženo da su, od svih kolega, na kraju rukučestitke pružile samo kolege iz Bugarske iItalije.

PUT EVROPSKE KOŠARKE: Nakonferenciji za novinare Šarunas Marčulionis nije propustio priliku da pomene kako"ovakvu sramotu nije video od kako igra ko-šarku", ali je kompletan utisak o izvanrednojlitvanskoj ekipi ipak popravio veliki džen-tlmen. selektor Vladaš Garastas, koji je, is-tina, jadikovao zbog sudija, ali i rekao da su"Jugosloveni ovde bili najbolji tim, a da*suto verovatno i u svetu".

Naš selektor Ivković jedini je od svih se-lektora uvek govorio na grčkom, ali ni toočigledno nije pomoglo da imamo bolji tret-man. Duda je posle utakmice, vodeći pravimali rat sa domaćim i litvanskim, čak i šved-

skim novinarima, mirno objašnjavao zaštosmo pobedili: postavili smo zonu kada je

10. JUL 1995. VREME 9

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Beogradsko slavlje

Ventil za grke godineGrčka ambasada p ostavit e prozo re od neprobojnog stakla, a takve ima

jo š samo u - An kari

I/olovan i ojađen i spolja i i/nutra . Beograd je u nedelju u veće Spiridon Ha/a rotkačio: Jugoslavija je postala prvak Evrope u basketu. I' glav as. presataše ambanom gradu još nepriznate /.Milije najpre je pripucalo. onda je sade Grčke u Beog

narod dotrčao do Trga republike, a na kraju se neko setio i grčke radu. ka /e /a "Vreambasade. par stotina metara udal jene od mesta centralne proslave. me" da su u noći veSve ostalo se sada već /na polomljeni prozori, polomljeni auto likog slavlja hospitamobili. dva demarša grčke ambasade... Tokom dve noći. i kako se lizovana dva grčka studenta doka/ano im je da su pra \osla \ ne verl'Kisle pokazalo, samo tokom njih. "tradicionalno", "večno" i "brats oispovesti i /atim su prebijeni; da je velike neprijatnosti, i to od suse

ko" srpsko grčko prijate ljstvo raspršilo se u paramparčad. Naroči da. imala majka jednog od prevodilaca i/ ambasade, mače udala /ato žestoko je bilo u nedelju uveče. kada su/gradu ambasade (totalno neobezbedenu.valjda zato što je prijateljska), dva puta posećivali gnevni navijači. U ponedeljak uve-če. kada su jugoslovenski košarkaši stigli uBeograd i saopštili da su "Grci p...ke". predambasadom je već bilo stotinak policajaca. Na pitanje "Vremena", da li je policija sprečila neko veće "demoliranje" zgrade, u ambasadi su diplomatski odgovorili: "Bili sutu".

Tamo gde policije nije bilo sve je otišlotoliko daleko da se jedan nesrećni Iračanin.musliman i sve ostalo što proteklih godinaovde ide uz tu oznaku, jedva izvukao od ba-tina. i to samo zahvaljujući jasnom dokazuda nije pravoslavac. Ekipi koja se okupilada ga bije zato što je "Grk", u poslednjemtrenutku uspeo je da pokaže irački pasoš izatim je velikodušno bio pušten.

bilo.najpotrebnije i uspeli da se odbranimo."Da smo nastavili odbranom čovek na čoveka. izgubili bismo sa dvadeset razlike. Preš-li smo na zonu, koju smo u 45 dana pripre-ma vežbali samo najednom treningu! Ali,cilj opfavdava sredstvo i mi smo uspeli",

pričao j e posle Ivković. Naš selektor nije propustio da elegantno bočne domaćine po-datkom da je Litvanija među prvima prizna-la Makedoniju, recimo, i da, ako se već poli-tika meša u sport (povod za priču bio je od-lazak Hrvata sa ceremonije), on ne razumenavijačko opredeljenje publike. Prevodilacnije hteo to da kaže na engleskom, pa je Du-da morao i na engleskom da kaže, a besni prevodilac je vikao u mikrofon: "Nemojteme učiti mom poslu!" Sve se završilo pov-icima opšteg nezadovoljstva prisutne novi-narske bratije. na koje selektor Ivković nijereagovao. Potom je još jednom kratko raz-govarao sa našim izveštačima i na jedno slo-

jevito pitanje o tome kuda ide evropska ko-šarka. odgovorio kratko: "U kurac! Evo sad

SLAVLJE: Beograd, 3 . ju l

su mi rekli daje neko udario Divčevu ženuna tribinama! Je I dotle došla evropska ko-

šarka?" (Ivković u tom trenutku nije znao da je, zapravo, bila udarena njegova supruga,koju je jedna Grkinja pogodila pesnicom uoko.)

Sve ovo dalo je samo dodatni stimulans jugoslovenskoj koloniji u Atini da nastavislavlje do jutra. Košarkaši su otišli u hotel"Karavel" da se presvuku, tamo su ih doče-kali navijači, pevalo se "Uzeo si trofej, Pas-

palje". klicalo herojima večeri i Jugoslaviji.Potom su navijači otišli u centar Atine, naOmoniju. tamo su ludovali ćelu noć.

Vaš izveštač i izveštač "Naše Borbe" Zo-ran Pavić, blagodareći izvrsnoj organizacijikolege Jove Tanurdžića iz "Dnevnika", nas-tavili su veselje u odabranom novosadskomdruštvu. Prisustvo tom elitnom skupu bilo je

moguće samo u/ naše bezuslovno prihvatanje da će točen je viski ja i besplatno kupa-

nje (sve u odelu. naravno) u "Kongo Palas"hotelu u Glifadi obezbediti poznata firma"Sipeks". kao i toga da je Beograd "varoš na78. kilometru puta Novi Sad Niš. Uviđa- jući činjenice, prihvatili smo Tanurdžićev plan. Posle presvlačenja. Ijubaznošću PaspaIjevih prijatelja Kseni je i Reže Teleki dogo-voren je "sudar" sa reprezentativcima kojisu završavali svoj nastup u diskoteci ''Must".Dogovoreno je da se slavl je nastav i u picer-iji "Corner", mestu u kome GJifada živi celunoć. Uz picu, pivo i turbofolk proslavljena

je, kako i dolikuje, šesta titula evropskog pr-vaka. Pevalo se najčešće Paspalju a sam PaIja objašnjavao nam je razloge grčkog ne-

zadovoljstva i ogorčenosti prema njemu:"Prevrtljivost ti je ovde česta pojava. Oni

10 VREME 10. JUL 1995.

F O T O G R A F I J E

D R A Š K O

G A G O V I C

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Srbina, koja već trideset pol godina živi u Beogradu: da su ra/lupani prozori na đve grčko kalano, jodnoj u Novom Sadu i jednoj u Boo’gradu i tla se u ambasadi još prooenjuje šteta nastala tokom dvo noćiu kojima su Srbija i (lička ratovalo. ,

"Još skupl jamo ponudo 'izvođača radova koji bi trebalo da poprave zgradu, lako da ćemo tek kada taj posao završimo znati kolika je šteta. Ono što je sigu rno jeste da će biti pojačane mere ohezbeđeiija ambasade i da će na prozore biti postav ljeno neprobojno stak-lo". kaže Hazaras. dodajući da takva stakla u grčkim ambasadamaširom sveta postoje još samo u Ankari. (Malo podsećanje jodna odnajvažnijih parola uzvikivanih pred grčkom ambasadom bila je. uz"Jebo vas giros". M aked onija ". "Nećemo na moro", i ona: "Kipar jeturski". Ista parola, iste noći. izvikivana je i pred turskom ambasa-dom . na opšte zaprepašćenje malobrojnog osoblja, koje je tek pos-le nekoliko minuta radosno zakl jučilo da ambasadu niko nije napao,već ih to Srbi pozdravljaju.)

Na đemarše grčke ambasade jugoslovenske vlasti uzvratile su"dubokim žaljenjem", mada Hazaras žali što nikakvog zvanićnogsopšten ja. posle lupanja po ambasadi, sa jugoslovenske strane nije bik). Cilavne podstrekivačo oolog nesporazuma on vidi u državnimmedijima, navodeći, posebice, pisanje "Politike". "Politike Kkspres"."Večernjih Novosti" i državne "Borbe". Kada je reč oTeleviziji Sr-

bije. kaže da su ga odatle prvo zvali da da izjavu, da bi par sati kas-nije od tog posla odustali. "Pisanjem pomenutih listova stvarana jeklima za osvetu", kaže Hazaras. "bez obzira na to što su i premijerGrčke i vlada i sve političke stranke odmah posle utakmice rekli da

neki huligani koji su bili u sali tokom finala ne mogu da karakterišu odnose Srbije i Grčke".

Ma šta neko mislio o ovakvom stavu grčkih vlasti, izgleda da je011 u najvećoj mori tačan. sudeći bar prema onome što se dešavalokada su se strasti malo smirile. Ispred grčko ambasado ponovo seokupit) narod, ali zbog viza. a u ra/govoru sa desetak turističkihagencija koje organizuju letovanje u Grčkoj. "Vrcme" je saznaloda nijedan aranžman, uprkos svemu, nije otkazan, a u nekim agen-cijama čak je zabeleženo i povećano interesovanje za odlazak do biv šeg južnog suseda. Kako nam je objašnjeno. Srbi ionako ug-lavnom idu na "prijateljski" grčki sever. u solunsku regiju (koja je

pozdrav ila pobedu jugoslovenske reprezentacije), a uz to u "Grč-koj je i bolja usluga i povoljnije su cene". Ovakav, ipak iznenađu-

jući stav prema Egejskom moru. bar posle svih onih pov ika predgrčkom ambasadom, jedna radnica iz turistbiroa objasnila je nakraju rečenicom: "Ma takvi smo ljudi". Gospoda koja se upravovratila sa grčkog primorja, bila je mnogo blaža i objasnila je da ćenam Grci ostati prijatel ji sve dok im plaćamo. "Uostalom, tamo suim sada najveći prijatelji Nemci oni najviše troše".

Drugim recima, grčka publika, koja je bila protiv nas. i.prema pisanju "Politike", "razbila nam još jednu iluziju", na kraju i nijenapravila toliku štetu. Opet će ljudi odavde u Grčku na moro. "vekovno prijateljstvo", započeto još kada je Č učuk Stana sahranilaHajduk Voljka i otišla za Grka. biće uredno nastavljeno, a i onajIračanin sledeći put neće tako lako da se izvuče. ■

l \ A \ KA DON VNOVH

imaju potrebu za idolima, za bogovima. Ka-da sam odigrao dvo sezone ,u Olimpi jakosu.naprav ili su božanstvo od mene. Ali oni volei da ruše bogove. Kao da su jedva dočekali

prve neuspehe. pa me sada mrze. Svejedno,meni je najvažnije da smo prvi i da smo po-kazali svima ko smo."

Vesela skupina od stotinak Jugoslovenazakrčila je prolaz i automobilima (vozačima je uglavnom poručivano da "dođu sutra"), a buka i jugoslovensko veselje nisu. očigled-no. iritirali nikoga od Grka i njihove policije.

Naprotiv, sa odobravanjem su sa strane gle-dali na sve to. Sutradan je grčka televizija, bez mnogo komentara, objavila stori ju izBeograda sa sve razbijenim automobilima istaklima na njihovoj ambasadi. Već uveče."deo" publike u Marusiju proglašen je "anar-hističkim elementima", a potom se oglasio iRjipandreu itd. itd.

KRAJ: Zviždanje jugoslovenskoj him-

ni. zaglušujuća buka od koje se nije čulo niš-ta, nije baš specijalnost CJjrka. Isto se desilo

na Prvenstvu Evrope 1951. godine u Parizu,kada su u finalu igrali SSSR+Č ehoslovačka.Pohodila je "zbornaja". košem iz slobodnih

bacanja u poslednjim sekundama, a Francu-zima se to nikako ni je dopalo pa se ni sov-

jetska himna nije čula od zvižduka. Svejed-no. to je. uz odlazak Hrvata sa postolja, ska-

ndal koji košarci opasno preti jer bi sledećatakmičenja mogla više ličiti na igranje ukoncentracionim logorima nego na sportskonadmetanje. Videćemo hoće li EIBA reagovati i zaštititi igru i sportsko dostojanstvo, alidopalo se to nekom ili 110. poredak na ovom prvenstv u je, prema svemu pokazanom, sas-vim realan.

I)a li je potrebno još nešto reći o kvalitetima naših igrača, o tome da su najboljuigru pružili kada je to najviše trebalo, u ve-likoj utakmici protiv velikog protivnika. Lit-vanci su. ne samo zbog pobede nad Hrvat-skom već, pre svega, zbog kontinuirano zre-

le igre tokom eelog prvenstva, zaslužili, drugo mesto. I pored fenomenalne igre u fi-

nalu. nisu mogli 11a vrh samo zbog toga štoim je nedostajalo još igrača dobrih za taj po-dvig. Setite se. najvažnije poene u završniciubacio je naš šestisedmi igrač: Saša Obradović. Oni takvog nisu imali. Hrvati verovatno nisu mogli bolje. Suviše tanki 11a"pleju". igrali su mučeći se i protiv daleko

slabijih rivala. Prvi sudar sa jednom od dobro organizovanih ekipa (Litvanija) izbacioih je iz borbe za sam vrh.

U borbi za treće mesto pokazali su. ipak.da imaju kvaliteta i medu igračima koji su

j i a prvenstvu manje igrali pa u Mršiću. presvih. imaju lepu perspektivu. Grci su se bo-rili lavovski, silno bodreni od fanatične pub-like i moraju da budu zadovoljni. Uz maloviše snage i pameti. mogli su i do medalje, aRedias i Ikonomu prava su budućnost grčkekošarke.

Prvenstvo je potvrdilo vrednosti Đ ordevića, Divca, Danilovića. Marčulionisa. Sab

onisa... Možda se više očekivalo od Kukočai Rade? Atirmisane su nove z.vezde: Bodiro

10.'JUL 1995. VREME 11

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


To mogu samo "Novosti"

Ruženje braće M ed ijski obra za c: kako se p re nagla še no pri ja te ljst vo

samo za 24 sa ta pre tvori lo u prenaglašenu mržnju; ili,

ko nema u gla vi ima muža urednika

Nema dnevnih novina u Jugoslaviji koje su, kao "Večernjenovosti", svih ovih godina tako volele Grčku i Grke i Grkinje; toliko neizrecivo puno Ijubavi prema jednom narodu

proš le sezone rezult iralo je i zvaničnom nagradom: trofej "Ve-černjih novosti" za najplemenitiji podvig godine dobio je celokupan grčki narod! U obrazloženju je bilo reči o "pravoslavnojduši", pominjala su se "braća" iz "istog naroda", govorilo se o"potvrđenoj Ijubavi", "podršci", "neraskidivom prijateljstvu".

Ubedljivo najveći broj tekstova o "zemlji maslina i slobode"(u prevodu: o Grčkoj) napisala je novinarka "Večernjih novosti"Gordana Brajović, supruga glavnog i odgovornog urednika ovoglista Radisava Radeta Brajovića.

Moglo se, razume se, očekivati da Gordana neće propustiti pri liku da bude u Atini n a fina lnom meču izm eđu Jugoslav ije i.Litvanije; moglo se, razume se, očekivati da će s dirljivim pijete-tom op isivati srpskogrčko prijateljstvo ko je niko i nikad neće

pomutiti, uz obave zno podsećanje "kako je lepo biti Jugosloven uAtini".

Tako je i bilo."Večernje novosti" u ponedeljak, 3. jula, na strani 11, pod

dvostruko patriotskim naslovo m "Napred naši i vaši!", objavljuju teks t Gorda ne Brajović očigledno pisan pre fin aln og mečaJugoslavija Litvanija. Reporter "Novosti", između ostalog, ova-ko opisuje atmosferu s polufinalnog meča Grčka Jugoslavija:

"Momci svih godina navijali su tako žestoko za svoj, grčkitim, da nam je deo sluha ostao u Marusi. Padalo se i u nesvest,nosila, injekcije, hitna pomoć... Kordoni policije, redari u civilu,specijalci u uniformam a. I dok je publika gledala na teren i ig-rače, policija i policajci su g ledali u publiku. Napred, naši!| Jugo-slavija, Jugoslaviji 'Šampioni, šampioni,'Ko to kaže, ko to laže,Srbija je mala, čule su se jugoslovenske grupe sa tribina. Izranjalesu naše zastave, sa petokrakama, krstovima, orlovima ali i samo trobojke...

U parteru ispisana poruka liderima sveta: 'Grčka je ogledaloistorije. Ne bacajte se u njega kamenjeni..".Svoj tekst Gordan a ovako završava:"Mlela je grčka navijačka mašina. A kad su izgubili od nas,

dotle najveći protivn ici povikali su: Danas su u Marusi, u stvari,igrala dva grčka tima. N aš i jugoslovenski. Zato m i nismo izgu-

bili. Mi smo dobili, jer su dobila n aša pravoslavna b raći

Nekoliko t renutaka posle, dok su naši i grčki košark aši pred-vođeni Divcem i Janakisom napuštali halu, a na teren stizali Hr-vati i Litvanci, Grci su već izvikivali:

Jugoslavijo, o le, o le!".Dvadeset četiri časa kasnije, posle u takmice Jugoslavija Lit-

vanija, Go rdana Brajović u "V ečernjim novostima" (utorak, 4. jul; strana 18) objavlju je tekst pod naslovom "U bratsko m k ave-zu".

Već iz podnaslova čitalac može d a oseti kakvom su pogromuusred Atine bili izloženi Jugosloveni: "Domaćini sve učinili danas ponize: od maltretiranja navijača, uklanjanja naših zastava,do pravog rata protiv v iteške petorice našeg tim a i ništa nam nisumogli.".

Gordana Brajović to "ovako komentariše: "To nisu bili GrciAristotela i Platona. To su bili Grci trgovci. Trebalo je 2. jula1995. godine biti u dvorani Marusi" u Atini, pa videti kakvu sumetamorfozu doživeli grčki navijači. Na dan finala krenuli su uofanzivu sračunatog navijanja za naše protivnike Litvance. A

protiv nas. Hiljade i hiljade njih sa sedišta poveli su pravi ra t pro-tiv viteške petorke našeg tima."

Novinar "Novost i" potom ob jašnjava kako j e bilo naći se iz-m etu toliko Grka: "Bilo je tužno ali i opasno n aći se između to-liko Grka koji su se zaverili... Osećali smo se kao u kavezu . Onikoji su nas tapšali po ramenima zbog hrabrosti, u ovom trenutkuučinili šu sve da na s ponize.

Šta hoćete, vi ste pod sankcijama kaže mi devo jka Grkin ja , ko ja po red mene na vi ja prot iv nas, a za Litvance. Bi lo je ionih koji su hteli da se tuku s nama, jer smo skand irali Jugoslav i-

ja, Jugo slavij i, |) lavi, p lavi".Grci, koji su do juče bih n aša braća, u sledećem Gordaninom

pasusu već postaju "braća":"Svaki čas gde su sedeli Jugosloveni, trčala je policija, izv-

lačila ih, premeštala. Stigla je i vojna policija sa belim šlemovi

ma. Na rukam a im sunce Virgine, da li ono sunce ko jim su obe-ćavah da će nas grejati dok su nam klintonovci i dolovci pretilida će da nas bombarduju. N eka, hvala braćd Grci, kod nas suncenije na rukavu. Ono je u ljudima."

Zašto je sve ovo dobro, odnosno kako se meri duh jednognaroda objasniće gđa Brajović: "Gde su oni olimpijski Grci pokojima se i danas meri lepota čovekovog tela i duha. Ljutih smose kad su im Amerikanci uzeli Olimpijadu, kad je Atlanta pobedila Atinu, kok a kola duh Antike. Grčki navijači u nedelju 2.

jula na finalu Evro psk og prvenstva u ko šarci, uveril i su nas d a jeto možda dobro. Ko zn a kako bi se onda ponašah. Jer, duh jed-nog naroda ne meri se po tome kakvi su bih preci, već kakav jeon sada!".

Konačno, šta se desilo kad je G ordana izašla iz dvorane?

"Kad smo izašli iz dvorane i kad je taksista koji je u sput hva-lio Litvance na sav glas, a nas napadao, po čeo da nas v ozi ok-olnim ulicama i pokušao da nam utrostruči cenu, nije nam bilosvejedno". , “

I, konačno, kako izgleda biti Jugosloven u Atini?"2. jula, bilo je opasno biti Jugoslo ven u Atini". ■

P. L.

ga, Bonato, Karnisovas, Ereros. Uskoro ćese pričati i o Miliću, Beriću...

Naš tim je de lovao skladno i moćno.Ako je Đ ordević bio šef odeljenja tehničke

perfeksi je Jugoslovena, Paspalj simbol bo-rbe protiv neke neobjašnjive urote domaće publike, Divac lice medijske atraktivnostiekipe, onda je veliki igrač, Danilović, u sva-kom pogledu oličenje nepokolebljivosti, ne

12 VREME 10. JUL 1995.

ustrašivosti i nepobedivosti ove ekipe. Onkoji je uvek apsolutno koncentrisan samo naigru i pobedu, bez obzira na_greške, koji jeonim neverovatnim zakucavanjem prekodvadeset santimetara višeg Sabonisa naprav-io potez šampionata i preplašio fotoreport-

ere, dozvolio je sebi da, kada je sve bilo go-tovo, uđe u onaj dijalog sa publikom, što jetog časa, u toj usijanoj areni podsetilo na

kraj jednog romana u kome je zapisano:"Osećajući d aj e svet tako sličan meni, da mi

je napokon bratski blizak, uvideh da sam biosrećan, i da sam još srećan. A da se sve ost-vari, da se ne osećam toliko sam, ostalo mi

je samo da poželim da na dan moga smak-nuća bude mnogo gledalaca i da me dočeka-

ju povicima mržnje." ■MIROSLAV KOS

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Presuda Trifunoviću

Nije tačka, već zapetaStarešine koje su poruš ile „sistem vredno sti” čame u zatvoru, dok su mnogi

od of ic ira ko ji su se prosla vil i „osloba đa njem” video riko rd era, za ra dil i

biog ra fi je u kojima p iš e „da su služi li nar od u ”

Odlukom Vrhovnog vojnog suda u Be-ogradu, saopštenom početkom prošle .nedelje, starešine Varaždinskog kor-

pusa predvođene generalom Vladimirom Trifunovićem, ipak su počinile krivično delo podrivanja vojne i odbrambene moči zegilje.To podrivanje, međutim, nije bilo tako „dubo-

ko” kako je prvobitno utvrdio Vojni sud, paće general Trifunović u zatvoru umesto 11 provesti 7 godina. I ostal im oficirima ovogkorpusa iznova je premerena veličina njihove„izdaje”: pukovnik Sreten Raduški će umes-to sedam čamiti u zatvoru četiri godine, puk-ovniku Berislavu Popovu kazna je preinačenasa šest na tri i po godine zatvora, pukovnikuVladimiru Davidoviću potvrđena je kazna od18 meseci zatvora, dok je presuda potpuk-ovniku Milošu Lukiću (godinu dana zatvora)ukinuta i vraćena na novo suđenje.

Odmah po saopštavanju ove presude osu-đeni oficiri napustili su Vojni zatvor u Be <

ogradu, u kome borave od kraja prošle god-ine, i upućeni su na izdržavanje kazne negde po zatvorima u Srbiji. Njima i njihovim bra-niocima preostala je još jedna mogućnost:zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne sudske odluke, o čemu će odlučivati Sa-vezni sud.

Jedan od branilaca generala VladimiraTrifunovića, advokat Branko Stanić, prokomentarisao je ovo ublažavanje kazni kao„kozmetičku odluku suda”, kojom se želelo

pokazat i kako Vojni sud tobože nezavisnodonosi svoje odluke. „Meni lično,” kaže ad-vokat Stanić, „bilo je jasno u kom će pravcuovaj proces ići onog trenutka kada je posledruge oslobađajuće presude, sudija Vojnogsuda Đ orđe Dozet, u najboljoj nameri, a naosnovu saznanja do kojih je došao u toku su-đenja, zatražio od vojnog tužioca preduzimanje mera protiv članova nekadašnjeg Predsedništva SFRJ i Vrhovne komande JNA

za njihova činjenja i nečinjenja u vreme ratau Sloveniji i Hrvatskoj. Tada je bilo jasno daće i drugaoslobađajuća presuda pasti. Ubrzozatim u Vojnom sudu je održan sastanak sasudijama i tužiocima na kome im je iz sada-šnjeg vojnog vrha poručeno kako je ‘izdajni-

ku Trifunoviću bilana menjena bomba’. Bilo je jasno i to da će suđenje ofic irim a Varaž-dinskog korpusa biti ponavljano sve dok sene pojavi veće koje će ih konačno osuditi.”

Uprkos poslednjoj presudi Vrhovnog vojnog suda, posle svega što se događalo uovom procesu, teško je više ubediti bilo kogada su Trifunović, Raduški i Popov glavni i

jedin i krivci za podrivanje borbene gotovos-ti bivše JNA i odbrambene moći bivše drž-ave.

Neko je još odavno primetio da je suđe-nje generalu Trifunoviću bilo zapravo suđe-nje njegovom sistemu vrednosti. On je ži-vote svojih vojnika smatrao vrednijim od rat-

ne tehnike koja je ostala u Varaždinu. Onikoji su ga osudili smatrali su, očigledno, da

je „kult žrtve” i besmislena smrt 220 vojnikaza stabilnost jedne vojske neuporedivo važ-nija od spašavanja njihovih života. Starešinekoje su porušile „sistem vrednosti” osuđenesu zbog „sramnog čina izdaje” i čame u za-tvoru, dok su mnogi od oficira koji su se uovom ratu proslavili „os lobađanjem” videorikordera, frižidera i automobila, zaradili bi-ografije u kojima piše „da su služili narodu”.

Zato ni ova poslednja presuda ne može biti tačka Možda za pe ta ■

N. LJ. S.

Susreti

Delegacija Sorosa kod

patrijarhaPatrijarh Pavle obavešten je i o teškoćama

s kojima se Soros fond Jugoslavije

suočava u hum anitarnom radu

P atrijarh Srpske pravoslavne crkve(SPC) gospodin Pavle primio je 4. juladelegaciju Soros fonda Jugoslavije, koju su

činile gospođe Šonja Liht i Jelena Vlajković i gospodin Slobodan Nakarada. Uz pat rijarha Pavla bio je prisutan vlad ika ša bačkovaljevske eparhije Lavrentije, na čiju

inicijativu i posredovanje je do pomenutog prijema i došlo.

PODRŠKA HUMANITARNIM NAPORIMA: Pa t r i jah Pav le i Šon ja L ih t Naime, Soros fond Jugoslavije je na po-

dručju šabačkovaljevske eparhije organizovao ili pomogao realizaciju nekoliko projek-ata. Ideja o poseti patrijarhu potekla je od lju-di iz SPC pošto je krajem prošle godine uz pomoć Fonda u produkciji VANS, snimljenfilm „Č ika Jova srpskoj deci”, izbor religi-oznih i božičnih pesama Jovana JovanovićaZmaja, koje su javnosti doskoro bile potpunonepoznate.

U izjavi za „Vreme” gospođa Šonja Liht pominje d aj e patrijarh obavešten i o materi- jalnoj, odnosno humanitarnoj pomoći Fonda

u organizaciji Treće letnje duhovne akademi- je Srbije, proš log leta u Studenici, zatim, o

pomoći humanitarnim fondovim a „Neven”i crkvenoj opštini Preljina. Listu uspešnesaradnje sa SPC zaključuju pomoć Sorosfond^'Jugoslavije izgradnji doma za ratnusiročad i stalno angažovanje u orgariizacijikreativnih radionica za decu bez roditelj-skog staranjaTokom polučasovnog prijema, patrijarh Pavle obavešten je i o teškoćama skojima se Soros fond Jugoslavije suočava uhumanitarnom radu. Patrijarh je izrazio punu podršku humanitarnim naporima Fon-da, naročito onima posvećenim deci. Istakao

je , takođe, neophodnost zajedničkog anga

žovanja u humanitarnim akcijam a ■A. S. Ć.

10. JUL 1995. VREME 13

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Nemci na Balkanu

MaskirniBon Ispitivanja javn og mnjenja pokazuju da nemačko s tanovništvo ne ispraća sa

oduševljenjem vojnike na pr vi borbeni zadatak po sle Drugog svetskog rata

Među retkim govornicima u Bundestagu koji su u stanju da privuku pa-žnju konzervativnog kancelara Hel

muta Kola jeste vođ partije „Savez 90 / zele-ni” Joška Fišer. Kada m ora da sedi na vladi-noj klupi, kancelar obično deluje potpuno od-sutno, a tek povremeno izvuče svoj malenicrni notes, u koji upisuje termine i misli.

Međutim, kada je 30. juna u raspravi o nemačkom vojnom učešću u zapadnim vojnimakcijama u bivšoj Jugoslaviji Fišer, okrenutkancelaru i njegovom zameniku, liberalnomšefu diplomatije Klausu Kinkelu, uzviknuo:„Rubikon je preden”, Kol je sa primetnomneugodnošću odrečno gestikulirao. Fišer jevladi prebacio da ovim činom „stavlja samoograničenja nemačke spoljne politike konač-no ad acta”.

. Govornički manje obdareni vođ socijal-demokrata SPD Rudolf Šarping takođe jekritikovao vladu da menja spoljnu politiku Nemačke i rekao da „ratom u vazduhu nestvara mir na zemlji”. Gregor Gizi, predsednik Partije demokratskog socijalizma, nek-adašnjih istočnonemačkih komunista, izja-vio je da vlada počinje da postavlja Nema

čku kao vojnu sihi na svetskoj sceni i da ćeza koju godinu posegnuti i za atomskim oru-žjem.

ISTORUSKO BREME: Opozicija je uzto prebacivala vladi da zapostavlja istorijsko

breme rktnih zločina Vermahta i SS jed inicau Jugoslaviji kao i da se načelno, još od pre-uranjenog priznanja Slovenije i Hrvatske, po-stavila pogrešno tokom raspada SFRJ. Fišer

je navodio reči Milovana Đ ilasa iz intervjua„Spiglu”, datogna samom počet-ku raspada zem-lje, koji je preciz-

no opisao šta pre-dstoji ukoliko se prihvate separat-ističke težnje, aŠarping je podsetio na stvaranjeSS divizija u Bo-sni i Hercegovinisastavljenih odMuslimana i cit-irao Himlerovuoduševljenost timtrupama: „DivniBošnjaci”.

Svi zajednoizričito su nagla-sili da rukovodst-vo bosanskih Sr- ba smatraju zloči-načkom grupomkao i da veruju da

je Srbija najodgo-vornija za rat, alisu u isto vremekritikovali vladušto vodi politikukoja ostavlja uti-sak načelno antisrpskih pozicija.

Šarping je rekaoda treba izbeći

„sve što koristi velikosrpskoj propagandi”.Generalni sekretar SPD Ginter Ferhojgen podsetio je na Kinkelovu maksimu iz 1992. da„Srbiju treba baciti na kolena” i citirao deo izintervjua n'emačkog ambasadora u Ujedinjen-im nacijama, koji je kao glavni uspeh dosa-dašnjeg privremenog članstva njegove zemlje

u Savetu bezbednosti označio sprečavanjetoga da bude više „prosrpska odluka”.

Kinkel i predstavnici konzervativnoliberalne vladajuće koalicije nisu mnogo komentarisali sam sukob na Balkanu, već su nemački vojni angažman tumačili ka6 obavezu Nemačke prema zapadnim saveznic ima i od-raz njene podrške Ujedinjenim nacijama. Ki-nkel je rekao da najvažniji cilj ostaje da senađe političko rešenje kao i da se očuva pris-ustvo UN jer bi u protivnom nastupila kata-strofa. „Cilj Nemačke nije da vodi rat već dadoprinese da se on spreči”, rekao je šef diplomatije , a ministar odbrane Falker Rie je

naglasio daje „solidarnost odlučujući motivnaše odluke”, te da je angažman nemačkihoružanih snaga „duboko humanitaran”.

Parlament je na kraju ubedljivom većin-om (za vladin predlog je glasalo i oko 40 po-slanika SPD i četiri zastupnika „zelenih”)odobrio vladi da uputi najmanje 1500 vojni-ka, čiji će mandat biti da podrži britanskofrancuskoholandske trupe za brze interven-cije za zaštitu Unprofora Predviđeni trošak,samo tokom narednih šest meseci, biće naj-manje 345 miliona maraka.

Sanitetska jedinica sa 500 vojnika, kojakreće 22. jula, uz pedesetak pripadnika vo-

jnog obezbeđenja, postaviće vojnu bolnicu uSplitu sa pedeset kreveta. Dvanaest velikihtransportnih aviona „transal” stajaće na raspo-laganju komandi trupa za brze intervencije, a

polazišta će biti u Italiji, Splitu i Zagrebu. Iz baza u Italiji uzletaće dva aviona „brege atlantik” za elektronsko izviđanje duž jadra-nske obale. Iz baze u Pijaćenci na severu Ital-ije treba da poleće eskadrila od 14 lovaca, bombardera „tornado”, posebno opremljenihza elektronsko otkrivanje protivavionskih ra-ketnih baterija sovjetske proizvodnje i njiho-vo uništavanje projektilima vazduhzemlja.• POJEDNOSTAVLJENA SLIKA: Cilj„tornada” su srpske protivavionske raketne baterije „SA 6” i „SA 2” u Krajini i Bosni.Pbzivajući se na izvore u Severnoatlantskom paktu, ultrakonzervativni „Velt am Zontag”naveo je daje srpska strana postavila integrisani radarski sistem za otkrivanje pro-tivničkih letelića i navođenja protivavion-skih baterija na njih. Sugerisanoje da je cen-tar tog sistema, koji počinje na Dinari, čimese zahvata duboko u područje naleta aviona NATO, u Beogradu, i daje zahvalju jući tomnovom sklopu nedavno oboren američki lo-vac F16 blizu Banje Luke.

Istovremeno su drugi nemački listovi ob- javili navode iz nalaza vojne inspekcije, po

kojima letelice ,,FRC tornado” još imaju teh-ničke teškoće. Tako infracrveni snimci ne

MINITEL j3615 Domovina |

Najkra i put do

slovnog uspeha vodipreko

"Radio Domovine'

D O M O V I N ARadio Domovina 99,5 FMPariš

Adresa: "Radio Domovina", B.P. 31, Pariš Ce

dex 19, francuska

Telefon:+33 07 52 71 16Studio: + 33 143 53 20 74 (od 12 do 14 čas.)

fax: + 33 14353 19 63

D O M O V I N A

PUTEM MINITELA MO ŽETE PRONAĆI SVE 0 ŽIVOTU IRADU JUGO SLOVEN A U CELOJ FRANCUSKOJ

(putničke agencije, JUprodavnice, novosti iz am-

basade, diskoteke, zabave, horoskop...)14 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


BICIKLISTI NE DOLAZE: Deo nemačke vo jske

mogu da se analiziraju jer kamere koje avio-ni nose nisu stabilne, a na raketama vazduhzemlja „harm” američke proizvodnje pravilesu se naprsline. Obilazeći prošlog utorka eskadru 32 na vojnom aerodromu blizu Augzburga, koja će biti upućena na borbeni za-datak iznad Bosne, Kinkel je naglasio da „ni-kakva politička odluka neće biti donesenaukoliko postoje sumnje u tehničku ispra-vnost materijala”. Piloti su, prema izveštajima u štampi, ostavili utisak da su sve semoduševljeni svojim novim zadatkom, pa su i

ministru preneli svoje dileme oko toga da li uslučaju da treba da ispale raketu zapravo nisudovedeni u poziciju da sami donose „poli-tičke odluke”, iza kojih posle više niko nećestajati. Kinkel im je rekao da oni nisu agre-sori, već da treba da brane UN od agresora.Za pilote su organizovani kursevi psihološke pripreme za slučaj da padnu u zarob ljeni-štvo, ili da budu suočeni sa smrću.

Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju danemačko stanovništvo ne ispraća sa oduše-vljenjem svoje vojnike na prvi borbeni za-datak posle Drugog svetskog rata. Prevlađu

je stav da t reba pomoći civilnom stanovništ-vu u Bosni i Hercegovini uz osudu srpskestrane, koja ovde, više nego drugde u Zapad-noj Evropi, važi za glavnog krivca. Upravo

prevlađujuća pojednostavljena slika o uzro-cima ovog sukoba, u kojoj ima i istorijskihtaloga, išla je naruku vladi da obezbedi ve-ćinu u parlamentu i podršku javnosti za vo-

jnu intervenciju baš na Balkanu.RUSKO UPOZORENJE: Kancelar

Kol i drugi zvaničnici su godinama ponav-ljali da „iz istorijskih razloga” Nemačka nemože da uputi vojnike na jugoslovensko po-dručje. Sada je vlada ostala samo pri tome,kako ukazuje opozicija, da ne može da uputikopnene jedinice, a i to bi moglo da se prom

eni. Č ak je i verovatno, ako se ima u vidusuštinski motiv aktiviranja vojne dimenzijenemačke spoljne politike. Ujedinjena Nema-čka stekla je puni suverenitet, koji je, potom,u međunarodnom delovanju postepeno po-čela da ostvaruje u izjednačavanju sa drugimsvetskim silama na svim područjima. Taj

proces Kinkel i drugi vodeći predstavnicikonzervativnoliberalne koalicije nazvali su„normalizacijom” nemačke spoljne politike.Zemlja koja zahteva stalno mesto u Savetu bezbednosti ne može da se razlikuje od dru-gih sila odricanjem od vojne snage, pored političke i ekonomske moći, kao treće po-luge međunarodnog uticaja.

Ugovorima o ujedinjenju Nemačka se, pored osta log, obavezala da ograniči broj

svojih vojnika na 370.000, a prethodnim jed-nostranim izjavama odrekla se atomskog isvakog drugog oružja za masovno uništa-vanje. Vojna dimenzija njene spoljne poli-tike ostaće svakako još dugo zakržljala u od-nosu na druge globalne veze. Zato i pozivruskog ministra inostranih poslova AndrejaKozireva „nemačkim prijateljima” da još jed-nom razmisle da li je baš „iz istorijskih ra-zloga” podobno da se i vojno pojave na Bal-kanu, više može da se shvati kao dugoročnoupozorenje.

Zapadna Evropa pozdravila je nemačkuodluku da se uključi u nastojanja da se umiriratni metež. „Treba pohvaliti nemačku od-luku da se skromno i sa osećanjem za meruuključi u misiju UN u Bosni”, napisao je holandski ,,De Folkskant”. Međutim, postoji inaličje o kojem se malo govori. Još u par-lamentarnoj raspravi Joška Fišer je rekao daoni koji sada ohrabruju Nemačku da se i vo-

jno aktivira na međunarodnom planu, sutramogu to najoštrije da joj prebace. Analizira-

jući nedavni sastanak Evropske unije na vr-hu, nedeljnik „Cajt” je u podnaslovu ukazaoda „neki već prepoznaju srdačnu antantuLondon Pariz”. Naslov teksta je glasio:„Dva srca protiv Bona”. ■

DUŠAN RELJIĆ

10. JUL 1995. VREME 15

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


N A "P O D ZE MLJU " : Z. R. Arkan sa suprugom S v e u a n o n

Foto-robot pripadnika elite::on /<ti . s u k i H t b i j j prednjih slojeva društva, ima popriličan partijski staž u b i všem SK J i \ i >uu -t a /: h< : b ( ■ ttivanje jake i stabilne privrede

najvažniji cilj društva u narednih </<s</ cvuum. vps-ka politička elita po obrazovnoj

strukturi nimalo ne zaostaje zu ehunna u <>Mniim pustkomunističkim zemljama

l i t a se u n a š i m u s l o v i m a )«tš

p r i li č n i ) u s j v š n o m i g o l j i p a /

ii 11 i s t r a ž i v a č a . M a l i ) | e k or >% k r e t n i h s a / n a n j a o t o m e k o l i

k o j e o č u v a n a k i č m a s t a ie

n o m e n k l a t u r e . k o |e p o s l e

h u r m h p r o m e n a u d i' u š iv u o l

p a o . ko o s ta o , a ko u ša o u n a

l i i ž e e l i t n o d r u š t v e n e k r u n o

v e . i l i k a k o j o r a t u t i c a o n a

o b l i k o v a n j o đ n i š t v a O v d e s e

| o š p o u / i l a n o 110 / n a d a I i j o

o n a | d r u š t v e n i ’ š i l | a k " p o s t a o p o s l e d n j i h j j o

d i n a | o š s i l | . i i i | i i u k o j o j m o r i s u s e n o

v o p e č e n i b o g a t a š i i r a t n i p r o f i t e r i p r i l j u b i l i

u / p o l i ti č k u e l i t u . M a l o s u . n a p r im e r .

p o / n a t i i m e h a n i / m i k o | i su u p r i p a d n i k e [ p o l it i č k e e l i t e u g u r a l i i j e d n o g B i d ž u . K a k u i

n j i m a s l i č n e , j ć r p o f u n k c i j am a k o j e i m a j u

16 VREME 10. JUL 1995. 1

« > l l l ' V . i IV v l i f ’ i l i I

/hoy .u !,|L h|y

tolf'da >(«* '*i.k T«.*k Iv.’.sU

.jHUiii ik i•>.uf

!>(>iiiivk.i k..:.'.

•> / i i . k .fv i

• V / i ' l ' / i l . j M H . :

Ivd.m k•

ir.i/r.,i.jk i ••' •

■IH UHO . U . .1II . ' • '...* •,

s I i ij č i it " <a»wdi>*k:‘‘ •'i>

iHiv’NJI jMi<!• pokti'.,!

. i .. ..

jUtllluki' ■1! I■1,1| e I / riliSređn iPcv nm^Ko^ u tuve i / iv i .

je u p it a o f ii i ( '• i lmc .iK! k' • i

Ntranački>| jvip.nl"*>ii ■■•!'_> '■

Skupšt ine Sihi)c‘«S»ciM / ' i i . is l |ena su poslei i i i t fh h j i i i. i u

siK'i jal ist ičk i ih /e i ! i1 j . j ! ) ia , \.i ,

• ■ i u t .piavo isiia/ivaii |a došlo se i do neke vrste lotov•ij iiisii. •/ ohola" proseouos; pripadnika naše političke

. s'.itL1)eh.iek.i tli le: on |e visokoobrazovan, potiče iz\ jvltV i/i.i/ >rednph slo|eva društva, ima popriličan. .f 'oJijt.i ' partijski staž u bivšem SKJ i smatra da |e

ii /upalit>v ' ohezbedivaii|o |ake i stabilne privrede na.•kiivjsn v kisi |\a /n ij i cilj ilruštva u narednih deset godina." mIm ili ne l’or ečim ad r \ntomca. srpska politička elita.i >la >* ix ■ ' po ohru/ov no| strukturi nmialo ne zaosta le!ji.! k " i i m , i s /a elitama u ostalim postkonuinističkim:,i i> \nt* »i i iv /cinijama Sređniu ili \ i š l i školu u Srhi |i ima

liisiviuhr /.i 27 otlsto pripadnika elite, visoku >6 »nlsto. (>■l.kii pon i *iv odsto ih |e i/guralo do magisieri|uma. a 11. *11*Vnioirn. odsto ih ima doktorat nauka. Medu njimai po <\ i>|»>i nema sel|aka. dok je railnika samo I in ls io .; ajii s.isia'. u Ova prilično /adov()ljava|uea slika obra

.m Ia *»ha /ovne strukture srpske političke elile nesv iii) hiv sim mora automatski da /nači da sadašnja vlaila’sir. >\ u »*\ v’r’ ll,ea polit ička garnitura (a s njom i dobar

U I l T l C

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


deo opozicije), pokazuje pravu upravljačkukompetentnost, sto i jeste jedna od glav nihodlika istinske i moderne elite. Novi elitistise veoma često regrutuju po načelima nove

političke podobnosti ili svoj upravljački le-gitimitet crpe uglavnom na osnovu (nlanostivodi. Da najviše obrazovanje ne mora uvek

automatski da podrazumeva i kompetent-nost. pokazaje i prinier jednog od bivšihsrpskih premijera koji je doktor ekonomskihnauka, ali bi mu leško bilo ko poverio davodi neko preduzeće.

straživanje Instituta za političke studijeobuhvatilo je i socijalno poreklo sada-šnjih pripadnika političke elite, li 25odsto slučajeva očevi su im bili radnici.U 23 ods to stručnjaci, a u 17,5 odstoslužbenici. Jedan od zaključaka autora

ovog istraživanja jeste da su deca stare poli-tičke elite danas neuporedivo više zainteresovana za elitne pozicije u privredi i da ih

poli tika, izgleda, ne zanima previše. Nekeod rezultata pominjanog istraživanja zani-mljivo je uporediti sa sličnim obavljenim uPoljskoj i Rusiji.

" U Pol jskoj je u doba uzdizanja Solidar-nosti formirana tzv. kontraelita. snažna alter-nativa onoj staroj komunističkoj ", kaže urazgovoru za "Vreme" dr Slobodan Antonić.Pripadnici nove političke elite su se regrutovali uglav nom iz redova Solidarnosti. Ve-oma mali broj predstavnika stare elite ostao '

je u politici. Oni su se uglavnom prebacili uekonomsku sferu i danas čine najsnažnijideo poljske ekonomske elite. U Rusiji je.

međutim, kako pokazuju istraživanja, dobardeo stare nomenklature preživeo burne promene i zadržao svoje pozicije. Č ak i oninovi koji 1988. godine nisu bili na vlasti ikoji su u međuvremenu postali deo političkeelite spadaju u kadrovsku decu stare elite. Uobe zemlje ova istraživanja su sasvim egza-ktno utvrdila gde se danas nalaze pripadnici

pol itičke elite iz 1988. god ine i gde su setada nalazili oni koji danas čine političku eli-tu. Takvo istraživanje gde su danas oni iz1988. ko je u međuvremenu otpao, a ko

postao pripadnik političke elite, bilo bidragoceno i za nas." kaže dr Antonić.

Na osnov u onoga čime se trenutno ra-spolaže, moglo bi se, po rečima našeg sagovornika, zaključiti da srpska politička elitaspada negde između poljske i ruske. Decanaše nekadašnje nomenklature u zanemarIjivom broju su otišla u politiku i uglavnomse okrenula prema privredi. Kičma stare no-menklature je. međutim, uglavnom sačuva-na. Sjedne strane, njeni pripadnici su se neš-to drugačije rasporedili ali i dalje držestrateške pozicije u društvu. S druge strene,iz njenih redova se formirala nova političkaelita. U nju su u međuvremenu ušli i mnogikoji u starom sistemu nisu pripadali samom

političkom vrhu, ali su taj period iskorist ilida mu se približe i u njemu pronađu svojemesto.

Osim poređenja sa Rusima i Poljacima,moguća su. naravno i ona sa držav ama nastalim raspadom bivše Jugoslavije. Opisujućisituaciju u Hrv atskoj. dr Josip Županov jenedav no primetio kako je tamo stara elitaotišla i da se formirala nova koja je po svomsastavu prilično heterogena. Ali razlika

između nove elite i dojučerašnje politokratije samo je u ideološkim predznacima.Sve drugo struktura, način funkcionisanja.regrutovanje. unutrašnji mehanizmi i način

postupanja vrlo je slično, smatra dr Žu - panov. Za razliku od Hrvatske, u Srbiji se st-ara politička elita višemanje očuvala, kao iu Sloveniji, gde su potpuno napustili komu-nizam. ali su zadržali vlast.

U svom istraživanju dr Slobodan An-tonić je pokušao, između ostalog, da utv rdi iu kojoj meri srpska politička elita prihvatademokratska pravila igre. kao i koliko su prisutni ksenofobija i primit ivni nacional-

izam kod njenih pripadnika. Učesnicima uovom istraživanju ponuđeno je nekolikostavova i zamišljenih situacija i kada su nji-hovi odgovori uporedeni sa odgovorimaobičnih građana, došlo se, po rečima dr Antonića. do rezultata koji su i njega samog pomalo iznenadili. Pripadnici naše političkeelite pokazali su neuporedivo manju sk-lonost ka autoritarnim oprede ljenji ma negoobični građani i priličnu sklonost ka poš-tovanju demokratskih pravila igre. Pokazalisu i to da polako bledi ona ratnonacionalna

ponesenost iz 1991. i 1992. godine i da srps

ima i za privredu. Tako na primer. na pitanjeda li se slažete s tvrdnjom da "protiv Srbije postoji široka, dobro organ izovana među-narodna zavera u kojoj učestvuje veliki brojzemalja", pozitivan odgovor daje 18 odstoispitanika, dok se 32.5 odsto njih uopšte neslaže s takvom tvrdnjom. Sa stavom da "u

strance čovek ne sme imati previše poverenja" slaže se samo 11,5 odsto elitista. dok je medu "običnim građanima" čak 48.3 ods-to onih koji misle da se stranicima ne smeverovati. Nešto manje od 60 odsto elitistasmatra da "Srbija mora što pre da se uklopi unov i svetski poredak", a protiv te ideje je 23odsto njih Kao prv i i najvažniji cilj društvau narednih deset godina. f>4 odsto pripadni-ka elite navelo je "obezbedivanje jake i sta-

bilne privrede". Drugi najvažniji cilj za njih je "obezbedivanje jake države", odnosno zakonitost. borba protiv kriminala i odbrana.

"To što naša politička elita u ovom is-

traživanju pokazuje veću sklonost kademokratiji i kosmopolitizmu nego običnigrađani može da bude i posledica višegobrazovanja njenih pripadnika." kaže dr An-tonić. "Oni su svakako u stanju da uhvatezamku u postavljenim pitanjima i odgovorena način koji smatraju poželjnim, a ne onakokako stvarno misle. Ali. ma kako kritičkimislili o parlamentu i ostalim institucijamasistema koje imamo, ne može se porećičinjenica da je poslednjih nekoliko godinaipak došlo do nekakve socijalizije te poli-tičke elite. Bez obzira na Bidže i Rake.

ponešto se naučilo u ovom periodu."ka politička elita sve više počinje da se zan

Obrazovna struktura sadašnje političke elite u Srbiji:

ima srednju ili višustručnu spremu: vi s oku:

pripadnikaelite ima

magisterijum;

imadoktorat

nauka

18% predstavnika elite misli da protiv nas postoji "široka, dobro organizovana međunarodna zavera". dok se 32.5 ne slaže s ovom tvrdnjom.

59c/t političke elite smatra da "Srbija mora što pre da se uklopi u novi svetskiporedak", s time se ne slaže 2?(/<elite.

5 9 %

Ispitano 200 političara koji po svojoj stranačkoj pripadnosti odgovaraju sastavu Skup-štine Srbije.

10. JUL 1995. »V R E M E 17

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Spektakli

Ž e n id b a d o n D o v a n i j a Na slavlje u Termoliju nisu do šli Silvio Berluskoni, Betino Kraksi , Dragoslav

Avramović, Mihalj Ke rtes , Marko M ilošević , bračni pa r Raznatović ... Ipak,

D i Stefano je postigao svoj glav ni cil j - impr es ionira o je ro dno se lo

ada je početkom maja prekoRadio Pingvina najavljeno davlasnik ove stanice, Đ ovani diStefano, ima nameru da seuskoro o^eni, beogradska čarši

ja se uzmuvala. Jer, Di Stefano je u ovom gradu, kako to novinari vole dakažu, "kontroverzna figura", i prema mno-gim indicijama, čovek za vezu izmeđuovdašnje vlasti i podzemlja, kako stranogtako i domaćeg (vidi "Vreme" broj 257,"Kad pingvini utihnu"). Sem toga, Di Ste-fano je nedavno bio domaćin na spektaku-larnoj svadbi Željka*Ražnatovića Arkana iCece Veličković, na kojoj se okupio cvet beogradske estrade (a bogami, i politike), pa su se mnogi pitali hoće li kom andantSrpske dobrovoljačke garde uzvratiti uslu-gu. Sam Di Stefano je lično i preko svojihsaradnika pothranjivao glasine zvanično

je spisak gostiju "iz razloga sigurnosti" biostroga tajna, dok je nezvanično nagoveštavano prisustvo najvažnijih ličnosti srpskogi italijanskog establišmenta, od bivšeg italijanskog premijera Berluskonija, donajmlađeg člana srpske porodice na vlasti.Bilo je izvesno samo da će se svadbaodržati 30. juna u Termoliju, italijanskom primorskom mestu sedamdesetak kilomet-ara južno od Peskare, te da će Di Stefanoobezbediti avionski prevoz i smeštaj zasve goste iz Beograda.

I tako, prošlog petka izjutra, dupke pun Jatov "boing 727" poleteo je sa sur*

Istraživanje Instituta za političke studije bavi lo se sam o poli tičkom el ito m1« Srbiji.Foslednje relevantnije istraživanje o ekon-omskoj eliti obavljeno je krajem 1993. god-ine i na prilično malom uzorku (325 ispitan-ika) da bi se na osnovu njega mogli izvoditineki pouzdaniji zaključci. Naš sagovornikdr Antonić' ističe da je politika kod nas idalje glavni izvor moći i da je ekonomskaelita zapravo samo deo one političke. Kao primer kako se ekonomska moć i dalje izvo-di iz one političke, dr Antonić pominjemlađanog političara koji je u vreme 8. sed

nice napravio munjevitu karijeru, da bi se posle nekoliko god ina premestio u vrhove

18 VREME 10. JUL 1995.

činskog aerodroma. Naravno, niko se nijeiznenadio što u avionu nije bilo bračnog para Ražnatović Zeljkovo ime nalazi se nameđunarodnim policijskim poternicama,zbog oružanih pljački i ratnih zločina, a

Ceca, kako se čuje, ima akutne zdravstvene probleme. Nije bi lo ni Marka Miloševića trenutno je na trkama u Bugarskoj, rečenonam je docnije; takođe je rečeno da guvern-er Avramović nije mogao da dođe "zbogzdravlja"; Mihalj Kertes, rekli su, "ima nekavažna posla, ali je poslao zamenika", aliniko nije znao ili hteo da kaže koje taj čoveki kako se zove. Na listi putnika nije bilo nivelečasnog Ričarda Pejdža, koji je trebaloda bude kum on i Di Stefano su se uočisvadbe žestoko posvađali, pa se velečasnispakovao i zanavek se vratio u rodnu En-glesku. Uopšte, u avionu je bilo malo javnihličnosti; od onih poznatijih, bili su: Toma

Fila, predsednik Advokatske komore Srbijei visoki funkcioner Arkanove Strankesrpskog jedinstva; Branislav Pelević, kik

bokser i portparol iste stranke; P redrag Vitas, bivši glavni urednik Informativnopolitičkog programa RTS sa suprugom VesnomJugović; Vesna Prlja, sestra ambasadora Sr- bije u Švedskoj i šef Međunarodnog prescentra u Beogradu; Zdenko Kolar, bivši član"Idola", a danas, tonski tehničar RadioPingvina; Marko Janković, bivši diskdžokej Studija B, a sada voditelj na Pingvi-nu; Cecina mlada sestra Lidija, u helankamavrištećih boja; Željkova sestra Jasna, koju su

naftne industrije Srbije. Danas se za njegamože čuti daje izuzetno uspešan privatni bi-znismen. Formalno on nema nijednu poli-tičku funkciju, ne pripada političkoj eliti, u

javnim nastupima ističe da ne pripada nijed-noj partiji, ali je svakako deo vladajuće elitei danas preko biznisa naplaćuje svoju pripadnost nekadašnjoj nomenklaturi.

Strogo uzevši, onoj pravoj ekonomskojeliti, ljudima koji su svojim znanjem, ino-vacijama i stručnošću napravili nešto, pripa-da veoma mali broj ljudi. Č ak i oni koji bi po svojim kval itetima mogli da se ubroje u

ekonomsku elitu, kao što je sadašnji mini-star trgovine u vladi Sibije Radoje Đ ukić, i

Italijani vratili sa aerodroma zbog pasoša izdatog u BiH; i to bi, otprilike bilo to, bar kad

je o pozna tima reč. Ostal ih dvestotinakzvanica bili su mladina rodbina i gosti, DiStefanovi poslovni partneri, mahom sitni bi ■znismeni, i desetak pripadnika Srpske >dobrovoljačke garde, koji su se lako pre .>

poznaval i po frizurama "na nulericu", iden-tičnim crnim odelima i šarenim kravatama. Ni mlada ni mladoženja nisu bili u avionu njih dvoje su u Termoli stigli par danaranije.

Let je trajao oko sat i po i sve je bilo uredu do sletanja, kada su dve stvari postale

jasne: prvo, da nismo dobili dozvolu da sletimo u Peskaru, Termoliju najbliži grad saaerodromom; drugo, da Italijani nisu ni naj-manje oduševljeni masovnim dolaskomgostiju čoveka koji se u italijanskoj štampiotvoreno opisuje kao mafijaš i prevarant. Tose videlo čim su se putnici iskrcali na mal-

om aerodromu Ć ampino kod Rima: odmahsu ih okružili teško naoružani karabinjeri isproveli do jednog od sporednih ulaza uzgradu, otvorenog posebno za beogradskegoste. Na ovaj način izbegnuto je mešanjeBeograđana sa drugim putnicima među-narodnih letova: Italijani su očigledno raču-nali da bi neko od svatom mogao bitinaoružan, pa su hteli da budu sigurni da pri-likom eventualne pucnjave ne strada nekonevin. Iz istih razloga, proveravanje putnikai viziranje pasoša trajalo je preko tri sata, svedok svatovima konačno nije dozvoljeno daautobusima krenu na četvoroiposatno pu-tovanje do Termolija. Kada su polumrtvi

stigli do odredišta, dat im je sat vremena dase rasporede po sobama luksuznog hotela"Mistral", da se istuširaju i presvuku, a za-tim je, u holu istog hotela, počela svečanaceremonija. Njoj su prisustvovali i gosti kojisu stigli ranije Di Stefanova familija,uključujući i troje dece iz dva prethodna

braka, mladin sin iz prvog braka i nekolicinamladoženjenih prijatelja, talijanskih poslo-vnih ljudi, za koje niko nije mogao da kažetačno čime se bave. To nije bilo mogućesaznati ni za Raku Stanišića, naslednika

prečasnog Pejdža, za koga je rečeno samoda je "biznismen iz Crne Gore".

koji su sami sebi krčili put u biznisu, danasradije beže u političku elitu i priklanjaju seonima koji imaju istinsku moć u svojimrukama. Fblitika je ovde, uostalom, odavnoveć propusnica za bavljenje velikim bizni-som. Takođe, i hol Skupštine Srbije u pauza-ma skupštinskih zasedanja odavno važi zanajveću nezvaničnu berzu poslova u Srbiji. Ito onih najvažnijih.

Ekonomskom elitom u Srbiji bavio sesociolog dr Mladen Lazić u nedavnoobjavljavjenoj knjizi grupe autora "Srbijaizmeđu prošlosti i budućnosti" (izdavač In-

stitut društvenih nauka iz Beograda). Na os-novu podataka iz već pomenutog is

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


D E J A N

A N A S T A S I J E V I Ć

traživanja s kraja 1993. godine, dr Lazićzaključuje da su uklanjanje barijera s privat-nog sektora za sada najbolje iskoristili ruko-vodioci društvenih preduzeća (injihovi po-tomci) koji su osnivači skoro polovine većih privatnih firmi u Srbiji.

"U tome su oni", piše dr Lazić," znatnouspešniji od ranije postojećih privatnika, aovi se, pak, lakše transformišu u novu elitu uodnosu na pripadnike ostalih društvenih grupa. Pitanje sredstava na osnovu kojih sestvara privatnopreduzetnički deo ekono m-ske elite, koje naročito intrigira javnost, os-

taje za sada izvan mogućnosti egzaktnogispitivanja. Razmere u kojima direktori jav-

nih preduzeća koriste svoju pozicionu moć da prebace kapital društvenih firmi u privat-ne, ili da iskoriste postojeće poslovne veze,ili informacije, ili preduzetničko iskustvo samo se mogu naslućivati (pri tome su pot-

puno izvan našeg uvida firme koje se osniv-aju u inostranstvuf> Jasno je da destrukcija pravnog sistema u uslovima državnog raspa-da, rata i blokade UN izuzetno pogoduje korišćenju nelegalnih sredstava privatne aku-mulacije.

Moglo bi se reći da ti uslovi pružaju šan-su svima, ali je očigledno da različit početni

položaj ne daje pripadnicima svih grupa jed -nake prilike za uspon", zaključuje u svom

tekstu "Stare i nove elite u Srbiji" dr MladenLazić.

Hoće li se i kada ovi novi bogataši pri ljubit i uz postojeću političku elitu (ponekim tvrdnjama oni su deo nje), ostaje zasada samo da se nagađa. Jedan uglednimoskovski dnevni list tvrdio je nedavno dasu ruski bogataši 1993. godine na izborimauložili oko 12 miliona dolara u Demokratskiizbor Rusije Jegora Gajdara i da se uočinovih izbora spremaju da mu okrenu leđanezadovoljni njegovim učinkom. Isti list tvr-di da je ruski kapital investirao direktno u

izbor predsednika u tri republike'bivšegSSSR. Tamošnji novokapitalisti, kako se ne-

10. JUL 1995. VREME 19

Mlada, Miijana rođ. Stanić, stasita Beo-građanka, koja je do pre par godina bila DiStefanova lična sekretarica da bi potom

postala dopisnica Radio Pingvina iz Rima, bila je odevena u 5000 fnaraka vrednu

ružičastu venčanicu, poklon Dejana Dodiga,vlasnika beogradskog kafea "Trozubac".Venčanje je obavljeno na srpskom i talijan-skom, uz prisustvo dva matičara iz Termolija i sa Savskog venca, a uz tekst DuškaRadovića, koji je takođe bio pročitandvojezično. Mladenci su rekli "si" i "da", imogao je da počne svečani ručak, odnosnovečera (već je bilo sedam uveče). Hrana je

bila izvrsna, od lososa i lignji, pa do šniclikoje su iz nekog razloga poslužene posle sl-adoleda. Ukoliko je bilo ko očekivao atmos-feru sličnu onoj na Arkanovoj svadbi, pre-vario se: muzika je bila diskretna i italijanska, svi su se ponašali krajnje umereno, a na

jrazuzdaniji momenat usledio je oko jedan posle ponoći, kad a je gru pica od njih de-setak pokušala da zaigra lambadu; srećom,

brzo su odustali. Sut radan, oko podneva,mamurne svatove čekala je repriza višečas

ovne vožnje do Rima, uz slične mere bez bednosti na aerodromu kao i pr ilikom dola-ska, samo što su italijanski policajci ovaj put

bili daleko ekspeditivnij i u čekiranju pasoša očigledno, bilo im je stalo da se svita što pre nađe van njihovog vazdušnog prosto ra.Mladenci su ostali u Termoliju, odakle ćeuskoro krenuti na Tenerife, gde će provestimedeni mesec. Posle toga, saznaje se, vratiće se na svoje radne zadatke: Đ ovani u Be-ograd, a Mirjana u Rim. Italijanska štampadala je događaju priličan publicitet, mada sui njihovi novinari bili razočarani izostankomMarka i Arkana. Većina je naširoko citiralaDi Stefanove izjave o tome kako je intiman

sa Miloševićem (prema "Meseđeru", DiStefano tvrdi da je "poverljivi savetnik"srpskog predsednika). Neki su među zvanicama videli ljude kojih nije bilo, a neki su poverovali i u m ladoženjine reči o tome da

je , kao Arkanov general, spreman da sesvakog trenutka stavi na čelo 50.000 gard-ista. Ipak, skoro svi su pisali u posprdnomtonu, doživljavajući ceo događaj kaosvojevrstan cirkus: "Dobrodošli u srpskomoližansku republiku Petrelu Tiferninu", pisalo je u "Republic i" (Molize je ime pokrajine u kojoj se nalazi Termoli, a Petrela Tifernina je Di Stefanovo obližnjerodno selo.) Jedini list koji je o svadbi pisao sa stopostotnom blagonaklonošću sulokalne novine iz Termolija. Kad prođe feragosto i krenu jesenje kiše, tamo će jošdugo imati o čemu da se priča. ■

1 D EJ AN A N A ST AS IJ EV IĆ

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


davno moglo pročitati, smatraju da je klju-čna preraspodela bogatstva, u kojoj je držav-na imovina prešla u privatne ruke, većzavršena. Zato će učiniti sve da na vlast nedođu oni koji u toj prvobitnoj akumulacijinisu stigli da se obogate, pa bi danas da neš-to menjaju.

Naš polit ički i ekonomski ambijent raz-likuje se od ruskog po tome što uz nelegal-nost, nasilje, korupciju i pljačku u kojojučestvuju i pojednici i državni aparat, kao imafijašku akumulaciju kapitala kojoj prisus-tvujemo, imamo i ratno okruženje i sankcije.U tom okruženju stvorio se vrlo bogat vrh,iza koji se nagađa da čini oko 5 odsto društ-va, jer o tome za sada nema nikakvih pre-ciznijih podataka.

Ono što se sasvim pouzdano može reći jes te da novoiždžikljali srpski bogataši i ne pomišljaju da ulažu novac u industrijsku proizvodnju i zaposle armiju nazaposlenog

stanovništva. Sadašnju akumulaciju koriste pretežno za lična bogaćenja , pravljenjenovih para na crnim poslovima po principuda "novac rađa novac", ili za ulaganje u po-trošnju, čime izazivaju zavist ostalih boga-taša. Nasuprot njima nalazi se ogromnamasa "osiromašenog i deklasiranog" sta-novništva i srednja klasa koja neprestano kl-izi nadole što samo povećava opštu nestabil-nost društva.

r Mladen Lazić smatra kako bi se sa pri lično sigurnosti moglo zaključitida je nova privatnopreduzetnička elita parazitski društveni sloj kome po

guduju nestabilne društvenoekonomske okolnosti, razgrađen pravni poredak i značajna komandna uloga države.Zadržavanje ovih trendova bi, tvrdi on, po-godovalo učvršćenju nove antimodernizacijske elite. Prestanak rata i ponovno uk-ljučenje zemlje u međunarodnu zajednicuteško bi u tom smislu bilo šta promenili, a naelitu koja bi donosila modernizaciju moraćemo očigledno još dugo da čekamo. DrLazić misli toliko dugo, dok se ne stvori ko-alicija novih liberalnih političkih snaga ionih delova privatnopreduzetničke elite čijareprodukcija počiva na regularnim tržišnim principima.

Neki drugi autori smatraju da ćemo če-kati sve dok ova lažna vladajuća eltfh "dozvoli onoj istinskoj da se uzdigi* v i

pri lično naivno), ili dok oni kojnapuštaju zemlju ne budu rešili da ševtaiu(zvuči prilično utopijski).

U međuvremenu "osiromašenom i dek-lasiranom" većinskom delu stanovništva

pre ostaje da, posmatrajući onaj svezašiljeniji vrh društvene piramide, ponavljaono "nekom rat, nekom brat." U Hrvatskoj,koja očigledno muči iste muke, ovu nekadazajedničku narodnu izreku preveli su uaforizam: "Nekome je rat doneo metak, a

nekom imetak". ■. NENAD LJ. STEFANO VIĆ

Nova knjiga

Ko je ko Elita vo li sp ort , al i ne i pozoriš te

"W o zalužuje biografiju pitanje jena koje odgovor daje istorija.Zato je sastavljačima novogizdanja leksikona "Ko je ko u Sr-

biji 95.", "Bibliofon" cilj bio danaprave takav leksikon koji će

"na ujednačen i tačan način da predstavi što

više javnih ličnosti" njih ukupno 4400 . (Uizdanju 1991. godine bilo 3300 likova.)Zapravo, u ovom leksikonu ih je više jer jeiz prethodnog izdanja (1991.) ispalo 635ličnosti, al je dodato i 1735 novih uglednikakoji su u protekle 4 godine zaslužili mesto uleksikonu.

Biografije odabranih su predstavljene sa preko 15 osno vn ih podatak a: o rođenju,obrazovanju, toku karijere, značajnim delima, indeksu citiranosti, priznanjima, bo-ravcima u inostranstvu, jezicima koje

poznaju , hobijim a, uče stvo vanj im a u ra -tovima, nacionalnoj, verskoj i političkoj

pripadnosti, porodičnom stanju i adresi. Sviovi podaci (sastavljači su ih obradili ukup-no 350.000) dobijani su iz upitnika koje su

popunjavale sam e ličnosti predstavljene uleksikonu.

Polazni kriterijum za izbor bio je inici- jalni spisak koji je sačinio redakcijski odborod 24 člana sa predsednikom Saveta le-ksikona akademikom Vojinom Šulovićemna čelu. Ovaj spisak dopunjen je predlozima ispitanika koji su predlagali po petličnosti iz svoje oblasti za koje su smatrali

K0JEKOUSRBIJ1 95

da obavezno treba da budu predstavljene uleksikonu. Tako je rad na ovom izdanju bio

i svojevrsno ispitivanje rejtinga popular-nosti i to kvalifikovanog dela javnogmnjenja. (Vidi antrfile Rejting.)

PROFESORI PRVI: Rad na prikuplja-nju podataka trajao je dve godine, odziv naanketu je b io izuzetno visok više od 90 od -sto pozvanih je popunilo upitnik. Za onekoji nisu poslali odgovore, a reda kcija je smatrala d aje njihovo prisustvo neophodno, podaci su prikupljeni iz javnih izvora ili su preuze ti iz prethodnog izdanja leksikona.

Gledano p rema profesionalnoj strukturi,najzastupljeniji su univerzitetski nastavnici(predstavljeno je njih 1300). Na drugom

mestu su pripadnici upravljačkog sloja kojičine razne profesije (direktori, vlasnicifirmi, predsednici kompanija, p redsedniciUO...)... njih je oko 500, slede ih književni-ci, kojih je 450, političari 410, lekari 388,novinari 300, muzičari 245, slikari 217,glumci 132 i glumice 89 (to jest, ukupno221), arhitekti 130, advokati 71, ljudi sa es-trade 110, iz oficirskog kora prisutno je tekdesetak. Razlog: S ekretarijat za informisanje SNO je sam vršio odabir i poslao

po punjene biograf ije . Stati stičko m ob ra-

R e j t i n gPisci su kao prvog na rang listu stavili bivšeg predsednika SRJ Dobricu Ć osića, a za

.vAic. ivLou.u^ Knjuvić, Stevan Raičković, Ljubomir Simović, Ivan V. Lalić, MatijaBećkovie. — ..... '

Novinarsku toplistu predvodi Bogdan Timanić, zatim slede: Stojan Cerović, PredragMilojević, Lila Radonjić, Milica Kuburović, Zoran Ostojić, Vladimir Bulatović Vib,Milo Gligorijević.

U slučaju da bi morali da uzmu advokata, naši fiškali bi se najpre opredelili za VeljkaGuberinu, pa zatim Milana Vujina, Tomu Filu, Đ orđa Đ urišića.

Među arhitektama najviše glasova dobili su: Ivan Antić, Milan Lojanica, BranislavJovin, Branislav Mitrović, Mihajlo Mitrović.

Likovni umetnici (slikari, vajari, grafičari) su kao najcenjenije naveli Bajić Mrđana,vajara, Emira Dragulja, slikara i grafičara, Boru Iljovskog, slikara i Milorada Jankovića,

grafičara.

20 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


dom leksikona dolazimo do prosečnog likanašeg uglednika: star je 54 godine (žena je16,4 odsto), živi u Beogradu (70 odsto, ali

je samo 26 od sto rođen ih Be og rađa na ),Srbin je, pravoslavac, odlikovan, goyoristrane jezike...

Analizom odgovora o verskoj, naciona-lnoj i stranačkoj pripadnosti dolazi se do in-teresantnih podataka. Na uzorku od hiljaduodgovora: 75 odsto pripadnika elite jesrpske nacije. Kao Jugo sloven opredeljujese oko 7 odsto odabranih, Crnogoraca ima3,6 odsto. Da živimo u višenacionalnojzajednici vidi se i po tome što među ugled-nicima ima i M ađara (2,1 odsto), Hrvata(0,7), Albanaca (0,6), Makedonaca, (0,4) iMuslimana (0,3).

NAJVIŠE SOCIJALISTA: Sudeći prema odgovorima naših odabranika, veći-na njih višestranački sistem doživljava kao

privatnu s tvar o ko joj se javno ne govori ihmisli d aj e to nešto što treba da upražnjavaobičan svet. Većina ih se nije izjašnjavala osvojoj stranačkoj pripadnosti, a među oni-ma koji su naveli svoje partijsko opredeljenje najviše je pripadnika vladajućestranke.

Naša e lita svoje slobodno vreme ispu-njava hobijima, najviše upražnjava nekisport. Ako nije na sportskim terenima, tadadrži knjigu u rukama ili sluša muziku, a nijemali broj onih koji vole da igraju šah, slika-

ju , ili prebiraju po svojim kole kcionarskimzbirkama. Dosta anketiranih je navelo kao

hobi human itarni rad, dok je najmanje njihspremno d a ode u pozorište.

D aje Balkan ratna zona, govore i biog-rafije naših junaka. Među onima koji su kaosastavni dfo svoje životne istorije naveliučestvovanje u ratovima ima i "solunaca" i"španaca", ali je najviše on ih iz II svetskograta. Iz njihovih odgovora se da primetiti dai među njima danas nema jedinstvenogodgovora o tome u kakvom su ratu učestvo-vah. Za neke to je bio narodnooslobodilački rat, za druge N OB, treći tvrde da su bih u NOP, poneki, pak, navode d a su učestvova-li u Aprilskom ratu, ih u II svetskom ratu.

Na žalost, nema podataka o tome na kojojstrani su bili. I najnoviji rat, koji sastavljačileksikona zovu YU ratom, ima svoje uče-snike, u ovoj knjizi takvih je ukupno 46, atu su i oni koji u rubrici o ratnom iskustvunavode: "demonstracije, učesnik demon -stracija 9. ma rta (ranjen)".

Ovo izdanje leksikona je svojevrsna sli-ka stanja društva i vladajućeg duha "doku-ment, nešto poput vrem enske sonde koja ćeu sirovom stanju sačuvati duh vremena ukojem je nastala". Biografije likova iz oveknjige će generacijama koje dolaze bitiuzor ah i opomena, za neke dika a za druge

sramota. ■DRAGOSLAV GRUJIĆ

Reč autora

I z a b r a n i i o p is a n i Na p ijaci se i ja osećam el itno: otkako sam, da bih vrat io neki dug, pre

par ne de lja kup io tr is ta maraka

I

ma na Kaleniću jedan kiosk s pljes-kavicama u k ojem uživam specijalnistatus. Za svakoga tu važi klasika:"voliš u lepinju, voliš u somun", a zamene, čim se, mahom pred zoru, po- jav im, vad e ispod tezge "moj" tanjir,

brišu ga nekakv im ubrusom, pa tu onda

bude i pri log a kolko mi se hoće, i magleni "BIP", i oprana čaša... Onda sedim,orkužen razdraganim dilerima, nakupci-ma, policajcima i lokalnim profukn jača-ma, i, dok pesm a pesmu stiže, (odozadami smrdi, o gospode), kusam tu svoju

pljeskavicu ko u pravoj kafani, nožem iviljuškom. I svi mi se tu osmehuju, i jaim se, kolko mogu, osmehujem. Jedaredse, bog'te, sam gazda sa mnom rukovao,

pa i proćaskao, onako s nogu, ko sa sebiravnim. Ne znam što su me tolko zgotivili, tek, tamo se uvek osećam elitno.

Ne sam o u pljeskarnici, i n a pijaci se ja osećam elitno: otkako sam , da bih vra-tio neki dug, pre par nedelja kupio tristamaraka, čitavi rojevi ljudizunzara što seroje uz glavnu pijačnu džadu, dočekujume ko estradnu zvezdu.

Moja je anonimnost sve ogromnija, snasladom je gledam kako buja, širi se iusložnjava. Otišb sam još onomad, madase s me sta nisam mrdn'o, pa ipak ' dragomi što sam tu nekakva elita, mislim, štome na Kaleniću uvažavaju.

Svako bi morao d a je bar negde i barza nekog elita, inače, nitšane valja, mno-

go je čemerno.Precizno znam o čemu govorim: ba-vim se ja elitom od 1991, otkako sam (štami bi, i šta jetu je) osno vao Redakciju,oformio Redakcioni odbor i izdao prvisrpski "Who is Who". Nikada, zapravo,nisam odlučio da se elitom bavim, možeto, a kao i sve što je u životu zaista važno,i bez posebne odluke. U stvari, zanimalome je izdavaštvo, tehnologija, dizajn.Tražio sam, tu negde, slobodno polje. Ikrenuo sam. Sam oga sam sebe iznenadiošto sam u taj pipav i kabasti posao kren-uo, kad se u nešto krene, valja to ne-

izostavno i završiti, te sam ga, valjdanajbolje što se od prve moglo, i završio. I

posle je bilo svega, i n eumere ne hvale isvakakvih napada; brutalni su smenjivali batinaške, ko lpor tersk i se urlalo o skan-dalu decenije, p ominjana je i ordinarna preva ra.. . Mo ji odgovori su u red akcija-ma bezočno kasapljeni, izbacivani suključni argumenti, turali su me u petit i

kurziv, a u meni je polako rastao umor,sazdan od mučnine i dosade.

Ubrzo, međutim, kao što sam u nekoj po lemici i predvide o, sve je to po stalasporedna epizoda, jedna od onih kojesvaki režiser ima u rezervi i koja se na-

jčešće izbacuje već iz rad ne verzije. Svese, dakle, zaboravilo i Leksikon je postaoono što je i morao postati, jedna odgrađanskih institucija bez kojih je, u ve-likom svetu, javni život jedva zamisliv.Izborio se, vredno koristeći svojoj svrsi,za status činjenice, baš ka o što su i kuvar,i red vožnje, i telefonski imenik činjen-ice. A ovogodišnjim izdanjem, dopu njen-im i po svetskim standardima prerađe-nim, utemeljili smo instituciju koja se podrazumeva, za koju se više niko i ne pita otkud, i ko je dizajnira.

To što se u podnaslovu knjige pominje reč elita treba shv atiti sasvim uslovno. Odlučio sam se za izvorno značenjete reči (izabrani), te su, stoga, u Le-ksikonu zastupljeni samo oni koji sunegde i od nekoga već izabrani. Narod je,na primer, probirao stranke, stranke, pak,svoje poslanike, mandatari ministre, min-

istri direktore i načelnike, kritičari ikonoseri umetnike, televizijatelevizične,razna tela redovne profesore, a svetina(valjda prema sopstvenom liku) svojeidole.

Nije na m na pa met pa da lo da bilokoga promov išemo, te je stoga slika eliteiz ove knjige g otovo istovetna sa najkonvencionalnijom predstavom o eliti Srbijedevedesetih. Upravo zato, ovo i jeste do -kument, nešto poput vremenske sondekoja će u sirovom stanju sačuvati duhvremena u kojem je nastala. ■

’ STJEPAN MIMICA Autor je direktor projekta

"Ko je ko u Srbiji 95."

10. JUL 1995. VREME 21

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Intervju: Spomenka Hribar

Strah od slobode Jugoslavija je sada u Sloveniji postala tabu-tema. Još smo u grču, kao da ni sami ne verujemo da smo samostalni. I zato se na svako pominjanje Beograda tako nervozno reaguje

Jedan od lidera „Slovenačkog proleća”Spomenka Hribar, sociolog iz Ljublja-ne, nekada odgovorni urednik „Nove

revije”, koja se posle izleta u politiku, vrati-la pozivu nezavisnog intelektualca, eksklu-zivno za „Vreme” govori o pomirenju, unu-trašnjim neprijateljima i tabuima.

i „VREME”: Prošlo je sedam godina od vab rasprave o krivici i grehu. Danas se, međutim, čin i da je pomirenje među Slovencima dalje nego ikad?

HR IBA R: Naizgled je više svađa, netrp-eljivosti, mada je ranije uistinu bilo mnogoviše prikrivene mržnje. Ono što ja nazivam„pomirenjem” jeste pristanak na istinu i dos-tojanstvo drugoga; na osnovu toga mislimda je danas pomirenja više, a povrh toga je idruštvo mnogo više otvoreno nego u dobakada je pravo na javnu reč imala samo jednaistina.

Temelj moje inicijative za narodnim po-

mirenjem jeste pijetetan odnos prema smrti;iako je moja provenijenca komunistička,svejedno sam imala sluha za tragediju pogi-

bije domobrana. A danas desnica nem a pije-teta ne samo prema partizanima već ni pre-ma sopstvenim mrtvima. Blasfemija je odmeravati, s jedne strane, pijetet prema mrtvi-ma na komemorativnoj svečanosti u Parla-mentu i, s druge strane Zakon o ispravlja-nju nepravdi, gde je zapisano, recimo, da oš-tećenima za mesec dana provedenih u zat-voru pripada toliko i toliko tolara odštete...To cenjkanje tuđom patnjom jeste nešto na-

jgnusnije što se ovde dešava: Oni koji danas

istupaju ,,u ime” žrtava faktički žele samonovac. Kada se tako manipulira mrtvima,onda pomirenja zapravo nema.

▼ Većina ljudi u S loveniji ipak naginje centru a ne desničarskim partijama koje umnogome podsećaju na Miloševićev način vladanja masama...

Partije ovdašnje desnice, a posebno nji-hovi fundamentalisti po stilu veoma podse-ćaju na Miloševićev način v ladanja pošto in-sistiraju na harizmatičnom vođi i ličnoj reto-rici. Najsmešnije je da su u tim partijama da-nas najglasniji oni kojih tada, kada smo se

borili za promenu sistema, nigde nije bilo.

▼ Slovenija se, za razliku od Hrvatske, nije odrekla tradicija NOB. Je U to dobro?

To je svakako dobro. Hrvatska ne praktikuje pomirenje nego pomiriteljstvo. Tuđmanova formula jeste da su se i jedni i drugi borili za Hrvatsku pri čemu prećutkuje i za- boravlja da su se jedni, istina, borili za Hr-vatsku ali kao ustaše. Tuđman na taj način

potire razliku, a suština pomirenja nije u bri-

sanju razlika! Razlike nikada nije mogućeizbrisati do takve mere da se problem ne bi pojavio na nekom drugom kraju i da računza to ne mora da plati neko drugi. U Hrva-tskoj se to prelama preko problema Srba ko-

ji tamo žive. Slovenija se, za razliku od Hr-vatske, nije odrekla svoje antifašističke is*torije.

Tuđman potire razliku, a suština

pomirenja nije u brisanju razlika.

Razlike nikada nije moguće izbrisati

do takve mere da se problem ne bi pojavio na nekom drugom kraju. U

Hrvatskoj se to prelama preko

problema Srba koji tamo žive

T Posle desetodnevnih borbi juna '91. godine Slovenija je upoznala novu vrstu unutrašnjih neprijatelja - oficire nekadašnje

JNA. Da li odobravate to što mnogi od njih ne mogu da uđu u Sloveniju, gde žive njihove

porodice?

Država koja želi da bude demokratskane može sebi da priušti takve postupke. Iakona ravni pravnih propisa u Sloveniji nemadiskriminacije, u praksi očito nije tako, štoza državu koja zaista teži demokratiji ne mo-že biti opravdanje. Zbog takvih postupakavlasti, u Sloveniji još uvek ne preovlađujedemokratska atmosfera Krivicu za to nosi ivlada, koja ne postupa dovoljno tolerantnokada se suoči sa problemima, posebno oni-ma sa kojima se suočavaju tzv. .južnjaci” uSloveniji.

Što se tiče nakadašnjih oficira JNA i po-rodica od kojih su odvojeni, moje stanovište

je jasno država bi morala da ih pusti da ži-ve sa svojim familijama. Ukoliko se sumnja

daje neko od njih za nešto kriv za to pos-toje sudovi na kojima je, u redovnom pos-tupku, moguće raščistiti sve. Zločin jestekonkretan, mora biti tako i tretiran, stoga sene može čitava jedna kategorija ljudi okvalifikovati zločincima pa da onda mislimo ka-ko smo sa njima završili za sva vremena.

Smatram da oni, koji su izabrali vernost Ju-goslaviji u trenutku osamostaljenja Slove-nije za mene nisu počinili zločin, jer mišlje-nje i čovekov izbor ne mogu biti zločin. Utrenutku raspada Jugoslavije u vazduhu su

bile dve opcije: prva je tvrdila da se t reb a bor iti za održanje Jugoslav ije je r će nas, usuprotnom, đavo odneti, dok je druga istra

java la na nužnosti borbe za samostalnostSlovenije, bez obzira na cenu. Obe opcije su

bile leg itim ne i ostvarive. U suprotnom znači li to da bismo mi, koji smo bili za sa-mostalnost, da se obistinila prva, projugoslovenska mogućnost, danas bili tretirani

kao izdajnici?! Odgovor zavisi od toga kakorazumete istinu. Ukoliko istinu razumeš kaonešto sa više lica, onda za termine „ne- prijatelj” i „izdajnik” ne može biti prostora.

▼ Misl ite da je , p os le toliko prolivene krvi na tlu bivše Jugoslavije, moguće pomirenje (pomirenje u smislu opraštanja, a ne restauracije zajedničke države) među južno - slovenskim narodima?

Mislim d aje to nužno. Nije moguće jed-nostavno preseliti Slovence, Hrvate, Srbe isve ostale, i tako ih odeliti jedne od drugih.Tu živimo hiljadama godina i u budućnostićemo morati da se dogovorimo kako ćemo

živeti jedni sa drugima.▼ Kako ocenjujete reakciju slovenačkog

javnog mnjenja i vladino uskraćivanje gostoprimstva srpskom patrijarhu Pavlu na najavljenim verskim svečanostima?

Odgovor proizilazi iz temelja društve-nosti čoveka; čovek je postao čovekom ondakada je počeo da sahranjuje svoje mrtve, či-me je iskazao svoj odnos p rema smrti i bitisanju. Stoga je, ako ni zbog čega drugog, on-da bar iz pijetetnih razloga trebalo dozvolitidolazak patrijarha Pavla u Sloveniju, čime neisključujem mogućnost da je njegova poseta,možda, imala i neki drugi, politički cilj.

Međutim, država mora biti toliko suverena iuverena u sebe i mora imati poverenje u

22 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


B A R B A R A

S R Š E N

CENJ KANJ E T UĐOM PAT NJ OM: Sp o me n k a Hr ib a r

svoje građane pa i u one srpske nacional-nosti da bi takvu posetu morala da dozvoli.

▼ Većina slovenačkih intelektualaca i političara, među kojima je većina bivših bo raca za ljudska prava i toleranciju, od osa mostaljenja naovamo odbija da svoj glas stavi u zaštitu tzv. „marginalnih manjina” ?

Radi se o apsurdnoj situaciji. Bivši ko-munistički režim, bio je nelegitiman i stoganesiguran te je sebe prisiljavao da vodi kakavtakav dijalog sa intelektualcima. D an-ašnja vlast u Sloveniji legitimno je izabranana slobodnim izborima, čime je došlo do pa-

radoksalne situacije da je svako ko je izab-ran uveren u svoju nedodirljivost, zbog čegane mora da se bakće osetljivim pitanjima. Iztoga dalje proističe i drugi problem vlasto-ljublje, koje je u jednopartijskom sistemu bi-lo dozvoljeno samo izabranima, u današ,njem sistemu dozvoljeno je svima; ta osobi*a je isplivala na površinu u potenciranomobliku i kod onih kod kojih smo verovali da

je nikako ne bismo smeli očekivati. Mnogemoje kolege iz kulturnih krugova ogrezle suu vlastoljublju, a sa kojim je potom, pove

zan i populizam i priklanjanje mnjenju ve-ćine. Onaj ko u sadašnjem političkom siste-

mu želi da ostane na vlasti mora da se prik-loni mišljenju prosečnih, mora da se podre-di mnjenju većine i da vodi konformističku

politiku. Stoga je kritički stav i zauzimanjeza neprivilegovane manjinske grupe za poli-tičara veoma riskantno. Pored toga, desilo sei to da smo se posle osamostaljenja najedn-om našli na čistini, odgovorni i prepuštenisami sebi. Za našu sudbinu više ne možemoda optužimo nekog drugog. Neki vide izlaziz te situacije u pronalaženju unutrašnjih ne-

pri jatelja i „razotkrivanju” me đunarodnihzavera. To je posledica straha pred slobo-dom. Zato su za aktuelne probleme slove

načkog društva, zavisno od političke pripad-nosti pojedinih kritičara, krivi „južnjaci”,komunisti ili klerikalci...

▼ Ili, objedinjeni krivdi: sveden na po jam - Beograd?

Ili Beograd. Jugoslavija je sada u Slov-eniji postala tabutema. Još uvek smo u gr-ču, kao da ni sami ne verujemo da smo zais-ta samostalni. I zato se na svako pominjanjeBeograda tako nervozno reaguje. To je,opet, strah pred slobodom. U bivšoj Jugo-slaviji sva moć bila je koncentrisana u Beo-gradu, iako to nije jedini razlog za takav od-nos prema Beogradu. Najzad, svi smo, to ječinjenica, još uvek veoma zadovoljni zbognašeg osamostaljenja; svima je jasno d aje

sada potrebno platiti dugove i mnogi su spr-emni na to, iako najveći deo najsiromašnijihslojeva veoma dobro zna i pamti da su pre(u socijalnom smislu) živeli bolje.

Međutim, to je veoma teško priznati. Istoga je Jugoslavija postala tabuizirana, zab-ranjena tema i objekat izliva neprijateljskih

’osećanja. Srećom, tog iniciranog neprijate-ljstva je sve manje i manje. Zato ni tu nisam

pesimista. Vremenom će sve to opet doći nasvoje pravo mesto i na pravu meru.

▼ Nije li čudno da neki od vas koji ste započeli sa nacionalnim preporodom danas branite marginalne grupe i prava pojedinca,

dok drugi, kojima se svojevremeno samostal nost činila smešnom i suvišnom, danas na veliko pišu o nacionalnim temama?

To jeste smešno i tužno, istovremeno.Kada smo pripremali 57. broj „Nove revi-

je”, koji je sa današnje pozicije, napisan dos-ta civilno i laično, tada je, na primer, TomažMastnak rekao da su taj romantizam i nacio-nalno pitanje „stvari koje pripadaju 19. veku”. ■>.

Mnogi su tada mislili tako. Groteskno jeda se mnogi od njih upravo tim temama his-terično bave danas kada država postoji ikada nacionalizam više nije potreban. U to-

me se skriva nešto pomodarstva, nešto zakasnelog uskakanja u voz istorije i ponešto pranja loše savesti.

▼ Zato ste se, iako ste bili jedan od vođa ,Movenačkog proleća”, povukli iz politike?

Godine 1990. bila sam pred izborom daostanem nezavisan intelektualac ili da po-kušam da svoje ideje obistinim kroz poli-tiku. Na odluku da se okušam u politici tadasu me nagovorili nećete verovati Janez

Janša i France Bučar. (Danas su SpomenkaHribar i Janez Janša na oprečnim političkim

pozici jama prim. aut.) Rek li su da ni onineće u politiku ukoliko neću i ja. Kasnije u

politici teško sam održavala vlastiti moralniintegritet. Manipulacija, kompromisi i iskri-vljavanje istine jesu sastavni deo politike, ito sam veoma teško podnosila. Osećala samda ću mnogo više uraditi za to društvo i drž-avu ako u javnosti i dalje nastupam samokao nezavisan intelektualac. Povukla sam seiz politike i mislim da je odluka pravilna.Moja reč je, time što više ne nastupam kaočlan neke partije, postala samo moja i možda

čak dobila na težini.▼ Da li vas je opredelilo i vaše poreklo?

To što ste rođeni kao Diklić neki su zloupo- trebili u polemikama sa vama?

To je argument s kojim su mahali oni kojinisu sposobni za polemiku na intelektualnomnivou. Upotreba „argumenta krvi” me jesvakako zabolela. Nikada nisam krila svoje 1

poreklo niti ću to ikada učiniti. Moj otac jerodom Srbin, poreklom iz Like. Odrasla samu Sloveniji, tu sam pohađala školu pod pot-

puno srpskim imenom i prez imenom Spo-menka Diklić ali to tada nikome nije bilovažno. Tako je bilo sve do 1984. godine, kada

me je neki „komunistički fundamentalista”zbog mojih ideja o pomirenju napao kao„srpsku svinju” koja Slovencima soli pamet.

▼ Mislite li da je danas, uprkos svemu, moguće i potrebno voditi dijalog sa intelek tualcima sa druge, danas „neprijatel jske” strane?

To je nužno i potrebno. Sećam se kakosam svojevremeno u odbranu Šešelja napis-ala tekst za koji su mi svi rekli da ću zaglav-iti u zatvor. Rekla sam: „Ako je Šešelj u za-tvoru, onda ni ja nemam više šta da tražim u

par tiji.” Stvari su se od tada svakako bitno promenile. Kasnije su mnogi opozicionari iz

Srbije dolazili kod nas, polemisali smo, ali problem je bio što su nam uglavnom nudiliideje o „ograničenoj, kulturnoj autonomiji”.A to je za nas, tada, bilo suviše malo. Bezobzira na to, mislim da bi smo danas sa Ne

bojšom Popovim, Đ inđićem, Inićem i mno-gim drugim kolegama iz Srbije morali daimamo više kontakata. Istina je da smo miSlovenci suviše zaposleni sami sa sobom, ali

je isto tako istina da se srpski intelektualciisuviše malo okreću nama, a možda bi mog-li da se oslone i na nas u smislu objašnjenjavlastitih pozicija. Kažem objašnjenja, ali ne-mojte me razumeti pogrešno; ne mislim na

nekakvo izvinjavanje, već na ono što nam jesvima potrebno, a to je dijalog. ■SVETLANA VASOVIĆ MEKINA

10. JUL 1995. VREME 23

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


MEĐUVREM*

Surčinsko ogledalo za građane pokorne, čarter letovi izvan statistike, pšenica na veresiju, revnost opasna po karijeru, jednovratni ulazak u zemlju i izlazak iz nje, deset zapovesti za dezertere, Makedonija bliža imenu, "srpske" karte

su, što je zbilja džabe i sasvim u skladu sasocijalističkim privrednim aksiomom: je fti-no je, ali nema. Statistika zadovoljno trljaruke: aviosaobraćaj nije poskupeo (oni pratesamo cenu redovnih letova) što je opet uskladu sa socijalističkim aksiomom koji gla-si: laži i kuni se krivo, ne bi li se ostanuloživo.

RečnikIzdavačko preduzeće "Filip Višnjić" ob-

jav ilo je srpskogrčki i grčkosrpski rečnikJelene ServiniPerišić.

Direktor i urednik izdavačke kuće JagošĐ uretić napominje da će rečnik, pored svojeleksikografske vrednosti "predstavljati isvojevrstan doprinos razvoju i obogaćivanjukulturnih i drugih veza dva prijateljska na-roda".

U nedelji borbe protiv helenofilstva (po-vodom "izdaje" gledalaca na finalnoj ko-

šarkaškoj utakmici) ne treba očekivati bumu prodaji, iako tvrdo povezanih četiri stotinestranica sadrže i uputstva za* izgovor i podsetnik za turiste.

slanje u vojsku RS i RSK". Istovremeno seobe pomenute vojske hvale uspehom akcije,a MUP Srbije obećava povratak sa frontovaonih koji su "greškom" odvedeni. Kako se priča po "Šumatovcu" , ovakva nadobudnauređivačka politika mogla bi biti razlognajavljenog smenjivanja glavnog i odgovor-nog urednika.

A e r o d r o m (1 )U zgradu beogradskog aerodroma nekad

se, kao što je običaj u civilizovanom svetu,ulazilo kroz dvadesetak vrata projektovanih

N a d o b u d n o s t Neke novine nikako da uhvate prave

veze. "Politika ekspres" je prvo tvrdila davesti o nasilnoj mobilizaciji prekodrinskihSrba izmišljaju nezavisni mediji, ne bi li posvaku cenu sprečili inače neizbežno skoroskidanje nepravednih i nezasluženih sankci-

ja Jugoslaviji. Onda je sa nad ležnog mestarečeno ne samo da se prekodrinski Srbihvataju i šalju u rat, nego da to tako i treba.Prošle nedelje isti list grdi "humanitarce" što pričaju to isto , jer "češljanje" neprijavljenih ionih sa "neregulisanim statusom ne znači

ČarterDo Tivta iz Beo-

grada, kao i povrat-no, možete da lttitena dva načina: re-dovnom ili čarterlinijom. Drugi na-čin, mimo pravilakoja važe u svetu,dvostruko je skuplji( karta za čarter jeoko 150 dinara u je-dnom pravcu). Po pravilu, karata za re -dovne letove nema, pa ko hoće baš da

leti ima i da plati.Cena karte za re-dovni let je oko 80dinara, manje od 40maraka kad se raču-na po realnom kur

ŽitoParadoksalnu situaciju u kojoj seljaci tvrde da bez 55 para po

kilogramu ovogodišnje pšenice ne mogu zaraditi za život, te bez35 para po kilogramu ni pokriti gole materijalne troškove, a dajena tržištu cena prošlogodišnje pšenice oko 18 para po kologramu,nije razrešila ni Marjanovićeva cena od 28 para po kilogramu za

otkup ovogodišnjeg tržnog viška koji se procenjuje na 3.850.000tna.Ako su rezerve iz prošlogodišnjeg roda pšenice doista

1.200.000 tona, a ukupna godišnja potrošnja je 1.700.000 tona,onda se obećanje Vlade Srbije da će otkupiti ceo ovogodišnji rodmože shvatiti kao "želja da se zaštite poljoprivredni proizvođači".Ipak, Vlada nije suviše naivna, jer naznačenu cenu od 28 paraobećava ili u četiri rate ili kroz naturalnu razmenu. Ako se seljakodluči na novčanu prodaju, onda će od danas obećane cene realnoizgubiti četvrtinu, ako se ne ubrza ovogodišnji tempo inflacije od56 odsto mesečno.

Ako se seljaci odluče za naturalnu razmenu, opet ne znaju štaih čeka, jer uredba o paritetu između pšenice i dizela nije doneta. Anije doneta upravo zato što NIS neće da da naftu dok se ona ne

plati "kešom". Kada žetva prođe, opet će neki ministar izaći p red publiku da objavi kako je seljacima pomognuto nek im dobrim

parite tom između diz ela i p šenice, kada taj parite t više ne budevažan.

Pa ipak, ni Vladu Srbije ne treba suviše osuđivati. Jer se iseljaci moraju nekako odlučiti od setve pšenice, koja se već tri go-dine ne isplati, a površine pod pšenicom i dalje rastu.

Priča da se sa Rusima sprema veliki posao razmene pšenice zanaftu ima samo jednu manu: SAD, Kanada, Australija i ostali

proizvođači pšenice daju svoju robu na kredit . Ako SRJ ima aranž-man trampe 2 oiiliona tona viška pšenice za naftu, onda je verovatno reč o međudržavnom paritetu još gorem od onog na koji se sadažale naši seljaci.

24 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


radn ika "Jugoekspor ta " , 3 . ju la 1995 . god ineU SENCI ŠAMPIONA: Št ra jk

tako da se na aerodrom stizalo i odlazilo u

svim pravcima.Odnedavno, na aerodrom "Beograd"

(sastavljen od nekoliko celina tj. zgrada) ul-azi se i izlazi samo kroz jedna jedina vrata.Razlog: mere bezbednosti, odnosno jedan

jedin i rendgen postavljen kod ulaznih/izlaznih vrata.

Lako je zamisliti kako izgleda povratakiz inostranstva s mnogo prtljaga; budući da putnici s međunarodnih letova dolaze u prizemlje, maksimalno daleko od jed inihvrata, potrebno im je da što uz stepenice(pokretne stepenice ne rade, naravno), štokroz zgradu potroše otprilike onoliko vre-

mena koliko traje let između Beograda iBeča.Ukratko: jedan ulaz, jedna vrata, jedna

aviokompanija.

Aerodrom(2 )Prošlog meseca, Savezna uprava carine

donela je uredbu koja je odmah pretočena udelo tj. u ogledalo: staklo između putnika ineputnika zamenjeno je ogledalom. Višeniko nikog ne može da vidi, više niko nikomne može da (recimo) doturi pare za carinu,ukratko oni koji čekaju mogu samo da se

ogledaju u carinskom zrcalu.Zli jezici tvrde da se umesto ogledala

pripremaju rešetke, ali ovo ne treba uzimati

za ozbiljno: reštke se provide.

UputstvoKako izbeći prinudnu mobilizaciju,

odnosno "organizovanu kontrolu lica" MUPSrbije? Samozvano "Udruženje dezerterasvih srpskih zemalja" pripremilo je sledećeuputstvo:

1. Postani predsednik srpske vlade.2. Ako tačka 1. ne uspe, ne spavaj tamo

gde si prijavljen.3. Ne izlazi na ulicu.

4. Ako već izlaziš; pešači sporednim uli-cama. Gradski prevoz koristi što manje; pomogućnosti samo kad su gužve.

15. Gledaj oko sebe. Tamo gde su dilericigareta siguran si. Kad oni beže beži i ti.

6. Ne idi u kafanu. Ne gledaj "Podzem-lje". Ne idi na koncert narodnjaka; pogotovone na one koji su besplatni za izbeglice.

7. Ne proveravaj kod nadležnih da li sina spisku za mobilizaciju. Ako kojim sluča-

jem i nisi, dospećeš sigurno.8. Vrata ne otvaraj nikad lično. Ako si

sam u stanu, znači da nema nikog. Gajbu ukoju su već jednom dolazili, promeni: oni će

se vratiti.9. Imaj jatake.

10. Razmisli dobro kome si se zamerio.

Razmisli ko od njih zna tvoju adresu.

ImeGoran Perčević bio je u Skoplju, kao

predvodnik delegacije koja je pohodila kon-gres makedonskih Socijalista srdačno je prim ljen i kod Kire Gligorova: jasn i znacimogućeg otopljavanja izmedju Jugoslavije iMakedonije. Beogradski politički pedanti

još jasniji znak našli su u činjenici da dnev-ni list "Politika" odnedavno ne piše višeBJRM (Bivša Jugoslovenska RepublikaMakedonija), već jednostavno Makedonija

ili, kad je nešto tobož zvanično, RepublikaMakedonija.

LikoviKarte (za kartanje) autora Srećka Zaviši

na iz Kikinde na kojima su likovi srpskih icrnogorskih velikana kao i slike srednjovekovnih manastira podelile su javnost: umetnici podržavaju kolegu, sveštenstvo u tomevidi svetogrđe... Možemo očekivati figureza "Ne ljuti se čoveče" sa licima stranačkihvođa, garnituru za "mice" sa likovima vla-dara i njegovog nekad najomiljenijeg opozicionara, slagalicu napravljenu od lica iz nar-odne skupštine i si.

10. JUL 1995. VREME 25

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


S V E T p r U V R E M E N U

Razgovor: Vojćeh Jaruzelski

Generalova bela rukavica

"Promene u razmišljanju su prirodne, ali samo ako su posledice postepenog sazrevanja. I

ja sam se promenio, nisam onaj koji sam nekad bio, imam kritički stav prema svojim

ranijim odlukama, mišljenjima i pogledima. Svojih grešaka se ne odričem"

lizu varšavskog centra, na pede-setak metara od Centralne železničke stanice, smeštena je iz-davačka kuća BGW, stalno rad-no mesto bivšeg poljskog pred-

sednika i jedne od najkontroverznijih ličnos-ti novije poljske istorije, generala VojćehaJaruzelskog. General danas pripada onomsocijalnom sloju koji se često naziva "obič-nim građanima", što je u ovom slučaju potpuno pogrešno. Vojćeh Jaruzelski je sve,

samo ne običan.Istorijska ironija je htela da general Jaru-zelski na sebe preuzme odgovornost zadonošenje dveju istorijskih odluka koje suformirale novi lik evropskog kontinenta ona iz 1981. za trenutak je zadržala raspadsistema koji je pedeset godina vladao Istočn-om Evropom, a ona druga, iz 1989, označila

je njegov kraj.Od noći između 12. i 13. decembra

1980, kada je u Poljskoj zavedeno ratnostanje, do juna 1989, kada je sa radom ot- počeo poljski "okrugli sto", proteklo je goto-vo osam godina. U međuvremenu, generalasu jedni cenili, drugi prezirali, treći ga se plašili. Najmanje je bilo onih koji su ga ra-žu meli.

Ovih dana, četrnaest godina kasnije, uekskluzivnom razgovoru za "Vreme",Vojćeh Jaruzelski o obe svoje odluke govorimirno i razložno: "Donosio sam ih u ra'zličitim istorijskim trenucima, u različitimunutrašnjim i spoljašnjim okolnostima.Ipak, one imaju jedan zajednički imenilac.Suština oba ta neizbežna poteza bila je zašti-ta Poljske od takvog razvoja događaja koji

bi mogao da se završi krvoprolićem."PRETEČA KATASTROFA: Razloga

za uvođenje ratnog stanja je, prema nje-

govim rečima, bilo je više nego dovoljno:"Država, a pre svega privreda, nalazili su se

te 1981. u stanju potpune propasti, a poštose sve,dešavalo zimi, pretila nam je biološkakatastrofa. Naši susedi, tada i saveznici,zapretili su drastičnim ograničenjem isporu-ka osnovnih energenata gasa i nafte. Neza-visno od toga, 1981. smo posedovali i infor-maciju da bi nam se, ukoliko se sami ne

Poslednji komunistički predsednik

Poljske danas je "običan građanin",

baš kao i njeni nekadašnji najvećidisidenti. I to se dešava svuda u

Istočnoj Evropi. Ali Predsednik i

Disident ponekad svrate jedan kod

drugog na čašu viskija. A to se

dešava samo u Poljskoj. Neodoljiv je

utisak da je duh istorije, birajući 12.

decembra 1981. za nosioca ratnog

stanja baš generala Jaruzelskog,

blagoslovio Poljsku dragocenim

darom opraštanja

izborimo sa stanjem u zemlji, moglo desitida postanemo objekat'bratske pomoći"

"Opasnost od sovjetske intervencije1981. bila je ogromna. Smatram da smo mi,

pri tom mislim i na opoziciju i na vlast, tadastvorili situaciju koja je, s obzirom na geo-strateški položaj Poljske i njeno mesto uEvropi, pretila katastrofom. Ono šta se kodnas dešavalo očigledno je ugrožavalo inter-es bloka. Bez Poljske ne bi više biloVaršavskog ugovora i Istočne Nemačke. Jasam to kao general izvrsno razumeo.

Učestvovao sam u razgovorima sa sov- jetsk im generalima i shvatao sam šta bi

značilo kada bi se Poljska otela iz blok a Onito nisu mogli da prihvate."

"U SSSR su tada važila gvozdena pravi-la predvodnička uloga Partije, socijalistič-ka privreda, odbacivanje svake saradnje saZapadom itd. A kod nas je sve težilo upravosuprotnom. Zato su se naši saveznici pripre-mali da uđu na teritoriju Poljske. Trenutakulaska nije bio precizno određen, ali ja nanjega nisam mogao da čekam. To je bio pre-veliki rizik."

PREVIŠE I PREMALO: "Danas, kadasa distance svih ovih godina gledam na tuodluku, svestan sam grešaka koje su poči-nile tadašnja vlast, ali i'Solidarnost Mi smoišli presporo, opozicija je išla prebrzo. Mismo hteli premalo, oni su hteli previše.Poljska jesen 1981. išla je ispred realnostimeđunarodne konstelacije tadašnje epohe.Ratno stanje u Poljskoj je, ako ga uporedimo sa vanrednim merama koje su u sličnimsituacijama primenjivane u drugimzemljama, bilo ratno stanje u belimrukavicamd."

Prema mišljenju Jaruzelskog, ratnostanje je, bez obzira na svu prividnu paradoksalnost ove tvrdnje, utrlo put "okruglomstolu".

"Međunarodna situacija je postepenosazrevala i može se, bez lažne skromnosti,reći da je njenom sazrevanju u istočno-evropskom bloku Poljska mnogo doprinela.Mihail Gorbačov je ne jednom rekao dajePoljska bila svojevrsna laboratorija za perestrojku i da je 'okrugli sto' bio svojevrstanimpuls za promene koje su usledile u regionu. Bez našeg bkruglog stola’ne bi bilo nionog u Mađarskoj ni u Bugarskoj, ne bi bilo plišane revolucije u Č ehoslovačkoj i rušenjaBerlinskog zida "

"Verujem da bi i bez nas situacija u Is-točnoj Evropi dozrela do rušenja komuniz

26 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


T*-4

ma, ali bi dozrela kasnije i možda bi se ceo proces drugačije odvijao. Poljski primerevolutivnog i mirnog prolaska kroz ta teškavremena uticao je da i drugi shvate kako se bez prolivanja krvi može preći u drugu real-nost. Zato smatram da postoji izvesna, mada paradoksalna logika, koja povezuje ova dvadogađaja", kaže danas Jaruzelski.

Jednom od svojih većih grešaka u tom periodu Jaruzelski smatra to što je"ne na osnovu ličnog poznanstva,

, već na osnovu raznih informaci- ja" koje su mu tada dostavl jane,imao pogrešno mišljenje o pred-stavnicima poljske opozicije."Žao mi je što tada nisam

pronašao način da ih razumem, dadoprem do njih. Moguće je da bise u tom slučaju neke stvaridrugačije odigrale. Svi su ovi ljudidostojni najvećeg poštovanja."

General Jaruzelski i jedan odnajvećih poljskih disidenataAdam Mihnjik danas sU kućni prijatelj i.

Kao rezultat "okruglog stola",Poljska je juna 1989. dobila koali-cionu vladu, kojom je predsedavao Tadeuš Mazovjecki, čovek"Solidarnosti", odakle je bila ivećina ministara. Jaruzelski je os-tao predsednik države. Najvažnijeresore odbranu i unutrašnje poslove zadržal i su ljudi iz ko-munističke nomenklature. Os-

vrćući se na taj period, Jaruzelskidanas konstatuje da je "baš to štosmo mi svojim sopstvenim ruka-ma demontirali komunističkisistem, a naročito vojsku i sektorunutrašnjih poslova, sprečilo burnij i raspad".

DEČJE BOLESTI: Par-lamentarnu demokratiju Jaruzelski naziva"sistemom koji je po svojoj prirodi zdraviji"i smatra da se Poljska "nalazi na pravom putu i da sa njega nema povratka."

Jaruzelski ipak ne misli da je poljskastvarnost ružičasta: "Naša demokratija

boluje od dečijih bolesti,; one proističu iz ne-dostatka političke kulture, u kojoj nemamomnogo iskustva". ,

"Sloboda govora je, na primer, velikastvar. Ja sam mogao da napišem dve knjige,što moji protivnipi pre 1989. godine nisusmeli. Cenim to, ali primećujem da izvestan

broj novinara koji su nekada pisali crvenimmastilom danas pišu crnim. Mislim, pri tom,

prevashodno na procrkvene tekstove. UPoljskoj postoje ljudi koji su donedavno ve-oma gorljivo branili prethodni sistem, a dan-as se nalaze sa druge strane barikade i u bor-

bi sa svoj im bivšim kolegama ispoljavajunajviše agresivnosti. To je odvratno."

"Promene u razmišljanju su prirodne, alisamo ako su posledice postepenog sazre

vanja. I ja sam se promenio, nisam onaj kojisam nekad bio, imam kritički stav premasvojim ranijim odlukama, mišljenjima i po-gledima. Svojih grešaka se ne odričem. Ali,to je, ipak, bila postupna promena."

Javno mnjenje u Poljskoj je, kao i u svim postkomunis tičkim zemljama, danas podeljeno na dve struje jednu koja sezalaže za sudsko gonjenje svih ljudi odgo-

vornih za uvođenje ratnog stanja, i drugukoja predlaže nacionalno pomirenje nakon

javne abolici je svih umešanih u ovedogađaje. Konflikti koji su se u prethodnom periodu ovde odigravali postavljali su ljudena različite strane barikade. Odluku o

uvođenju ratnog stanja nije doneo samo jedan čovek, u njegovoj realizaciji aktivnosu učestvovale stotine hiljada ljudi, a milioni su se sa tim mirili i smatrali ga ispravnim.Istraživanje koje je prošle godine sproveo

jedan austrijski inst itut pokazalo je da čak56 odsto Poljaka smatra da je ratno stanje bilo neophodno, a samo 26 odsto da je bilonepotrebno. U takvim uslovima ne čudičinjenica da general Jaruzelski uživa velikesimpatije jednog dela društva: "Svestan samda većina stanovništva razume ulogu kojami je bila poverena. Zbog toga se osećamdobro", kaže on danas.

"Smatram da će tek istorija, u trenutkukad sa političke scene odu pokolenja koja suu toj priči neposredno učestvovala, moći da

da emocijama i političkim interesima neop-terećenu ocenu."

DAR OPRAŠTANJA: Poljsko društvonije imuno na osvetničke težnje, koje se uovom trenutku koncentrišu baš na generalu."Pozivan sam na razne pretrese kojima se is-

pituje odgovornost za uvođenje ratnog

stanja. Ne mislim da je to dobro, i to nesamo zato što sam i sam objekat tih optužbi.

Smatram da bi takvo ponašanje moglo da dovededo trajnih podela."

"Sa druge strane, neslažem se ni sa idejomabolicije. Abolicija jeoproštaj. Ja to ne želim. Akoneko želi da izmeri moje pos tupke, neka to uradi dokraja. Dosadašnji tok istrage pod kojom se nalazim uka-zuje da postoji osnova za

pretpostavku da je ratnostanje bilo neophodno i dasam imao razloge da gauvedem."

"Zato smatram da ne treba oprašta ti, već zatvoriticelu priču. Danas niko neume da odgovori na pitanjeda li je ratno stanje bilo dobro ili loše. Neka se time za-nimaju istoričari, a mi trebada taj period tretiramo kaoiskustvo koje bi trebalo danas povezuje, a ne da nas

deli."Poljska je danas pravnadržava parlamentarnedemokratije i tržišne privre-de. Redovi su nestali, sivilosu zamenile ogromne rek-lame, varšavskim ulicama promiču luksuzni evropski

automobili, a lica prolaznika danas reflektu ju njihove lične emocije, a ne kolektivnu ap-atiju umornog i nesrećnog naroda. Raneotvorene u proteklih pola veka gotovo su u potpunos ti zalečene i uprkos povremenimmračnim tonovima u njenom društvenom

životu preovladava atmosfera uzajamnog razumevanja.i opraštanja. U zemlji čija se fiz-ionomija menja iz dana u dan, jedni poreddrugih žive ljudi koji su pedeset godina proveli sa različitih strana barikade.

Poslednji komunistički predsednik ovezemlje danas je "običan građanin", baš kao injeni nekadašnji najveći disidenti. I to sedešava svuda u Istočnoj Evropi. Ali Pred-sednik i Disident ponekad svrate jedan koddrugog na čašu viskija. A to se dešava samou Poljskoj. Neodoljiv je utisak da je duh istorije, birajući 12. decembra 1981. za nosio-ca ratnog stanja baš generala Jaruzelskog, blagoslovio Poljsku dragocenim daromopraštanja. ■

ANA UZELAC

K O N TR O V E R ZA K O JA TR A J E : V o j ćeh Ja r uze lsk i

10. JUL 1995. VREME 27

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


11000 Beograd, Vojvode Dobrnjca 50 tel/fax. 011/766 - 486

predstavništva: AERODROM Beograd, tel/fax. 691 - 732

PRILEP, tel/fax (+389 98) 22 - 690

GfM RG Ofl l je preduzeće koje se bavi međunarodnom špedicijom, transportom i pomorskim agencijskim poslovima.

O U R G O fU vam može ponuditi usluge i najsvežije informacije o dopremi - otpremi robe u ćelom svetu.

G M G O f ^ l ima svoja predstavništva uMakedoniji,GrčkojiBugarskoj.

GEkRGO*fl sigurno radi i u našoj zemljiiuinostrannstvu.Vašarobastižeunajkraćemmogućemroku

M E Đ U N A R O D N A Š P E D I C I JA

m

I N T E R N A C I O N A L N IS I G U R N I I B R Z I

V 1D > E X

K L I M A U R E Đ A J ILETI HLADE - ZIMI GREJIU

• EKOLOŠKI, NAJZDRAVIJI• REGULIŠU VLAŽNOST

I TEMPERATURU VAZDUHA• APSORBUJU DIM

I NEPRIJATNE MIRISE• BRZO OBNAVLJAJUVAZDUH U PROSTORIJI

• POKRETNI, IZUZETNO TIHI• MALA POTROŠNJA STRUJE

ROBNA KUĆA: ĐURIĆEVA 26, TEL: 011/ 403-368, 40 3-62 3 FAX: 40 3-61 9P RO DA J NI S A LO N: M OŠE PIJADE 23, TEL / FAX: 011/ 3 3 5 -8 7 2SALON SAX & MAX: BULEVAR REVOLUCIJE 56, TEL:01 1/ 330^491

VELEPRODAJA: GUNDULIĆEV VENAC 5, TEL: 011/ 3249-246, 3249-114, 338-439 FAX: 3220-289

r

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


0 n j im a s e g o v o r i : Viktor Černomirdin

Protivnik "politike sile"

U prvi mah izg ledalo je to krajnjenelogično, čak i apsurdno: poslani-ci izglasavaju nepoverenje vladi,

ali se mnogi odmah ograđuju izjavljujućida se to ne odnosi i na premijera. Cernomirdin, međutim, ne želi takvo poverenje.U vreme kada se u Dumi dogovara re-striktivni budžet koji mnogima neće biti po volji, kada uspešno privodi kraju dra-matične razgovore o taocima koje u Buđonovsku drže čečenski komandosi, a, od-mah zatim posle šestomesečnih krvavihokršaja započinje mirovne pregovore uGroznom, Viktor Č ernomirdin oseća dajemožda došao odlučni trenutak.

"Tražim od Dume da konačno odlučikako ćemo voditi ovu zemlju i ko će jevoditi. Hajde da ovo rešimo jednom zauvek", kaže neuobičajeno odlučni 57godišnji premijer. On je, naravno, svestan sve-ga što je poslednjih nedelja uradio, onsigurno zna da je postao daleko najpopu-larniji ruski političar, jasno mu je da ima

punu podršku predsednika Jeljcina, ali ito da predsednik umnogome, čak i sveviše, zavisi od njega.

Pošto je i nakon što je izglasano nep-overenje njegovoj vladi obezbedio ned-vosmislenu Jeljcinovu javnu podršku,

Č ernomirdin pribegava veštom manevru.Sada on traži da se Duma ponovno izjas-ni o poverenju vladi i premijeru, znajućida bi u slučaju ponovnog nepoverenja Jeljcin raspustio Dumu i zakazao prevremene izbore. To, međutim, velika već-ina onih koji predstavljaju narod u parla-mentu ne želii izgubili bi mnoge privi-legije koje imaju kao poslanici.

Koristeći postojeće ustavne odredbe,Č ernomirdin je nesumnjivo vešto manevrisao. Ipak, da nije bilo nedvosmisleneJeljcinove podrške i, pre svega, predsed'nikove odluke da žrtvuje nekoliko svojih

dugogodišnjih saradnika, uticajnih "mini-stara sile", premijer verovatno ne bi pro-šao. Jedna od ključnih Č ernomirdinovihosobina, međutim, i jeste da retko kreće unešto potpuno nepoznato, da se teško up-ušta u neizvesno.

Krajnji rezultat proteklih dramatičnihnedelja nesumnjivo je pozitivan za pred-sednika i premijera, koji su, ako ništa dru-go, izvojevali bar privremenu pobedu nadDumom. Obojici je uspeh, naravno, do- brodošao, ali daleko više Jeljc inu, čiji jeugled u svim anketama dostigao zabrinja-vajuće nizak procenat.

Za razliku od svog šefa, Č ernomirdinnikada nije stajao bolje. On je u toj meri

poboljšao svoj rejting da se neki analitičari pita ju nije li već sada, daleko pre predsedničkih izbora, odlučen i novi šef države.Spekulacije o rivalitetu, ili čak i sukobu predsednika i p remijera sada su očiglednoneosnovane. Dvojica lidera koji se dugo poznaju i koji nisu baš uvek bili na istoj stra-ni, ali koji su se uvek uzajamno poštovali i

pogotovo u kritičnim trenucima pomagali,sada idu zajedno već i zato što je to jedininačin da obojica politički prežive.

Pod svetlost reflektora javnosti ViktorČ ernomirdin dospeo je poslednjih dana1992. godine. Bili su to burni dani žestokihokršaja predsednika i parlamenta, koji ćesamo nekoliko meseci kasnije rezultirati po-kušajem puča protiv šefa države i nemi-losrdnim Jeljcinovim obračunom sa Rucko

jem i Hazbulatovim. Ali, pre tog konačnogobračuna ( konačnog zar se sada na odre-đeni način ne ponavlja sukob izvršne i za-konodavne vlasti? ) Jeljcin je bio prinuđenna značajne ustupke.

Morao je, tako, da se odrekne i svog on-dašnjeg miljenika, zakletog reformis-

te, premijera Gajdara. Kada je predsedniksaopštio ime Gajdarovog naslednika i u Ru-siji, a još više u svetu, mnogi su bili sprem-ni da napišu nekrolog i Jeljcinu i reforma-

ma, čak i demokratiji u Rusiji. Jer, ViktoraČ ernomirdina, u najboljem slučaju, opisiva-li su kao možda uspešnog industrijskog me-nadžera i tehnokratu, ali svakako čoveka da

Dvojica lidera, Jeljcin i

Č ernomirdin, koji se dugo poznaju i

nisu baš bili na istoj strani, sada idu

zajedno već i zato što je to jedini

način da politički prežive

leko od ideja o radikalnim reformama. Na- jčešće su ga opisivali kao aparatčika koji je bio ministar još u doba Brežnjeva, ili, nešto blaže, kao tradicionalistu i konzervativca.

Najbolji demanti dao je čovek koji ga je postavio i koji ga je dugo poznavao. Jeljcin iČ ernomirdin znaju se još iz ranih osam-desetih godina, kada su iz Sibira, po naloguPartije, nastojali da izvuku bar deo ogrom-nog prirodnog bogatstva. Kasnije, u svomdnevniku "Na oštrici noža", Jeljcin je, ob-

jašnjavajući zašto se među kandidatima za premijera odlučio upravo za Č ernomirdina ,zapisao i ovo:

"Znam da je Zapad prilično hladno reagovao na to imenovanje. Baš kao i naša

štampa. Tvrdilo se daje Č ernomirdin tip-ičan partijski funkcioner. Međutim, on n i-kada nije bio funkcioner već je bio privrednik koji je radio po ćelom Sibiru ina Uralu. To je čovek koji zna šta je šta.Video sam Č ernomirdina kako u čizma-ma stoji u blatu do kolena. On je znao šta

je to težak rad. Iza njega nije bila nikakva blic karijera, kakvu su tada imali moji zamenici Ruckoj ili Hazbulatov..."

Novi premijer, koji je za razliku od pr-ethodnika Gajdara kao ministar za naftui energetiku imao i praktična iskustva urukovođenju ekonomijom, odmah nastojida odagna mnoge sumnje. "Ja jesam zatržište, ali nisam za vašar", izjavljuje idomaće reformiste, ali još više svet, uverava da podržava reforme i da jednostav-no "nema vraćanja". Ujedno, u vreme ka-da mnogi osporavaju Jeljcinovu vlast, onizjavljuje kako je "jaka predsednička vlastgarancija za sprovođenje reformi".

S obzirom na njegovo ranije "sovjets-ko iskustvo", mnogi su verovali da

će premijer teško prihvatiti oštru mone-tarnu politiku, da je teško zamisliti da bion mogao da dozvoli bankrotstvo preduzeća koja su decenijama bila na državnim

jaslama i, uglavnom, proizvodila gubitke.Č ernomirdin, međutim, pre godinu dar^mirno izjavljuje d aje "likvidacija nerent-abilnih preduzeća manje zlo od njihovogveštačkog održavanja dotacijama".

Č ernomirdin, naravno, nije Gajdar.Ali, posle trideset meseci provedenih namestu ruskog premijera, u vreme koje kao

da nagoveštava izlaz iz teške i dugotrajneekonomske krize, niko ga više i ne upoređuje sa njegovim razbarušenim i ne bašuvek najrealnijim prethodnikom. A to što

je u dramatičnim telefonskim razgovori-ma sa vođom čečenskih komandosa obe-zbedio puštanje talaca, to što i čečenski

pregovarači u Groznom sada podržavaju"realističnu politiku vlade", nagoveštavada bi odlazak "ministara sile" mogao daznači i pravi zaokret u ponašanju Moskve.Viktor Č ernomirdin stiče mnoga priznanja i veliki ugled dokazujući da serešenja, ne samo na se veru Kavkaza, mo-

gu naći i mimo "politike sile". ■HARI ŠTAJNER

10. JUL 1995. VREME 29

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


TOKIO

Doživetistotu

Japanke već 10 godina drže prvo mestou svetu po dužini života. U 1994, one sudostizale prosečnu starost od 82,98 godina 0,47 godina duže nego prethodne godine povećavši vrem e za koje u pro šek unadživljavaju muškarce, koji su živeli 76,5godina u prošeku (0,32 godine duže nego

preth odne godine). Japansko minis tarstvozdravstva je, objavljući te podatke, saopštilo da Japanci već neko vreme najduže žive žene drže prvo mesto u svetu punih desetgodina, dok muškarci primat drže godinudana manje.

Duži život tumači se kao rezultat boljihzdravstvenih usluga i činjenice da u Japanu prošle godine nije bilo velik ih epidem ijagripa. Naporan rad i povremeni zemljotresi, po svemu sudeći, ne skraćuju život. Kada bilekari još uspeli da eliminišu tri glavnauzroka smrti rak, kardiovaskularna i cere brovaskularna oboljenja Japanke bi živele jo š 8,09 godina duže, a Jap anci 8,7, kaže

ministarstvo zdravstva. Muškarci sa jednogdrugog ostrva Islanda najdugovečniji su posle Japanaca: u prošeku dožive 75,74 go-dine. Francuskinje u prošeku žive 80,94 go-dine.

VARŠAVA

OžiljciPoljska smatra da njeni odnosi sa Nem

ačkom spadaju među najveće uspehe poljske d iplomatije i danas t reti ra Nemačkukao dobrog i moćnog prijatelja. "Promenuu poljskonemačkim odnosima mogu daopišem kao jedan od najpozitivnijih proce-sa u savremenoj evropskoj istoriji", rekao

30 VREME BI O. JUL 1995.

je poljski šef diplom ati je Vladisla v Bartoševski. Ta toplina, međutim, nije raširenameđu običnim Poljacima, kojima je

pomi renje neprihv atljivo sve dok opsta je pam ćenje užasa Drugog sve tskog rata.Poljska je u ratu izgubila petinu stanovništ-va, uključujući gotovo sve Jevreje i većinuvisoko obrazovanih ljudi. Nemačka vojska

je uništ ila Varšavu, a grad je i danasobeležen mnogobrojnim.spomenpločamana mestima gde su masakrirani. Sukob je počeo mnogo ranije, dok su se Poljaci borilida sačuvaju identitet, posebno u doba

pruske vladavine nad zapadnom Poljskom,do 1918.Potisnuto nepoverenje isplivalo je na

površinu proš log meseca, posle hapšenja252 Poljaka, zavedenih ponudom da rade uFrankfurtu na Odri. Oni su proterani uzobrazloženje da su tražili posao na crno, uzvišegodišnju zabranu ulaska u Nemačku.Posle zvaničnog protesta Varšave i burnereakcije poljskih medija, odluka o zabraniulaska je povučena, a diplomati obe zemljeuložili su mnogo napora da pripreme posetu nemačkog kancelara Helmuta KolaPoljskoj 6. juna.

Ne lag odnost Pol jaka prem a Nemc ima potiče i od činjenice da je teritori ja Poljske posle rata premeštena više stotina kilomet-ara na zapad, na račun Nemačke. Nemci satih područja su pobegli ili su bili proterani, pon ekad kra jnje bru talno, a oko tre ćinaPoljaka živi u kućama i na zemlji koji su pripadali Nem cima među njima jerašireno strahovanje da će Bon zatražitivraćanje nekadašnjeg nemačkog vlasništva.

U najnovijem potezu zbližavanja, poljski par lam ent će tokom Kolove poseteorganizovati vanre^lnu sednicu na kojoj tre-

ba da govori nemački kancelar. Varšava

zahteva veću nemačku pomoć za integraci- ju u Evrqpu, a predsednik Leh Valensa j e

nemačkom šefu diplomatije Klausu Kinkelu rekao da je proces integracije prespor.Poljaci, osim toga, strahuju da će zbog Sengenskog sporazuma biti ograničena slobodakretanja njenih državljana, kao i pitanje prava poljske manjine u Nemačkoj na obra-zovanje na matemjem jeziku. Varšava se

buni i što Ne ma čka jo š smatra etničke Nemc e u Poljskoj svo jim državljanim a. Nem ačka traži vraćanje ku ltu rnog blaga preostalog u Poljskoj, pre svega neprocenjivo vrednog arhiva u Krakovu. Poljska, koja

je značajan deo kulturnog nasleđa izgubila pljačkom i vandalizm om nacis ta, touslovljava širim sporazumom o vraćanjuvrednosti.

Nesporazumi dva suseda, međutim, um-nogome su poništeni ekonomskom razmen*om: Nemačka je Poljskoj najvažniji ekon-omski partner. Nemci iz pograničnih zonačesto prelaze granicu da bi kod suseda

kupovali jeftinije. Upravo to kretanjestanovništva preko granice u oba pravcasmatra se ključnim faktorom zaceljenja

poljskonemačkih odnosa.

HONGKONG

Svi tij sici UcrtJjUPetina stanovnika planete živi u Kini,

koja raspolaže sa svega sedam odstoobradivog zemljišta. Po mišljenju diploma-ta, trgovaca i ekonomista, Kina će uskoro posta ti najveći svetski kupac žitarica i

drugih prehrambenih sirovina kako bi mog-la da prehrani stanovništvo. "Već nekolikogodina očigledno je da Kina ne može samada zadovolji svoje potrebe", saopštio jeneidentifikovani evropski biznismen u Pe-kingu.

Potrošnja hrane u Kini drastično je pov-ećana, dok je poljoprivredna proizvodnja uopadanju. Rod žitarica 1994. bio je 2,5 ods-to slabiji nego prethodne godine i iznosio je444,5 miliona tona. Izvoz pirinča i kukuru-za je zabranjen, a neke zapadne agencije

procenjuju da će uvoz žitarica do kraja vekadostići 40 miliona tona. Zbog poskupljenja

žitarica i stočne hrane, seljaci su poklalisvinje i zatrpali tržište jeftinom svinjetin-om. "Administracija silom prebacuje žito sasevera na jug zemlje da bi cene potisnulananiže, istovremeno onem ogućavajući nor-malne uslove za odgajanje životinja. "Zbogtoga će narednih pola godine u Kini biti

jeftine svinjetine", izjavio je austra lijski b i-znismen. Mislim da će ove godine na ki-neskom tržištu biti dosta nestabilnosti i protivrečnosti", rekao je jedan zapadni diplo-mata.

Jedan holandski agronom je podržaomere Pekinga, tvrdeći da zemlja mora sama

da pokrije potrebe u hrani. "Ako se vrši pri-

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


tisak na guvernere da samj snabdevajusvoje stanovništvo hranom, oni će biti

prinuđeni da razvija ju dobre odnose sadrugim provincijama i da prevaziđu region-alizam i da usklade ponudu i tražnju". On je

procenio da bi to mogao biti korak zaosta-lih severnih provincija ka statusu "žitnica"razvijenijih južnih krajeva.

VAŠINGTON

Drajv-inporođaji

Drajvin restoranima, bankama idrugim uslugama koje se u SAD dobijajukroz prozor kola pridružila se i jednazabrinjavajuća pojava: drajvin porođaji.Majke i bebe su ranije ostajale u bolnicama po nekoliko dana, a danas se otpušta ju i pos le manje od 24 sata, sa povrem enimteškim posledicama. "Definitivno se sveviše srećemo sa prekratkim ostankom porodi lja i beba u bolnicama, a to se poseb-no odnosi na one koji ostaju kraće od 24sata", rekao je dr Mahiri Mekdonald, šefakušerskog odeljenja Nacionalnog med-

icinskog centra za decu u Vašingtonu,dodajući da su ta deca izložena mogućojsmrti ili oštećenjima mozga." Ti slučajeviuglavnom ne bi predstavljali problem da su

’ bebe nešto duže ostajale u porodilištu ili dasu dovedene na kontrolu pre isteka uobiča-

jene dve nedelje.Analiza američkog Centra za kontrolu i

prevenciju bolesti utv rdi la je da se per iodhospitalizacije posle normalnog porođajaskratio sa skoro četiri dana u 1970. na sve-ga dva u 1992. Žene kod kojih je rađen car-ski rez 1970, u bolnici su u prošeku ostajaleosam dana, da bi oporavak 1992. bio

sveden na četiri dana. Kongresu je 27. juna podnet zakonski predlog o produženom bo-

ravku porodilja i beba i bolnicama (48 sati posle norm alnog porođaja, 96 sat i poslecarskog reza).

Lekari za pojavu "drajvin porođaja"optužuju osiguravajuća društva, kojimanovi zakoni nimalo ne prijaju. Ona se žaleda je dužina ostanka porodilja i beba u bo lnicam a "stvar lekara ." Mnogi lekaritvrde da se nalaze pritisnuti između nasto-

janja da se obuzdaju tro škovi i želje da pažl jivo pos tupa sa tek rođenom decom. DrLia Braš, pedijatar iz V ašingtona, našla jekompromis tako što je posle kratkog borav-ka porodilja i beba u bolnici počela dazakazuje obavezne preglede 34 dana posleotpuštanja. "Zastrašujuće je kada morate daodlučite da li da otpustite bebu koja se nedrži sjajno, ali kojoj ništa vidljivo ne fali,zbog pritiska roditelja koje muče troškovi",izjavila je ona. "Mislim da to uopŠte nije

dobro".

LOSA NĐELES

Madam,klijenti___

Nekadašnji klijenti madam Hajdi Flajs,osuđene vlasnice lanca lokala za zabavu, pojavili su se ove nede lje prvi put pred su-dom, tvrdeći da su plaćali do 40.000 dolaraza zabavu sa mladim devojkama. Međusvedocima koji su najviše plaćali za skupekolgerle nalaze se Sidni Šlenker, neka-

dašnji vlasnikkošarkaške ekipe Denver Nagets i mek-sički finansijski moćnik Emanuel Santos, koji je če-sto slao svoj

privatni mla-žnjak po devojke. Santos

je sam o 1992.godine na ime

madam Flajsnapisao devet čekova u iznosu od 40.000dolara. "To je bilo za pratnju... za žensku pratnju", rekao je on.

Po rečima tužioca Marka Holšera, Flajs je vodila međunarodni lanac prostituc ijekoji je pokrivao SAD, Evropu i arapskisvet. Njeni mesečni prihodi kretali su seoko 60.000 dolara, a novac je pran prekoračuna njenog oca i njene sestre. Devojkesu zarađivale 1000 5000 dolara za noć, aFlajs je zadržavala 40 odsto. "Imala je 20 ili30 devojaka koje su bile spremne sval^ogtrenutka da pođu na bilo koje mesto u

svetu", izjavio je Holšer. Kao svedoci, po- javile su se i Samanta Burdet (26) i Kristina

Votkins (25), koje je Flajsova slala čak uGrčku da vode Ijubav sa bogatim klijenti-ma. Burdet je 1992. za novac spavala sa 12različitih muškaraca, sa nekima više puta.Č esto je dobijala keš, a jedan m uškarac izDenvera joj je za usluge dao 7000 dolara ugotovom, r

Madam je uhapšena juna 1993, u luk-suznom hotelu na Beverli hilsu. Holivud jemesecima potom živeo od špekulacija okotoga da li će ona otkriti imena svih svojihklijenata iz industrije filma, ali ljubiteljiskandala ostali su razočarani za sada. Fla-

js je osuđena na trogodišnji zatvor, ali se jošnalazi na slobodi, uz kauciju. Advokatikažu: "Ne tvrdimo da je ona svetica... ona

je bila sam o p osredn ik izm eđu muškaracakoji su želeli zadovoljstvo i žena koje su tomogle da pruže."

LO NDON

UblažavanjeBritanska kompanija Botom lajn uočila

je prazninu na tržištu neizbežnih kućnih po-trepština i odlučila je da to iskoristi.Preduzeće potrošačima "ublažava napetost"tako što im na kuću donosi željeni brojrolni toaletpapira. "Želeli smo da ponudi-mo nešto što svi koriste", rekla je pred-stavnica kompanije. Za 10,99 funti, Botomlajn potrošačima na kuću donosi 27 rolniultramekog, recikliranog toaletpapira.Isporuka se ne naplaćuje. "Ako vam se nedopada da se na putu do kuće teturate saogromnim pakovanjima toaletpapira, doz-volite Botom lajnu da vam ublaži napetost i da vam omogući da dan počnete prijat-nijim stvarima u životu", kaže kompanija.

Telefoni izvezde

Radioastronomi se žale da ih korisnicimobilnih telefona koji komuniciraju prekosatelita onemogućavaju u istraživanjusvemira. "To je kao da profesionalnom fo-tografu, opremljenom najmodernijom opr-emom, neko u trenutku eksplozicije uključireflektor uperen u objektiv", rekao je "Dejli telegrafu" vodeći britanski astronom Dže

jms Koen. Britanija bi do kraja veka moglaimati do milion mobilnih telefona, čiji oper-atori imaju dozvolu da koriste istu frekven-ciju koju koriste radioastronomi. Signalimobilnih telekomunikacija će u tom slučaju

preplaviti signale iz sve mira i potpunoonemogućiti istraživanje na ključnimfrekvencijama. Da bi preživeli mobilnetelefone, radioastronomi će morati da iz-grade teleskop na tamnoj strani meseca, re-kao je Koen.

PRIPREMA AGENCIJA BETA

10. JUL 1995. VREME 31

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


A L E K S A N

D A R

D I M I T R I J E V I Ć

VREME ̂ Z A KULTURU

Vetrenje istorijskog prtljaga

Na najprestižnijoj smotri likovnog stvaralaštva malo prošlos ti, a puno budućnostiatezanja oko smisla i predsta-vljanja umetnosti obeležavajuovih dana i meseci i stogodišnji-cu Bijenala. Kroz vek izraza, po-stupaka i stavova, pred posmatra

čima je pokušaj zaokruživanja svojevrsnog„putovanje ukusa” kako je i naslovljen retrospektivno uobličen izbor na nekoliko lo-kacija u Veneciji, posvećen proteklim me-đunarodnim izložbama.

Odgovorno zaduženje vetrenja istorijskog prtljaga imao je selektor Žan Kler kroz autor-

ski potez približno ukupne izložbene pred-stave. Središnja manifestacija, ujedno njego-va teza pod naslovom „Osobenost i izmenjenost”, nalazi se na hronološkom kursu „istorijata lika i tela od 1895. do danas”, i krozsobe Palate Grasi dinamično pruža likovna istatistička poimanja prizora ljudskog materi-

jala, od osvita moderne umetnosti do sredineosamdesetih godina. Trodelna koncepcija na-stavljena je u okviru Muzeja Korer pod imen-om „Pravo i virtuelno telo” i zaključena u delu italijanskog paviljona u Đ ardinima kao„Otisci tela i uma” Klerova reputacija istoričara umetnosti muzeološke preciznosti, po-darena je spektaklu velikog broja dela u komeočekivano iz prošlosti izostaje, a'šokantne

32 VREME 10. JUL 1995.

deonice otvaraju buduće polemike, u pravom,sada marketinškom receptu završnice veka.

SABIJANJE: Stogodišnjica Bijenala od-vija se u višegodišnjoj vrevi italijanske po-litičke scene. Sa jednog od društveno aktuelnih uličnih plakata, tik do bijenalskih izložbioglašava se i drveni lutak Pinokio s previšedugačkim nosom. Insistiranje na mešanju i prožimanju u umetnosti i kulturama je manjeu modi: za razliku od ranijih prilika, u napisi-ma i izjavama reč multikulturalizam je izos-tala. Uz uobičajena zauzeća nacionalnih pa-

viljona u Đ ardinima i njihova raznovrsna preinačenja, nekoliko izložbi je otkazivano i preformulisano.

Paviljoni su i tendenciozne tehnološke iz-ložbe. Izlagači iz Japana, pod tradicijskomsuki estetikom preradili su izgled zdanja udemonstraciji intenzivne elektronske pred-stave u frizu ekrana sa hipnotički razloženim pokretima mikroskopije, preko ambijenatasa stazom na vodi i televizijom visoke defi-nicije u hakicinogenoj pokretnoj kompjute-rskoj grafici delotvornoj kroz 3D naočare. Uz podelu ambijenta pod sintagmom „nordijskezemlje” Finska, Norveška i Švedska su ter-itorijalno združile svoje predstavnike.

Pod tri boje francuske zastave našao se

proslavljeni vajar Sezar sa retrodelomsvog patenta iz 1960, kompresijom automo-

bila. Sezarova akumulacija , naslovljena „520tona”, pored automobila u džinovskom sabi-

jenom paketu tik do plafona, pridružila je os-tatke drugih iskorišćenih mašina, kao i ko-mpjutera. Zdanje od metala, fiberglasa, olju-štene boje i sloja korozije, do sada je, po te-žini, njegova najveća pneumatična, gotovo barokna posveta civilizaciji. Poduhvat gomi-lanja okupirao je i tri izlagača u paviljonuIzraela: uz pisca Davida Grosmana, Džošua

Nojštajn i Uri Caig, verni jevrejskoj svetinji knjizi, kreirali su ambijent spoljnjeg i unu-trašnjeg sudara primeraka opsednutog skladi-šta. "(

ČIZMAŠI: Za italijanski paviljon u sre-dištu Đ ardina izbor „komiteta stručnjaka” uz- burkao je osetljivo medijsko stanje, gde su, zarazliku od materijalnih naslaga instalacija,opšte raširenih poslednjih godina, preovladala figurativna dela autora starije srednjegeneracije. Uz sve osetljive pulsacije i finesenaše epohe, izrazi kao da su približeni čvrs-tim, monumentalnim obeležjima klasičnijeizrade umetnosti iz doba Dučea.

Doslednsoti i dovršenosti takvog krila ita-lijanske ponuda ali po njihovoj opterećenos-

PATRIOTIZAM O TROŠKU DRŽAVE: S l ika r M i loš Šoba j ić u Venec i j i

Sto godina Bijenala

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


ti, anahronom stavu i jezi ispražnjenosti mo-gli su da se priključe, ali po njihovoj opterećnosti, anahronom stavu i jezi ispražnjenostimogli su da priključe, samo zbog rastojanja,i poneka slika ili objekat uglednog, samo/drž-avno sponzorisanog predstavnika aktuelneJugoslavije iz Pariza, Sobajića.Slovenski pa

tos ima i druge, gorko duhovite i iskrene ob-like: paviljon nekadašnjeg sovjetskog carstva prvi put pod imenom Rusije osmislili su au-tori sa arhitektonskim, umetničkim i teori-

jskim znanjem. Snimljeni zvižduk i tehničkisiromašna predstava časopisa i fotografijaevocirala je jad privatne i javne prošlosti, u putovanju kroz snimke lokacije od bol jše-vičkog rušenja moskovskog Hrama HristaSpasitelja, do najnovijeg deputatskog i trgo-vačkog zamaha i početka obnove velikecrkve 1995.

KOST U GRLU: Pojedine paviljonske priredbe, Kanade ili Danske npr. nalik su na

antropološke opsesije stvaralaca sa prirodnjačkom ili lovačkom tehnikom, sve sa izla-ganjem trulih organskih ostataka. Komentarusamljenosti, opresije i nošenja žiga sopstvene nacionalne sredine, izdvaja se u sarkasti-čnoj postavci jednog od troje umetnika podnemačkom zastavom Martina Honerta, pougledu na božične i kolačarske aranžmane uobojenim izrezanim figurama od pleksiglasa,

po Kestnerovoj knjizi za decu „Leteći raz-red”, nastaloj baš 1933. Ume most selekcijaSlovenije i Hrvatske smeštena je van Đ ardinana zasebnim lokacijama: slovenačka grupaV.S.S.D. u skladu sa kolektivnim duhom svo-

jih nacionalnih neoavangardizma, predstavila

je lomljivu prostornu instalaciju fragmentarnog zidnog tkanja crteža i snimaka, sa obi-ljem zahtevnih pozivanja iz prošlosti, što jekomesar izložbe Igor Zabel u vidu posmatračkog iskustva naglasio „traumatičnim i pritiskajućim”. Hrvatski izbor prostornih rado-va između skulpture, slike, objekta i projekci-

ja Martine Kramer, Gorana Petercola i MirkaZrinščaka u Palati Baroci ugostio je instalaci-

ju projekat devet učesnika naslovljen „Kodkuće”

.Bez obzira na jubilej i uspešne realizaci- je, kroz Bijenale prolazi zaglušujući rezignacijski zamah zapadnih recesijskih godina i

reciklirajuća fantazija svih oblika vizuelnogudara, što je kroz video, instalacije i skulp-ture, pokazala jetka izložba Mlade britanskeumetnosti u konventu San Paskvale. Medij um pokretne slike, baš u stogodišnjici filma, skre-nuo je pažnju na sugestivni intimistički spe-ktakl u paviljonu SAD. Doajen video umet-nosti Bil Vajola i njegove „Sahranjene tajne”,odaju vrline prefinjenog unutarnjeg doživlja-

ja i pamćenja. U programiranim sekvencama, petodelni ambijent u razmeštajima snimaka izvuka obe2;bedio je inženjering emociona-lnog uobličenja, gde se bez drastičnog udara

po opažanje otvaraju asocijativne komunikativnosti trećeg milenijuma. ■

NIKOLA ŠUICA

Uzice u francuskoj izvedbi v

Sopalovići u Oranžu Ko mad Ljubomira Simovića putu je Evropom. Priču o pozorištu ispod vešala

svud a do br o razume ju

Svakako da deo popularnosti u frankofonskom jezičkom području„Putujuće pozorište Šopalović” Lju-

bom ira Simovića duguje prevodu BorkeLegra (Legras) i An Renu (Anne Renou). Naime, predstava Pozoriš ta „Peščanik”(Sablier) iz Oranža (Francuska) nije jedinainscenacija ovog komada o putujućoj pozorišnoj trupi koja svoje predstave prikazujeu senci vešala za vreme okupacije. No,ipak je, čini se, presudna sama priča o umetnicima u ratu, a rat i okupacija su nama iFrancuzima zajedničko iskustvo.

RANJIVA UMETNOST: RediteljProsper Dis (Diss) unapred odustaje od ra-dikalnijih rešenja i, poštujući pisca, gradi predstavu na jednostavnim rešenjima. Setnim tonovima ljubavne pesme, pevane nasrpskom, svi akteri će'; poput antičkoghora, u nekoj vrsti prologa, na samom po-četku predstave, naznačiti atmosferu ko-

jom će biti obojeni budući događaji. Re-ditelj i docnije opravdano naglašava setu

kao presudnu emociju, naročito u meduscenama u kojima nastupa muzičar na vio-lončelu. Svedena scenografija sugeriše bedu okupacijskog života. U ovu predstavu u predstavi, u svet u kojem se pozorište uz-diže od trivijalnosti do sile koja (ipak) menja svet, ulazi se sa svih strana. Pozorište

je, naime, ranjiva umetnostReditelj kao dasugeriše da se u začarani svet teatra lakoulazi, a da iz njega nema izlaza.

Glumački nerv će reditelju, koji igrarolu Vasilija Šopalovića, omogućiti dascenski efektno razvija gradaciju kojom su,

povezani članovi putujuće družine: Filip

Trnavac igra ga Tjeri Bla (Thierry Blanc), sasvim se „preselio” u stvarnost tea-tarskog privida, iza njega, u realnom živo-tu, i dalje ostaje Sofija Valerija Marinez(Valerie Marinese), iako „rutinirana” glu-mica još uvek začuđena pred čarobnimsvetom pozorišta, a na pola puta izmeđudva sveta umetnosti i života, zastaje Eliz-abeta Prokić Kristin Bertije (ChristineBerthier).

Otuda Disovog Šopalovića prepozna- jem o kao Majstora koji pokreće (mada nekontroliše) pozorišno ludilo, drži sve kon-ce svoje trupe u ruci, a ume i da komuni-cira između različitih sistema doživljaja

stvarnosti; on zna pozorište, ali poznaje iživot. Lišen gospodstvenosti i elegancije,svojstvene Milošu Žutiću Vasiliju u pre-dstavi Jugoslovenskog dramskog pozorištau Mijačevoj režiji, Dis je bio stamen, ene-rgičan, pribran, ovozemaljski u kontaktu s„zemaljskim svetom”, ali i teatralan intervenišući u svetu teatra. I dok on takav uime Pozorišta i Glumaca stoji pred spoljašnjim svetom, sve će da bude u redu.

IGRA SUDBINE: Naspram putujućihglumaca, u realnom svetu je s obe nogestajala fenomenalna Lea Kulanž (Lea Coulanges), koja je, sva uronjena u svoje kori-to za pranje rublja, bila savršena Gina. Ovaglumica nije igrala samo ličnost nego i su-dbinu, a u njenoj pojavi bilo je čvrstine za- brinute majke i latentne nežnosti žene kojazauzdava svoju erotsku snagu. Naličje Gi-ne predstavlja večito pripiti Blagoje u tu-mačenju Bertran Mejea (Bertrand Mayet).Preljubaznu, prividno iskrenu domaćicu ismernu udovicu Simku Korin Derja (Co

rinne Derian) odigrala je prenaglašeno.Bernar Melije (Bernard Meulien) lik suro-vog batinaša Dropca predstavlja kao deformisanog, fizički izobličenog čoveka či-

ja ružnoća izv ire iz duše. Pa ipak, ovajDrobac ne izaziva jezu; karikaturalno gra-đena, groteskna, ova interpretacija delujekomično.

U polumraku užičkog dvorišta, sada„preseljenog” u Francusku, u strašnoj oku-

pacijskoj teskobi, naspram setnog zvukaviolončela, uprkos rafalu koji će pokositinesrećnog Filipa, neočekivane i čudne poput sile koja će naterati Dropca da se ubije,

vrcaće pozorišne iskre Šopalovićevih glu-maca. U Oranžu proletos, kao i pre dve go-dine u Parizu, lane u Kazablanci, ili ovihdana u Zenevi. Apartni u odnosu na ratnustvarnost, glumci iz drame „Putujuće po-zorište Šopalović” ipak će uticati na svetoko sebe, mada ga promeniti neće.S drugestrane, međutim, snaga Simovićeve idejekoja i te kako korespondira s publikom iz-van Srbije i Jugoslavije, očigledno nije biladovoljna da bi ova predstava, mimo željaselektora i dobre volje direkcije Festivala,ipak stigla do pozorišne publike ovogodi-šnjeg, 40. Sterijinog pozoija. ■

ALEKSANDAR MILOŠAVLJEVIĆ

10. JUL 1995. VREME ,3 3

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


"Zli dusi" u Paviljonu VeljkovićU ambijentu starog Beograda, koji odumire, u nekad prelepom, asada oronulom domu stare beogradske porodice Veljković, tačnijeumetničkom paviljonu, uz porodičnu kuću, krajem prošle nedeljeodržana je premijera pozorišne predstave "Zli dusi". Pravi komad za

život kakvim živimo i vreme u kome preživljavamo.U najstarijem umetničkom paviljonu na Balkanu, smeštenom uBirčaninovoj 21, grupa entuzijasta na čelu sa direktorkom BorkomPavićević napravila je Centar za kulturnu dekontaminaciju "PaviljonVeljković", a sve u nastojanju da se spasi što se spasti može odrušenja i daljeg razaranja.

Pozorišni život u Paviljonu počeo je "Zlim dusima", bezustaljene pozorišne konvencionalnosti, pun simbolike i logike konti-nuiteta i diskontinuiteta. Počelo je u 23 sata a trajalo je do sitnih satiujutru.

Predstavu je režirala Ana Miljanić, a pored Cvijete Mesić i Irfana Mensura, igra ekipa sjajnih mladih glumaca i, naravno, beli i crnizec, simboli Centra.

U toku jula u Paviljonu će se odigrati još dve predstave "Zlidusi". Prva je 12. jula u 22 sata a druga 14. jula u 23 sata. Karte semogu kupiti svaki dan od 12 sati na ulazu u Paviljon, tik uz Nemaćki konzulat, ili u prostorijama Beogradskog kruga.

Arsenijević na engleskomIzdavačka kuća "Vreme knjige" i Vladimir Arsenijević potpisali su ugovore o dva

izdanja romana "U potpalublju" na engleskom govornom području. Za tržišteAmerike i Kanade "Vreme knjige” i ICM sklopili su ugovor sa vodećomameričkom kućom "Rondom House Knopf" iz Njujorka, a za područje Britan-skog Kraljevstva sa londonskom kućom "Harvill". Tako je Vladim ir Arsenijević

prvi naš autor koji će se istovremenao na anglosaksonskom području pojaviti u dvevarijante prevoda na engleski.

U isto vreme, potpisana su još dva ugovora o izdanju romana "U potpalublju"u Norveškoj, sa izdavačkom kućom "PAX Forlag" iz Osla i češkom izdavačkomkućom "Prostor" iz Praga. Oba izdanja će se pojaviti na norveškom, odnosnočeškom tržištu do kraja godine.

Sredinom juna roman Vladimira Arsenijevića "U potpalublju" pojavio se naitalijanskom tržištu u izdanju "ComEdita 2000", u prevodu Nikol Janigro, podnaslovom "Sottocoperto".

Zeželjeve strip knjižiceDanijel Žeželj, stripcrtač iz Zagre- ba, koji već nekoliko godina živi iradi u Italiji, odnedavno je postaoaktivan u small press izdavaštvu.Za razliku od velikog broja evrop-skih stripcrtača tog profila, kojisvoj talenat uglavnom koristeučestvujući u skupim i prestižnim projektima, Žeželj se, nakon neko-

liko albuma objavljenih kod znača- jnog italijanskog izdavača "IIGrifo", odlučio za eksperiment izdajući nekoliko minijaturnihknjižica neobičnog formata i sa-držaja. "Manic Depression", "Lo

uie Louie" if I IjEHEGADO "220% Under

ground" predst iu avljaju zanim1 ljivu zbirku vi

zuelnog materii jala autora koji| V je poznat po sv

S MLm-

om raskošnomcrtačkom stilu.

Priča o haljiniKreator Mladen Tušup predstavio se u Bitef te-atru na manifestaciji "Aero plan bez motora"kao imitator i glumac. Autoperformansom"Priča o haljini", u svojeručnim kreacijama zatrenutak je bio Slađana Milošević, Bebi Dol iJosipa Lisac. Namerava i dalje, pored slikarstvai mode, da se bavi šou biznisom.

"Svetekslibrisa"Ekslibris nema tradiciju u Jugoslaviji. Pa ipak, beogradska izložba "Svet ekslibrisa" (septembar/oktobar) biće najmanje tri puta veća od sličnih,održanih u Evropi. Inicijator celog ovog događaja

je gospodin Benoa Zino, otpravnik poslova Švajcarske ambasade, jedan od najvećih kolekcionaraekslibrisa na svetu, a zvanični organizatori su Ek-slibris društvo Beograd i Švajcarska ambasada.Celo događanje predstavljeno je javnosti na kokte-lu i zabavi u rezidenciji gos-

podina Zinoa.Učesnici izložbe su uje-

dno i učesnici dva međuna-rodna konkursa: za umetni

ke, i za vlasnike ekslibrisa.Prijavljeno je oko 600 umetnika i vlasnika ekslibrisa iz45 zamalja, sa oko 3000 ra-dova. Ima ih iz celog sveta,najviše je učesnika iz isto-čne Evrope (Slovačka i Č eška), iz bivših jugoslovenskih republika stiglo je nekoliko (Slovenija 4, Makedonija 1, Hrvatska 0), a iz SRJ oko 70.Materijal sa ovih konkursa biće tema tri izložbe("Autori ekslibrisa" i "Jugoslovenski ekslibris” uMuzeju primenjene umetnosti, a iduće godine uLondonu i Buenos Airesu i "Vlasnici ekslibrisa" ugaleriji "Cepter" i u Londonu). Dve prateće izložbesu retrospektiva Albina Brunovskog, jednog od na-

jugle dnijih autora eks librisa (Galerija Grafičkogkolektiva) i "Ekslibris: istorijska retrospektiva"(Sremski Karlovci i Etnografski muzej). Jugoslov-enski umetnici čine tek prve korake u ovoj vrstiumetnosti. Među učesnicima konkursa bilo je ionih koji su nepravilno napisali reči ex libris. Zato,da podsetimo: ekslibris ili knjižni listić je grafikamalog formata, koja se obično lepi na unutrašnjustranu korica knjige da bi identifikovala vlasnika.Ex libris je latinska fraza, znači "iz knjiga tog itog" i obično je prati ime sopstvenika knjige. Pos-toji već 500 godina. Izrađivali su ga najpoznatijiumetnici svih epoha (Direr, Kranah, Hogart, Buše,Kle, Đ akometi...), a mnoge poznate ličnosti sunjime obeležavale svoje knjige.

34 VREME 10. JUL 1995.

V E S N A

P A V L O V I Ć

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Evropska TVAlfa TV je naziv satelitske televizije koju jeosnovalo 25 zemalja istočne i srednjeEvrope u Budimpešti 20. juna. PredstavnikSRJ je beogradski "Art kanal". Osnovni ciljove televizije je saradnja na kulturnom i

pr ivrednom planu i povez ivanje sa zem-ljama ostalog dela Evrope. Značajno mesto programa, čije će emitovanje početi u drugoj polovini 1997. godine, biće kinematografija(odlučeno je da svaka zemlja dobije podjed-nak prostor za prikazivanje svojih filmova),ekonomska i tržišna kretanja, i informacije(objektivno i politički neutralno). ProgramAlfe TV biće dostupan celoj Evropi, a samou okviru zemalja osnivača videće ga 400miliona ljudi.

Brandajsov fotografijeBranko Brandajs limetničkimfotografijama spaja svet, siro-mašni jug i bogati sever, istok izapad... Brandajs je neprekid-no na putovanju obilazio Beč,Tel Aviv, Hong Kong, Beo-grad... Rođen je u Beogradu,maturirao je u Beču, diplomi-rao na Ekonomskom fakultetuu Beogradu. Intenzivno se bavifotografijom poslednjih dese-tak godina. Dosad je što u ze-mlji što u svetu izlagao trideseti četiri puta.

Svoje trideset i četiri fo-tografije izložio je ovih dana uGaleriji narodnog fonda uBeogradu.

SiđaninuGaleriji SchroderU Haškoj galeriji Schroder 10. juna je otvorena izložba "Manuskripti" projekatkoji je inicirao Predrag Siđanin,, i koji pored njegove autorske postavke sadrži i ra-dove još 22 umetnika iz celog sveta koji su preko "elektronskog hghwaya" (au-toputa) reagovali na slične stare manuskripte. Tako se dogodilo da su faksmašine imodemi kreirali nove, hipermoderne "manuskripte" kao interpretacije prastarihzapisa. Među brojnim umetnicima pominjemo: Vladana Radovanovića, B?ttenTrevor, Nikolić Svetislava, Kerekes Lasla, Siecker Heiđi. Linaris Coridiu Christi

na... Siđaftinovi radovi su urađeni kao serija kolaža, ulja i skulptura instalacija.Za polaznu osnovu svojih radova autor uzima mani.skript (zapis, trag), sa kojimse po Siđaninovom shvatanju, dešava nešto čudno. Sa jedne strane, zapis je jedan odnajdirektnijih i najkompleksnijih formi ličnih izražavanja, dok je istovremeno sva-ko zapisivanje uslovljeno fragmentima koje je teško rekonstruisati. "Manuskripti" suserijal radova, u kojima Siđanin upravo reaguje na dualni karakter starih zapisa.

Suština projekta "Manuskripti" je da se uzmu arhetipovi i ponavljanja raznihkultura i transformišu se u nove istinite vizuelne kvalitete.

Predrag Siđanin je rođen u Novom Sadu (1953). Već duže vreme živi i radi uHolandiji. Učestvovao je na raznovrsnim važnim umetničkim događajima (izložbe,kongresi, simpozijumi i festivali) u Nemačkoj, Poljskoj, Austriji, Holandiji i Portugaliji. Učestvovao je na brojnim autorskim izložbama i na oko dvestotinak grupnihizložbi. Njegovi radovi se nalaze u muzejima i galerijama u Švedskoj, Hrvatskoj,Sloveniji, Makedoniji, Jugoslaviji i SAD. Galerija Stichting Schroder je nevladina

privatna fondacija koja pomaže strane Srnetnike. Kredo joj je da očuva njihov izvor-

ni umetnički integritet.

caranaB a r b i k a

Na sceni "Crn janski" DP "Đ uro Salaj". Teatar animato-ra "Talija" završavaovogodišnju sezonu predstavo m "Za ča-rana Barbika", sa početkom u 12 Č as-ova (subota, 8. juli).

LIČ NOS TI IZ B A JK E: G lum ice "T ali je" Već duži niz go-dina ovaj teatar se bavi animacijom dece kroz pozorišne predstave i umetničke radionice.Organizatori su i Pozorišnog festića u kome deca igraju za decu.

Na ovogodišnjem sajmu "Dete 95" zabavlja li su najmlađe posetioce na štandu "Vreme-na dece".

"Zabavnik"’ na filmuProšlogodišnji jubilej. 55 godina "Politikinog za- bavnika" bio je povod da se o ovom listu snimidokumentarna serija. Zefirino Grasi, glavni iodgovorni urednik lista, predložio je MilovanuVitezoviću da RTS snimi sećanja desetak jošživih učesnika u stvaranju prvog broja lista(Đ orđe Lobačev, Nada Doroški, Rada Bunuševac. Jara Ribnikar, Košta Timotijeyić...), a sce-naristi Mili Bajford se ideja učinila pravom pril-ikom da posle serije "Neven" i "Poletarac" uradi i"Zabavnik" i time zaokruži trilogiju. Napisan jetekst za sedam epizoda, Milutin Petrović je treba-lo da ih režira, a onda se ispostavilo da će zbognovčanih problema jubilej proći bez serije. Kada

je ovog pro leća Minis tars tvo kulture rasp isalokonkurs za filmske projekte, serija je pretvorenau igrani film. I Ministarstvo je odlučilo da će fil-mu pod radnim naslovom "Politikin zabavnik"dati polovinu sume novca potrebne za snimanje.

Prema scenariju, događaji prate pravl jenje pr-vog broja 1939. godine, i život lista do 4. aprila1941, do poslednieg broja objavljenog pr ed rat.U radnju su, pored izmišljenih likova (glavni ure-dnik, novinari...) uključeni i Volt Dizni, Ripli,Ljubinka Bobić (pisala scenario za strip "Rista

resi* v ia s t o u h

sportista"), što celu stvar vodi kalamburu. Na pr-voj strani prvog broja objavljena je epizoda u ko-

joj je Miki glavni glumac na snimanju filma"Hrabri krojač". Te 1939. godine, "Politikin za-

bavnik" je bio treći list u Evropi sa Diznijevim juna cim a (Italija 1934, Francuska 1936.).

Početak snimanja najavljen je za 1. oktobar, a premijera za 28. februar iduće godine.

10. JUL 1995. VREME 35

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


P U B L I K U M

1-2. AntologijakriminalističkepričeI-II

Sastavio Svetislav Jovanov

Latinica, 240 + 240 str, C ena 97 din ,s popustom 77 din.

3.Dušan Kova ević Bilajednom' "jednazemlja, ro m an

Ć irilica, 400 str, Cen a 85 din,s popustom 68 din.

4.Đovani Papini Dovršenčovek, ro m an

Sa italijanskog pr eve la Ivana Damja nović

Latinica, 270 str, Cena 98 din,s popustom 78 din.

5.Nikola Pašić SlogaSrbo-Hrvata Prir edio d r Đ orde Stank ov ić

Ć irilica, 190 str, Cena 64 din,s popustom 51 din.

6.Radoslav Petković Ogledomački, p r o z a

Ć irilica, 180 str, Cena 55 din,s popustom 44 din

7.Pavle Rak i Dionizije Marinković Čijajezemljanakojoj

stojite, rasprave Ć irilica, 192 str, Cena 79 din,s popustom 63 din.

8.Entoni Bardžis Modusdiaboli,iza br a ne p rič e Prevela sa engleskog

Vtadislava Gordič Latinica, 164 str, Cena 63 din,

s popustom 50 din.

9.Vule Žurić Dvijegodinehladnoće, p h č e


10.Ljubiša Utješanovi RomanoSarajevu

Ć irilica, 108 str, Cena 48 din,s popu stom 38 din.

i11.Rob eri Metiase I Zemljabezsvojstava,eseji

Pre ve la sa ne mačkog Nela Velojić


12.Mio drag Rai ević Muzini vetrovi, ta ncla ro lo gija novij e sr psk e p o e z ije Ć irilica, 206 str, Cena 67 din,’s popustom 54 din.

13. VasaPavković:Korovnjak, a n to lo g ij a novije sr psk e su p k u lt u rn e p o e z ije


14.Dušan Kecmanović Masovnapsihologijanacionalizma, og le d Latinica, 270 str, Cena 89 din,s popustom 71 din.

15 .ĐerđKonrad NapupkuEvrope,eseji

Pre veo sa m ađars kog A rpad Vicko


16.Gijom Apoliner Alkoholi i Kaligrami, pesm e

Prevod s a francusk og i po go vo r Nikola Bertolino ilica, 306 str, Cena 119 din,s popustom 95 din.

17. Putnici ludogtramvajaLatinica, 256 str, Cena 49 din,s popustom 39 din.

18.Goranka Matić Dani bolai ponosa, fo to -a lb u mCena 36 din,s popu stom 29 din.

N A R U D Ž B E N IC A JH ce na celog kola 1.200 din, s popustom ođ 35% 780 din

Naručujem knjige pod rednim brojem ( za k r u i t i )

Ime

adresatelefon

1 2 3 4 5 6 7 \ 8 9 10 11 12 13 1,| 15 16 17 18

c el o k o l o

Ovaj isečak, zajedno sa petim primerkom uplatnice na “Vreme knjige” žiro-račun br. 40804-603-4-43073,

pošaljite na adresu: “Vreme knjige”, Narodnog fronta 45, VII sprat, 11000 Beograd (p. fah 257) ,

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Uvodnik

Iščezavanje Nema većeg i lepšeg ushita od onoga kada pisac shvati da je slobodan od bilo kaMtH

stega književnosti kojoj pripada, od sitnih i krupnih razmirica, političkih

nadmudrivanja i partijskih obaveza -anada je, u izvesnom smislu,obećana zemlja za pisce. Ništa unjoj ne obavezuje piščevu imag-inaciju. Nema mitova, kao u su

sednoj Americi, koje treba ospo-ravati ili potvrđivati. Nema književnih stan-darda koji se moraju poštovati. Nema kulturne jednoobraznost ikoja primorava na ustupke. Nema, bar za sada, opsednutosti političkom vizijom koja namećeoštru podelu na pristalice i pro-tivnike. Nema istorije. Jedina izvesnost je prostor, ogromno pros-transtvo koje Kanadu, posle raspada Sovjetskog Saveza, čini kako ovde tvrde najvećomzemljom na svetu. I jednom odnajređe naseljenih, s obzirom dana tolikom prostranstvu živisamo oko 25 miliona stanovnika.

Pretpostavljam da me upravozbog toga svih ovih meseci opseda misao o iščezavanju, ista onamisao koja se sada to uviđam dosledno provlači kroz sve mojeknjige. Ne govorim, naravno, ostvarnom iščezavanju mog fiz-ičkog bića ili, pak, o potiranju iutrnuću mog duhovnog bića, većo zahtevu da biće pisca nestane ioslobodi prostor za sam tekst, zaštivo. Ovde, u ovom grdnom

prostranstvu, čini mi se d aj e takolako ostvariti telesni preduslov zaspisateljsko iščezavanje i pronaćimesto gde te niko ne poznaje,odnosno, još bolje: gde niko neće poželeti da prevali toliki put da bite pronašao.

HOD U SKAFANDRU: Margarit Etvud u jednom eseju upo-zorava na paradoks kanadskogosećanja za prostor: iako ga ima sasvimdovoljno za svakoga ili, možda, upravozbog toga što ga ima u dovoljnoj meri pro sto r se ljubomo rno čuva. Granice su

oštre, jasno naznačene i nedodirljive. U Am-erici se može desiti da vas zagrle i poljube,

spuste ruku na rame ili blago ćušnu u znak prija teljstva. Kanađani se ne dotiču. Svakohoda u nevidljivom skafandru: telo postojida ne bi bilo drugo telo, granica postoji da se

ne bi prelazila, samoća je način življenja ane oblik pobune.

Mirna Koštaš, istaknuta kanadska knji-ževnica i autor jedne od boljih knjiga o ras- padu istočne Evrope, ne slaže se sa mnom.Tamo gde ja vidim spisateljski raj i slobodu

za nesputane uzlete mašte, ona vidi najtežu prepreku za uspostavljanje kanadskog

književnog identiteta. Dok joj govorim osvom novom rukopisu, čija radnja se događau gradu u kojem sada živim, ali koji ispi-sujem bez ikakvog imenovanja, bez ijedne

prepoznatljive geografske odrednice, ona neskriva svoju odbojnost. U tome se, tvrdi ona,krije najveća opasnost, u činje-nici da svaki kanadski pisac

počin je iz početka, da svakoiznova zamišlja ovu zemlju,

po ni štav ajući tako njenu du-hovnu istoriju. Umesto jedneKanade, smatra ona, postoji

bezbroj Kanada; umesto jedne planete, koju svaki spisa teljskinapor obogaćuje, pisci stvaraju

jato meteora koji, u većinislučajeva, jalovo plutaju liter-arnim kosihosom, sve dok nesagore.

POTRAGA ZA RAZLIKOM: Nisam sasvim siguran očemu Mirna Koštaš govori, alizato shvatam nešto drugo. Biti udrugom jeziku, prebivati izvansvog jezika, nije razlog zatugovanje, za nostalgičnu zagrcnutost, za žalopojke nadtragičnom sudbinom izgnanika. Nema većeg i lepšeg ushi ta odonoga kada pisac shvati da jeslobodan od bilo kakvih stegaknjiževnosti kojoj pripada, od

sitnih i krupnih razmirica, poli-tičkih nadmudrivanja i partij-skih obaveza. Kada, zapravo,ostane sa jedinom stvari koja jeu književnosti važna: sa svojim

jezikom.Iščezavanje, dakle, o kojem

govorim jeste iščezavanje u jez -iku, pretvaranje u sam jezik, uapsolutnu slobodu. Na trenutak,

bar pisanje je oslobođeno svakog obzira,svake pripadnosti. Ja ne postojim. Postojisamo priča, samo pripovedanje. Postojiogromno prostranstvo kao simbol unutra-

šnje samoće i izdvojenosti, kao pohvalaonome što svakog od nas čini različitim od

NEMA SPISATELJSKIH RAJEVA: David A lbahar i

10. JUL 1995. VREME 37

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


ostalih ljudskih bića. Jer upravo to, ta potra-ga za jed instvenošću, za razlikom, leži usredištu stvarnog umetničkog napora. Sveostalo je prevara, falsifikat. Svako po tvrđi-vanje sličnosti, svako insistiranje na jednoo-braznosti predstavlja poniš tavanje umetnos-ti. Pisac je prvo lice jednine $

Moji kanadski parijatelji nisu toliko sig-

urni, i pažljivo me upozoravaju da ne podlegnem nikakvom samozavaravanju. Pisci*9 severnoameričkog kontinenta, kažu oni.O^uvek su priželjkivali da ne menjajućimesto, naravno igraju ulogu koja je pri-

padala istočnoevropskim pisc ima: đa nji-hove knjige ne stižu samo do ravnodušnihdomaćica i umornih biznismena, kojima ječitanje tek način da ispune vreme izmeđuutvrđenih kućnih i poslovnih obaveza, većda dopru do poniženih i uvređenih, do svihonih koji su spremni da u njihovim rečimaprepoznaju pravu istinu.

DALJINA IZOŠTRAVANJA: Sada je

red na mene da pokažem znake nedoumice,da odmahujem glavom i grizem usne. Ko jeovde ponižen i uvreden, ko je lišen slobodegovora? Glupo pitan je, naravno, je r demokratija - to znam čak i ja koji nisam nikadaživeo u demokratskoj zemlji opstaje samozahvaljujući neprekidnom balansiranju ižongliranju sa gušenjem sloboda pojednihgrupa i segmenata u društvu. Ne postojidemokratija u kojoj niko nije povređen, ukojoj niko ne oseća ograničenja vlasti.Uostalom, ono što će na kraju uništiti svakudemokratiju jeste njena nemoć da zadovoljisve prohteve. Kada se protegne do krajnjihgranica, moraće hteli mi to ili ne dapređe u svoju suprotnost, da iščezne.

To je, naravno, drugi oblik iščezavanjaod onoga koji priželjkujem za sebe, ali akoništa drugo bar je reč ista. A zar pisci akoništa drugo ne treba da veruju u reči? Ilako sedim ovde, na rubu prerije, i pokuša-vam da shvatim kako to da ne mogu doistada pobegnem, doista da izbegnem ono štonazivam "političkim zagađenjem"?

Ispada da je Mirna Koštaš, na neki na-čin, ipak u pravu. Tamo gde nema tradicije,nemoguće je ostvariti pravi identitet nacio-nalne književnosti; tamo gde ona postoji,nemoguće je od nje pobeći. Daljina, na para-

doksalan način, izoštrava ono što čovek nijevideo iz blizine, ali to je isti onaj predmet,ista slika, isti ljudi, od kojih je tako grčevitohteo da umakne.

Nema. dakle, spisateljskih rajeva, nemaiščezavanja. Bez obzira koliko daleko odemna sever, nikada neću otići dovoljno daleko.Mogu da obojim kosu, pustim bradu i brk-ove, promenim odeću, navučem čizme odfokine kože. Tekst će uvek biti moj, kao štoču ja, kao pisac, uvek biti nečiji, ma šta ra-dio, ma gde bio, ma koliko verovao da pos-toje druge mogućnosti. Postoje, sada toznam, jedino porazi, ništa više. ■

DAVID ALBAHARI

Intervju: Emil Sioran (1911-1995)

Alhemičar paradoksa Povodom nedavne smrti Em ila Siorana ob javljujemo de love ra zgovo ra koji je sa njim vo dio kn jiževnik Pete r Krdu

JA SAM LENŠTINA: Pe te r Krdu i Emi l S io ran

Kako me je intervjuisao Sioran? Ne-

koga će to možda iznenaditi, ali al-hemičar paradoksa koji je imao pose-

ban dar kazivanja kome je pribegavao kako bi izbegao j alov a teo retisanja o filozofiji,uzeo mije prvi "intervju" s jeseni 1986. Evokako: pošto sam imao toplu preporuku nje-govog prijatelja Mirčea Elijadea, tražio samda me primi u svom "bordelu", u Latinskomkvartu. Telefonirao sam mu iz Hotela L'Est ion me je zadržao sa slušalicom u ruci skoro pola sata. Beskrajno žalim što nisam snimiotaj "intervju" jer sam imao pri ruci mali"Philipsov" kasetofon. Momak na recepciji,koga i dan danas zovem Šefirom, strašno se

naljutio što sam toliko okupirao liniju. Ob- jasn io sam mu kasnije da sam razgovarao sa"divljim Balkancem" bez mere! Na sreću,zapisao sam nekoliko njegovih pitanja:Kakvi su oblaci iznad Jugoslavije? Sta ćetevečeras videti u Parizu? Koliko Rumunaima u srpskom Banatu? Gde stanujete uParizu? Koliko plaćate hotel? (On nematrenutno para da mi pozajmi) Zašto pišete pesme? A ako već pišete, izrecitujte mi jed-nu!...

Izdržao sam kanonadu pitahja i budućida je prihvatio da ga posetim ali odmah! uzeo sam taksi i pojurio ka Ulici L'Odeon, kamansardi, na koju je možda mislio kada je

napisao da "slava između četiri zida može

prevazići slavu Carstva".Sećara se da prvi put kad sam bio kod

njega nije bilo ni lifta u zgradi, tek kasnije suga instalirali valjda zbog Sioranovih poodmaklih godina nastojao sam da napravimšalu na njegov račun. Kada me je vremenom

prihvatio kao sag ovorn ika , dopustio samsebi veliku slobodu da ga i ja o svemu isvačemu pitam: od prve njegove ljubavi (našta mi nikada nije odgovorio) do strašnih inepodnošljivih nesanica i folova o samoubistvu još u predelima Kacpata. Pokloniomi je knjigu "Exercices d'admiration"(Vežbe iz divljenja, 1986) sa posvetom:

"Zavidim Vam što pišete na rumunskom,najpoetičnijem jeziku na svetu." Pokloniomi je i "Život i učenje sveca GrigorijaPalame" (Sibiu, 1938), čiji je autor znamen-iti Dumitru Staniloaje.

▼ U Priznanjima i anatemama (1987) tvrdite da za jednog pisca promeniti jezik je isto kao pisat i ljubavno pismo pomoću rečni- ka. Vi ste ipak promenili jezik.

Dok sam pisao na rumunskom, nisammnogo brinuo o stilu. Bilo mi je važnije štakažem. Prevodeći Malarmea, shvatio samnapokon da je besmisleno prevesti ga na jez-ik kojim se nijedan Evropejac ne služi. Od-lučio sam da se više jezički ne gušim. Nem-

38 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


oguće je živeti u Parizu a ne pisati na fran-cuskom. Bilo je to moje prvo samoubistvo adrugi debi! Moja prva knjiga pisana na fran-cuskom (Prćcis de decomposition) imala je inaslov: "Negativne vežbe". Prijatelj mi jerekao da je ovaj rukopis jezički čist pro-mašaj. To mi je teško palo, ali sam odlučio

da napustim rumunski i da ponovo napišemknjigu. Pbsebno sam poslušao jednog Baskakoji mi je rekao da ako ne savladam najtežefrancuske oblike ne preostaje mi drugo negoda se kao promašeni pisac vratim kući. Tako

je moja knjiga "Prčeis de decomposi tion" pisana u četiripet verzija. Ona me je razve-la od jednog života i venačala sa drugim.Tone sam kafa ispio i cigareta ispušio kopa-

jući po rečnicima.Ljubavna pisma sam ipak pisao bez

rečnika.T Nezjamisljivo je razgovarati sa Vama a

ne pomenuti Mirču Elijadea, Ežena Joneska,

Konstantina Nojku. Ali postoji i jedna nesvakidašnja figura u rumunskoj kulturi, Petre Cucea, koga ste okarakterisali kao "meša- vinu Don Kihota i Boga", kome se nije svide -lo poredenje sa vitezom tužnog lika.

(Smeje se). Šta sad radi Cucea? On jevelika, spektakularna pojava u mom životu.

Č ist genije. Šteta što mu je slava okrenulaleđa i pre nego što se rodio. (Smeje se). Usvakom pogledu je izvanredan. Stalno ide iz

jedne ekstreme u drugu, sazdan od humora. Nikada nije shvaćen. Pitam se kako bi ponjegovom liku i obličju izgledao Svet?ftjnekad se pitam da li ima smisla živeti kad

postoji jedan Cucea. Pa ipak, svaka njegovanova i suluda ideja uvećava njegovu anon-imnost. Tako je sve postigao.

▼ U Iskušenju postojanja (1956) u poglavlju "Narod usamljenika" napisali ste: "Biti čovek je drama; biti Jevrejin je jo š veća drama." Daleke 1936. u knjizi Preobraženje Rumunije govorili ste o Jevrejima kao pako- snicima, mada ni Rumune niste štedeli. Zbog toga ste bili izloženi žestokim napadima. U izdanju koje se pojavilo kod Humanitasa (1990) izbacili ste stranice o Jevrejima.

Bile su to moje detinjarije. U izdanjukoje je objavio Gabrijel Ličanu ne samo što

sam izbacio poglavlje o Jevrejima nego samdao i posebno objašnjenje da sam ta stupidna razmatranja napisao 19351936, kadasam bio mlad i nisam imao mere. Kategorič-ki zahtevam da se ono što je objavila iz-davačka kuća Humanitas smatra konačnomverzijom "Preobraženja Rumunije". Što

neki Rumuni to ne žele da shvatekto je nji-hov problem i ne tiče me se. Svaki čovekima pravo da se odrekne nekih mladalačkihzabluda. Pa šta s tim?

T Dodel jujemo međunarodnu nagradu za književnost u Vršcu. Želja mi je da budete njen dobitnik kako bismo je afirmisali.

(Smeje se). Prvo, ne primam nagrade,drugo, dajte to nekom pesniku. Poezija jedanas popularna i njoj su potrebne nagrade.Ah! Imam utisak da ovde u Francuskoj nikone čita poeziju, a ni sam nemamkome da je date. Anri Mišo nije živ, a oni posle. ..

T Postoji priča o Vama i o Nob e lovoj nagradi. Kažu da su Vam Šveđani poslali

jed nu izazovnu damu da sondira teren...Bila je veoma ljupka i upućena u moje

stvaralaštvo. Citirala je fragmente mojihknjiga. Nisu želeli da se ponovi priča sa Sartrom. Hteli su da mi ne pružaju šansu da od-

bijem nagradu j er je odbijanje nagrade isuviše pretenciozno. Č inio sam sve što je bilou mojoj moći da mi nagradu ne dodele. No bel je veliki izazov, ali m ije lakše bez njega.

T Šta bi stari i dobri Sioran poručio staroj Evropi?

Želim joj da ne osedi kao ja, mada sam je star i lenj kao ona.

▼ U "Nedostatku dolaska na svet" (1973) postavljate sebi pitanje: "Šta radiš od

jutra do večeri?" I odgovara te: "Podnosim sebe". Zar samo to? .

Ne podnosim samo sebe već i mnogedruge. Stalno mi dolazi poneko iz Rumu-

nije. Mnogi mi šalju knjige, ali ne mogu daih čitam. Avaj, prekasno je i za samoubistvo.Č ini mi se da sam i to napisao u knjizi kojunavodite. Gadim se onih koji nešto rade. Je-dino kurve posluju od jutra do sutra. Ja samlenština.

▼ O Rumuniji govorite najšokantnije stvari. Ova zemlja je, po Vama, stalno na Vrhuncu beznađa.

Ne brinite, ostaće, neće se raspasti. Na jdiskreditovanija zemlja na svetu je Rumunija. Svi govore o njoj sa gađanjem. Veliki broj rumunskih Cigana prebegao je u Nem-ačku, u slobodu. To je sarkazam bez premca.A Nemci ne mogu da ih tretiraju loše. U

Francuskoj ne postupaju dobro s njima,mada su naturalizovani.

▼ Rec ite mi da li s te i danas izaz ivali i grdili Bogta?

Danas ne, ali nisam se ni krstio. (Smejese). Ipak sam odgovorio na nebesku

prozivku: Na zemlji sam! Ona me jo š pod-nosi.

▼ Izna jmiću pr iva tni avion, spustiću se pred kućom u kojoj živ ite u Parizu i Vas odvesti u Vršac.

(Smeje se). Nemojte to da činite jer ćuurlati. Zaželeo sam se svog Rašinarija, tamo

je za mene začetak svega. Pariz je pun pre-

varanata. Kakav je Vaš Vršac?... ■PETRU KRDU

ZABORAVITE SAVREMENOST: Pismo bratu

Iz Sioranovih rukopisa

Odbacivanje varljivih nadaU mnogo čemu nisam više isto. Promenio sam nekako tačke gledišta u svemu što se

tiče "istorijske" stvarnosti. Katkad mi se čini komično kako sam mogao da napišem "Pre-obraženje Rumunije"; ne zanima me više. Osim poezije, metafizike i mistike, ništa zamene nema nikakvu vrednost. Svako učešće u temporalnim lomovima je rasipanje vre-mena. Na žalost, ovo sam shvatio mnogo kasno, ali se tešim da sam razumeo makar i sad.Č ovek koji želi da sačuva duhovno dostojanstvo treba da zaboravi svoju savremenost.Gde bih sada bio da sam to znao pre 20 godina? Sv^ki pojedinac je žrtva svog tempera-menta. Mislim da sam odbacio mnoge greške i varljive nade. Svim mogućim sredstvimatreba pokušavati da se bude van privremenih strasti i predrasuda koje nepotrebno trujudušu i stvaralački zanos. Samo se tako čovek može spasiti nepotrebnih žaljenja i neef-ikasnih nada.

(EMIL SIORAN, PISMO BRATU AURELU ČORAN; 1947.)

10. JUL 1995. VREME 39

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Oko sveta: Engleski bestseler

Neutešan u zemlji

iza ogledala Britanska kra lj ica odl ikova la ro man op isca Kazua Isigura

Kada je, ovog juna, britanska kraljicaElizabeta Druga odlikovala četrdese-togodišnjeg romanopisca Kazua Iši-

gura Ordenom reda Britanske Imperije, je-dan od kolumnista londonskog lista "Indi pendent" prokomentarisao je da je Išigurovtreći roman, "Ostaci dana” ("The Remains

of the Day"), zapravo jedini roman za kojisa pouzdanjem možemo reći da ga je Njenoveličanstvo pročitalo u poslednjih deset go-dina.

STRUKTURA SNA: Posle dva hvalje-na i nagrađivana romana, smeštena u Japan,iz koga pisac kao petogodišnji dečak dolaziu Britaniju, Išiguro je, sa "Ostacima dana"napisao jednu do srži englesku knjigu. Ovaj portre t batlera koji , smatrajući poslovičnuuzdržanost neophodnim vrhuncem poslovene etike, guši u sebi svaku klicu strasti isvaku moguću ljubav, preveden je nadvadeset i dva jezika i doneo piscu, tada tektridesetčetvorogodišnjaku, najveće britans-ko književno priznanje, "Bukerovu na-gradu". Filmska adaptacija požnjela jemnoga priznanja na međunarodnim festival-ima, a roman je ušao već i u školsku lektiru,koliko zbog bogatog jezika i zanimljivestrukture, toliko i zbog kompleksnog pogle-da, kako to Englezi kažu, "sa dna stepeništa" odnosno iz ugla posluge na jednog britan-skog aristokratu koji, pred sam Drugi svetski rat, gaji neskrivene simpatije prema nemačkom režimu.

Kada je, posle šestogodišnje pauze, ovog proleća počelo da se priča o Išigarovom na- jnov ijem romanu "Neutešan" ("The Uncon

soled"), koji se upravo pojavio u izdanjulondonske kuće "Fater & Fabev", zlobni

jezic i zlurado su najavljivali prvi veliki neuspeh. Išiguro je napisao roman koji bi, posvim pokazateljima, u Britaniji morao da propadne. Knjiga od pet stotina i više stran-ica a priori je sumnjiva u sredini u kojoj ve-liki broj čitalaca prihvata polušaljivudefiniciju Dejvida Lodža po kojoj bi idealanroman trebalo da ima dvesta pedeset i osamstranica. Dugi romani ovde "mirišu" na kon-tinentalnu "evropsku" neumerenost, narazmaženost svojstvenu izdavaštvu koje, na-viknuto na subvencije ne mora da vodi raču-

na o čitaocu. Kada se tome doda činjenica

daje Išiguro izjavio da roman ima strukturusna, i da su u njemu prisutni uticaji Dostojevskog, Beketa i Kafke, zajedljivci su ureklamnom materijalu izdavača, u kome setvrdi da je u pitanju jedan od najboljih posleratnih romana na engleskom jeziku, videlisamo dozu histerije pred neumitnim finan

sijskim krahom.IZGU BLJE NA DUŠA: "Neutešan" je,međutim, već sa prvim kritikama, uspeo dauguši ovakve glasove. U ovom romanu en-gleski pijanista, Rajder (Išiguro nam dajesamo prezime glavnog junaka) dolazi daodrži koncert u jedan bezimeni srednjeevropski grad u kome mu se dešavaju sas-vim neočekivane stvari. Susreće se saljudima koje nikada nije video, a koje, izgle-da, sasvim dobro poznaje i koji listom odnjega nešto očekuju. Duge šetnje završavajuse u samoj blizini polazišta, čudne vožnjeumesto na ručak sa lokalnim umetnicimavode ga u kafe u kome se okupljaju kamiondžije. Na jednoj večeri Rajder shvata da,umesto u fraku, govor drži u bademantilu isa papučama na nogama. Kondukterka utramvaju pretvara se u davno zaboravljenuljubav iz detinjstva. Vrata se nikad ne ot-varaju u prostoriju u koju očekujemo dauđemo, vreme se sažima i produžava, paipak, svi događaji slede logiku koju instink-tivno razumemo: logiku noćne more. Č ak jei jezik romana čudan jedan kritičar piše damu se činilo da čita korektan, ali preterano

pedantan prevod za nekog stranog jezika, sanemačkog ili sa češkog.

Išigurov prijatelj, Salman Ruždi, kaže da

se u romanu radi o "izgubljenoj duši u besk-rajnom kružnom kretanju, nesposobnoj daostvari kontakt sa svetom koji je poznaje".Književni kritičar i romanopisac MalkolmBredberi, koji je, uz Anđelu Karter, bio je-dan od Išigurovih nastavnika na sada već le-gendarnim studijama kreativnog pisanja naUniverzitetu u Istočnoj Angliji (isti magis-tarski kurs završio je, recimo, i Jan Mek Juen), kaže da se pre svega radi o romanu kojiće biti "po ukusu drugih romanopisaca", ukome se Išiguro poigrava čitavim nizom komplikovanih književnih trikova, stvarajućizaplet kakav, bez Kafke, ne bi mogao da bu-

de napisan. Ključ za neočekivanu popular

PO UKUSU ROMANOPISACA: K . Iš iguro

nost "Neutešnog" u Britaniji, ne nalazimo usličnostima sa Kafkom, već u poređenju sa,možda, "najengleskijom" od svih knjiga ko-

ju je, krijući se pod pseudonimom Luis Kerol, pre tačno sto trideset godina napisao oksfordski profesor matematike Čarls Dodžson

sa "Alisom u zemlji čuda". ■VESNA GOLDSWORTHY

Italijanska sezona knjige

GutembergovtrgU finalu za n ajprestižniju književnu

na gradu tr i mes ta drž e žene

UItaliji se tačno zna kada je za štavreme: posle božične kupovine gro-znice dolaze rasprodaje zimske gar-

derobe, pa posteljine; sredinom februara, zaSv. Valentina kupuju se cveće i čokolade, za

poklademaškare ne možete ući u bakalnicua da ne kupite specijalne kolačiće "flancate",onda dođe dan tate, pa dan mame, pa Uskrs;Prvi maj se obavezno slavi na glavnomgradskom trgu uz mnogo karanfila i muzike.

A letnji solsticij, najduži dan u godini,odnosno najkraća, ivanjdanjska noć,obeležava se velikim vatrometom sa grad-ske tvrđeve i velikom ponudom knjiga.Trg ujedinjenja postaje u tu svrhu i na samonekoliko dana Gutenbergov trg, a onda setezge sa knjigama pojave na obližnjimmanjim ulicama: knjige se prodaju po ceodan, bez one obavezne italijanske pauze zaručak, i sve do 23 sata. Zna se tačno i kojeknjige ponuditi u ovo doba: džepne, pre sve-ga: one od sto strana koštaju hiljadu lira(manje od jedne DEM!) njih ove godine imaravno sto na izbor: od Aristofana, Seneke,

Getea, Šekspira,,Vijana, Vajlda, Bulgakova

40 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


KNJIGE NA TEZGAMA: Trg ujedinjenja

do Džibrana, Marksa i našeg Ive Andrića."Madam Bovari", "Sliku Dorijana Greja","Pokojnog Matiju Paskala", "Parmski kartuzijanski manastir" i sličnih tridesetak knji-

ga možete kupiti za samo dve hiljade lira, aza četiri hiljade Frejzerovu "Zlatnu gra-nu", sabrana Danteova, Poova, Kafkina iliHeseova dela, devet velikih romana italijanske spisateljice Gracije Deleda i slično.

ŽENSKO PISMO: I najprestižnija italijanska književna nagrada dodeljuje se leti;to je nagrada "Strega". Kada ovaj izveštaj bude u rukama čitalaca, nagrada će već bitidodeljena (6. jula). Za sada znamo samo daod pet knjiga koje su ušle u finale, tri mestadrže žene: sada već pokojna Marijaterezijadi Lasa napisala je neku vrstu svojih me-moara o ženi sa italijanskog juga, Elizabeta

Razi je romansirala živote triju značajnihitalijanskih spisateljica 20. stoljeća: GracijeDeleda, Ade Negri i matilde Serao. I trećafmalistkinja piše "stvarnosnu" prozu: šest priča pod zajedničkim naslovom "Razvod"šest su bolnih sećanja na promene koje sedogađaju u životu supružnika kada se nađu pred razvodom. Luiđi Malerba priča priču o papskom Rim u iz šesnaestog stoleća; podnaslovom "Maske" Malerba pokazuje kako

je služenje Bogu (bilo ) samo maska za sticanje ličnih zemaljskih koristi. Luka Kanali, peti aiftor iz najužeg izbora, latinis ta po s tru-ci, rekonstruiše vezujući za Lukrecija kaoglavnu ličnost najuzbudljivije momente iz

starog Rima u vremenu građanskih ratova i prelaska sa republike na imperiju.

Nesumnjivo je da u ogrom noj ital ijan skoj književnoj produkciji ne nedostaju idrukčije, manje realističke a u većoj meriizmišljene, fiktivne priče. No, 407 glasova,koliko ukupno učestvuje u odbiru knjiga zaovu nagradu, odlučilo se u svih pet slučajevaza prozu koja u većoj ili manjoj meri rekon-struiše stvarnost, ovu našu današnju, ili onu prošlu, ali sa jasnim aluzijama na sadašnjost.

Ne pokazuje se, međutim, isti ukus u odbiru klasičnih knjiga koje se prevode na italijanski. U velikoj je modi, da tako kažemo,

bečki "dekadent" s kraja prošlog veka A rturŠnicler, kojeg je u svojoj izdavački plan ove

godine uvrstilo čitavo tuce izdavača! Međuobjavljenim delima, najveću pažnju kritike privukle su priče "Proročanstvo i umiranje".Po uzoru na veoma uspešne engleske bio-

grafske romane, o Šnicleru je već napisana iupravo objavljena jedna takva biografija("Arthur Sehnitzler", Edizioni Studio tesi,327 str.), a drugu priprema Đ uzepe Fareze,čovek koji je ponajviše doprineo "vraćanju"Šniclera među italijanske čitaoce i koji pre-vode iz njegovih dela objavljuje još od1970.

PROMOCIJA ARSENUEVIĆEVOG ROMANA: A kada je o p revođenju reč evo i jednog neobičnog detalja: početkom

juna, na sajmu knjiga u Torinu, predstavljen je novi pre vod Džojsovog "Ulisa" na itali janski. Prevodilac je Bona Flekija dvadeset

petogodišnja devojka koja se bavi muzikom,filozofijom i glumom. Vođena željom dase potvrdi kao glumica Šekspirovih dela,otišla je u Englesku, a od trenutka kada je poset ila Dab lin, više se nije razdvajala od"Ulisa": izdržavala se i radeći kao kelnerica,ali Džojs je uvek bio uz nju. Kao prevodilac,ona je startovala sa prevodom jednog od na

jza htevnijih litera rnih dela i odmah dobilaniz pohvala uvaženih džojsologa. Nemasumnje, nastupa vreme mladih, odlučnih izaljubljenih. Pokazalo se to i kod nas,dodeljivanjem "Ninove nagrade" Vladimi-ru Arsenijeviću. Na predstavljanju prevodanjegove knjige u Trstu, kojoj sam autor, na

žalost, nije prisustvovao, više puta je istak-nuta zrelost ovog mladog stvaraoca i talenatkoji mnogo obećava. Da sasvim mladi ljudimogu biti uspešni i zreli ne samo prevodio-ci i pisci nego i kritičari, pokazao je ovihdana jedan devetnaestogodišnji mladić Andrea Stoko, čiji je esej o poeziji Bijađa Mari-na, legendi dijalektalne, tršćanskoveneci

janske poezije, objavljen u tršćanskom listu"II Piccolo" 29. juna ove godine na celoj ve-likoj strani. Stroko pokazuje širinu svojekulture i sposobnosti da pronikne u poezijukoja, zato što je pisana na dijalektu, običnoostavlja utisak površne i lokalne vrednosti.

Stoko je u Marinu otkrio velikog pesnika. ■MARIJA MITROVIĆ

Nova "zvezda" nemačke literature

Pisac ćutanja• A IVI

i tišme Durs Grinbajn novi je jun ak genera

ci je koja će, izgled a, kon ačno umeti

da iska že istinu kra ja veka u Ne-

niačkoj, za razliku od očeva šezdese-

tosm aša

Prava je retkost da se na nemačkojknjiževnoj sceni "u punom sjaju" pojavi pisac koj i nije, na pr imer (og o-

ljeno) "politički angažovan", ili (programs-ki) "freak", ili (iz ubeđenja) "artistički nas-trojen". Bogata povest nemačke književ-nosti zbilja oskudeva u autorima koji nisu bili pomalo "ideološki indoktrinirani". Retkisu oni koji se ne mogu odrediti ("ufačlovati"). Goethe? Kafka, Robert Walser?Ernst Junger i Handke?... Da li će sledeća"ambivalencija" biti i mladi nemački pesnikDurs Grinbajn? pitanje je sada. "Zvezda jerođena". "Uzbuđeni smo". Ali neprijatno

nam je da "špekulišemo" iz perspektive pris tupanja pisanju, čitanju i razmiš ljanju o Na pisanom/Pro čitanom, ko ja je drugačijaod perspektive u N emačkoj.

Mi, odavde, teško da se možemo poh-valiti ustrojenim, strogim, doslednim i kri-tičkim odnosom prem a aktuelnoj književnoj

produkciji . Uvek smo imali ili "veće" pisceod kritičara ili "veće" kritičare od pisaca.(Jer "kritičari" su nam pre svega "pisci", aono malo Kritičara prerano se pozatvaralona univerzitete, u žirije ili u politiku.) ("Ne-ma se sredstava" za slobodno kritičarstvo. Amnogi i nisu nikada iskreno voleli Knji-ževnost? Mnogi nikada nisu otvoreno reagovali u ime svojih Doživljaja?)

U Nemačkoj, međutim, piscima nijelako baš zato što zemlja ima pretvrd knji-ževni pogon. Malo je nacija koje piscu toli-ko "ne daju da diše". "Boce sa kiseonikom'!za pisce određene su za manje "dubine";"pritisak" je "strogo kontrolisan"... Pre sve-ga mislim na mogućnosti individualnogknjiževničkog bitisanja. (Na funkcionersko pripadanje čoporim a, grupama, specijalnim jedinicama, hordama ili udruženjima pisaca,naravno, ne mislim.)

PAVLOVLJEV REFLEKS: Od Hend ,keovog "prelomnog" nastupa u Prinstonu1967. (i sahran jivanja "Grupe 47"), evo, |

10. JUL 1995. VREME 41

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


konačno, i Nekog novog i u nemačkoj indi-vidualnoj književnosti: Evo Nekoga ko"ima muda" (D. Kiš), ko "želi" i "može" (Dakaže / Nešto / 0 svemu / Što događa / Se."Novi čovek" zove se Durs Grinbajn. Za ra-zliku od "matorih", konzervi preozbiljnih"nadrkanih" političara (a la Gras), bajatih

politkantautora (a la Birman), starmalihhiperpiščina knjiga "za leto" (a la MartinValzer), pa, jebi ga, i onih sveznajućih telestručnjaka (a la Encensberger), Durs Grin bajen, trideset dvogodišnji Pesnik (!) pisacsamo četiri knjige "Siva zona ujutru"(1988), "Lekcije potiljka" (1991), "Nabori izamke" (1994) i "Dragim pokojnicima"(1994) ovogodišnji je dobitnik Bihnerove,najznačajnije književne nagrade u Nem-ačkoj, autor nove generacije, i književnaličnost trenutka nejasne cenzure na prelomuizmeđu proteklog, potonjeg i narednog.Konačno Neko ko se ne stidi ni prošlosti ni

sadašnjice ni budućnosti!, neko ko priznajeda je "pas Pavljovljevog refleksa", bez pro-grama i jasnog cilja. "Književnost je hladnogledanje, ali i životinjsko reagovanje", re-kao je Grinbajn. "Muk rano ujutru dovoljan

je da muškarac / koji tu piša / sve u sebe usisa / sve iza te skretnice na / sporednom koloseku. / Korov i smeđi tucanik / do samogkraja pogleda. Iz radija / oteže se pozni jecajBitlsa, orgulje iz / "Let it be" plutaju prekidane / bukom tere tnog voza u prolaženju, sa / večno zelenim vagonimahladnjačama, / lagano, kao usporeni film,

, sasvim blizu i: / omamljujući: mažući to

otrovno Zeleno preko zarđalih šina uz /monotonu žalost igu / ana u zoološkomvrtu, ili sanduka trulih banana" piše Grin-

bajn u zbirc i "Siva zona ujutru", razmeđe is-toka i zapada.

POEZIJA KRAJA: Znamo odmah: to jeste poezija kraja Nemačke Dem okra tskeRepublike i istočnog bloka, ali i poezija uslavu potonjeg (jer Grinbajn nema Pro-gram!). Vraćajući se, svojim stihovima,Kelnu zlatnih sedamdesetih godina iz pesama velikog zapadnonemačkog kolege RolfaDitera Brinkmana, Durs Grinbajn u prvomredu voli istočni Berlin, uopšte Istok, i nemrzi Sovjete. Cilj mu je "utvrđivanje trago-va" detinjstva slikama kasarni sovjetskihvojnika u predgrađima Drezdena. Ljubav prema žicama oko poligona, prema deponi jama đub reta po sivim kvartovima, čak i prema pretnjama oružjem dete tu koje seigra u blizini skladišta municije. Tu ukonkretnoj stvarnosti bivše komunističkezemlje, pesnik Grinbajn otkriva: razmeđe istoka i zapada, i u prvom redu kapiju istoka

koji se proteže daleko prema Uralu i Mon-goliji.Dakle, ne razlog za bežanje, revoluciju,

izdaju, nego za nalaženje uzora Mandeljštama i Ahmatove, za nalaženje mekihmaterijala, "filca" i "kolomasti" (Jozefa Bojsa), muva, mirisa ustajalog, toplih nahtkasni, prozorskog okna oblepljenog listovimanovina (ruskog umetnika Ilije Kabakova)."Ja nisam hladan kao zapadni frižider. Umojoj poeziji se otapa Sibir", rećiće Grinba-

jn, pesnik kome se Zapad, posle Prelom aipak čini kao "Petparačka priča" (Pulp Fiction). U svojoj poslednjoj zbirci "Dragim

pokojnicima" pevaće ovaj usamljenik: "Do-godilo se to u jednom amsterdamskom bioskopu. Na premijeri / Poslednjeg filma o

Džems Bondu / Umro je, pri kraju pred-stave, pod teretom zvukova / Pucnjave,škripe kočnica, eksplozija, krikova, / Sin-easta i u gradu poznati kritičar. / Tek kada jeu dvorani upaljena svetlost. / I pošto seodvrtela špica, / Otkrio ga je u gledalištuodani čitalac / Spokojno umrlog, nagnutog

napred u sedištu, / Slobodnog, prema sce-nariju za Srčani udar, na cilju. / Učinio jesvoje, kao i Mr. 007."

Durs Grinbajn, čiji uzori nisu HajnrihBel (za koga najmlađi tvrde da je prečestoodlazio na demonstracije ekologa), negoVergilije, Ben, Ezra Paund, Pinčon, HajnerMiler i Jinger, novi je junak generacije kojaće, izgleda, konačno umeti da iskaže istinukraja veka u Nemačkoj, za razliku od očeva68maša (ne glupih ali preslabih za željenu"revoluciju"), i onih rođenih 50ih godina(nešto "drčnijih" ali "bez kompasa"). DursGrinbajn, čovek iz prikrajka; neeksponirani,

pisac ćutanja i tišine, autor koji zbilja vidi,oseća, i doživljava, jeste i samo pesnik (!!),što još jedanput potvrđuje Tišminu istinu o

poeziji kao izrazu pre lom nog trenutka.(Uzgred, Aleksandar Tišma, pripadnik najs-tarije i "najjače" generacije savremenika,ove nedelje se našao na bestselerlistinedeljnika "Der Spiegel". Znači, "Knjiga oBlamu" se, jebi ga, i prodaje!)... Mi, odav-de, uzbuđeni briljantnim izlaskom na scenumladog nemačkog pisca Dursa Grinbajna,ipak priželjkujemo pre svega svoga tridesetogodišnjaka koji će "ostati ovdje", "spustitise na zemlju" i ćuteći, gordo, tačno, bez sti-

da, oslobođeno, i primerno, stihovima ho-dati Balkanom. ■ ,ŽARKO RADAKOVIĆ

edan nepotpisani tekst iz Sa-rajeva, objavljen na naslov-

noj strani "Književne reči", prostrujao je gradom pre višeod dve godine. Sada se otkrivadaje njegov autor Vule Žurić,kome ovih dana u "Vremenuknjige" izlazi zbirka priča "Dvi-

je godine hladnoće", ispisana usarajevskim, ratnim danima. Nadanja o Beogradu i neka vrsta vere u njega, koji su prožimaliŽurićevo pismo, smenio je život u ovom gradu. Da li su se njego-va očekivanja ispunila nakon dolaska, pitamo mladog autora.

"Ime Slavko Starović ništa vam neće reći. Ubili su ga Musli-mani, veče prije nego što je trabao, sa porodicom, da konvojemizađe iz grada. Leš su pronašli ujutru, u Miljacki. Odmah je sahr-anjen i njegova žena je tog istog dana izašla iz Sarajeva. Da li vam

je sada išta jasn ije? Teško.Prije dvije i po godine, napisao sam u zamrznutom Sarajevu

pismo mom prijatelju Vasi Pavkoviću. O svojim mukama živimljudima nisam smio da govorim; bio me je strah za njih. One koji-ma nisam smio da se povjerim zbog moje lične sigurnosti već sam počinjao da mrzim i to mi se gadilo. Vasa je to pismo, naravno kaoanonimno, objavio u "Književnoj reči". Kasnije je i "Vreme" prenijelo odlomke iz pisma. Sada, pred izlazak knjige priča koje

sam pisao u Sarajevu, dok je svuda okolo bio rat, zamoljen sam da

uporedim rečenice mog pismaVasi sa ovim što mi se danasdešava u Beogradu.

Još uvijek se vraćam u životi malo šta imam osim njega.Međutim, meni, preživjelom iznajvećeg logora koji trenutno postoji na Zemlji, najvažnije ješto sam živ i što sam napolju,sa druge strane krvave kružni-

ce. To je najvažnije meni, isto kao i udovici nesretnog SlavkaStarovića mi smo sretnici, ali to mogu da shvate samo oni koji suizašli iz Sarajeva, ili oni koji jadni, još uvijek unutra, sanjajv tajsan, zasuti mržnjom, mržnjom i mržnjom. Ja, dakle, nisam čovjek

jednak Beograđanima, ja samo ličim na ostale ljude. Teško mi je,ali stalno u dnu uma držim radost samoga života.

Pitao me je prije neki dan jedan čovjek ispred SKC gdje radim,da li je tamo, u Sarajevu, zaista tako gadno. .Rekao sam mu daje

još gadnije. Sretan sam što on to ne može da zna. Najsretniji samzbog Marka, tek rođenog sina mojih kumova Ljubiše i Šaške. Lju biša je takođe iz Sarajeva, a Marko j e rođen ovdje i spasen j e odsamoga početka.

Neki dan mi je u parku klošar tražio pedeset para. Dao sam mudinar, a on m ije vratio kusur. Ovo je takav grad i najvažnije je poš-tovati ga. Kada to radite dobro, dobijete kusur." ■

K. R.

Sarajevske priče Vula Žurića

Povratak u život"Nisam čovjek jed na k Beograđanim a, samo ličim

na os ta le ljude"

42 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Prvi Kovačevićev roman

U podrumu istorije Duško K ovačević, "Bila jednom jedna zem lja”, "Vreme knjige", Beograd, 1995.

Kada jedan pisac iskorači iz svoje os-novne kreativne oblasti, u kojoj je, pritom, i apsolutno ostvaren i superioran

u odnosu na zatečeni književni kontekst, baškao što je to učinio dramski meštar DuškoKovačević objavljujući roman "Bilajednom

jedna zemlja" , onda ono prvo, najelementarnije kritičarsko pitanje: kako zapravo či-tati novo delo? odjednom postaje vrlosloženo. U datom slučaju to pitanje postaje

još složenije (jer đavo voli da mrsi i petlja) budući da je Kovačev ićev rom an jezgrenitekst Kusturičinog filma Podzemlje.

PREOPŠIRNOST: Da odmah preki-nemo taj čvor. Što znači da bi nas određi-vanje Kovačevićevog romana prema njego-vom dramskom opusu, ili pak, prema Kusturičinom filmu, nepovratno odvuklo umanjeviše predvidljivu (i dosadnu) raspra-vu o sučeljavanju i stapanju različitih umet-nosti, u kojoj polarizovani estetski produkti,iz mnogih razloga, ne bi mogli izdržati uza-

jamno poređenje. Roman "Bilajednom jed -na zemlja", valja, dakle, pre eventualnogupuštanja u ispredanje pomodne intermedijske paučine, pročitati kao prvo proznodelo Dušana Kovačevića, kao pokušaj da se

jezikom književne imaginacije autor odredikao prema minulom (i još uvek razmahnutom) haosu istorije koja je na našem deluzemaljske kugle uvek izdašno ispoljavalavišak svoje jezovite, pervertirane mašte.

Recimo odmah, i bez relativizacije:

"Bilajednom jedna zemlja" je roman koji jesvoju potencijalnu snagu i vrednost rasplinuo u preopširnosti, nedovršenosti i konstruktivističkologičkoj krhkosti sopstveneforme. A sve je već bilo tu: nespornaumešnost pričanja priče (oko koje se jošuvek, u zanatskom smislu, pašti dobar deosrpskih prozaika, čak i onih koji su na do-

brom glasu); provokativna tema koja nas,sve skupa i bez izuzetka, lično tangira; živilikovi i sjajni dijalozi i , naročito, autorovasposobnost da, u vrtlogu groteske, sotije ifantazmagorije, stvarnost preobrazi i izrazina književno eminentan način slikom imetaforom. (Na toj potonjoj karakteristicizasnivam i branim svoju tvrdnju da jeKovačević, čak i kada njegovo delo nije na

juspelije, pisac od dara, i od nerva)ČITLJIVA KNJIGA: No, stvar je neg

de u putu zagubljena Sklapajući, sjajno za-mišljen, snohvati okvir cele priče, sa poet-ičnim uvodom i vrlo sugestivnim krajem(slika pokretnog ostrva na kojem se, u smrti,iznova okupljaju svi junaci, plutajući uvečnost) Kovačević se, međutim, iscrpao u

preforsiranoj fabulaciji, u mehaničkom nagomilavanju svakojakih čudesa Kada pisac,učeći od istorije koja, uzgred, vrlo loše fab-ulira kaže sebi da je sve moguće, on, hteone hteo, na sebe preuzima pretešku obavezu,

prenebrđgavajući činjenicu, verifikovanu uknjiževnom iskustvu, da se u tekstu praguverjivosti i sugestivnosti onoga o čemu se

pr iča osv aja na samo jedan način dovršenošću i punoćom načina na kcji se pr iča Jednostavno rečeno, roman "B ila jed-nom jedna zemlja" ugiba se pod teretomsopstvene neosvešćene naracije. (Brojnirukavci priče sahnu pred naletima novih inovih slika, prizora i situacija U redu, taj je

vrtlog adekvat istorijskog vremena njenoizokrenuto ogledalo, ali, ako ništa drugo,moć stvaralačke kontrole teksta kudikamo jeveća od moći da razumemo, pa dakle i kontrolišemo ono što nam se dešavalo i što namse svakodnevno dešava.) Ma koliko tanaracija bila ponesena, ona se ne može dokraja uobličiti bez razvijanja ostalih, ništamanje važnih elemenata fikcionalne proze,

bez kojih roman, u punom značenju tog poj-ma, jednostavno nije moguć. U Kovačevićevom romanu nedostaje cela jedna hem-isfera komentatorskog i (s)misaonog govora pomoću koje romansi jer osvaja i potvrđuje

svoje pravo da nam, u toj sintetičkoj knji-ževnoj formi, predoči vlastitu sliku sveta. Iviše od toga: da o svetu govori sa božanskedistance, i da nam ga tumači sa stanovištaceline.

Pa ipak, Kovačevićev roman "Bilajedn-om jedna zemlja" je, uprkos svim svojimslabostima i uprkos svim objektivnim i celomudrenim nedoumicama, vrlo čitljiva knji-ga. U šalozbiljnom tonu, vizuelno bogatom,a jezički škrtom rečenicom pisac nas vraćagodinama naših kolektivnih trauma. Njego-va centralna metafora, na prvi pogled sas-vim knjiška, pronađena negde na samom

rubu verovatnoće metafora podruma odjednom će, na romanesknom horizontu, postati puki mimezis stvarnosti, fotografijastanja duše u hipnotičnom snu koji je trajaodecenijama. Pitanje: da li smo se iz tog snaneosetno obreli u drugom snu, ili smo se

probudili u užasnoj stvarnosti za sada ostaje otvoreno. Ali, o tompotom. ■

MIHAJLO PANTIĆ

Ješa Dcnegri

Ješa Denegri "Šezdesete: teme srpske umetnosti" "Svetovi", 1995.Studije o našim naj-

poznatijim stvaraocimaiz doba moderne.

Gižermo Martinez "Povest o Rodereru"Svetovi", 1995.Kratki romanargentinskog piscasrednje generacije.

Antonio Tabuki"Snovi o snovima" "Clio\ 1995.Pripovesti kojedočaravaju snoveumetnika (Vijona,Rablea, Remboa...).

Salman Ruždi"Istok, Zapad" "Centar za geopoetiku'1995.

Prva Rušdijevazbirka koju činidevet priča

Đerđ Konrad"Identite t i histerija "Apostrof', 1995.Razmišljanja o

jugoslovenskoj krizioslonac su ovihizabranih tekstova

10. JUL 1995. VREME 43

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Sabrani tekstovi

Kumova slama M il isav Sa vić, "Fusnota", SKZ, 1995 .

Onome ko pažljivo pročita novuknjigu Milisava Savića ne preostajeništa drugo nego da odmah zaključi

kako je Savić došao do neophodnih poet-ičkih saznanja i sada preostaje još "samo" danapiše neko stvarno veliko književno delo."Fusnota" najavljuje takav stvaralački napor

bez koga ostaje beznačajna sva mudrostovoga sveta, čak i ona zaista izuzetna i au-tentična, a ne jedna simpatična i dobrodošla

"Fusnota". "Fusnota" je u tom smislu kaonula koja mnogo obećava i vredi ako seispred nje upiše jedinica: osnovna jedinicaknjiževnost jesu velika književna dela, svedrugo je sporedno i uglavnom služi sitnimradostima i pakostiam savremenika.

SKIDANJE MASKI: Način na koji j eMislisav Savić u svojim raznolikim tek-stovima sabranim u "Fusnosti" došao doovakvih saznanja koja za njega ostvaruju

jed nu novu perspekt ivu i bude neke novenade ne samo što je neobičan i interesan-tan, već je i duboko poučan. To njegovuknjigu čini štivom o kome vredi ozbiljnorazmišljati. Neće se prevariti ni njegovi g e n -eracijski prijatelji i konkurenti ako bez pizme, zluradosti i za jedljivosti budu proči-tali mnoge pronicljive i teške stranice koje jeSavić ispisao lako i otvoreno. Skinutiobrazinu, pogledati istini u oči, znači prevazići sitna lukavstva i malograđanske pod-vale. To u ovoj kulturi nije mala stvar. Preddražima često nimalo prijatne ispovesti, pred o tvaranjem starih rana i okajavanjemstarih grehova blede skoro svi ozbiljniji prigovori inače neujednačenim, često pov-

ršnim i naivnim tekstovima sabranim u"Fusnoti".

"Književnost je ironična maska", kažeĐ erđ Konrad, a pisac je "majstor spravljanjakrabulja, fabrikant mitologija" koji nakonšto zaviri iza jedne maske koju je stvorio,vidi drugu, a "pore-dane jedna iza druge,maske tvore mistični beskraj". Za Konrada

"jedan dobar roman jeistina pod maskom", pa kada se zna da je tozapravo istina pod ni-zom maski, onda je ro-man istina koja se gubiu mističnom beksrajukoji one tvore. Skida-nje maski je neka vrsta poetičke i psihološkerelaksacije autora, alinjegovo golo lice, privlačnije od javnih i gen-eracijskih skrivalica,

još uvek ne nudi iro-nični osmeh književ-nosti. Pa ipak, iza Savićevog preobražaja stoji jedan poučan nizknjiga od "Topole na terasi" do "Ć upakomitskog vojvode" u kome je Savić isko-ristio samo jedan deo mogućnosti iz-vanredne romaneskne građe upravo zato štose neka saznanja kojima je posvećena "Fus-nota" nisu izbistrila. Još je veći korakučinjen u "Hlebu i strahu", koji je uz neke

priče iz "Ujaka naše varoši" i svojevrsnu

oporu svežinu jednog zapisa iz "Bugarske barake" najbolje što je Savić do sadanapisao. U "Hlebu i strahu" njegov junak,čiji identitet nastaje u rasutim fragmentima,uči da piše. On kreće u susret svetskojknjiževosti, naročito savremenoj američkoj prozi. Slojevi iskustva u kojim a se kosm

politski otvara šir ina i bogatstvo sveta jošuvek prevazilaze njegove moći, ali on jespreman da se obračuna sa samim sobom, saarivističkim predrasudama, sa političkim il-uzijama, napokon sa poetičkimisključivostima na primer u odnosu premanasleđu Danila Kiša. Sve to rečito svedoči o

jednom novom poetičkom moralu, koji, ako je verovati , ne dopušta povlačenje. Autopoetička strast "Fusnote" nošena je tim istim

zamahom, zato "Fusnota"svoj značaj crpi iz sameSavićeve proze.

RAVNI ISKAZI: Na-

ravno, nije Savić naprečacsasvim promenio ćud. On seitekako trudi da zadrži ne-kakvu ravnotežu i da ne od- baci svu prošlost, naročitostare saborce i uzore. Zatoon piše o Dragoslavu Mihailoviću i o Miloradu Pavićukao da gledajući u dva og-ledala zamiš lja ono što i sebiželi. Ne treba zaboravitinekadašnje vrednosti, onenisu uopšte sporne, niti zat-varati oči pred novijim. Zaš-

to bi se pisac predstavljao zanešto što nije kakva bi to bila groteska da Savić počne

da glumi Albaharija ili Basaru? On radi nasvome autoportretu, zato i valja da sačuvasvoju građu i svoj senzibilitet. To ne znači

. da u "Fusnoti" čitaoca ne nervira kada počneda reda antinomije, da piše poučitelno i celomudreno šta sve književnost nije, odnosnošta jeste, p a sve što kaže u jednom paragrafu

pob ija u drugom, i obratno, kao u nekojsrednjoškolskoj vežbanki, a vrhunac stiliza-cije su poređenja sa masnim, zapaprenim, bljutavim čorbama i neznam kakvim jelima,i slično, kao da poetičke probleme treba

predstaviti nekom ne baš naročito pro-mućurnom žderonji.

Tu gde još uvek pokušava da nadmudrisamoga sebe, lukavstvo njegovog jed-nostavnog i nedovoljno refleksivnog esejis-tičkog uma samo kvari onu lepu iskrenost.Bolje je kada svog prijatelja Jošića Višnjićacinično prikazuje kao grdnog namćora, ilikada Ljubišu Jeremića blago, ali odlučnonazove bivšim prijateljem. Kada piše o sebii kada u "Fusnoti" svedoči o mukama inedoumicama od kojih u životu pisca svezavisi, tu je Savić najbolji. Nije on veliki es-ejista i stilista, "Fusnota" je sva sačinjena od

jednos tavnih i ravnih iskaza, otuda snaga istrast zavise od nekih drugih oblika imagi

ovo u Icraj i žarama

M i r k oK o v a č

Bodež u s r c u

i.0Kovač

...............

V:'V"

MUOtAtS • s r m m

Tanja Torbarina MilosavTešić"Sredpu šaka bajuneta" "Prelestsevera"

; V "Svet knjige", 1995. ' "Prosveta",1995.

POETIČKA SAZNANJA: M.Savić

4 4 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Prvi prevod poznatog dela

Rablefcijanska "proroštva" Fra nso a R able , "Pan tagr uelovs ko pre dsk aza nje" (prevo d i komen tari Aleks and re M an čić-Milić), "Rad", B eogra d 19 95 .

nacije. Đ erđ Konrad u već citiranom eseju omaskama kaže kako je znanje posredovanoumom iscrpio svoju interesantnost, što jenaročito vidno u društvenim naukama."Zbog čega ne bi razdoblje uma bilozamenjeno razdobljem uobrazilje", pita seKonrad. U korenu uma i uobrazilje (kao i

čovekove osećajnosti) za Kanta ali nadrugačiji način i za Hajdegera i Ingardena

jeste ista moć. Njeno narativno oslobađanjezato je zapravo jedan od najvažnijih postmodernih procesa koji menjaju lik i statusznanja.

INTRIGANTNOST: Književni junakviše nije moguć, veli Savić, proza je utonulau posmodernu bezličnost. Likovi su ostali

bez raspozna tljivih identi teta je r više nisuuključeni u velike priče i istorije sveta, te su

priče potrošene. Potrebna je drugačija pri povedna strategija, ona koja u postmodernom dobu oslobađa epohalne narativne moći.

Za Konrada roman dvadesetog veka odusta- jući od razliko van ja obraza i obrazine kaoistine i laži, što je svojstveno romanu devet-naestog veka, "sa nekom vrstom optužu

jućeg sarkazma pokazuje bez lična bića, prazne obrazine" . Savić se, pre ma tome, probio do poetičkog horizonta na kom e seviše ne ponavljaju priče iz prošlog veka, većodigravaju ključne poetičke promeneknjiževnosti dvadesetog veka.

Skandalima u kojima je učestvovao iliim bio izložen zbog kojih se ne sveti,

premda ih i ne prašta, Savić je "Fusnotu"učinio intrigantnom. Matija Bećković je, r e-

cimo, postao lik koji u Savićevoj "basni"završava ponavljajući navodno Staljinovereči. Sa druge strane, "Fusnota" je intrigantna jer otvara novo polje poetičkih mo-gućnosti, naročito zato što iskustva postmoderne literaturte ne glorifikuje, što i netreba činiti, ali ih ozbiljno uzima u obzir, što

je neophodno. Tako Savić u "Fusnoti" gledau pravcu epohalnih promena kroz koje pro-lazi savremena književnost, pa ako to ne garantuje da će zato početi da piše neko izuzet-no, neponovljivo ostvarenje, on svakakogleda u dobrom pravcu. Gleda u pravcu

jedne zvezdice *), asteriksa. To je znak za

fusnotu kojim je obeležen jedan tekst u"Fusnoti", i čitava knjiga je, veli sam Savić,možda trebalo da se tako zove: *). Tu jeKum Savić uspeo da izađe na kraj sa svojimzamišljenim dvojnikom, jednom neverovatnom spodobom koja je, recimo, metaproznisloj "Topole na terasi" pretvarala u grotesku.Savić, koji je nadimak Kum dobio jer jedugo skoro svakoga zvao kume, u sazvežđe,Kumovu slamu svojih knjiga, posejao je jed-nu poetičku zvezdicu *), "Fusnotu", čijivarljivi sjaj može biti nagoveštaj novih delai drugačijih umetničkih vrednosti. Još "sa-mo" da se taj nagoveštaj i ispuni kao što je

Kant zahtevao od svakog obećanja da bi biloobećanje u pravom, etičkom smislu reči. ■ALEKSANDAR JERKOV

Dar večnog Rkriea (kako glasi naslovrecenzije Jovice Aćina) još jednomse iskazao svom svojom neobuz

danošću, igrivošću, radošću i drugim osobi-nama koje su stranice posvećene Gai^antui iPantagruelu učinile isinski besmrtnim.Objavljeno 1532. kao predskazanje za 1533,ovo kratko ali bogato delo sada je po prvi put prevedeno na srpski jezik: valja odmahnaglasiti da je Aleksandra MančićMilićsledila Vinaverova uputstva za prevođenje

Rablea, jer se bez tog majstora sprskog jezi-ka kako je istaknuto Rable ne može pre-voditi prikladno. Dakle, ona se (uspešno)

potrudila da Rableov tekst "pretoči u čitav jedan mnogosmerni, mnogostrujni, mnogozvučni istorijski jezik sa svakojakim za-okretima, koji daju slikama i pojmovimaustalasani zalet, kroj i hod".

PARODIJA ŽANRA: Inače, samo"Pantagruelovsko predskazanje" predstavlja

parodiju tada vrlo popularnih proročkoastroloških tekstova, koji su obično izlazili uvisokotiražnim almanasima posvećenimnarednoj godini. Međutim, kako je ovo

Rableovo delce stalno iznova preštampavano, Rable je 1542. objavio verziju koja seviše nije odnosila na neku određenu godinu,nego kako se autor duhovito dosetio to jesada predstavljalo predskazanje "za večnugodinu". Tako da konačan, puni naslov ovogdela glasi: "Sigurno, istinito i nepogrešivoPantagruelovsko predskazanje za večnugodinu, iznova sastavljeno na palzu i zanauk vetropirima i zazjavalima po prirodi,od Meštra Alkofribasa, velegozbenika narečenog Pantagruela". Očito, "prerušava

jući" se u astrologa, dajući sebi bombast ičnoime i pomalo detronizirajuću titulu, Rable je

već samim naslovom svakom inteligentnomčitaocu dao osnovnu šifru za čitanje oveknjige. Knjige koja već samim naslovimasvojih poglavlja može, s druge strane, i tekako da zavara svakog naivnijeg čitaoca.Tako, recimo, u predgovoru pod naslovomBlagonaklonom štiocu, Zdravlje i mir uIsusu Hristu (naslovom koji upućuje na &yeosim na neozbiljnost), govori se o Pa”tagruelovoj zemlji Utopiji i Dipsodiji Žeđariji, koja je toliko vinorodna da podani-ci ne uspevaju postići da sve popiju, pa im je

potrebno pojačanje u ispičuturama i dobrimšaljivdžijama. Ili u III poglavlju Bolesti ove

godine "prorok", pored ostalog, naglašavada će "slepci videti sasvim malo, gluvi ćečuti veoma loše, nemi uopšte neće govoriti,

bogataš ima će biti malo bolje nego siro-masima, a zdravima bolje nego bolesnima".Poglavlje X o zimi savetuje se: "Ako padakiša, nemojte biti setni: jer, tako će manje prašine na putev ima bit i... I od sada , neseri te više u krevet. O, kokoši, pravite li visvoja legla tako visoko". Da, da: tako tosamo Rable ume. Zar ne?

APOSTOL SMEHA: U vezi sa "Pantagruelskim predskazanjem" valja naglasiti

jednu manje isticanu a veoma prisutnu ko-

mponentu Rableove proze: visok koeficijentintertekstualnosti u raznovrsnim oblicima.To se uostalom empirijski najlakše možeutvrditi ukoliko ovaj kratki tekst prvo proči-tamo bez komentara, a zatim redovno

prateći komentare: u ovom drugom slučaju,mnogi parodijski, ironijski ili satiričnitonovi funkcionisaće mnogo punije i efekt-nije. Poput Borhesa, Rable katkad izmišljaautore ili citate, katkad je u tome verodosto

jan, a katkad stvarn im autorima pripisujereči koje oni zapravo nisu napisali. U toj

bogatoj intertekstualnoj mreži Rable poka-zuje i svoju erudiciju, koja uz smehovni i

fantastički dar podaruje ovom autoru moćistinske genijalnosti.

Ipak, ako se ovo delce uporedi sa Rableovim remekdelom "Gargantua i Pantagruel",uočiće se da je ovde humorno i jezički onmanje razigran, što nije uzrokovano samokratkoćom "Pantagruelovskog predskazanja", nego i izvesnom poetičkom doktrinarodnošću. Tačnije, autopoetičkom "doktrinarnošću" jer Rable ovde stiče se utisak kaoda hoće "Dajdžerstirano" definisati ključnetačke svoje prozne paradigme. Paradigmekoja ovog pisca čini istinskim apostolomsmeha i telesnosti, umetnikom reči (jezika)

u doslovnom smislu te sintagme, prorokom jedne nove i drugačije literarne imaginacije.To rablezijansko proročanstvo, na žalost,retko, previše retko je imalo adekvatne od-govore u svetskoj književnosti. Srpska knji-ževnost, pak, tek je u nekim Sterijinim i Vinaverovim tekstovima nagovestila diskursdostojan Rablea (mada je imala genijalnog

jezik otvo rca Kodera, ali nerablezi janskevrste), te stoga zapravo tekstualno gledano gotovo da i nije živela u istinskoj slobodi.Dakle, i nakon pola milenijuma od rođenjaFransoa Rablea, mi još uvek čekamo svogRablea... ■

SAVA DAMJANOV

Priprema: Slobodan Kostić

10. JUL 1995. VREME 45

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Ga m a

Beograd Mišarska 11 Tel: 33 22 75 33 94 94 Fax: 322 72 81

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Ruska mafija (1)

IJbice s krunomPoslednja generacija "krunisanih", koja se odeva kod Armanija, vozi "mercedes", šmrčc kokain, ima razgranate poslove s obe strane zakona i obe strane granice, finansira političke partije, liči na svog

krezubog, tetoviranog pretka, koji se ponosio godinama provedenim na robiji, ožiljcima iz mnogobrojnih tučnjava, i kome je od narkotika bio najdostupniji "čefir" (vrlo jak čaj)

Organizacija ruskog podzemlja razlikuje se od zapadnjačkih i azijskih mafija postojanjem korporacije "krunisanih kriminalaca”, koji nose titulu "vor v zakone”.

Za razliku od "kumova", "vor v zakone" nije obavezno bio vezan za određeni klan i teritoriju; pripadnost korporaciji nije zasnovana na učešću u konkretnim akcijama, nego na prihvatanju zakona i tradicije podzemlja; svi članovi korporacije su ravno

pravni; upravljanje korporacijom se ostvaruje pomoću čestih susreta i prepiske. "Krunisani" bandit se pojavljuje kao suđija u sporovima među bandama i raspolaže kasama uzajamne pomoći (na slengu ruskih kriminalaca "obšćak"). On obučava i vas-

pitava maloletne delinkvente, kontroliše situaciju u podzemlju, no, uglavnom ne učest

vuje sam u konkretnim akcijama. Bande koje su mu potčinjene plaćaju mu od 3070%svoje zarade. „

Da bi kriminalac bio "krunisan" i primljen u korporaci ju, morao je da ispunjava više uslova. Neophodno je bilo da nakupi dovo-ljno zatvorskog staža. Obraćala se pažnja na vrstu zločina zbog kojeg je hapšen, kako se držao pred milicijom i vlastima. Posle probnog perioda, najednom od sastanaka "krunisanih kriminalaca" i sam dobija tu titulu. Ponekad "krunisanje" može da se obavlja i

poštom , uz pismene preporuke najmanje dvojice "krunisanih".

Novi član korporacije dužan je da i sam poštuje zakone podzemlja. Nepoštovanje se kažnjavalo smrću, a odgovornost su snosili i oni koji su ga preporučili. Korporacija ima poreklo u profe siona lnim udruženjimakriminalaca još iz vremena Carske Rusije.

Ni Carska Rusija, ni SSSR nisu uspeli daje unište. Nije bilo načina da se "krunisani" kazni. U zatvorima "krunisani kriminalci" čine višu kastu, njima su potčinjeni svi ostali, a moć im je jednaka moći zatvorske adminis-tracije. U stara vremena, "krunisani" se ni-kad nije suprotstavljao prilikom hapšenja i

prezrivo se odnosio prema policiji i sudija*

ma. Robijašnica je bila njegov dom, gde je stari kriminalac odlazio da provede poslednje dane.RACIJ A: Ha p š e n je mo s k o v s k o g ma f i j a š a

10. JUL 1995. VREME 4 7

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


A

F P / D

P A

BOMBE: Preko 500 naručenih ub is tava 1994.

MITOVI: Korporacija "krunisanih kri-minalaca" prošla je nekoliko faza u svom ra-zvitku. Njen današnji oblik i zakoni po koji-ma funkcioniše liče na stare uzore. Poslednja generacija "krunisanih", koja se odevakod Armanija, vozi "mercedes", šmrče ko-

kain, ima razgranate poslove s obe strane za-kona i obe strane granice, finansira političke part ije, liči na svog krezubog, tetoviranog pretka, koji se ponosio godinama proveden-im na robiji, ožiljcima iz mnogobrojnih tuč-njava, i kome je od narkotika bio najdostup-

niji "čefir" (vrlo jak čaj).

Početkom 50ih, kasta doušni-ka pokušala je,uz pomoć zatvqrskih vlasti, da

izvede revoluciju i uništi kastu"krunisanih". Sva-kog tek pristigl-og "krunisanog" prebija li bi dosmrti. Ocenjujese daje jedno vr

.iie bilo svega 20ak živih "krunisanih" ban-dita. Ali, korporacija se prilagodila i preživela ovaj period. KGB je umesto uzaludnih pokušaja da ih uništi, odlučio da ih stavi podkontrolu. Na različite načine uspeli su da nateraju "krunisane" na saradnju. Višedecenijs

ko opštenje uticalo je na obe strane. "Kruni-sani" su izmenili svoja tradicionalna shvatanja odnosa sa vlastima, počeli da cene elok-venciju i sposobnost ubeđivanja, a ni drugastrana nije uvek uspevala da se odupre

pogubnom uticaju njihovih ideja i moći.

Ideologiji, propagandi i radu s podmlatkom, poklanjana se uvek velika pažnja.Danas se u radu s podmlatkom posebno is-tiče Jevgenij VasinDžem iz Komsomolskana Amuru, koji organizuje letnje kampove s profesionalnom obukom i ideološkom obra-dom.

U jednom od cirkulara, "krunisani" podnadimkom Abrek, piše: "...objasnite tim slinavcima da oni pojma nemaju kako se treba

ponašati, oni imaju svoje zakone, a toga nesme da bude. Oni žive u našoj kući, a tu jezakon jedan...".

U Gruziji 70ih aktivno je stvaran mit o"krunisanom" kao plemenitom vitezu bezstraha i mane. Kad su se njihova popular-nost i uticaj toliko proširili da su počeli daugrožavaju Partiju, gruzijski CK KP naredio

je da se pohapse svi "krunisani". Jedne suhapsili zbog posedovanja oružja bez dozv-ole, kod drugih su našli narkotike, a pone-

kad su ih prosto pozvali u miliciju i dali imda izaberu po kom članu krivičnog zakonikaće im suditi. MUP SSSR je protestovaozbog ove akcije, tvrdeći da će ona imati obr-nuti efekat. Što se i desilo. Džaba Joseldani,gruzijski "krunisani" kriminalac, univerz-itetski profesor (ogovaraju ga da je kupio

doktorat), danas je jedan od ljudikoji rukovode Gruzijom. Nalazi se ina čelu organizacije koja jezvanično registrovana kao spasilač-ka, mada se radi o paravojnoj for-maciji, s bogatim ratnim iskustvomiz gruzijskog građanskog rata i ra-tova u Južnoj Osetiji i Abhaziji.

PROBOJ U "SISTEM": I dr-uge republike bivšeg SSSR mučeisti problemi. U Litvaniji su osudilina smrt vođu "viljnuske brigade"zbog naručenog ubistva novinarakoji je pisao o naoružavanju litvanijske milicije oružjem sumnjivog

porekla . Niko nije ni sumnjao d ajeoptužba tačna, no dokaza je bilomalo, a otac optuženog je pretio daće dići u vazduh atomsku centralu.Presuda je ipak izvršena.

Najradikalniji pokušaj obračunas "krunisanim kriminalcima" odi-

grao se u Kirgiziji. Tamo su mesne"krunisane" pokupili 1 streljali po kratkom

postupku.Jeljcin i Č ernomirdin su javno i sa zavi

šću više puta pominjali ovu mogućnost i po-stavljali pitanje: "Zašto to ne može i kodnas?" "Krunisani" su odgovorili jetkim kontrapredlogom da prvo pokušaju zaustavitirast neorganizovanog kriminala i čak su po-nudili i svoju pomoć.

"Krunisani kriminalci" nekad su živelina rubu sistema, u polusvetu lumpena, alko-holičara, malih lopova i krvavih razbojnika,svetu koji ih je "hranio" u zamenu za po-

dršku i zaštitu od strane "krunisanaih". Prvi

Prema podacima MUP Ruske Federacije, na teritoriji Rusije živi 387 "krunisanih"kriminalaca. U ostalim republikama bivšeg SSSR ima ih 339. U Moskvi i moskovskojoblasti ima ih od 110160. Koncentrišu se i na severnom Kavkazu, dalekom istokuRusije, Uralu, zapadnom Sibiru, Irkutskoj i Rostovskoj oblasti. Od 387 "krunisanih"

kriminalaca, 1993. godine 100 se nalazilo u zatvoru, 118 se skrivaju ili od vlasti, ili odsvojih.

Od 3045 godina ima 85.5% "krunisanih", 60^65 godina svega trojica, a pojavili suse i "krunisani" mlađi od 25 godina, što je ranije bilo nezamislivo. Najstariji "krunisani"kriminalac ima 73 godine i živi u Saratovskoj oblasti. Starije pokoljenje je obično po-

činjalo od maloletničke delinkvencije, dok među mlađim ima mnogo bivših sportista.

STATUSNI SIMBOL: Čečensk i maf i jaš

Statistika

48 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


BRUT AL NO ST : O r u ž j e i z v o j n i h s k l a d i š t a

proboj u "sistem" pripisuje se "krunisanom"kriminalcu A. Čerkasovu, koji se uključio usovjetsku sivu ekonomiju sredinom 70ihgodina. Iako je uhapšen i dugo godina bo-ravio po zatvorima daleko od Moskve, već

je bio dovoljno moćan da i odatle upravljasvojim poslovima.

Ekonomski problemi, političko i ideolo-ško truljenje, stvorili su idealnu sredinu zarazvoj organizovanog kriminala. S dozvo-lom stvaranja kooperativa (poluprivatnihfirmi), u MUP SSSR pojavila se direktiva da

budu "objektivni u oceni njihove delatnosti":nabaviti obične eksfero ili ciglu, bio je oz- biljan problem, rešiv s a m u uz "snalaženje".

Još 1988. godine, tada pukovnik milicije , A. Gurov, objavio j e da se više oblastiRusije (Habarovsk, Krasnođar, Stavropolj i

dr.) već nalaze pod kontrolom organizovan-og kriminala. Kad je već bilo pripremljenorešenje o njegovom otpuštanju s posla, umešao se Gorbačov, dao u čin generala, postav-io ga na čelo Ode ljenja za borbu protiv or-ganizovanog kriminala, a izabran je uVrhovni Sovjet Rusije. Ispostavilo se daje podrška bila nedovoljna: uskoro je smenjen.Onda su ga pozvali u KGB, ali su se i tamo,na položajima višim od njegovog, pojavililjudi sa sumnjivim vezama. Tako je karijeruzavršio kao direktor kriminološkog instituta.

Današnje pokoljenje "krunisanih" možeda se pohvair istorijskim uspehom: prvi putu istoriji organizacije blizu su da se nametnu

podzemlju čitave Rusije. Naime, kriminalcisa severa, iz centralne Rusije, Povolžja i ne-kih drugih regiona, nikad nisu priznavali

"krunisane" kao neosporne autoritete. Tek1993. godine "krunisani" kriminalac Jakut

jon ok , uspeo je da ubedi nekoliko peter burških bandi da se uključe u "sis tem". Sdruge strane, do "reda i mira" u podzemlju,

još uvek je daleko. Na dalekom istoku Rusije , iako je to nji-

hova stara teritorija, procenjuje se da oko50% bandi ne daje priloge u "obšćak".

Č EČ ENI: U već podeljenoj Moskvi1988. godine pojavili su se Č ečani, koji se soružjem u ruci bore za svoje mesto u prestonici.

Dve godine su moskovsko podzemlje terorisali "slonovirazbijači" iz naselja Ščelkovo. Iako ih je bilo 7080, bili su "odmrznuti", što u slengu ruskog podzemlja označavaljude bez kočnica, koji ubijaju ne razmišlja-

jući. Nisu poštovali nikakve dogovore iumesto uobičajenih koškanja i pregovoraoko teritorija i poslova, odmah su udarali "u

glavu" tamo gde bi naišli na otpor. Posle raspada SSSR, Moskvu je preplavio "novi kav-kaski talas", koji je "počistio" starije poko-ljenje kavkaskih "krunisanih" kriminalaca. Njihova ambicioznost i pokušaj da izmene pravila "krunisanja" doveli su do rata izme-đu "Slovena" i "Kavkazaca".

Od sredine 80ih počela je i diferenci' jacij a unuta r korporacije na "knezove",srednji i niži stalež. Sve su moćniji i liderimafioznih organizacija koji nose titulu "au-toritet" ili "lider". Ove organizacije veomaliče na one iz zapadnog sveta. Osnivaju sena etničkom principu gruzijska, jermens

ka, azerbejdžanska, čečenska i druge mafije;na "zemljačkom" principu, po gradovima iregionima iz kojih dolaze dagestanska,ijazanska, kazanska i druge; na teritorijaln-om principu najpoznatije su one nastale umoskovskim kvartovima, satelitskimnaseljima i obližnjim gradovima: Solncevo,Ljuberci, Dolgoprudni, Orehovo i dr.

Sve ovo je dovelo do ideoloških i oru-žanih obračuna između zastupnika "retro profesiona lizma", koji se za lažu za povratakstarim tradicijama i zakonima, i "neoprofesionalaca", koji uzore traže u savremenojzapadnjačkoj ili azijatskoj mafiji.

Na jed nom od susreta ruskiji i američkih

kriminalista istaknute su dve bitne razlike u procesu formiranja američke i ruske mafije.Američka mafija je najveće kapitale zaradi-la na "uvoznim" operacijama, dok je ruskamafija "izvozno" orijentisana: sirovine,obojeni metali, antikviteti itd., kao i na finansijskim špekulacijama. I drugo, američkamafija se orijentiše najnodel "biznisa", uve-ćavanja kapitala, dok je ruska o rijentisana;na model "vlasti". ’^ Iun inu iBj

IGOR ĐUKIĆ

U sledećem broju: Naciona lni sas tav "krunisanih”; Rat Slovena i Kavkazaca; Karijera "autoriteta" Sergera Timofejeva -

Silvestera; Povratak već "sahranjenog" Sergeja Brode... $

10. JUL 1995. VREME 49

N a š i u in o s t r a n s tv u r a d o s lu š a ju

INFOTELEFON 15 -10 Beč Normalna tarifa. Pozivni za Austriju +1+1510

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


G O R A N K A

M A T I Ć

Povodom julskih vatri

Smehherojevog brata

Za "Vreme" govori, smeje se i plače, Dragoljub, brat ŽikiceJovanovića Španca

Danas samo onaj koji laže govori is-tinu." To kaže Dragoljub Jovanović,rođeni brat narodnog heroja Žikice

Jovanovića Španca, oficir bivše jugosloven-ske vojske, komunista, učesnik u prevratu27. marta 1941, nemački zarobljenik, visokioficir Jugoslovenske armije, golootočki za-točenik. pisac sjajne knjige o Golom otoku,siromašni penzioner.

Ume Dragoljub Jovanović da bude ci-nik, naravno kada mu se postavi "prigodno" pitanje poput ovog: "Kako ste postali komu-nista?"

"Komunista se ne postaje. Komunista serada”, odgovara Dragoljub i usta ne širi,i?e“'o skuplja u kiseo, jedak osmeji, da bi ih potom otvorio u grohotno hahahahaha...Čoveka koji se šegači sa stereotipima i rugalakovernima.' Pitanje i odgovor (bez smeha) tipični su

i "prigodni", uoči julskih vatri, Dana borca,Dana ustanka naroda i narodnosti Srbije,uoči jula uostalom. Povremeni cinik, Jova-

nović postane zamišljen dok sluša onu mito-lošku priču o svom bratu. Žikici JovanovićuŠpancu, koji je, je 1, u vreme ivanjdanskogsabora, 7. jula, u Beloj Crkvi kraj Valjevaispalio iz "ustaničke puške" dva "hica" (mi-tologija izbegava reč "metak"), u dvojicu

žandara nenarodnog režima. Dragoljub Jo-vanović pitanja koja se odnose na tu legen-du sasluša sa strpljenjem koje mu nije svoj-stveno, da bi razočaran, tužan čak zboglakovernosti sagovornika rekao: "Sve je to,u stvari, laž. Od početka do kraja".

Impresivne biografije, Dragoljub Jo-vanović je svedok i učesnik mnogih doga-đaja, ili kako bismo to olako rekli pre razgo-vora sa njim "učesnik i svedok istorije".

Nezgodan učesnik, nezgodan svedok, bio je u prilici da i sam napiše jed no po-glavlje slavne istorije ono o batinskoj bici:

"Ja sam bio obrazovan, dobro govorio i

dobro pisao. Zove me moj načelnik BoškoŠiljegović i kaže da se javim Koči Popoviću.Znalo se za mene. I kaže Koča: Druže, Jo-

vanoviću, je 1znate da se pravi jedan velikiželeznički most kod Batine? Rekoh da neznam i da prvi put čujem i za Batinsku ske-lu, koju mi je spomenuo. Kaže: I ja čujem

prvi put i ja treba da otvorim taj most. Tokaže Koča usred svog kabineta i dade mi 15dana da napravim nešto. Rekoh razumem i

odoh u istorijski sektor našeg naučnog insti-tuta, kod Ljuba Vušovića. Ulazim kod Lju- ba Vušovića, kažem mu šta mi je rekaoKoča i pitam ga gde mu je taj arhiv. Evo ti,kaže, ta dva sanduka tu i pokaza ih rukom.Ja kad pomislim na arhiv mislim to su sobei sobe. Rekoh: Zar nema više arhive? KažeLjubo: Nismo mi pisali, mi smo se borili.Kaže: Evo ti ta dva sanduka, dade mi

'svežanj ključeva, a ono katanci kud ihnađoše samo onolike nikad nisam videotakve katance. Ja uzmem, pa otvorim, a ono nema skoro ništa. Otvorim drugi isto. Mismo se borili, kaže opet Vušović, a ja mis-lim, jao, šta ste se borili, majku vam vašu".

"MIMO NAROD": "Valjda su tu došlido zaključka da mora nešto da se uradi istvar je, od prilike, odatle krenula. I onda susvi partizanski oficiri morali da napišu

biografiju šta su radili i gde su se borili.Oni su se toliko raspisali tada, da to pas smaslom ne bi pojeo. A dobili su osnovu američki arhivi su se otvorili, a Amerikancisu imali nemačke zarobljenike, tako da suodatle mogli da nađu ono što je sigurno bilo."

"I sad, vidiš, rekoh šta da radim. KažeVušović: Poruči Koči daje sada lako možegovorit šta hoće. A, on to ne zna, je 1. Rekoh:

Ne zna i odem kod Rusa. Kad ni Rusi ništa otome ne znaju. Niko ništa ne zna i kažem toKoči. A on: Jovanoviću, jeste li normalni,

kako niko ništa ne zna? Pa, j^ste li bar nešto saznali? Jes-am, druže generale, da suneki Rusi na balama senauvijenim u šatorsko krilo po-kušali da iz ko zna kojih ra-zloga pređu na drugu stranu.Mislili su daj e ona nebranje-na, ali su tu bile ustaše, a Rusisu na tome ostali. KažemKoči šta mu je poručio

Vušović, a on će: Ništa, mo-ram tako i da govorim"."Održan je govor. Sed

nem da pijem kafu i slušam preko radi ja: jed inice , ko-mande, parade, ordenje... I tose svake godine ponavlja i to

je istorija."I to je priča Dragoljuba

Jovanovića i njegovo viđenjete istorije. Njegove priče vrveod etabliranih pozitivaca kojisu protuve, junaka koji sukukavice, istoričara koji sumuvare i smutljivci, humani-sta koji su ubice... Uvek je

50 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Svi su urlali od straha\

...Komesar brigade rekao nam jeuglavnom ovo:

Ispred nase armije, zajedno sa Nem

cima, izbegla je grupa izdajanika, ustaša,četnika, domobrana, Rupnikovih belogardista i ko zna kakvog šljama koji je biou nekom logoru kod Klagenfurta. Englezisu potpisali ugovor s našom komandomda se svi ti zločinci predaju našoj armiji.Oni su već prebačeni vozom u jedanlogor nedaleko odande a ostatak će stićiove noći i sutra. Ovi krvnici naših naroda,koji su nas klali zajedno s Nemcima, nesmeju se živi vratiti svojim kućama. Sutraće otpočeti likvidacija tih krvnika i narod-nih neprijatelja!

Nama svima bilo je tada to sasvim

jasno i logično. Mi smo pored narodnooslobodilakog rata izvodili socijalis-tičku revoluciju, rekao je jedan koji se

javio za reč, a zakoni revolucije su jasni:neprijatelja treba likvidirati! Tako su,uostalom, naredili drug Tito i naša SlavnaPartiija.

To, drugovi, treba svršiti što pre. A imi smo zaslužili da se što pre vratimosvojim kućama, da vidimo svoje mile idrage, pa da svi zasučemo rukave i ob-novimo našu lepu zemlju...

U neko doba noći dođe u naše društvo poručnik iz brigade koja je vršila trans- port tih izbeglica iz Klagenfurta.

Bog vas maz'o, nije tu nešto u redu.Među tim izbeglicama ima i četnika iustaša u uniformi. I domobrana. Ali, bogte, ima mnogo više naroda, seljaka, žena,mladića, čak i male dece.

Koliko ih ima? zapita kapetan Mir-ko, komandir MB čete.

Sigurno da ih ima dvadeset i nekahiljada, i više. Moji borci poznali su čak isvoje komšije iz nekog sela blizu Kragujevca. Nastalo je veliko uzbuđenje...

U moju četu ti jadnici, te žrtve, doterivane su kamionetima većinom bolničkogtipa. Svi su bili u donjem vešu Deca s

majkama u košuljicama. Svima su ruke bile vezane telefonskom žicom za leđima.Vojnici su ih izbacivali iz kamiona kaoStoku. Oni bi padali po travi, pokušavalida pobegnu, ali su im i noge bile vezane.Svi su urlali od straha. Svakoga bi po dvavojnika iz moje čete zgrabili za mke idoveli na ivicu rova, sa licem okrenutimka rupi. Oni bi ga držali dok bi ubica pris-lonio pištolj na potiljak žrtve i kratkim ra-falom razneo mu glavu u paramparčad.Ona dvojica gurnula bi leš u rupu. Poredsvakog ubice bila su sa strane po dvojica s

puškama koji bi dotukli one koji su još

davali znake života. Ona dvojica vraćalasu se trkom ka kamionetu da zgrabe sledeću žrtvu...

Neki se ipak otrgnu i počnu da beže.To razbesni ubice. Sad i oni urlaju, psuju.Pena im se otkida sa usana kao sapunica i pada po njima. Rukavom brišu slina i krvs lica. A živci polako svima popuštaju.

Nemaju ogledala da se vide kako iz-gledaju ali vide jedan drugoga. Užas se povećava. Svaki je od glave do pete i spis-kan krvlju koja ponekad iznenada šiknemlazom iz nečijeg vrata...

S gornjeg kraja počeli su već bul-dožeri da zatrpavaju rov. Malo dalje čeka-li su tenkovi, valjda za zaštitu gubilišta amožda i za nabijanje zemlje.

Sve je bilo gotovo sutradan pre podne.Kad*smo se vraćali u bivak, pored nas

su prolazili kamioni sa sadnicama i no-vom vojskom odnekud koja će sigurno brzo sve da dovede u red.

Sutradan ujutro posedasmo u kami-one.

Kazali su: Idete u svoj garnizon u Os-ijek... ■

bio u s ituaciji da ih posmatra sa margine iuvek je bio "mimo narod" pre rata komun-ista među oficirama Njegovog veličanstva,u vreme rata u nemačkim zarobljeničkimlogorima za oficire, posle rata obrazovanoficir među partizanskim neobrazovanimkadrom. Mnogim slavnim generalima bio je

učitelj, pa "ibeovac"... Uvek štrči i vidi idoživljava stvari koje oni što su u struji nemogu da dožive. Ni da uvide.

Njegova priča iz zarobljeništva: "Poneosam nož koji mi je otac poklonio. Kada samstigao u logor, video sam da mi je nož pok-varen razdvajale se korice. Ja odnesem uradionicu i pitam jednog Nemca, u nem-ačkoj unifo rmi je 1' možete da mi ga po- pravite'. On meni kaže govorite vi srpski. Jasam Srbin'. Katastrofa! Nema ni 100 kilo-metara od Berlina. Pita me je l'znate gde sevi nalazite!. Oberlozis'. Da, Gornja Lužica'. Paon je Lužički Srbin! Plakao sam. (Plače i

dok ovo prepričava). Govorili smo nekimslovenskim jezikom. Kako mi je samo nožopravio!"

Od zarobljeničke plate (!) Dragoljub Jo-vanović je kupio violončelo (!). "Svi su mikazali daje ludost što ja to nosim. Kako jeteško bilo! Dovezao sam ga na sankama.Svirao u orkestru."

PRIL OG ISTO RIJI: A po izlasku iz za-robljeništva prva stanica je bila Smederevo."Ostalo je to da ja umem dobro da govorimi da se u ime zarobljenika zahvalim na veče-ri. Mi smo posle skoro svi otišli na Rezolu-ciju IB, a tada tada smo još nešto vredeli.Govorilo se kralj se ženio, Tito se borio, a

ja pitao mogu li ja da napadnem kralja".Rekli su mu: "Možeš".Onda se našao i na balkonu Narodnog

pozorišta u Beogradu, 1945, na proslavigodišnjice 27. marta. I tada je mogao da na-

padne kralja. Ne seća se o čemu je govorio.Piše to u "Politici", od 28. marta 1945. Go-vorio je: "Mi sesećamo dvadesetogodišnjegživota punog laži, punog terora, punog karijerizma... punog vladavine solunske klike.(U publici: Tako je!) Još je govorio, pa po-tom još jedan iza njega ("Gnjavili su svi u pičku materinu), a onda je tog sledećeg prekinuo Titov dolazak. Sa Titom je tada

Dragoljub Jovanović popio čaj."Kada sam se pojavio na toj govornici,

oni su već sve uzeli u svoje ruke. Pobili susve. Andru Savčića, najboljeg komunistu uValjevu... U Valjevo je došao Mile Milatović. Sve su uzeli u svoje ruke."

Put sa balkona je obećavao. Herojev brat je postao nastavnik više i visoke vojneškole. Bio je uspešan predavač, a onda su gaotkucali. On nije za revoluciju koja teče, onkomunizam crpe iz anarhizma i zato je, kažedanas, za revoluciju u skokovima. "Kao uonim topioničkim pećima za bakar, kada je proces topljenja u pećim a završen i tada

odjednom pokulja usijani crveni metal. Alida ne pojednostavljujemo stvari, proces

mora da teče i između dva skoka".

Saslušavali su ga prestrašeni oficiri koji nireč nisu smeli da kažu, a branio ga je jedinoKveder, Zikicin drug iz Spaniie. Pitali su ganešto i za Ruse, a njemu nije bilo jasno kakočovek može da bude komunista a da ne voliRuse i boljševičku revoluciju. Kraj procesase zna.

Napisao je knjigu o Golom otoku. Najbolju knjigu o tome i naslovio je kao"Muzej živih ljudi".

Tako je Dragoljub Jovanović napisaosvoj prilog istoriji. I pokazao da premadoživljajima svojih junaka, živih ljudi izmuzeja, ima podjednako poštovanja kao i

prema doživ ljajima svojim. Njegovi junacine govore samo o zloj sreći koja ih je trenut-

no zadesila. Oni pričaju, bežeći od neljudske

stvarnosti, o svom mirnodopskom života, oratnim doživljajima, sreći i teskobama.Dragoljub ih traži i nalazi ih i posle Gologotoka. I neke tera da nastave priču onde gdesu je preskočili. Tako nastaju poglavlja"Lj.utko Jocin, nesuđeni svinjar jjz selaGrabovaca" i "Ravne na Koroškem, majskenoći 1945." i takosaznajemo o zločinima partizana za ono vreme koliko je "rat kod.nas trajao duže" (vidi okyir).

Govori danas o Ljutku Jocinom. jednomod svojih junaka sa Golog otoka i sa Rav-nog: "Nije on ubica zato što je ubica. 1krajnjegov je strašan kraj. Ostao je živ. Jao, ka-

kav sistem... I kolicki mi u njemu." (Plač). ■PERICA VUČINIĆ

10. JUL 1995. VREME 51

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


9

S V E T L E C E D E C U E P A T K E

S v e f l i K i t o b y V I O > E X ROBNA KUCA: ĐURIĆEVA 26, TEL: 011/ 403-368, 40 3-623 FAX: 40 3-61 9PRODAJNI SALON: M OŠE P IJADE 23 , TEL / FAX: 011/ 3 3 5 -87 2

SALON SAX & MAX: BULEVAR REV0LUCIJE* 56 , TEL: 011/ 3 30 -49 1VELEPRODAJA: GUNDULIĆEV VENAC 5, TEL: 011/ 3249-246, 3249-114, 338-439 FAX: 3220-289

P R O D A J A N A V E L I K O I M A L O

Tel: 011/ 639-905 E 5 C F * O R T — I V I

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


1ik(‘iid n<i 1m ir n i

Govorite lirotarijanski?

\isnk ni\<> prosluu* prijemu skopskog klulhi // Rolun Inlcrnulioiuil pok,iz;io je Liko se koristi s\uku mogućnost zu konhikl su s\etom i

ruzumcuinjc su komšilukom

W T l il t u s k o p sk o g h o te la " ( i ra n đ " . p r oš -

■ lov : v i k e n d a . m v 11 m i s e N i š l i j a i / a -

g r e p ć a m n . R a / ; j o \ t i i m i . t a k o d c s a s -

\ i m p r i r o d n o . p t i ć e I i n a e n g l e s k o m N e k i

m m t i l k a s n i | c v e ć m i . l a k o d c s a s v i m p r i r o i l n o . r a / g o v a r a l i s \ a k o n a s v o m j e / i k u . \ s v e

v r e m e m i . p r a k t i č n o . g o v o r i l i r o l a r i | .n i s k i

I ) o d c l | i v a n | e p n \ e l | c K o l a r i k l u h a ( K K i

S k o p l j e o p r i |c n u i n K o t ar v m t c r n a t c i o n a l

i C l i ar U ' i ( e l e b r a t i o n i o k u p i o jo n e k o l i k o

M o t i n .i r o l a r i | a n a c a 1/ s \ i h d c l o v a s v e l a 1 e n

g l e s k i | e / a i s l a h i o j c /1 k s v e o p š t e g s p o r a

/ u m c v a n i a P r ed s ta v m c i m a r o i a i i k l u h o \ a

1/ P o r t o r o ž a . I | i i M | a i K \ M a r i b o r a . P t i i |a .

Z a g r e b a . S p l i l a . B e o g r a d a . / . e m u n a . N o v o g

S a il a. \ i s a 1 Sk o p l |a . ko | i su se u a s l i n a o \o |

s v e č an o s t i . k o m u n i k a c i j i |c h il .i m o g u ć n a

n a s va č e t n i | u ž n o s l o v en s k a | c / i k a <" g o v o r i

m a k e d o n s k i d a l e c e o s \ c l r a / u m e " . k a k o r e č e n e k o u š a l u . u p r a v o / b o g t o g a š i o j e u

e e l i n i p r o ž e t a

r o t a r i j a n s k i m d u h o m p r i j a t e l j s t v a 1

m e đ u s o b n o g ( s p o i r a /u m e v a n j a.

T o su \ e o m a d o b r o 1»set 111 1 s k o p s k i r o l a -

r i j an c i . l / i r a i l i e io n a l i u i g o s t o l j u b i v o s t . 11a

s \ a k o n i k o r a k u j a s n o j e i / r a ž a v a n a ž e l j a i l a

s e o s n o v n i p r i n c i p i r o l a r i ja n s t \ a 1p o s e b n o

č e t v r ti n c g o v a n i c d o b r e v o l j e 1 r a / u m o v a

n j e u s lu ž b i m i r a m e d u s \ i m n a r o d i m a p re

k o s \ e l s k e / a j c đ m c c f io s l o v n i h l j u d i s j e d i -

n j e n i h u i d e a lu s l u ž e n j a d r u g i m a ” ) u o v d a š -

n 11n i . b a lk a n s k i m . u s lo v i m a d \ o s i r u k o a k

l i \ i r a j u : | ir v o . / a a f i r m a c i j u M a k e d o n i j e k a o

/ a j e đ n i c c u u s p o n u 1. d r u g o / a k o n s i r u k -

l i \ n o p o v c / i v a n j e l j u d i s a o v i h p r o s t o r a.

I l o m s m i s l u j e p o s e b n o i s l i ea n a d a l e k

o v i d o s t o d l u k e K o b e r t a B a r t a . p r e d s e d n i k a

K l / a g o d i n u . i l a s e p o d m č j c B a l k a

n a p r o g l as i / a " s p e c i j a l n u / o n u š i r e n j a r o t ar -

i j a n s t v a " . V e l i k i b r o j n o v o o s n o v a n i h k l u b o va i u Sko p l j u su b i l i p r i su tn i 1 r o t a r i j a n e i 1/

T i r a n e ) 1 o n i h k o j i s e u p r a v o o s n i v a j u , a k o

PRVI MEĐU JEDNAKIMA: D. J u r u k o v s k i

Jurukovski predsednik( l a n o v i K o l a r i k l u b a S k o p l j e su: D i m i l a r J u r u k o v s k i.

d i r e k t o r I n s t i li i ta / a p r o u č a v a n j e z e m l j o t r e s a ( p r e d s e d n i k ) .

D a n č o S u t u r k o v . / a m e m k d i r e k t o r a " M a k e d o n i j a T a b a k ” .

B r a n k o T o z i j a . p o m o ć n i k d i r e k t o r a M a k e d o n s k e b an k e

A . D . V l a d i m i r P av l o v s k i . p r o f es o r M a š i n s k o g f a k u lt e ta ,

( ic o r g c ( iu r k o v i c . g en e r al n i m e n a d ž er " H e r t z M a k e d o n i

ja " . / o r a n k r s t e v s k i . g e n e r a l n i m e n a d že r A e r o d r o m a

M a k e d o n i j a . S av k a D i m i t r o v a . m e n a d ž e r fa b r i k e h r a n e T A r o p a " . M o m u P o l en a k o v ić . d ir e k t o r N iM r o lo š k c k l i n i k e

1 p r o f es o r l ’ m v e r /i t e ta . /o r a n T r p c v s k i . g e n er a ln i m e

n a d ž er M a k e d o n s k e b a n k e A I ) . . S v e t o / a r J a n e v s k i . g e n e r a ln i m e n a d ž e r S k o p s k e p i v

a re . S t o j a n A n d o v . p r ed s e d n i k S o b r a n ja M a k e d o n i j e . S t ev o C ' r v e n k o v s k i . m m i s i a r

s p o l | i n h p o s l o v a R e p u b l i k e M a k e d o n i j e . M i l a n l i r f o l . u n i v e r / i t e t s k i p r o f e s o r 1 p o / n a t i

d i r i g en t . R i s t o (i u š t e r o v . p r e d s e d n i k k o m p a n i | e " R i m a c o " . L j u b o m i r J a n ev . s av e t n ik

g e n e r al n o g m e n a d ž er a " M a k p e t r o l a " . D r i l a k a r a h as a n . u r e d n i k č as o p i s a " B i r l i k ” . T o d o r

K i t a n ć e v . g e n e r al n i m e n a d ž er f i r m e " M e p r i n g " . l o d o r k o c e v s k i . p r e d s ed n i k k o m p a n i j e

" P i k o n " . J or g o K u k a . g en e r al n i m e n a d ž e r " O l u s a " . D i m i t a r M i r e e v . a m b a s a d o r K M u

S l o v e n i j i . S l a v e N a u m o v s k i . as i s te n t na S lo m a t o l o š k o m f a k u l t e tu , l j u b i c a R u b e n . m e

n a d ž e r k o m p a n i j e " M e n s l e g i s " . A n g e l S u n o v . u n i v e r / i t e t s k i p r o f e s o r . L u a n S t a r o v a .

a m b a s a d o r K M u F ra n c u s k o j . Š aš k o S t e fk o v . m i n i s t a r u V l a d i K M . V l a d e S t o j a n o v s k i .

p r e d se d n ik k o m p a n i je M a r k o m " . J o s it T an e v s k i . d i r e k t o r " F a r m a h e m a " . L j u b o m i r

T a s k o v . n a t ič i Ti k . V a s k o T a s o v s k i . e l an A k a d e m i j e n a u k a 1 u m e t n o s t i 1 J o v an T o f o s k i .

p r o f e s o r M e d i c i n s k o g f a k u l t e t a .

b u d u d e l o v a l i

u r o ta r i j a n s

k o m d u

h u . i n o

g u d a

b u d u

111 o s t b o l j e g

r a z u m e -

v a n j a 1

m e d i i s o b

n o g u v a ža

va n j a . n e i l o v

1Kl e č i u p i t a n j e o p

š l e d r ž a v n e , p o

l i t i č k e 1 n a c i o n a

l n e i n te r e se

I / g l e d a d a se

t o u m n o g i m

t a č k a m a p o

d u d a r a 1 sa

i n t e re s i m a M a k e d o n i

j e . V i s o k

n i v o p r o

s l a ve . š i

r o k p u

b l i c i t e t

u jav

n o s i i

1 l/ll/ e l a n

r e j t i n g c i -

a n o v a K K S k o -

p l j e . o s ta v I j a j u u t i

s a k d a ć e t a m o š n j i r o t a r i j a n e i b m v e o m a č e s t o k o n t a k t i r a n i i k I s v i h g r a v i t i r a j n e i h k l u

b o v a 1 d a ć e m n o g i m a m o ć i m n o g o d a p o

m o g n u .

l a k o j e u f eb r u a r u o v e g o d i n e s v e l s k i r o

t a r ij a n s k i p o k r e t / a b e l e ž i o j e d in s t v e n d o g a

d a j ( i s t o v r e m e n o s u " e a r t e r o v a n a " t r i k l u b a

b e o g r a d s k i, /e m u n s k i 1 n o v o s a d s k i ) . ia k w su

u o v i m k l u b o v i m a t a k o d e o k u p l j e n i p o j e d

i n c i o d u g l e d a i r e s p e k t a u s v o j i m s r e d i n a

m a i s t r u k a m a , b i l o j e p r i m e t n o d a o v d a š n j e

p o l i t i č k e s t r u k t u r e n i s u j a s n o u o č i l e š ta / a i s

t a r o t a r i j a n s t v o / n a č i u p r a v o n a p l a n u |K>v

e / i v a n j a sa s v e t o m , i d a l j i m . 1 b l i ž i m .

U g l e d n e g o s te i / i n o s t r a n s t v a t o m p r i l

i k o m j e p r i m i o p o t p r e d s e d n i k S k u p š t i n e

B e o g r a d a , a - u S k o p l j u su t o u č i n i l i p r e d

s e d n i k p a r l a m e n t a 1 m i n i s t a r s p o l j n i h p o s l o

v a.

( ) n e m u š t i m i / v e š t a j i m a i l i . j ed n o s l a v n o .

p r e ć u t k i v a n j u f e b r u a r s k o g s k u p a u n a j z n a

č a j n i j im o v d a š n j im m e d i j i m a , n e t r eb a

p o s e b n o 111 g o v o r i t i , j e r s e e h o l o g n e r a -

/ u m e v a n j a i v e ć e ta b l i r an o g s t r ah a o d s v e

ta 1 n o r m a l n i h , l j u d s k i h k o n t a k a t a . p r o t e ž e 1

d o d a n a š n j i h d a n a .

V e ć s l e d e ć i s u s r et r o t a r i j a n a c a s a o v i h

p r o s t o r a ( 2 S . o k t o b r a u P t u j u , S l o v e n i j a )

p o k a / a ć e k o l i k o s u s v i . u S k o p l j u i p o s l e

S k o p l j a . n a u č i l i - r o t a r i j a n s k i . ■\i. 1.

10. JUL 1995. VREME 53

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


"To što je naša privreda ostala

na nogama , jedinstven je primer u svetskoj praksi".

RADOJE KONTIĆ, predsednik vlade SRJ

------ Pesnici (188)-------

PREDRAG PEĐA PAJOVIĆ

Srbin više

nikoga ne sluša

Cuj, sv ije te, nešto ću ti reći nećeš čizmom m oju zemlju preći je r na s tar tu nagazić eš minu

ti ne smiješ prkosit'Srbinu

Ni je vam a ovo Irak ravni zeml ju brane samo Srbi slavni

ne boje se Klintona i Buša Srbin više nikoga ne sluša

Am erika, Srbin sam prokleti ti znaš dobro i ti si na meti zato m ožeš poruči ti svim a

svaki Srbin dva života ima

Pa mu m ožeš i uzeti jeda n za slobodu on i ni je vrijedan onaj drugi mnogo mu je jači teško onom ko se sa njim kači

(Pjesma je objavljena u listu "Javnost")

TOMISLAV NIKOLIĆ,uhapšeni potpredsednik Srpske radikalnestranke, pita se u listu "Pogledi": "Ko od so-cijalista Miloševiću sme da priđe i da mu protivureči? Mirkocefalusi Minić i PerČević,

ili Vladislav Jovanović pola riba, pola devojka?". %

54 3 VREME fl 10. JUL 1995.

LUCIJANA RADMAN(22),manekenka iz Splita koja većnekoliko godina radi u Milanu, uagenciji "Elite", priča u listu"Stil" o svojim iskustvima: "Isti-na je da djevojkama pristižuraznorazne neprihvatljive po-nude. U takve bih svrstala i meniupućenu ponudu časopisa 'Max',

poznatog po objavl jivanju fo-tografija razgolićenih djevojaka.To sam, naravno, odbila.

Ma, mogu razumjeti topmodele kad se slikaju goli, oni torade za veliku lovu, ali kad semlade manekenke slikaju golemisleći da će tako nešto uspjetinapraviti, e, to je posve pogrešna procjena..."

RATKO MLADIĆ,komandant Vojske RS, nedavno je govorio o značaju Kosovskog boja pred mladim vojnici-ma, u Bijeljini: "Knez Lazar je pričestio svoju vojsku i priklonio se carstvu nebeskom braneći otadžbinu, veru, slobodu i čast srpskog naroda. Razumeli smo suštinu njegove žrtvei izvukli istorijske pouke. Mi danas stvaramo pobedničku vojsku i Lazarevu žrtvu nismo

pretvorili u zaslepljujući mit žrtvovanja".

DOLORES PEŠA (27),novinarka i fotomodel iz Rijeke, u najnovijem broju "Globusa" priča kako se oseća dok snima e rotske fotografije: "Posao foto-

modela je posao kao i svaki drugi. Ne marim kako će na takvefotografije reagirati okolina. Znam da se moji susjedi u Rijeci

zgražaju nad takvim fotografijama, no, oni su uvijek bili, i os-

tat će primitivci koji se nikad nisu maknuli iz svoje učmalesredine. Koliko god mi težili slobodi, razmišljanja našihljudi tu slobodu sputavaju. Na primjćr, kad se samo ugrudnjaku i gaćicama slikaju Claudia Schiffer ili CindyCraford, onda je to u redu, ali kad to učinim ja, onda todobiva drukčije obilježje".

DRAGAN NEDELJKOVIĆ, profesor i doktor, u listu Vojske Republike "Srpska vojska"

piše o odnosu fašizma i Srba: "Fašizam je u mentalitetur izvesnih sredina. Srbima fašizam nikako ne odgovara:

jt rekao bih da su nesposobni da budu pravi fašisti; nama je bliža dem okratija, ali u svojoj anarhičnoj form i,

ako je to uopšte demokratija; ali, fašizam sigurno

nije". Uredniš tvo "Srpske vojske", na kraju dok-torovog teksta objavljuje zanimljivu belešku oautoru: "Autor je redovni profesor jednoguniverziteta u Francuskoj, ali s porodicom živiu Beogradu, smatrajući da mu je kao Srbinu

BLAŠKO GABRIĆ, mesto u Srbiji”.

povratn ik iz Kanade, danas vlasnik privrednog preduzeća u Subotici, u državnoj "Borbi" o t-kriva da se bivša Jugoslavija raspala zbog sportskih uspeha SFRJ: "Svugde smo napolju bili među prvima. Pogledajte Olimpijske igre u Los Anđelesu . U sedam timskih sportovauzeli smo tri zlatne medalje, tri srebrne, a čitavom svetu ostavili četiri. To je za njih bio takavšamar da su nam morali vratiti drugačije raspadom Jugoslavije".Blaško pravi paralelu između Amerike i SR Jugoslavije, pa upozorava: "Gospodo, Jugoslavi-

ja je prava Amerika. Amerika svakom došljaku daje 'sve što mu treba dok ne nađe posao.Onog momenta kad dobije posao razapnu ga živog na krst sa kreditima. Najsavremeniji

robovlasnički sistem vlada baš u Americi. Daju vam kredite, izgubite sva prava...".Konačno, Gabrić mudro zaključuje: "Nije tako rđavo kod nas, kako je rđavo u Americi".

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


CARICA MA DVA TOČKAU sportskom programu TV Priština, povo-dom nekakve biciklističke trke, mogla je dase čuje i ova misao: "Saznaćemo i u ovaj vidovdanski sumrak ko je car Lazar, a ko cari-

ca Milica na dva točka kad se završi biciklis-tička trka".

NELI ŠIKARA,violinistkinja u Narodnom pozorištu u Beogradu, nedavno je pozirala za erotski list"Voajer"; u razgovoru je objasnila da sa striptiz programom redovno gostuje po dis-kotekama u Srbiji, i ispričala kako to izgleda: "U početku su muškarci manjevišestidljivi, a onda postaju sve hrabriji i opušteniji. Daju mi komplimente, dobacuju, ud-varaju se, časte me... Strašno mi prija kad čujem njihov aplauz. Kruševačka lokalnaTV stanica je izdala kasetu s mojim nastupom. Pojavila sam se i u dokumentarnojemisiji Studija B 'Sex Made In Belgrade'. Ova emisija je prikazana na Festivalu kratkogi dokumentarnog filma u Beogradu. Zamalo da osvojimo neku od nagrada".

ARTISTI I MODELI: Nel i i publ ika (u pozadini : A leksanda r L jub i č i ć , vod i t el j R TS "D nevn i ka " )

--- TELEVIZIJADA----

JOVAN NIKOLIĆ,urednik novosadskog TV Dnevnika,ovako predstavlja naredni TV prilog: "Asad ćemo posredstvom vesti otići izzemlje i saznaćemo kako ćemo ubuduće ' putovati van njenih granica".

VESNA JOVANOVIĆ,novinar TV Beograd, na erotski način

najavila je poetski recital: "Tako nabuja-lo stiže poezija u nabrekli beogradski su-ton".

RADIŠA KRIJNIČ,novinar TV Novi Sad, javno je priznaošta njega i njegove sugrađane dugo muči:"Novosađane već dugo muči gde danađu šarana".

BANE VUKAŠINOVIĆ,TV novinar i lekaramater, u svojojemisiji usplahireno je upitao kolegu:"Doktore, šta je srce?".

( S ve c i t a te p r enos imo i z novos adskog l i s t a "N ezav i sn i " )

BORIS LANDEKA, pjevač i hrvatsk i dragovoljac, u inte rvjuu za "Panoramu" izjavljuje: " m Hrvatskojteleviziji rade takvi gadovi koji su Alku Vuicu, koja se oblači kao Ciganka i pjeva takve pjesme, izabrali za Hrvaticu godine. Na estradi je puno jugoslavenstva, pola od njih nezna ni da je Vukovar pao!"

RADOMIR SMIIJAMĆ RAŠA,srpski književnik, predsednik "Bele ruže" i akutni patriota, odnedavno se interesuje za probleme narkomanije; za "Poglede" ekskluzivno otkriva šta je izazvalo "Pustinjsku oluju": "Prvi nalet droge u službi džihada odbijen je zahvaljujući otporu Iraka, u kojem, za

razliku od država sa kojima se graniči, preovladava laički islam, koji nije militantan i fundamentalistički. Irak je dao velike žrtve da bi zaustavio nalet Irana. A kad je hteo da svojekrvarenje naplati zaposedanjem Kuvajta, zemljom koja takođe vodi džihad drogom, zasvoj veliki podvig je dobio bombardovanje, 'Pustinjsku oluju', uništavanje od strane

__________________________________ Amerikanaca." Naravno. Raša objašnjava kako se drogomvodi rat protiv Srba: "Pošto prvi nalet džiha-da u stvari, rat drogom nije uspeo, sad jeBosna plac za dalji prodor islama u Evropu.Droga iz Irana se, u velikim količinama,uvaljuje na Zapad, preko šiptarske narkomafije, pošto se prethodno na Kosovu izvršinjeno prečišćavanje. Na Zapad odlazi prečišćena droga, a srpskom tržištu se nudineprečišćena, koja je, kako sam čuo, pomešana s mišomorom".

DR VELIIVIIR ABRAMOVIC, profesor estetike i filozofije umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti, jedan od najvećih poznavalaca dela Nikole Tesle, u listu "Argument" priča kako su članovi japanske sekte"Aum Sinrikjo" došli u Beograd i posetili Muzej Nikole Tesle: "Pozvalo ih je Ministarstvo zanauku i tehnologiju Srbije, odnosno direktno Ratko Uzunović, zamenik ministra, i Aleksan-dar Marinčić, direktor Muzeja... Imali su tretman državne delegacije. Njima su u 'Lola' insti-tutu Uzunović i Marinčić priredili ručak". Na pitanje koje snosio troškove boravka Japana-ca, dr Velimir kaže: "Sve smo platili. Hotel 'Taš', 'Hajat' i gde su još bili. Dato je 10.000 dinaraiz Ministarstva da se vodaju po Kopaoniku i manastirima, da se hrane mesom, a oni su vegeterijanci, čime smo se dodatno obrukali. Oni su me pitali: 'Zašto vi jedete toliko mesa?' Verovatno su se domaćini nadali da će biti ugošćeni u Japanu."

MOMO KAPOR,srpski patriota, u srpskom "Oslobođenju" komentariše beogradske mirovnjake o kojimaizjavljuje sledeće: "Nemam ništa protiv mirovnjaka. sem što su izabrali pogrešno mesto zasvoje aktivnosti Beograd. Ako zaista žele da pomire one koji su u ratu. rado ću ih ličnoodvesti u Popovo polje i postaviti između naših boraca u Veličanima i ustaša u Ravnom. To

je jedno veliko polje, kao idealno za mitinge. Šta ima da mire između Trga Republike iKalemegdana".

ŠABAN BAJRAMOVIĆ, pevač, u listu "Argument" ocenjuje interpretatore ciganske muzike: "Znam da mnogi, kaoO'đila, samo slušaju tu muziku, a izvode je očajno, nakaradno jer ne znaju ciganski jezik. Kaoda ja pevam nemačku zabavnu muziku. I ja svima njima kažem: ako ne znaš da govoriš rus-ki, nemoj da pevaš ruski. Bezvezno je pevala ciganski i Olivera Katarina. Eto, svojevremeno

sam i Harisu Džinoviću i momcima iz njegovog sastava Sar e Roma govorio da ne mogu pevati ciganski. Zato što sam ja tu 'tata'. Pravi car."

10. JUL 1995. VREME 55

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


SVEMOGUĆI FUDB AL ER: Mi lan Becić (prv i s leva, u mant i lu ) kao t rener ek ipe s med erev- skog " Me ta lu r ga " ko ja j e u p r ij a t el j skom meču p obed i l a p r v i t im "C r vene zvezde" sa 2:1

Iv iro je 'an cn i Becić"

Čovek od gumeMesecima posle prikazivanja serije "Vise od igre", maloletni

fudbaleri sa beogradskih poljana, umesto uobičajenog dranja koje prati gol ili uspešan potez ("kempes" ili "Savić"), vikali suJ'Becić"

Mnogi još pamte TV seriju ZdravkaŠotre "Više od igre", šarmantnu priču o tipičnoj srbijanskoj varošici

u kojoj su između dva rata "ljutu bitku bila"dva fudbalska kluba: Radnički i Građanski.Posto je Radnički, tim "napredne omladine",stalno pobeđivao, bogate gazde Građanskog(naravno, "crna reakcija") odlučili su se daodreše kesu i da iz inostranstva. specijalnoza lokalni derbi, dovedu strašnog Becića.koji je. rekoše, čuvenom Planički dao gol

glavom sa šesnaest metara.Becić je mogao sve: da kredom obeleži

mesto gde se spajaju prečka i stativa i da ga pogodi loptom; da "pravi majmune" od pro-tivničkih bekova: da najavi gol koji će datiiz slobodnog udaraca kao kaznu za grubuigru njegovog čuvara koga su s pravom zva-li Kostolomac... Becićeva fenomenalna igra,međutim, nije pomogla: nošeni revoluciona-rnim žarom, fudbaleri Radničkog ipak sunekako pobedili.

Mesecima posle prikazivanja serije "Vi-še od igre", maloletni fudbaleri sa beograds-kih poljana, umesto uobičajenog dranja koje

prati gol ili uspešan potez ("Kempes" ili"Savić"), vikali su "Becić". Becić je postao

paradigma svemogućeg fudbalera. mit koji je podgrevao nadu da*će jednog dana stasatigeneracija asovakoji će. možda, uspeti da pobede čak i "Švabe".

Pravi Milan Becić nedavno je umro u

Smederevu, a oni koji pamte kako je igraokažu da autori serije nisu preterivali. Becić jerođen I9()6. godine u Crnoj Gori. igrao je pr-vo u Podgorici. zatim na Cetinju. u Somboni. Subotici... Godine I927. postao je pr\o ti-mač beogradske Jugoslavije, jednog od najboljih jugoslovenskih timova tog vremena.

FRANCUSKA I ŠVAJC ARSKA: "Go-dine 1933. trenirao sam u omladinskom ti-mu sarajevske Slavi je zajedno sa RatomDugonjićem". priseća se Đ orđe Pijuković.nekadašnji golman sarajevskih timova Haj-duk i Slavija i smederevskog Sartida. kasnije trener i fudbalski sudija. "Jednog dana nasdvojica smo pošli na trening i na igralištuSlavije kod Tehničke škole \ ideli da je na je-dnom golu postavljena mreža, što nije bilouobičajeno. Tu smo zatekli ćoveka koji ješutirao na gol tako jako da je prosto kidaomrežu. U jednom trenutku pogodio je pre-čku i meni se činilo da se konstrukcija gola

još dugo tresla. U sv lačionici smo pitali eko-noma ko je taj čovek. a on nam je. u/ psov ku /bog neobaveštenosti. objasnio da je točuveni Becić iz Jugoslavije".

Đ orđe Pijukov ić objašnjav a da su tadaJugoslavija i Slavija bili u dobrim odnosi-ma. da je Becić u Sarajevu služio vojni rok ida mu je bilo do/voljeno da trenira na ig-ralištu ovog sarajevskog kluba. (Zau/vrat jeodlična leva polutka Slavije Mika Marić. re-grut u jednoj beogradskoj kasarni, treniraosa fudbalerima Jugoslavije.)

Kasnije su. na jednoj turneji Jugosla\ije po Rumunij i. Becića /apa /ili francuski me-nadžeri. On je potpisao ugovor sa SentF.tjenom i tako. u/ repre/entativca IvicuBeka. postao jedan od prvih jugoslovenskihinternacionalaca. Đ orđe Pijuko\ ić pretpo-stavlja da ga je to koštalo mesta u reprezen-taciji za koju je bio viđen: u to doba nije bilotelevizije i selektori nisu mogli da /najukako im igraju "stranci", pa su se radijeopredeljivali za ludbalere koji su im bili

Radnički i GrađanskiDragoljub'Veljković Gaga. nekadašnji fudbaler i jedan od retkih profesionalaca "pre

onog rata", zna da je serija "Više od igre" snimana u Velikom Gradištu i da je to mesto poslužilo kao model za varošicu koja se u seriji zove Gradina. Veljković. međutim, tvrdida u Gradištu tada nije bilo fudbalskih klubova poput Radničkog i Građanskog:

"Mislim da su autori serije imali u vidu prinier Požarevca. gde su pre Drugogsvetskog rata zaista postojali Građanski i Mladi radnik (ranije Radnički). To su bila dvanajbolja tima u gradu, a njihov rivalitet je. kao i u seriji, osim fudbalskog imao i ideološ-ki predznak: u Mladom radniku su igrali komunisti, skojevci i njihove pristalice. Mnogisu kasnije otišli u partizane. Osim toga. Mladi radnik je igrao u crvenim dresov ima, pa je

publika pomalo provocirala tadašnje vlasti skandiranjem: Napred. crveni. Sećam se da suodmah posle okupacije u Smederevo došli predstavnici Građanskog i ponudili mi da ig-ram za njih. Pošto se tada smederevski Sartid za koji sam igrao, raspadao, pnInatio sam ponudu. Prvu utakmicu u dresu Građanskog trebalo je da igram baš protiv Mladog rad-nika. Pred meč su počele fla kruže glasine o nekakvom hapšenju. Tako je i bilo: utakmi-ca je prekinuta jer su Nemci i Nedićevi žandari ušli na teren i počeli da hapse igrače.Mladog radnika. Zgađen i uplašen, odmah sam raskinuo ugovor sa Građanskim i vratio se u

Smederevo." *

56 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Ne kupujteovoga

J e d an o d n a j p o z n a t i j i h j u g o s l a v e n s k i h g l u n u i c u V o j a B r a j o v i ć r a d o s e s e ć a s e r i j e

u k o j o j je i g r a o " ć o v e k a k o j i j e P la n i č k i

d a o g o l g l a v o m s a š e s na es t m e t a r a" :

" B i l e m i t o / k u n e s e d a m d e s e t e , j a s a m

b i o m l a d . a S l o b o d a n S t o j a n o v i e j e n a

p r a v i o o d l i č a n s c e n a r io . M i s l i m d a je

"V iše *k I i g r o " j e d n a o < l n a j b o l j e n a p i sa n i h

n aš ih T V - s e r i ja . 1 t o v re m e s a m i g r ao u

" O t p i s a n i m a " , p a j e l i k B e e i ć a n e k a k o b i o

u se l i c i T i h o g , š to j e š te ta. N a /a l o s t . se r i j a

" V i š e o d i g r e " p a m t i ć e s e i p o t o m e š t o j e

o d m a h p o s l e s i m n a n i a p o g i n u o S l o b o d a n

D u r i o ( i g r a o j e k o s t o l o m c a . p r i m . a u l .) .

m l a d i i / u / e i n o t a l o n to v a n g l u m a c ! / a t u m e s e r i j u i p a k v e / u j u n a j l e p š e u s p o m e n e . "

V o j a B r a j o v i ć p r i / n a | e d a n i j e /n a o i l a

M i l a n B e c i c p o s t o j i :

" I m a l i s m o u t o d o b a v e l i k e f u đ b a l s k e

a s o v e . p a j e B e c i c s l n a c e n k a o n | i h o v a

p r e t eč a . M i s l i m d a j e S l o b a S t o j a n o v i e

p r i p r e m a o n a s t a v a k s e r i j e u k o m e b i se

p r a t i la B e c i ć e v a s u d b i n a u m o s t r an s t v u .

a l i t a i d e j a n a / a l o s t n i j e r e a l i / o v a n a . "

N i j e j e d n o s t av n o g l u m i t i v e li k o g l u đ -

b a l e r a .

" J a s a m n e k a d a p o k u š a v a o d a t r e n i r a m

l i i d b a l u v a l j e v s k o m M e t a l c u , a l i je t o

z ai s t a b io s a m o p o k u š a j " . p r i s ee a sc V o j a B r a jo v i ć . " N i s a m , p r e m a t o m e . i m a o m k a k \ o g ' f u đ b a l s k o g i s k u s t v a , a h t e o s a m d a B e e i ć a o d i g r a m š t o u v e r l j i v i j e . p a s am m a l o t r e n i r a o

s a n e k ad a š n j im g o l m a n o m C r v e n e / v e /. đ e B o š k o m k a j g a n i ć e m (011 j e k a s n i j e p o g i n u o ) .

R a d i l i s m o n a Z v e / d i n o m p o m o ć n o m t e r e n u i u v e k n as j e g l e d a l o n e k o l i k o r a đ o / n a l a -

c a . o n i h k t>j i t o l i k o v o l e t u d b a l d a p r a t e č a k i t r en i n g e S e ć a i t i se t l a j o j e d a n o d n j i h u z

v i k n u o : N o k u p u j t e o v o g a , v i d i t e d a n e m a p o j m a . C o v e k j o m i s l i o d a s a m k a n d i d a t za

z v e z d i n l i m . p a se u p l a š i o ."

" J e d a n o d n a j v a ž n i j i h d e t a l j a e p i z o d e u k o j o | > a m i g r a o j o t > n a | g o l p r e k o ž i v o g

z i d a " , n a st av l j a V o j a B r a j O v i e . " D o k s a m u v e ž b a v a o t a j š u t . p o v r e d i o s am m i š i ć i n i k a

k o n i s a m m o g a o d a to i z v e d e n i k a k o t r e b a . N a k r a ju m e j e d u b l i r a o s la v n i Z v e z d i n c e n

t a r f o r Z o r a n F i l i p o v i ć . a l i se t o u s e r i j i , n a r a v n o , n o v i d i . I z l o g v r e m e n a p a m t i m

k a r i k a t u r u D u š k a P e t r i č i ć a o b j a v l j e n u u T V n o v o s t i m a n a ko jo j t a d a šn j i sa ve zn i se l e k

t o r I v a n Toplak b r i n e z a r e p r e z e n t a c i j u , s a n j a m e n e u d r e s u i u z d i š e : B e c i ć u . g d e s i . B e -

c i ć u . " ■

NAJBOLJE NAPISANA SERIJA: Vo ja Bra jev ic kao Becić ( "V iše od igre"

b l i ž i o č i m a i s rc u ( o s i m t o g a . t ad a s e n a p r o

f e s i o n a l c e k o j i i g r a j u l a m o g d e i h b o l j e p l a t e

n i j e b aš " l e p o g l e d a l o " ) . B e c i ć j e . m e đ u t i m ,

n a s t a v i o d a i g r a o d l i č n o .

" S e ć a m s e d a j e p r e d s e d n i k S k S l a v i j a

d r N a j š i i l d o n e o j e d n o m n e k e f r an c u s k e i l o -

v i n e " . k a ž e D o i d e P i j u k o v i o . " P i t a o n as je

z n a m o l i B e e i ć a i p re v e o n a m n a s l o v i z n o v

i n a g d e j e v e l i k i m s l o v i m a i s p o d B e c i ć o v e

f o t o g r a f i j e p i s a l : C e n t a r f o r i z J u g o s l a v i j e -

č o v e k o d g u m e . "

" T a č n o j e . i i n i s m o g a k a s n i j e z v a l i

č o v e k o d g u m e " , p o t v r đ u j e D r a g o l j u b V e -

l j k o v i ć G a g a . b i v š i f u đ b a l e r s n i e d e r e v s k o g

S a r t i d a i Đ u r đ a S m e d e r e v c a . l j u b l j a n s k o g O d r e d a ( i / k o g a j e n a s t al a O l i m p i j a ) . T r i g l a

v a i z k l a n j a . J e d i n s t v a i M e t a l c a i z S m o d e r -

e v a . .. C i ag a V e l j k o v i c i n j eg o v p r i j a t e l j A l e

k s a n d a r H a n e . s v o j e v r e m e n o p o z n a t i s m eđ

e r e v s k i g o l m a n , o b j a š n j i v u j u d a j e B e c i c

b i o o d l i č a n d r i b l e r i t e h n i č a r , a li d a m u j e

n a j j a č a s t r a n a b i l a | a k i p r e c i z a n š u t l o v o m

n o g o m :

" S p e c i j a ln o s t m u j e b i l a v o l e j 1/ s k o k a ,

n e k a v r s t a p o l u m a k a z i c a . p o s l e k o j i h l o p t a

i d e n a n i ž e . T o j e i z v o d i o b e s p r e k o r n o . O s i m

t o g a. o d l i č n o j e i g r a o g l a v o m , al i o n u p r i č u

d a j e g l a v o m d a o g o l P l a n i č k i s a š e s n ae st

m e t a r a t eš k o j e p o t v r d i t i ."

D O T K R A N I K L K ( J A N T A N : " B e c ić

je b i o j e d a n o d p r v i h f u d h a l e r a k o j i su u t o k u i g r e m e n j a l i s t r an u 11 a k o j o j s u i g r a l i " .

d o p u n j a v a Đ o r đ e

P i p i k o v ić . " T o j e

r a d io p o k u š a v a j u ć i

d a i z b e g n e b e k o v e

kt> j i su veo tada đo-

b i |a l i za i l a t ko t l a sc

n e i h I v a j a j u th J n j e g a . Za to b i se Be c i c

m o g a o n a / v al i j e d

n i m o d p r v i h i j i o d -

e r m l i

P t ^ f e g - ' r r a n e l i

ske. H j i o i č j e p r e

š a o u Š v a j c a r s k u

g d e | e . i z m e đ u o s

t a l i l i k l u b o v a , i g r a o

1 za Ja n g b o j s . 1

Š v a j c a r s k o j j e . 1/

g l e d a , i g r a o i z a

v r e m e D r u g o g sve

i s k o j j r at a . I S m o d e r e v u s e p o j a v i o

l l ) 4 7 . g o d i n e 1 o đ

m a l i | e z a i g r a o / a

J e d i n s t v o .

I ada jo već

i m a o v i š e o d 4 0

g o d i n a , a l i | e j o š i g

r at * o d l i č n o " , i v u l i

C i a g a V e l j k t n i c

" S e c a m se u t a k m

i c o p u » t i v š a b a č k o

M a o v e . k o j a se za

v r š i l a r e z u l t a t o m 0 : 0 1 11a k o j o j je B e c i c b i o

n a j b o l j i n a te r e n u . N a ž a l o s t . B e c i ć j e k r a t k o i g r a o Že l e i * j e t l a h m l e t r e n e r , a l i 1111 n i s m o

i m a l i n o v c a , p a je on o p e t o t i ša o u i n o s t r a n *

stv o."

D u g o j e B e c i ć t r e n i r a o t i m o v e u G r č k o j .

I z r a e l u 1 n a k i p m . a u d v a n a v r a t a t r e n i r ao

j o s m o d e io v s k e t i m o v e M e t a l u r g 1 S m e đ o r e -

v i * . N j e g o v i s a v r e m e n i c i s l a ž u s e d a j e b i o

bt»111 f u đ b a l e r n e g t * t r e n e r , a l i n e z a b o

r av I j a j u t l a j e b aš o n t r e n i r a o e k i p u M e t a l u r

g a . k o | a j e u p r i j a t e l j s k o j u t a k m i c i p o h o d i l a

p r v i t i m C r v e n o z v e z d o sa 2 I

S r e d i n o m s e d a m d e s e t i h g o d i n a . B e c i c

s c za s t a l n o n a s t a n i o u S m e d e r e v u . g d e | e

o s u u * c l t > k r a j a ž i v o t a . P a m t e g a k a o u v e k

đ o t e r a n o g . i z b r i j a n o g 1 e l e g a n t n o g l j u b i t e l j a k a l a n a , d r u ž e n j a 1 p e s m e . C i a g a V o l j k o v i ć s e

s e ć a t l a B e c i ć u p o č e t k u n i j e b i o o d u š e v l j e n

v e š ć u d a c o s e n j e g o v o i m e p o j a v i t i u s e r i j i

" V i š e o d i g r e " :

" P l a š i o s e t l a ć e t o h m n e k a k v o i z i

g r a v a n j e i l i p o đ s m e v a i i j e . š t o 011 k a o C r n o

g o r a c 1 d o s t o j a n s t v e n č o v e k n e b i m o g a o t l a

i s t r p i . "

P o d p r i t i s k o m p r i j a t e lj a 1 s u g r a đ an a . B e

c i ć j e u b r z o p r o m e n i o m i š l j e n j e o s e r i ji , t la

b i s e. p o s l e k l j u č n e e p i z o d e , m a l o i h v a l i o .

M o ž d a z b o g t o g a š to j e p r i k a z a n o n a k o

k a k o g a p a m t e i o p i s u j u sv i k o j e j e p o / n a -

v a o . B i o j e. k a ž u . g o s p o d i n č o v e k . ■l K O Š K O M I . K N O V I t

10 JUL 1995. VREME 57

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


NARUDŽBENICAOvim neopozivo naručujem _ primeraka knjige

KRIMINAL KOJI JE IZMENIO SRBIJU

po ceni od 40. dinara. Poštarina je uračunata u cenu knjige.

Ime i prezime_________________________Tel. _________

TPh Soje: PACTEP

tm i i

PACTEPajuie cueiuio jiowux jiacepacux omcam.

Bauiu Aacepcm uiumiuami do6po uosmj)' mui TOHEP.

Čada 3a h>ux umomo u epxyHCKU IJAYC UAfUf P u OOJIHJE

, 9 .C R f l i o n

i i e p h ®X A P A H H ^ K E H » E P H H r

HAJKO,1.1111PH.IaTF.Ti BAI11H\ lUTAMIlAHAHBaHa MmiyTHHOBHha 24, Beorpafl 011/436-019,432-319,432-383,<{mc 435-513

PIMUDAm m ik -i- u m B m s m

m m m m m

SVI INFORMACIJS KA THE

^ 1 1 / 6 4 2 7 4 “ ' "657 M _______ __ Wm

j “i§ ^ o § §

A L E K S A N D A R

K N E Ž E V I Ć

V 0 J 1 S L A V : T U F E G D Ž I Ć

Pošt. broj i mesto ____________________________________

Ispunjeni kupon poslati zajedno sapetim primerkomuplatnice na adresu:

Radio B92, Makedonska 22/V, 11000 Beograd,

Telefon: 324 85 77 i 322 99 22, Žiro račun: 408066031 29226 „

G r č k aSKOTINAS BEACHSAN PANTELEIMON(nosioc i p lave zastave EEZ za č is to more i obalu)

+CRNOGORSKO PRIMORJEPLANINE, JEZERA...

ekskluz ivna prodaja za N o v i B e o g r a d

Ate/ KONT / T. C . " P I R A MI D A " B LOK 44 TEL : 1 7 7 9 9 8 5

donosiocuovogoglasazaaranžmaneuGrčkoj 1

„Kriminalci su u

mutna vremena

isplivali na površinu,

postajući

heroji i zvezde,

ali ne zadugo.".

Mr Marko Nicović

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


Francuski film

Crno-beli svetPosle dvadesetak godinapostnovotalasovskog prežvakavanja intim-nih problem a tzv. običnog čoveka

indiferentnog na sociopolitički kontekst(tj. nimalo zabrinutog nad društvenimnepravdama), francuski film se iznenadatrgnuo iz duboke socijalne anestezije. Os-novanost ove teze potvrđuje, pre svega,skoro istovremeno pojavljivanje nekoli-cine filmova mladih autora sa jednom

zajedničkom temom: pariška predgrađa,ili, bolje rečeno meganaselja, spavaonicesmeštene u okolini Pariza u kojima živi i

posto ji sve ono što se naziv a "socija lnim problem om ".

Prvi film koji se pojavio u bioskopskimsalama i jedini od pomenutih koji je prika-zan ove godine na Kanskom festivalu, na-

javio je s velikom medijskom bukom onošto su sad već mnogi kritičari nazvali "talasom filmova o predgrađima" film sezove kratko i jasno "Mržnja" ("La Haine")i režirao ga je Matje Kasovic (27), dobit-

nik nagrade za najbolju režiju na ovo-godišnjem Kanu.

Kasovicu je, inače, ovo drugo režisersko dugometražnoigrano ostvarenje (prvifilm, "Melez", u kome se pojavljuje i kaoglumac, snimio je pre dve godine). Pričafilma je koncentrisana na 24 sata života trireprezentativna lika iz pariških predgrađa Arapin, Jevrej i crnac, druga generacijaimigranata nerazdvojni prijatelji, dvadesetpetogodišnjaci bez posla i nade da ganađu. Naravno da se u filmu ne zazire odonoga što je do sada moglo da se vidi

uglavnom u američkim filmovima: nasilje,rasizam, droga, socijalna i emotivna isfrustriranost i nemogućnost da se izađe iz geta.Samo što Kasovic sve to vidi na jedandrugačiji način.

Prvo, film je snimljen u crnobeloj te-hnici i to ne zbog finansijske skučenosti (trimiliona dolara, koliko je koštao film, zafrancuske prilike ne predstavlja nimaloskroman budžet). Drugo, u filmu je pot-

puno el im inisan o uobičajeno ko rišćenjefilmske muzike, a njeno mesto je zauzelamučna tišina, živi rap i brz, živ ulični dija-log vođen u žargonu i na "verlanu" (što jeisto što i naš šatrovački reči se izgovara-

ju sa obrnutim slogov ima). Treće, nas ilje

Tri filma, tri priče, jedna tema

nije, kao u većini američkih filmova, eks plicitno prikazano, jer K asovica preteranone zanima bavljenje efektima, već uzroci-ma. Konačno, Kasovic pažljivo izbegava bilo kakvu vrstu moralisan ja, je r svi su uistoj zamci mržnje i beznadežnosti, odnos-no u borbi zakona i odmetnika nema po bednika.

Drugi film iz novog "crnog" talasa o junacima iz prigradskih nasel ja jes te film

Tomasa Gilua "Rai". Iako se radi o istomsocijalnom miljeu, i mada se oba filmazavršavaju na način koji ne ostavlja nikak-vu nadu i optimizam, ipak u svom drugomfilmu "Rai", Gilu nije izbegao zamku postav ljanja likova i klišeizi ran mo delsukoba dobrih i loših.* Za razliku od "Mržnje", u filmu "Rai"

jeda n od glavnih likova je žena mlada, pr ivlačna ćerka alžirskih imigranata (nadčijim devičanstvom budno m otri cela po-rodica) koju igra niko drugi do proslav-ljena zvezda francuskih pornića Tabata

Kaš! Ljubavna priča koja je u fokusu fil-ma, nema onaj^sunspens koji postoji u"Mržnji", glumci nemaju tu uverljivost, ai Gilua ne zanima toliko estetizacija slikekoliko autentičnost filma.

Zamci autentičnosti po svaku cenu(koja se uvek ispostavlja na filmu pogub-nom) nije uspeo da izbegne ni treći autor"filma o predgrađu", apsolutni filmski

početnik i laik, Zan Fransoa Riše sa svojimdugometražn im "Uviđajem". Film je rađensa veoma niskim budžetom i samo zbogtoga je crnobeli (cena filma 150.000

franaka),'a govori o pravoj radničkoj kla-si Francuske, a ne o "obojenima", narko-manima i onima izvan zakona. Kritika jeovaj film zdušno ishvalila, mediji su ga podrž ali , a publika se ug lavnom os etila prevarenom (u sa li se za vrem e p rojekc ijemoglo čuti "Vrati pare!", što je za dobroodgojenu francusku publiku apsolutni pre-sedan). ,

Bez obzira što polemike oko toga koji je od ova tri filma kvalite tniji i uverljivij ine jenjavaju, ipak je jasno socijalna pu ko tin a to lik o je vidljiv a da se films ki

autori teško više mogu pretvarati da carnije go. ■VESNA MILJANIĆ

1. THE RAMONES Ad ios Amigos (Chrysalis) "2. NEIL YOUNG Mirror Bali(Reprise)

3. THERAPY ? Infer nal L ove (A&M)4. ISAAC HAYES Branded (Pointblank)5. TEENA GE FANCLUB Grand Prix (Creation)6. SOUL ASYLUM Le t Your D im

Ligh t Shine (Columbia)7. JOY DIVISION Permanent: The

Bes t O f (London)8.VAN MORRISON Day s L ike This (Polydor)

9. BJORK Post (One Little Indian)

10. BUFFALO TOM Sleepy Eyed (Beggars Banquet)11. RICHARD HEL L Go Now(Codex)12. BON JOVI These Days (Mercury)13. TINDE RSTICK S Second

Album (This Way)14. THE WILDHEARTS P.H.U.Q. (EastWest)15. JULIANA H ATFIELD Only Everything (Mammoth/Atlantic)16. FOO FIGHETRS Foo Fighters

(Roswell/Parlophone)17. PINK FLOYD Pulse (EMI)18. CLARENCE CLEMONSPeacemaker (BMG)19. GARY MOORE Blues For Greeny (Virgin)20. ALISON M OY ET Singles (Ć olumbia)21. KYUSS ..An d The Cicuš Leaves Town (WEA)22. FUGAZI Red Medicine (Dischord)23. ALI CA MPBE LL Big Love

(Virgin)24. SALAD Drink M e (Island)

3. JUL 1995. VREME 59

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


u prodaji

i PORTRET: Cameron Diaz I POLEMIKE: Nebojša Pajkić odgovara i Svetiani Slapšak VODIČ KROZ ZAGREB: Šta se u glavnom gradu Hrvatsk e sluša, šta se

nosi, šta se čita.Hrvatsk i " in" & "ĐUt"FEŠTE: Rave-party u Beogradu INTERVJUI: Plejboj, Fake's Madona

i Undervvear, Miladojka Youneed...S ONE STRANE GRANICE:

j Vikend u Makedonij i vRECENZIJE: Soul Asylum, Elvis Cos- tello, The Ramones, Pink F!oyd,

I Therapy?, Tindersti cks , Bj ork...| DNEVNIK LUNE LU | PISMO IZ POLJSKE:

! Pilule umesto votke

Roman u nastavcima (11)V

Ženska tajna NEOBIČ NO KRAT AK S ADRŽAJ PRETH O DNIH NAST AV AKA: Grupa otm ičara "fićom" kidnapuje Zorana Lil ića . More na ulcinjsku plažu izbacu je onesvesćenog dr Branka Koštica; pronalazi ga albanski riba r Beljuli Zehriju i vodi ga svojoj kući. Ljuljeta, kćer Beljulija Zehrijua, zaljubljuje se u dr Kostića. U međuvremenu, predsednik Milošević od ržava sastanak s delom partijskog &

državnog kadra: tema - kidnapovanje L ilića ...Dr Smilja & Am jilohije vozom se vraćaju u Beograd...

a beogradskoj železničkoj stani-ci tog je jutra bilo bar nekolikodesetina miliona ljudi. "Pravi

mravinjak", pomisli Margit Savović, ministarka u saveznojvladi, uživajući u pogledu na građane &građanke koji su, oznojeni & mokri, vuklitorbe, rance & kofere. Obučena u svetloplavu trenerku s ljubičastim šarama, u neiz bežnim patikama broj 46, Margit se visinomi količinom svoje nablajhane kose apsolutnoizdvajala iz mnoštva, štrčeći kao pri tka u ne-go vanoj engleskoj travi. Ministarka nijeimala nikakav poseban razlog da tog jutra bude na železničkoj stanici; ni ti je putovala,ni ti je nekog čekala. Č esto bi dolazila nastanicu, onako, tek da oseti puls grada, dakroz impresivnu dioptriju naočara proverikako narod živi, kako diše. Margit je volelagužvu; ponekad bi se dogodilo da je spon-tano okruži nekoliko muškaraca sve sruksacima u rukama; brzo bi za tvorila oči &zamislila daje to tek početak neke uzbud-ljive, hedonističke priče... ali bi, najčešće,otvarala oči kad bi joj neko od tih znojavihmuškarčina besno dobacio: "Fomeri se, bre,gde si stala" ili "Ej, meso, mrdni malo".

Sa osmehom nevine radoznalosti, Margit je posmatrala dolazak voza iz Bara; snažna,gvozdena lokomotiva koja je izbacivala paru & stenjala pod vriskom kočnica emitovala je neku* vrstu zarazne erotske en-

ergije; ministarka oseti kako joj iznenada postaje vruće, pokuša rukom da otkopča tr-enerku ali se u magnovenju se ti da ispod tr-enerke sem rođene kože ničeg nema, te zastade sva oblivena golicavim znojem čiji su potočići veselo putovali duž njenih beda ra& nogu.

Taman kad je rešila da krene kući & počela da se probija kroz masu, ud ara ju ćivlaktovima levodesno, Margit u letimičnojhotimici uoči likove mitropolita Amfilohija& dr S’milje Avramov, koji su izlazili izvoza, pravo u raširene ruke dr BudimiraKošutića, koji ih je čekao na peronu.

Amfilohije je nešto šaputao u uho drKošutića; dr Smilja držala je Budimirovu

ruku na svom obrazu; konačno, dr Košutić poče da gestikulira a mitropolit se zgroženo prekrsti nekoliko puta.

Margit Savović nije promakao nijedandetalj; ni da je dr Smilja nosila svoje & mit-ropolitove kofere, d aj e dr Budimir rukomzagrlio Amfilohija, da se dr Avramov savilado crne zemlje pod težinom prtljaga & dase, na peronu, mitropolit Amfilohije pre-krstio još desetak puta, sve čudeći se neče-mu.

Fixirana zanimljivošću situacije & ne-očekivanim prisustvom znanih joj likova,ministarka nasumice pomisli da ne bi bilološe o ovom susretu obavestiti nadležne usaveznoj vladi, recimo dr Radoja Kontića iliVladislava Jovanovića. Uostalom, Jova-

nović je Košutićev šef u milisekundi po-misli Margit, ali se već u sledećem minutu pokoleba sećajući se sta re Vladislavljeveveštine da po svaku cenu izbegne bilo kakvuodgovornost.

Možda je ipak najbolje da konsultujemdr Ratka Markovića, odluči Margit. Č emu,uostalom, služe experti, upita se ona u sebi,dok joj je manjinski osmeh širio obraze u prizoru apsolutne sreće...

❖ ❖ ❖Dr Ratko Marković ozbiljno je razmiš-

ljao da emigrira. Sve ono što se dešavalo poslednjih dana zlokobni telefonski pozivi,sastanak kod predsednika Miloševića, fizič-ki obračun s kapetanom Urošem govorilomu je d aje njegova karijera na zalasku. Č ak& na Policijskoj akademiji, tamo gde je ra-dio s najpametnijim & najlucidnijim kad-rovima u svojih 25 godina univerzitetskekarijere, čak & tamo je osećao izvesnu no-vonastalu distancu prema sebi; lepi & vitki policajci u svojim divnim, ispeglanim uni-formama odjednom mu nisu izgledali takonaivni & nevini: kao daje u njihovim očima posta jao stranac, elem ent ubačen po zadat-ku, tuđin, korov kojeg se valja što pre oslo- boditi.

Najgore od svega bilo je saznanje da su

ga prisluškivali. Njega, potpredsednika vlade Srbije! Nje-

60 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


ga, profesora na dva fakulteta! Njega, oca najnovijeg & najboljeg jugoslovenskog Ustava sa Zabljaka! Umesto da sve to sruči u lice predsedniku Miloševiću & njegovoj kliki na onom famoznom sastanku, uvijao se kao crv na tepihu, preklinjao, molio, kasnije čak & aplaudirao predsedniku Miloševiću! Dr Markovič prezirao je sebe; koliko daleko čovek može da ide u svojoj degradaciji, pitao se gledajući rođeni lik u ogledalu. Nekadašnje lice s čvrstim, odlučnim borama & čistim tenom, za samo nekoliko dana pretvorilo se u staračku krhotinu ukrašenu crvenim mlohavim pečatima. Čak su mu i vlasi, nekad oštre kao Miloševićeva čekinja, postale mlitave & mrzovoljno se baškarile na lobanji, bez reda & pijeteta.

Više ga nije radovala mogućnost da kod kuće, sam, oblači policijsku uniformu & da s pištoljem u ruci iz hodnika iznenađuje mrak u dnevnoj sobi. Ništa ga više nije radovalo. Negde duboko, u dalekim ćelijama svesti, primećivao je umor od ove zemlje,

sistema, rukovodilaca, partije, fakulteta, policije. Imao je želju da ode, da nestane, da se utopi u anonimnu masu nepoznatih emigranata koji lutaju Evropom u potrazi za srećom... I

Zvuk telefona razbi idiličnu oazu unutrašnjeg monologa; dr Ratko se trgnu kao oparen, instinktivno stavi ruke ispred sebe, gurajući vazduh ka telefonu, sve u očajničkoj frci sećanja na blisku & ružnu prošlost.

Ako se ne javim, poče grozničavo da razmišlja, a oni znaju da sam kod kuće - biće vrlo sumnjivo. Ako se, pak, javim, opet će me prisluškivati, opet će Milošević uživati

čitajući izveštaj Službe, opet će se cerekati& pokretom "havane" me pitati: "Je li, Markoviću, koje kapetan Uroš?".

Telefon nije prestajao da luduje; dvadeset jedan, dvadeset dva... brojao je dr Ratko kratke, rezantne udarce zvona koji su ga lupali po malom mozgu snagom vanred- nog stanja.

- Ko je? - zgrabi dr Marković slušalicu na sedamdeset šesti zvuk telefona.

- Mardži - uzdahnu glas s one strane žice.

- Mardži?- Maigit, Margit Savović, ministarka kod

Radoja u vladu - melanholično prošaputa dr Ratku koji se sav strese od jeze.- U vladu? - kao hipnotisan ponovi dr

Maiković poslednje dve reči.- U saveznu vladu, tamo na Novi Beo

gradu - krenu Margit da objašnjava, & sama zbunjena vrtoglavom konfuzijom tekućeg razgovora. ' , . ,

- Jooj, Mardži, izvini - poče dr Ratko da se izvmjava - nešto me boli glava, pa sam sav ;luđen.

-/Veliki obaveza - konstatova Mardži tSKom koji je prepoznavao sućut.

- Mnogo veliki obaveza - izgovori dr Ratko mehanički, nejasno uočavajući da mu rečenica baš nije po sopstvenom ukusu.

- Nego, Ratkić, luče - spusti Margit glas za dve oktave - da te ja nešto pitala. Kad bismo, recimo, nešto videla & htelada javim za Službu, kome da javila & kako da

javila? Razumela, Ratkić? '-N e razumela.- Vidi, ovako, Ratkić. Danas bilo na že-

lezničko stanica u Beograd. Mnogo narodi& narodnosti šetali sa prtljag od voza do voz. Mešanje na kulture & religije, mnogo

lepo. Onda Mardži vidi tri ličnosti iz naš javni & politički život kako se krsti & nešto šapuće. Odmah sam pomislilo na tebe, Ratkić, ti si mi, onako, pouzdano ličnost koji zna čuvati ženska tajna.. .

- A koga si to videla, Mardži? - veštački nezainteresovano, kroz lažno zevanje, upita dr Ratko. ^

- Nećeš mi verovala, Ratkić, videlo sam Amfilohije, dr Smilja Avramov & dr Bu- dimir KoŠutić. Drug Smilja nosilo prtljag, muškarci išlo napred, ma ni da pomogne na drug Smilja sa jedan kofer, zamisli.

- Dobro, videla si ih, pa šta - pokuša dr

Maiković da shvati zagonetku. * * ’- Ne razumela, Ratkić. Meni drug

Smilja stalno govorio da ne govori s doktor Budimir, a sad mu Smilja nosilo prtljag.

-Pa? * •'•''; ' V- . •

- Ništa ti ne razumela, Ratkić. Drug Smilja godinama govorio protiv Crkva, doktor Buda mrzeo Amfilohija, mitropolit kritikovala drug Smilja... a sad svi zajedr., na stanicu! Vrlo čudno, Ratkić.

- A zašto ti odmah ne javila na Sokolovih, nego mene zvala - uzvrati dr Marković gramatičkom figurom koja mu je odjednom izgledala savršeno normalna.

- Ja mislilo...- Nemaš ii šta da mislilo, Mardži - strogo je ukori.dr Ratko. - To što ja radila u

Policijska akade-mija ne znači dasam postalo polica-

jac . Uostalom, mn-ogo sam zauzeto,nemam vremena za

priča s tobom... Izvini, Ratkić,nismo mislila da teuvredimo. Sad zo-vem Sokolovitj &kažem da si me ti

Ne !!! kriknu dr Ratko, ali je već bilokasno. Margit Savović je prekinula vezu.

Dr Ratko Marković baci telefonskuslušalicu, uze lisice & priveza se njima zakrevet. Jecao je u nepravilnim grčevima, precizno znajući šta će mu se dogoditi...

❖ ❖ ❖

Lice kapetana Uroša bilo je prekrivenošumom zavoja & flastera; mada neočekivanoudaren na stepeništu rođene zgrade od stranenepoznatog napadača, nije pravio paniku,nije čak ni policiji prijavio slučaj. Fatalistički usmeren a spoznajno svestan količinekriminala koja se nakotila u gradu Beogradu,kapetan Uroš je događaj primio kao izolovanu situaciju primerenu vremenu u kojemživi. Sam se previo, prethodno ranu obrisaoalkoholom & krenuo na posao kao da se niš-ta nije dogodilo. Kolegama je objasnio da seokliznuo u kadi, daje pao & glavom lupio uklozetsku šolju; gledali su ga sažaljivo,zamišljajući tu pitoresknu scenu iz Bunjue

lovih filmova.Igrom slučajnosti, prvi Urošev zadatak

tog jutra bio je da: prisluškuje telefon svogkomšije dr Ratka Markovića. "Jadan čovek,šta mu rade", pomisli kapetan, ali se brzotrže & profesionalno stavi slušalice: razgo-vor gđe Savović & potpredsednika Mark-ovića bivao je sve zanimljiviji...

Sakriven iza prozora, Zof Zehriju je posmatrao dr Branka Kostića koji je prvi putkročio u dvorište Beljulijeve kuće; okružen buljukom dece koja su veselo vrištala &čavrljala na albanskom jeziku, bivši potpred

sednik bivšeg Predsedništva SFRJ hodao je polako, nogu pred nogu, oslonjen na drveništap, dar starog Beljulija. Nekoliko metaraiza dr Branka, koračala je Ljuljeta; ne skida-

jući pogled s dr Kostića, pazila je na njega,lagano hvatajući istovetan, spori ritam koji jeomamljivao Zofa.

Nekakav unutarnji bes zgrabi Zofa & očimu bljesnuše nervozom explo?ije; mogao jeda se zakune da nečeg ima između njegovesestre & tog... zakulisnog političari! uČ ijim

je očima čitao prazninu amnezije. ""Neću ih ispuštati iz vida nijednog

sekunda", obeća sam sebi Zof & stegnu

pesnicu... ■(Nastaviće se)PETAR LUKOVIĆ

Okružen buljukom dece koja su čavrljala na albanskom, dr Branko je, u pratnji Ljuljete, lagano koračao...

poslalo...

10. JUL 1995. VREME 61

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


ISKORISTITE GLAVU NA NAJBOUI NAČIN

Cena: 25 dinara

Za kupovine preko 10 komada popust od 20 %

Sve informacije kod g. Nikole:

011/ 334-774, 344-254, 346-936

P A & H B C P L O Z I V N O N !

m e g a z i n a n t i r a t n e k a m p a n j e H r v a t s k e

KAPE SE MOGU KUPITI I KOD KOLPORTERA

KOD KOLPORTERA U BEOGRADU!

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


POŠTA t X l VREMENA

Kurdi bivše Jugoslavije

"Danak u krvi", "Vreme" br. 244

Ovo o čemu vam pišem dešava se ve-

likom broju Srba doseljenih iz Hrvatskeu Vojvodinu.Raspad om bivše SFRJ mi Srbi žitelji u

Hrvatskoj postali smo nepoželjni te je počeoizgon.

Početkom 1992. godine ukaz ala se prili-ka da se promijeni imovina sa pojedinimHrvatima iz Vojvodine što su mnogi od nas prihvatili, ne gledajući na što gubimo i dobi jamo.

Jedan veliki broj tako se nastanio uSlankamenu a i u drugim mjestima Vojvod-ine. Računali smo da ćemo biti prihvaćenikao i ostali Srbi koji su rođeni u Srbiji ili

Vojvodini ili kao oni koji su posle IIsvetskog rata kolonizirani u Vojvodidnu.Ali, desilo se suprotno: nemamo prava nikoliko su imali oni što su sa nama mijenjaliimovinu i otišli.

Neki političari nas optužu ju da radi nasgladuju i da smo mi kriminalci, šverceri ineradnici, zbog čega su morali mobilisatinašu omladinu loveći ih po autobusima i uli-cama kao što šinteri love kerove, a ne pozivima po ku ćam a kao što je uvijek biloda se vojni obveznik poziva. Navodno daneće da se odazivaju na pozive, već bježe.

Zato ispred svih doseljenika molim poli-

tičare svih stranaka da nas doseljenike nenazivaju kriminalcima, švercerima i nerad-nicima (jer ničije ne krademo i niko nas neizdržava).

Ime i adresa poznati redakcij i

Proganjani i nedodirljivi

'Čišćenje Srbije", "Vreme" br. 243

Vaš tekst ponukao me je da kao majka i

suprugaizbeglica (u ime brojnih ma jki isupruga s kojima sam razgovarala) uputim isvoj gnevni protest i jauk protiv tako perfid-nog i podmuklog čišćenja. To nije etničkočišćenje, ali je u svakom slučaju daleko odzdravog razuma i deklarativnog izjašnjava-nja za mir mnogih važnih ličnosti ove zemlje.

Sada harangu i primitivne povike nauboge izbeglice iz Bosne, tačnije bosanskeSrbe u Srbiji, diže i paljanski list "Oslobo-đenje", odnosno izvesna novinarka ŠonjaLakić. Evo jedne od mnogih kletvi u stihovi-ma pesnika upućenih dezerterima u Srbiji:

"Dabogda i vi i vaše sutraOtišlo u nepovrat crnom vodom".Slažem se d aje nepošteno pobeći, ali je

jo š nepošte ni je i surovije preko noćiopljačkati svoj narod, ne ostaviti mu ni ko-ricu hleba, a danima, sada i godinama, guratidecu, očeve i sinove u smrt, u rat kome, činise, nema kraja. Svi siromašni muškarci,izbeglice, punoletni i stariji, našli su se ugrotlu D anteovog pakla u rovovima i

beznađu.Mnogo je nepoštenije i nečasnije primi-

tivno šepurenje do juče ljudi osrednjihkvaliteta, mediokriteta, a danas okorelih profi tera širom Re publike Srpske. (U ovomslučaju ne interesuje nas fanatik Alija Izet

begović i njegov i vazal i). Dok novokomponovani profiteri Republike Srpskezgrću novac i prebacuju ga u inostrane banke, a državi i narodu daju mrvice, ginunam deca, očevi i sinovi, često jedinci. Mno-gi su, naročito srednja klasa, osiromašilizahvaljujući takvom načinu bogaćenja,

nezabilježenog u istoriji našeg naroda. Nekisu izgubili živote, mnogi zdrav razum,zdravlje, mnoge porodice ostale su bezsvojih najdražih, bez hranilaca, ,zauvek suuništene.

U ljudskoj je p rirodi da, velikim delom izbog ovakvog načina bogaćenja, uzaludnoggubljenja života, potraži spas negde drugdegde će živeti bar malo mirnije.

Ne pominje Šonja Lakić ni one profiterekoji narodnim novcem kupiše stanove ilokale u Beogradu i širom Srbije, ni one kojikupiše luksuzne vile i tim istim novcem osnovaše firme pod tuđim imenom. Oni moguslobodno šetati i piti kafu gde hoće. Kako će

pisati o nj ima kad su oni nedodirljivi! Uz to,oni se voze u skupim automobilima, velikisu vernici iz ličnog interesa, ali se ne drženijedne Božije zapovesti. Dok oni slobodnohode Republikom Srpskom i £rbijom, novi-narka Šonja Lakić likuje i predviđa crnusmrt izbeglicama (ali onim siromašnim) uSrbiji.

Prof. Nataša Petrović, Beograd

Zanemaren život(Isuviše politike na stranama

________________________"Vremena")

C itam pažljivo svaki broj "Vremena" do

kojeg dospem u Harisburgu i mogu slobodno reći da vaš list (uz NIN) spada u mali

broj glasila iz Jugoslavije, bivše i sadašnje,kojima sam sklon da venijem. Način na kojivaši novinari pišu i misle približava se stan-dardima (visokim) u zapadnoj štampi, ačovek se na te standarde lako i brzo navikne,i dešava mu se da bude neugodno iznenađenkad se domogne nekih novina iz starog kra-

ja i shvati d aj e profesionalni nivo (na stranu prist rasnost većine i srp sk ih i hrva tsk ih

glasila) u novinarstvu žalosno nizak.Pošto "Vreme" smatram jednim od mal-

obrojnih izuzetaka, slobodan sam da vamuputim dve primedbe: isuviše je u novinama

politike, a ne ma dovo ljno teks tova o tzv.svakodnevn om životu. Ro dbina i prijatelji pišu mi o prob lemima srednjeg sta leža, o propadanju sela, o zem lji ko ja je čitava jed an ogrom an buvljak.

Voleo bih da bar nekolicinu vaših novi-nara odmorite od politike, institucija i od

jav nih ličnosti. Do bro bi vam došli članc i omarginalnim grupama (Šverceri, prosjaci,imigranti), kao i o zapostavljenim klasama(proletarijat, seljaštvo).

Stan is lav Bokuš, Har isburg , Pens i lvan i ja

Sa navodnicima ili bez njih

(O državama i "državama")

Kako shvatiti to što veoma seriozannedeljnik kakvo je "Vreme" kad a piše otzv. Republici Srpskoj, ili Republici Srpskoj

Krajini, odn. Hrvatskoj Republici "HercegBosni", ne nalazi za shodno ove samo pro kla movane tvo revine staviti pod zna kenavoda, ako već izbegava koristiti izraztakozvana.

Jer, kada bi se primjerno isti način samo prog lašavanja, na području bivše Ju go -slavije, stekli bi se uslovi z a formiranje naj-manje 15ak sličnih novih i samozvanih Re-

publika. Novinari "Vremena" znaju da sva rele -

vantna sredstva informisanja u Evropi ovesamoproglašene tvorevine stavljaju podznake navoda, dajući time na znanje okakvim se "državama" u stvari radi.

I tako će izgleda biti, sve dok su na vlas-ti postojeće garniture (pogotovo one u Beo-gradu i Zagrebu), i trajaće onoliko koliko budu trajali režimi.

Dok se god bude koristio naziv Republi-ka Srpska i HR "HercegBosna" (bez onogtakozvana), Bosna i Hercegovina će biti biv ša. A pošto je rije č o zem lji, koju j e dosada priznalo preko 100 dižava svijet^ nemožem o se, znači, nadati miru, na području

bivše Jugoslavije još dugi niz godina. Sam ocjelovita Bosna i Hercegovina može biti ga-rant za neko, sutra možda šire balkansko poveziv: ;je, i "kopča" za uklapan je u globalne ev ropske integracine tokove.

Ramiz Gaši , Geteborg, Švedska

P r o d a j e m

kućuuTopoli, Šumadija150m2i 36ari piaca.

te l: + 381 11 43305910. JUL 1995. VREME 63

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


p i š e L j u b i š a S e k u l i ć

i s v e t s k a p r i v r e d aSve ono što su međunarodne finansijske institucije do sada radile radiće i

ubuduće sa tom ra zlikom što su-svi koncepti, princip i i norme na osnovu kojih

j e ova m ašinerijafunkc ionisala sada do kra ja i zbrušeni i nedvosmisleno

formulisani

Američki podsekretar za finansije Lorens Samers ocenio je daje prošlomesečnisamit sedam zemalja (SAD, Kanada, Ujedi-njeno Kraljevstvo, Francuska, Italija; Nema-čka, Japan) bio jedan "od najuspešnijih u po-gledu konkretnih rezultata u finansijskojoblasti." Predloži o finansijskoj stabilizaciji io međunarodnim institucijama na tom po-dručju doneti su, tvrdi se, posle opsežnih ko-nsultacija sa mnogim zemljama i izvanGrupe 7, a ti kontakti će se nastaviti i nared-nih meseci pa se veruje da će se sve što je,na samitu usaglašeno vremenom sprovesti u

život. Nedavna kriza pezosa 11 Meksiku bila je

signal koji je sedmorici dao najdramatičnijeupozorenje da se nešto mora učiniti kako setakvi poremećaji ne bi više događali. Uzne-mirene inače serijom ekonomskih kriza ifluktuacijama deviznih kurseva, vodeće in-dustrijske zemlje su u posebnom kominikeuocrtale veoma konkretan plan akcije, koji se, ponegde, malo preambiciozno, kval ifikujekao nova "arhitekutura" međunarodnih finansijskih institucija za 21. vek.

U programu nem a ničeg izuzetno novog,osim uspostavljanja jednog novog mehaniz-

ma u okvirima Međunarodnog monetarnogfonda (MMF) za pravovremeno i finansijskiadekvatno prevazilaženje poremećaja ili kri-za u raznim delovima sveta. Sve ono što sumeđunarodne finansijske institucije do sadaradile radiće i ubuduće sa tom razlikom štosu svi koncepti, principi i norme na osnovukojih je ova mašinerija funkcionisala sadado kraja izbrušeni i nedvosmisleno for-mulisani. Bez ulaženja u kritičko razmatra-nje nove orijentacije, ne treba sumnjati da ćese ona sprovodi ti kao i da će sve to biti veo-ma relevantno i za Jugoslaviju, kada se pos-le ukidanja sankcija bude suočila sa proce-durom vraćanja u članstvo međunarodnih finansijskih institucija, posebno u MMF.

6 4 VREME 10. JUL 1995.

Pored motiva koji su neposredno navelisamit da se u velikoj meri posveti ovim pro-

blemima (meksička kriza i si.) delovali su,naravno, i mnogo temeljitije kosideracije iokolnosti. Pre svega, činjenica da svet post-aje sve povezaniji i međuzavisniji i da sva-koj zemlji sve važnije šta se dešava izvannjenih granica. Svetska trgovina raste povećoj stopi od svetske proizvodnje, a novac

u raznintfoblicima prelazi granice 24 putaviše od roba. Poremećaji u jednoj zemlji brzo i lako se šire na druge. Finansijski i mo-netarni mehanizmi prožimaju ceo svet ineprestano se šire i razvijaju prateći liberal-izaciju, tehnološke promene i finansijske in-ovacije. Uporedo sa ekonomskim prednosti-

ma prisutni su međutim i sve ozbiljniji rizici, posebno ni vezani za razne spekulativneradnje.

U takvoj situaciji, međunarodne finan-sijske institucije moraju pritegnuti svešrafove i preuzeti ulogu podstican ja ali i ču-vanja svih finansijskih i novčanih tržišta,

kako bi se obezbeđivao neinflatorni razvoj usvetu i kako bi se prevazilazile sve ner-avnoteže izazvane nestabilnošću bilo kojihsegmenata tržišnih privreda.

Sedmorica smatraju da nema ni ra-spoloživih sredstava, a ni potrebe, za osniv-anje novih tela i organizacija Treba se oslo-niti na postojeće institucije, s tim što ih trebaučiniti efikasnijim i racionalnijim, uz maksi-malno izbegavanje dupliranja tih aktivnosti.

Težište mera je na međunarodnom planua pre sveg a predlaže se poboljšanje "Siste-ma ranog upozorenja" kako bi se izbegliiznenadni finansijski šokovi. Da bi takavsistem funkcionisao, mora se osloniti na dobro definisanu proceduru praćenja i nadg-ledanja nacionalnih ekonomskih politika iekonomskih performansi uopšte. Zato se predlaže da se uspostavi spomenuti multilateralni finansijski mehanizam u okvirimaMMF. Sredstva koja bi se na taj način usmeravala na krizne tačke, imala bi za cilj dase zemlji o kojoj je reč pomogne, ali pod uslovima koje postavlja MMF, da prevaziđe

problem, da povrati poverenje u svoja tržiš-ta i, što je najvažnije, da se osposobi za,dalji priliv inostranog privatnog kapitala.

Prema tome, sve zemlje članiceMMF bile bi podložne mnogo detaljnijoj

kontroli sopstvenih ekonomskih ak-tivnosti. Od MMF se traži da izradidetaljna uputstva za pripremu izveštajakoje bi zemlje članice dostavljale Fondusvakog meseca, a možda i češće. U či-tavoj proceduri naglašava se potrebastriktne discipline, pa se predviđa i obja-vljivanje spiskova svih zemalja koje bitakvu praksu prihvatile. Ne veruje se da bi neko bio u iskušenju da ne dostavljarelevantne ili istinite podatke, jer bi tokako je primetio jedan komentator, zatakvu zemlju bilo ravno samoubistvu nafinansijskim tržištima.

U dokumentu sami ta se, na više mesta, insistira i na striktnom i opsežnom"uslovljavanju" pri ugovaranju finan-sijske podrške, ili, razumljivim jezikomrečeno, psotavljanju uslova u pogleduekonomske politike i mera koje zemlja primalac finansijskih sredstava treba dasprovodi. Izričito se odbacuje bilo kakavautomatizam ili unapred utvrđeni kriteriji

za dobijanje sredstava. Smatra se, naprotiv,da za svaki pojedinačni slučaj treba definisati "uslove" koje zemlja primalac sredstavatreba da ispuni. Ako se zna da se u MMF uMeđunarodnoj banci (MB) odluke nedonose na osnovu demokratskog principa"jedna zemlja jedan glas", već se broj glaso

I z

l i č n o g

u

g

l a

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


va dodeljuje srazmerno ulozima ili ekonom-skoj moći zemalja članica, jasno je što su sezemlje u razvoju suprotstavljale "uslovljavanju", tražile nejgovo ublažavanje, pa čak iukidanje.

U dokumentu je, takođe, veoma naglaše-

no, insistiranje da međunarodne fmansijskeinstitucije veoma nedvosmisleno promovišu privatni kapital i na nacionalnom i na među-narodnom planu. Protive se svakom koncesionom finansiranju, izuzev u striktno definisanim slučajevima najsiromašnijih zema-lja. Od MB se izričito traži da se orijentišena finansiranje samo onih delatnosti, kojeunapređuju socijalni položaj pojedinca. Pritome se nabrajaju područja kao što su prima-rno obrazovanje, zdravstvena služba i, naro-čito, čovekova okolina, odnosno, područjaza koja privatni kapital nije zainteresovan.

O ekonomskim delatnostima Ujedinje-nih nacija nije bilo mnogo reči, a naglasak jestavljen na potrebu racionalnijeg i efikas-nijeg delovanja, uz preispitivanje potreba zadaljim postojanjem nekih do sada značajnihtela svetske organizacije. Očigledno je da seglavni institucionalni okvir međunarodneekonomske saradnje vidi u MMF, MB isvetskoj trgovinskoj organizaciji, (STO),kojima se pruža puna podrška.

Na kakve će reakcije ovakva orijentacijasamita sedmorice naići među zemljama u ra-zvoju, tek će se videti. U svakom slučaju,one su se uvek zalagale za veću ulogu naekonomskom planu i za povećanje uticajana politiku međunarodnih finansijskih insti-

tucija, što im, uglavnom, nije polazilo zarukom.A u t o r j e d u g o g o d i š n j i d i p l o m a t a i z B e o g r a d a

p i š e A l e k s a n d a r F a t i ć

P r a v d a n a

k i n e s k i n a č inSmrtna kazna u Kini nije predmet javnih

diskusija, kao što je slučaj u ostalim delovi

ma sveta. Ona se primenjuje masovno, ruti-nski i bez nadzora javnosti. Kina, za razli-ku od ostalih zemalja, ne izdaje nikakvezvanične statistike o broju pogubljenih osu-đenika, ali se pretpostavlja da se godišnja ci-fra kreće u hiljadama. Paređenja radi, Sjedi-njene Američke Države, koje su najnotorni

ja zapadna zemlja po broju pogubljenja, ni-kada nisu pogubile više od četrdeset osuđe-nika godišnje, iako se broj onih koji iščeku-

ju pogubljenje popeo na preko tri hiljade.Pravne začkoljice koje vode od odla-

ganja pogubljenja i mada ne nužno, dosmanjenja patnje osuđenika do veće verovatnoće da nevini neće biti pogubljen, ne

postoje u Kini. Odluka izrečena od sudasprovodi se u delo brzo i delotvomo. Prošle

CDUJZ

decenije masovna pogubljenja u kineskim provincijama odvija la su se na s tadionima,koji bi prvo bili napunjeni stotinama osuđe-nika da bi potom usledili rafali iz teškihmitraljeza u masu. Tako je ekonomičnije itehnički lakše. U poslednje vreme, među-tim, usled određenih taktičkih razloga i me-dicinskih potreba za ljudskim organima, pogubljenja su poprimila ponešto ’prefinjeniji karakter.

Najnoviji izveštaji organizacije "HumanRights Watch", a naročito njenog ogranka uHong Kongu, koji prati narušavanje ljudskih

prava u Azij i, navode izuzetno raši renu tr-govinu organima za transplantaciju koji seuzimaju od osuđenika na smrt, bez njihovog pristanka. Kineski zakon zahteva pristanakdonatora za ovakvu vrstu transakcije, alistvarnost u kineskim zatvorima i u samom procesu pogubljenja, po pretpostavci, dale-ko je od pravne stvarnosti. Izveštaji "HumanRights Watch" navode da se pogubljenjasada uglavnom izvode na "ličnijoj" osnovi,naime obično sa dva hica iz revolvera direk-

tno u zadnji deo lobanje. Egzekutori umnogim slučajevima dobijaju nalog da žrtvu pogode tako da ne umre odmah, već tako štoće hice ispaliti u vratni deo kičme, dovodećiosuđenika u stanje agonije i paralize, kojetraje nekoliko sati dovoljno da se izvadeorgani dok je osuđenik još uvek živ. U ovim,sve brojnijim, slučajevima osuđenik dove-den pred vrata smrti hitno se prebacuje u po-sebnu sobu u zatvoru u kojoj čekaju hirurzi,koji, potom, otvaraju utrobu i prikupljaju or-gane u ogromnoj većini slučajeva, bubre-ge. Veliki deo ovih organa se upotrebljavaza transplantacije na članovima porodicauticajanih kineskih ličnosti partijskih fun

kcionera, sudija i drugih, pa se govori i odogovorima između bolnica, zatvora i su-

dova kako bi se osigurao neometan dotokosuđenih na smrt na kineski način.

Za razliku od većine drugih zemalja ukojima se smrtna kazna primenjuje, u Kini pitanje načina izvršenja kazne ili broj aktu-alnih pogubljenja u odnosu na broj smrtnih

presuda, jednosta vno i nije predmet dis-kusije. Naime, svi oni koji su osuđeni nasmrt vrlo brzo su i pogubljeni, i generalno sesmatra da od momenta kada su osuđeni, nji-hova ljudska prava prestaju da važe. To pdorazumeva i "prirodno" pravo države dase načinom njihovog pogubljenja i njihovimorganima služi na "najkorisniji" mogućinačin. Dodatni problem sa ovom politikom

je i u tome što u Kini broj "zločina" kažnjiv-ih smrću stalno raste, tako da, recimo, posedovanje dokumenata koji imaju veze sa dis-identima vodi direktno u ruke dželata.

Sama surovost kazne, u ovom slučaju,mali je deo celokupnog problema sa ljud-skim pravima u Kini. I u drugim zemljama,kao što je Irak, na primer, kazne se primenjuju na proizvoljan i Evropljani bi re-kli nehuman način. U Iraku, kazna za kra-du, recimo, televizora, je odsecanje desneruke ispod lakta i urezivanje velikog crnogkrsta na čelo dakle sakaćenje.

Kazne i za manje prestupe uključujuodsecanje ušiju. Sve to, uglavnom bezanestezije. Međutim, u Kini problem je po-

jačan time stoje državna mašinerija, u ruka-ma Partije, toliko jaka da joj niko ne moženišta. Američki kongresmeni skaču gore idole već nek^iko godina nastojeći da izvrše

pritisak na Kinu da prestane sa zločinačkimnarušavanjem ljudskih prava, ali Čitava ovadrama se obično svodi na pretnje trgovin-skim sankcijama i na razne rezolucije. Ništadrugo nije ni mogućno učiniti sa zemljom pod vlašću režima koji sigurno ne bi stao na pola puta u bilo kakvom međunarodnomkonfliktu, sa neodređenom količinom nukelarnog oružja i sa najvećom živom silom nasvetu, koja, uz to, sama proizvodi sve svojeoružje, od revolvera do aviona.

Problem ljudskih prava, mada je, svaka-ko, politički koliko i moraini, svodi se usvim ovim slučajevima na pitanje lične

savesti onih koji učestvuju u delatnostiovakvih krivičnih sistema. Političko pitanje,dakle, svodi se na osudu političke vrhuškekoja se služi ovakvim sistemom, i to pitanje

je prilično beznadežno iz gore navedenih ra-zloga Pitanje savesti, međutim, tiče se poje-dinaca, onih koji ispaljuju hice u glavu, ili,

još gore, u kičmu, i onih koji čekaju, u skri-venim sobama, u hirurškim mantilima, dokne čuju kuršume i dok se polužiVia i u krvi,zgrčena tela "donatora" ne dokotrljaju nakolicima. Pravo pitanje je, dakle, da li je sta-nje savesti ovih pojedinaca isto toliko bez-nadežno kao i mogućnost promene "odoz-go", od političke vrhuške. Prava tragedija je

ak o jeste. _________________________________ A u t o r j e p u b l i c is t a '

10. JUL 1995. VREME 65

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


VREME f UŽIVAN JA

krali su mi lutke. Jasno mi je šta će im telev i/o r. sta-rinski stočić, pa i izlizanićilim. ali ne razumem štaće im moje lutke.

Kada sam saznala zacei u stvar, nisam pomislila

"ukrali su mi detinjstvo".kao što hi trebalo u takvoj situaciji. Lutke jenemoguće ukrasti. Zato nije ni učinjena n’ikak\;i šieta>

Zvale su se .Sunčica, Kamenčića. Karmi-ca i Odela Lepo smo se slagale. Nisam imhrla mama. One su meni bile ja. samo oddrugog materijala. Odetu sam poslednjudobila. Tre balo je da me iznenadi za moj petirođendan, ali sam je ja već \jdela nekolikodana pre loga sakrivenu u velikoj kutijiispod kreveta. Na/vala sam je po izvesnoj princezi (Sdeti. liku iz nekakve dečijeradiodrame. U nebo plavoj krinolini

prepunoj čipki i tila. sa visećim Joknama imašnama. Odeta je bila nepodesna za

.■svakodnevno igranje..Imala je neki svoj,kraljevski svet. ja sam sve to poštovala,

pa je obema bilo dobro, Dane je .provodi-la u zamračenoj spavaćoj sobi na kana

, bet u .''prostoriji u koju sam danju retko ul-azila. Bila je uzvišena u toj samoći, i niko joj ni je bio potreban. Svake večeri bih je pažljivo premestila u naslonjaču da spa iva. a ona bi me ne/.nb pozdravila onimmetalnim "mama". ;V

. Jednom sam je izvela u šetnju. Učini-la mi se bledom. Smestila sam je u dubo

ka kolica, lepo se obukla i izvela je izkuće. Odjednom, kolica su zapela okaldrmu i Odeta je ispala. Č ulo se "ma □ma". Jedno vreme nisam smela ni da po *gledam da li je možda slomila nos ili neš glo slično. Nekim čudom, ništa joj se nije <desilo. Bio je to moj prvi i poslednji pokušaj da Odeti , Italijanki. prib ližim <okolinu u kojoj se zadesila. Celu stvarsam protumačaila kao znak da se treba držationih lutki koje me hoće.

Sunčica je bila najstarija, ona je prva lut-ka u mom životu. Sva je bila od gume, pa jeu odnosu, na ostale, porcelanske, delovalaglomazno. Nije imala više od tri godine, alise zbog mirnih očiju starmale frizure, činilaozbil jnom. Zbog toga bila je najpogodnija zasobnog starešinu. i primer drugima. To jemje učinilo strogorri. Skoro je uvek radilaumesto druge dve, i nije se zbog toga žalila.Bila je svesna da od Karmice, bćbe koja jetek prohodala, i od Kamenčiće, vitke, dug-onoge devojke.vffe može da očekuje da

Lutkesređuju kuću. ali i da joj ručak, pranje i osta-lo neće umanjiti autoritet.

Predveče. kad se sve utiša. Sunčica bi uz-

imala pletivo ili vez. Karmica bi nešto crtka-la ili slagala kocke, a Kamenčića bi im čitala.

Naravno, bajke. (Bilo je to vreme pre negošto su dobile televizor.) Umela je tako lepoda čita da bi svako koje sluša imao utisak dagleda film. a ne da čuje reči. Najviše suvolele Andersonovu bajku "Snežna kraljica".Plakale su k'o kiša kad je Kaj onako grubonapustio Gerdu i. kat) da bajku nisu znalenapamet, svakog puta se iskreno bojale da gd

ona neće naći i oteti od zle kraljice. Za tovreme Karmica bi crtala prizore iz bajke.

U kraju se pročulo da Kamenčića lepočita. pa su i drugi počeli da dolaze daje čuju.Uskoro, ta druženja su postala redovna. "Pet-kom u pet". Skoro svi iz kraja su dolazili unjihovu kuću, sedali u krug oko Kamenčiće i uživali. Na kraju bi razgledali K armičinecrteže. O onom na kome je spojila detalje iz"Snežne kraljice" i "Snežane". razgovarali sucelo jedno veče.

Sestre su ubrzo proširile svoju delatnost:osnovale su prvu privatnu radiostanicu. Zv-ala se "Veselo veče", po istoimenoj i jedinoj

emisiji koju su emitovale. Njih tri su pisaletekst, režirale i glumile. Emitovanje je bilouživo. Uvek ih je slušalo puno dvorište. Bilesu glavne u kraju.

Nedeljom posle pet. išlo se u posetu. Bila je to prilika da Kamenčića obuče jednu odsvojih lepih. cvetnih haljina, ili neki od ele-

gantnih kostima u zavisnosti od mesta nakoje se išlo. Ormar u njihovoj svetloplavojspavaćoj sobi bio je prepun njene odeće.Sunčici je bilo žao što ne može da iskoristihaljine kojih se Kamenčića zasiti: njoj su bile preuske , a Karmica je bila beba. Ali. šta jemogla Kamenčića je bila prelepa. i trebalo

joj je omogućiti da uživa u svojoj lepoti.Samo je jednom pokušala da sputa tu Kamenčicinu potrebu. Bilo je to ovako.

Prilikom šetnje gradom. Kamenčića je u izlogu primetila baletanke. Baš po pbslednjoj modi! Te subote su bile pozv-ane na rođendan kod Lace pa su joj bile

neophodne nove cipele. I. krenule su ukupovinu. Išle su stranom ulice suprotn-om od one na kojoj se nalazila radnja.Kad su stigle preko puta nje. Sunčica je

predložila da ona sama ode i raspita se tlali imaju odgovarajući broj a da Kamenči-ća ostane sa bebom kako im ne bi smeta-la u radnji. Vratila se sa lošim vestima.Slagala je.

Posle toga. Kamenčića je danima bolovala. Sedela je u spavaćoj sobi ućošku kreveta i pisala. O tome kako joj je.Sunčica je nije dirala. Karmica je pokuša-la da joj priđe, ali nije uspevala. Ona je

bila dos ta vezana za stariju sestru.Obožavala je način na koji hoda. volelanjen parfem, podržavala njen smeh, bojuglasa, razgledala haljine. I nije joj bilo

jasno šta se sad dešava. Pitala je Sunčieu."Još si mala da shvatiš", odgovorila je.Karmica nije imala vremena da čeka daodraste. Bacila se sa prozora. Preživela

je . samo su joj oči stradale. Otpale su.Operacija se srećno završila: Oči su opet bileokrugle i velike, sve trepavice su bile na bro-

ju. i jedini dokaz o nemilom događaju bio jerez na temenu.

Dugo sam se igrala sa lutkama. Tolikodugo da su se one umorile. Sve su duže iduže ostajale u kući, nekad i po nekolikodana. 1nije im smetalo što su same, što sam

ja zaokupljena nekim drugim stvarima. Kadasam shvatila da im je potrebno mirovanje, poreda la sam ih ispod starinskog stočića. Idobro sam uradila tamo ih niko nije uznemiravao. Sve do lopova. ■

ŠONJA ĆIRIĆ

Za zemlju; trom esečna 60 dinara, šestomesećna 120 dinara, godišnja 220 dinara.Uk t^ je ^ p la ć en manji iznos obračunaće se za koliko brojeva lista "Vreme" važi

pretplata. , Jh,Za evropske zemlje: šestomesećna DEM 100, CHF 90, ATS 700, uSt) 60, ̂godišnja DEM 190, CHF 170, ATS 1.350, USD 11‘0.Vanevro pske zem lje (avio nom ): šestomesečna USD 75, godišnja USD 135

NAPOMENA: PRETPLATAZA EVROPSKE ZEMLJE AVIONOM JEDNAKA JE PRETPLATI ZA VANEVROPSKE ZEMUE

Cenovnik važi od 01.07.19 95. Uplata pretplate za zemlju, u korist N.P."VREME" - Beograd, žiro računi: 40804-603-7-31530 (novi din ari). Potvrdu o uplati poslati na adresu: N.P."VREME", Mišars ka 12-14/111,11000 Beograd , poš tanski fah 257. Pretplata za inostranstvo, po odobrenju NBJ (164/10.03.1995.) naplaćuje se u efektivnom stranom novcu. Pretplatu za "Vrem« Intern atio nal" uplatiti na raćun broj: 611 378 704 Bank-Au strl a Wien, BLZ 20151. Za sve informacije, kontakt telefon u Beću: (pozivni za inost ranstvo) 43 1 408 96 52. U slučaju pos

kupljenja lista u toku pretplatnog perioda pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.S L U Ž B A P R E T P L A T t R A D I RA D NI M D A N O M OD 1 1 1 / Č A S O V A

6 6 VREME 10. JUL 1995.

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


L

eurosalon

PRODAJNI SALONI Beograd, Srpskih vladara 1, Tel: 011/ 331 345, 331 346, Fax: 011/ 332 416

Merkator -Salon 18, Palmira Toljatija 5, Tel: 011/ 693 790, Fax: 011/ 699 432

G o d i n e p r o l a z e -

vrednos t ras te !eurosalon stilski namestaj

7/17/2019 Vreme br. 246/1995


m

i .

i n r r $ ^ '•* j .

. • • r ; * * >

v \ . , > - ■ • ' - ^

i* •■rr ■Hrr - r " ,

. ‘ v - > • • :

&

*

V i š e o d l OO n a š i h o p e r a t e r a

v r e d n o r a d i , d a b i n aš i

k o r i s n i c i v i š e za r a d i l i .

Do sada smo zaposlili preko 500 mladih ljudi.

Ukoliko naše projekte odobre, biće posla i za

našu decu. Na to treba da mislimo sada.

Ne postoji pravi razlog za čekanje.

vreme br. 246/1995

Documents