vreme je za sadnju! - green · pdf file katalog voćnih sadnica voćne sadnice...

www.revadva.co.rs

Katalog voćnih sadnica

www.greencorner.rs

Voćne sadnice prvorazrednog kvaliteta za Vaš komad prirode.

Vreme je za sadnju!

Ja se zovem Strašimir Zelenović Straša i želim Vam srdačnu dobrodošlicu u katalog voćnih sadnica naših porodičnih firmi Reva dva i Green corner . Tradicija duga preko pola veka u proizvodnji voćnih sadnica vrhunskog kvaliteta, svrstava rasadnik „REVA DVA“ u vodeće rasadnike naše zemlje. Proizvodni program obuhvata sertifikovane i standardne voćne sadnice, kalem pupoljke i podloge (generativne i vegetativne), sadnice juznog voća i razne vrste četinara, lišćara i ukrasnog bilja.Asortiman proširujemo svake godine u skladu sa potrebama korisnika našeg sadnog materijala.

Dobrodošli!

REVA DVA neguje dugogodišnju saradnju sa naučnim institutima u našoj zemlji.Veliki broj dugogodišnjih zasada u zemlji i inostranstvu podignut je sadnicama proizvodjača REVA DVA, čime se dokazuje kvalitet i zdravstvena ispravnost biljaka.„

GREEN CORNER doo Beograd

VIZIJA:Iznad svega želimo da budemo pouzdan poslovni partner prepoznat po visokom kvalitetu sadnog materijala, koji će kroz svoje aktivosti konstantno podizati nivo svesti društvene zajednice u vezi sa koristima ozelenjavanja kako za čoveka tako i za planetu uopšte.

MISIJA:Kroz angažovanje tima visoko stručnih kadrova posvećenih prirodi, obezbediti adekvatan asortiman sadnog materijala. Davati kupcima pravovremene i praktične savete u vezi sa negom i zaštitom bilja, kako bi osetili blagodeti zelenila u svakodnevnom zivotu.

Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo posadi

a drvo je blagorogno pa će da nagradiJovan Jovanović Zmaj

Katalog sazrevanja voća


Sredina IX II polovina IX II polovina IX Krajem IX Početak X Sredina X Krajem X

Krajem VI Sredinom VII Krajem VII Sredinom VII Sredinom VII II polovina VIII II polovina IX početak X

Krajem VI Početak VII Sredinom VII Sredinom VII Krajem VII II polovina VIII Krajem VIII

OktobarOktobar

Oktobar

I polovina VIIII polovina VIIII polovina VIIII polovina VII

M 9, M 26, MM 106M 9, M 26, MM 106M 26, MM 106 M 9, M 26 M 9, M 26, MM 106 M 9, M 26, MM 106 M 9, M 26, MM 106

dunja BA29dunja BA29dunja BA29 dunja BA29dunja BA29dunja BA29 + kal, sejanac dunja BA29 dunja BA29

džanarika džanarikadžanarikadžanarikadžanarikadžanarikadžanarika

dunja BA29dunja BA29

dunja BA29

žanarikadžanarika, džanarika + stenlidžanarika, džanarika + stenlidžanarika, džanarika + stenli

JONAPRINS ZLATNI DELIŠES KLON BCRVENI SPER DELIŠES MELROUZ AJDARED REBURN GRENI SMIT

JUNSKA LEPOTICA LUBENIČARKABUTIRA SANTA MARIJA KARAMANKA VILIJAMOVKA ABATE FETELKALUĐERKA

RUT GEŠTETNER ČAČANSKA RANA KALIFORNIJSKA PLAVA KRIMSKA ŽUTA ČAČANSKA LEPOTICA ČAČANSKA RODNA STENLI

LESKOVAČKA VRANJSKA

DOMAĆA

NJU DŽERSI NOVOSADSKA RODNAMAĐARSKA NAJBOLJAROKSANA

Jabuka

Kruška

Šljiva

Dunja

Mušmula

Kajsija

ORIJENTACIONO VREME ZRENJAPODLOGAVRSTA I SORTA

Katalog sazrevanja voća


Nektarina

Trešnja

Krajem VI II polovina VIIIII polovina VIIIII polovina VIIIII polovina VIII

Početkom VIIIKrajem VIII

redinom V Sredinom VI II polovina VIII polovina VIII polovina VIKrajem VI

II polovina VI Krajem VI Početak VII

Krajem VI

Krajem IXKrajem IXKrajem IXKrajem IXKrajem IX

Početkom IXPočetkom IXPočetkom IX

Krajem IXKrajem IXKrajem IXKrajem IX

vin.breskvavin.breskvavin.breskvavin.breskvavin.breskva

vin.breskvavin.breskva

magriva, divlja trešnja, koltmagriva, divlja trešnja, koltmagriva, divlja trešnjamagriva, divlja trešnja, koltmagriva, divlja trešnja, koltmagriva, divlja trešnja, kolt

izdanačka magriva magriva

magriva

vin.breskvavin.breskvavin.breskvavin.breskvavin.breskva

mečja leska, izdanakmečja leska, izdanakmečja leska, izdanak

domaći orahdomaći orahdomaći orahdomaći orah

SPRINGKREST REDHEVENKRESTHEVENGLOHEVEN VINOGRADSKA BRESKVA

KALDEZI 2020 FANTAZIJA

RANA BIRLATOVA SANBARST HEDELFINGENSKA KORDIJA LAPINS REĐINA

OBLAČINSKA ERDI BOTERMO ŠUMADINKA

KRALJICA HORTENZIJA

TROITO TEKSAS MARKONA FERANJEZ TOUNO

TONDA ĐENTILE ROMANA TONDA ĐENTILE DELE LANGE ISTARSKI DUGULJASTI

GAZENHAJM G-139 ŠAMPION EJNOVO RASNA

Višnja

Marela

Badem

Leska

Orah

Breskva

ORIJENTACIONO VREME ZRENJAPODLOGAVRSTA I SORTA

Plodovi krupni od 300-500g. Jabučastog oblika, okruglasti, glatke pokožice, slabo izraženih rebara, bez malja. Pokožica ploda svetložuta i mirišljava, meso belo, čvrstosočno, aromatično. Stablo je srednje bujno okruglaste krune, otporna je na mraz.

Breskva Gloheven

Redhaven je sorta poreklom iz SAD. Stablo je srednje bujno, obilno i redovno rađa. Dobro podnosi hladnoću tokom zime. Što se tiče gajenja na području Srbije, vreme sazrevanja je od druge polovine jula, do početka avgusta. Plod je srednje krupan do krupan, okru-glog oblika i atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, čvrsto, slatko, dobre arome i odličnog kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Sorta koju treba komercijalno gajiti.

Breskva Redheven


Lako se gaji i održava, slično kao oblačinska višnja ili leska. Ako se gaji na sopstvenom ko-renu dobija se žbun sličan žbunu leske. Zbog visoke otpornosti na mraz, aronija izdržava i zimu do -47°C, zbog čega je zovu i sibirska borovnica. Nezahtevna je za gajenje, ne traži posebne uslove niti prskanje (ne napadaju je insekti). Zanimljiva je i odlika aronije da zreli plodovi crnoplodne aronije ostaju na biljci, ne opadaju i ne kvare se.

Aronija

Francuska sorta, bujna, cveta srednje kasno. Oprašivači su: Teksas i Tuono. Prosečna masa jezgra je 1,7g.

Badem Feranjez (Ferragnes)

Badem Touno

Korisna i ukrasna biljka u jednom. Cveta u proleće pa izgleda kao ukrasna biljka, a u jesen daje slatko voće sa tankom kožicom. Tuono badem ima ugodan sladak ukus, bez sporedne gorčine. Jedinstven je među bademima jer je samooprašujući, bez drugog oprašivača će takođe bogato roditi. Vreme zrenja krajem septembra.

Žbunasta biljka visine do 50 cm sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i ze-lene, sjajne kore. Listovi su okruglasto jajasti, a na vrhu šiljati i bez dlaka, goli. Obod liske je fino testerasto usečen, a lisne drške su veoma kratke. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Plod je sjajna bobica plavocrne boje i blago nakiselog ukusa, koja sazreva od jula do septembra. Pogodno tlo za rast borovnice je kiselo i umerenovlažno zemljište.

Borovnica

Dren je listopadni žbun ili niže drvo visine od 2-5m. Cveta pre listanja, od februara do aprila, cvetovi su žuti. Dobro podnosi senku. Plod je koštunica i koristi se za ljudsku ishranu. Crvene je boje i veoma bogat vitaminima i mineralima. Pogodan je za razne vidove prerade (džem, sokovi, rakija). Ima i lekovita svojstva. Dozreva u avgustu-septem-bru. Najbolje uspeva na krečnjačkim, toplim i suvim mestima. Podnosi jaku insolaciju.

Dren

Plodovi krupni od 300-500g. Jabučastog oblika, okruglasti, glatke pokožice, slabo izraženih rebara, bez malja. Pokožica ploda svetložuta i mirišljava, meso belo, čvrsto sočno, aromatično. Stablo je srednje bujno okruglaste krune, otporna je na mraz. Leskovačka dunja spada u red najboljih sorti na svetu. Kasno cveta, radja redovno. Оdlična za preradu u sokove, džemove i rakiju. Sazreva u oktobru.

Dunja Leskovačka

Plodovi su vrlo krupni, od 500-1000g. kruškolikog oblika sa izraženim gukama, pokožica maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Sazreva u oktobru.

Dunja Vranjska

Plod je krupan, meso ploda čvrsto, sočno, beličasto, slatko/nakiselo, kvalitetno. Plod dobro podnosi rukovanje i transport odležavanjem dobija na sočnosti i ukusu. Stablo je do srednje bujno. Otporna na čadjavu krastavost. Jedna od vodećih i ekonomski značajnih sorti kod nas. Plod ne opada. Dobar je oprašivač drugim sortama. Vreme zrenja je početak oktobra.

Jabuka Ajdared

Breburn je sorta jabuke koja je tvrda na dodir sa crveno-narandžastom vertikalnom prugom na žuto-zelenoj pozadini. Intenzitet boje varira među različitim vrstama. Poznate su po tome što daju eksploziju ukusa kad ih zagrizete. Breburn jabuke imaju jedinstvenu kombinaciju slatko-kiselkastog ukusa. Popularne su među uzgajivačima zbog mogućnosti da se skladište na hladnom. Vreme zrenja je početak oktobra.

Jabuka Breburn


Sorta kod koje je stablo bujno, samooplodna je, veoma otporna na niske temperature. Visoke je produktivnosti, okruglog simetričnog oblika, prosečna težina ploda 120g, vrlo atraktivnog izgleda. Meso ploda je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvalitete, koštica se potpuno ili delomično odvaja u punoj zrelosti, dobro podnosi transport

Breskva Springkrest

Sorta jabuke, cveta rano, plod je krupan, loptast. Meso je bledožuto, čvrsto, sočno, vinasto-nakiselo. Otporna na veliki broj bolesti. Vreme zrenja je druga polovina septem-bra.

Jabuka crveni Boskop-kožara

Plodovi su krupni, tamno crveni, sočna, slatka i aromatična, plodovi se mogu čuvati do aprila. Vreme zrenja je kraj septembra.

Jabuka Crveni Delišes

Sorta je japanskog porekla. Atraktivna moderna sorta jabuke. Dobri oprašivači su Crveni i Zlatni delišes, Greni smit i Gala. Plod je zelenožućkast, srednje krupan, na sunčanoj strani crvenkast, meso vrlo čvrsto, sočno i slatko, dobrog ukusa. Redovno je treba proređivati. Vreme zrenja je kraj oktobra.

Jabuka Fudži

Sorta je poreklom iz Nemačke. Plod je krupan do vrlokrupan, zarubljeno kupastog oblika. Osnovne boje svetlo zelene, a dopunska je jednolično crvena. Slatko-blago nakiselog aromatičnog ukusa. Vreme sazrevanja u drugoj polovini septembra.

Jabuka Gloster

Jedna od najpoznatijih sorta jabuke. Izrazito zelene boje, dugo se čuva, ukus je naglašeno kiselkast, hrskava jabuka, tvrdog i sočnog mesa bele boje i vrlo oštrog okusa. Vreme zrenja je druga polovina oktobra.

Jabuka Greni Smit


Sorta domaćeg porekla. Cveta srednje kasno. Bujna je i dugovečna. Otporna je prema zimskim i poznim mrazevima. Dobro je oprašuju: Jonatan, Crveni i Zlatni delišes. Plod je srednje krupan. Meso ploda je beličasto čvrsto, slatko do blago nakiselo. Vreme zrenja je druga polovina oktobra.

Jabuka Budimka

Plod srednje krupan kolačastog (pljosnatog) oblika, pokožica tanka, sjajna, masna zelene boje koja zrenjem prelazi u žutu. Veći deo ploda prekriven jarkocrvenim prugama i mrkim tačkicama. Meso belo, čvrsto, kiselo, blago aromatično, pogodno u ishrani dijabe-tirara. Bujna je i dugovečna retke i loptaste krune, srednje rano cveta, ima krupne, bele cvetove. Otporna je prema zimskim mrazevima. Vreme zrenja je sredina oktobra.

Jabuka Kolačara

Sorta je poreklom iz Japana. Rano prorodi i obilno rađa. Plod je krupan, sličan zlatnom delišesu. Pokožica je žuto zelena. Meso ploda je čvršće i grublje nego u zlatnog delišesa.U hladnjači se može čuvati jako dobro i do 7 meseci. Vreme zrenja je kraj septembra.

Jabuka Mucu

Sorta je poreklom iz SAD-a. Cveta srednje rano. Pogodna je za gustu sadnju na pod-logama slabe bujnosti. Rano prorodi i dobro rađa. Plod je srednjekrupan. Meso ploda je žućkasto, dosta čvrsto, sočno.Vreme zrenja je druga polovina avgusta.

Jabuka Prima

Srednje bujno stablo, dobre rodnosti, plod okruglastog oblika, pokožica glatka, sjajna. Dobro obojena sorta s beličastim pramenovima. Meso osvežavajuće i kiselkasto. Vreme zrenja je kraj juna/ početkom jula.

Jabuka starkova najranija


Visoko kvalitetna sorta, odlična rodnost, krupan plod. Važna karakteristika je i odsus-tvo voštane prevlake, čak i posle dužeg čuvanja. Sočno meso, otporna na mraz, može dugo da se čuva u hladnjačama. Vreme zrenja je kraj septembra.

Jabuka Jonagold

Sorta je poreklom iz SAD-a. Cveta srednje kasno. Pogodna je za gajenje u gustim zasadima. Veoma dobro i redovno rađa. Plod je krupan. Meso ploda je bledožuto, čvrsto i sočno. Vreme zrenja je kraj septembra.

Jabuka Melrouz

Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Jagode najbolje uspevaju kada su u potpunosti izložene suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđene dovoljnom količinom vlage, i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu niske temperature i prolećni mrazevi. Plod je srednje veličine, crven.

Jagoda stalnorađajuća - Mesečarka

Plod je bele boje a ukus podseća na ananas. Treba ih gajiti podalje od crvenih jagoda. zbog eventualnog ukrštanja. Zrele su onda kada se bobice lako odvajaju od biljke. Jedino potpuno zrela razvija karakterističnu aromu. Nezaobilazni su sastojak ekskluz-ivnih poslastica.

Jagoda bela - Pineberry

Šumska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Spada u grupu stalnorađajućih jagoda i daje konstantne prinose . Odlikuje se ranim početkom berbe, od maja meseca pa sve do novembra tj. prvih većih mrazeva i snega. Šumska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim zemljištima. Plod je sitniji, slatkog ukusa.

Jagoda šumska

Interesantna voćka, stablom liči na krušku a plodovi na jabuku.Narandžastog ploda, odličnog ukusa i mirisa. Bere se krajem septembra Samoplodna je i otprona na nisku temperaturu. Moze se saditi i u saksijama prečnika preko 40cm a moze se i oblikovati u stubastu formu.

Kruška Japanska „Kumoi“


Sorta srednje krupnih, ujednačenih plodova, rađa obilno i prorodi vrlo rano. Plod je zelenožut pomalo smeđ, čuvanjem u skladištu poprima zlatnožutu boju, kiselkastos-latkog je ukusa. Vreme zrenja je u drugoj polovini septembra.

Jabuka Zlatni delišes klon B

Jabuka Japanska „Kaki“

Interesantna voćka, narandžastih krupnih plodova, ukusnih i energetski bogatih. Raste kao drvo a listovi su kožasti. Podnosi niske temperature.

Poreklo sorte je iz Mađarske. Ima bujno stablo. Cveta kasno i veoma dobro rađa. Plodovi su srednje krupni. Meso je narandžasto, dosta čvrsto, sočno, slatkonakiselo, aromatično. Sazreva u drugoj polovini jula.

Kajsija Mađarska najbolja

Sorta je poreklom iz SAD-a. Ima odličnu rodnost i veoma kvalitetne plodove. Plod je krupan, okruglast, pokožica je žuta, meso je srednje čvrstine, zlatno žute boje, slatko nakiselo i veoma se lako odvaja od koštice. Ova sorta je veoma popularna među proizvođačima koji je sade jer njeni plodovi dostižu visoku cenu na tržištu. Plod sazreva početkom jula.

Kajsija Nju Dzersi

Poreklo sorte je iz Srbije. Plod je veoma krupan, narandžaste boje. Meso je sočno, slatkokiselo, vrlo ukusno, jezgra su slatka. Lako se odvaja od koštice. Plodovi su joj atraktivni i kvalitetni, obilno rađa. Sazreva u drugoj polovini jula.

Kajsija Novosadska rodna

Poreklo sorte je iz Srbije. Plod je krupan. Narandžasta boje pokožice, crvenilo većeg dela ploda, čini je veoma atraktivnom. Meso je narandžasto, sočno, nakiselo, aromatično, vrlo ukusno.Rađa umereno i stabilno. Vreme zrenja je sredinom jula.

Kajsija NS-4

Sorta sa privlačnim plodovima i odličnim ukusom. Plod je krupan, meso čvrsto. Ukus slatkonakiseo. Vreme sazrevanja kraj jula.

Kajsija Pisana kasna


Voćne sadnice kajsije Bergeron su poreklom iz Francuske. Srednje je do jake bujnosti. Daje srednje krupan do krupan (40-45 g) plod, okruglasto-duguljastog oblika, svetlonarandžaste boje prekrivene s 10 - 40% crvenila. Meso ploda je čvrsto, slatkog ukusa, aromatično, srednje sočno s malim udelom kiselosti. Samooplodna je sorta kajsije. Vreme zrenja kraj VII i početak VIII meseca.

Kajsija Bergeron

Sorta je odličnog kvaliteta, veoma krupna, ovalnog oblika. Pokožica je tanka braon boje. Plodovi su sočni, svetlo zeleni. Mogu se dugo čuvati. Može se saditi u špaliru, ali i kao pergola, na rastojanju 1,5-2 m. Obavezan je oprašivač i to jedan oprašivač na 1-4 biljke. Sazreva krajem oktobra.

Kivi Hejvord

Biljka muškog pola, služi kao oprašivač. Nema plod. Jedan oprašivač se koristi za maksimalno 4 biljke.

Kivi Matua

Kruška Abate Fetel

Plod je srednje krupan. Privlačnog je izgleda bez obzira na rđastu presvlaku. Dobrog je kvaliteta ploda i izražene arome. Skladišna sposobnost je dobra, čuva se 6-7 meseci u hladnom. Posle skladištenja neophodno je dozrevanje plodova pre prodaje.

Kruška Boskova Bočica

Jedna je od najboljih ranih krušaka koja sazreva krajem jula. Srednje bujnog do bujnog je rasta. Prirodno formira široku piramidalnu krošnju. Rano počinje da rađa srednje krupne plodove. Kožica ploda je prilično tanka, krhka, glatka, suva i sjajna, osnovne svetlo-zelene boje koja sazrevanjem prelazi u zelenkasto-žutu s jarkim crvenilom na osunčanoj strani. Slatkog je i sočnog, osvežavajućeg ukusa i vrlo prijatne arome. Izuzetnog je kvaliteta.

Kruška Butira

Sorta je poreklom iz Francuske. Spada u kasne jesenje sorte. Rađa krupnim plodovima specifičnog, izduženog kruškolikog oblika. Osnovna boja u vreme berbe je svetlo-zelena koja sazrevanjem prelazi u slamnato-žutu. Po površini kožice raspoređene su rđaste lenticele. Meso je žućkasto-belo, srednje fine teksture, sočno. Slatkastog je ukusa, srednje izražene arome i blagog mirisa. Vreme zrenja je druga polovina septembra.


Listopadno drvo koje se zbog hranljive vrednosti ploda, svrstava u vrstu jezgrastog voća.Najviše mu odgovaraju brežuljkasta zemljišta, nastala na silikatnoj podlozi kao i pes-kovita zemljišta koja su plodna, duboka, rastresita.

Kesten pitomi


Sorta je francuskog porekla. Plod je krupan, izduženog oblika. Pokožica debela sa rdjas-tom prugom, isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo, sočno, siromašno kiselinama. Kod nas je dosta raširena, jer je sorta obilne rodnosti i krupnih plodova koji se dugo čuvaju. Sazreva krajem septembra i početkom oktobra meseca.

Kruška Kaluđerka

Voćna sadnica ove sorte ima plod zelene boje, od 150g-200g težine.Plodovi čije je meso žuto, puno šećera, beru se u prvoj fazi sazrevanja, krajem semptembra.Otporna je na kasne mrazeve. Plod se dobro čuva u hladnjači i dobro podnosi transport.Kod nas se sadi uglavnom kao oprašivač za Abate Fetel.

Kruška Konferance

Kruška Lubeničarka

Sorta je poreklom iz Engleske. Rađa srednje krupne do krupne plodove. Kožica ploda dobije sekundarnu limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrije lepo crvenilo. Meso ploda je sočno, topivo, aromatično. Miris je slabo izražen. Stablo je bujnog rasta i izuzetno rodno. Cveta srednje kasno. Srednje je osetljiva na kasne prolećne mrazeve. Zahteva kas-niju i blagu rezidbu. Ovo je srednje rana letnja sorta koja sazreva polovinom avgusta.

Kruška Santa Marija

Stara engleska sorta, kod nas vodeća. Plod je krupan, kruškolik, nepravilnog izduženog oblika i neravne površine isprskane mrkim pegama. Pokožica ploda zelena, a u zrenju prelazi u žutu. Meso krem-belo, sočno, slatko, topivo, odličnog kvaliteta, pogodno za sve vidove prerade. Bere se dve nedelje pre zrenja i čuva do 5 meseci n hladnom. Sazreva krajem avgusta.

Kruška Viljamovka

Stara sorta. Plod je sitan crvene boje. Meso je crvene boje sočnog i aromatičnog ukusa. Otporna je na bolesti i štetočine i lako se održava. U početku teže prorodi, a kasnije dobro rađa. Pogodna je za sadnju u dvorištuma, jer ne raste velika.Vreme zrenja je početkom avgusta.

Plod je pravilnog kruškastog oblika, ravne površine, a sa sunčane strane blago crven. Meso je belo, slatko, umereno sočno. Jedna od najranijih sorti, sazreva krajem juna meseca.

Kruška junska lepotica

Kupina

Kupina je biljka penjačica, može da naraste od 50-300 cm. Stabljika joj je, manje-više bodljikava zavisno od sorte, te mestimično odrvenela. Cveta od juna do avgusta. Nakon cvetanja, iz svakog pojedinog cveta razvija se sitni jagodičasti plod, crvene boje, koji kas-nije potamni do tamnoplave i skoro crne boje. Plodovi kupine ne sazrevaju istovremeno.

Sorta je poreklom je iz Holandije. Plod je veoma krupan, prosečne mase oko 3,5g. Okrug-lasto konicnog oblika. Omotac u ravni ploda ili malo duzi. Ljuska je svetlo mrka, jezgra ukusna. Plodovi do 5 komada u gronji (grozdu). Stablo je bujno i veoma rodno. Otporna sorta na niske zimske temperature zbog cega se moze gajiti i u oblastima sa hladnijom klimom. Cveta kasno, krajem januara. Bogat je polenom. Sazreva u septembru.

Lešnik Halski džin

Sorta lešnika poreklom iz Istre. Rasprostranjena je u našim krajevima. Stablo je vrlo bujno i vrlo rodno. Radja obilno i redovno svake godine. Plodovi su krupni (prosečno 3,5g), duguljasti i lepi. Radja u grozdovima oko 5 ploda u grozdu. Omotac ploda je veoma razvijen - duži od ploda i plodovi iz njega teško ispadaju. Sazreva krajem avgusta početkom septembra

Lešnik Istarski dugi

Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje rano, a sazreva prilično kasno. Plod je krupan i okruglasto - trbušastog oblika. Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za stonu potrošnju. Vreme zrenja polovina avgusta.

Lešnik Ludolf

Italijanska rana sorta. Veoma rodna. Plodovi su težine 2-3 grama, veoma lepi. U grupi ima po 3 ploda prosecno i jezgro je veoma ukusno. Vreme zrenja je sredina avgusta.

Lešnik Tonda Đentile de le lange

Sorta je poreklom iz Italije. Veoma je rodna sorta i preporucuje se za dalje širenje. Ima mali omotoc iz koga lesnik lako ispada. Dobar je oprasivac za vecinu sorti. Plod je srednje velicine, loptastog oblika. U grozdu se nalaze najčešce 3 do 5 plodova. Ljuska je tanka. Vreme zrenja je početak septembra.

Lešnik Tonda Đentile Romana


Limun

Limun je suptropska zimzelena biljka koja unosi vedrinu, ali i dezinfikuje vazduh u pro-storiji u kojoj se nalazi. Njegovi svetlozeleni listovi i žuti plodovi postaju zanimljiv ukras u enterijeru, a tokom lepih dana i u eksterijeru doma. Gajenje limuna u domu nije teško, a on nagrađuje krupnim, žutim plodovima. Cvetovi su beli, mirisni. Leti je poželjno da se saksija sa limunom iznese na sunčano mesto. Treba ga uneti unutra pre prvih jutarnjih mrazeva.

Polana je veoma rodna sorta maline. Polana raste bez naslona.Prosečni godišnji prinosje oko 10-20 tona po hektaru. Izdanci se kose u jesen,posle mrazeva a u proleće rastu novi koji rađaju.Plodovi su srednje veličine, jako crvene boje, veoma bogatog i aromatičnog ukusa, sazrevaju krajem jula.

Malina Polana

Malina Vilamet je letnja sorta maline. Dozreva krajem juna.Poldovi su krupni, tamno crveni, veoma dobrog ukusa i arome. Rađa plod jednom ili dva puta godišnje. Stabljika može da izraste i do 3m. Otporna je vrsta, prijaju joj sunčana mesta i potrebno je redovno zalivati i đubriti. Malina voli severnu ekspoziciju a moze sa de gaji i na juznoj uz zalivanje.

Malina Vilamet

Marela je hibrid, trešnje i višnje, te ima karakteristike i trešnje i višnje. Neki je ubrajaju u višnju, dok je drugi opisuju kao posebnu vrstu. Po habitusu plod više liči na trešnju, ali je aroma višnjina, tako je kvalitetniji i od jedne i od druge, te je vrlo cenjen za potrošnju u svežem stanju, kao stono voće i za preradu.

Marela Kraljica Hortenzija

Maslina je subtropska zimzeleno drvo, veoma otporna i nezahtevna biljka. Ima duguljaste i kožaste listove na kratkim peteljkama, sa gornje strane su tamnozeleni, sa naličja sre-brnasto sivi. Sitni i neupadljivi cvetovi su beličasto krem boje. Cveta tek u drugoj ili trećoj godini života, u prirodi u aprilu, u saksiji tokom maja i juna. Plodovi su koštunice koje se koriste za ishranu.

Maslina (Olea europaea)

Plod je sitan do srednje krupan, kupastog oblika i veoma ukusan kada ugnjili. Stablo je bujno. Otporna je na mraz i na sušu. Samoplodna je . Sazreva polovinim, krajem oktobra.

Mušmula domaća


Plod je srednje krupan do krupan, jajast, pokožica sjajna i većim delom prekrivena jarkocrvenom bojom. Meso narandžasto žuto, čvrsto sočno, slatkonakiselo, aromatično sazreva polovinom avgusta. Izrazito bujna sorta, dobre rodnosti, nije veliki probirač zemljišta. Plodovi joj dobro podnose transport. Kod nas se dosta gaji. Sazreva krajem avgusta.

Nektarina Fantazija

Nektarina vrlo krupnih ujednačenih plodova blago asimetričnog okruglog oblika prosečne težine 160g. Cepa se, belog je mesa, prekrivena preko 90% sjajnim crvenilom, vrlo atraktivnog izgleda. Smatra se najboljom sortom nektarine, izvrsnog kvaliteta. Sazreva sredinom jula meseca.

Nektarina Kaldezi

Orah Gazenhajm 139

Plod je krupan prosečne mase oko 13 grama. Dobrog kvaliteta, svetlog jezgra. Ističe se kasnim kretanjem vegetacije cime izbegava pozno prolećne mrazeve i primarnu infek-ciju gnomonijom koja izaziva oboljenje pegavost lisca, samim tim hemijska zaštita ove sorte je nepotrebna. Rano prorodi i ima veliku rodnost, pa se preporučuje za gajenje i u hladnijim oblastima. Sazreva krajem septembra.

Orah Rasna

Plod je lep, krupan prosečne mase oko 14 grama. Ljuska dobro zatvara lepu i svetlu jezgru. Drvo je bujno kratke vegetacije. Na sivu pegavost i ostale bolesti oraha je dosta otporna sorta. Zbog kratkog vegetacionog razdoblja može se gajiti u hladnijim oblas-tima. Vreme zrenja je kraj septembra.

Orah Šampion

Plod je krupan, prosečne mase oko 8-12g. Ovalnog oblika, tanke i meke ljuske iz koje se lako vadi. Drvo je bujno, vegetacija mu kreće ranije, početkom aprila. Radja dobro, otporan na pegavost lišća. Vreme zrenja kraj septembra.

Orah Šejnovo

Nemačka sorta, sa relativno kratkom vegetacijom. Plod je krupan, prosečno 14 g. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Oblik je izdužen-ovalni, sa tankom i glatkom ljuskom, svele boje. Spada u sorte kasnije vegetacije. Vreme zrenja kraj septembra.


Ribizla raste grmoliko, okićena je sitnim bobičastim i vrlo ukusnim plodovima koji sazrevaju u julu. Plodovi crvene ribizle su sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto-slatkog ukusa. Zbog visokih koncentracija vitamina C, ova voćka predstavlja i izuzetno delotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma.

Ribizla crvena

Crna ribizla veoma liči na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne žlezdice. Takođe ima sitne, sočne bobice koje su u početku crveno-smeđe boje, a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Tada imaju izuzetno jak miris, zbog čega se više koriste u obliku voćnih sokova, sirupa, džema i kompota. Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C.

Ribizla Velington

SmokvaSmokvama je potreban osunčan položaj. Smokve vole duboka i bogata krečnjačka zemljišta koja zadržavaju vlagu i toplo i suvo podneblje. Hladniji i vlažniji uslovi podstiču preteran rast sa slabim rodom. Kada je pH niži od 6, zemljištu dodajte kreč. U hladnijim krajevima smokve možete da odgajate u posudama na sunčanom zaštićenom mestu i zimi da ih premeštate u hladnije uslove bez mraza.

Sorta domaćeg porekla. Samooplodna je. Plod je vrlo krupan, ovalnog oblika, tamno-plave boje. Meso je čvrsto, sočno i ugodnog ukusa. Redovno i obilno rađa, a prorodi u drugoj ili trećoj godini posle sadnje. Vreme zrenja je polovinom jula.

Šljiva Čačanska lepotica

Novija sorta. Plod je krupan, jajastog oblika, a boja ljubičastoplava. Meso je žute boje, slatkokiselog ukusa i ima krupnu košticu. Relativno rano prorodi. Dobri oprašivači su Čačanska lepotica i Stenlej. Vreme zrenja je početak jula.

Šljiva Čačanska rana

Novija sorta. Samooplodna, rano prorodi, rađa redovno i obilno. Plod je krupan, duguljast, aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žućkaste boje, čvrsto, sočno i veoma slatko. Odlična je za sušenje. Vreme zrenja je druga polovina avgusta.

Šljiva Čačanska rodna


Cveta kasno, ima vrlo krupan plod, tamno ljubičaste je boje i eliptičnog oblika. Vreme zrenja je početkom septembra.

Šljiva Grose di felicia

Sorta je poreklom iz SAD-a. Srednje je bujna. Kruna je rastresita. Cveta srednje kasno. Delimicno je samoplodna. Vreme zrenja je sredinom jula.

Šljiva Kalifornijska plava

Veoma rodna sorta šljive, krupna, okruglog oblika i veoma socnog i slatkog ukusa. Otporna je na bolesti i razne štetocine. Posebno je interesantna za preradu. Zbog dobre i redovne rodnosti kao i smanjene upotrebe pesticida u proizvodnji poslednjih godina raste interesovanje proizvođača za podizanjem novih zasada. Vreme zrenja je sredinom jula.

Šljiva Krimska žuta

Sorta domaćeg porekla. Samooplodna je. Plod je vrlo krupan, ovalnog oblika, tamno-plave boje. Meso je čvrsto, sočno i ugodnog ukusa. Redovno i obilno rađa, a prorodi u drugoj ili trećoj godini posle sadnje. Vreme zrenja je polovinom jula.

Šljiva Rut Gersteter

Sadnice voća šljive Stenlej vode poreklo iz SAD. Delimično samooplodna do samooplod-na. Plod je krupan, elipsastog oblika, tamno plave boje. Daje relativno krupne plodove i prorodi rano. Koštica je krupna i lako se odvaja od ploda. Vreme zrenja je krajem avgusta.

Šljiva Stenlej

Poreklom iz Nemacke. Plod je krupan, okruglastosrcastog oblika. Pokožica ćilibarno zute boje. Meso cvrsto socno, pomalo gorko odvaja se od kostice i nema izrazitu aromu, koštica veoma mala. Stablo srednje bujno do bujno. Vrlo je rodna. Samobesplodna sorta. Vreme zrenja je početak jula meseca.

Trešnja Draganova žuta


Sorta je nemačkog porekla. Dobro podnosi hladnocću. Plod je krupan. Izraženog izduženog srcastog oblika, pa je poznata pod nazivom herc, pokožica sjajna, tamno crvene-karmin boje. Meso ploda je tamno crveno, slatkonakiselo, čvrsto, hrskavo, vrlo ukusno. Zahvaljujući svojim organoleptičkim osobinama i jedinstvenoj aromi spada u najatraktiviju sortu našeg reona. Sazreva u drugoj polovini juna meseca.

Trešnja Hedelfingen

Poreklom iz Češke. Plod je krupan, tamne crvene boje pokožice i sa mesom iste boje, odličnog ukusa i arome, hrskav i sočan. Sorta srednjeg do kasnog vremena cvetanja. Veoma dobro podnosi niske temperature. Umereno tolerantna prema pucanju plodova. Vreme zrenja je polovina juna.

Trešnja Kordia

Sorta je poreklom iz Kanade. Trešnja Lapins je jedna je od najlepših sorti trešnje tamno crvene boje. Rano cveta. Samooplodna je. Plod je krupan, tamne crvene, skoro crne boje u punoj zrelosti, slatkog ukusa, odličnog kvaliteta, ukusa i arome. Tolerantna je prema pucanju plodova. Stablo dobro podnosi zimske mrazeve. Rano plodonosi i obilno rađa. Plodovi sazrevaju u drugoj polovini juna.

Trešnja Lapins

Sorta je poreklom iz Francuske. Plodovi su krupniw okruglasto srcastog oblika, čvrsti, veoma sočni, slatkonakiseli, naizgled privlačni. Pokožica je intenzivno crvene boje, meso ploda je svetlocrvene boje aromatično i vrlo kvalitetno. Spada u grupu najboljih i najatraktivnijih ranih sorti, a odlikuje se i sa dobrom transportabilnošću. Rana je sorta, sazreva u drugoj polovini maja meseca.

Trešnja rana Burlatova

Sorta je poreklom iz Nemačke, koja je tržišno sve zastupljenija među komercijalnim sortama tamno crvene trešnje. Trešnja Regina dobro podnosi zimske mrazeve i toler-antna je prema hladnijim vremenskim uslovima sa većom količinom padavina. Plod je krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa, otporan je na pucanje. Sorta kasnog vremena cvetanja. Sazreva krajem juna.

Trešnja Regina

Jedna od najboljih sorti tresnje, poreklom je Kanade. Plodovi su izrazito krupni, loptasti, crveni, sjajni, ne pucaju na kiši. Meso čvrsto, slatko, hrskavo, kvalitetno. Samooplodna i vrlo rodna sorta. Zahteva redovno orezivanje. Vreme zrenja je u drugoj polovini juna.

Trešnja Sunburst


Čokot je jak. Grozd je vrlo krupan, izdužen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, eliptične, zlatnožute boje. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije žutu, boju ćilibara. Kožica je debela, meso gusto, hrskavo. Neutralnog je mirisa. Zahteva dugačku ili mešovitu rezidbu. Vreme zrenja: početak oktobra.

Vinova loza Afus Ali

Vinova loza Frankova

Masa grozda dostiže 400 g. Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene posute obilnim pe-peljkom. Kao i u drugim područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa. Najbolje rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove. Vreme zrenja: polovina septembra.

Vinova loza Hamburg

Poreklom iz Kalifornije. Odlikuje se veoma bujnim čokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje. Grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise. Veoma je prinosna sorta i ima blagu aromu. Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14 - 18 % šećera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrosnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Vreme zrenja: početak avgusta.

Vinova loza Kardinal

Sorta je madjarske selekcije nastala ukstanjem sorti Kraljica Elizabeta i Čabski biser. Bela stona sorta. Srednje je bujna sorta. Grozd je krupan tezine od 500-700g.piramidalnog oblika. Zrna su krupna, okrugla i blago izduzena, hrskava ,izrazito zlatnozute boje i muskatne arome. Karakteristicna je i po tome da oblikuje grozdice i na zapercima koji su losijeg kvalieteta od glavnih. Obilno radja. Sazreva u prvoj polovini avgusta

Vinova loza Kraljica vinograda

Lozni kalemovi sorte Moldava predstavljaju međunarodni hibrid najomiljeniji među crnim sortama, specifičan po tome što je otporan na zimske mrazeve, filokseru, gljivične bolesti posebno na plamenjaču i sivu trulež. Sazreva u drugoj polovini septembra. Grozd je krupan, rastresit. Bobica je krupna, ovalnog oblika, tamnoplave boje. Prijatnog , osvežavajućeg ukusa, bez posebnog mirisa. Period sazrevanja je početkom oktobra.

Vinova loza Moldova

Nemačkog porekla, grozd je srednje do vrlo veliki, piramidalan, vrh grozda zaokrenut u stranu. Bobica srednje velika, okrugla. Kožica je dosta debela i čvrsta, tamnomodre boje. Meso je sočno, sok je neutralnog ukusa, s manjim sadržajem šećera, izražene kiseline. Prikladna je za uzgajanje u različitim uslovima tla. Rodnost je velika i redovna. Vreme zrenja je krajem septembra.


Grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdužen. Zrna su mu veoma krupna jajas-tog oblika,kožica je debela, zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti. Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa. Vodeća je sorta u svetu medju stonim sortama. Vrlo je postojana i dobro podnosi transport. Vreme zrenja: polovina septembra.

Vinova loza Muskat Italija

Vinova loza Prokupac

Poznata domaća sorta. Često se koristi i u svežem stanju. Veoma rodna i ima mnogo grožđanog soka sa prijatnim ukusom i mirisom, sa ukusom koji podseća na vanilu. Najčešće se koristi u kupaži. Period sazrevanja je krajem septembra.

Vinova loza Smederevka

Viktorija je nastala ukrštanjem sorata Cardinal i Afus Ali. Grozd je veliki piramidalan srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600-700 gr., zrno je krupno, cilindrično eliptično, boje zeleno-žute, srednje težine 10-12 gr. ukus neutralan, kožica je srednje debljine, jednolično obojena, meso hruskavo sa dve semenke. Period sazrevanja je sredinom avgusta

Vinova loza Viktorija

To je domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. Sazrelo grožđe naku-plja i do 24% šećera i daje intenzivno obojeno, pitko, harmonično vino sa posebnim svojst-vima. Period sazrevanja: krajem septembra. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta.

Vinova loza Vranac

Lozni kalem vinske sorte prokupac je domaća sorta. Poznat je pod imenom Rskavac, Kameničarka, Crnka. Izuzetno rodan, bujnih lastara. Dobija se ružičasto i crno vino, izuzetan je za proizvodnju lozove rakije. Period sazrevanja je početkom oktobra.

Plod je srednje krupnoće, elipsastog oblika, tamno crvene boje. Sok je obojen. Ukus je blago nakiseo. Stablo je umerene bujnosti. Samooplodna je i rađa redovno i obilno. Sazreva krajem juna.

Višnja Lara



U ponudi su razne vrste patuljastog i stubastog voća. I u najmanjem prostoru možete da gajite voće, bilo u lejama ili u saksijama.

Patuljaste i stubaste voćne sadnice

Prirodni malč izradjen od drveta. Upotrebal-java se za dekoraciju u hortikulturi. Osim što sprečava stvaranje pokorice na površini, održava optimalnu temperaturu zemljišta a svojim raspadanjem popravlja strukturu zemljišta). Smanjuje učestalost zalivanja. Crveni malč je bojen organskom postojanom bojom potpuno ekološkom. Malčirane površine su dugotrajno lepe i uredne.

Malč

Najrasprostranjenija je u Srbiji i zauzima više od 80% površina. Plod je sitan čija masa se kreće u rasponu od 2,5 do 4 grama. Otporna je na kasni prolećni mraz i sušu. Često ima visok procenat samooplodnje, čak do 80%. Može se gajti samostalno. Sazreva u drugoj polovini juna meseca.

Višnja Oblačinska

Sorta koja ima najkrupnije plodove medju višnjama. Plod krupan do veoma krupan, zatupasto srcast, pokožica crvene do tamno crvene boje, meso polučvrsto, sočno ukusno sok obojen. Stablo polupatuljasto široke krošnje, pogodno za berbu. Otporna na mraz i susu, nije mnogo osetljiva na bolesti i stetocine. Pocinje da radja prve godine, ima obilnu rodnost. Samooplodna je, ima lepo dekorativno stablo.Vreme zrenja je sredinom jula.

Višnja Šumadinska

Pre nego što se upustite u planiranje i kreiran-je svog privatnog komada prirode moram da Vas upozorim na jako bitan činilac uspeha u baštovanstvu, povrtlarstvu kao i voćarstvu. Bilo da se starate o nekoliko omiljenih biljčica u saksijama na prozoru ili sa ponosom održavate nekoliko ari bašte, povrtnjaka ili voćnjaka bitno je da obogaćujete zemljište od koga očekujete da Vam uzvrati kroz bogat urod voća i povrća ili impozan-tan rast ukrasnog bilja. Najbolji i najprovereniji način obogaćivanja zemljišta je svakako prirodnim đubrivom Stajnjakom i Glistenjakom. Kod nas možete da nabavite najkvalitetnije od obe sorte.

Stajnjak Pregoreli goveđi stajnjak odličnih svojstava, prosejan, sitan. Stajnjak je jedno odnajstarijih organskih đubriva. Osim hraniva sadrži prirodne hormone za rast irazvoj biljaka. Održava i povećava opštu plodnost zemljišta popravljajući mufizičke, hemijske i biološke osobine što ga čini nezamenljivim organskim đubrovom za sve vidove biljne proizodnje. Glistenjak je organsko đubrivo koje je dobijeno preradom goveđeg stajnjaka uz pomoćkalifornijskih glista, uz proizvodni ciklus koji je tajao godinu dana bezdeljenja tj. bez redukovanja broja glista, čime je značajno podignut njegovkvalitet tj. hranlji-vost. Radi se o čistom glistenjaku bez dodavanja drugihmaterija. Upotrebljava se za podizanje kvaliteta zemljišta prilikom uzgoja biljaka i to:

Za sakijsko bilje dodaje se 10-15% od zapremine saksije

Za rasade 20% glistenjaka, 40% zemlje i 40% najsitnijegpeska

Prilikom rasadjivanja obložiti zidove stajnog mesta i postavitina dno rupe

Kod sadnje višegodišnih sadnica 1-5l po sadnom mestu zavisnood veličine rupe i korenovog sistema sadnice

U ponudi su razne vrste supstrata: univerzalni I za konkretne vrste biljaka (za ci-truse, rododendrone, cvetnice, neutralni I kiseli treseti, univerzalne mešavine za sobno I bastensko cveće I dr.) “

Stajnjak

Glistenjak


Poljoprivredna apotekaGreen corner poseduje registrovanu poljoprivrednu apoteku u kojoj nudi preparate u vidu programa za negu i zaštitu bilja. Naime biljke su zivi organizmi I važno je preventivno održavati njihovo zdravlje, na vreme lečiti eventualne bolesti. Dajte biljkama malo a one će Vam uzvratiti neupor-edivo više.

Razne vrste supstrata:


Strašini saveti Sadimo voćne sadnice

1.

2.

3.

4.

5.

Kod planiranja i sadnje voćnih sadnica najvažniji je izbor kvalitetnogi zdravog sadnog materijala. Naš rasadnik je od početka rada pod strogom kontrolom stručnih službi nadležnih institucija, jer jedino tako možemo da Vam garantujemo kvalitet i zdravstvenu ispravnost sadnog materijala.

Sadnice voća je optimalno saditi nakon završetka vegetacije (prva polovina novembra) pa do samog početka vegetacije (prva polovina aprila). U to vreme Vas očekujemo u našem rasadniku gde možete da izaberete sadnice prema svojim potrebama.

U sledećih nekoliko koraka ću Vam objasniti kako da posadite nove voćne sadnice od kojih za par godina možete očekivati bogat rod.

Kolac za pričršćivanje

Voćna sadnica

Kalemljeno mesto 3-7 cmiznad nivoa zemljišta

Zemljište

Stajnjak

Usitnjeno zemljište

Kalemljeno mesto 3-5 cmiznad nivoa zemljišta

Lozni kalem Neposredno pre sadnje treba pri-premiti korenov sistem što podrazumeva skraćivanje žila na dužinu od 15-20 cm, ukuliko je neka žila kraća takođe je treba bar malo skratiti zbog boljeg ožiljenja. Poželjno je umočiti korenov sistem u ređe blato radi boljeg prijanjanja korenovog sistema za zemlju što duže održava vlažnost korenovog sistema. Ovo je idealno vreme kada možete prekratiti sadnice na željenu visinu.

Sadnice se sade u prethodno iskopanu jamu u kojoj možete komotno smestiti korenov sistem (prečnik jame treba da bude bar 50-60 cm). Sadite na dubini na kojoj su sadnice bile u rasadniku s tim što spojno mesto (kalem) mora biti 3-7 cm iznad nivoa zemlje.

Preko žila sipajte sloj iskopane plodne zemlje koja treba da bude usitljena i da se fino rasporedi preko kore-novih žila. Zatim sloj zgorelog stajnjaka (najmanje u količini jedne lopate) pa ostatak iskopane zemlje. Sadnicu protresite i lagano povucite naviše, kako bi zemlja popunila kompletan prostor oko žila, uz pridržavanje sadnice zemlju dobro nagazite oko sadnice radi istiskivanja vazduha. Jamu zatrpajte do nivoa okolnoig zemljišta, ostat-kom iskopane zemlje. *Nemojte nikako praviti humku oko sadnice.

U neposrednoj blizini sadnice, 10cm udaljeno od kalema, poželjno je pobosti kolac kako biste biljku pričvrstili i tako bili sigurni da je vetar neće iskriviti ili polomiti;

Nakon završene sadnje, sadnicu zalite obilno sa 5 do 10 litara vode. **U zavisnosti od vremenskih prilika dok je sadnica mlada povremeno je zalivajte.

*** Ako ne planirate da ih sadite neposredno nakon kupovine, sadnice treba dobro utrapiti u pesak ili zemlju kako ne bi došlo do sušenja korenovog sistema, oštećenja od mraza ili oštećenja od strane glodara.

011-3940-360

069-3940-360

[email protected]

Bulevar JNA 162e, Jajinci

011 3318 744

011 2711 079

[email protected]

Pančevački put 91а

Izaberite lokaciju koja Vam više odgovara. Dobrodošli!

Najbolje je voće koje sami uberete! Želimo Vam bogat i kvalitetan rod!

vreme je za sadnju! - green · pdf file katalog voćnih sadnica voćne sadnice...

Documents