Vremensko važenje pravne norme je činjenica koja odreĎuje da li je odreĎena pravna norma u trenutkuprimjene nasnazi, odnosno da li je obavezujuća. Ova činjenica je od značaja zbog toga što su pravnenorme promjenjive, što znači da je neophodno utvrditi da li je i kada pravna norma stupila na snagu,odnosno da li je i kada prestala da važi. Pošto je materija koju zakon reguliše na propisan način i od nadležnog subjekta normativno uobličena iutvrĎena glasanjem, zakon se zvanično objavljuje (tzv. obnarodovanje), a potom najčešće posle izvjesnogvremena (vacatio legis), stupa na snagu. Objavljivanje zakona treba da omogući svim zainteresovanimsubjektima upoznavanje sa postojanjem zakona i njegovom sadržinom, a vacatio legis dovoljno vremenaza svestrano i valjano obavještavanje. Trenutak stupanja na snagu norme odreĎen je njom samom, ili uopšteno za sve norme. Ako samomnormom nije odreĎeno drugačije, u našem pravu, norma stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u službenoj publikaciji. Tako član 120. Ustava Republike Srbije predviĎa: «Zakon, drugipropis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročitoopravdanih razloga, nije predviĎeno da ranije stupi na snagu.» MeĎutim, ovo pravilo ne primjenjuje se jednako u svim pravnim sistemima. Za razliku od našeg prava, udrugim pravima taj rok se kreće od dana objavljivanja(Francuska, Austrija), pa preko 3 dana (Bugarska),15 dana (Italija), do 28 dana (Švedska). Sasvim izuzetno zakoni mogu stupiti na snagu odmah pošto su publikovani. To će biti opravdano samo uonim slučajevima, kada bi se ostavljanjem vremena za ''ležanje'' zakona osujetila njegova svrha, ili kadaranije objavljivanje nije moguće zbog hitnosti (npr. Propisi zbog elementarnih nepogoda, ili propisi oposkupljenju).Kao što momenat stupanja na snagu norme može biti odreĎen u pravnom aktu, ili utvrĎen zajedničkimpravilom koje važi za sve pravne norme, tako se odreĎuje i prestanak njihovog važenja. Najjasnija jesituacija kada norma sama odreĎuje

prestanak svog važenja ili ga utvrĎuje hijerarhijski viša norma. Unedostatku izričite odredbe važi opšte pravilo da norma prestaje da važi kada na propisan način budeukinuta.Ovdje treba razlikovati dvije situacije:U prvoj važi pravilo Lex posterior derogat legi priori, što znači da jedna norma prestaje da važi kada sedonese pravna norma iste ili veće pravne snage sa suprotnim sadržajem. U drugoj na odnos izmedju opštije i posebnije norme primjeniće se pravilo lex specialis derogat legigenerali, koje odreĎuje da posebna norma ukida opštu čak i kada je vremenski starija od nje. Najteže je odrediti prestanak važenja norme u slučaju dugotrajnog neprimjenjivanja. Ova pojava se nazivaIZOBIČAJAVANJE (desuetudo). Običajno ukidanje važenja norme može se posmatrati dvostruko: ----------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETEPREUZETI NA SAJTU. ---------- www.maturskiradovi.net MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com