Vrste i oblici psihoza

Psihoze se dele u dve grupe-organske i funkcionalne.

Organske psihoze su one kojima je uzrok prvenstveno u organskim promenama,poremeajima na mozgu ili drugim delovima nervnog sistema.

Mogu ih izazvati pojedine bolsti,povrede mozga,posledice starenja…

Funkcionalnim psihozama nazivaju se dusevna oboljenja kod kojih organski uzroci nisu jedini,a obicno ni prvenstveni uzroci poremecaja.

Poremeceno ponasanje javlja se pre svega kao posledica nemogucnosti da se pojedinac snadje u odredjenoj zivotnoj situaciji,da resi konflikte koji su postal veoma ostri i teski za njega.

Razlikuju se tri grupe funkcionalnoh psihoza:

1.Sizofrenicki psihoticki poremecaji

2. Paranija

3. Afektivni poremecaji

Psihoanaliticki pristupi naglasavaju ulogu nagativnih dozivljaja iz detinjstva I znacaja nesvesnih nagona.

Bihevioristicka shvatanja isticu neuspesnost u osvajanju odgovarajuceg nacina reagovanja na promene u sredini,posebno na one od vaznosti za osobu.

Nasledni factor je pojava istovetnih dusevnih oboljenja kod oba monozigotna blizanca.Najcesce se smatra da neki dogadjaj izaziva snazan dusevni potres I ozivljava nasledjem date ili ranijim iskustvom formalne predispozicije za disevno oboljenje.

Neka dusevna oboljenja vremenom spontano nestaju,neka se gube posle lecenja,a mnoga neizlecivim. U lecenju psihickih poremecaja se cesce I relativno uspesno koriste farmakoloska sredstva.

Psihopatija

Postoji veliki broj razlicitih poremecaja psihickogzivota koje je tesko svrstati bilo medjupsihoze,a ne mogu se smatrati ni normalnimponasanjem. Takva ponsanja odstupaju odnormalnog I za drustveni zivot zahtevnog I potrebnog ponasanja. Takvo je ponasanjeteskih alkoholicara,narkomana,seksualnonasilnih osoba. Opsta je odlika karakternihporemecaja da predstavljaju asocijalno I amoralno ponasanje.

Asocijalno jer je takvom ponasanju svojstveno neobaziranje na interese I osecanja drugih ljudi, a amoralno jer predstavlja nevodjenje racuna o moralnim normama zajdenice. Psihopate cesto odlikuje nastojanje da zadovolje snazne teznje usmerene na stetu drugih I da nalaze zadovoljstvo u tome.

Cest oblik psihopatije je sadizam-zadovoljstvo u mucenju drugih osoba, destruktivnost-zadovoljstvo u razaranju I unistavanju. Karakteristike psihopata,kao I svih s karakternimporemecajima,jesu neosetljivost za druge I neobziranje na druge kada je rec o zadovoljavanjuimpulsa,zatim nepostovanje moralnih principa I drustvenih pravila,nepostojanje osecanjaodgovornosti,kao ni kajanja,osecanja krivice I stida.