NAUNI RADNAUNI RAD

Prof. dr Slavenka Jankovi

Definicija naunog rada

Nauni rad je napisan i publikovan izvetaj o rezultatima istraivanjaizvetaj o rezultatima istraivanja

Karakteristike naunog rada

Originalan je Zasniva se na nunim injenicama

Adekvatne je strukture Zasniva se na nunim injenicama Adekvatne je strukture Publikovan je

Vrste naunog rada

Originalan nauni rad Pregledni rad (sistematski

pregled literature ili meta Pregledni rad (sistematski

pregled literature ili meta analiza)

Magistarska teza Doktorska teze

Originalni nauni rad

Glavni i primarni izvor naunih informacija i prenosilac novih ideja, otkria i saznanja informacija i prenosilac novih ideja, otkria i saznanja

Osnovna struktura originalnog naunog rada

IMRAD (Introduction, Methods, Results, And Disscusion)And Disscusion)

UMRID (Uvod, Metod, Rezultati, I Diskusija)

Pregledni rad ili pregled literature

Analiza i diskusija ve publikovanih radova koji se

Analiza i diskusija ve publikovanih radova koji se odnose na odreeni problem temu koja je predmet rada

Karakteristike sistematskog preglednog rada

Jasno definisan cilj Jasno definisan metodski pristup Jasno definisan metodski pristup

postavljanje kriterijuma za izbor radova koji e ui u analizu, izbor kljunih rei

Analiza podataka objavljenih radova uz tabelarni prikaz

Diskusija i zakljuak

Struktura preglednog rada

Nije klasina Uvod Metod Metod Podnaslovi u zavisnosti od tematike Zakljuak Za ovu vrstu rada se koristi

nestruktuisan apstrakt

KAKO NAPISATI ORIGINALNI NAUNI RAD

KAKO NAPISATI ORIGINALNI NAUNI RAD

Prva reenica je tu, na hartiji,...ali tu gde treba da doe druga beli se praznina.Ja stojim pred tom pustinjom, zbunjen i izgubljen. Kao da nikad niko praznina.Ja stojim pred tom pustinjom, zbunjen i izgubljen. Kao da nikad niko pre mene nije pisao ovim jezikom, i sad ja treba da pokaem ta umem i mogu

Ivo Andri,Dobitnik Nobelove nagrade

za knjievnost,1961

Kako zapoeti pisanje naunog rada

Od poetka - uvoda Od sredine - rezultata Od kraja zakljuak Od kraja zakljuak

Izbor se ostavlja istraivau

Struktura originalnog naunog rada

1.Naslov 2.Saetak i kljune rei3.Uvod (sa hipotezom i ciljevima)3.Uvod (sa hipotezom i ciljevima)4.Materijal i metode5.Rezultati6.Diskusija (sa zakljucima)7.Literatura

Struktura originalnog naunog rada

NASLOV SAETAK TEKST NASLOV SAETAK TEKST ZAHVALNOSTZAHVALNOST LITERATURA PRILOZILITERATURA PRILOZI

UVODUVOD MATERIJALMATERIJALI METODEI METODE

REZULTATIREZULTATI DISKUSIJADISKUSIJA

Kljune rei

Naslov

Najuoljiviji i najitaniji deo

Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama i slui za razvrstavanje radova u naune

Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama i slui za razvrstavanje radova u naune discipline

Radni i definitivni naslov

Naslov

Informativan, to krai (obino do 100 slovnih mesta)

Atraktivan Atraktivan

Kratki naslov (do 50 slovnih mesta)

Saetak (apstrakt)

Saeto informisanje o sadrini rada ili opis teme rada (obino do 250 rei)

Najitaniji deo rada, esto i jedino itan

Pie se na poetku rada (ispod naslova)

Pojavljuje se i samostalno u sekundarnim publikacijama

Saetak (apstrakt)

Treba ga pisati i na engleskom jeziku.

Ne sadri reference i fusnote. Ne sadri reference i fusnote.

Izbegavati skraenice.

Saetak (apstrakt)

Informativan koncizno sumiranje sadraja rada,(najmanje po jedna reenica iz uvoda, materijala imetoda, rezultata sa zakljukom na kraju).

Deskriptivan (indikativan) kratak opis temerada, bez sumiranja sadraja rada (mnogo podataka).Pogodan je za revijske radove (pregled literature)

Saetak (apstrakt)

Nestruktuisan (napisan u jednom pasusu)

Struktuisan Struktuisan (napisan u vie kratkih pasusa) Za nauni lanak: uvod, ciljevi, materijal i metod,

rezultati i zakljuci.

Za revijski lanak tipa meta analize: izvori podataka,izbor podataka (broj i kriterijumi), sinteza pregleda izakljuci).

Kljune rei (kratki izrazi)

Neophodne zbog indeksiranja rada.

Ne koristiti rei iz naslova (rad jeNe koristiti rei iz naslova (rad jeve indeksiran po njemu).

Piu se ispod teksta saetka.

Obino do 5 rei, a ponekad do 10.

Uvod

Treba da je kratak (2-3 paragrafa),jasan i direktno povezan sapredmetom istraivanja.predmetom istraivanja.

Citirati ogranieni broj odgovarajuei novije literature, koja se odnosi napredmet istraivanja.

Uvod

Jasno definisati ono to se opredmetu istraivanja ne zna.

Postaviti nove ideje (hipoteze) za Postaviti nove ideje (hipoteze) zareenje onoga to jo nije poznato opredmetu istraivanja.

Osnovni delovi uvoda naunog lankaPREDMET ISTRAIVANJAPREDMET ISTRAIVANJA

a)a) ta se znata se znab)b) ta se ne znata se ne zna

HIPOTEZAideja (pitanje) za reenje onog to se o

predmetu ne znapredmetu ne zna

C I LJC I LJdavanje odgovora na pitanje iz hipoteze

VERIFIKACIJA HIPOTEZEVERIFIKACIJA HIPOTEZEput dolaenja do odgovora na pitanje iz hipoteze

ZNAAJ ISTRAIVANJAZNAAJ ISTRAIVANJApraktini i/ili teoretski

Savi, 2001

Hipoteza

Pretpostavka o povezanosti pretpostavljenih uzroka i njihovih posledicaposledica

Izneti nain na koji e se hipoteza proveraviti.

Ciljevi

Moraju biti kratko i jasno formulisani.

Glavni ili primarni cilj traenje odgovora na osnovno pitanje sadrano u

Glavni ili primarni cilj traenje odgovora na osnovno pitanje sadrano u hipotezi

Sporedni ili sekundarni ciljevi naosnovu analize odabranih pokazatelja idr. merenja izvrenih tokom rada

Materijal i metode

Dizajn studije i protokol

Predmet istraivanja (definisati bolest, Predmet istraivanja (definisati bolest, stanje)

Ispitanici i nain njihovog izboranavesti: broj, pol, uzrast, vreme ispitivanja i sl.,kriterijume za izbor ispitanika, nain formiranja kontrolne grupe ili uzorka

Materijal i metode

Intervencija (detaljan opis lekova,hormona) i

Merenja, obeleja posmatranja (I, Mt)Merenja, obeleja posmatranja (I, Mt)

Statistika analiza (navesti koriene testove statistike znaajnosti)

Rezultati

Najvaniji deo naunog lanka

Rezultati se obino prikazuju:-tekstualno-tekstualno-tabelama i-ilustracijama

Ne iznositi sve to je dobijeno.

Rezultati

Izloiti i negativne rezultate.

Ne objanjavati ih u ovom poglavlju.

Ne porediti ih sa drugim rezultatima.

Ne citirati podatke iz literature.

Grupisati ih pod odgovarajuim podnaslovima.

TabeleZa prikazivanje numerikih i deskriptivnih podataka

jasnije od tekstualnog prikazivanja.

Delovi tabeleDelovi tabeleNaslov kratak opis sadraja tabele Zaglavlje kolone Zaglavlje reda Polje za numerike ili deskriptivne podatke Fusnota objanjava detalje iz sadraja

tabele i skraenice

Zaglavlje kolone

Zaglavlje

Naslov

*

Zaglavlje reda

Fusnota

Ilustracije Grafikoni, snimci, fotografije i sl.

Prikazuju dokaze koji podravaju zakljuke zakljuke

Doprinose efikasnosti u prezentovanju dokaza

Istiu pojavu na koju ukazuje zakljuak

Kretanje poliomijelitisa u SADKretanje poliomijelitisa u SAD(1940(1940--1950)1950)

50

60

70

Inaktivisana vakcina

0

10

20

30

40

iva vakcinaPoslednji autohtoni sluaj

1940 1950 19701960 1980 1990

100

120

140

160

180

200

Incidencija AIDSIncidencija AIDS--a na milion stanovnikaa na milion stanovnika(Zapadna Evropa-EU)

0

20

40

60

80

1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999

Danska Finska Francuska NemackaGrcka Italija Holandija PortugalSpanija Velika Britanija Jugoslavija

500/ml

CD4+ anti HIV antitela

infekcijaakutna

retrovirusna bolest

Prirodni tok HIV infekcije

200/ml

50

nedelje godine

viremija

Nivo detektibilnosti

Nivo detektibilnosti

Oboleli od AIDSOboleli od AIDS--a u Evropi a u Evropi prema polu i nainu prenosa do prema polu i nainu prenosa do krajakraja 2000.2000.

43,5

3,73,6

6,2

37,3

eneMukarci

6,238,9

Heterosex. IV narkomanijaTransfuzija Vertikalni prenosNepoznato

11,8

39,4 1,70,84,4

0,9

Heterosex. Homo-bisex kontaktiIV narkomanija TransfuzijaHemofilija Vertikalni prenosNepoznato

Perihilijarna limfadenoza

Perihilusnalimfadenozalimfadenoza

Diskusija

Izuzetno znaajno poglavlje,najtee za pisanje.

Objasniti dobijene rezultate, Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima u drugim relevantnim radovima i dati kritiki osvrt naune zasnovanosti.

Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri rezultati podravaju ili osporavaju postavljenu hipotezu.

Diskusija

Diskutovati i rezultate koji se razlikuju od tuih.

Na kraju naglasiti ta je novo i Na kraju naglasiti ta je novo i vano, posledice koje proistiu iz dobijenih rezultata, njihova ogranienja.

Izloiti novu hipotezu, ta dalje?

Zakljuci

Moraju biti kratki i povezani sa ciljevima rada.

Iskljuivo se zasnivaju na sopstvenim Iskljuivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u lanku.

Pisati ih na kraju diskusije (i u saetku u skraenoj formi).

Ne prenaglaavati ih i ne davati im znaaj koji oni stvarno nemaju.

Stil i jezik pisanja

svojstveni naunoj prozi: objektivno, poteno, jasno, kratko i lako shvatljivo

Izbegavati strane rei Izbegavati strane rei

Reenice treba da su jasne i kratke

Sadanje vreme: u uvodu i diskusiji, prolo vreme: za ostale delove

LiteraturaOsnovni cilj: brza identifikacija i pronalaenje asopisa u kome je citirani rad objavljen

Koristiti listu skraenih naziva asopisa datoj u Index MedicusuPraviti razliku izmeu citata (u tekstu rada i Index Medicusu

Praviti razliku izmeu citata (u tekstu rada i reference (u spisku literature)

Sistemi citiranja literature:- Harvardski - Vankuverski (numeriki)

Citat navesti doslovno i staviti navodnice, ili ga prepriati uz voenje rauna da misao autora ne bude izmenjena (navesti obavezno izvor)

Podaci neophodni za identifikacijuizvora (asopisa)

Autori i naslov lankaYou CH, Lee KY, Chey RY, Menguy R.Elekctrogastrographic study of patients withunexplained nausea, bloating and vomitingGastroenterology 1980; 79 (2); 311-314.Gastroenterology 1980; 79 (2); 311-314.

Naziv asopisaGodina

VolumenSveska (nije obavezno)

Poetna i zavrna strana

Harvardski stil U tekstu rada: autorovo prezime i godina publikovanja

Psorijaza je hronina kona bolest koja ima veliki uticaj na kvalitet ivota obolelih [Sampogna i sar.*, 2006] koji se moe kvalitet ivota obolelih [Sampogna i sar.*, 2006] koji se moe uporediti sa uticajem koji imaju dijabetes, reumatoidni artritis, depresija i rak [Rapp,1999]. Mada se uzrok bolesti jo uvek ne zna, injenice govore da se radi o poremeaju zdravlja nastalom kao rezultat interakcije multiplih gena, imunog sistema i faktora spoljane sredine [Jankovic i Ranatovi, 2009].

*et al. (ukoliko je tekst napisan na engleskom)

U poglavlju Literatura: reference poreane abecednim redom po prezimenu autora:

.

Jankovic S, Raznatovic M (2009). Risk factors for psoriasis: A case-control study. J Dermatol; 36: 328-334.

Rapp SR (1999). Psoriasis causes as much disability as other Rapp SR (1999). Psoriasis causes as much disability as other major medical diseases. J Am Acad Dermatol; 41: 401-407.

Sampogna F, Chren MM, Melchi CF, Pasquini P, Tabolli S, Abeni D (2006 ). Age, gender, quality of life and psychological distress in patients hospitalized with psoriasis. Br J Dermatol; 154 (2): 325-331.

Vankuverski stilU tekstu rada: na mesto citata stavlja se broj, obino u zagradi

Psorijaza je hronina kona bolest koja ima veliki Psorijaza je hronina kona bolest koja ima veliki uticaj na kvalitet ivota obolelih [1] koji se moe uporediti sa uticajem koji imaju dijabetes, reumatoidni artritis, depresija i rak [2]. Mada se uzrok bolesti jo uvek ne zna, injenice govore da se radi o poremeaju zdravlja nastalom kao rezultat interakcije multiplih gena, imunog sistema i faktora spoljane sredine [3].

U poglavlju Literatura: reference poreane po redosledu pojavljivanja u tekstu rada

1. Sampogna F, Chren MM, Melchi CF, Pasquini P, Tabolli S, Abeni D. Age, gender, quality of life and psychological distress in patients hospitalized with psoriasis. Br J Dermatol2006; 154 (2): 325-331.2006; 154 (2): 325-331.

2. Rapp SR. Psoriasis causes as much disability as other major medical diseases. J Am Acad Dermatol 1999; 41: 401-407.

3. Jankovic S, Raznatovic M. Risk factors for psoriasis: A case-control study. J Dermatol 2009; 36: 328-334.

.