VUK DRAŠKOVIĆ

Isusovimemoari

Što me ne usmrti u utrobi materinoj da bi mi matimoja bila grob, i utroba njezina da bi ostaladovijeka trudna.Zašto iziđoh iz utrobe da vidim muku i žalosti da se svrše u sramoti dani moji?

KNJIGA PROROKA JEREMIJE, 20: 17-18

Trg

Nada se Veljko Vujović da je taj martovski dan njegov dan, prilika dabude bolji od svih drugih fotoreportera i snimatelja, drhti od uzbuđenja, odushićenja ili zebnje, kakvu nikad do tada nije osećao, pred njim, anonimnim,još i ćopavcem, iz daleke hercegovačke zabiti, u prestonici Jugoslavije iSrbije, a on to posmatra i slika, sa zastava isecaju petokraku, kao uBukureštu, pre dve godine, najpre su, tamo, ubili komunističke zastave, paonda i diktatora i diktatorovu suprugu, danas je Bukurešt u Beogradu,razmišlja Veljko, pa očima svoje lajke snima uzavrela lica oko spomenikaubijenom srpskom knezu, ubijenom pre više od sto godina, ubijenom od Srba,a ne od Turaka, iako on, gologlav i u bronzi, dok jaše pomamnog ata, premaStambolu, ispruženim kažiprstom desne ruke, pokazuje Turcima kuda da oduiz Srbije, ali ovog podneva kao da mladi knez, mrtvi knez, upire prstom uneku drugu silu, koja je sa svih strana opkolila trg i njega, i naređuje joj da sepovuče, pa se Veljko Vujović, pod tim utiskom, iako je polubogalj, kraće izgrčene leve noge, napadno hramljući, i sav čudno nakrivljen ka ramenu okome nosi torbicu, zatrčava prema licima maskama što vire ispod šlemova,pod oružjem, zaleće se prema istim takvim licima na konjima, u oklopnimtransporterima, kraj dresiranih pasa što čuče pored nogu svojih vodiča,primiče im se on i nišani, škljoca, nišani, škljoca, usred huke oko kneza, okokonja, kako Srbi kažu, znoj rosi Veljkovo čelo, a i ona zdrava noga kao da segrči od pokliča Bando crvena, bando crvena, pokliča desetina hiljada ljudi,on cilja objektivom lajke ka terasi pozorišta, da mu ne promaknu ni govornicikoji hrabre i razjaruju narod u obruču, iako im je svima strah u glasu, svima,pa i onom koji uzvikuje Tresti, tresti, tresti drvo tiranije, ne zna Veljko ko jeon, ne zna ni ko su ostali što se smenjuju za mikrofonom koji krči, on je samojednom, izbliza, video kolovođu bune, čije ime skandiraju na trgu, svašta senaslušao o tom čoveku, ne oseća prema njemu mržnju svog oca, ali ni

posebnu naklonost, pokuša da ga uslika, u objektivu lajke lik mu zamućen,tamna su lica i ostalih govornika, na trgu ključa kao u kazanu, Nećemo rat,uzvikuju mnogi, Idite na ustaše, uzvikuju, Bando crvena, skandiraju svi,Idemo na Bastilju, na Televiziju Srbije, prolomi se trgom, a Veljko opazi daje mrtvi konjanik, mrtvi srpski knez, stegao zastavu sa rupom tamo gde jebila zvezda petokraka, i pomisli da je on, mrtav, uzviknuo i Hoćemo kralja,pa pozvao svoj narod i da udari na Bastilju, tako je pomislio, slika on knezasa tom zastavom, i grozd mladića na kneževom konju, oni, a ne knez,komanduju, a Veljku, odjednom, žao zvezde petokrake, pod njom je rođen,pod njom je učio i odrastao, ražali mu se na sebe, na svoj život, na ocaGavra, ali ta žalost ne potraja dugo, jer mu se, iznenada, petokraka prikazakao hidra što se sprema da zadavi i njega i sve oko kneza, petokraka je nakapama i šlemovima trupa, na čeličnim oklopnim transporterima, naopasačima napadača, petokraka je, čak, i na čelu jednog belog konja, kogaVeljko opazi i krenu da to uslika, škljoca u prazno, ispucao je ceo film, brzouzima aparat nikon, nišani, Nećemo rat, kliče trg, Idemo na Bastilju, i Veljkozausti da podrži taj zov najborbenijih, ali se uplaši, zgrada Televizije jedaleko, baš daleko, on je bogalj, stići će tamo poslednji, a on, danas, svuda,mora biti prvi i najbrži, njegove fotografije moraju, napokon, da objave ibeogradske novine, i pariske, i moskovske, i američke, svi glavni svetskilistovi i televizije danas su na ovom trgu, dosta je on slikao za male listovepo Hercegovini i u Sarajevu, danas se mora probiti u vrh, popeti u visine,mora, mora, ama neće moći ako ovaj narod, zaista, krene ka zgradi Televizije,psuje, u sebi, kolovođu pobune, šta će, ludak, da radi pred Bastiljom,predsednik Marko Lazić dobro je proućio knjigu iz Bukurešta, neće on, kaoČaušesku, ostaviti otvorene kapije televizijske tamnice, neće on bitiČaušesku, opasao je, sigurno, svoju Bastilju, trupama i, iznutra, utvrdiomitraljezima i topovima, nećemo na Bastilju, umalo ne uzviknu Veljko, sprečiga dim, neki mladići spaljuju zastave sa petokrakom, kao da su veštice kojeprže na lomači, gori platno, on slika, i suzi, da li od dima, samo od dima, ili izbog tuge, koju krije i odbija od sebe, ova lomača bi njegovog oca ubila, srcebi mu prepuklo, za njega je mrtvi maršal Tito još živ, Jugoslavija nije nisrpska greška ni hrvatska tamnica, ne priznaje Gavro ni da je petokrakaoborena i u Rusiji, i u čitavoj ruskoj Evropi, da je srušena i u Sloveniji iHrvatskoj, jedino se još drži u Srbiji, i u Bosni, i u Crnoj Gori, i u

Makedoniji, ali sve je to Srbija, kako misli većina Srba, ko to na balkonupozorišta spominje cveće, ko to na trgu peva o miru i ljubavi, začudi seVeljko, pa zatetura prema jednoj devojci koja nosi struk prolećnog cveća kauniformi i vučjaku pored uniforme, hoće ona, uz smešak, da mu taj strukcveća zadene u rever ratničke bluze, možda i da mladog ratnika poljubi, ali jedočeka njegova ispružena ruka i ledeni pogled ispod šlema, Veljko nišani daslika, vučjak zareža na njega, a dreser ga odgurnu kundakom puške i rečeBogalju, miči se odatle!

On se zaleluja, ali ne pade, spala mu torbica sa ramena, diže je i tek tadapade, jer po komandi, koju nije čuo, u napad, silovit i razbojnički napad,istovremeno, krenuše i pešadijski odredi i oklopni transporteri i konjica idreseri sa psima, pokrenu se i ogromna crvena cisterna sa vodenim topom,narod na trgu zasuše mlazevima vode i bombama suzavca, Veljko je, dok sepodizao sa pločnika, pomislio da bacaju prave bombe, praštale su takosilovito, oblaci beličastog dima prekriše i kneza i narod knežev, napadačikrvnički udaraju policijskim pendrecima, kundacima, čizmama, gaze prekopalih, sabijaju ljude ka spomeniku, pregaziše i Veljka, sklupčan na kaldrmi,ležeći i puzeći, on slika taj pakao, a ne vidi ništa, suzavac mu zakrvavio izačepio oči, ušao i u grlo, i u pluća, plače i kašlje, ali slika, slika, objektivhvata dim, nebo, krvava lica, ruke ukrštene pred očima, pendreke i kundake uzamahu, ama nema aparata, nema tog objektiva koji može da uslika krike ijauke hiljada nesrećnika koji uzmiču ka spomeniku, saplićući jedni druge igazeći jedni druge, da uslika njihov kašalj, očajničke povike i psovke,gušenje, kao u gasnoj komori, guši se i Veljko, više i ne pokušava da ustanesa trga, izudaran je, zgnječen, nepomičan, bleske svakakvih boja igraju mupred očima, pomisli da umire, pomisli ubrzo i da ludi, da će lud umreti, jermu se prikaza silueta pod velikim turbanom, to je on, to je sultan Sulejman,komanduje odsudni juriš na branioce Beograda, baš odavde komanduje,odavde, sa ovog trga, koji je tada, u avgustu 1521, bio livada, a braniociBeograda bili su u rimskoj tvrđavi, žega beše nesnosna, ali je, iznenada,razblaži vetar i osveži lice sultanovo, rashladi Sulejmana, on se zadovoljnonasmeja i uzviknu triput Koš hava, što će reći brzi vetar, brzi i snažni vetar,kome Srbi, kasnije, dadoše ime košava, to je ova košava koja danas, 9. marta1991, nanosi otrovne gasove u oči i pluća branilaca Beograda, to je ona, ona,

Koš hava, koš hava, poče da bunca Veljko Vujović, kaje se što mu je istorijabila strast, jer da nije bila, ne bi znao ni za koš havu Sulejmanovu i, možda,danas, na agori, na trgu, kod srpskog kneza, ne bi ni duvala košava, ne vidiništa, ne čuje ništa, ne čuje ni komandu Juriš, juriš, možda i čuje tukomandu, samo se plaši da je i to halucinacija, opruga sabijenih tela dosamog spomenika odjednom se odapinje u juriš, u spas, da svi ne buduzgnječeni i polomljeni, kako su napadači zamislili, tako se pričinjava Veljku,koga ponovo neko gazi, Juriš, juriš, razleže se trgom, Veljko progleda,panično beže napadači, mnogi bez kapa i šlemova, mnogi krvavih lica, goreoklopni transporteri, na cisternu sa vodenim topom penju se neki mladići imlazevima zasipaju napadače, konjanici u galopu jure sa razbojišta, Ustaše,ustaše, ječi trgom, Milici izbili oko, Gde mi je kapa, juri neki seljak trgom,drvena letva mu u ruci, tuče njome uniforme koje sustigne, Boro zarobiomitraljez, da li je to zbilja ili Veljko sanja, Ubiše Gradimira, majku imkomunističku, dim od suzavca razvejao vetar po okolnim ulicama, ali sadatrgom kuljaju crni oblaci iz auta i transportera što bukte, Veljko moli da ganeko pridigne, da slika, Nemate vi suzavca koliko Srbija ima suza, jedanvučjak slomljene noge cvili blizu Veljka, Ubili Miloša, gde to i dalje pucaju,ko to peva, zašto pevaju iznad mrtvih, iznad njega koji kao da je mrtav, OdTopole pa do Ravne Gore, četnička pesma, da je Gavro ovde, svašta bi imrekao, možda i pucao na njih, on je i danas u Titovoj vojsci, u partizanima, zanjega su svrgnuti Kralj, poražena Kraljeva vojska, njihova Topola i RavnaGora, simboli zločina, Slomili mi ruku, ženski je glas, ali tu ženu ne vidi,zavijaju sirene hitne pomoći, Idemo na Bastilju, nesreća Veljkova, kreću naBastilju, a on, smrvljen, ostaje da leži na trgu, juče mu je bio tridesetirođendan, u petak je rođen, hteli da mu daju ime Petko, ali danas je subota,otkud da se seti svog rođendana, davi se od dima automobilskih guma ibunca Koš hava, Sulejmane, a bunca i Teško tebi, kneže, misli da je mrtviknez, sa bronzanog konja, komandovao Juriš, predstaviće narodu da je onnapao snage reda i mira, da, da, snage reda i mira, tako će reći, tako ćeoptužiti jednog pokojnika, a narod će progutati laž, narod samo i guta laži izlo, to mu je najslađa hrana, laži jede i za doručak i za ručak i za večeru,negde je pročitao da je neko narod nazvao stokom, i to stokom grdnom,Mnogo je teško povređenih i nepokretnih, viče neko nekome na sav glas,Šaljite još kola hitne pomoći, ne, ne, to nikako ne sme da dozvoli, neće on na

bolnička nosila, mora na Bastilju, da slika, mora se podići sa trga, mora,mora, i diže se nekako, uz bolove, diže se, zatetura, kao pijan da je, telonjegovo izgubi težinu, sruči se na trg, čelom tresnu o kamene kocke, papotonu nekud, potonu ili uzlete, sve mu se čini da polete uvis, na krilimaonog anđela iz bajke koju je, kao dete, slušao od bake Anđelije.

Nepomičan, sa dijagnozom potresa mozga i mogućih unutrašnjih povredazbog gaženja, jer su desetinama povređenih na trgu unutrašnji organi biliteško oštećeni, prikopčan je u bolnici na aparate za disanje, uključili suinfuziju, isprali mu oči od suzavca, ali u torbici njegovoj, u jakni i džepovimafarmerki, nisu pronašli nikakav dokument ili papir sa imenom, prezimenom,zanimanjem, mestom i datumom rođenja. Za lekare je on bio N. N. u komi. Ubolničku sobu sa desetak kreveta, stalno su ulazili doktori i medicinskesestre, ulazili i odlazili, zvonio je i telefon ispred sobe, u hodniku. Bogaljafotoreportera niko nije tražio, niti je on čuo išta oko sebe.

U najdubljem snu, ako je to uopšte bio san, ako misao njegova, duh iliduša, svejedno, već nisu bili na granici između ovog i onog sveta, života ionog što se dešava posle života, on je bio dete, dečak od šest godina, sazdravom nogom, oslonjen na trošni zid omeđine u njegovom selu, na planiniTavor, u Hercegovini. Baka mu je pričala da je toj planini ime bilo Javor, alije neki isposnik, davno, još pre Turaka, Javoru promenio ime u Tavor, nikone zna zašto. Od bake je slušao i divnu bajku o jednom najboljem čoveku nasvetu, najboljem i najpravednijem, koji je svakog voleo, svakom samo dobročinio, koji je lečio bolesne, vodu pretvarao u vino, čak i umrle dizao izgrobova. Toga čoveka su ljudi prikovali na drveni krst, eksere mu ukucali uruke i noge, tukli ga, mučili kako nikad nikog nisu mučili. Dušu je ispustio nadrvenom krstu, ali je ustao iz mrtvih. Dečja mašta je tu priču kitila još mnogočime. Mali Veljko je, pred vršnjacima iz svog sela, priču o Isusu predstavljaokao svoju, a ne bakinu. Pričao im je i da taj najbolji i najpravedniji čovekspava na oblacima i da se on može, ponekad, i videti. Satima su Veljko i njihtrojica, njegovih vršnjaka, znali da zure u nebo i traže Isusa na oblacima.Jednoga dana, onog dana u koji je Veljko otplovio u komi, u bolničkoj sobi uBeogradu, četvorica dečaka su ukrstili dve daske, spojili ih ekserom, iprislonili dasku uz zid omeđine. Veljko je želeo da bude Isus, da mu noge iruke privežu za krst, pa da im on, razapet kao Isus, pokaže na kome je oblaku

taj najbolji čovek i da vidi šta on tamo radi. Bolničarka je čula alarm aparataza otkucaje srca, krivulja je skakala gore-dole, ona je otrčala po doktora, azid se sručio na dečaka na krstu. Tada je bolesnik ispustio i neki čudni krik,čak se i trgnuo u krevetu, da bi se, ubrzo, sve smirilo, i on, i aparati, idoktori.

Leva noga, ispod kolena, tako je zdrobljena da su lekari u Nevesinju ocuGavru saopštili da je amputacija neizbežna i ranjenika odmah otpravili umostarsku bolnicu. Već je ležao na operacionom stolu, kada je u salu utrčaohirurg Esad Ćatović i, svojeglavo, na svoju odgovornost, usprotivio seamputaciji. Šest sati trajala je operacija. Kao mađioničar da je, doktor Esadje iz smrskanog tkiva uklanjao zdrobljene koščice, povezivao krvne sudove inerve. Srećom po dečaka, njegovo mlado telo i antibiotici sprečiše gangrenu,a Esad je, narednih meseci, obavio još dve operacije. Uz pomoć štaka, Veljkoje upućen u Beograd, na novu operaciju, a odatle u Igalo, banjsko lečilištekraj mora. Tu će provesti pune dve godine. Odbacio je štake, ali mu je nogaostala kraća i zgrčena, a u selu, kad se vratio, on više nije bio Veljko Vujovićnego Ćopavi Isus. Taj nadimak dali su mu dečaci sa kojima se igrao prenesreće, jer su samo oni znali zašto su od dasaka pravili krst i zašto je Veljkotražio da ga, za taj krst, privežu. Priča trojice dečaka, i nadimak Ćopavi Isus,Isus Ćopo, pročula se ne samo u Veljkovom selu Čemernici nego i uNevesinju, ubrzo i širom Hercegovine. Obogaljen i sa nadimkom koji ga jesvuda pratio, pratio i boleo, sa tri godine zakašnjenja pošao je u školu. NilArmstrong šetao je po Mesecu, a Isus iz Čemernice spremao se da uči prvaslova. Učio je brzo i lako, za godinu je završavao dve godine. O njegovomnaročitom daru, da zapamti, tačno i trajno, sve što pročita ili čuje, govorio je iučitelj, a baka Anđelija je verovala da je to, njenom unuku, palo sa neba, saonog oblaka sa Isusom. Veljko je maštao da, jednoga dana, ode da studiraistoriju, a otac njegov, Gavro, želeo je da sina jedinca pošalje na medicinu, uSarajevo ili Beograd, ali sve ispade drukčije. U gimnaziji, u Nevesinju,rasporediše Veljka u prirodnjačku sekciju, iako je on želeo u literarnu, daglumi i recituje na školskim priredbama. Profesori mu nisu poricali talenat niza glumu ni za kazivanje poezije, ali ga, zbog obogaljenosti, verovatno zbogtoga, a i zbog nadimka Isus, preusmeriše u prirodnjake, jer za te đake, kojiskupljaju razne trave i cvetove, ili presuju krila leptira, ili izvode

eksperimente u hemijsko-fizičkom kabinetu, nije bilo nikakvih priredbi ijavnog pokazivanja. Veljkov školski drug, Momir, odvede ga do svog ocaBoriše, čija je fotografska radnja, u centru Nevesinja, bila kao umetničkiatelje. Svi zidovi u dve velike sobe behu iskićeni fotografijama za koje su se,odmah, prikovale Veljkove oči. Bile su očaravajuće, kao da su žive. Bezobzira jesu li pokazivale smežurana lica seljaka, borbu bikova, osmehdevojke, gavrana na drvetu, marševsku vojničku kolonu, zeca u skoku,kovčeg iznad rake.

„Ovo ne može dočarati nijedan pisac ili pjesnik“, govorio je Veljko ukomi, nedostupnoj i lekarima i bolničkim aparatima, komi u kojoj su se,uživo, odmotavali parčići filma iz njegovog života.

„Fotografija je iznad svake druge umjetnosti“, odgovorio je fotograf.„Nije jedino iznad žive filmske slike“, usprotivio se njegov sin Momir.„Iznad je i nje, mnogo iznad, jer je pokretna slika, kao munja, samo

bljesne, pa nas oslijepi za suštinu, za detalj“, odgovorio je Boriša, a njegovatelje postade Veljkova škola.

Iskusni majstor ga je učio i lako naučio kako da slika, učio ga je, naruskom aparatu lajka, šta mora kad je sunce, a šta kad je oblačno, kako birametu i kad pritiska okidač, sa koje razdaljine, iz kog ugla, kako da odrediotvor blende. Veljko je, ubrzo, onako ćopav, sa lajkom odlazio u lov, sastrahom posmatrao kako Boriša, u posebnoj prostoriji, razvija njegovesnimljene filmove, prenosi sliku na posebni papir koji potapa u hladnu vodu ičeka da belina hartije oživi. Prvih meseci, nije slikao ljude, bežao je od njih.Slikao je neki drugi svet, živi i mrtvi svet oko Ijudi, svet koji oni ne vide.Pčelu na cvetu, a na toj pčeli pčelu. Psa koji kunja, a mačka leškari nanjemu. Panj kraj reke što liči na kaluđera. Takve detalje života lovio jelajkom, a majstor Boriša bio je zadivljen. U znak priznanja, poklonio mu jelajku i još, uz aparat, i gomilu filmova. U đačkom domu, u Nevesinju, a ni uočevoj kući, u Čemernici, Veljko nije mogao da razvija snimljene filmove nitida ih pretače u fotografije. Nosio ih je Boriši, a Boriša je one najboljefotografije i filmove uz njih slao u Mostar, u redakciju lista Zavičaj, i uSarajevo, redakciji Oslobođenja. Malo-pomalo, Veljkove fotografije počešeda objavljuju još neki ilustrovani nedeljnici, ali uvek bez imena autora.

Jedva je završio gimnaziju. Fotografska strast odvuče ga od studijamedicine, pa pokvari odnos sa ocem Gavrom. Očevbes nisu umanjivali ni

Veljkovi honorari od mnogih redakcija, što na račun u banci, koji je otvoriočim je postao punoletan, što u kešu, na ruke. Ta primanja behu solidna, i sveveća, iako nigde nije bio zaposlen niti je to želeo. Hteo je da bude slobodan,svoj. „Da ti nije tog nadimka Isus, bio bi Evlija Čelebija sa fotoaparatom“,rekao mu je glavni urednik nedeljnika Zavičaj. A da ne beše nadimka Isus,baš bi ga te mostarske novine, o svom trošku, poslale u Beograd, na Titovusahranu, iako je tada napunio tek dvadeset godina. Nadimak i brada, koju jezapustio posle neke blage infekcije lica, sprečiše Veljkovu akreditaciju.

Prepirke između oca i sina učestaše posle Titove smrti, u godinama kadje država, jedna velika i moćna država, počinjala da sve više liči na zid onekuće, bivše kuće, koji je zdrobio Veljkovu nogu. Gavro je za sve potrese, zabujanje mržnje među Srbima, Muslimanima i Hrvatima, optuživao„neporaženog unutrašnjeg neprijatelja“, pri čemu je, uvek, isticao samo ustašei četnike. Mrtvom maršalu, svom i ratnom i poratnom vrhovnom komandantu,gorko je zamerao što, za života, nije „očistio Jugoslaviju od i najmanjeg zrncakorova“. Da je on - govorio je - imao Titovu silu u svojim rukama, zabraniobi, eto, i popove i fratre i hodže. „Šta bi još zabranio?“, jednom ga upitaVeljko. „Piskaralima i nekakvim borcima za demokratiju, kao što je onajMaksim, onaj od čijih si knjiga oslijepio, ja bih napunio zatvore, a tebiprvome bih obrijao bradurinu“, odbrusio je Gavro. „Dobro jutro!“, uzviknuoje Veljko, skočio sa stolice i krenuo da šepa po sobi. Probudi se, Gavro,svanulo je - hteo je da kaže ocu, ali to bi bilo suviše izazovno, a on je mrzeoi dugačke rečenice. Pusti to. Užasno dobro. Stani malo. Takvim rečima je,najčešće, pokazivao neslaganje sa ljudima. Dobro jutro, kazano ocu, postalomu je kao neka uzrečica i u prilikama kada se ni sa kim nije sporio. Dobrojutro, nazivao je svima, i pri susretu i pri telefonskom razgovoru, pa bilo toizjutra, u podne, ili uveče.

— Dobro jutro! - rekao je i doktorki pored svog bolničkog uzglavlja, kadje naglo isplivao iz kome i otvorio oči, a bližila se ponoć.

— Dobro jutro! - osmehnula se ona.— Moji aparati - rekao je.— Kakvi aparati? - začudila se doktorka.— Fotoaparati, đe su?— Ovde su, ovde su, i aparati i torbica i jakna i farmerke i ortopedska

cipela, sve je ovde, ne brinite - jedva ga je smirila i sprečila da skoči izpostelje.

— Koji je datum?— Još malo pa će početi dvanaesti mart.— A Bastilja?— Pala je. Direktor i četvorica urednika su smenjeni.— Je li on prodro unutra?— Ko?— Bradonja.— On je uhapšen. On je u zatvoru... Stotine naših su pohapsili... -

iznenada, mlada doktorka, na svoje lice navuče masku, jer u bolničku sobuuđe stariji lekar, primarijus, načelnik odeljenja. - Ne smete da se uzbuđujete -reče ona pacijentu. - Vi ste dobro prošli, bilo je mrtvih, a bolnice su prepuneranjenih.

— Za koji dan, ideš kući - reče primarijus Veljku.— Idem ujutru, čim svane. Dobro mi je.— Nije dobro, momče, ni tebi ni meni, nikome u ovoj državi. Ona banda

je porušila Beograd. Porazbijali su izloge zlatara i radnji, sve su opljačkali, ao mrtvim i ranjenim policajcima da i ne govorim... Da sam ja predsednik, svenjih bih poslao na robiju, u rudnike i na njive.

— Užasno dobro - odgovori on.

Pobednici

Nakrivljen na levu stranu, opet sa torbicom o ramenu i lajkom oko vrata,smrknut, ide od bolnice ka centru Beograda. Samo što ne zaplače. On je svepropustio. Višesatni okršaj pred zgradom parlamenta i pred Bastiljom, mrtve iranjene, prodor armijskih tenkova na poprište, specijalne policijske odredekoji premlaćuju i hapse demonstrante, ratne izveštaje Bastilje, sablasnu ijezovitu noć nad gradom, koji je zamro i zaćutao pred silom, zamro i zaćutaosamo do svitanja, kad je bes eksplodirao u Studentskom gradu, na drugojobali reke, izlio se u marš ka tada pustom trgu kod mrtvog kneza, probiobarikade elitnih kordona, ušančio se u srcu prestonice, nabujao kao Sava iDunav kad se izliju iz svojih korita...

Tako mu je, šapatom, pred zoru, pričala mlada doktorka i molila ga da sene ljuti na primarijusa, načelnika odeljenja. On je vernik, u ordinaciji mu viseportreti Tita i Lazića, ali je lekarska etika iznad njegove ideološkezagriženosti. „Najteže ranjene i polomljene demonstrante on je operisao,najbolje što je umeo, bez primese mržnje prema njima“, poverila je Veljku i,nehotice, provukla prste kroz pacijentovu dugačku i gustu kosu.„Pobeđujemo“, prišapnula je neočekivano. „Onaj satrap je priteran uza zid,buna se širi Srbijom, njegova televizija javlja da će, izgleda, osloboditi svenaše koji su po zatvorima.“ Od nje je saznao i da studenti i opozicija, naTerazijama, već proslavljaju pobedu.

Primarijus je, uzalud, molio Veljka da u bolnici ostane makar još jedandan, da obave dodatna snimanja i da se, malo, okrepi. Želja da, što pre, stignena Terazije, iznela ga je iz bolnice, kao da nije ćopao, nego kao da je leteo,ali radost njegova potraja prekratko. U Beograd je, uoči 9. marta, došao dabude prvi, najbrži, najbolji. A on je, eto, poslednji, najsporiji i najgori, počeoje da optužuje sebe, čim je izašao iz bolničkog kruga. Drugi nekifotoreporteri snimili su i slikali istoriju, napunili novine i televizijske ekrane

svojim snimcima. On je sve prespavao. Koma ga oslepela i osramotila.Možda bi, pomisli, bolje bilo da su ga, na trgu, kod kneza, ubili. Bio bi žrtva,neko bi ga i slikao, probio bi se, mrtav, i u beogradske novine. Spopade ga iglad, jedva se drži na nogama, u džepu od farmerki napipava zgužvanenovčanice, ugleda kiosk sa viršlama, pa požuri.

— Isuse - cimnu ga neko za rame.Jedva prepozna Neđa Baksuza. Tri je godine sedeo pored njega, u istoj

klupi, u nevesinjskoj gimnaziji. Onda je bio žgoljav i štrkljast, a sad seraskrupnjao i udebljao, na njemu sive pantalone i teget sako, svilena kravata,zapustio brkove.

Zagrli se Veljko sa njim i obuze ga zebnja od tog susreta. Neđo je, ugimnaziji, i sebi i drugima, donosio nevolje. Zato su ga i prozvali Baksuz. Najednom đačkom izletu na planinu Velež, Neđo je, priseti se Veljko, nagaziogvozdenu zamku lovaca za vukove i lisice. U razredu je, na času matematike,lopticom od goveđe dlake, umesto Muneveru, kojoj se nabacivao, pogodioprofesora, i to u nos, pa ga raskrvario. Prosuo kiselinu, u hemijskomkabinetu, Momiru na ruke. Igrajući se sa psom, u Žerajića Gaju, upao u rupusa krečom. Naprosto, neki baksuzluk se lepio za njega. Od trideset i petučenika u Veljkovom razredu, pčela je bocnula samo Neđa Baksuza, zamanje od sata glava mu je postala kao bure, naduo se, izgubio svest, srećomdvorište gimnazije bilo je blizu bolnice.

— Đe da nabasam baš na tebe - reče Veljko u strahu da će mu, takoutučenom i smračenom, Baksuz doneti samo neku novu nesreću.

— Ja sam, Isuse, nabasao na tebe, a ne ti na mene. Gde si, čoveče?— Tu sam.— Tvoj ujak Đorđo i ja obigravamo zatvore i bolnice. Gde si bio?— Niđe.— Idemo u restoran, da telefoniraš ujaku. I da doručkujemo kao ljudi.Svratiše u Mali Pariz, Neđo Baksuz naruči po kajganu. Jede on

halapljivo, a Veljku svaki zalogaj zastaje u grlu. Muka mu od jela, muka muod sebe, muka mu od Neđovog pogleda. Puna mu usta kajgane i zelenesalate, a merka ga, kao begunca, kao razbojnika, i priča, stalno nešto priča,preko zalogaja.

— Jedva ti uđoh u trag. Bio sam, svega mi, pomislio i na ono najgore.— Briga me - odgovori Veljko.

— Da te ne pronađoh, išao bih i u mrtvačnicu.— Idi, ko ti brani.— Đorđo je krio da ti je on ujak... mora da se čuva, znaš gde on radi.— A đe ti radiš? - upita Veljko, namerno podrugljivo.— Gde radim da radim, ja sam tvoj školski drug i prijatelj. I nisam, da

znaš, to krio, dok sam te tražio.Znao je Veljko da se o Baksuzu svašta pričalo po Nevesinju. Da nije

odmakao dalje od druge godine šumarskog fakulteta, da se odao skitnji,švercu i kurvanju, da je obijao robne kuće i zlatare po Evropi, naplaćivaosvoju muškost od uspaljenih baba u Nemačkoj i Francuskoj, da ga ganjajunajmanje tri države, ne samo zbog lopovluka, nego i zbog ubistava. „Neće, paneće, baksuzluk od njega“, govorila je baka Anđelija. I, kako se priseti tihbakinih reči, umalo ne reče nešto, glasno, da ga Neđo čuje. Sudeći po tomekako Baksuz izgleda, kako je obučen, kakav mu je sat na ruci, kakvulimuzinu ima, a i po tome da nije u zatvoru, Baksuzu više ne priliči njegovnadimak, jedva se uzdržavao da misao zadrži u sebi. Neđov nadimak je zanjega, upravo za njega. Veljko Baksuz! To je on, od rođenja pa do ovog časa.Samo je baksuz, kao što je on, na trgu kod kneza, izgubio svest, samo je on,baksuz, u bolnici, na aparatima za srce i pluća, gurnut u nepostojanje. Zaštoje dolazio u Beograd? Da spava. Šta je snimio? Ništa. I oni snimci sa trgakod kneza već su zastareli, ne trebaju nikome. Novine su objavile fotografijefotoreportera koji nisu bili baksuzi, pa da ih, kao njega, jedino njega, sapoprišta, uz sirene, odvoze kola hitne pomoći.

— Za koga si? Kaži svom prijatelju - uhvati ga Baksuz za mišku.— Ne razumijem.— Za Gavrove i ujakove, ili za ove tvoje?— Koje moje?— Priznaj, ne boj se. I ja sam na klackalici.— Neka si.— Ne zna se, Isuse, kud će da pretegne. Predsednik sad popušta, tvoji se

vesele, đuskaju i vrište na Terazijama. Reklo bi se da pobeđuju. Ama... ama,sve nešto mislim da će drug Lazić, veoma brzo, da pritegne kolane... Čuj,kolane, otkud se setih ove reči iz našeg zavičaja.

— Idemo - reče Veljko.— Žuriš negde?

— Žurim niđe.— Onda ideš sa mnom. Da obiđemo ove tvoje, na Terazijama, a onda te

vodim do Štaba pobednika.— Koje mi to moje stalno nabijaš na nos? - ljutnu se Veljko. - Nijesu

moji ni oni ni ovi tvoji. Moji su, Neđo, samo ovi aparati - dotaknu lajku, panikon.

— Ovde su tvoji ubili jednog našeg... jednog policajca - pokazuje muNeđo Baksuz plato ispred Beograđanke. - Bacili ga odozgo... strašno, razbiose meni pred očima, šteta što nisi bio tu, da uslikaš.

Ulica maršala Tita zatvorena za saobraćaj. Nigde nijednog policajca. Šetanarod, mahom studenti i đaci, mašu zastavama, kliču, pevaju. Neki idu kaTerazijama, neki od Terazija, došetaju do Novog dvora i laju. „Av, av, av“,laju u hodu, smeju se, pa se vrate prema Terazijama.

— Na koga laju? - upita Veljko.— Na predsednika. Neka ih, može im se - namršti se Baksuz. - A ovde

su, Isuse, naši ubili jednog vašeg, jednog mladića, i to sam video devetogmarta... Možda on nije bio ni naš ni vaš, nije mu pisalo na čelu.

— Umukni - viknu Veljko.— A ovde smo njega uhvatili - blaženi osmeh ozari mu lice. - Naši

specijalci, predsednikova lična garda... - htede još nešto da kaže, ali ućuta.— Srpsko slovo, Srpsko slovo, slobodne srpske novine - razgalami se

kolporter ispred njih dvojice.— Daj jedne - reče Veljko.— Uzmi, brale, i to džabe, vidim da si novinar.— Neću džabe.— Ne moraš. Jesi li naš?— Čiji vaš?— Čiča Dražo, mole te devojke - poče kolporter da pevuši.— Nije mi do pjesme - reče Veljko.— Onda kukaj, šta drugo. Po tvojoj bradi, ne bih rekao da si crveni.— Ja sam crni, najcrnji - odgovori Veljko.Sve do hotela Moskva, njih dvojica ne progovoriše ni reči. Da bi ućutkao

Baksuza i predupredio svaki razgovor sa njim, Veljko je slikao lica kraj kojihsu prolazili, ali bez zanosa i žara, takoreći mahinalno. Neki seljak sa

šumadijskom šajkačom na glavi, ukipio se, srećan, pred Veljkovom lajkom,kao da je na svadbi, i maše rukom svom drugaru, da dođe, da se, zajedno,uslikaju ispod zastave sa rupom u sredini. Devojka i mladić mole Veljka daih slika dok se ljube, i daju adresu na koju će on da im pošalje fotografiju.Baka u kolicima, a mala pudlica joj u naručju...

Dajmo šansu miru, raspevao se trg između Moskve i Kasine, Igumanovepalate i Balkana. To, što vidi, Veljko nije video onog dana, na trgu, kodkneza. Na ramenima momaka njihove devojke, igraju momci sa tim živimđerdanima oko svog vrata, kliču nešto, ali Veljko ne sluša šta kliču, šta viču,koga ruže, koga dozivaju. Opet je u zanosu, nišani i škljoca, ne oseća da jeznojav... iznenada, ukoči se od čuđenja. I Neđo Baksuz igra i peva,raskopčao sako, razvezao kravatu, uzdigao desnu ruku sa tri rastavljenaprsta. Svi na Terazijama, kao i onog dana, na trgu kod kneza, uzdižu ta triprsta, a niko ne zna zašto tri i zašto rastavljena. Ne zna to ni Baksuz, ali on,nikad, neće da nešto ne zna, pa kliče, podvriskuje, kao da igra u kolu. U imeOca, i Sina, i Svetoga duha. To klikne, pa se, ne prestajući da poskakuje, joši prekrsti, zaboravljajući da, tada, tri prsta moraju biti sastavljena. Uzaludovo radovanje, pomisli Veljko. Baksuz je, vazda, donosio baksuzluk. Udbaš.Špijunčina. Veseli se pobedi nad svojima. Takva je to sorta. Ne smeš imverovati ni kad, u petak, kažu da je petak, seti se šta mu je govorio njegovkomšija Šćepan Skočivuk. Oznaši i udbaši su i rođenu braću, majke i očevešpijali, hapsili, prebijali i ubijali. Primao je Veljko oprezno i sa sumnjomŠćepanove reči, jer je znao ko je Šćepan i u kojoj je vojsci bio, i da mu jesuđeno kao narodnom izdajniku. Ali, i njegov otac, Gavro, slično je pričaosinu, doduše u poverenju, nasamo, i tek kad je Tito umro.

Poverio bi mu se, odao se, pa se, brzo, pokajao. Zla svoje Ozne i svojeUdbe Gavro bi, možda, priznao i javno, da ga svi čuju, ali samo da ućuteŠćepan i ostali, koje je Gavro pobedio. Ne može, neće, iz inata, da se pravdai da se kaje pred njima. A Baksuz? Tada, kad su Gavro i Šćepan uperilipuške jedan na drugoga, Neđo nije bio ni rođen. „Ovde su naši ubili jednogvašeg“, reče, maločas, pred Londonom, a sada peva sa svojim neprijateljima,maše sa tri prsta i krsti se. Ne postoje za Baksuza ni njegovi ni njihovi, nisvoji ni tuđi.

U svaku će vodu ući i biti zaprška svačijoj čorbi, samo ako mu to narede,razmišlja Veljko i, za inat, neće da slika Baksuza, iako ga on doziva i moli da

to učini.— Što me ne uslikaš, Isuse? - priđe mu, sav rumen i znojav.— Ovo nijesu tvoji - odgovori Veljko.— Jesu tvoji, pa kao da su i moji - nasmeja se Baksuz. - Mladi, lepi,

snažni, moja generacija.— Mnogo su mlađi od nas, Neđo. I lepši. I pošteniji - odgovori Veljko i,

tek tada, uslika Baksuza.— Baš sam se izigrao. Sjajna gimnastika... Požurimo do Štaba.— Đe?— Do Štaba pobednika, već sam ti rekao.

Prođoše palatu Albanija. Veljko pogleda udesno, zastade i poče da drhti.Ukipio se i drhti.

— Isuse, šta ti je? - uplaši se Neđo Baksuz.— Knez - promuca on i jurnu, šepajući i posrćući, ka praznom trgu sa

konjanikom i konjem. Tek sada, Veljko vidi širinu i dubinu poprišta na komeje pao i sa koga su ga odneli na nosilima. Sve je očišćeno. Oko samogspomenika knezu Mihailu, tiskaju se i slikaju momci, stariji svet, devojke,seljaci, on opazi i dva vojnika i jednog odžačara. Spomenik zatrpan cvećem,a gore i sveće, prislonjene uz kamene blokove. Samo pre tri dana, ovde jebilo razbojište. Sada je mesto za hodočasnike. Pre tri dana, Veljko nije mogaoni da priđe knezu i pročita šta na spomeniku piše. Sada čita, slika, priseća sebitke, i plače. Neće da plače, bori se da stiša osećanja i misli, ali ne može.Ne da knez. I on bi, misli Veljko, pustio neku suzu, samo da mu oči nisu odbronze.

— Što plačeš, sine? - upita ga jedna starija gospođa.— Ne znam, moram... - promuca on. „Ja sam ođe poginuo“, požele da

kaže.

Neđo Baksuz ga, kad odoše od kneza, ništa nije upitao. Niti je neštorekao. Osećao je da je ćutanje jedini mogući razgovor.

— Stigli smo - progovori Neđo tek ispred jedne knjižare, preko putaAkademije nauka. Matica srpska, piše iznad ulaza u knjižaru.

Zbunjeni i ćopavi fotoreporter iz Hercegovine, koji ne poznaje Beogradniti ima ikog svog u Beogradu, sem ujaka, ujne i Neđa Baksuza, ne zna

otkud, u jednoj knjižari, toliko šarolikog sveta, i otkud da, u knjižari, budeŠtab pobednika, kako je Neđo rekao. Pažljivo razgleda, ali taj Štab on nevidi. Ljudi razgledaju knjige, pred kasom je red onih koji hoće da plate onošto su kupili. Knjige prelistavaju i dvojica mladića, ogrnuti u zastave bezpetokrake. Jedan policajac drži u rukama Narodni ljekar Vase Pelagića,prevrće listove, nešto traži. To je prvi policajac koga je, tog dana, Veljko sreou Beogradu. On, međutim, još ne vidi da knjižara ima i veliku galeriju, nitividi ljude na galeriji, niti zna da se, ta galerija, šaljivo zove „čardak kodMilana“.

— Za mnom, na čardak kod Milana - povuče ga Neđo za ruku.— Dobro došli, zastavniče - osmehnu se prosedi gospodin srednjih

godina. - Donesite još dve stolice - reče prodavcima u prizemlju.— Sad ćemo čuti šta Ozna sve zna - dobaci neko.— Ovo je Štab pobednika - reče Neđo još smetenom Veljku.— Štab revolucije - reče jedan glumac, Veljko ga prepozna, ali nije

mogao da se seti njegovog imena.— Štab kontrarevolucije - ispravi ga jedna starija dama.— Ja sam Milan Davidović, dobro došli - rukova se gazda knjižare sa

Veljkom. - Hoćete li kafu, sok, ili nešto žestoko?— Čašu vode - odgovori Veljko.— Zaboravih da vam predstavim svog zemljaka i prijatelja - povika

Neđo. - Ovo je Isus, najveći umetnik za dokumentarnu fotografiju.Veljko preblede. Brbljivi Neđo otkri mu nadimak, od koga je bežao. Nije

on, govorio je sebi, Isus zbog nekog dobra koje je učinio, zbog žrtve zanekoga, ili zbog svoje pobožnosti. On je Isus samo zbog nesreće koju je samsebi skrivio i naneo. On je Isus svoje nesreće. Ćopavi Isus. Nadao se da tajnadimak neće stići, za njim i sa njim, i u Beograd. Da će, bar u Beogradu, bitiVeljko Vujović. Samo Veljko Vujović. Baksuzluk nanese brbljivog NeđaBaksuza, pa će, i u Beogradu, biti ono što neće da bude i što ga boli.

— Da znate, mladi gospodine, i da ličite na Isusa - nasmeja se neko iVeljko se, prema smehu, i okrenu. Ne zna ko je taj čovek, u odmaklim jegodinama, diskretno proćelav, prijatnog pogleda, momačkog stasa, naglašenihjagodica i s malim ožiljkom iznad desne obrve. I seti se Veljko. On je, sapozorišnog balkona, govorio da se drvo tiranije mora tresti, tresti, tresti.

— Liči, Tarase, i to veoma - dobaci ona starija dama.

— Da znate i ovo - nastavi Taras. - To što ličite na Isusa još nije nekanaročita garancija.

— Nije nikakva - pokunji se Veljko. - Nadimak je samo nadimak, a jasvoj i ne volim. Kao što, možda, ni Neđo ne voli svoj. On je Baksuz. Tako gazovu svi u Nevesinju.

Duže od sata, na toj galeriji, na tom Milanovom čardaku, debatovali su osvemu i svačemu. Pljuštale su doskočice, bes, rugalice, nagađanja ipredviđanja, nadgornjavanja u pošalicama i opanjkavanju svakoga i svega.Dugo je trebalo Veljku da se snađe u tom haotičnom razgovoru ljudi, umnihljudi, od kojih je svaki, napadno, hteo da bude najumniji i najpakosniji. Samoje Taras ćutao i pušio. Nedopušenu cigaretu zamenjivao je novom, Milanovčardak bio je u beličastom dimu, a Milan Davidović, u sivom odelu, belojkošulji i kravati golubije boje, stalno osmehnut, dvorio je svoje goste,prinosio im piće, praznio pepeljare. Iz debatovanja tih ljudi, Veljko jesaznavao ko je ko, a i Baksuz mu je šaptao i pomagao da razume.Akademici, pisci, glumci, čelnici stranaka opozicije, slikari, profesoriuniverziteta, generali u penziji, teolozi, novinari, čak i jedna proročica, aNeđo je prišapnuo Veljku da je ona muškarac. Na Milanovom čardaku, Neđoje, u jednom trenutku, izbrojao devetnaest članova Štaba pobednika,računajući i sebe, pa je to prišapnuo Ćopavom Isusu. Tu desna nije mogla dapohvata šta govori leva, ali su svi, primetio je Veljko, dok su govorili, i mašta da su govorili, pogledavali u Tarasa. On je, nesumnjivo, bio vrhovniautoritet za sve njih, i niko mu to prvenstvo nije ni pokušavao da ospori. Nijemu bilo ime Taras, nego Borivoje, a imao je dva nadimka. Za neke je bioTaras, a za neke Buljba. I za jedne, i za druge, bio je ataman.

— Moraće ga pustiti iz zatvora - reče proročica koja je bila muškarac.— Za njega nisam siguran. Ostale će Lazić osloboditi, ali njega neće -

reče razroki mladić u kožnoj jakni i otpi malo viskija.— Njega ni ja ne bih pustio - povika neko, već pripit, a ni Neđo ne zna

ko je on. - Rok zvezda, prevarant. Pozove sto hiljada ljudi na televiziju, pa ihprevari i odvede pred zgradu parlamenta... Mogao je da osvoji Bastilju, alinije hteo. On je njihov čovek, sto posto. Kako drukčije da razumem? -poglednu Tarasa.

— Meni su u komandi Udbe nudili čin pukovnika— ulovi momenat da skrene pažnju na sebe čuveni satiričar, čije su

knjige često zabranjivane. - Čin pukovnika i platu pukovnika.— Ja bih prihvatio bez premišljanja - reče Neđo.— Naravno, i ja sam prihvatio. Doduše, pod jednim uslovom, malim

uslovom...— Da ti daju generalsku platu - uskoči mu u reč ona starija dama.— Da mi daju i uniformu pukovnika i da nosim tu uniformu - čak se i

Taras nasmeja.— Znam mnoge naše prijatelje koji su, tobože, protiv vlasti, ponekad ih i

optuže ili pritvore, a oni su tajni majori i pukovnici Udbe, za dvojicu njihmogu da se zakunem i da su generali - razgalami se onaj pripiti. - Sve mi sečini da i ovaj glavni zatvorenik ima visoki čin. Pa, ljudi moji, on je,donedavno, bio i član komunističke partije. Komunista se odmetnuo učetnike. Laža i paralaža za naivne - pokaza praznu čašu i zatraži od Milanajoš šljivovice.

— Ne mislim tako - pobuni se satiričar koji je odbio čin i platupukovnika Udbe. - Poznajem ga dobro, nekoliko godina radili smo zajedno.

— Lako je komandovati juriš, pa pobeći u zatvor, a narod neka gine -reče ona dama. - Smatram da su on i četnici kamen oko vrata ovoj našojrevoluciji. Žao mi je ubijenih, premlaćenih i pohapšenih, ali njega mi nije žao.Nimalo mi ga nije žao, a ti, Tarase, i svi vi ostali, sada me psujte.

— Ko je ona? - prišapnu Veljko Baksuzu.— Naš akademik. Grom nebeski, eto ko je - odgovori Baksuz.— Neću ni da vas psujem niti da polemišem sa vama - odgovori joj

Taras. - U zatvor, koliko ja znam, odvode ljude, niko ne beži u tamnicu. I jasam, uvažena gospođo, bio tamo devetog marta, nešto sam i govorio.Govorili su još mnogi, ali je Marko Lazić u zatvor odveo samo jednoga odnas. I mi i Lazić, valjda, znamo zašto. Priznajem, i ja sam bio razočaran iogorčen kad je on poveo narod ka Skupštini, a ne u napad na Bastilju.Verovao sam da bi Televizija pala i da bi pali i naš Čaušesku i naša Helena.Ubrzo sam, međutim, shvatio svoju zabludu. Režim je na nas izveo vojsku itenkove...

— Tek uveče, Buljba - dobaci onaj što je ispijao rakiju.— Ne prekidajte me... Tenkovski motori su, pouzdano znam, bili upaljeni

onog trenutka kad smo policijske trupe proterali sa trga. Znam i koja bi bilakomanda, da smo jurnuli na Bastilju. Zasuli bi nas vatrom iz zgrade i

tenkovskom vatrom sa leđa. Ne bi se, u Beogradu, ponovio Bukurešt, negoTjenanmen - učuta, a Milan mu dosu piće u čašu.

— Jeste li, gospodine Isuse, i vi bili na trgu? - otpi gutljaj konjaka izagleda se u ćutljivog Veljka. Tarasu se učinilo da je taj obogaljeni i bradatimladić stidljiv ili zbunjen i uplašen.

— Bio sam - odgovori.— Da li ste i vi razočarani, možda i ogorčeni?— Jesam.— Zašto? - namršti se Taras.— Ne znam - reče Veljko i obori pogled.Znao je zašto je i razočaran i ogorčen, i to još od prošlog leta, ali to, pred

tim nepoznatim i učenim ljudima, nije hteo da kaže. Možda bi i rekao, samoda tu ne beše Neđa Baksuza. Zatvorenik, kome su se, na Milanovom čardaku,mnogi izrugivali, grdili ga i psovali, Veljka je, pre manje od godinu dana,surovo povredio i uvredio, on mu to pamti i ne može da oprosti. Na velikommitingu u Nevesinju, jedva se probio do tog čoveka, pet je puta i posrnuo,umalo ga nisu izgazili, i zamolio ga da mu potpiše svoju knjigu, onu koju jeVeljko od oca Gavra krio u štali. „Dragom Željku“, napisao je i nečitko sepotpisao.

A kad mu je on doviknuo da nije Željko, nego Veljko, i ponovo mu pružioknjigu, da ispravi grešku, pisac je knjigu ispustio iz ruke, ona je pala nakaldrmu, Veljko se sagnuo da je podigne, gomila je oborila i njega, knjiguizgazila, a da Maksim nije hteo ni da ga primeti. Grlio se sa nekim mladićimai devojkama, sa seljacima, sa dvojicom policajaca, mahao pristalicama,pozirao pred kamerama. Ponižen, izgaženu i pocepanu knjigu, Željkovu a neVeljkovu, nije podigao iz prašine, otišao je bez nje u Čemernicu, ali je od ocasakrio i da je bio u Nevesinju i šta mu se tamo desilo. Od tada, on nije viđaotog čoveka, zaobilazio ga je i u razgovorima. I na trgu, kod kneza, nije želeoni da sluša šta on govori, a nevoljno je, sa razdaljine, objektiv svoje lajkeusmeravao prema njemu.

— Mladi prijatelju, nismo pobedili i daleko smo od pobede, ali smo,ipak, nešto pokrenuli i zakotrljali... ako ništa drugo, slobodnije naričemo ipsujemo nego pre tri dana - diže se Taras i spusti ruku na Veljkovo rame. -Kad god padne Marko Lazić, biće to deveti mart, jer će taj naš dan da traje itraje.

— Možda je tako - odgovori on.— Mogu li i ja nešto da kažem? - zagalami muškarac u prizemlju

knjižare. - Slušam šta pričate, i dođe mi da zalajem, kao što i lajem naTerazijama.

— A na koga to laješ na Terazijama? - upita Neđo.— Na srpskog Sadama. Gori je od Sadama Huseina.— Izvolite, popnite se - sa osmehom će Milan Davidović.Tridesetak mu je godina. Farmerke, patike, kožna jakna, a na glavi mu

šajkača sa kokardom. Plećat, Milan primeti i da su mu dlanovi žuljeviti.Reklo bi se da nije student, da nije ni iz Beograda. Radnik ili seljak, alimoderan, nosi i fotografski aparat.

— Znaš li gde je sin kralja Petra? - zagleda se pridošlica u Veljka, aMilanov čardak prasnu u smeh.

— Ne znam ja ništa - promrmlja Veljko.— Nađi ga i dovedi u Srbiju, ama odmah, odmah, čoveče - mislio je,

očito, da je Veljko jedan od glavnih na galeriji. - Vidiš li ti ili ne vidiš... viditeli vi svi šta se priprema? Mi smo ih razbili i sad pevamo i čekamo. Štačekamo? Da se Sadam pribere i oporavi od poraza. To mi čekamo, Bog naslude u šumu okrenuo. Cim se crveni oporave, eto rata, to vam svimapotpisujem - poče da kašljucka, a Milan mu prinese čašu vode. - Ja i ovi našisada smo ludaci i četnici... krsta mi, tako neki govore na Terazijama, čuo samih svojim ušima. Tamo ne govore samo naši, koji smo protiv Sadama, negogovore i Sadamovi ministri i poklisari. Govore, krsta mi, i slave mi moje, dasmo mi, koji smo ih razbili na trgu, pre tri dana, četnički ološ koji hoće daizazove rat i da razbije Jugoslaviju, mater im njihovu lažovsku ikomunističku. A rat je već počeo, njihov rat...

— Sve smo čuli, mladiću - uskoči mu dama akademik u reč. - Hvala ti,ali sad idi, ne ometaj naš razgovor.

— Nastavite, gospodine - reče Taras. - I sedite, zašto stojite?— Ja, gospođo, nisam četnik, imam samo trideset i četiri godine. Deda mi

je bio sa Dražom, ubili ga crveni. Mi, koji smo za ovo, nismo za rušenjeJugoslavije, jer su je naše glave i kape i stvarale - skide šajkaču i prinese jedami akademiku. - Sadam i njegovi ruše Jugoslaviju. Da bi odbranili mrtvikomunizam, oni će, uskoro, ako ih sad ne pometemo, pozvati u rat za Srpstvo,za svetosavlje, za osvetu Jasenovca. Sve što danas pripisuju nama, oni će da

rade, to vam svima potpisujem, a nas će, upamtite, proglasiti za izdajnike,možda i za ustaše - htede još nešto da kaže, ali ga zbuni Veljko. - Skloni tajaparat, šta me slikaš, kog crnog đavola - reče mu.

— Čime se bavite? - upita ga Taras.— Učitelj sam u Rekovcu. Malo predajem deci, a malo i sejem i orem.— Imate li porodicu?— Jao, oprostite, tek sam vas prepoznao. Tresti, tresti, tresti! Kako ste to

divno kazali... Imam ženu i kćerku.— Šta ćete, ako ovo ne otresemo?— Krsta mi, odmah ću u Ameriku.— Amerika je daleko, a Rusija je blizu - ne izdrža Baksuz.— Meni je ovakva Srbija daleko - odgovori učitelj, diže se i nakloni

svima, siđe sa Milanovog čardaka i ode iz knjižare.Mnogi počeše da pogleduju u sat i u Tarasa. Žurilo im se, a želeli su da

čuju šta će on da kaže. Na galeriju se, upravo tada, pope glavni urednikSrpskog slova.

— Zakazan je sastanak Vrhovne komande vojske - reče usplahireno. -Niko od uhapšenih neće izaći iz zatvora. Vrhovna komanda će zavestivanredno stanje.

— Očekivano i logično - reče penzionisani general Udbe, koji je sedeo ućošku, pijuckao i čitavo vreme ćutao. - Nemam ništa protiv demokratije, alidržava je država, a vojska mora da štiti državu.

— Jeste očekivano, jeste i logično, ali vojnog puča neće da bude -dočeka Taras. - Pisac sam, kockar, pijanac i noćobdija, pa još i zaguljenesremačke pameti, ali se, uveren sam, gospodine generale, druže generale,malo bolje od vas razumem u sadašnju ratnu strategiju. Vaša je strategija uvašim ideološkim strastima i željama, a moja je podređena činjenicama.Predsednik Lazić traži vojni puč, to je istina. Vrhovna komanda ima osamčlanova. Najviše četvorica njih, a znamo i koji su, glasaće da vojska okupiraBeograd i Srbiju. Nedovoljno za puč, gospodine generale. Osim toga, nisambaš siguran ni da Lazić, iskreno, želi ono što traži. On je Dinarac, planinštak,čovek strasti. Kad se strasti smire, nastupa razum, a on je i veomainteligentan. Šta će mu hiljade pobunjenika u tamnicama? Šta će mu Maksimu zatvoru? Trenutno, zadovoljio bi svoje strasti, ali bi svi njegovi sužnjipostali martiri, mučenici, a Srbi obožavaju mučenike. Postali bi ikone i sveci,

većina bi stala iza njih, a ceo Zapad, moćni Zapad, ustao bi protiv balkanskogtiranina. Nema više ni boljševičke Rusije, ni Crvene armije, da ga spasavaju -pripali novu cigaretu, a Veljko zinuo, divi se Tarasovoj rečitosti. - Zato će,gospodo, kapije tamnica biti otvorene možda i večeras ili sutra, dopuštam ikoji dan kasnije. Lazić će ispasti plemenit državnik, malo će glumatati i da jeporažen, iako zna da je izvojevao veliku pobedu.

— Izvini, ali sad preteruješ - usprotivi se satiričar kome su nudili čin iplatu pukovnika Udbe. - On je kao grogirani bokser, još samo da zadobijejedan snažan udarac i biće na podu.

— Mi smo na podu, kako to ne vidite? - raširi Taras ruke. - Pre tri dana,na trgu je pokrenuta kontrarevolucija. Rušenje komunističke revolucije dosamog njenog temelja. Od pre dva dana, na Terazijama je proklamovanaevolucija revolucije. Demokratsko i kompromisno popravljanje komunizma isvega što on znači. To je, gospodo, nemoguć zadatak. Drveno gvožđe. Naštrg i naše Terazije su so i rana. Ne mogu zajedno, iako su prisiljeni da buduzajedno. Dakle, pobedila je revolucija. Predsednik Lazić je pobednik. Trgnema dovoljnu snagu da izvede kontrarevoluciju, a Terazije naivno umišljajuda će pevanjem, igranjem, recitacijama i slavljenjem pobede postići išta odonoga što žele. Onaj mladi učitelj je, maločas, izneo briljantnu analizustvarnog stanja, ali i crnu prognozu onoga što će da bude.

— Onda smo džabe krečili - uzdahnu urednik Srpskog slova.— Ništa mi, gospodine Savatije, nismo ni okrečili - odgovori Taras. -

Samo smo bili započeli krečenje na trgu, ali nam je ponestalo i kreča, i četki,i molera - nasmeja se.

— Ja sam fotoreporter, imam dosta snimaka sa trga... mislim da su dobri,pa bih želio... - reče Veljko Savatiju, okuraži se da iskoristi nenadanu priliku.

— Sa trga? Što ih nisi ranije doneo?— Zgazili su me na trgu, tek sam danas izašao iz bolnice.— Moj drug Isus je najbolji fotoreporter u čitavoj državi - zagalami

Baksuz.— Nije kasno, ako su ti snimci vrhunski - reče Savatije. - Hajdemo u

redakciju, blizu je.

Čemernica

Večernjim brzim vozom do Sarajeva, pa autobusom do Mostara,presedanje u autobus do Nevesinja, a odatle peške, do svoje Čemernice.Putovali su samo njegovo telo, torba njegova, lajka i nikon oko vrata, torbicakoju nije skidao sa ramena. Za misli Veljkove, osećanja i sećanje, on je, idalje, bio u Beogradu, rastrzano preživljavajući već doživljeno.

Za minulih nekoliko dana video je, čuo, slikao i saznao više, mnogo više,nego za svih svojih trideset godina. Otišao je u Beograd da slika Bukurešt, aslikao je, čini mu se, jednu uzaludnu bitku, surovu i krvavu, i pevaniju iopšte veselje, tri dana kasnije. Mrtvi, izranjavani, zgaženi, pozatvarani.Zašto? Zbog pobede? Nema je, ili Veljko ne ume da je vidi. Zbog nekepromene? Nema ni nje. On se vraća u istu svoju Čemernicu, sa istimstrahovima i slutnjama.

Ista država, kojoj pucaju i temelji i zidovi i krov, isti „gurbeti“. Pre negošto je otišao u Beograd, da uslika promenu, šestorica vođa šest republikaTitove Jugoslavije šetkali su po umirućoj državi, sastančili, pili i jeli, poziralifotoreporterima i televizijskim kamerama, „tragali za dogovorom“, kao da je,taj „dogovor“, bio neki odbegli robijaš, pa su oni tragali za njim. „Taman su,očiju mi, kao gurbeti, samo lažu, mažu, i seljakaju svoje čerge“, govorila jebaka Anđelija, a on se, u vozu, setivši se toga, čak i osmehnuo. On se, i poslebitke i veselja u Beogradu, vraća u Čemernicu, da prati, da gleda, naGavrovom televizoru, „traganje za dogovorom“. Marko Lazić, najveći inajsnažniji među gurbetima bake Anđelije, nije oboren, jer je izdušilakontrarevolucija, na trgu kod kneza, a evolucija komunističke revolucije,pokrenuta na Terazijama, nemoguća je, reče Taras, na Milanovom čardaku.Veljko je to razumeo na svoj način. Niti se glavni gurbet može smeniti, niti seon može promeniti, popraviti, prepraviti ili našminkati. Zbog toga je Veljko ipobegao iz Beograda. Zašto bi čekao da uslika one koje će, ako se smiluje,

Lazić pustiti iz zatvora? Ne bi on, razmišljao je, uslikao njihovu slobodu,nego milosrđe tamničara. A da, opet, ode do Terazija i gleda raspevanog irazigranog Neđa Baksuza? Tek to Veljko nije hteo. Ne bi on svratio ni uredakciju Srpskog slova, samo da ga, tamo, ne odvedoše filmovi, sa trga kodkneza. Znao je da su i oni besmisleni, da neće pomoći nikome i nićemu, aliće, ako ništa drugo, razblažiti njegovu žalost i kajanje zbog toga što je,uzalud, snimao onog dana. Želeo je da ti snimci budu objavljeni, da ne umru,i to da budu objavljeni u beogradskim novinama, pod njegovim imenom.

Voz se približavao Sarajevu, a Veljko je, zgrčen kraj prozora, u svesku,koju je izvadio iz torbe, još pisao o Beogradu i o sebi u Beogradu. Trg,bolnica, pa Neđo Baksuz. Nikako da pobegne od njega. Od onog kioska saviršlama, ne može da se skine sa Neđove udice. Sve je Baksuz znao, i gde jeko ubijen, i gde je ko uhapšen, i ko su njegovi, a ko njihovi. Otkud tajšvercer i brbljivac, a možda i ubica, na Milanovom čardaku? Šta će on udruštvu sa Tarasom? Milan ga je pozdravio kao „zastavnika“, kao sitnogpotrčka i doušnika. Ljudima na Milanovom čardaku Baksuz je dojavljivaoponešto, a Udbi prenosio „tajne“ sa te galerije šarolikih otpadnika od vlasti, ai od sebe samih, pričinilo se Veljku. Da ne beše Tarasa i onog učitelja, jedvada bi imao da ponešto upamti i zapiše.

Sličnu galeriju mudrovanja, ruganja, i opanjkavanja, sličan Štabpobednika zatekao je i u redakciji Srpskog slova. I, opet, u pratnji NeđaBaksuza. Urednik Savatije sprovede Neđa i njega u zadimljenu prostoriju,odvojenu od novinarske sobe, prepunu žučnih debatnika o svemu i svakome.Jedna devojka je praznila pepeljare, dosipala pića, donosila nove kafe.„Sačekaj, dok razgledam filmove“, rekao je urednik Savatije. Veljko nije znaoko su ljudi u čijem se društvu obreo, ali se Baksuz, odmah, upustio uraspravu. „Čuj, burazeru“, govorio je svakome od njih. Naročito je podržavaoi pohvaljivao debatnike koji su se, i psovkama, obrušavali na one koji sugovorili na Terazijama, na protestu „plišane revolucije", uz igranje i pevanje.Prodane duše, izdajnici, peta kolona, lešinari koji prisvajaju bitku koja nijenjihova i u kojoj nisu ni bili... „Najamnici Udbe, burazeru", zagrli Neđo onognajžustrijeg. „Sjajni snimci“, uđe Savatije u tu galamu i pozva Veljka u svojukancelariju, ali i Baksuz pođe sa njim. I ne samo da pođe, nego poče da hvaliVeljka, najpre Veljka, kao najboljeg i najčestitijeg među svim fotoreporterima,a onda i sebe, kao Veljkovog prijatelja, i čoveka na „visokoj i tajnoj

funkciji“. Savatije sluša, šetka po sobi, puši, Veljku se pričinjava da je pripit,pospan ili rasejan. „Moji misle da sam njihov, a ja sam vaš“, reče Neđouredniku Savatiju. „Objavićemo tvoje snimke u narednom broju“, zagrliSavatije Veljka, kao da nije čuo kakvu mu je tajnu Baksuz odao. „Je li ti Isusnadimak?“, upita. „Jeste, ali to nije važno“, odmahnu Veljko. „Mnogo jevažno, jer taj nadimak nije slučajan“, povika Baksuz i zamoli Savatija da čujekako je Veljko postao Isus. „Umuknf, prodra se Veljko. „Moj nadimak, mojamuka, to se tebe ne tiče. Ako je potrebno, ja ću se, a ne ti, povjeritiuredniku.“ Nevoljno, preznojavajući se, poveri se on Savatiju i zamoli ga da,slučajno, ništa od toga ne objavi... Isplatiše mu i autorski honorar za snimke,a Baksuz ga, svojim luksuznim autom, odveze do ujakovog stana, da uzmetorbu sa presvlakom, ličnom kartom i knjigom o propasti Vizantije.

Sa takvim mislima i prisećanjima, još i neispavan i gladan, stiže on uČemernicu. U Gornju Čemernicu, ukopanu u planinu Tavor. U tom zaseoku,živeli su pravoslavci, a pored obaraka i livada, u podnožju Tavora, bile sumuslimanske kuće. Kao dete, još pre nego što je obogaljio sebe, Veljka jezbunjivalo zašto su Srbi „gore“ a oni „dole“, kad su, kako je slušao,vekovima, pod Turcima, pravoslavci bili „dole“, a muslimani „gore“. Tako supričali stariji u Gornjoj Čemernici, to je slušao i od svoje bake Anđelije.

— Đe si dosad, ludače jedan? - obrecnu se otac na njega. Ni ruku munije pružio. Petljao je nešto oko pluga, spremao se za oranje. - Tamo je biloKosovo, pomišljao sam i da su te ubili.

— Pa, i jesu - prođe Veljko pored njega i zagrli baku.— Bogu milom hvala - dotrča iza štale Veljkova majka Darinka.Na drveni stočić ispred kuće, iako je bilo hladnjikavo, baka i majka

izneše ječmeni hleb, kajmak, sir, narezani svinjski pršut, nekolike glaviceluka. Gavro odgurnu plug, obrisa ruke o svoje vunene čakšire, priđe stolu isede pored sina.

— Jezik za zube pred komšijama - reče Veljku.— Dobro jutro - odgovori on.— Rugaj se ti, i ne znaš ništa drugo. Slušao sam televiziju i radio, čitao

novine, a išao sam i u varoš, do mojih ratnih i partijskih drugova. Toliko,samo da znaš - založi Gavro parče hleba.

— Šta da znam? - osorno će Veljko.

— Da znaš da u mojoj kući nema mjesta za izdajnike - odgurnu tanjirispred sebe. - Ko je sa ustašama, ne može biti moj sin.

— Dobro jutro - prestade i Veljko da jede.— Ustaše su mi ubile strica i brata... ubile su pola Gornje Čemernice. I

šta sam dočekao? Da moj sin pomaže onom bradatom izdajniku, koji rušiBeograd dok ustaše ponovo kolju Srbe po Hrvatskoj... danas po Hrvatskoj, asjutra će i ođe. Imaš li imalo pameti, kako te nije stid?

— Ne viči mi na dijete, pusti ga da užina - reče baka Anđelija.— I da znaš - pomami se Gavro - da ne bih mnogo žalio sve i da su te...

da su te... - naglo ustade.— Šta da su me, kaži do kraja - skoči i Veljko.— Da su te u Beogradu ovi naši i ubili! - odgovori Gavro.— Ubio tebe grom tako avetnog - viknu baka Anđelija.— Ne misli on tako, sine - uplašeno će majka Darinka.— Ne misli on ništa - reče Veljko.— Mislim sve što sam ti rekao - sede Gavro za sto. - Jedi, gladan si i

umoran od puta - zagleda se u sina. - Jesi li ga sreo i upoznao?— Koga?— Znaš ti dobro koga. Onog čupavog, onog tvog?— A po čemu je on moj?— Po tome što nije moj, nije naš... Čitava Čemernica je šenlučila kad su

ga naši ščepali.— Baš čitava?— Čitava Gornja, a za Donju ne znam. I Šćepan se veselio.— Bastilja ti isprala mozak - uperi Veljko svoju lajku prema grani jasena

i svraki na njoj.— Šta reče? - upita Gavro.— Gavro protiv Gavra - još više začudi oca.— Ne pričaj, Ćopo, u šiframa - planu Gavro, ali se brzo pokaja. -

Oprosti, omače mi se.— Na čemu da ti oprostim? - zaiskriše suze u sinovljevim očima. - Ćopo

sam, bogalj sam, ali u nogu, samo u nogu. A ti si obogaljen u mozgu -podviknu i zamahom ruke upozori oca da ga ne prekida.

On, iz koga su uvek reči izvlačene kao iz bunara, odjednom se raspriča,ali bez galame, polako i tiho, skoro šapatom. Samo pre desetak dana, Gavro

je, govorio je on ocu Gavru, tog čupavog psovao da je četnik, špijun Zapada,rušilac bratstva i jedinstva. Godinama je on na nišanu očeve mržnje. Zašto? -moli oca da se priseti, da razmisli. Zato što su Gavrova Partija, GavrovaUdba i Gavrovi ratni drugovi presudili da je ona Maksimova knjiga oustaškom pokolju Srba, pokolju o kome se nije smelo ni šaputati, a kamolipričati i pisati, četnička knjiga. Sve do Veljkovog odlaska u Beograd, Gavroje, kao pijan, ponavljao tu presudu.

— Sad, odjednom, rođenog sina nazivaš ustašom, jer sam bio tamo đesam bio, i misliš da me je on zavrbovao, da sam ja njegov. Ja sam, čovječe,išao da slikam, slikao bih i crnog đavola, kao što sam ga i uslikao. A njega,kojeg toliko mrziš, nijesam ni sreo. Nijesam njegov, nijesam ni Lazićev, utuvito sebi u glavu. Nijesam bio njegov ni onda kada si ga psovao zbog toga štoje govorio ovo isto što ti sada govoriš... Dobro jutro. Probudi se. Čime suPartija i Udba tebe zadužili, čime su ti zaprijetili, kakvo su ti piće podvalili,pa ne umiješ ili nećeš da razmišljaš?

— Evo, ovijem su me podmitili i sluđeli - ispruži Gavro čvornovate inaprsle dlanove seljaka težaka.

— Evo, sine, pa se nagledaj moje Partije, moje Udbe, moje komunističkevlasti - podrhtava mu glas, samo što ne zaplače.

Kad se malo smiri i rukavom pocepanog džempera obrisa znoj sa čela,znoj od muke koja provre u njemu, nastavi sa pričom, kao da ne govori sinunego isledniku, okrećući glavu od majke i žene, a one razumeše da ga jesramota što raskopčava dušu pred njima, pa se udaljiše od stola.

— Šta su meni dali Tito, Partija i revolucija? - uhvati sina za ruku. - Dalisu mi plug, jaram, volove, posne dolove u ovoj čemernoj Čemernici, datrijebim kamenje sa njiva prije oranja, da sijem i kosim, da argatujem itavorim na Tavoru, od zvijezde do zvijezde, kao i moj otac, i đed, i prađed, injihovi đedovi i prađedovi - uzdahnu, iz džepa izvuče duvansku kutiju, dahercegovački duvan, onaj žuti, što se rasteže i miriše, razvlači po papiru zazavijanje, a Veljko primeti da mu drhte prsti. - Dočekao sam, evo, da me,ovakvog, nikakvog, rođeni sin krivi za sva čuda i zla koja igraju po ovojnašoj jadnoj državi - jedva zamota cigaretu.

Ne vuče dim, nego ga proždire. I priča, dugo priča, sa tugom ili kajanjem,kao da se ispoveda. Završio je, davno, u Kraljevini Jugoslaviji, samo četirirazreda osnovne škole, ali priča kao da je učitelj. Gavro nije, kao mnogi što

su, debelo naplatio svoje zasluge za pobedu socijalističke revolucije, ali je,ipak, ponešto i dobio. Pohađao je i sa pohvalama završio tromesečni kurs zapartijske kadrove, određen je i da bude narodni odbornik, iza toga i narodniposlanik u Sarajevu. Prirodno darovit za priču, on se, kao „narodna vlast“,kao seljak koji nije napuštao selo i njivu, stalno školovao i učio. PredVeljkovo rođenje, kao najrečitiji poslanik sa sela, stekao je i nadimak Moša.Uzor mu je, naime, bio Moša Pijade, često ga je spominjao i citirao u svojimgovorima. Kao mladi partizan, Mošu je upoznao baš u Čemernici, sredinomčetrdeset i druge godine. Od njega je, tada, čuo i dve temeljne zapovestivojske sa zvezdama petokrakama. Bratstvo i jedinstvo, rekao je Moša,politički je cilj partizana, a fabrike radnicima - zemlja seljacima program jesreće i jednakosti među ljudima.

Iako je Veljku sve to bilo poznato iz ranijih očevih priča, ovogapopodneva slušao je pažljivo, kao da sluša prvi put. Poželeo je i da lajkomuhvati očeve suze, koje Gavro nije mogao da zadrži, ali ga je, zbog nečega,bilo stid. Samo je slušao i ćutao.

— U mojoj četi su, sve do kraja četrdeset i prve, bili samo pravoslavci,samo Srbi. Nijesi bio ni rođen, ne možeš ni da zamisliš našu radost kad sunam prišla i trojica muslimana i dvojica katolika. Znao sam da ćemopobijediti i obnoviti Jugoslaviju. Četnička slijepa osveta za strašne zločineustaša nad Srbima nije vidala rane, nego ih je umnožavala - ponovo se mašiduvanske kutije. - Taj tvoj bradonja, taj ludak, u onoj svojoj knjizi, nijeopisao ni stoti, ni hiljaditi dio ustaškog divljanja. Mene je on ujeo, i tožestoko, zato što je ispalo, po toj njegovoj knjizi, da sam ja, u ratu, gledaoustaškim krvopijama kroz prste i da sam ja, poslije moje ratne pobjede, krioustaška zla. Nije istina, nije tako bilo! - tresnu dlanom o sto.

Da Veljko, da njegov sin zna, kako je, krvnički i udarnički, zidana TitovaJugoslavija, ne bi svog oca ni vređao ni ponižavao - produži sa pričom. Kaošto se, u ratu, glava davala za ona dva Mošina ideala, tako su, posle rata,ideali pretvarani u stvarnost, snovi u istinu. Često je ta istina cementirana iskraćivanjem za glavu hiljada ljudi, i premlaćivanjem i robijom, ali on jeverovao, kao što i sada veruje, da su veliki ciljevi revolucije bili skuplji odzločina i svih žrtava za te uzvišene ideale - naglo se trgnu, kao da se ujeo zajezik, uplaši se Veljkovog pogleda.

— Ne gledaj me tako, progovori nešto - reče sinu.

— Nema potrebe - odgovori Veljko.— Ima, ima potrebe - ponovo tresnu dlanom o sto.— Ako hoćeš da znaš, u partizane sam, prije svega, otišao zbog Rusije.

Ja sam, vjeruj mi, mislio da je Moša Rus, a za Tita su to pričali svi. Ti nemožeš znati kako mi je bilo kad Staljin udari na Tita, a Tito na Staljina.Činilo mi se da se kolju otac i sin. Ne podržah sina, niti ustadoh protiv oca.Ćutao sam i, krijući, plakao. Nećeš mi vjerovati, odnekud sam uvjeravaosebe da tu istinskog sukoba i nema, da je to neki tajni dogovor u interesu inaše i ruske i svjetske revolucije. Ubjeđivao sam, eto, sebe u svoj san, usvoju želju. Da li mi vjeruješ?

— Vjerujem - nasmeši se Veljko.— Kažeš da ti je otac oslijepio i da je bogalj u mozgu - prekorno

poglednu sina. - Možda i jesam takav, ali sam, znadni, slijep zbog Rusije i ludzbog Rusije. Danas više nego ikada. Samo Rusija može da čovjeku oduzmeočinji vid i da ga sludi.

— Užasno dobro - kao da mu se sin podrugnu.— Dobro ili ne dobro, ali ovo je slom moga života - opet mu zaiskriše

suze u očima. - Njemačka se ujedinila, a Rusija samo što se ne raspadne.Rajh, novi Rajh, pobjednički Rajh, bez ispaljenog metka otpora, prodire naIstok, ponovo komada Jugoslaviju, na isti način kao i prije pedeset godina.Već je založio i žvaće Sloveniju i Hrvatsku, sjutra će da zagrize i ovu našuČemernicu, svu Hercegovinu i Bosnu. Je li ovako ili nije? - spusti ruku naVeljkovo rame.

— Čujem, ti tako kažeš.— Ti si slijep i ti si bogalj u mozgu, ako ovo ne vidiš. Ko je onda, prije

pola vijeka, Hrvatsku na tacni poklonio Hitleru? Pavelić i ustaše. Ko danashoće to isto? General Drakulić i ustaše. Ko je polomio Hitlera i Pavelića?Rusija, a malo joj pripomogli i mi, partizani. Sad je Rusija na koljenima, alineće zadugo. Puna je Rusija Žukova, probudiće se oni i zagrmjeti, opet ćeRusi ući u Berlin. A mi? Šta ćemo mi, crni sine?

— Ne znam, kaži - odgovori Veljko.— Mi moramo, opet, u partizane. Pod petokraku, Veljko, sa onima u

Srbiji protiv kojih je onaj bradonja. Odmah u Hrvatsku, na ustaše, dastučemo zmiji glavu! - podviknu, kao da je na frontu.

— Komšija Gavro, što si se tako razgalamio? - kao da je sa neba pao,

iznenadi ga sused Gojko. Sa njim su svratili i Dušan i Aleksa, obojicaćutljivi i namrgođeni.

Gavro i Veljko se pridigoše, ne rukovaše se sa njima, nije to običaj kodseljaka u ovoj planinskoj zabiti na Tavoru. Muškarci se rukuju samo nasahranama, kad izjavljuju žalost, i na svadbama, kad iskazuju radost, a ženeni tada. Uslužno i uz blagi smešak, domaćin im poruči da su dobrodošli, iakoim se nije obradovao, jer je slutio da ih nikakvo dobro nije ni dovelo. Rečeda je hladno napolju, zalazi sunce, pa ih povede u kuću, da posjedaju okovelikog i golog hrastovog stola. Otrča po rakijsku flašu, a Darinka i Anđelija,kao senke, prineše mezetluk i tek ispečeni, još vruć, ječmeni hleb. Kada gostiispiše prve čaše prepečenice, domaće, od divljih krušaka, Darinka uduguljasti i žuti, kao da je od zlata, kafeni mlin sasu poprženu kafu i poče damelje, udaljena od gostiju, u ćošku sobe, jedine sobe u toj kući. U toj sobi sekuvalo, jelo, spavalo, rađalo, ženilo, bolovalo i umiralo. Baka Anđelija,neprimetno, izađe iz kuće, da unese Veljkovu torbu, a svoju reporterskutorbicu on je, i za tim stolom, u sobi, držao obešenu preko ramena, dok sumu, i lajka i nikon, kao đerdani, visili na kaiševima oko vrata. Pas je zalajao,svi u sobi zaćutaše i čuše da Anđelija priča sa nekim. Taj neko, odmah izatoga, uđe u kuću. Šumar Rifat, iz Donje Čemernice.

Sve doskora seljaci su, sa poštovanjem, ali i sa urođenom poniznošćupred vlašću, svakom vlašću, u vremenu koje nije bilo ratno, dočekivali ljudepod državnim kapama, kada bi im došli pred kuću, banuli u kuću, ili kada bi,te kape, sreli bilo gde, a u Čemernicu su, pod državnim kapama, zalaziligotovo samo milicionari, poštari i šumari. Po svom položaju, kao narodniodbornik i narodni poslanik, Gavro je bio iznad njih. Komšije njegove su, injemu, iskazivale neko posebno poštovanje, često umotano i u zavist, ali odGavra, ipak, nisu zazirali, nisu se Gavra plašili, nisu pred Gavrom skakali nanoge, jer je bio jedan od njih, obučen kao i oni, privezan za seljačku mukukao i oni, bez državnog odela na sebi i državne kape na glavi. Šumar Rifatjeste bio iz Donje Čemernice, ali je dobio i stan u Nevesinju, čim je obukaozeleno šumarsko odelo i pokrio glavu zelenom kapom sa crvenompetokrakom. Pre samo nekoliko meseci, svi u Čemernici, i Donjoj i Gornjoj,ustajali su pred njim. Danas, međutim, kad on uđe u Gavrovu kuću, niko odmuškaraca za stolom ne ustade, osim domaćina, koji se podiže po staromobičaju da se svaki gost, pa i putnik namernik, dočekuje stojeći.

— Dobro mi došao, Rifate - reče Gavro i prinese mu stolicu.— Sve vas bolje našao - odgovori šumar, pa iskapi čašu rakije. - Nije

dobro, dobri ljudi, ama moramo da se dobru nadamo... Skini, Veljko, teaparate, mi ti nijesmo za slikanje - dosu još jednu čašu. - Mater Zineta mi jena samrti, ne vjerujem da će preskočiti.

— Baš sam mislio da je obiđem... još je dosta godina pred njom, nesekiraj se - reče Gavro.

Raspričaše se, nadugačko, o Zinetinoj bolesti, a sve njih mori druganevolja, koja se ne leči ni mladim sirom, ni surutkom, ni oblogama odzagrejane vune. Pričaju i o prolećnoj setvi, koja je pred njima, o cenijaganjaca i teladi na nevesinjskom pazaru, o pustoj školi u Čemernici, koja jeostala i bez đaka i bez učitelja, ali onu najveću muku i strah kao da ne smejuda spomenu.

— Gavro, brate, šta se ovo dešava? - ne izdrža Aleksa.— Na šta misliš?— Na šta i ti, na šta i svi mi. Puca se u Hrvatskoj, počinje rat, eto na šta

mislim.— Tamo je klanica! - zagalami Dušan. - Ustaše kolju Srbe, gledate li vi i

slušate televiziju?! U Pakracu je krv do koljena.— Možda televizija malo i pregoni - reče šumar.— Ne pregoni nimalo - reče Gojko. - Slovenija i Hrvatska hoće da se

odvoje, sve im njihovo izdajničko. Utovili se u Jugoslaviji, dobili sve što suželjeli, a sad im ne valja Jugoslavija. Šta radi vojska? Imamo li vojsku? Štoćutiš, kaži nešto, Gavro?!

— Mene, kao ni vas, niko ništa ne pita - slegnu on ramenima.— A kakav je ovo kastig u Beogradu? - povika Aleksa i raširi ruke. -

Rifate, brate, pomozi, da razumijem.— U Beogradu je bila pobuna protiv rata... meni se to dopalo - odgovori

Rifat.— Samo jedan čovjek je ubijen u Pakracu, nema tamo nikakvog klanja -

reče Veljko.— Gavro, je li ovo tvoj sin? - poskoči Gojko na stolici. - Čuješ li ti šta

on priča?— Pričam onako kako je - odgovori Veljko.— A da i ti nijesi bio sa onom bandom u Beogradu? - primače mu se

Gojko.— Kojom bandom?— Onom bandom što sluđuje Srbiju, našu jedinu zaštitu i nadu.— Kako je sluđuje ta banda?— Tako što se buni protiv napada vojske na ustaše u Hrvatskoj.— Srbiju sluđuje i u veliko zlo gura jedna druga banda.— A koja je to banda? - skoči Dušan.— Ona koja nas gura u rat.— Ti si lud, ti hoćeš da nas ustaše pokolju. Gavro, brate, je li ti sin bio

ovih dana u Beogradu? Ti ga, sigurno, nijesi učio niti naučio da bude uzustaše.

— Veljko nije išao u Beograd, a ti si, Dušane, u mojoj kući. Pazi štagovoriš - naroguši se Gavro.

— Samo da izbjegnemo rat... samo to - reče šumar.— Ako se ta grudva zakotrlja niz brdo, sve će nas zatrpati i zaviti u crno.— Možda je tako - reče Gavro, začudi sina.— Strašno je, ljudi, što je u Pakracu ubijen ijedan čovjek, ja vaš bijes

razumijem. Jedan ubijeni sada nam je kao stotinu, kao hiljadu ubijenih. Počneli rat, hiljade ubijenih biće kao jedan ili nijedan. Ljudi će, na svim stranama,ostajati bez glave, a nijedna neće da vrijedi nimalo.

— Mudro zboriš - napuni Gavro rakijsku čašu i nazdravi šumaru.— Ne smije biti mira sve dok ne razbijemo ustaše - skoči Gojko. -

Napali smo Hrvatsku i moramo da je slomijemo.— Nijesmo - reče Rifat.— Šta nijesmo? - uhvati ga Gojko za mišku.— Nijesmo mi, nije Jugoslavija napala Hrvatsku, nego je Hrvatska napala

Jugoslaviju.— Misliš li, kumašine, da je većina Hrvata za rušenje Jugoslavije? - upita

Gavro.— Možda nije još, ali će biti, ako naša vojska prestane da bude

jugoslovenska, i ako...— Šta ako? - prekide ga Aleksa.— I ako oni gore, u Beogradu, ne saviju barjake pravoslavlja i Rusije.— Kume, jesi li pri sebi? - prekide Gavro dugo i opasno ćutanje svih za

stolom.

— Ne žive samo pravoslavci u ovoj jadnoj državi, a Rusija je daleko i nemože da pomogne ni sebi. Teško nama svima ako to ne znamo i ako namkućom budu upravljali vladike, muftije i biskupi.

Čudesa

Sredinom aprila ode Gavro do Nevesinja, da kupi soli, ulja, vina i jošponečeg, a i da svrati do Partizanskog komiteta, kako su, u toj kasabi, zvalijednu zgradu u kojoj su sastančili bivši partizani, bistrili domače i svetskeprilike, pričali i o bolestima i doktorima, raspitivali se za najbolje narodnelekove, igrali šah, tablanet i domine. Na jednom kiosku, ispred gimnazije, kaoda ostade bez daha, a obli ga i hladan znoj. Na naslovnoj strani novinaSrpsko slovo, bila je velika fotografija njegovog sina, a pisalo je, ispod nje:Isusovi snimci sa Trga slobode! Zgrabio je Gavro novine, platio, pa odjurio uprvi sokak, da ih prelista i tako skriven, kao begunac ili razbojnik, pogledaVeljkove snimke. Kao maljem udaren u glavu, izgubljen, zaboravi da kupisoli, zaboravi i na ratne drugove, ode ka pazarištu, uzjaha konja i požuri uČemernicu.

— Uzmi, nagledaj se, bruko moja i nesrećo - bacio je novine pred sina.Dugo je trebalo da se Veljko smiri i da pogleda svoje snimke objavljene

na srednjim stranama. Tresao se od besa i psovao u sebi, zbog javne objaveda tog bradatog mladića, tog fotoreportera i bogalja, zovu Isus. Proklinjao jeminutu koja je, pred onaj kiosk za viršle, na njega nanela Neđa Baksuza. Dase to nije desilo, nikada on ne bi upoznao ni urednika Savatija, niti bi, ikada,Srpsko slovo saznalo da Veljko postoji, da je ćopav i da mu je nadimak Isus.U besu, postiđen, raskrvario je donju usnu, grizući je, a Savatija je omrznuo.Nečastan čovek. Odao je jednu bolnu intimu njegovu, koju mu je on,nevoljno, poverio, uz molbu, triput ponovljenu, da dečačko samosakaćenje inadimak, nikao iz nesreće, zadrži za sebe. Isusovi snimci sa Trga slobode!Sramota. Ispašće da se Veljko, svojom voljom, pohvalio nečim od čega jebežao, sve od onog davnog dana kada su ga raspeli na krst i prislonili uz zidomeđine.

Sutradan, čim se razdanilo, pobegao je iz Gornje Čemernice, ne rekavši nikud ide ni zašto. Poneo je onu istu torbu, u njoj somotske pantalone, jedandžemper, mali tranzistor, svesku, nekoliko pari čarapa i nešto presvlake, alajku, nikon i reportersku torbicu odneo je na sebi. Do Gavra su stizale vestida mu je sin viđen u Trebinju, u Bileći, u Gacku, u Ljubinju, na BijelimRudinama i još po mnogim selima, a šumari i lovci su ga sretali i poplaninama. Gavra to nije ni plašilo ni čudilo. I ranije, godinama, Veljko bi, ina nekoliko sedmica, odlazio od kuće, noćivao kod seljaka ili u iznajmljenimsobama po varošicama, stalno slikajući, svašta i svakog slikajući, kako muse otac rugao. Konje, kamenje, ptice, panjeve, mrave, svadbe, sahrane,krajputaše, bujice, sušna rečna korita, zmije, vukove, medvede. Redovno bifilmove nosio u Nevesinje, do Boriše, koji ih je razvijao i pravio fotografije,a onda se, nakratko, vraćao u Čemernicu. Ovoga puta, prođoše i dva punameseca, a on se ne pojavi kod Boriše, u Nevesinju. Da li je filmove razvijaou nekoj drugoj varoši i kod drugog nekog Boriše, to Gavro nije znao.

Samo je Čopavi Isus znao gde je, šta radi i kako mu je. Još hladne noćiterale su ga da se, po zalasku sunca, savija do seoskih ili gradskih kuća, danađe konačište. Čim bi se razdanilo, kupio bi nešto za jelo, najčešće hleba,kajmaka i sira, pa bežao u brda i ka rečnim klisurama. Želeo je da pronađe iuslika nešto, a nije znao šta, čime bi oterao od sebe zlokobne vesti sa svogmalog tranzistora. Hrvatska je gorela od Zadra, na moru, do Borova Sela, udalekoj Slavoniji. Tuku se, svakoga dana, slušao je Isus, razne vojske idobrovoljci, divlje vojske sa divljim vojskama, a vojska, ona državna, jedinozakonita, jugoslovenska, ni srpska ni hrvatska, ni četnička ni ustaška, krenenekud, pa stane, Veljko ne zna ni kud je, zašto i na koga krenula, proglašavase, svuda, svakoga dana, nekakvo primirje, a Veljko ne može da dozna zaštose svako primirje odmah prekida, zašto se gine, sve masovnije, zašto se pale igranatiraju kuće, i srpske i hrvatske, a izbeglice beže, Veljko ne zna ni kud niod koga beže, niti zna je li se država već raspala, jesu li Slovenija i Hrvatskajoš u Jugoslaviji, ako nisu, onda je i Jugoslavija sahranjena, ne može niHercegovina biti u mrtvoj državi, ni Bosna, ni Srbija, svuda je grobnica, a on,bogalj, umišljeni majstor za naročite snimke, slika, slika po pustojHercegovini, šta i zašto, kome je to potrebno, ništa od toga neće niko daobjavi, sada su rat i krvoproliće i ludilo i zlo golemo jedina fotografija, tražeje i umnožavaju svi, baš svi, pa i onaj Savatije. Javlja tranzistor Veljku da i

Maksim skuplja dobrovoljce za smrt, traži „hitno formulisanje ratnog cilja“,hrabri Srbe u Kninu, u Pakracu, u Obrovcu, u Glini, u Tenju, u Vukovaru, pa iu Zagrebu, da ne klonu duhom, tako ih sokoli, i zahteva „nacionalni dogovor"između vlasti i opozicije u Srbiji, traži „istorijsko pomirenje“ kokarde ipetokrake, a za sve, pa i za krvavo kolo koje se razigrava, okrivljujepetokraku, komunističku armiju, komunističke generale, komunističku Udbu.Petokraka ne režira rat, ona hoće da ga zaustavi, javlja Veljkov tranzistor nabaterije, i javlja da je, na trgu, kod kneza, sazvan novi protest, sada ne protivBastilje, ne ni protiv ustaša, ne ni protiv rata, nego protiv petokrake, i da svepatriote u Srbiji, a i u čitavoj Jugoslaviji, taj miting žigošu kao izdaju isramotu, Veljko pomišlja da to i jeste sramota, jer su hrvatske ustaše, a nepetokraka, digle svoje kame na Srbe i Jugoslaviju, ponovo ih digle, kao ičetrdeset i prve, kad Veljko nije bio ni rođen, prividno samo nije bio rođen,on je i začet sa pamćenjem njegove Čemernice i Hercegovine na ustaškaklanja i jame, pola su mu porodice poubijale ustaše, a Čemernicu spalili,njemu se čini da je to sve gledao, doživeo i preživeo, možda je opravdanGavrov bes protiv „bradonje i ludaka“, galami protiv rata, a skupljadobrovoljce za rat, protiv koga ih skuplja, valjda protiv ustaša, a ne protivpetokrake, tom čoveku se ne može verovati, on je ni voda ni vino, licemer,priča neko na Veljkovom tranzistoru, a Veljka to pogađa, pravo u srce, stidga, odjednom, od onog martovskog dana na trgu kod kneza, što je tamo išao,šta je tamo tražio, koga je i zašto slikao, to je trg, samo jedan trg u Beogradu,a sloboda se danas brani daleko od tog trga, na bojištu, u Hrvatskoj, ne branise i ne traži sloboda ni u tim hercegovačkim gudurama i po planinama, kud sezaputio on, Isus Ćopo, bogalj jedan sa aparatima za slikanje, da nešto nađe, ane zna šta ni zbog čega, ako je bogalj u nogu, nije bogalj u ruke, mlad je isnažan za pušku, njemu je mesto u Hrvatskoj, sa Srbima, da kroz puščanucev škljoca po ustašama, tako razmišlja, pa mu se peva od radosti što će to ida učini, kratke radosti, potisnuše je tuga i sram od vlastite nemoći, odneznanja šta da radi i kud da krene, naviru i suze dok čemer iz sebe predajeolovci i hartiji, piše, piše, a psuje, u sebi, i sebe, i predsednika Marka Lazića,i oca Gavra, i Maksima, i ustaše, i četnike, psuje i Boga samoga, nikome onviše ništa ne veruje, u duši i mozgu njegovom je kašikara, koja će ga razneti,ne može da je demontira, ne može ništa, ne bi ovo zlo prekinuo ni Isus, onajIsus, najbolji i najpravedniji čovek na svetu, ako je on još živ.

Sadevani su plastovi tek ukošenog sena, a poneka žita već su počinjalada rude, kad Veljko, oko podneva, banu kod Boriše. Ličio je na pustinjaka.Duga brada i kosa pojele mu lice, oči vodnjikave i umorne, Boriši se učini daje i mnogo smršao.

— Kakav si to, Isuse, kao da dolaziš iz mrtvih? -zagrli ga.— Razvij mi ovo - dade mu Veljko nekoliko filmova. - Idem do hotela, da

se malo sredim i naspavam.— Sjedi, da popijemo kafu. Đe si bio, čovječe?— Niđe, eto đe - uzdahnu Veljko. - Svi smo niđe, vidiš li šta se dešava?— Ništa se ne dešava, proći će - nasmeši se Boriša.— Nije država od stakla, pa da se tako lako razbije.— Nije od stakla, nego od paučine - uzvrati Veljko.— Odlični su ti, Isuse, oni snimci u beogradskim novinama - skrenu

Boriša razgovor. - Baš odlični - potapša ga po ramenu.— Ne staj mi i ti na muku - ustade Veljko. - Oči mi se sklapaju, svratiću

kasnije.

Kupio je burek sa sirom i jedan jogurt, poneo ih u hotelsku sobu, počeoda jede i, usred zalogaja, zaspao. Sa svojim aparatima oko vrata, jedva sesvalio na krevet, nije izuo ni cipele. Probudila su ga zvona obližnje crkve.Pod tušem, u kupatilu, prisetio se, odnekud, jednog davnog dana, dete je bio,kad mu je otac doneo, kupio je na nevesinjskom pazaru, šarenu gumenuloptu. Kao mlado ždrebe, sjurio se do doline, ispod kuće, šutirao, trčao, uvisloptu bacao i dočekivao je na nogu, nekad desnu, nekad levu, tada je imaoobe, nije bio bogalj.

— Đe si, đe si ovo snimio? - dočekao ga je Boriša, krsteći se i neskidajući pogled sa fotografije. - Zmija, poskok, sa tri glave i sa rogom nasvakoj glavi! Bože mi pomozi! - i dalje se krstio.

— Na planini Goliji - odgovori Veljko, uze fotografiju, svežu fotografiju,iz Borišine ruke, zagleda je i on sa čuđenjem, kao da nije njegova.

— Ama, Isuse dragi, da ovo nije neki tvoj trik, majstorija i vragolija?— Kakav trik, kako to može? - kao da se malo ljutnu na Borišu, da li

zbog toga što sumnja da je, možda, neka podvala u pitanju, ili zbog toga što

mu ime ne spominje, nego ga zove po nadimku, što nikada ranije nije činio.— Kamere i majstori danas mogu sve, ali u studiju, pomoću posebne

tehnike - reče Boriša. - Od jedne glave zmije mogu da naprave dvije, tri, pet,koliko zamisle, ali trik se lako otkrije. Tamo neđe, u nedođiji, Bogu zaleđima, ti nijesi nikako mogao, sve da si i htio, da uradiš išta slično. Ovo jeistinita slika, kao suza čista, čudo jedno, čudo neviđeno, dragi moj maestro,dragi moj genije - snažno ga zagrli.

— Kad sam ugledao tri glave, i ja sam pomislio da su to tri poskoka -reče Veljko. - Tek u objektivu, razabrao sam da slikam samo jednu zmijurinu,i moram ti priznati da mi je ruka zadrhtala.

— Meni bi se, Veljko, ruka i ukočila, možda bi me i kap strefila - opet seBoriša prekrsti. - Ovo čudo nije slučajno, ovo je neki znak sa Neba.

— Kako to misliš?— Ne znam, vjeruj mi. Svašta mi se mota po glavi.— Šta?— Zmija je dušmanin, a tri dušmanske glave mogle bi da budu Berlin,

Beč i Vatikan. Ovo mi je, najprije, palo na pamet.— Očajno dobro! - naruga mu se Veljko.— Te tri glave bi, opet, mogli da budu Hrvati, Šiptari i... nikako da

pronađem i treću. Ne mogu to biti Slovenci, pa neka hiljadu puta odu izJugoslavije. A, vala, ne mogu to biti ni ovi naši.

— Koji naši?— Muslimani. Kako god okreneš i obrneš, oni su naši, Isuse.— Zmija je čuvarkuća, prijatelj, a ne dušmanin - reče Veljko. - Takvo je

tumačenje moje bake Anđelije. Kad bi god usnila zmiju, vjerovala je da će sedesiti nešto dobro.

— Znam ja za to, pa sam i to tumačio - odgovori Boriša.— I šta si rastumačio?— Ako je zmija naša čuvarkuća, mnogo je komplikovano saznati ko su

njene tri glave. Jedna zmijska glava je Rusija, o tome ne može biti spora.Druga glava je, recimo, Francuska... ama ja u nju više nijesam siguran. Trećeglave nema, Isuse.

— Pusti Rusiju i Francusku, poskok je naša, domaća, zmija - produžiVeljko sa svojom ironijom, koja i ne beše ironija, jer ni on nije bio daleko odbajki i gatki o čudnim nebeskim prilikama i tajnovitim znacima. Sa tim

pričama, strahovima i tumačenjima, svakojakim strahovima i tumačenjima, onje i odrastao.

— I to sam ja raspetljavao - huknu Boriša. - Tri domaća poskoka, kojičuvaju Jugoslaviju, ne mogu da pronađem. Jedna zmijska glava je našaarmija, druga je Udba, ali treće nema, ja je ne vidim.

— Bastilja! - ote se Veljku.— Nikako! - podviknu Boriša. - Bastilja je mutivoda i palikuća, u tome

je onaj bradonja u pravu. Nijesam za njega, ali je, televizija, stvarno, velikozlo. Svaka televizija, sve novine i radio-stanice su najveća nesreća -razgalami se i ushoda po svom fotografskom ateljeu. - Ja da sam vlast,naredio bih da, jedno pola godine, ne bude ni televizije, ni radija, ni štampe.Garantujem ti, Isuse, da bi se u državi sve smirilo.

— Dobro jutro! - odmahnu Veljko rukom.— Nijesam ja lud, znam da se ovo ne može, ali znam i da bi bila samo

sreća, da se to može - iznenada se pokaja zbog nečega. - Ne ljuti se, brz mijezik, brži od pameti. Zabranio bih svaku vijest i svaku priču o ratu i zlu, otome ko je kome dužan, šta mu je dužan, ko je koga prvi klao, vješao istrijeljao. Đe bi nam, bolan Isuse, bio kraj, kada bi naše televizije i novineobjavljivale samo ono lijepo što nam je Bog svima dao, polja, kanjone,planine, rijeke, jezera, divni i plemeniti svijet životinja... Zašto smo ovakoludi i zli, zašto se ne ugledamo na naše životinje?! - pripali cigaretu, drhti mumeđu prstima. - Neka tebe objavljuju, tvoje slike svijeta od Boga! - razgrnu,po stolu, Veljkove fotografije, koje je napravio baš toga dana, dok je Veljkospavao u hotelu. - Pogledaj ti ove ljepote i ovih čudesa - zagledao je svakuod njih i, naglas, opisivao ono što vidi.

— A đe mi je oblak? - povika Veljko uplašeno, kad Boriša završi.— Kakav oblak?— Ako nema oblaka, ako mi je taj snimak propao, onda sve ovo mogu da

zapalim.— Lakše, ne žesti se, fotografije sa jednog filma još se suše, možda su i

gotove - otrča Boriša u susednu prostoriju, da ih donese.— To je ta - obradova se Veljko.Dugo je Boriša razgledao fotografiju, okretao je, primicao očima,

odmicao od očiju, zagledao je i kroz lupu.— Bože mi danas pomozi! - prekrsti se, uplašen od onog što je video.

— Šta ti je? - uplaši se i Veljko.— Jedan jedini oblak na nebu vedrom kao čivit, munja se grana iz oblaka,

a ti, crni Veljko, usred oblaka! Bože mi pomozi!— Pogledni bolje.— Nemam kud bolje. Ovo si ti... tvoja glava, tvoja kosa, brada tvoja, oči

i nos tvoji, usne, sve, sve. Tvoja slika, na ličnu kartu da je staviš.— To nijesam ja, to je Isus, onaj pravi... Isus moje bake Anđelije. Po

njenoj priči, on je neđe u nekom oblaku... evo, Boriša, u ovom je oblaku, kojisam uslikao!

— Daj, da ponovo poglednem - reče Boriša. - Ama, ti si, Isuse, a moždaje i Isus, takav je na freskama... da, da, baš takav. Vide mu se i tri, u snopsastavljena, prsta na desnoj ruci... ne znam kojeg si Isusa slikao, ali jednogasi uslikao - opet se prekrsti. - Bože, pomozi nam, i tebi, i meni, i svima nama.Isus u oblaku, na vedrom nebu, munje paraju oblak, a na planini Goliji zmijasa tri glave. Razumiješ li ti, Veljko, razumiješ li, nesrećni Isuse, da ovo nemože biti slučajno?

— Molim te, ne govori da sam Isus.— Neću više. Ne smijem. Ne od tebe, nego od ovog što si uslikao i

donio. Nemoj, kumim te Bogom, da ovo neđe objaviš!— Zašto?— Ne znam. Strah me je od... od, od... ubij me, ne umijem da objasnim.

Umiješ li ti?— Za troglavog poskoka umijem. Rađaju se i đeca sa po dvije glave,

možda i sa po tri, i telad, i ždrebad... pa, sjeti se, prije nekoliko godina,uslikao sam i dvoglavo štene. Oblak je, stvarno, teško objasniti. Možda jetajna u oluji.

— Kakvoj oluji? - primače mu se Boriša.— Najprije u bljesku, pa u oluji, poslije bljeska. Bio sam u pećini, na

samom vrhu Golije, i slikao slijepe miševe. Neočekivano, naduo se strašanvjetar, munjevito nanio oblake i zapalio nebo. Bljesak za bljeskom, palio se igasio, uz udaljenu grmljavinu. Za manje od nekoliko minuta, snažni gromovizagrmjeli su nad planinom, sunce su prekrili tamni oblaci, a iz njih jepljusnula kiša, ledena kiša u mlazevima, za njom i grad veličine oraha.Nijesam imao vremena da se izvučem iz pećine i da to uslikam, niti sammogao naslutiti da će oluja, iznenadna i potopska, da potraje tako kratko.

Brzinom kojom se pojavila, oluja je i prestala, vjetar se stišao, oblaka jenestalo, a nad planinom je zasijala duga. Ja sam, tek tada, izašao iz pećine iuperio lajku u nebo.

— Evo, slikao si dugu - primače mu Boriša fotografiju.— Znam, slikao sam je nekoliko puta. Za sve to vrijeme, ako mi vjeruješ,

nijesam primijetio onaj oblak na nebu. Možda ga nije ni bilo, ili ga je dugaprekrila. Ako mi i ovo vjeruješ, munje u oblaku nije bilo, kad sam usmjerioobjektiv prema njemu. Glavu čovjeka sa bradom i kosom sam vidio, alimunju nijesam. Munja se pojavila u oblaku, rasprsnula se iz lika onogčovjeka, možda sekundu ili dvije sekunde prije nego što sam škljocnuo.

— Molim ti se, Bože svemogući, pomozi i sakloni! - tri se puta, klečeći,prekrsti Boriša.

— Sve sam ti ispričao, možda nema nikakvog čuda, ne boj se.— Kako nema, sve je čudo što si na toj planini vidio i doživio.— Možda je duga, kad se ugasila, proizvela munju u oblaku. Zapravo, to

i nije munja, jer nije zagrmjelo iza nje, nego neka raspukla svjetlost.— Dobro, nije munja, ali jeste Isus - stegnu Boriša dlanovima glavu.— To jeste, Isusovlikjeste - slegnu Veljko ramenima.— Otkuda on? I zašto on? I zašto da se tebi prikaže?— Sve što znam, ja sam ti rekao. Dalje me ne pitaj ništa. A i zmiju i

oblak poslaću Srpskom slovu.— Nemoj, ako Boga znaš - zavapi Boriša.— U crkvu ne idem, ništa ne vjerujem ni popovima, ni fratrima, ni

hodžama - odgovori Isus. - U neku silu gore ne mogu da ne vjerujem, iako neznam koja je to sila i da li je bakin Isus, onaj koji se sklonio u oblak, u nekojvezi sa tom najvećom i vrhovnom silom i tajnom. Isus na mojoj fotografiji,Isus u oblaku, jeste poruka, ali to nije poruka samo meni i tebi, da je samonas dvojica tumačimo - poglednu u sat.

— Zalazi sunce, moram da požurim do Čemernice.

Mrak se spuštao na selo kad je stigao do očeve kuće. Dočeka ga samokrupni šarplaninac, koji mu se, dugo, motao oko nogu, ali pažljivo, jer je znaoda je Veljko bogalj, skakao mu na ramena, terajući Veljka da klekne, ili dasedne, pa da ga obgrli medveđim šapama i liže po licu. Kao štene od četirisedmice, kao malo mače, jer toliki je bio, Veljko je tog psa, svog Hanibala,

kako ga je zvao, doneo iz Donje Čemernice. Hanibal je, cvileći, a i lajući odradosti, za Veljkom ušao i u kuću, ali nije umeo da mu kaže da je Zinetaumrla i da su i Gavro i Anđelija i Darinka otišli u Donju Čemernicu, tamogde se on rodio, na izjavu žalosti.

Zatekoše ih zajedno, i Veljka i Hanibala. Sin je spavao na sećiji, obučen,a Hanibal je stražario uz njega. I da je san bio tvrđi, razbila bi ga preglasnasreća bake i majke, bake Anđelije posebno, jer je majka Darinka prigušilasvoju radost čim je Gavro povikao da ne galame, da mu sina ne probude.

— Prazna kuća, đe ste bili? - pridiže se Veljko.— Ostatku na zdravlje, kuma Zineta se preselila - povika baka. - Bogami

ću ti, sine, brzijeh dana, i ja za njom. Primiče mi se devedeseta.— Presjekla jezik, majko, šta to zboriš - reče Darinka.— A đe si ti bio? - primače se Gavro sinu. - Dva i po mjeseca... hoćeš li

da nas žive sahraniš?— Vazda sam odlazio i vazda se vraćao - nasmeši se Veljko.— Nije ovo vazda, nema toga više. Sad se ne zna šta nosi dan, a šta noć.— Daleko je to odavde.— Blizu je i preblizu, moj sinko. Glave su nam kao glave kupusa, toliko

vrijede, i lako se odsijecaju. Reče mi šumar Rifat da se ružno naoblačuje i poMostaru i Sarajevu.

— Boriša ne misli tako. Kaže da će sve ovo da se utiša, i to brzo.— Ko da utiša, Veljko? Nema ko. Da smo poslali vatrogasce u Hrvatsku,

bili bi bolji od ove naše kukavne vojske. Meni se čini da je i ona razbijenaiznutra, i to na stotine parčadi.

— Srećo moja, ne idi više nikud - zagrli ga baka Anđelija. - Svuda suustaše, očiju mi.

— Smijem li, bako, do Srbije? - našali se Veljko.— Ne znam ja, očiju mi, ni đe je Srbija, ni da li je ima iđe. Na našem

televizoru ima samo ustaša.— Sve je zlo u Srbiji! - povika Gavro. - Oni slijepci ne znaju ni šta hoće

ni šta neće. Budala do budale.— I predsjednik Marko Lazić, zar i on? Za tebe, do juče, srpski

Karađorđe, zar je i on među tim budalama?— On, prije svih. On predvodi budale i lopuže. Kukavice, najveće

kukavice.— I meni se tako čini - zavrte glavom baka Anđelija.— Teško nama od našeg Marka, reče mi juče Šćepan. Svaki Marko radi

naopako, a naš Marko zlo i naopako... Tako mi reče Šćepan.— Našla si sa kime ćeš da razglabaš. Šćepanu je, majko, milo što ovo

naše propada - huknu od muke.— Ko te je tako obradio i preradio? - zagrli ga sin. - Ja nijesam, bio sam

odsutan. A nije, izgleda, ni Šćepan.— Nije mi do tvojih mudrolija - ljutnu se Gavro.— Skidam kapu onoj bagri u Ljubljani i Zagrebu. Proglasili otcjepljenje,

formirali svoje vojske i vlast. Znaju šta hoće. Bore se, rizikuju, kao što smo imi, nesrećni partizani, četrdeset i prve, znali šta hoćemo i sve, pa i svojeglave, bacili na tu kartu. A ovi naši manitaći i kukavice u Beogradu, ne moguda zbog žena upotrijebim jednu drugu riječ, šta oni hoće, šta oni brane? Neznaju, niti hoće da znaju. Kao pijani, kao guske u magli, udaraju naslijepo,bez cilja. Katastrofa i sramota, mater im lopovsku, lažovsku i kukavičku! -tresnu dlanom sebe po kolenu.

— A šta bi ti, da komanduješ vojskom i da si Marko Lazić, da si glavni uBeogradu?

— Ne bih silio ni Slovence ni Hrvate da ostanu u državi, nego bihpovukao crtu, na toj crti utvrdio našu vojsku i rekao im „srećan put“. To bihja uradio.

— Ti, znači, misliš da Jugoslavije, ove u kojoj sam rođen, ove koju si tistvarao, više ne može biti?

— Ne može je više biti, sine - odgovori on, posle dužeg ćutanja, i jedvazadrža suze.

Autobus

Premišljao se Veljko, danima, da li da svoje filmove sa Isusom u oblaku izmijom sa tri glave pošalje u Beograd, uredniku Savatiju. Kako da ihpošalje? Pisma još putuju na istok, prema Srbiji, ali mnoge pošiljke nestaju,kradu ih lopovi ili agenti Udbe, Uprave državne bezbednosti, u državi u kojojnema više ni za koga bezbednosti, koja umire i raspada se kao crvotočina. Daneko, iz Čemernice, krene u Beograd, poslao bi Veljko filmove po njemu, aliniko, iz te zabiti, ne putuje daleko, nije se daleko odlazilo ni u mirna i srećnavremena, kojih više nema. Dalje od Nevesinja, još ide samo šumar Rifat, alido Mostara i Sarajeva, i njemu je Beograd predaleko. Te okolnosti ponukašeVeljka da on svoje filmove nosi u Beograd. Bio se i spremio za put, ali se,odjednom, tom putovanju prepreči još sveža i snažna ljutnja njegova naredakciju Srpskog slova. Ne može, tako brzo i lako, ni oprostiti ni zaboravitipoternicu za njim. To, da je on Isus, Ćopavi Isus, doživeo je baš kaopoternicu, kao objavu svima, pa i majstoru Boriši, da jedan nesrećni nadimakviše nije nikakva tajna, nego je on Veljkovo javno ime. Možda bi, ipak, taljutnja popustila, jer njega ljutnja nikada nije dugo držala, da Veljko ne padeu postelju.

Po julskoj žezi spopade ga jeza, pa drhtavica od studeni. Pokrivali su gasa dva vunena gubera, da se preznoji, masirali ga rakijom komovicom, natabane mu privijali zgnječene čenove belog luka i kukuruzno brašnonatopljeno sirćetom. Tek kad je šumar Rifat doveo doktora, snažni antibioticioborili su temperaturu, a upala pluća polako se povlačila. Nekoliko danaležao je u krevetu, spavao, gledao i slušao sve crnje vesti. Doskora, na tomGavrovom televizoru, u Gornjoj Čemernici, jedinom televizoru u selu saprogramom u boji, mogle su se gledati i slušati TV Beograd, TV Zagreb i TVSarajevo. Sada Veljko, iz postelje, sluša i gleda jedino TV Beograd, jedinoTV Bastilju. Danju, sluša i gleda sam, avgust je, uzrela žita, i Gavro i

Darinka i baka Anđelija su na njivama. Sa prvim mrakom, u posetu bolesnikudolaze i susedi. Okupe se za hrastovim stolom blizu Veljkovog kreveta, pratetelevizijski program u boji, pričaju bučno, puše i psuju. Među njima je,večeras, i majstor Boriša. Došao, na svom motoru, iz Nevesinja.

— Genije moj, pogledni der ovo pažljivo - dodade Boriša bolesnikunovine sa mapom Jugoslavije bez Slovenije i Hrvatske, ali i bez srpskihkrajina i okruga u Hrvatskoj.

— Znam, ovo je Maksimova mapa - odgovori Veljko.— Daj to ovamo, da i mi vidimo - povika komšija Dušan.— Ama, pogledni der malo bolje - ponovi Boriša.— Zar ti Hrvatska ne liči na zmiju? Skolutala se, kao šarka, kao poskok,

oko Bosne i Hercegovine. Zinula, da nas proždere.— I hoče, progutaće nas, kao i četrdeset i prve - reče sused Aleksa.— Ova zmijurina ima baš tri glave - nastavi Boriša.— Jedna joj glava daleko, na istoku, pored Dunava, palaca na Srbiju.

Druga palaca na Knin, Liku i Baniju, a treća nije ni pola dana hoda odavde,eno je u Širokom Brijegu, da ubrizga otrov u čitavu Hercegovinu i Bosnu!

— Zapalo ustaše, može im se - tresnu Gojko šakom po stolu i sočnoopsova.

— Čija je da je, ja ovu kartu potpisujem - reče Gavro. - Srce mi se kidaza Jugoslavijom, cjelovitom Jugoslavijom, ali ovo sada moramo. Zlo naspritislo, moramo odmah, već ujutru, dok imamo još malo snage i vremena.Šta ti misliš, kume Rifate?

— Već smo, kume, nas dvojica pričali o svemu. Ako se Hrvatskojpriznaju Titove granice... daj mi, Dušane, tu mapu. U takvim hrvatskimgranicama, ne može preživjeti nikakva državica Srba. Pogledajte, ljudi, đe jeBenkovac, uz more, a đe je Vukovar, pored Dunava. Na tom razvučenomprostoru, srpski krajevi su raštrkani i nepovezani, liče mi na pocijepanuvreću.

— Ja bih to sve povezao i pripojio Srbiji - povika Dušan.— To je nemoguće - odgovori Rifat. - Srbija je daleko i predaleko od

Knina, ova naša država je između.— Koja to naša, Rifate?— Bosna i Hercegovina, Dušane. Kninsku Krajinu pripojiti Bosni, a

Široki Brijeg Hrvatskoj. Možda je to jedino rešenje, ako ikakvog razumnog

rešenja više može biti.— Srbija je daleko, a Turska nije daleko - poskoči Gojko u stolici. -

Čuješ li ti, Rifate, šta trabunjaju ovi tvoji u Sarajevu?— Koji moji?— Svi mi znamo ko je čiji.— Prekini, Gojko! - dreknu Gavro. - Ovoj kući, u kojoj smo, Rifat je

mnogo više i od komšije i od kuma. Njegov otac, pokojni Faruk, bio je samnom, u istoj četi, u partizanima. To ti, Gojko, dobro znaš, kao što znaš i dasu Rifatovog oca ubile ustaše.

— Oprosti - nazdravi Gojko šumaru. - Izleće mi pogana riječ, ne zamjeri,a i razumi me.

— Nema šta da te razumije - ne napušta ljutnja Veljkovog oca.— I ovaj što danas predvodi ustaše u Hrvatskoj bio je u partizanima.

Titov general. I nije on jedini koji je promijenio kapu. Na njih sam ja mislio.

Prezdravi Veljko, prorediše se večernja okupljanja, čarke i psovke unjegovoj kuči, a učestaše kretanja vojnih kamiona, svakojakih oružja itenkova prema zapadu i sa zapada. Ta vojska je, i dalje, na šlemovima ikapama imala crvene zvezde, i zvala se Jugoslovenska narodna armija,skraćeno JNA. Jedne njene borbene kolone žurile su ka bojištima uHrvatskoj, a druge su bežale, iz garnizona u Sloveniji i Hrvatskoj, povlačilese prema Hercegovini, Bosni, Crnoj Gori i Srbiji. Veljko se spuštao doprašnjave ceste ispod Čemernice, krio se u gustim omarima i odatle slikao.Kamionima i autobusima JNA, prema Kninu, valjda prema Kninu,zaključivao je Veljko, odvoženi su i dobrovoljci iz Srbije, šaroliki po svemu.Po oznakama na odeći i kapama, po uniformama, po tome što su mnogi bili igologlavi i bez uniformi, što im ni pesme nisu bile iste.

Ta vozila sa dobrovoljcima navedoše ga na pomisao da ode doNevesinja, do Bileće ili Gacka, i da se ukrca u neki od kamiona ili autobusa.Video je, uostalom, i snimio, u jednom autobusu, i mladiće sa fotoaparatima itelevizijskim kamerama. Tu zamisao Veljkovu pospeši i telegram izBeograda. Urednik Savatije molio ga je da ode do kninskog ratišta, da se,odatle, nekako, prebaci i na daleko bojište u Slavoniji. Za tim telegramom,ubrzo, stiže i poštar u Čemernicu, sa telegrafskim honorarom, najvećim kojije, do tada, Veljko dobio od bilo koga.

— Da uzmem pare ili da ih ne uzmem? - upita on, pred poštarom, ocaGavra.

— Jok, vrati to - odgovori otac.— Onda prodaj tele. Ja moram u Knin.— Ne moraš. Ne dam ti da ideš tamo! - viknu Gavro.— Idem, i to sjutra - odgovori Veljko, potpisa priznanicu, uze honorar i

dade poštaru napojnicu.Kao da je neko umro, kuknjavom dve žene, Anđelije i Darinke, bake i

majke, ispuni se kuća. I sam očajan, Gavro je galamio na majku i suprugu,molio ih da kukaju tiho, u sebi, da ga ne brukaju pred selom. Rat je, a pozivu rat se u njegovoj familiji, nikad, nije odbijao. Pesmom, a ne kuknjavom,muške glave ispraćaju se u rat, svaki rat, a protiv ustaša posebno. Njemu je,govorio je majci i supruzi, žao što mu sin nije dobio poziv od vojske, što gavojska nije mobilisala i dala mu oružje, pravo oružje, nego je pozvan da,fotoaparatom, udari na ustaše.

— Ne idem ja tamo da ikog ubijam, nego da slikam - reče Veljko ocu.— Šta da slikaš? - upita Gavro.— Ne znam, dok ne dođem tamo.— Srećo moja, samo mi se čuvaj od ustaša - povika baka Anđelija. - Da

si nam se barem oženio i dobio sina. Imao si vremena, kuku meni, i za buljukđece

— zagrli unuka. - Srećo babina, moraš se ženiti čim se vratiš.— Slikaj tamo, sine, nekako krijući, da te paščad ne vide - reče majka.— Umukni, ženo! - prodera se Gavro. - Ne zabadaj nos tamo đe mu nije

mjesto.— Hoću, majko, baš kako ti kažeš - zagrli je Veljko.— Mogu ja to i umijem.Reče to, da bi utešio majku, a i zbog toga što je mislio, ili se ponadao, da

će on, zaista, moći i umeti da se snađe i sačuva u karakazanu ka kome jekretao.

Za Veljka ne beše mesta u pet sivomaslinastih autobusa sa registarskimtablicama Jugoslovenske narodne armije. Praznih sedišta je bilo, ali nekimladići, bez vojničkih uniformi i kapa, ne dadoše mu da uđe. Ne zbogVeljkove poduže brade i kose, jer su i mnogi među tim momcima bili i

kosmati i bradati, ne ni zbog fotografskih aparata oko Veljkovog vrata, jer sui dve devojke, valjda devojke, takođe dobrovoljci, nosile male kamere. Nisuga puštali unutra samo zbog toga što je bio bogalj. Tek predveče, kad je hteoda potraži Borišu, i da prenoći kod njega, naiđe jedan autobus, i on vojni,okićen sa dve, u čvor uvezane, zastave. Srpskom, sa krunom i dvoglavimorlom, i jugoslovenskom, sa petokrakom. Vozač parkira ispred hotela, da seputnici odmore i okrepe. Među njima, Veljko prepozna i vladiku Gerasima,tada vladiku, a u detinjstvu Petra Ukropinu, sa kojim je išao u istu školu.

— Pomaže Bog - priđe stolu za kojim je vladika večerao.— Bog ti dao svako dobro - odgovori Gerasim, pa ispruži ruku, da je

Veljko poljubi.— Ti se, izgleda, mene ne sječaš? - začudi sve za stolom zbog takvog

obraćanja vladici. Oni nisu znali da taj bogalj ne persira nikome, niti poštujeičija počasna zvanja i titule.

— Kao da si mi poznat... Lazar Šarac... jesi li to ti?— Veljko Vujović. Ja sam, zbog bolesti, malo kasnio sa školom... ti si

završavao peti razred, a ja sam se, tek tada, upisao.— Isus Ćopo... kako da se ne sećam, mili brate, tako smo te svi zvali -

dočeka vladika, pa požuri da se ogradi od svog brzog jezika. - Šta ćeš, kaodeca smo nadevali svakakve nadimke. Ti si bio Ćopavi Isus, a ja... hajde,seti se, kako ste mene zvali?

— Ne mogu, sramota me.— Hajde, hajde, Isuse, neću se naljutiti.— Ble... ble... Blebek. Za neke si bio Blebek, a za neke Blebetalo.— Dosta smeha, šta je smešno? - prekori vladika dobrovoljce za okolnim

stolovima. - Sedi, prezalogaji nešto - ponudi Veljka da sedne pored njega,previše se nagnu ka tanjiru sa jagnjećom čorbom, upade mu u tanjir zlatnikrst na dugačkom zlatnom lancu oko vrata.

— Primi me u ovaj tvoj autobus, i ja idem u Knin.— Tako ćopav?! - glasno mu se naruga neko za leđima. - Idemo na

ustaše, a ne na svadbu.— Ovo je moje oružje - podiže Veljko svoju lajku i tužno se osmehnu.— On je moj gost - reče vladika Gerasim. - Isus i vladika zajedno -

potapša Veljka.— Vreme je da krenemo - uđe u hotelski restoran i priđe vladičinom stolu

sredovečni oficir, Veljko prepozna da ima čin kapetana. Nije služio vojsku,ali je, uz svog ujaka, pukovnika, naučio sve vojne činove.

Veljka zapade sedište u sredini autobusa, pored prozora. Mrak je padao, ibivao sve gušći, skrivajući oblake prašine, što su se dizali za autobusom, natom drumu od belog šodera, koji je, kao zmija, krivudao niz brdo Grebak,prema Mostaru. Isprva, u autobusu vladaše tišina, samo bi se, povremeno,neko nakašljao. Veljko nije primetio ko je, kad i odakle, izvukao rakijskeflaše, prepune, neke bele, a neke žućkaste, koje krenuše od ruke do ruke, odgrla do grla. Za pićem, poteče žamor, pa priča, pa dovikivanje, pa psovke, pavriska i graja, pa pesme, sve to smešano.

Pij, Isuse - gura mu flašu u ruku mladić koji sedi pored njega, ne mogu,ne pijem - odbija on, ovaj šofer je lud, odosmo u provaliju - viče neko,hoćete li nas brijati i šišati, kapetane, uzmi, Isuse, nije otrov - sad mu grlićflaše gura među zube, ne smijem alkohol, doktor mi zabranio, pij, moraš,moraš kad ti kažem - ne može više da se brani, tako, Ćopo, tako, Isuse, jošjedan gutljaj, samo jedan, oj, ustaše, neka, neka, duboka vas jama čeka -krenu pesma, vrti mi se u glavi - viče Veljko, ne dajte šoferu da pije - vičekapetan, je li, vladiko, Isus volio srpsku rakiju - čuje Veljko, Čiča Dražo,mole te devojke - i tu pesmu započe neko, tišina tamo, vi ste u Titovoj vojsci- dreknu kapetan, daj još malo rakije - viče Veljko, Tito tebi, a Draža meni -promukli glas odgovara kapetanu, ala Isus ima cug - tapše ga momak kojisedi pored njega, oj, ustaše, neka, neka - skače vladika Gerasim, vladikaBlebek, vladika Blebetalo, duboka vas jama čeka - nazdravlja flašomkapetanu, a kapetan, i on sa flašom u ruci, celiva desnicu Gerasimu, i zlatnikrst na njegovim prsima, pa nastavlja pesmu, široka je jedan metar, a dubokakilometar, to, druže kapetane, neka si komunjara, pravi si Srbin, kapetanObilić, živeo Miloš Obilić, dajte kesu za povraćanje, drma mi se, trese mi se,na šubari cveće, dosta četnici, sad ćemo one naše, moj dilbere, kud se šećeš -zapeva i Veljko, umukni tamo, Ćopo, koliko je do Knina, kapetane, Rade,brate, vidi mi sliku sina, sa Ovčara i Kablara čobanica progovara, bravo,bravo, živeo maršal Tito, kad ćemo dobiti oružje, samo još jedan gutljaj -traži Veljko flašu, kapetane, kapetane, misli su mi zapetljane, ko navija zaZvezdu neka digne tri prsta, ovde se tri prsta neće dizati - viče kapetan, da seženim nema smisla, dok ne padne Nezavisna - zapeva momak pored Veljka,

priča se da ima mnogo pljačke - čuje Veljko i to, sve je veseliji, čini mu se daviše nije ni bogalj, kad prođosmo Mostar, nestalo mi cigareta, vladiko, je ligrijeh i malo ukrasti - ko je taj što priča ijekavski, pita Veljko, mi vodimokrstaški rat - ne čuje vladika pitanje, ili neće da čuje, protiv koga krstaški rat- ne razume kapetan, protiv križa, objasni mu vladika, ja ratujem za velikuSrbiju - prodra se neko, i ja sam, za Srbiju do Karlovca, Karlobaga i Ogulina- tresnu nečija ruka, otpozadi, Veljka po ramenu, zemljaci ljudi, dokle ćete,dokle - poče Veljko da recituje Aleksu Šantića, koliko je, kapetane, Srbazaklano u Jasenovcu - požele Isus Ćopo da čuje odgovor, ali kapetan ćuti,Tito je bio ustaša, nije htio da oslobađa Jasenovac, marš, bitango četnička -dreknu kapetan, u pamet se, braćo Srbi - prekrsti se vladika, Srbija do Tokija- skoči mladić pored Veljka, zaobilazi rupe, kretenu, odbićeš mi bubrege, đesu više ti sendviči - opet se glasnu neko iz Veljkovog zavičaja, on misli da je,i taj mladić, iz Hercegovine, možda i iz Crne Gore, ili Zapadne Srbije, tugovore ijekavski, neka dignu ruku svi koji su ijekavci - ustade Veljko i toreče, vladiko, ovaj tvoj Isus je velika budala - ču odgovor, a možda ga i niječuo, svali se u sedište i zaćuta, zaspa, neće se probuditi ni otrezniti sve doKnina.

Da nije, odmah, opazio bedeme iznad varošice, debele i vekovima starezidine, i na njima srpske zastave, Veljko bi, još bunovan i sa glavoboljomkoja je mutila svest, pomislio da je u nekom hercegovačkom gradiću podkršima, u kojima se gnezde orlovi. Dobro došli, Obilići, pisalo je naslavoluku, u centru Knina, pred kojim je stao autobus sa Obilićima, sadobrovoljcima, ali ih, kod tog slavoluka, ne dočeka niko. Veljko je mislio daće dobrovoljce sačekati muzika, državna himna, mada nije znao koje države ikoja himna, i da će dobrodošlicu da im požele i civilna i vojna komandagrada, možda i general Čavka, koji je, pre samo tri godine, kao potpukovnik,svraćao i u Čemernicu, doveo ga Gavro, i ručao u Gavrovoj kući. Začuđendočekom bez ikakvog dočeka, on uze lajku i poče da slika prazninu ispodslavoluka.

— Šta to radiš? - priđe mu kapetan iz autobusa.— Slikam.— Šta slikaš?— Ovo što vidim.

— Slikaj mene, Isuse - raskreči se vladika Gerasim ispod slavoluka,pozva i dobrovoljce da se zbiju oko njega, a kapetan mu dodade svojkalašnjikov.

Tek tada, kad se dobrovoljci i vladika preseliše na Veljkove filmove, dotog slavoluka stigoše jedan oficir i trojica vojnika, svi u maskirnimuniformama.

— Dobro došli - reče oficir, major po činu, ali kao da to reče mrzovoljno,priđe vladici Gerasimu, on ispruži desnu ruku, da je major poljubi, a major sesamo rukova sa njim. - Vi ćete, vladiko, sa mnom, čeka vas general, adobrovoljci će...

— Lepo vam stoji brada - potapša ga vladika.— A moja beretka sa petokrakom? Stoji li mi i ona lepo?— Brada ispod petokrake, to prvi put vidim - pecnu ga vladika.— Druže kapetane, vi ćete sa dobrovoljcima do kasarne, neka se momci

odmore, a sve ostalo saznaćete tamo.— Ja sam novinar, fotoreporter - priđe mu Veljko.— Kud ću ja?— Za koga radiš? - upita major.— Za jedne beogradske novine.— Koje?— Srpsko slovo.— Ponovi, nisam dobro čuo.— Radim za Srpsko slovo, ali ja sam slobodnjak, objavljujem po raznim

listovima.— Zašto je, druže kapetane, on došao ovamo? Ko je njega poslao?— Prišao mi je u Nevesinju i zamolio me da uđe u autobus sa

dobrovoljcima - odgovori vladika umesto kapetana. - Poznajem ga, zajednosmo išli u školu. Dobar je momak, nije on kriv što je invalid.

— Invalid su, vladiko, novine za koje on radi. Šta ću sa njim? Da gaodmah protjeram, ili da ga uhapsim?

— Prezirem i najžešće osuđujem te njegove novine, a prvi put čujem daradi za njih, ali dosta toga, što piše Srpsko slovo, ja podržavam.

— Na primer - raskorači se major pred vladikom Gerasimom.— Oni su za Kraljevinu Srbiju, za đenerala Dražu, za srpsku himnu Bože,

pravde, oni su, prvi u srpskom narodu, uzdigli i tri prsta, kao svesrpski

pozdrav, kao poklič Ocu, Sinu i Duhu svetome - objašnjava vladika, a Veljkose čudi kako vladika, posle onog pijanstva u autobusu, može da govori takotečno, pribrano i povezano. - Istovremeno, druže majore, ili gospodinemajore, ne znam šta vam je od ovo dvoje bliže, Isusove novine...

— Kojeg Isusa? - začudi se major.— Ovoga ovde, pred vama. Zaboravih vam reći, njegov nadimak je Isus

Ćopo, Ćopavi Isus... Novine koje su Isusa poslale ovamo, protiv su našesvete borbe za Veliku Srbiju, za krvavu osvetu ustašama, agituju za naš paktsa Amerikom i Francuskom, sa tim zapadnim jereticima, a za raspad TitoveJugoslavije, dušmanske i antisrpske Jugoslavije, okrivljuju našeg predsednikau Srbiji, nazivaju ga Sadamom Huseinom, okrivljuju i generale naše vojske...

— Taj predsedniki jeste Sadam Husein! - odlučno preseče majorvladičinu optužnicu. - Recite mi, kad već sve znate i o svemu sudite, ko je,po vama, onaj Maksim, jer su i novine Srpsko slovo, zbog njega, ovdeoznačene kao ustaške?

— Ne znam, gospodine majore - odgovori vladika.— Ne znam ni ono što sam znao. Godinama sam se družio sa tim

čovekom, ne znam ni da li je istoričar ili književnik. Prvi je, i jedini, sećatese, još dok je Tito bio živ, progovorio o ustaškom genocidu nad Srbima,umalo ga Udba nije ubila. Tada sam ga obožavao, ali sada, kad su senamestile prilike da se osvetimo za genocid, da se krvavo naplatimo, on seprotivi tome, i to glasnije i odlučnije od svih. Da imam silu i moć da ubijam,da sam Udba, ja bih njega, danas, sa slašću ubio.

— Isuse, idi u Pres-centar, gde su i ostali novinari i snimatelji - rečemajor.

Če

Početkom septembra, utorak je bio, uđe jedan mladić, vojnik JNA, uredakciju Srpskog slova. Upita, zbunjeno, ko je glavni urednik, otvoriplatnenu torbicu, izvadi iz nje paketić, uvezan kanapom, i dade ga Savatiju.„Naređeno mi je, da vam ovo, lično, uručim“, reče, okrenu se i ode, nekazujući ni svoje ime, ni ko taj paketić šalje i odakle.

Urednik Savatije, u prvi mah, pomisli da je, u toj pošiljci, neka paklenanaprava, koja će, čim je otvori, da eksplodira. Tu sumnju izreče i javno, a uredakciji prasnuše u smeh. Pomalo postiđen, Savatije uze makaze, rasečekanap i pažljivo otvori kartonsku kutiju za cipele. „Šaljem ovo u velikojžurbi, nesređeno“, pisalo je na koricama sveske koja je prekrivala desetakfilmova.

Tri dana su u redakciji pokušavali da, bar malo, srede i urede dobijenesnimke. Nije im od naročite pomoći bila ni ispisana sveska sa nekimpojašnjenjima, jer je, i u njoj, sve bilo razbacano i nepovezano, a rukopisjedva čitljiv, sa rečenicama bez jasnog kraja i početka, i bez ikakve naznakegde je šta snimljeno. Jedino su bili prepoznatljivi snimci kninskih bedema iponeki snimak iz tog grada. U svesci je, doduše, pisalo da je najmanjesnimaka iz Knina, a većina ih je iz sela, i srpskih i hrvatskih, iz Benkovca,Obrovca, sa prilaza Gospiću, ali koji je snimak odakle i ko je na filmu nije seznalo. Onaj, koji je paket poslao, u iškrabanoj svesci nije spomenuo ni sebe,pa se u redakciji bila začela i sumnja da to i nisu snimci Ćopavog Isusa, da nisveska nije njegova, nego je reč o podvali.

Spaljena kuća, čađavi zidovi, kao nagoreli kostur, crna greda sa krova, ilisa plafona, zakrčila nekadašnja vrata te nekadašnje kuće, a ispod grede, uvratima, kojih više nema, ugljenisani leš. Nemoguće je, sa snimka, raspoznatini pol ni uzrast tog ugljena. Ko je nesrećnik? Kako se zove selo? Ko je kućuspalio?

U jarku nekom, kraj omeđine neke, vrane i gavrani kidaju čovečju utrobu.Oči iskopane, vrat prekinut sečivom, muškarac je u pitanju. To svedočisnimak. I ništa više.

Naslonjen na zid starog kninskog bedema, sa puškom o ramenu,nasmejan, vladika Gerasim zagrlio dvojicu mladića, na šubarama immrtvačke glave, i oni nasmejani, ali se ne može saznati ni ko su ni odakle su.

Na drvenom čekrku, iznad bunara, obešen pas. Naduvena utroba, jezikviri iz mrtvih čeljusti, po jeziku popadale muve i mravi.

Kamion natovaren nečijom nesrećom. Vide se televizor, drveni plakar,kožni dvosed, kožne fotelje. Vidi se i da je kamion parkiran u nekomgradskom sokaku, vidi se i vozač koji spava za volanom, oborio glavu nadlanove, ne vidi mu se lice. Čeka, očigledno, da kamion bude napunjen, pada krene. Gde? Ko su pljačkaši? Ko je opljačkani?

Zastava nalik kafanskom stolnjaku sa crvenim i belim kvadratima,raširena iznad stene, a na vrhu njenog koplja, pobodenog u škrip, odsečenaljudska glava. Ispod zastave, u crnim uniformama, sa velikim latiničnimslovom U, pod oružjem, u objektiv nečije kamere smeju se četvoricamladića. Nije jasno da li se smeju, psuju ili pevaju.

Na livadi, kraj druma, dvadesetak postrojenih momaka, haotičnopostrojenih, bez vojničkih uniformi, vidi se da su dobrovoljci, i to srpski, jerje, ispred njih, general Čavka, a njega prepoznaju svi. Iza generala Čavke,skrstio ruke na prsima jedan major, ali niko u redakciji ne zna ko je on, nitimogu da odgonetnu zašto taj oficir gleda ispred sebe, a ne u generala,smrknutog generala, koji drži u ruci nečiju kapu, a drugom rukom kao da kidakokardu sa te kape, kida je ili miluje, to snimak ne pokazuje.

Starica neka, na prašnjavom drumu nekom, smežuranog lica, pogurena,sva u dronjcima, pružila desnu ruku prema grupi vojnika, naslućuje se danešto traži, da moli.

Mladi ustaša, kapa ga odaje da je ustaša, u žbunu nekom, zagrliodevojku, ona raskopčana, bluza joj pocepana, ruka ustaše na njenoj dojci, ausne na njenom vratu. Neki u redakciji tumače da je ustaša ljubi, drugidobacuju da je grize za grlo, jer ta uplakana devojka mora biti Srpkinja.Monstrum će da je siluje, pa će, onda, u tom žbunu, da je zakolje. Takonagađaju u redakciji, i nagađaju da je snimak iz okoline Gospića, možda i saVelebita, tamo gde je jama Jadovno. Od te tajne, koja je nedokučiva, za sve u

redakciji Srpskog slova još je veća tajna kako je Veljko, bogalj Veljko, uspeoda se privuče grmu sa ustašom i devojkom, i kršu sa nekoliko ustaša ispodšahovnice sa odsečenom ljudskom glavom. I da nije bogalj, on to nije mogao,govorio je urednik Savatije. Autor snimaka je neki ustaški fotoreporter,zarobili ga naši i snimke dali Isusu, drugoga objašnjenja nema, govorio jeSavatije.

Po deseti put, glasno su čitali i tumačili ono što je napisano u svesci.Taman kad bi im se pričinilo da su nešto dešifrovali, naišli bi na čvor kojiniko nije umeo da razveže.

Nije u pravu Boriša, fotografija je nemoćna, mutava i gluva, staricu pitajučija je, vražja, eto čija, jesi li naša ili njihova, ničija sam, kako ti je ime, ni tonije znala, ili nije htjela da kaže, da vidimo kako se krstiš, pobjegao je Bogod mene, čiji Bog, srpski ili ustaški, gladna sam, rekla je, pružila je ruku,moli parče hljeba, dobila je, dadoše joj, dadoše joj metak u čelo, ćušnuše je ujarak kraj puta, meni oteše lajku da ne slikam mrtvaca, naiđe major sagrupom vojnika, dajte mi kruha, tako je molila, major uperi automat u ludake,ona je ustaškinja, vi ste ustaše, leš ispod grede i obješenog psa iznad bunaramajor je snimio mojim nikonom, dobro jutro, pameti, u Kninu i sto kilometaraokolo samo su Srbi, samo pokoji Hrvat, koga oslobađaju Srbi i od koga, opetću se privući ustašama, s Velebita kliče vila, kolj’te Srbe, braćo mila, ovdjesu rođeni, ovdje odrasli, možda su neki i sa mnom išli u školu, Bože, Bože,kako mrze, skidaj kokardu, mrznija mi je od šahovnice i ustaškog U, to se nemože čuti na slici, Boriša nije u pravu, ludilo je iznad lajke, ošamari Čavkamladića kad mu otkinu kokardu sa kape, gavranovi kljuju džigerice i srce, aonaj krade i trpa u kamion, aoj, Srbi, kuku vama, ustaška vas čeka kama,najbolje da se ubijem, kaže major, ovo ne pominjite u novinama, njega će našida ubiju, naši ubijaju naše koji nijesu za naše, daj mi, sine, malo kruha,sanjam je, sanjam i onu djevojku, vidi li se na snimku crveni trag iz glave navrhu šahovnice, svježa krv, svježe odsječena glava, sve ću češće dazapisujem, da sričem svoje jade, a ne umijem, pravim greške, i gramatičke imisaone, ne umijem da išta ispričam kako bih htio, bježi mi pamet sa ugljenana psa, pa na ono koplje, milicija SAO Krajine, JNA, srpski Obilići, osenekakve, orlovi nekakvi, ustaše, zenge, domobrani, hrvatski križari, selo jeselo, ljudi su ljudi, nije važno jesu li iz Knina, Gospića, Obrovca iliBenkovca, zlo je zlo, to mu je ime, utovariše na kamion i šporet, i frižider,

ustaška se ore zvona, od Zagreba do Jadovna, djevojka je vrištala, ali lajkane čuje, ne može ni u pero da stane Jadovno, otkri mi nadimak vladikaBlebek, vladika Blebetalo, ubi mi ime, honorar je ogroman, ne vrijede ništasnimci, život ne vrijedi, kad zlo prođe, neće niko pamtiti Staricu, niugljenisanog ispod grede, ni glavu na šahovnici, samo će ostati mržnja,mržnja, mržnja, hvatam i sebe u mržnji, krećem ka Vukovaru, ovo pišem inabacujem da ne bi pamet odskočila od mene, i zbog filmova i snimaka, jer jena njima sve nesređeno.

Nije se, ispod pisma, ni potpisao. Nije, u svom haotičnom pismu,spomenuo ni ko je onaj vojnik, koji je u Beograd doneo njegove filmove.Zašto je bio toliko tajnovit, pa je, u svom pismu, sakrio ne samo ko je major,koga spominje, nego je sakrio i ko je on? U redakciji su odgonetali da je upitanju strah da paketić može da padne u nečije opasne ruke. Čije? Bilo čije,jer je Srpsko slovo bilo na nišanu svih. Za hrvatske domoljube, te su novinebile četničke, velikosrpske i agresorske, za srpske patriote, bile suproustaške, a za propagandne štabove JNA, Srpsko slovo je bilo što i plašt zabika u areni. Veljko je to znao, pa na paketiću nije napisao ne samo od kogaje, nego ni kome je upućen. Tako su razumeli u redakciji.

Skoro svi snimci su objavljeni, na udarnim stranama, ali bez navođenjaimena autora. Ispod svake fotografije, bio je isti tekst: Rat ratu. I Veljko itajnoviti major bili su u Kninu kad je Srpsko slovo stiglo u trafike i kad jegeneral Čavka izdao naredbu da se svi primerci tih novina zaplene i unište.

Nekako spontano, između majora, svojeglavog i stalno smraćenog, ijednog ćopavca, tužnog i ćutljivog, začeto je poverenje, zatim i prijateljstvo.Fotoreporteru invalidu svi su se podrugivali, i njegove kolege, i vojnici, idobrovoljci, i meštani. Nije to bilo bahato ruganje natopljeno zlom voljom,nego peckanje i zadirkivanje, manje zbog Veljkove kraće i zgrčene noge, amnogo više zbog njegovog nadimka. „Oj, ustaše, teško vama, Ćopavi je Isuss nama.“ Ta je pošalica, isprva, Veljku nagonila suze na oči. Jednoga jutra,kad je u Pres-centru pravljen ratni raspored za sve snimatelje i novinare, kadje određivano ko će, toga dana, na koji zadatak, gde, kojim prevozom, i učijoj pratnji, Veljko je zaobiđen, kao da ga u sali nije ni bilo. Neki brkajlija,kapetan kninske milicije, samo je prošao pored njega. Od svih novinara,snimatelja i fotoreportera, jedinog je njega preskočio. I ne samo da ga je

zaobišao, nego se, koji tren kasnije, i povratio, pa mu, kroz smeh, rekao: „Ti,Ćopo, idi do crkve i slikaj freske sa Isusom.“ Pogođen poniženjem, odgurnuoje kapetana milicije. „Stoko bez repa“, rekao je, a kapetan je podigao ruku,da ga udari. Ruku mu je zadržao major. Sve je video i čuo. „Stoko, sarepom“, opsovao je kninskog kapetana. „A ti, Isuse, ići ćeš gde budeš hteo, jaću da te vozim', rekao je Veljku.

Ugljenisani čovek ispod nagorele grede u vratnicama, i pas obešen iznadbunara, snimljeni su baš toga dana. U tom sprženom selu, hrvatskom selu,Veljko je slikao lajkom, a major nikonom. Sami, na zgarištu, dugo su sedeli ipričali kraj jedne omeđine. Major je imao potrebu, nezadrživu potrebu, da seizjada baš pred tim neznancem. Osetio je neku tajnovitu srodnost sa njim ipomislio da nadimak Isus, možda, i nije slučajan. Čovek dobije ime čim serodi, kad niko ne zna kakav će taj čovek biti, a nadimak odslikava čoveka.Eto, pomislio je, ni njegovo ime Jovan ne kazuje ništa, a nadimak Če kazujesve. Drugi su ga tako prozvali, još davno, na Vojnoj akademiji. U jednommladiću, sinu antikomuniste, potpukovnika nekadašnje vojske KraljevineJugoslavije, njegovi drugovi, iza njih i profesori, visoki oficiri komunističkeJugoslovenske narodne armije, prepoznali su melanholični romantizam, svimanjima dalekog, ali i dragog, avanturiste, čijim je posterima pitomac Jovankitio zidove svoje studentske sobe.

— Razmišljam, Isuse, da se ubijem - iznenadio je Veljka.— Dobro jutro - zbunjeno mu je odgovorio.— Moja jutra su mrtva - odmahnuo je i krenuo sa jadanjem.Beretka sa petokrakom, koja mu je na glavi - tako je počeo svoju priču -

nije ni zbog Marksa, ni zbog Lenjina, ni zbog Tita, ni zbog onog ludaka uBeogradu, koga zovu Sadamom. Brada njegova nije ni zbog generala Draže,ni zbog kninskog popa Momčila, kome se danas zaklinju. On je Major Če. Daje Če, onaj istinski Če, ostao na Kubi, da bude i desna i leva ruka Vođi, davlada, da se razmeće, da uživa u sili, on bi svoje snove izdao i ubio. „Če bi,Isuse, sebe ubio“, spustio je dlan na Veljkovo rame. Odrekao se svega, ubilisu ga drugi, i zato je, mrtav, i dalje živ. „Zato mi je na licu njegova brada, ana glavi njegova beretka, i zato moram da se ubijem', ponovo je uplašioVeljka. „Da se ubijem ili da me ubiju“, dodao je. On je oficir, nije se zakleonikakvom vođi ni partiji. Zakleo se jednoj državi. Gotovo je. Te države nemai neće je nikada više ni biti. Njegovi drugovi sa Akademije, njegovi drugovi

iz trupe, iz mehana, sa vojnih vežbi, sa gradskih šetališta, sa plaža Jadrana,sada su mu ratni neprijatelji. Šta on radi u Kninu? Koga on ovde oslobađa?Svuda su gotovo samo Srbi, svuda srpske crkve, manastiri, spomenici. Nionaj monstrum Pavelić to nije mogao da promeni. „Nije mogao Pavelić, ali ćemoći general Čavka“, ljutito je pripalio cigaretu. Planira Čavka ofanzivu naZadar i Šibenik, hoće na more, da pije kavu, kako kaže, kraj srpskog mora.Srpska Krajina, Srpska Lika, Srpska Banija, Srpska Slavonija. Kako? I zašto?On se stidi. I on je Srbin, iz Valjeva. Iz sela Struganika. „Vojvoda Mišić bistreljao i Čavku i mene“, žalosno se osmehnuo. Megalomani, lopovi, ubice ifukara ubiše državu i prosuše krv po njoj. „Gde si bio devetog marta?“, upitaneočekivano. „Na Trgu slobode“, odgovori Veljko. „Na trgu nesreće“, rečeMajor Če. I on je bio naivan, pa je poverovao da će se, toga dana, neštodesiti, ono čemu su se nadali ljudi od pameti, ako takvih više ima. I šta sedesilo? Ratne čarke i varnice sada su se razbuktale u plamen. Vođa buneprotiv rata crta mape sakate Jugoslavije, pripaja Kninsku Krajinu Bosni, aIstočnu Slavoniju premešta u Srbiju. „Ima li izlaza, kako rat da prestane?“,upita Veljko. Nikako, odgovori Če. Kuća gori, benzin se sipa po vatri, morada izgori!

Toga dana, rođeno je poverenje između njih dvojice, pa mu je Veljko, bezikakve bojazni, prenosio i mnoge tajne sa ratišta bez rata, o kojima je, zbognacionalnog patriotizma, trebalo ćutati. Nikakvu hrvatsku vojsku, na tomkrševitom prostoru, Veljko nije video. Srpski dobrovoljci, a sve češće ivojnici JNA, ratovali su sa malobrojnom hrvatskom sirotinjom po selima.Rušili, spaljivali, neretko i ubijali, terali ljude u izbeglištvo, a specijalniodredi hijena tovarili su na kamione i na traktore nameštaj, pokućstvo,kosilice, vršalice, goveda, konje, ovce, jaganjce. Iz udaljenih ličkih sela izaGospića i sela oko Velebita, na slobodnu srpsku zemlju, koju su štitili srpskiObilići, pristigli iz svih srpskih zemalja, i sve bolji od boljega, stizali susrpski pogorelci i donosili strašna svedočenja o zločinima. O ustaškimzločinima. Isto kao i četrdeset i prve - pričali su oni - ustaše nose iste crneuniforme, iste oznake, pale i žare, kao i onda, oči vade i režu grla, kao i onda,survavaju Srbe u jamu Jadovno, kao i onda. Sve je to Veljko pričao Majoru.„Znam ja i više nego što ti znaš, i zato neću da živim“, hvatao se Če za glavu.

Sredinom septembra Veljko se zadesio pred zgradom štaba generala

Čavke u Kninu. Bilo je jutro, malo prohladno. Omanja četa mladića umaskirnim uniformama, pod oružjem, čekala je kamione. Na kapama svih njihbile su kokarde. General Čavka izašao je iz zgrade u trenutku kada su se tineznanci peli u kamione kninske milicije.

— Ko ste vi? - osorno je upitao.— Srpski vojnici, gospodine đenerale - odgovorio je njihov komandir.— Ko si ti?— Vojin Glišić, gospodine đenerale.— Ko vas je zvao ovamo?— Dužnost, gospodine đenerale.— Krvavu vam majku četničku, skidajte kape sa kokardama.— Srpski vojnici ne smeju biti gologlavi, gospodine đenerale.— Kapetane Risto, dajte im naše šljemove.— Mi to odbijamo, nećemo pod petokraku, mi nismo komunistička nego

nacionalna vojska - odgovorio je komandir Glišić.General Čavka je, najpre, prebledeo u licu, ali je to bledo lice, odjednom,

prelilo rumenilo, potegao je pištolj, razgalamio se, psovao, zapovedao im dasiđu sa kamiona. Okupljao se narod, hrabrio dobrovoljce, podržali su ih imeštani pod oružjem.

— A gdje idete? - iznenada se smirio general Čavka.— Na Gospić, na ustaše, tamo gde vi nećete ili ne smete - odbrusio mu je

Vojin Glišić, očito okuražen podrškom meštana koju je dobio.— Ovamo se ne smete vratiti - dreknuo je Čavka, okrenuo im leđa i,

besan, utrčao u zgradu.U metežu, na tom malom trgu, Major Če nije primetio da se njegov

ćopavi prijatelj popeo na jedan od kamiona, pa je, oko podneva, u Pres-centar, da potraži Veljka, poslao i svog kurira. Nekako baš tada, kada je kurirraportirao Majoru, da fotoreportera nije pronašao, pred Gospićem jepočinjala bitka. Prvi put u svom životu, Veljko je video ustaše. Video je,zapravo, samo siluete u crnim uniformama, kako se, pognute i u trku,prebacuju od zgrade do zgrade, pucaju, vrište, psuju, ali ih, tako udaljene,nije mogao snimati, a dobrovoljci pod kokardama, sa kojima je došao, nisumu dozvoljavali ni da se primakne njihovoj prvoj borbenoj liniji ikomandantu Glišiću, koji je išao ispred svih. Neopažen, Veljko je napustiosvoju osmatračnicu i krenuo u obilazak gradića, od stene do stene, da se,

nekako, privuče ustašama i da ih uslika. Orijentir mu je bila kamena uzvišica,sa zastavom. Pucnjava i prasak bombi potresali su gradić, ali on više nijemogao videti da li ustaše, i dalje, odolevaju napadima na most u centruGospića, i da li su dobrovoljci, sa kojima se dovezao, ućutkali mitraljez uzvoniku katoličke crkve. Najčešće puzeći, drao je kožu sa kolena i laktova,trnje ga je bolo kroz farmerke i košulju. Tih nekoliko stotina metara za njegasu bili kilometri. Pucnjava je, iznenada, utihnula, a Veljko je, u svojoj blizini,među kršima iznad grada, začuo nečiji plač. Tako je nabasao na žbun saustašom i devojkom. Strah mu je oduzeo dah, i zaledio misao, kad je lajkaškljocnula, mislio je da će to ustaša čuti. Skrenuo je udesno, ka malojkraškoj pećini, odatle snimio ustaše ispod šahovnice i ljudsku glavu na vrhuzastave. Bio je toliko blizu da je video i kako dva tanka mlaza krvi, iz svežeprerezanog vrata, teku niz koplje i slivaju se u zastavu. „Ko će drugi, ja ćuprvi, da pijemo srpske krvi“, pevali su podivljalo, verovatno pijani ilidrogirani. Dole, ispod njega, u gradiću, opet su zapucali. Kao da je koza, a nebogalj, hitro se vratio na položaj vojnika pod kokardama. Osmehnutog, navojničkim nosilima spremnim za putovanje, zatekao je njihovog komandantaVojina Glišića. Veljko je pomislio da je živ, da mu je, od nečeg, samo pozlilo.„Slikaj mu ranu“, naredi mu neko. Kuršum je Glišića pogodio u leđa, ispodleve plećke. „Ubica je među nama“, dreknu jedan dobrovoljac dok su sepovlačili. „Ubica je Udba, majku im komunističku“, reče devojka. Tek tadaje Veljko primetio da je, među tim mladićima, bila i jedna žena. Veljko ih jenapustio pred Kninom, oni u taj grad nisu hteli da uđu. Ka Srbiji su otišlinekim sporednim putem, sa svojim mrtvim komandantom, još dvojicompoginulih i trojicom ranjenih.

— Pre nego što se ubijem, ili i mene moji ubiju, moram nešto da završim- rekao je Major Če, potresen svim što mu je Veljko ispričao. - Tvoje snimkeiz Gospića i ono što smo zajedno slikali, odmah ću, po svom kuriru, poslatitvojim novinama, a onda ću... - zaćutao je i pripalio cigaretu.

Ovoga jutra Ćopavi Isus vodi Majora prema Gospiću. Zapamtio je, rekaoje Majoru, svaki krš, svaku uvlaku i dubodolinu, sa lakoćom će, neprimećeni,prići šahovnici. On je ubeđen da je ona zastava, i đalje, tamo, u isti škrippobodena. Na vrhu njenog krvavog koplja samo su, možda, menjane ljudskeglave. Major Če mu odgovara, a njegovi vojnici slušaju, da je bitka, u koju

idu, vrhovna obaveza. Baš tako, vrhovna obaveza. Oni su, kaže vojnicima,nedavno rođeni, pa ne pamte ustaški malj, ustaški nož, ustaške jame ikonclogore. Ne pamti ih ni on, ali današnji svet, ceo svet, mora da pamti iono što ne pamti, ne sme da zaboravi zverstva, najstrašnija otkad je ratova iotkad je ljudi. Zaboravom zla, zlo se opravdava. Može Jugoslavija danestane, kao što će i da nestane, mogu u nesreću, do grla, da potonu i Srbi iHrvati, kao što će i da potonu, ali ustaška zmija sa tri glave mora bitizgnječena! - tresnu čizmom u karoseriju vojnog kamiona, a Veljko protrnu, neod tog Majorovog udarca, nego od one svoje slike o troglavom poskoku,iznad koje se, prestravljeno, krstio majstor Boriša.

Možda i čitavih pet kilometara ispred Gospića, skrenuli su sa druma, kagustoj šumici, kamion maskirali lisnatim granama i uspeli se do obližnječuke. Kroz stakla svog dvogleda, Major je, pažljivo, prebirao po kamenjaru.

— Eno zastave - povikao je. - Video sam i mitraljesku cev.— Ima li ustaša, gospodine majore? - upita jedan vojnik.— Trenutno ih ne vidim, ali tamo su. Odmah pored zastave, njihov je

bunker, cev mitraljeza viri iz bunkera.— Mogu li da pogledam? - upita Veljko.— Uzmi i gledaj - odgovori Če.— Glava je na koplju, kao što sam i mislio - vrati dvogled Majoru.Dugo je Če, sa te uzvišice, iz zaklona, pretraživao prostor ispred sebe.

Nije otkrio nikoga. Jedino su, u dolini, u Gospiću, tišinu poremetila crkvenazvona, ali se sami grad, sa te osmatračnice, nije video.

— Ništa mi se ovo ne sviđa - reče Major Če. - Juče mi je general Čavkaobećao da će pokrenuti vojsku na ovu stranu. Zamolio sam ga da to učinidanas, ali nema... nema nikoga na vidiku - usmeri dvogled ka teritoriji podkontrolom Čavkinog korpusa.

— Niste mu, valjda, odali šta namjeravate? - upita Veljko sa strahom.— Jesam - odgovori Če i objasni zašto je to učinio.Za generala Čavku i komandu iznad Čavke, granica Srpske Krajine je

ispred Gospića. Na Gospić i preko Gospića oni ne idu. Oni, jedino, mogu dasimuliraju ofanzivu. Da pokrenu malo vojske i da uzlete sa dva ili trihelikoptera. Njemu je to, kaže Major, dovoljno. Kad Čavka, tobože, napadneustaše, i kad ustaše priveže za sebe, on će se probiti do šahovnice, umunjevitoj akciji likvidirati zločince, i sa njihovog šanca ukloniti zastavu.

— Šta ćemo ako general slaže? - omače se jednom vojniku.— O tome, upravo, razmišljam - odgovori Če. - Moram da izaberem

između dve opcije.— Koje? - upita Veljko.— Jedna je opcija da se svi mi privučemo blizu ustaškog bunkera i da,

iza toga, sa nekoliko bombi, ja krenem ka bunkeru. Siguran sam da tu gamadmogu likvidirati, ali me brine ono iza toga... Po ovim vrtačama i škripima,možda ima još njih, a prasak mojih bombi čuo bi se i u Gospiću, pa bi krenulika nama. Vas osmorica vojnika, ne računam Isusa, teško da biste mogli daosigurate uspešno povlačenje.

— Mi to možemo - reče vojnik.— Može biti i da možete. Svi zločinci su nikakvi borci, velike kukavice.

Ali, malo nas je, a ne znamo koliko je ustaša, niti znamo koliko će ih jurnutiiz Gospića, a ja neću, ne smem, da rizikujem život ijednog od vas.

— Ne razumem - snuždi se vojnik. - Poveli ste nas na ustaše i mi hoćemona ustaše.

— Dosta, nema rasprave - podviknu Major Če. -Svi vi, odmah, kakamionu. Vratite se kilometardva, i tu me čekajte. Sam ću ovo da obavim.

— Ne mogu... neću, sramota me... - zamuca jedan od vojnika.— Čuli ste naredbu - dreknu Major. - Na izvršenje!— Ja nijesam vojnik, ne moram da slušam tvoje naređenje - povika

Veljko. - Idem i ja sa tobom.— Moraš da slušaš, Isuse. Vodite ga sa sobom - naredi Major Če.

Iz zaklona je izašao tek kad se uverio da je kamion napustio šumicu ikrenuo, nazad, prema Kninu. Dugo se prikradao ka brdu sa ustaškimbunkerom. U maloj vrtači, samo nekoliko metara ispod šahovnice, zgrčio sekao hrt pred skok, utišao disanje, nekoliko puta osmotrio iznad sebe, daodredi pravac, odvio tri bombe, remen kalašnjikova prebacio oko vrata.Svežanj bombi još je bio u vazduhu kad je Major Če iskočio iz vrtače i osuopaljbu iz automata. Bombe su raznele bunker i ustaške bombe u bunkeru, akomadi raskomadanih ljudskih tela poleteli uvis. Nečija ruka tresnula jeispred Majora, okrvavila mu jednu čizmu, a on je iz škripa čupao kopljezastave. Tada su odjeknuli pucnji iz obližnje uvale. U svom rancu, Major nijeimao još bombi, a ništa mu ne bi pomoglo i da ih je imao, jer do tog bunkera

nije mogao da dobaci. Zalegao je iza kamena i rafalima gađao crne uniformekoje su krenule ka njemu. Kuršum jedan okrznuo mu je nadlakticu leve ruke.Ranjen i bez ikoga da mu štiti odstupnicu, nije ispuštao šahovnicu, niti jeimao vremena da smakne sa vrha njenog koplja ljudsku glavu. Pogodi ga idrugo zrno, u nogu, njemu se učinilo da ga je nešto opeklo ili ujelo. Nanjegovu nesreću, prostreljena noga je otkazivala, krv je liptala iz rane, a nekazgurena i šepava prilika pentrala se ka njemu.

— Isuse, beži! Vraćaj se, Isuse - dreknu Major Če i pokuša da se uspravi.Poseče ga rafal sa leđa, on ne pade, osta uspravljen na kolenima, čak se i

malo iskosi, prema ustašama, pritisnu okidač svog automata, ali cev klonunaniže, zrna se razbiše o stene, nebo se prevrnu pred Majorom. Bez bola, bezsvesti o tome gde je i šta se desilo, bestelesan, kao sunčani zrak, čelom udariu kamen pred sobom, ne spade mu sa glave beretka.

Desetak metara naniže, kao paralizovan, i uspravljen, sa fotoaparatom urukama, stajao je Veljko. Nekoliko trenutaka bio je oslepeo. Nije videoustaše dok su mu prilazile, nije osetio ni njihovu pljuvačku na svom licu, ninjihove pesnice, ni čizme, niti je čuo psovke i krike.

— Koljimo četnika! - povika jedan ustaša.— Novinar, špijun - oduze mu fotoaparate drugi ustaša.— Tko si ti? - priljubi mu neko sečivo kame uz grlo.— Isus - odgovori Veljko i prekrsti se.— Odsijeci mu, Miroslave, ta tri prsta kojima se krsti - začu krik iza

leđa, a Veljko, ni sam ne znajući zašto, poče da šapuće. Mrdao je krvavimusnama, ispuštao mumlanje neko, poželeo da se prekrsti ponovo, ali struja,nalik trncima, krenu iz mozga, niz telo, pokosi ga i svali na krš, pao je nakolena i prevrnuo se na leđa. Nije bio u nesvesti, znao je da je živ, čuo je,čak, i cvrčke, ali očne kapke nije mogao da podigne, pa je izgledalo da jeumro. Strah mu oduze želju da otvori oči, jer je čekao, napregnuto, kad ćeosetiti ustašku kamu pod grlom. Čekao, čekao, i molio se, nemo i svomsnagom svoje misli, da umre, da ga njegovo srce preseče, a ne ustaški nož.Molio se, molio, odjednom i poverovao da on više nije među živima, da jeduša njegova izašla iz tela, duša ili misao, pa sve to što čuje oko sebe, a čujesvašta, i ne vidi ništa, čuje i posmatra njegov duh, koji, na tom ličkomkamenjaru, lebdi iznad njih obojice, mrtvog Majora i mrtvog Isusa, koji višenije ni ćopav ni prestravljen.

Naši su, koji naši, u zaklon, eno helikoptera, ne lete ovamo, idu naši i odGospića, kako da opravdamo gubitke, mrtav je, bocni ga, izgubiše sehelikopteri, ti raportiraj, zakopčajte bluze, gruvaju topovi, za dom spremni,četnički teroristi, samo jedan čovjek vam je sve ovo napravio, mi smohrvatske ustaše, gospodine pukovniče, odložite oružje, sunce ti krvavo, ovoje Če, otkuda ga znate, priđi ovamo, vi ste bruka i ološ, živio Poglavnik, biomi je pomoćnik u splitskom garnizonu, vi ste agent četničke armije, vežite ih,kolju i četnici nas, tko je ova djevojka, četnička kćerka, šta si joj učinio, znase, silovao i preklao, zna se, nemojte, gospodine pukovniče, neću pucati,zadaviću ga, opet Čavkini helikopteri, ja sam joj rođeni ujak, odstupite, kadkažem, oni su nam najbolji borci, odložite oružje - kundak nečije puške padepored Veljkove glave, on se trgnu, ali su mu očni kapci, i dalje, skamenjeni,pa sudi i zamišlja po onome što čuje, a ne vidi.

Neki hrvatski pukovnik je, izgleda, tu sa svojim vojnicima. Petoricaustaša su razoružana, potom i svezana. Neko hoće da im se sudi. Ustaše,koje su stigle iz Gospića, nisu uspele da ih oslobode. I oni su razoružani.Tako Veljko zaključuje i žao mu što je mrtav, pa ne može da vidi, da proveri.Pukovnik priča ustašama da su ugrozili sticanje hrvatske nezavisnosti. Svetje šokiran snimcima objavljenim u Beogradu. Krvava čovečja glava na kopljušahovnice. Jezivo. Jugoslavija se još nije raspala, još je Hrvatska uJugoslaviji, a odsijecanjem ljudskih glava, silovanjima, klanjima, ustaškimjamama, Hrvati se svetu predstavljaju kao varvari. „Zbog takovih monstruma,kao što ste vi, velike sile mogu odlučiti da Hrvatska ostane u jugoslavenskojtamnici", govori pukovnik svezanim ustašama, a Veljko se nada da su onipohapšeni zbog njegovih fotografija, pa požele da oživi, da se vrati iz mrtvih,da ustane i da ispriča sve. Da kaže pukovniku i kako je poginuo Major Če,njegov pomoćnik iz splitskog garnizona. Požele to, snažno, napregnu se dapodigne zakovane očne kapke, da otvori ukočene vilice, da krikne, ali gamrak pritisnu i ugasi u njemu sve.

Sutradan, u kninskoj bolnici, još je verovao da je pokojnik, ili da jesanjao sve. Da sanja i tu bolnicu, i vojnog doktora, koji mu govori da jedovezen prethodne noći, u vojnom kamionu. I da je, tim kamionom, dovezenoi telo Majora Čea.

Istraga

Iz petokrevetne sobe sa ranjenicima premešten je u sobičak sa jednimkrevetom. Pola sata kasnije u posetu mu dođe general Čavka.

— Srećne ti rane, junače - potapša ga po ramenu. Sa njim je bio još jedansredovečni muškarac, u civilnom odelu, ali ni general ni on ne imadoše gdeda sednu.

— Unesite dvije stolice i jedan stočić - reče general i svoj dlan spusti nabolesnikovo čelo. - Kako si, junačino?

— Dobro sam, kad oživim - prošapta Veljko.— Živ si - nasmeši se general.— Zovi doktora Esada.— Kojeg Esada? - podiže Čavka svoje guste obrve.— Neka završi operaciju.— Isuse, priberi se - steže mu general ruku. - Koje ti je pravo ime i

prezime?— Hirurg Esad Ćatović i Major Će.Muškarac u civilu izađe iz sobe i vrati se, ubrzo, sa doktorom i

medicinskom sestrom. Ona zavuče toplomer pod bolesnikovo pazuho, doktormu zavrnu pidžamu, pređe stetoskopom preko grudi, pridiže Veljka, oslušnuga i po leđima, zatim izmeri pritisak i puls.

— Nervno je rastrojen, daćemo mu injekciju - reče generalu. - Sačekajmokod direktora, trebaće nekoliko minuta da se pacijent smiri.

Zatekoše ga u još jadnijem stanju. Nije primećivao ni generala nigeneralovog pratioca. Žmurio je na levo oko, nišanio u plafon, podizaomršave ruke, kao da nešto drži u njima, pa bi, iznenada, navukao čaršavpreko glave i počeo da drhti.

— Ja sam general Čavka - smače mu general čaršav sa lica. - Moraš da

odgovaraš na moja pitanja.— Moram - ponovo zažmuri i zagleda se u plafon.— Kaži mi svoje ime i prezime.— Piše na dasci.— Kojoj dasci?— U Čemernici, na našem groblju. Ja sam umro.— Ti si, Isuse, u bolnici.— Kod doktora Esada, u Mostaru?— U Kninu, Isuse.— Hoću cigaretu.— Zar pušiš?— Pušim, rušim, gušim - ućuta i zaspa, u trenu jednom je zaspao i jedva

primetno disao.— Osposobite ga, kako znate i umijete - naredi general doktoru.— Može se, druže generale, desiti da je on medicinski izgubljen.— Ne razumijem.— Nervno rastrojstvo, depresiju ili histeriju moguće je sanirati, bar

privremeno, ali smo nemoćni pred amnezijom i pred ludilom.— Morate ga osposobiti za saslušanje, za istragu, pa neka poludi poslije

toga. Je li jasno?

Nekoliko narednih dana, general je posećivao bolesnika i pokušavao dazapočne smisleni razgovor sa njim. Uzalud. Veljko je izgubio i potrebu zahranom i vodom, pa su mu davali infuziju. Svest je gubio samo povremeno, akao da je bio bez svesti i kada je bio pri svesti. Na svako pitanje lekaraodgovarao je kao neko ko ne zna ni ko je, ni gde je, nego umišlja, sapatološkim uverenjem umišlja, da je umro, ili da je u komi. Donosili su mu inovine, a on nije znao da su to novine. Doktor je, čak, glasno čitao i prikazsahrane Majora Čea, govor generala Čavke, telegrame saučešća. Major jepoginuo kod Benkovca, u herojskom jurišu na ustaše, čitao je doktor svompacijentu, i sam se čudeći zašto se, u novinama, Veljko i ne spominje.Bolesnik je slušao, i to pažljivo, tako se pričinilo doktoru, ali se, ubrzo, učudu, uhvatio za glavu. „Kod mog oca, iznad Stoca, kod Benkovca“,prošaptao je bolesnik i ludački se osmehnuo.

Sedmog dana po dolasku u kninsku vojnu bolnicu, kod takvog pacijenta,uprkos protivljenju lekara, stigoše posetioci iz Beograda. Njih trojica,inspektori Vojne službe bezbednosti. Sa njima je bio i general Čavka.Bolesnika preseliše u prostranu sobu, u kancelariju sa radnim stolom,foteljama i tepihom na podu. Vojnici izguraše veliki regal iz sobe i unešebolnički krevet.

— Mi znamo da simuliraš ludilo - reče proćelavi inspektor, sa zlatnimzubom u donjoj vilici, i pruži Veljku nedeljnik Srpsko slovo. - Ne glumataj,nego priznaj, jer mi znamo sve.

— Znamo - reče bolesnik.— Znamo da si to ti snimio. Gde, kada i kako? Da čujemo.— Da čujemo - odgovori bolesnik.— Uzalud ti gluma. Glavni urednik je priznao.— Majstor Boriša - reče Veljko.— Nije Boriša, znaš ti dobro ko uređuje ove ustaške novine.— Javite Gavru da sam sa kumom Zinetom.— Poludio, sto posto je lud - reče general Čavka.— Evo ti papir i olovku - nije popuštao inspektor, i dalje uveren da

bolesnik simulira. - Napiši nam, lepo, svoje ime i prezime, datum i mestorođenja, kako ti se zovu roditelji.

— Drvena krstača u Čemernici - napisa Veljko.— Esad Ćatović, Ćopavi Isus - dopisa i pruži papir inspektoru.— Lud, sto posto - povika general Čavka, kad pročita šta je bolesnik

napisao.— Predlažem kraću pauzu, da popijemo nešto kod direktora - reče

inspektor, ali se seti nečega, iz svoje kožne torbice izvuče svežanj fotografija,svih fotografija sa filmova koje je nepoznati vojnik predao uredniku Savatiju.- Zaslužio si odlikovanje - reče Veljku i dade mu taj svežanj. - Ljudska glavana koplju šahovnice... nagrdio si ustaše.

— Boriša... neka vidi Boriša - reče Veljko kad razgleda fotografije.— Dobro je i pametno... jako je pametno što si prikrio ove lokacije -

izdvoji inspektor sliku mrtvaca, kome ptice raznose utrobu, i fotografijuobešenog psa. - I ovo ćemo da pripišemo ustašama - razvuče lice u osmeh.

— Isus u oblaku - povika Veljko, osloni se na laktove u bolesničkojpostelji i zagleda u plafon.

— Možemo ovako do noći - ustade general Čavka.— Hajdemo na piće, da vidimo šta ćemo.

***

Možda i cela dva sata proveli su u kancelariji direktora bolnice. Popišepo žestoko piće, stiže i kafa, za kafom i posluženje, dalmatinski pršut sasirom. Malo okrepljeni i pribrani, zamoliše direktora da izađe. Svoje tajnenisu želeli da govore ni pred njim, iako je bio pukovnik po činu. Inspektor,koji je isleđivao bolesnika i bio, očito, glavni istražitelj, raširi ispisanusvesku, za koju se sumnjalo da je Veljkova.

— Rukopisi ne liče, u svesci je latinica, a ovo, na ovom papiru, on je,maločas, napisao ćirilicom. Ovo, od maločas, prilično je čitljivo, a u svescije švrakopis - razveza kravatu i skide sako.

— Ko je slike i svesku odneo u Beograd? - upita general Čavka.— Jedan vojnik JNA, to nije sporno - odgovori inspektor.— Njega pritegnite, on zna pošiljaoca.— Zna, svakako, ali ne znamo ko je taj vojnik. Nije se predstavio, samo

je predao paketić i otišao - uzdahnu inspektor. - Nema nigde ni imena onogko je slikao i ko je ovo napisao - podiže svesku i tresnu njome o sto. - Uredakciji su, kažu, posumnjali da su... kako beše ime ovom ludaku?

— Veljko... zaboravih mu prezime - reče general Čavka. - Svi ga zovuĆopavi Isus, pojma nemam zašto. Major Če i on su bili prilično bliski.Možda ovo ne znate, a može da vam pomogne.

— Znamo, piše u svesci. Spominje se neki major, čak piše i da je, tajmajor, slikao zločine u jednom hrvatskom selu, ali imena majora nema.Možemo, opet, samo da sumnjamo, a mi tražimo dokaze... Urednik novinanama je naklonjen, u vezi smo sa njim, ali ni on nema nikakvih dokaza da jeIsus, Ćopavi Isus, autor fotografija. Sumnja na njega, sumnjamo i mi, alibudala, videli ste, neće da govori.

— Ja sve manje razumijem o čemu se ovdje radi - skide general šapku saglave. - Mislio sam da vas zanima kako je poginuo Major Če, gdje jepoginuo, od koga, kako je njegov leš dopremljen do naših vojnika, i kako jeMajorovu pogibiju preživio Isus. To sam mislio, a vi zapeli za fotografije,koje su objavljene dosta prije misteriozne pogibije Majora Čea.

— Ova ulazna rana je na leđima - pruži mu inspektor fotografiju mrtvogkomandira Vojina Glišića.

— Pa šta? - vrati mu general fotografiju. - Kuršumi ne biraju, pogađaju iu leđa i u prsa.

— Tačno, generale, ali ceo Beograd bruji da je Vojin Glišić pogođenotpozadi, od svojih, a onaj bandit je prozvao nas. Govori da ga je ubio našplaćenik, naš agent, ubačen među Glišićeve dobrovoljce.

— On nema nikakve dokaze za te optužbe - reče general.— Ima on, izgleda, svoje doušnike svuda. On govori da Udba,

komunistička Udba, kako on kaže, na hrvatskom ratištu pravi zločine i nadSrbima, koji se protive ratu i zločinima, i da te likvidacije pripisujeHrvatima... Naše smaknuće ovog mafijaša - ponovo pokaza fotografiju VojinaGlišića na nosilima - opasni je vetar u jedra tih optužbi. Ubedili smodobrovoljce da sakriju istinu, sada je naš čovek, onaj koji je organizovaoGlišićevo smaknuće, njihov novi komandant, ali nismo obradili fotoreportera.Bićemo razgolićeni, ako on progovori.

— On da progovori? On ne zna ništa, lud sto posto - zasmeja se generalČavka. - Ne razumijem, zaista, zašto trpite onu bradatu džukelu?

— Kako da ga ućutkamo, generale? Ima ogromnu podršku u Srbiji, i touglavnom mladih ljudi.

— Nekako ga namamite ovamo. Neka dođe, kao da pomogne Srbima.— Nemoguće, a i opasno, generale. On, otvoreno i javno, poziva naše

mladiće da cepaju pozive za mobilizaciju, i da dezertiraju iz JNA. On je,kaže, protiv građanskog rata i razbijanja države. On je za pregovore i rat zapregovaračkim stolom. Veliki demagog. Kad bi, čudom nekim, promeniopamet i poveo svoje ljude na hrvatsko ratište, mi bismo morali da gasprečimo.

— Zašto? - raširi ruke general Čavka.— Kad bi on ovde bio ubijen, kad bi ga ubile baš i ustaše, nas ni Sava ni

Dunav ne bi oprali. Najmanje dva miliona ljudi u Srbiji verovali bi da smo gami ubili... Kad dođe pravi trenutak, mi ćemo se sa njim raskusurati u Srbiji...samo u Srbiji - ponudi generala cigaretom i dosu, u njegovu čašu, malorakije. - Zašto ste, u govoru na sahrani Majora Čea, kazali da je on pao kodBenkovca? - upita, iznenada, kao iz zasede.

— Toga dana smo dejstvovali kod Benkovca, a ne kod Gospića -

odgovori Čavka.— Tako je, ali Hrvati znaju da Če nije poginuo kod Benkovca. Zašto vas,

šta mislite, oni ne demantuju?— Ne znam.— Zbog toga, generale, što je pukovnik zengi, koje su razoružale i

pohapsile ustaše, naš čovek. Ona devojka na fotografiji, koju ljubi ustaša ikoju je on silovao i zaklao, kćerka je rođene sestre tog hrvatskogpukovnika... sestre udate za Srbina. On je saznao za zločin, a on još verujeda će JNA pobediti i da će...

— Naravno da će JNA pobijediti - viknu general Čavka. - Kako se zovetaj pukovnik?

— To ni vama ne mogu reći. I ovo, što vam odadoh, nemojte ni crnojzemlji. Po njegovom naređenju, Majorov leš prebačen je na našu stranuratišta... leš i zarobljeni fotoreporter.

— Moji vojnici nisu vidjeli nikakve hrvatske vojnike - reče general. - Onisu, kažu oni, po dogovoru, čekali Majora daleko od Gospića, možda i cijelihpet kilometara daleko. Nije, do njih, međutim, stigao Major Če, nego je, kakokažu, do njih dobauljao fotoreporter Isus, kazao im da je Če mrtav i odveo ihdo leša, a tamo, kad su došli po Majorov leš, nije bilo ni ustaša ni zengi.

— Zenge su bile skrivene u šumarku - reče inspektor. - Nameravali smoda to, što nam je odao hrvatski pukovnik, proverimo i svedočenjem ovogbolesnog ludaka. Zapravo, ni najmanje ne sumnjamo u pukovnika, nego naszanima kako je Če poginuo, a fotoreporter je to video.

— Vidio je, valjda, i vaš pukovnik - pecnu ga general.— Nije video. Če je bio ubijen kad je on stigao. Zatekao je i sedmoricu

ustaša raznetih bombama.— Kao da mi prepričavate neki američki triler - reče general. - Sve su to,

o čemu pričate, vidjele i one ustaše, koje je vaš pukovnik razoružao isproveo u zatvor. Te ustaše će otkriti pukovnikovu izdaju.

— Izdaju? - namršti se inspektor. - Njima je korisnije da ćute i krijusvoju sramotu. Jedan, samo jedan, srpski oficir napravio je kasapnicu iznadGospića. To oni, nikome, neće priznati. Verovatno će lagati da ih je bilanapala naša divizija, i poricaće zločine zbog kojih su uhapšeni.

— Isus pjeva - utrča bolničarka.— Šta pjeva? - skoči general.

— Ništa ga nisam razumjela - odgovori bolničarka.Svi se sjuriše do njega, ali on nije pevao. On je plakao. Na pitanja više

nije ni odgovarao. Inspektor Vojne službe bezbednosti, tada, odluči daisproba i svoj poslednji adut, pa se, ubrzo, u toj kancelariji sa bolesnikom,pojavi i Neđo Baksuz. Zagrlio je Veljka, poljubio ga, seo pored njegovoguzglavlja, ponovo ga zagrlio, spominjao mu oca Gavra, majku, baku Anđeliju,nevesinjsku gimnaziju, čak i kiosk sa viršlama, Milanov čardak i Tarasa.Bolesnik je samo plakao.

— Izgubljen slučaj - reče inspektor Vojne službe bezbednosti. -Prebacićemo ga u Beograd, na VMA. Ovde samo zauzima ležaj i nije podnašim stalnim nadzorom.

Nikada se neće saznati ko je odao tajnu da je Veljko na VMA, naVojnomedicinskoj akademiji. Vest je, u najvećem poverenju, i to uveče, pomraku, u Čemernicu doneo šumar Rifat i prišapnuo je Gavru, tek kad jenapustio Gavrovu kuću, a on krenuo sa njim, da ga isprati. „Ovo mi je preniojedan naš zemljak, ne smijem ti reći koji, odlećele bi nam glave, i njegova imoja“, rekao je šumar. „Rifate, brate, je li moj sin nekoga ubio ili ’nakvo zlonapravio?“, upitao je Gavro. „Ne znam, valjda nije, ali nekakav belaj je upitanju, čim je to velika državna tajna“, odgovorio je on i nestao u mraku.Ništa ne kazujući ženi i majci, Gavro se prevrtao u krevetu, puktao,preznojavao se, ustajao i pušio. Ko je čovjek koji je tajnu preneo Rifatu? Dato nije nekakva smicalica? Što mu je sin u bolnici, i to najboljoj u državi, ane u zatvoru, ako je počinio neko zlo? Rifat reče da mu je tajnu dojavio nekoko je gore, visoko, a iz tih je hercegovačkih krša, neko ko, izgleda, zna iodakle je Veljko i čiji je on sin. Ko bi to mogao biti? Pobrojao je, u mislima,najmanje njih desetoricu. Neki su bili generali, jedan je bio i admiral, setio sei dvojice sudija i trojice profesora, i odbacio sumnju na svakog od njih. On jeznao ko su svi oni, ali su samo jedan general, jedan sudija i jedan profesorznali za njega, za seljaka Gavra i za Gornju Čemernicu. I svima njima, koji sugore, jedan šumar iz Donje Čemernice bio je dole i predaleko od njih. Rifatzna mnoge ljude, ali ti veliki, koje on zna, ne bi njemu odavali tajnu, koja bi,kako mu Rifat reče, mogla da ih košta i položaja i glave. Tajnu, sigurno, nijeRifatu dojavio ni Đorđo Radan, brat Gavrove žene Darinke i pukovnik bašVojne službe bezbednosti. Da on išta zna, krišom bi došao u Čemernicu i

tajnu poverio njemu i sestri, a ne šumaru Rifatu.U tom premišljanju i odgonetanju, nije se ni setio Neđa Baksuza, nitije

znao da je Baksuz bio u Kninu i da je, u tamošnjoj bolnici, video njegovogsina. Znao je samo to da je Baksuz neka mutivoda, da uskače u svaku pređu,kako se kaže u Čemernici, i da ga se ljudi klone i zbog toga što je brbljiv, štoogovara svakog i svašta izmišlja.

Čim je svanulo, Gavro naredi ženi da mu zagreje vode u velikom kazanu,da se okupa, i da mu spremi „onu košulju i ostalo“, jer mora u Beograd,dobio je poziv na neki važan sastanak.

— Da mi se đetetu nešto nije desilo, pa kriješ od nas? - povikala je bakaAnđelija.

— Ne boj se, on je u Hrvatskoj, slika i blesavi se - odgovorio je majci.Tada je Hanibal snažno zalajao, utrčao u kuću i počeo da cvili.

— Blago meni, ovo je dobar znak, doći će mi sin - sagnula se Darinka izagrlila krupnog šarplaninca.

Na autobuskoj stanici, u Beogradu, Gavro dade taksisti ceduljicu saadresom do koje će da ga vozi. Ponovo je, u autu, premeravao svoju odluku.Dobro je znao da je tajna, državna tajna, isto što i pomračina. Progutačoveka, a da niko ne sazna ni kako, ni gde, ni zbog čega. Sin mu je, tajno, uvojnoj bolnici. Od čega god da je oboleo, i ma šta da je državi skrivio, tomora biti javno. Samo tako će on izvući sina iz mraka. Možda ga neće spasitini od bolesti ni od optužbe, ali će se, makar, saznati gde je, zašto je tu gde je,šta kriju doktori i oni koji im naređuju. Samo tako će on - i to pomisli -sprečiti doktore da mu sina otruju. Mnogi su „narodni neprijatelji“, posleonog rata, likvidirani po bolnicama, injekcijama ili praškovima, reče Gavrosebi, u sebi, pa se uplaši od sebe. Čak se i zastide.

Onda je bilo takvo vreme, i tako se moralo, onda je iz velike nužde, i unajboljoj nameri, vlast morala da ubija i tajno. Ovo je, međutim, drugovreme, vlast je ista, ali vreme nije isto. Sada ima i ljudi, i partija, i novina, itelevizija, kojima je sve javno i od kojih se ništa ne može sakriti. Propadadržava, sve propada, ali javno - zapetlja se u mislima i, na trenutak, zaboravii kud to ide i zašto. Pomisli i da bi najbolje bilo da, najpre, svrati do ženinogbrata, pukovnika Đorđa Radana, da mu kaže šta je čuo i da se sa njimposavetuje. Uzdahnu, odustade. Pukovnik je, verovatno, pod prismotrom,

uvaliće ga u nevolju. Pre tri godine je penzionisan, sad ga zovnu da poneštoobavi, tobože još im je potreban.

— Ja sam Veljkov otac, htio bih do glavnoga - reče, čim uđe u redakciju.— Koga Veljka? - upita neki mladić za pisaćom mašinom.— Mog sina, slikara... ima bradu i kraću nogu.— Uredniče, traži te otac Ćopavog Isusa - povika taj novinar. - Sedite,

gospodine - pokaza Gavru praznu stolicu.— Vi ste Veljkov otac, baš mi je drago - pruži mu ruku Savatije.— Jesam, ja sam Veljkov otac - zbuni se Gavro.— Šta ćete da popijete? Vaš sin nam se ne javlja, znate li šta je sa njim?— Možda i znam, pa me nevolja ođe i dovela.— Šta je bilo? Da mu se nešto nije desilo?— Desiće se, ako se već nije desilo - otpi Gavro gutljaj vinjaka koji mu

doneše. - Htio bih da popričamo, ali nasamo.

Ispriča Savatiju, u njegovoj uredničkoj sobi, da mu je, poverljivo,dojavljeno da je Veljko na VMA, i da je to državna tajna, a urednik kao daodskoči od fotelje. Onda mu reče da se on plaši tajnosti i da želi da izbavisina iz mraka. Neka mu sude i neka ga osude, ako je nešto skrivio, ali on,njegov otac, želi da vidi sina, da ga obiđe u bolnici, i želi da on, urednik, začije novine Veljko radi, pođe sa njim.

— Šta ću vam ja? - upita Savatije, a Gavro, u njegovom pogledu,prepozna da se uplašio.

— Ako odem sam, neće me pustiti. Vi ćete biti svjedok, ništa više. Čimima svjedoka, više nema tajne.

— Da, da - diže se urednik, poče da šetka oko Gavra, stalno se češkajućipo glavi. - Možda vam je pogrešno javljeno, možda vaš sin i nije u bolnici.

— Možda, ali ja hoću da provjerim.— Rat je, gospodine Gavro - reče Savatije.— Znam - reče Gavro.— U ratu postoje i ratne tajne, one se ne smeju otkrivati. Ako je vaš sin,

zaista, u bolnici, ako je tajno u bolnici, i to vojnoj, onda to nije bez nekograzloga.

— Šta je da je, on mi je sin, jedini sin, i ja moram da ga posjetim.

— Ne znam, dovodite me u nezgodnu situaciju - vrati se Savatije za svojsto i sede. - Mi smo Veljka poslali u Knin, ali se on nama još nije javio, nitismo dobili ikakve njegove fotografije - govorio je polako i razgovetno, da gadobro čuju oni koji ga prisluškuju, ako ga prisluškuju. - Zašto da idem savama u bolnicu? Vi ste otac, a ja mu nisam nikakav rod.

— Mogu li da vas nešto zamolim? - upita Gavro, posle dužeg ćutanja.— Izvolite.— Dajte mi Maksimov broj telefona ili mi recite kako da dođem do

njega.— Zašto? - začudi se glavni urednik.— Da on pođe sa mnom. On me, sigurno, neće odbiti. On se ne plaši

nikoga.— Maksim nije danas u Beogradu - odgovori Savatije i ponovo poče da

šeta. - Pogrešno ste me razumeli, poći ću sa vama - potapša Gavra poramenu.

Pred glavnim ulazom Vojnomedicinske akademije urednik se, umalo, nesudari sa generalom, načelnikom bolnice. „Ćoro ostaje Ćoro“, nasmeja se kadprepoznade Savatija. Taj general je, pre dvadesetak godina, tada kapetan, biou istoj trupi sa poručnikom Savatijem, ali to Gavro nije znao, niti je mogaoznati da je, dok je bio u vojsci, kao oficir za informisanje, Savatije imaonadimak Ćoro. Stalno je žmirkao i, žmirkanjem, sebi nadenuo novo ime. „Bašdobro što natrčah na tebe“, reče urednik. „Došao sam da obiđem jednog tvogbolesnika“, poče da mu objašnjava da je taj bolesnik njegov novinar, inovinar i fotoreporter, da ga je on poslao na kninsko ratište, i da je njegovomocu javljeno da mu je sin sada na Vojnomedicinskoj akademiji. Tek tada,predstavi Gavra generalu, a general se vrati u zgradu i naredi dežurnomoficiru da njima dvojici, Gavru i Savatiju, bude na usluzi. Ništa više nijerekao, žurio je, a nisu mu kazali ni ime bolesnika kome su došli u posetu.

Oficir je nekome telefonirao, čekao sa slušalicom na uvu, ponovotelefonirao, ponovo čekao i mrštio se, ne govoreći ni kome sve telefonira ništa mu kažu.

— Sačekajte, sad će pukovnik.— Da li je moj sin ođe? - upita Gavro.— Sačekajte pukovnika - odgovori oficir.

Okruglog lica, sa naočarima, strogog držanja, gologlav i guste čekinjastekose, taj pukovnik, koji brzo stiže, reče im da, prema njihovim podacima, ubolnici nema ranjenika iz Knina. Nema, dobro su proverili.

— Moj sin nije vojnik, on slika za novine... moj sin nije ni ranjenik... nije,da ja znam, malo je invalidan u jednu nogu, ali odavno, prije nego što je ipošao u školu - zapetlja se Gavro.

— Veljko je fotoreporter, radi za Srpsko slovo, a ja sam glavni urednik -reče Savatije.

— Žao mi je, nemamo nikoga iz Knina - odgovori pukovnik. - A za kojenovine on radi, ponovite, molim vas?

— Radi za Maksima - odgovori Gavro, ne shvatajući zašto se Savatijeuhvatio za glavu. Gavro je, naprosto, mislio da je Maksim glavni u timnovinama.

— Ja sam glavni i odgovorni urednik, gospodin Gavro je pogrešio - isprsise Savatije.

— Možda i nije pogrešio - odgovori pukovnik i ode u bočnu kancelarijuda nekome telefonira. - Idemo liftom - reče im, kad završi razgovor.

Ne odvede ih do bolesnika, kako su mislili, nego u jednu prostoriju sadvojicom muškaraca u civilu. Dočekaše ih smrknuti, sa fasciklama ispredsebe. Ne ponudiše ih ni da sednu.

— Mi smo oficiri Službe bezbednosti - reče jedan od njih, onaj sa zlatnimzubom u donjoj vilici, i otvori fasciklu. - Veljko Vujović, zvani Ćopavi Isus,rođen 1961, selo Gornja Čemernica, od oca Gavra i majke Darinke,fotoreporter, do sada neosuđivan - pročita glasno. - Ovde je, na lečenju odnervnog rastrojstva. Ovde je, međutim, i zbog veoma važne istrage, koja jedržavna tajna prvoga reda, pa su mu, do okončanja istrage, posete zabranjene- reče povišenim tonom, nalik pretnji.

— Istražujte šta god hoćete, ali ja moram da vidim sina - povika Gavro.— Vi želite da vidite sina, i to je razumljivo, ali je drugo pitanje da li

možete, da li smete da ga posetite - reče drugi oficir.— Da li smijem da vidim bolesnog sina? To me pitaš, to mi kažeš! -

izgubi Gavro prisebnost. - Jesi li ti pri sebi? - povi se, nad njim, iznad stola.— Vi ste prvoborac, stari komunista i provereni patriota - reče prvi oficir.

- Državni interes, državna tajna je u pitanju.— Koja tajna? - progovori Savatije. - Do sada je bila tajna, ali više nije.

— Kako to mislite da više nije.— Tako što sad otac zna da mu ovde držite sina i tako što to znam i ja,

glavni urednik novina, koji će da objavi...— Šta ćeš da objaviš? - planu oficir i ustade.— Objaviću da Služba bezbednosti ne dopušta ocu da poseti sina u

bolnici. A ti se, druškane, malo smiri i raspitaj se ko sam ja.— Dobro, dobro, bez pretnji i bez skandala - reče oficir. - Pozvaću

doktora, pa ćete obići sina - osmehnu se Gavru. - Smem li, u najvećempoverenju, da vas nešto upitam?

— Pitaj šta god hoćeš - odgovori Gavro.— Kako si doznao da je tvoj sin ovde? Zanima me, tek onako.— Javilo mi se u snu, tek onako - odgovori Gavro.Dadoše im zelene bolničke mantile i najlonske čarape, koje navukoše

preko cipela. Hodnikom su, dok su prilazili Veljkovoj sobi, dvojica bolničara,mladić i devojka, užurbano gurali krevet sa točkovima i nekog na tomkrevetu.

— Đe si, sine moj - pritrča Gavro bolesniku, sagnu se, zagrli ga, i dugo sene odvajaše od njega. - Jesi li dobro? - upita drhtavim glasom, ali je Veljko,odsutno, i kao da su mu oči staklene, zurio u oca.

— Uzbuđen je - reče doktor.— Krevet je udoban, sam je u sobi, ima i svoj toalet... evo, i mantil ima, i

papuče - raspriča se oficir Službe bezbednosti.— Veljko, da li me poznaješ? - primače Gavro stolicu i sede kraj

uzglavlja.— Dobro sam, đede - prošapta on.— Ja sam tvoj otac, a ne đed, ti đeda nijesi ni upamtio... Šta te boli?— Hoću kući - odgovori Veljko.— Još samo koji dan, kad ozdraviš - reče oficir.— Da li me sada poznaješ? - podiže mu otac pramičak kose sa čela.— Poznajem, đede.— Tajna, velika tajna, državna tajna - razgalami se Gavro na dvojicu

oficira. - Vi ga trujete... hoćete da ga ubijete... to je vaša tajna. Nećete, nemože, ne dam, vodim sina sa sobom.

— Naravno, čim završimo istragu - reče oficir.

— O čemu? - dreknu Gavro. - Šta tražite?— To je tajna, ne mogu da kažem.— Je li on nekoga ubio?— Nije.— Da li je ukrao?— Nije.— Da li je izdao državu? - povuče ga jeziki odmah se pokaja što je to

upitao, jer je znao da vlast i sila svakoga mogu i optužiti i osuditi za izdajuvlasti i sile.

— To vam, već, ne mogu reći - odgovori oficir.— Za to što istražujete, ja sam odgovoran - umeša se urednik i začudi i

oficire, i Gavra, i doktora, a bolesnikove oči poprimiše drukčiji sjaj. -Fotografije su anonimne i, kao takve, ja sam ih objavio.

— Kakve fotografije, o čemu to govorite? - upita drugi oficir.— Ne igrajmo se žmurke - odgovori Savatije. - Vaši šefovi znaju sve, a vi

izigravate da ne znate ništa. Da ne znate ni ko sam ja, a i mene steisleđivali... Bolesnik hoće kući, a hoće to i njegov otac. U čemu je problem?

— Lečenje je u toku, bolest je ozbiljna - reče doktor.— Pacijentu je potrebna bolnička nega.— Vidim dobro tu vašu njegu - povika Gavro. - Oca rođenog ne poznaje,

samo što nije umro.— Jesam - reče Veljko.— Šta jesi, sine? - obradova se Gavro.— Jesam, umro sam - žalosno se osmehnu.— Idemo kući - pruži mu otac ruku. - Idemo, diži se... Vodim te kod tvog

ujaka, a sjutra ćemo u Čemernicu.— Ne dozvoljavam, slab je, ne drže ga noge - pobuni se doktor.— U redu je, odobreno je - reče oficir, koji je, neopaženo, bio izašao iz

bolničke sobe, nekom telefonirao, pa se vratio. - Odobreno je, ali samo podjednim uslovom.

— Kojim? - raskorači se Gavro ispred njega.— Vi ne smete ništa da objavite u novinama, niti da ikome prepričavate

današnji događaj - reče Savatiju.— A vi, druže Gavro, morate da ćutite o svemu. Sin vam se razboleo u

Kninu, šokirali ga ustaški zločini, prebačen je u Beograd, na lečenje, a vi ste

ga, na svoju ruku, odveli kući. Jesmo li se dogovorili?— Ja danas nisam ni bio ovde - nasmeja se Savatije.— Sve sam razumio, tajna je tajna - pruži Gavro oficiru ruku. - Spremi

se, sine - reče Veljku.

Pećina

Čemernicom, i dalje od Čemernice, razneše priču da je Veljko poludeo.„Niti zbori, nit romori, ne zna za sebe, zabeči se u brda, kroz prozor, i mlatararukama, tankim kao grančice“, pričao je neki seljak okupljenom narodu, nanevesinjskom pazarištu. „Pamet iscijedile ustaše iz njega“, pričalo se uBileći. „Ne govori ništa, ponekad zareži i zabali, kao bijesan pas“, pričao jepoštar u Gacku i kleo se da je to on video. „Jadnik, nema mu lijeka“, pričalose po Čemernici, i Gornjoj i Donjoj, kad Gavro ne čuje. „Daće mili Bog, paće ozdraviti, važno je da je živ i da se vratio“, pričali su pred Gavrom,Darinkom i Anđelijom.

Od jutra do kasno uveče, ređale su se posete suseda. Žita su bilapokošena i ovršena, voće obrano, kupus položen u drvenu burad, da se kiseli,travke za čajeve i meleme osušene, mešine napunjene sirom i kajmakom, aovčije meso sušilo se, na dimu, ispod slamnatih krovova. Još samo svinjenisu bile poklane, u Gornjoj Čemernici, u Donjoj ih nije ni bilo. I još je,poneko, jedino odlazio do krša na Tavoru, da bere divlje šipke i drenjine.Ljudima u Čemernici, ti jesenji dani, sve kraći, činili su se dužim od onihletnjih, kada bi, od zvezde do zvezde, bili u teškim poslovima. Svojubesposlicu i dosadu razbijali su i, svakodnevnim, posetama Gavrovom sinu.Znali su oni da su teret bolesniku, da su teret i Gavru, jer je svakoga moraogostiti, takvi su običaji, oni ne dopuštaju da se kuća sa bolesnikom iranjenikom zaobilazi, niti dopuštaju da se, čak ni pred slučajnog posetioca, neiznese ono najbolje u kući. Znali su to oni, pa u obilazak bolesnog nisudolazili praznih ruku. Tobože bolesnom Veljku donosili su kafu, pršut,maslac, mladi sir, flaše rakije i vina, voće, čak i pečenje i pite. Prvih dana,zagledali su Veljka, pitali ga da li mu je bolje, je li video ustaše, jesu li toprave ustaše, da mu boljka nije od noge, je li uslikao ustaše, a komšijaMuharem ga je, čak, priupitao i gde su mu aparati za slikanje. Pošto je on

samo ćutao u krevetu, jadan i odsutan, ubrzo su prestali da ga propituju imuče. Glumački vešto, samo bi ga pogledali i kazali da je on, Bogu hvala,bolje nego juče. Onda bi se zagledali u televizor i zametnuli priče o ratu, istepriče svakog dana, ali poškropljene sve većim strahom da užas iz Hrvatskemože stići i do njih.

Iznad Gavrove pojate, ogromna je stena, kao brdo, a u steni je prostranapećina. Posle rata, onog rata iz četrdeset i prve, sadašnja Gavrova kuća bilaje omeđina, spalile je ustaše. Vrativši se u Čemernicu, on se, sa ocem Đuromi majkom Anđelijom, uselio u tu pećinu. U naponu momačke snage, umoranod rata i željan mirnog života, sa ocem i majkom je, duže od četiri sedmice,sređivao i uređivao to prirodno sklonište. Poravnali su pod pećine, obilikamene oštrice sa strane, brvnima zaprečili ulaz, ilovačom popunili šupljine,a stolar Salko iz Donje Čemernice, Salko Tišler, kako su ga svi zvali,napravio je krevete, stolice i sto, istesao je i postavio i vrata, u pećinu suuneli i šporet, predratni njihov šporet, koji su izvukli iz ruševina svojespaljene kuće. Odatle, iz pećine, obnavljali su kuću i pojatu, a u prolećečetrdeset i šeste, na imanju Vujovića opet su muknula goveda, začulo seovnujsko zvono, zalajao je i pas, iz kućnog, a ne pećinskog odžaka izvio sedim.

Veljko će se roditi tek petnaest godina kasnije, ali mu se, kao dečaku,činilo da je i on, pre svog rođenja, pre nego što mu se otac i oženio, živeo utoj pećini. Možda i zbog bakinih priča da je đed Đuro, i kad su obnovilikuću, često konačio u pećini i da je, u njoj, i umro. Jednoga jutra, baš onegodine kad se Gavro oženio, Đura su zatekli ukočenog, kao da je zaspao.Pred smrt je, pričala je Anđelija unuku Veljku, njegov đed, svakoga dana,opominjao Gavra da se ženi i da svom ocu podari unuče. Dečak Veljko jeumišljao da je deda doživeo svoju veliku želju, i da je on, pored njega, unjegovom krevetu, plakao, plakao, i izmolio oca da isprosi i u kuću dovedenjegovu majku Darinku. Toliko je bila snažna ta dečja fantazija, da je, iVeljko, poput svog dede, često bežao u pećinu, u njoj se igrao, maštario,molio i da mu krevet naprave, da tamo i spava. Čak je, i kao bogalj, kad jepošao u školu, rado bežao u pećinu, u njoj učio i u njoj patio zbog tragedijekoja ga je pogodila.

Svog života u pećini Gavro se prisećao ponekad, i sve ređe, a tenovembarske večeri, dok mu je bolesni i nemi sin ležao u krevetu, a kuća

bila prepuna gostiju, na onaj rat, davni rat, i daleke poratne godine, teško daje mogao i pomisliti. Na ekranu njegovog televizora, i to u boji, uživo,posmatrali su ulazak JNA u Vukovar. Srećni i ozareni, kuckali su serakijskim čašama, nazdravljali novim pobedama i ustaškom slomu, neki su sei grlili, neki istrčavali pred Gavrovu kuću i šenlučili. I bolesnik je, sanapregnutom pažnjom, gledao vojnike pod šlemovima sa petokrakom, oficireu ratnim uniformama, ruševine, krše od ruševina smrvljenog grada, gologlavezarobljenike, unezverenu decu, uplakane žene, razigrana kolca pobednika,ječala je harmonika, pljuštali pokliči, praskali rafali iz cevi okrenutih ujesenje nebo nad ravnicom. Usred te buke i haosa bolesnik je progovorio,prvi put od dolaska iz bolnice nešto je rekao, ali ga niko nije čuo, niti je ikogledao prema njemu.

— Hoću u pećinu - ponovio je Veljko svoju želju.— Blago meni, ti si mi prezdravio - povikala je baka Anđelija.— Šta reče, sine? - utiša Gavro televizor i priđe krevetu.— Poludjeću, vodi me u pećinu - odgovori on.

Te godine, sneg je kasnio, ali je sve hladniji vetar stizao sa Tavora.Prionu Gavro na posao, pomogoše komšije, za dva dana preuređena jepećina, postavljena su i nova vrata, unet novi krevet, doterao ga šumar Rifatiz Bileće, uneše i novu peć bubnjaru, najbolje ona greje, a makar drva ima uČemernici. Iz bilećke tepisare Rifat donese i neke debele krpare, pa prekrišezemljano i kamenito tlo špilje. Gavro je planirao da mu sin tu prebiva samopreko dana, a da noću, ipak, spava u kući. Veljko odbi takvu očevu zamisao,a odbi i Gavrovu želju da i on, u pećinu, unese krevet za sebe.

— Spavaću sa Hanibalom - reče ocu. - I ne dovodi mi ovamo nikoga.Zaboravi Hanibal i na kuću, i na imanje oko kuće, i da lavežom dočekuje

posetioce. Samo bi se, iz pećine, ni tada ne odlazeći od svog bolesnogprijatelja, glasnuo na zavijanje vukova, koje je, povremeno, dopiralo saTavora. Popeo bi se na krevet, opkoračio Veljka, lizao ga po licu, zavlačionjušku ispod debelog jorgana, pa mu, uz grudi, prislanjao svoju glavu. Ondabi svlačio jorgan sa Veljka i, naročitim lavežom, zvao ga da ustane i da založibubnjaru, iako je njemu, šarplanincu, pod dugačkom i gustom dlakom, moralobiti prevruće.

Baka Anđelija i majka Darinka bi, nekoliko puta na dan, u pećinu

donosile i Veljku prinosile svoje lekove. One doktore nisu volele, nisu imverovale. Mladi sir, surutka, čorba od koprive, ječmeni hleb ispod sača,kuvana jagnjetina pri rebrima, maslo koje su one spravile, njihovo kiselomleko, njihov kiseli kupus, divljake iz turšije, krompir pečen u žaru, podkorom. To su mu donosile, time ga nutkale i terale da jede. On bi se opirao,ali bi Hanibal zacvileo, priskakao u pomoć Darinki i Anđeliji. Osećao je daje hrana potrebna njegovom gospodaru, a znao je i da će i njega da zapadneponešto, pa mu je sluzava pljuvačka kapala iz usta.

Malo koje toplo jelo ili napitak spravljani su na šporetu, ili u pećnicišporeta, koju su Čemerničani zvali „pekara“. Veljkova baka Anđelija i majkaDarinka verovale su da je „sa ognjišta sve zdravije i ukusnije“. Ono jedozidano uz čeoni zid kuće, uz lastavicu, kako kažu u Čemernici, kao oltar uzcrkvu. U tu odaju, zvanu kućnik, ulazilo se iz sobe. Pod je bio zemljani.Samo je sredina kućnika bila prekrivena kamenim pločama, ograđenimnevisokim, debljim i pravougaonim kamenjem. Taj popločani prostor jeognjište, a kućnik je naziv i za ognjište i za sve iznad i oko njega. Anđelija iDarinka bi na kamene ploče naslagale drva i lučem potpalile vatru. Čim bi seplamen primio, na raspaljena drva navukle bi železni tronožac, nalik stočiću, ina njega postavile keramičke posude za kuvanje jela, ili džezve i ovećeibrike, ako bi spremale kafu ili čajeve. Kad jelo bude skuvano, a plamenutihne, one razgrnu usijani žar, na vrele ploče polože hlebno testo, poklope gašeširom od posebnog gvožđa, zvanim sač, pa ga zatrpaju žarom. One u žarzapreću i krompire, čak i tvrde kruške divljake. Iznad ognjišta je naročitanaprava za odvođenje dima u potkrovlje, gde visi meso za sušenje. Taj odžakod lima liči na izvrnuti levak, širok u podnožju i sve uži prema vrhu. Iznadognjišta vise verige, lanci sa kukama pri dnu, na koje se kače bakarni kotlovi,u kojima Anđelija i Darinka vare mleko i kuvaju čorbe sa komadima mesa.Dok ne stiže struja u Čemernicu, a za njom i televizija, kraj ognjišta se, kadbi zahladnelo, sedelo, ručavalo i razgovaralo, a u zimskim večerima bi se uGavrovom kućniku okupljali i susedi. Posedali bi oko plamena na debeledrvene trupce i, najčešće, i sa najvećim žarom, bistrili veliku svetskupolitiku. Hoće li Rus nadjačati Amerikanca? Šta se to događa u Kini? Hoće liNemačka opet ojačati? Čija je atomska bomba najbolja? Posle analizanepismenih i polupismenih seljaka pod Tavorom, istih analiza svake zimskevečeri, odjeknule bi i strune gusala. Svake noći ista pesma, jedna i jedina, o

boju na Kosovu. Šćepan Skočivuk je želeo da otpeva Pogibiju kraljaAleksandra, ali se Gavro bunio. Gavro bi rado odguslao pesmu Kompartijo,mirišljavo cveće, a Šćepan bi, odmah, ustao sa drvenog trupca i krenuo daode. Sporili su se još oko mnogih pesama. Samo su za Boj na Kosovu bilisvi. Veljko ne pamti te večeri kraj ognjišta. Imao je samo dve godine kadelektrični stubovi stigoše i do Tavora, a Gavro kupi televizor. Ta kutija saživim slikama i glasovima ućutka gusle i prekinu sedenja i rasprave krajognjišta. Televizija postade i kućnik i ognjište i guslar, samo što više niGavro, ni Šćepan, niti iko drugi, nije mogao da izabere svoju pesmu, ili daodbije onu koja mu se ne sviđa. U starom kućniku Gavra Vujovića i dalje jegorelo ognjište, ali u osami i gluvoći, koju bi remetile jedino Darinka iAnđelija.

Pre svakog obroka ili uz jelo, pio je Veljko razne čajeve, najčešće čaj odvalerijane, lavande, kamilice i kantariona, a baka Anđelija mu je jelo škropilaprahom od sasušenih cvetova Isusovog venca. U čudotvorno dejstvo tepuzavice, koju je baka Anđelija gajila uz ogradu i rešetke na kućnimprozorima, ona se najviše uzdala. Tučak biljke, dok je ona u cvatu, iz tri jedela, koji liče na eksere, one eksere kojima su Isusa prikovali na krst, acvetovi su joj zagasito crveni, kao Isusove rane. Tako je verovala Anđelija, itako se, otkad ljudi pamte, verovalo i u Čemernici, i u njenom devojačkomselu i rodu, i širom Hercegovine. I kumu Zinetu, pre dvadesetak godina, onaje izlečila Isusovim vencem. Uzgajala je Anđelija i travku zvanu gospođinatrava ili ivanjsko cveće, njen prah je sipala u kiselo mleko, a spravljala je imelem od majčine dušice i biljke čuvarkuće, pomešan sa medom od pelina.Taj med, samo taj, koji je njen pokojni muž Đuro spravljao, a tajnu od njegaGavro nasledio, baka Anđelija bi dodavala svakom čaju i svakom melemu,koji je utrljavala u Veljkova stopala i dlanove, u kožu lica i vrata. Te travke imelemi, kao da i nju osnažiše i podmladiše. Zalazila je u devedesetu,iskopnela i kao sasušena, jedva primetno pogurena i čvrsta na nogama, ništap nije nosila.

Živnu bolesnik, pridiže se iz postelje, poče i da šetka oko kuće, uvek saHanibalom pored sebe. U kuću, na Gavrovo čuđenje, a i čuđenje komšija,koji su, i dalje, svraćali da ga obiđu i da gledaju televiziju, Veljko nije hteo nida uđe. U kuću nije hteo, a u štalu je odlazio, sve češće, i sve zdraviji.

Milovao je i grlio konja, davao mu kocke šećera, teladima i kravama donosiohleba, ljubio u njuške i oči životinje, a Hanibalu to i nije bilo po volji, pa bi,ponekad, i zarežao. U posebnom delu štale, bila su lancima vezana dvakrupna bika. Silni, a neslobodni, vezani, trzali su lancima, da ih otkinu sa alkina direcima kraj jasala. Kao što je i mnogo šta u svom životu radionepromišljeno, pa bi ga to skupo i preskupo koštalo, Veljko je prišaobikovima i, u naletu neobjašnjive pomame, bacio se u jasle sa senom, isprednjih. Toga trena, dve grdosije se smiriše, prestaše da trzaju lancima i počešeda ližu Veljka svojim turpijastim i balavim jezicima. On se cerekao, štitio licerukama, ljubio im njuške, a oni su mu žvakali, njemu se činilo da žvaću, iodeću, i bradu, i kosu. Mokar je izašao iz jasala, bikovi su rikali, zvali ga dase vrati. I on se vrati, načupa im sena, a iz vreće za svinje, koje su groktale usvojoj pregradi, uze nekoliko šaka zobi i nagradi bikove. Hanibal je lajao,nekako promuklo i na sigurnoj razdaljini.

Pade i prvi sneg, ali nevelik, i to pršljavac. Učestaše Veljkove šetnje okokuće i sve duži boravci u štali. Gavro se plašio da mu je sin „nekudskrenuo“, strepela je i Darinka od takvog ponašanja, ali je baka Anđelijabivala sve veselija, kao da je i ona „nekud skrenula“, pa govori Gavru kakojoj se pričinjava da je okrilatila. „Sreća moja jedina dobila apetit, jede kaomećava, povratio mi i kilažu, i boju u licu“, glasno je pričala i žurila kaognjištu da spremi svoja jela, čajeve i meleme.

Izvan pećine i štale, sve se tumbalo i rušilo. Države u kojoj je Veljkorođen, u kojoj su mu rođeni i otac i majka, više nije bilo. Otcepila seSlovenija, otcepila se i Hrvatska, a otcepile se od Hrvatske teritorije podvojnom kontrolom Srba, ali niko u moćnom svetu nije priznavao, makar inajmanju, promenu granica koje je Hrvatska imala u Jugoslaviji, niti jedopuštana razmena teritorija ili razmena naroda, pa da se preseljavaju iHrvati i Srbi. Vojska generala Čavke, i dalje, nije menjala ni ime, ni zastavu,ni petokraku. U Hrvatskoj, sada stranoj državi, neki Čavkini vojnici i oficirina kape su prišivali srpsku trobojku, crveno-plavo-belu, ili grb sa krunom ičetiri ocila, pa postajali vojnici i oficiri Republike Srpske Krajine, ali jevećina trupa JNA, vojske jedne mrtve države, povučena u njene garnizone poBosni i Hercegovini. Među tim pogorelcima i čergarima bio je i generalČavka. Odbio je da ostane u Kninu, nije hteo da se odrekne ni zastave

Jugoslavije, ni kape titovke, ni crvene zvezde na njoj. Na Gavrovomtelevizoru, veličana je „skraćena Jugoslavija“, sve češće, i sve pijanije,predstavljana i kao Velika Srbija. Bolesni Veljko nije svraćao u kuću,televizora nije bilo ni u njegovoj pećini ni u štali, niti su mu do ruku i očijustizale ikakve novine, a otac, majka i baka krili su novosti od njega, da se nepotresa, da brže ozdravi.

Sneg se topio, primicalo se proleće, zažuborili potočići niz Tavor, golegrane zapupele, ptice se raspevale, oko Gavrove kuće zamirisale prvevisibabe i ljubičice.

Nešto iza podneva, neočekivano, u kuću uđe Veljko, uze jednu svesku inekoliko olovki, pa se vrati u pećinu. Pred ručak, u pećinu ode i Gavro.

— Imamo gosta iz Beograda, došao Neđo Baksuz da te vidi - reče sinu. -Nije red da ga ne pozdraviš.

— Jesi li mu rekao đe sam?— Rekoh mu da si u šetnji, kako da mu kažem da si u pećini.Zateče Baksuza za hrastovim stolom, pored bake Anđelije, smejao se

nečemu. Bio je u maskirnoj uniformi, bez činova, što Veljka začudi. Kad ga jeposetio u kninskoj bolnici, nije imao uniformu. I bio je, čini mu se, malomršaviji. Čim ugleda Veljka, on ustade, priđe mu i zagrli ga.

— Kakva bolest i bakrači, pucaš od zdravlja... ognjište, babina hrana ipećina... i meni se vrzma po glavi da se od svega sklonim u divljinu -razgalami se Baksuz.

— U prolazu sam, pa svratih da obiđem svog školskog druga - ponovo gazagrli. - Mater im švapsku i vatikansku, priznaše ustašku državu - skrenupriču u svoje vode.

— Užasno dobro - reče Veljko i sede.— Nisi mi se nimalo promenio - sede i Baksuz. -Šta veliš, kako ćemo

sad?— Ko?— Kako ko? Mi, burazeru. Hoćemo li zgromiti ustašiju?— Dobro jutro - reče Veljko, premišljao se i da ustane i ode, ali to ne

učini. Plašio se Baksuza, nije želeo da mu se zameri, jer je Neđo, otkako gazna, bio kratke pameti, a dugačka jezika, pa je mogao, uvredi li ga, da plane ida se izlane, da kaže nešto, da kaže svašta, usred Gavrove kuće, i ono što

jeste, i ono što nije.— Đavo odnio ustaše u njegove grede - odmahnu baka Anđelija.— Neće njih đavo u te grede odnijeti... odneti - brzo se ispravi. Kad god

bi se vratio u Hercegovinu, gde je prohodao i progovorio, naviralo je, iznjega, da govori ijekavski, na taj izgovor jezik je nešto teralo, ali je Neđokrotio jezik i držao se beogradskog narečja i govora, verovao je da mu topodiže ugled u zavičaju. - Sad, ili nikad, priliku koja nam se ukazala nesmemo da propustimo.

— Koju priliku? - upita Gavro.— Priliku da se, za sva vremena, razdužimo i sa Turcima - kao da se

Baksuz nadu u ramenima.— Kako to misliš, zemljače?— Fino, gore je sve pripremljeno. Dve trećine Bosne i Hercegovine su

naše, a onu jednu trećinu neka, između sebe, podele ustaše i Turci, a i Turcisu ustaše. Čist račun, duga ljubav - ponudi Gavra cigaretom.

— A na kakvom si ti položaju? - upita baka Anđelija.— Ne petljaj se, majko - prekori je Gavro. - U tome što pričaš, ne vidim

ja, zemljače, ni računa ni ljubavi - spusti ruku Neđu na rame. - Vidim da sivojno lice, ali ne vidim šta si po činu.

— Po rangu sam pukovnik, želja mi je da steknem i rang generala, kodnas nema činova.

— Da li je taj tvoj rang pri JNA?— Jeste i nije, to je tajna, ne smem da objašnjavam. Ja i moji delujemo

politički, propagandno, kako da kažem.— Ti i tvoji ne dijelite po selima oružje?— Ne, Gavro. Ja i moji objašnjavamo da je naoružavanje Srba u

nacionalnom interesu... neće se Turska vraćati ni u srpsku Bosnu ni u srpskuHercegovinu, niti će ovi naši domaći Turci, kao i četrdeset prve... Vidiš likoliko su se uzneli, čuješ li kako prete? Jesi li dobio oružje? Je li sva GornjaČemernica naoružana?

— Dvadesetak kuća, sa đuturumima, kao što sam ja. Nema u čitavomselu ni deset glava za pušku. I na koga tim puškama? Na šumara Rifata iDonju Čemernicu? Na starce, kakvi smo i mi? Na komšije? Na sebe? -uzbudi se Gavro. - Otkud ti u četnicima?

— Kakvim četnicima? - začudi se Baksuz. - Dobro ti, Gavro, znaš da sam

ja komunista.— Ništa ja više ne znam, ja slušam i gledam. Šta je ovo? - podiže

Neđovu kapu sa stola.— Srpski grb sa krunom i četiri ocila.— Ovo je četnička kokarda - tresnu kapom o sto, ali brzo stiša svoj bes,

da Veljka ne uznemiri.— Direktiva je da skidamo petokrake - snađe se Baksuz. - U pitanju su

taktički, a ne strateški, interesi i ciljevi. I general Čavka će prišiti kokardu nasvoju šapku.

— Nikada, to ne vjerujem - povika Gavro. - On je kremen komunista.Dobro ga poznajem, jednom je i ručao u ovoj kući.

— Ako Turci i ustaše proglase nezavisnost Bosne i Hercegovine, izlazaki ove Titove republike iz Jugoslavije, ove krnje i kuse Jugoslavije... Neverujem da će se to usuditi, ali ako ih prokleta Amerika nasuče na taj led,ovde će biti, mora biti, krvi gavranu do krila.

— Veljko, sine, idi ti u pećinu - povika Darinka.— Idi, srećo moja, čeka te Hanibal, čuješ li kako laje - reče baka

Anđelija.— Nema čega da se plašiš, burazeru - reče Neđo Baksuz. - Zdrav si i

snažan, kao vuk gorski - zagrli Veljka. - Ubrzo ćeš ti opet na neko ratište.— Neće, svega mi - dočeka baka.— Dosta, majko - povika Gavro.— Dosta, bezbeli da je dosta - ne razumede ona šta joj je sin rekao. -

Moj unuk je bio u ratu, neće ponovo, dosta je, svega mi.— Zarobili su mi oba fotoaparata - namršti se Veljko.— Kupićemo ti nove i bolje - reče Baksuz. - Je li ti se skroz vratilo

pamćenje? - upita, kao uzgred, slučajno. - Sećaš li se onog beogradskogkioska sa viršlama? Sećaš li se kad sam te obišao u kninskoj bolnici?

— Kakve to viršle spominješ? - začudi se Gavro. - Prvi put čujem za to,a prvi put čujem i da si mi sina posjetio u Kninu... hvala ti, ali on mi to nijespominjao.

— Hvala ti - reče i Veljko, ustade i ode u pećinu.— Šta mu bi? - upita Baksuz.— Još je rovit, brzo potone u nekakvu svoju tugu - odgovori Gavro. -

Čuvamo ga, krijem od njega šta se dešava, pravo da ti kažem... Ne pogleduj

na sat, ostani da ručamo.

Žurilo se nekud Baksuzu, ali ostade. Miris raštana sa suvom bravetinomrazgalio mu apetit i vratio ga u davne dane i godine, kada se, u kući njegovogoca, u sličnom takvom loncu i na sličnom ognjištu, krčkalo to zelje posebnogukusa. Za sobom je to sećanje povuklo mnoge još slike iz detinjstva izavičaja, ređale su se bez reda, kratko bi sevnule, pa nestale, iza sebeostavljajući i toplinu i bol. Pred navalom tih slika, jeo je zamišljen i nekudodlutao. Iznenada je poturio kašiku kraj tanjira i, blago, stegao Gavra zamišicu, zagledao mu se u oči.

— Ovaj kastig i mene probada - omače mu se, eto, i reč „kastig“, koju je,tako često, slušao u detinjstvu. -Ziga, Gavro, ne mogu ni da zaspem... nimalone valja ovo što se radi, a nešto moramo da radimo, ne znam šta.

— Ne smijem pred Veljkom... gore je nego četrdeset i prve - reče Gavro.- Onda smo se uzdali u Rusiju, u Ameriku i Englesku, a sada je čitav svijetprotiv kastiga koji sami sebi pravimo. Školovan si čovjek, znaš na šta mislim- malo ga pecnu time da je „školovan“, ali Baksuz i ne oseti ubod.

— Znam i više nego što misliš da znam. Ti ne smeš pred Veljkom dapričaš, a ja ne smem pred tobom... Ne smem, ako mi veruješ, ni pred sobom.Dosta sam ti rekao, a i ovo je previše.

— Ti znaš Borišinog sina Momira?— Kako ne bih znao, bio je, sa tvojim Veljkom i sa mnom, u istom

razredu.— Lijep kao đevojka, miran i povučen, radi u opštini... radio je, više ne

radi, sad je nekakav komandir nekakve divlje čete, smuca se po Nevesinju ipo površi, pravi spiskove, prebrojava Muslimane, opija se i manita... otac muje izvan sebe, kao da mu je grom udario u kuću... I nije Momir jedini.Potrovaste nam... potrovaše nam ovo malo momaka, ludilo ušlo i u starije... inaše i njihove... evo i ja nas dijelim na Srbe i Muslimane, na naše i njihove, ija sam ti, Neđo, otrovan... Jedi, ohladi se raštan, ovo ne valja kad je hladno -prihvati se i on kašike.

— Nešto ću ti reći, dok smo sami - reče Baksuz kad Darinka i Anđelijaodneše Veljku ručak, čaj i meleme. - Od Donje Čemernice pa do Kozlića, svamuslimanska sela biće očišćena.

— Kako očišćena? Šta to pričaš? - ispade Gavru kašika iz ruke.

— Iseljena, proterana... Tako je planirano, ako ustaše i ovi naši Turciiskroče iz krnje Jugoslavije. Počistićemo Turke po selima i svim gradovima ukojima smo u većini, a Sarajevo ćemo da podelimo. Turska čaršija, srpskačaršija. Zajedno sa njima nećemo moći. Moraćemo deliti i iglu u plastu sena,nešto deliti, a nešto... bogati su Turci, svega imaju - naglo se preobrazi unekog drugog čoveka, ali je Gavro osetio, u očima mu pročitao, da on nije zato što govori, ne želi da tako bude, a neće se ni usprotiviti ako baš tako bude.U isti mah, pola od onog, i više od pola, što je Baksuz pričao, Gavro je bacaou vodu. Vojna uniforma, rang pukovnika bez čina pukovnika, bez ikakvogčina, prikopčao kokardu na kapu, a priča da je komunista. Nije on nipukovnik ni četnik, ono je što se priča o njemu, švercer i laprdalo, lopuža jeon, merak mu, izgleda, da pljačka Muslimane, a možda je i špijun, ko zna čiji,može da bude svačiji, zavisi ko mu više plati. Tako Gavro razmišlja, ali neželi da svoje sumnje pokaže pred Neđom, u kući mu je, za njegovom sofromje, a opet, ko zna, u tom smutnom vremenu, možda je Baksuz postao neko inešto, svakakva fukara se uzdiže i napreduje.

— Svrati i kod šumara Rifata, pa mu sve ovo ispričaj - pokuša Gavro da,lukavo, izokola, proveri koliko je istine, a koliko Neđove fantazije i želje, uonome što mu je on poverio.

— Juče sam bio sa Rifatom... prijatelj sam mu, mnogo me je taj čovekzadužio - reče Baksuz. - Upozorio sam ga, baš prijateljski, da DonjaČemernica, da Muslimani, bilo gde u Hercegovini... nisam išao šire, jer jeHercegovina rejon mog delovanja, ne smeju da kupuju oružje.

— Od koga? - začudi se Gavro.— Od Srba, eto od koga. Poklanjamo, delimo Srbima oružje, a oni ga...

ne svi, ali mnogi, prodaju Turcima.— Tako si rekao Rifatu?— Nisam baš ovako, ovo kažem tebi, naši smo. Njemu sam rekao da

Muslimani ne smeju imati oružje, ne smeju, ni za živu glavu, da ga kupuju.— I on te razumio?— Nije, galamio je i psovao. Pitao me, zamisli, šta će i Srbima oružje,

zašto im ga dajemo.— Čudno te pitao - reče Gavro, ali Baksuz ne oseti da mu se on ruga.— Naravno da je njegovo pitanje mene začudilo... smirio se i zaćutao

kad sam mu, kao prijatelju, sve rastumačio i objasnio. Goloruki srpski narod,

rekoh Rifatu, mora imati oružje, jer mora da se brani od neprijatelja.— Moramo da se oružjem branimo od golorukih neprijatelja - ponovo mu

se naruga Gavro.— Kako golorukih? Kupuju od nas oružje, a prodaju im ga i ustaše...

Sigurno ti je Veljko pričao čime su sve naoružane ustaše u Gospiću. Taj filmnećemo ovde da gledamo... A sigurno ti je Veljko pričao i za podvig našegmajora.

— Koji podvig, kog majora?— Zvao se Če... mora da ti je pričao, nego si zaboravio.— Jeo je dobro, sad nešto piše - povika Darinka ulazeći u kuću, prekide

Gavrov i Neđov razgovor.

Vojka

Svi su se nadali da je Veljko ozdravio. Rano bi ustajao iz svog kreveta upećini, pa sa Hanibalom terao ovce i goveda na prolećnu pašu do ozelenelih imirišljavih zaravni na Tavoru. Sat pre podneva, vraćao bi napaslu stoku uČemernicu, u torove blizu Gavrove kuće, da Darinka pomuze ovce i krave,da se jaganjci i telad, kratko, pripuste pod vimena majki, i da on, čobanin,doručkuje. Baka Anđelija bi mu, zatim, u vunenu i tkanu torbu sa crvenimresama, spakovala drveni čanak sa mladim kajmakom, manji čančić samedom od pelina, pola ječmenog hleba ispod sača i dvolitrenu staklenu flašusa vodom. To mu je bila užina u planini. Veljko bi, u toj torbi, poneo i sveskusa olovkama. Dok bi stoka halapljivo pasla mladu travu i razne cvetove, onbi seo na neki kamen i mučio se sa pisanjem. Bivalo je da po čitavi sat pišebrzo i sa lakoćom, u nekom zanosu, ne čujući ni zvono na ovnu predvodniku,i ne primećujući ni kako Hanibal zaskače neku odlutalu ovcu i vraća je ustado. Dešavalo se i da ga, u tom zanosu, zovne neko od čobana, ali on to nebi čuo. Onda bi ga nešto preseklo u prsima, uvek u prsima, pa mu pomrsilo ismutilo misli, te dugo, često i do zalaska sunca, nije mogao, nije umeo, danapiše ni reči. Svaki put, kad bi mu se to desilo, on je iz nekih magli u svomsećanju izvlačio dva svoja bola, okršaj na beogradskom trgu kod kneza iokršaj na brdu iznad Gospića. Žive slike prve bitke, za njega je to bila bitka,ređale su se, na Tavoru, brzo i tako uverljivo da je on, kad bi ga prošlateskoba i misli mu se smirile i razbistrile, sve to zapisivao u svoju svesku, nasvoj način, zbrkano, sa mnogo skokova sa scene na scenu, i uz mnogodigresija i prelazaka na neke druge bitke i ljude. Pisao je kao da njegovaolovka ima dušu, oči, uši i pamćenje, kao da je živa, kao da je ona on, i daona, a ne on, priča o njemu. Tako je, u planini, daleko od tog beogradskogtrga i sebe na trgu, uspostavljao rastojanje od sebe samoga. Kao da je sudijasebi, nepristrasan i sve turobniji sudija, koji nije mogao da pobegne od

osećanja uzaludnosti i bola u svemu. Tada bi, tako žalostan i slomljen, tonuou gospićku jamu na onom brdu, ne znajući tom brdu ne samo ime, nego neznajući ni šta je tamo bilo, kako je bilo i da li je, uopšte, i bilo. Major Če bise, živ, obreo ispred njega, uvek u istoj uniformi, vitak, vojnički utegnutopasačem, sa futrolom od revolvera, nasmešen, uredne brade i sa beretkommalo nakrivljenom na levu stranu. Jednom mu se učinilo i da je Če,nepažnjom, stao na rep Hanibalu, pa je pas ciknuo i skočio na njega. Kaoutvara, pojavio bi se Major pred Veljkom čobaninom i brzo nestajao, unebesa, u zemlju, u trenu i nečujno. Sa naporom, koji je uzrokovao još veći ibolniji košmar, Veljko je iz dubine svog umrlog sećanja izvlačio i silueteustaša, i nečiju glavu bez tela, i čoveka u belom mantilu koji mu je neštočitao, čitao, pa mu i pričao nešto, sve mu se čini o pogibiji Majora Čea.Vrzmale su mu se po mislima još neke slike, vampiri, aždaje, čak i vulkanskalava. Steglo bi ga u grudima, činilo mu se da mu se srce popenje u grlo i damu silovito udara, uhvatio bi ga strah od smrti na Tavoru, pa bi zviznuoHanibalu da dotrči i da mu pomogne.

Mesecima živeći u pećini, odsečen od života oko sebe, on je, u planini,slučajno, pri susretu sa jednim čobaninom, momčićem od desetak godina, čuonešto, pa je, to što je čuo, povezao sa onim što je bio samo načuo, ne odNeđa Baksuza, jer on njemu ništa nije verovao, nego od majstora Boriše, a utog čoveka on nikada nije sumnjao. „Milina jedna, nema više turskih čobanana Tavoru“, reče mu to čobanče, takoreći još musavo, iz kuće samo dve kućeudaljene od Gavrove. „Kojih turskih?“, upitao je Veljko. „Onih iz DonjeČemernice“, odgovorio je dečak. „Svaki je balija ustaša“, povikao je i otrčaosvojim ovcama. Veljko se posramio. Već mesec dana, izgonio je stoku napašnjake Tavora, a da nije primetio nešto što se nije moglo ne primetiti, dačobana iz Donje Čemernice nema na Tavoru. Zastideo se zbog toga, i još seviše zastideo što nije pridavao nikakav značaj ni nečemu što je znao i usvojoj pećini. Već nekoliko meseci, da se raspitaju za njegovo zdravlje, kodGavra nisu svraćali ni Rifat, ni Muharem, ni Salko Tišler. Zašto? Rata uHercegovini nema, Hrvatska je daleko. Zašto? Onda se prisetio i majstoraBoriše. Došao da ga obiđe, on iz pećine sišao do očeve kuće, pozdravio se sanjim, malo posedeo, pa se vratio u pećinu. U neko doba, spopala ga želja dasiđe do tora, da se mazi sa bikovima. Prolazeći pored kuće, čuo je prepirku igalamu, govorili su istovremeno, u jedan glas, teško je bilo razabrati ko priča

i šta priča. Iznenada, graja se stišala, a Veljko je začuo krupni glas majstoraBoriše: „Kamen mi je na srcu, i stid me pojede, vjerujte mi, ali druge nam nebiva“, rekao je. „Metla, metla, otkad ja to govorim“, prepoznao je i glaskomšije Filipa. „Čovjek mora biti lud u ludom vremenu“, opet je začuoBorišu. Čuo, ali kao i da nije čuo, odmahnuo je rukom i otćopao ka svojimbikovima. Tek sada, na Tavoru, pri zalasku sunca, on se priseća i povezuje.Teško mu je, jer želi da pobegne od svega, da živi samo sa sobom, da negleda i ne sluša ništa oko sebe, da Hanibal i marva koju čuva budu njegovsvet, njegova vera, njegova država i nacija. Te nastrane i bolesne svoje želje,da od ljudi beži životinjama, jer samo među njima ima topline i dobrote, jersamo među njima nema ni televizije, ni štampe, ni popova, ni hodža, ni oružja,ni zlobe, ni pesme, ni kuknjave, ni različitih uniformi i belega na kapama, onpoverava svesci u kojoj nešto piše, u kojoj svašta piše, ništa neprepravljajući i ne popravljajući, ne mareći ni gde je mesto tački, ni zapeti, nivelikom, ni malom slovu. „Čovjek mora biti lud u ludom vremenu.“ Poseklega, naknadno, te Borišine reči, traži im smisao i nameru. „Metla, metla“, rečeFilip. Kakva metla, čija, koga će i zašto, ta metla, da pomete?

— Hajdemo do Rifata - reče ocu, čim se vratio sa Tavora.— Kasno je, a radni je dan - odgovori Gavro.— Tebi je kasno, meni nije - odgovori Veljko.— Nije Rifat u selu, on je u Sarajevu, na proslavi.— Kakvoj proslavi?— Priznala im Amerika državu, a sada im osniva i vojsku... Bolje da ne

znaš, čuvaj zdravlje... čeka te večera u pećini.— Onda idem kod Salka Tišlera - reče Veljko.— U neđelju ćemo, preko dana, sad je kasno - obori Gavro pogled u

zemlju. - A ne znam šta ćemo tamo ni u neđelju, vidiš da ni oni ne dolaze kodnas.

— Odoh ja - povika Veljko i ode do pećine, da uzme baterijsku lampu.— Sad će mrak, a Turci su Turci - molećivo će baka Anđelija. - Idi jedi,

oladiće ti se večera.— Dobro jutro - prekori on baku.— Sačekaj, da uzmem pištolj - namršti se Gavro.— Samoga te pustiti ne smijem... Sačekajmo mrak, da ne vide ovi naši

kud idemo.— Užasno dobro - naruga mu se Veljko i krenu prašnjavim puteljkom ka

Donjoj Čemernici.

Kuća Salka Tišlera je na maloj uzvišici iznad Donje Čemernice. Ovećakuća na sprat, petnaestak metara u dužinu i desetak u širinu, sa krovomprekrivenim pravougaonim i krupnim kamenim pločama, kamenim sačacima,kako kažu u Čemernici. Ostale kuće, u nizini ispod Salkove kuće, dosta sumanje, sve su prizemne i pokrivene slamom, kao i kuće u Gornjoj Čemernici.Jedino je polovina krova kuće šumara Rifata pokrivena crvenim crepom, adruga polovina crvenim i beličastim crepom, složenim u mozaik od četirivelika, latinična, slova, pa se ta krovna reč TITO može pročitati i sarazdaljine od stotinak metara. Oko Salkove kuće je i zid, od tesanog jekamena, a vrata od hrastovine majstorski su izrezbarena, sa čeličnom alkomsa vanjske i gvozdenim mandalom sa unutrašnje strane.

Kad Gavro i Veljko dođoše do tih vrata, ona behu širom otvorena, a udvorištu, ispred kuće, oko okruglog kamenog stola, sedela su četvoricamuškaraca.

— Doma li si, domaćine? - povika Gavro sa kapije.— Bujrum, bujrum, dobro mi došli - ustade Salko Tišler, pođe im u

susret, po hitrom koraku i licu sa jedva primetnim borama nije ličio na nekogko je prevalio sedamdesetu. Gavro je mlađi koju godinu od njega, a izgledada je dosta stariji.

— Nijesmo mi zaboravili svoje drage komšije - rukova se Gavro saSalkom Tišlerom i pruži mu flašu rakije.

— Veljko, sine, dobro mi i plaho zdravo izgledaš - zagrli ga Salko. -Šućur dragom Alahu da si nam prezdravio.

— Pomaže vam Bog, dobri ljudi - reče Gavro i rukova se, najpre, sastarcem Šemsudinom, pričalo se da je bliži stotoj nego devedesetoj. Kaosasušena grana, koja još živi, on se osloni na štap i pokuša da se pridigne, aliga Gavro zamoli da ne ustaje. Pruži ruku Muharemu, pa... tek tada,prepoznade šumara Rifata. Izujedale ga pčele, bio je oteklih i crvenih obraza,koji su ličili na crep na njegovoj kući.

— Rifate, brate, kao da to nijesi ti - pokuša Gavro da se našali, a Veljkose, baš tada, saplete o stolicu pokrivenu šarenom serdžadicom, umalo ne

pade.— Hajdemo unutra, već se smrkava - reče Salko.— Polako, Veljko, malo je neravno - uhvati ga, blago, za mišku, da ga

pridrži, ako zapne za nešto.— Neka, hvala ti - reče Veljko, pomalo i postiđen zbog toga što se,

maločas, bio sapleo.Posedaše na minderluke, sa jastucima uz drveni naslon i stočičima ispred

njih. Soba je bila prostrana i sva ukrašena šarenim tkanjem. Po zidovima,iznad minderluka, razapeti ćenari, a po drvenim podnim daskama razastrtićilimi. Pod je bio go jedino u malom predsoblju, gde je sazuvana obuća i gdesu bile poređane papuče. Svi su, u tom predsoblju, navlačili papuče, čim bisazuli obuću. Taj običaj se, još od turskog vremena, stotinama godina, strogopoštovao u svim kućama u Donjoj Čemernici. U mnogim tim seoskimkućama, kućama siromašnih ljudi, nije bilo ni papuča ni nanula, kao uSalkovoj kući, pa su, posebno leti, sa prljavim i znojavim čarapama, ljudi ukuće unosili neprijatni zadah. Tvrdi u poštovanju izuvanja, ljudi iz DonjeČemernice izuvali su se i pred vratima svojih komšija iz Gornje Čemernice.Začudo, to njima ne samo da nije smetalo, nego su neki i prihvatali te „turskeadete“, jer je lakše bilo trpeti znoj od obuće nego čistiti kuću od blataunošenog na opancima, cipelama i gumenim čizmama.

U velikoj dnevnoj sobi Salkove kuće nije, kao u Gavrovoj sobi, jedinojsobi, bilo ni kreveta, ni šporeta, ni eksera po zidovima, na kojima su visilitiganji, kutlače ili čobanske čuture. Kuhinja je bila u drugoj odaji, do njeprostrana trpezarija, a na spratu su bile spavaće sobe. Ognjište, prostranije odGavrovog, u zasebnoj je kućici, u dvorištu. „Begovska kula“, govorili su uGornjoj Čemernici. „Kraljeva kula“, govorili su u Donjoj Čemernici. Tajnaziv je od 1920. godine, kada je Šemsudin, Salkov otac, tu kuću i napravio.Zarobili ga 1914. Srbi na Ceru, kao austrijskog vojnika, a on se pridružiovojsci koja ga je zarobila, sa njom prošao sve strahote i razbojišta Velikograta, i bez ičeg, kao pobednik, vratio se u Donju Čemernicu. Ne zna se kakoje kralj Aleksandar doznao za Šemsudina i pozvao ga u Beograd, ali se znada je on, odmah po povratku, po svom projektu i meraku, podigao tu kuću.

Zna se, i pamti se, još ponešto. Kad su 1942. hrvatske ustaše spalileGornju Čemernicu, zašle su i u Donju, nabacali seno i slamu na kućuŠemsudinovu, posuli benzin i bacili baklju, ali ona, od kamena sazidana i

kamenom prekrivena, nije mogla da gori. Jurnuli su da razvale vrata, da„Kraljevu kuću“ potpale iznutra, ali su, baš tada, sa okolnih visova zapucaličetnici, pa su se ustaše razbežale. Posle rata, „Kraljevu kuću“ su oduzeliŠemsudinu i njegovom sinu Salku, i u nju smestili komitet komunističkeomladine. Gavrovim zalaganjem, kuća je vraćena njenim vlasnicima.

— Izvolite kafu, a sad će i posluženje - reče mlada žena, reklo bi sedevojka, u dugačkoj plavoj suknji i kockastoj bluzi, crnokosa, fino izduženoglica, sa primetnom rupicom na bradi.

— Vojka nam je pravi anđeo - reče Salko. - Otišao Zaim u Mostar, datraži posao, daće Bog pa ga neće naći - dodade on, i zaćuta, pa huknu. - Neznam, Gavro, da li znaš i da li da ti ovo kažem, ako ne znaš - sevnuše mustrah i sramota u pogledu.

— Šta to, Salko, zaboga? - začudi se Gavro.— Momir, Borišin sin... još ne mogu da povjerujem... od onakvog oca...

ama, sramota me i da pričam.— Salko, brate, šta se desilo?— Prije dvije ili tri hefte, upade to momče sa nekakvom pijanom i

naoružanom družinom u ovo selo... da ti ne pričam šta su sve vikali, psovali ipjevali. Dođoše mi pred kapiju, urlaju i zovu da otvorim. Otrča Zaim, otvoriim, a Momir Borišin... jaranio je godinama sa mojim Zaimom, upita gaglasno, da čujemo i mi u kući... Upita ga, moj Gavro, je li mu žena, je li musrpska kurva i poturkinja još živa. Začu to Vojka, pa istrča napolje, dotrča doMomira i pljunu ga. I ne samo da ga pljunu, nego poče i da ga gura i grebe policu... Nije ga poznavala, nije ona iz našeg kraja, kao što znaš. Ama, i da gaje poznavala, i da joj je Momir od rođenog brata, isto bi bilo, takva je Vojkahajdučica, baš hajdučica - tužno se osmehnu.

— Što prekinu, kaži sve do kraja - reče Muharem.— Mislio sam da će Vojku zadaviti ili pucati u nju, možda i u

skamenjenog Zaima... Za živo čudo, Momir uzmače, izađe na džadu, za njimizađoše i oni njegovi... Onda se on malo povrati i, onako izdalje, glasno ipreglasno, da ga čuje čitavo selo, zaprijeti Vojki da se neće nanositi glave ida ona, kurvetina, tako je rekao, neće rađati Turke - zaćuta, iz džepa izvučemaramicu i obrisa suze.

— Babo, ne boj se, ne ujedaju paščad koja laju - reče Vojka donosećiposluženje.

— Ne uzbuđuj se, Veljko, svako zlo za tri dana - potapša ga šumar Rifat.- Vidim te neki dan u planini, pišeš nešto... nijesam ti se javio, da ti neremetim misli.

— Pišem, a ne znam ni šta pišem, ni kome, ni zašto - osmehnu se on.— Živiš li još u pećini? - upita Muharem.— Da mogu, sklonio bih se i dublje - odgovori mu.— Ne reče mi, onda, đe su ti aparati za slikanje?— Otele ih ustaše - namršti se Veljko.— Jazuk, tako si dobro slikao - reče Muharem.— Pusti čovjeka, ne staj mu na muku - umeša se Rifat. - Kako se tebi

čini sve ovo... jesmo li pred vratima nesreće? - zagleda se u Gavra.— Kako pred vratima, Rifate? - povika Salko Tišler.— Zlo je prekoračilo prag, u Bijeljini i Zvorniku već ubijaju i pale, čak i

kolju.— Ko to kolje... koga kolje? - upita stari Šemsudin, trgnuo se iz dremeža.— Ubijaju, pale i pljačkaju Muslimane - odgovori Muharem.— Ko to, zaboga? - ogradi Šemsudin drhtavim dlanom svoje uvo.— Četnici - reče Muharem.— Fukara - reče Rifat.— Srbi, eto ko - povika Veljko. - Udbini Srbi i lopuže - dodade.— Ja sam za sporazum sa Srbima - razbudi se Šemsudin, ispi čašu rakije.

- Nikako, đeco, sa Hrvatima protiv Srba. Ništa nas ne vezuje za AntuPavelića i ustaške krvopije. Ako mene pitate, ne smijemo ni sa Švabomprotiv Srba, jer su oni tuđinci, a Srbi su nam rod.

— A smijemo li sa Turcima protiv Srba? - našali se šumar Rifat i zagrliŠemsudina. - Zini sad, da te čujemo.

— To je, bolan, prošlo - odgovori starac.— Šta je prošlo?— Pusto tursko je prošlo... i prošlo je, i daleko je. A, valah, ako ćemo

pošteno, i Turci su ođe bili tuđinci, a mi nijesmo nikada. Mi smo, bolan, ođeponiknuli, ovo je naša kuća i država.

— Čija naša? - poskoči Muharem. - Znam ja dobro ko sam i đe su mikorjeni, ali znam i da ovo nikada nije bila Srbija.

— Bila je Jugoslavija - reče Gavro.— Bila, bila, ali nje više nema. Neka je ožive, neka vrate Jugoslaviju, pa

ću prvi da u tri materine pošaljem bosansku državu - od pića mu se razvezaojezik i porumeneli obrazi.

— Nijesam učen, seljak sam, ali mi se čini da je, prije turske okupacije,Bosna bila srpska državica, a ova naša Hercegovina je bila baš u sastavuSrbije - ne uspe Gavro da se uzdrži.

— Ne mogu više da vas slušam, idem ja u pećinu - stegnu Veljko ušisvojim dlanovima. - Moj Hanibal je rođen u Donjoj Čemernici, živi u GornjojČemernici, ali on niti je musliman, niti je pravoslavac, on je pas, samo pas, ipametniji je od svih vas.

— Pazi šta govoriš - namršti se Gavro.— Ovca u Čemernici, ili u Rusiji, ili u Turskoj, ili u Americi, ili u Srbiji,

nema svoju vjeru ni svoju naciju. Ona je ovca, prosto ovca, i ništa više.— Tako je - reče Salko.— Ovako je, naravno, pa me čudi što ljudi nijesu pametni kao životinje,

pa da budu samo ljudi, da se ne dijele na crne, žute i bijele, na one što idu ucrkvu i one što idu u džamiju, na Srbe i Hrvate, Ruse i Turke, komuniste imonarhiste... Ne gledaj me tako, Gavro. Neću da budem ni Srbin nipravoslavac, neću da sam ni Veljko, jer je ime nevažno. Hoću da budemčovjek, jedino čovjek. Sve preko toga je laž - zajeca i sakri čelo među svojakolena.

On je plakao, a svi ostali su se samo zgledavali i ćutali. Gavro je, u sebi,odobravao gotovo sve što je njegov sin rekao, odobravao je smisao i nameru,a ne i odricanje od vere i nacije, ali nije uzdisao i drhtao zbog tog odricanjaizrečenog u muslimanskoj kući, nego od zebnje da se Veljku povratila bolestkoja ga je samlela i skoro ubila na hrvatskom ratištu. I ne samo, strepeo jeon, da se ta opaka boljka povratila, nego se i razbuktala i pomamila. Nikadamu sin nije bio ovako naprasit i nikada nije uvredio bilo koga. Danas je,maločas je, eto, tolike ljude nazvao budalama, i to ljude starije od njega, i jošu tuđoj kući.

— Oprostite mi, nijesam mogao da zadržim jade u sebi - reče Veljko, jošse i nasmeja, ali tužno, kao da je na sahrani.

— Alah milosni neka ti poživi Veljka - zagrli Salko Gavra na rastanku. -Odavno nijesam čuo ništa pametnije.

— Ovo je od mene, za baku Anđeliju, a ovo za Darinku - dade Vojka

Veljku dve tegle, jednu punu meda, a drugu uvršenu slatkim od drenjina.— Svratiću do vas, čim mi spane ovaj otok - reče šumar Rifat.Stari Šemsudin i ne opazi da su gosti otišli, hrkao je na minderluku.

Vidovdan

Kako mu se, maglovito i na trenutke, vraćalo pamćenje na ponešto odonog što je slikao i doživeo kod Gospića, u njemu je kvasala ne samoodvratnost prema ratu, nego i gađenje koje bi mu probadalo utrobu,uzbunjivalo želudac na povraćanje, ubijalo misli i, čak, na momente, brisalonjegovu veru iz detinjstva u postojanje tajnovitog oblaka, u kome je Isus,najbolji i najplemenitiji čovek na svetu. Povrh svega, te oživljene slike, iznjegovog rata, i dalje mutne i razbacane, optuživale su ga za pogibiju MajoraČea. Njegove fotografije pokrenule su Majora da traga za ustaškimglavosekovićima u gospićkim kršima. Da nije video te Veljkove slike, Če bi,verovatno, još bio živ. Da nije Veljko uslikao što je uslikao, i da nije videoono što je video, ne bi, ni on, završio u vojnoj bolnici u Kninu, a posle i uBeogradu, ne bi ni poludeo. Sve češće je, na Tavoru, pored stada i Hanibala,glasno krivio sebe za Majorovu pogibiju i govorio da su aparati, nikon ilajka, uzrokovali njegovo ludilo. „Hanibale moj, mene je pamet napustila“,poveravao se psu, a on bi zacvileo, kao da je razumevao šta to Veljka boli. Abolelo ga je, sve žešće, posle onog razgovora u kući Salka Tišlera, i nakonšto je pogazio svoju odluku da ne gleda televiziju, ne sluša radio i ne čitanikakve novine. Televiziju nije gledao, radio nije slušao, ali bi, na Tavor, daih prelista, ćopavi čobanin nosio novine, čitao, psovao, ponekad i gužvao icepao listove, a Hanibal je, svojim lavežom, želeo da umanji Veljkov bes.

Sredinom juna, pri povratku sa Tavora, u očevoj kući zateče SpasojaĆuka, svog profesora srpskog jezika u nevesinjskoj gimnaziji. Došao uTrnovo, susedno selo, na sahranu dedi, svratio i u Čemernicu, da obiđe irođaka Dušana, Gavrovog komšiju. Ispričao mu Dušan za Veljkovu bolest, paprofesor navratio da vidi svog učenika. Veljko ga odmah prepozna, ali ne ponekadašnjem izgledu profesora Spasoja, nego po njegovim fotografijama,

koje je viđao po novinama, i po nastupima na televiziji, dok je Veljko gledaoteleviziju. Već petnaestak godina, Spasoje ne predaje u nevesinjskojgimnaziji. Dogurao je do univerzitetskog profesora u Beogradu, uglednoglingviste i književnog kritičara.

— Vidi ti mog Šantića... kršna momčina - zagrli ga profesor, a Veljku, oduzbuđenja, zadrhtaše kolena. -Kažu da si bolestan, a vidim da lažu, što me ine čudi. Danas lažu o svakome i svemu - ponovo ga zagrli.

— Dobro mi je, profesore - reče Veljko. - Malo sam zbunjen, imamtremu, ne zamjerite.

— O, klasje moje, ispod golih brda, moj crni hljebu, krvlju poškrapani...Veljko je posebno voleo ove Šantićeve stihove i često ih recitovao - spustiprofesor dlan na Gavrovo rame. - Bio je obdaren za pisanje, ja sam gaprozvao Šantićem, ali ga odvuče fotografija.

— Kamo lijepe sreće da one đavolje sprave nije nikad ni pipnuo - rečebaka Anđelija.

— Nemojte tako, Veljka je fotografija proslavila - odgovori profesor.— Baka je u pravu - prošaputa Veljko. - Fotografija je, profesore,

prošlost za mene.— Onda piši, probaj, talenat se ne gasi. Čime se sada zanimaš, šta radiš?— Čuva ovce i goveda na Tavoru, eto šta radi - reče Gavro.— I pišem - povika Veljko. - Čuvam marvu i pišem - obori pogled. -

Želio bih da Vama...— Nemoj da mi persiraš.— Uvijek ću tako oslovljavati svoje učitelje i profesore. Samo njih.— Dobro, razumem. A šta bi želeo, nešto si hteo da kažeš?— Ništa... zaboravio sam.— A šta pišeš, ako to nije tajna? - upita profesor.— Svašta... ništa... - zavuče ruku u čobansku torbu.— Nešto zapisujem u ovoj debeloj svesci.— Voleo bih da to pročitam - prelista profesor svesku i vrati mu je. -

Nažalost, ujutru rano moram za Beograd... Možda večeras i noćas mogu dazavirim u to što si napisao.

— Hvala vam, profesore - pruži mu Veljko svesku.

San je bežao od njega. Radovao se što će profesor da pročita to što je

napisao, ali se, ubrzo, i pokajao što je svesku i spominjao, strepeo odprofesorovog suda, stideo se svojih „škrabotina“. Naglas je, u pećini, govorioda su to škrabotine, molio se i nadao da profesor neće moći da pročita njegovrukopis, ili će ga san savladati, pa tu baksuznu svesku neće ni otvoriti. Čimje sunce granulo, izašao je iz pećine, ćopao oko kuće, po okućnici, do torova,stalno pogledujući prema Dušanovoj kući. Ne zna zbog čega, plašio se i daće profesor izaći neopaženo i svesku njegovu odneti u svom koferu, ili će jezaboraviti kod Dušana, a njegova žena će je pocepati, da potpali vatru.

Najpre je ugledao Dušana. Sedlao je dva konja, jednog za profesora, adrugog za sebe, jer se do asfaltnog puta i kafanice, kraj koje je profesorparkirao svoj auto, iz Čemernice može stići samo peške, na konju ili namotoru. Spazi, ubrzo, i profesora, pa požuri prema njemu.

— Čekaš ocenu - osmehnu se profesor. - Hajdemo tamo do drvljanika, dasednemo i malo popričamo.

— Krivo mi je što sam vas mučio... nije trebalo, znam ja da to ništa nevalja - pokunji se Veljko.

— Znaš ti dobro da ne misliš tako - pruži mu svesku.— Solidno, veoma solidno, takav je moj prvi utisak.— Hvala vam - otopiše se Veljkova zebnja i stid.— Zašto pišeš rastrzano? Ne stalno, nego na mahove, kad su ti reči kao

vihor, kad sve proključa i stopi se u čudni haos. Tri puta sam se vraćao naopis demonstracija u Beogradu i na onaj rusvaj u autobusu za Knin. Koja ti jenamera kad posežeš za takvim stilom?

— Nije mi nikakva namjera. Takav sam, profesore. Zbrkan u mozgu,zbrkan u duši, bogalj sam, niko sam, a nemam ni znanja za fino i mirnopisanje. Onako kako osjećam i kako razmišljam, ja i napišem, to jestezbrkano i ludo, baš i ludo, ali tako izvire i navire iz mene.

— Rečenica ti je dobra, hercegovačka, poznaješ i pravopis. Očiglednonamerno, u nekim poglavljima pribegavaš karambolu, da se tako izrazim, pati je rečenica dugačka i po nekoliko stranica, krcata zapetama i bez tačke ivelikog slova tamo gde im je mesto. Zašto, baš me zanima?

— Zato, profesore, što sam ja karambol, što nema nikakvog reda u meni,što je lom u meni i svuda oko mene, ne vidim da iko poštuje pravila, i čini mise da je sve samo prevara, krkljanac nekakav bez smisla i cilja, ne umijem dase izrazim.

— Da, da - potapša ga profesor. - Mislim da razumem... trgni se malo,nije baš svuda pakao.

— Kažite mi, profesore, đe nije pakao, pa da bježim tamo?— Ne znam, Veljko. Ne znam, moj Isuse - osmehnu se tužno. - Ne ljuti se

što spomenuh tvoj nadimak.— Ne ljutim se ja na svoj nadimak, nego se ljutim na Isusa. Ako ga ima,

ako i on nije obmana, zašto trpi i dopušta sve ovo?— Ni to ne znam - ustade profesor. - Nastavi sa pisanjem. I javi mi se,

kad dođeš u Beograd, broj mog telefona u tvojoj je svesci - snažno ga zagrli iode.

Ode, na konju, profesor Spasoje Ćuk niz Čemernicu, a Veljko, đak njegov,odjednom osvetljen nekakvom nadom, ne ode u pećinu, nego u očevu kuću,poljubi baku i zatraži parče vruće pogače, koju je, upravo, izvadila ispodsača i duvala lug sa donje kore.

— Čime te to razveselio profesor? - upita Gavro i otvori jednu kartonskukutiju. - Evo, poslao ti Boriša po jednom momčetu - izvadi dva fotografskaaparata.

— Poslao ti i pismo - pruži mu koverat.— Anu, srećo, da čujemo šta ti piše - povika baka Anđelija. - Daće Bog,

pa je našao đevojku za tebe, ja sam ga to zamolila.— Nijesam slijep, pa da mi drugi traži đevojku - obrecnu se Veljko na

nju.— Lete ove puste godine, umrijeću bez praunuka, teško ti je meni.— „Genije moj, šaljemo ti Neđo Baksuz i ja ove dvije spravice, obadvije

ruske, zenit i lajku, i filmove uz njih, nijesi ti za čobanina i za pećinu“ -pročita glasno i mršteći se. - Eto, čuli ste šta piše Boriša... evo, bako, poslaomi đevojku u paketu, i to ne jednu, već dvije - naruga se i poklonu i pismu.

— Nemoj tako - reče Gavro. - Najbolja mu je namjera, on ti je velikiprijatelj.

— Briga me za njegovu namjeru - planu Veljko.— Nikakav aparat više neće u moje ruke. Vrati paket Boriši, i to bez

pozdrava sa moje strane.— Vrati mu ga ti, ja ne mogu da vrijeđam čovjeka.— Nije to više onaj Boriša. Jok. Spetljao se sa Baksuzom, sa onom

špijunčinom, a sin mu pomanitao. I sad će on mene da zamazuje Rusijom. Čuli ga, oba ruska. Da su američki ili japanski, bili bi pet puta bolji.

— Bogami je sve rusko najbolje - ljutnu se baka Anđelija.

***

Profesor Spasoje Ćuk već je bio u Beogradu, ali je, za Veljka, on jošsedeo na panju, kraj Dušanovog drvljanika, prelistavao svesku, pričao,zapitkivao, podizao obrve. Ćopavi čobanin je, toga dana, na Tavor, u svojojtorbici, poneo novu svesku i tri zašiljene grafitne olovke, ali nije mogao danapiše nijednu reč. Nešto je počinjao, odmah cepao i gužvao. Kao da je ostaou Čemernici, pokraj Dušanove kuće, napregnuto slušajući šta mu profesorgovori. Nije ni užinao. Samo je pio vode. Turoban i zlovoljan, čim je sjaviostado sa planine, otišao je u pećinu. I večeru je odbio. Jedva je zaspao ispredponoći. Zaspao? Nije taj san trajao duže od pola sata, ako je to i bio san.Probudio se rasterećen od teskobe, odmoran, upalio lampu petrolejku, jer nijedao da mu struju uvedu u pećinu, raširio svesku na stočić pored kreveta ikrenuo da piše. Brzo, ponovo zbrkano i košmarno, ali ovoga puta ijekavicomi ćirilicom. Do te noći, svoje misaone i duševne kovitlace, bez poštovanjapravopisa, na hartiju je prosipao latinicom i ekavicom, da sebe što višeodmakne od sebe, da se bolje kamuflira. Ove noći, u pećini, odbacio jemaske.

Usnio Ćopavi Isus da nije ćopav, obje mu noge zdrave, obje mu cipeleiste, čas cipele, čas sandale, a na momente je i bos, ide nekud, ide po rosi,rosa je i po kršima, putuje, putuje, stalno je u pokretu, srećan je što više nijebogalj, hoće da se nahoda za sve svoje ćopave godine, to mu je najveća želja,i da skupi svoje svatove, sad će, tek sad, da isprosi negdje djevojku, lijepu izdravu, kao što je i on lijep i zdrav, ali nje nema, nigdje ne vidi takvudjevojku, nema ni njegovih svatova, sam je samcijat, kao vuk u gori, imasvjetine, mnogo svjetine, na trgovima, na agorama, tiskaju se rojevi, ne pčela,ne osa, ne bumbara, nego svjetine sa glavama izbušenim svrdlovima, paduvaju vjetrovi kroz lobanje, eno i rok zvijezde, on je, isti je kao i lani, nabalkonu pozorišta, rat ratu, galami na najvećoj agori, već dvije godine on istogovori, a rat se razbuktava, on misli da sipa vodu na vatru, ali se vodapretvara u benzin, na drugoj agori, na bini, kao spomenik, isprsio se vladika

Blebetalo, zove u sveti boj, kune svakog ko nije za Majku Srbiju, samo jošmalo srca i pregnuća, probudiće se i zagrmjeti Majka Rusija, govori i Generalna njegovoj agori, on je, govori on, ratnik osvetnik, on se sveti Turcima zasve vijekove njihovih zločina i zuluma, General je naš Sveti Đorđe kojiprobada aždaju, grmi neko na trećem trgu, na kršima ustaške uniforme igrajuodbojku, loptaju se ljudskim glavama, Majka Turska je sa nama, urlaju natrgu u jednoj varoši, njemu se čini da je, nekad, tuda prolazio, kraj rijeke sudrvoredi kestenova, i pećine, i čardaci iznad pećina, i aščinice, i najslađegurabije na svijetu, i bolnica u blizini, prisjeća se jednog dječaka u tojbolnici, noga mu smrskana, a jedan anđeo u bijelom, ne može da mu se sjetiimena, ali se sjeća svega ostalog, miluje to jadno dijete i šapuće da će muspasiti nogu, da mu nogu neće odsjeći, raznorazni barjaci po trgovima, aNeđo Baksuz je na svakom trgu, nema u ovom karakazanu djevojke za mene,ni mojih svatova, viče Ćopavi Isus sebi samome, pa se uznese visoko,visoko, iznad svih tih ljudskih torova, zagrmje na sav glas, da ga svi čuju,muk, muk, muk vam svima, neće biti ni mira, ni pameti, ni selameta ikakvoga,dok ne zaćutite, dok ne umuknete vi svi, puščana zrna, i granate, i bombe,izlijeću iz čeljusti, jezici vam okidači i detonatori, muk, muk, muk vam dokdišete, spaliti vaše štamparije, televizije i novine, teško vama, sveštenici,kugom zaraziste crkve i džamije, zaćuta Ćopavi Isus i zagleda se u nebo, jasve vidim i sve znam, svi ste na mome kantaru, u mome oblaku, koji nevidite, niti se taj oblak, i ja, u oblaku, mogu vidjeti vašim slijepim očima,nema nikog među vama da mu grijeh i zlo nijesu oči nagrdili, nikog, nikog, nemršti se, Veljko iz Gornje Čemernice, ne mršti se, Ćopavi Isuse, i ti sioslijepio, i tvoji grijesi su na mome kantaru, sad si ozdravio, ne ćopaš, ali usnu, samo u snu, bićeš bogalj čim se probudiš, ne čuju šta pričaš dok sanjaš,ne bi poslušali ni da čuju, ne ljuti se na mene, i moj grijeh je do neba, mojgrijeh, i to najveći, i neoprostivi, jeste luda vjera u ljude, moja ljubav premačovjeku, prema đavolu, to je moj pakao, krv svoju prosuh za čovjeka, da sepopravi, i primih na sebe grijehove i zločine svih ljudi, sada se kajem, sadame jede moje slepilo, čovjek sotona bio je manje sotona onda kada sam umroza njega, kad me raspeše na onaj drveni krst, znaš ti to, pričala ti je bakaAnđelija, ali ti nije ispričala da ja sa krsta i ne silazim, svakoga dana,svakoga sata, svakog minuta i trena, na krstu me, evo dvije hiljade godina,probadaju ekserima i kopljima, tebi se um pomračio i tijelo ti obamrlo od

jedne odsječene ljudske glave, ali kako je, znaš li, meni, koji gledam,neprestano gledam, i groznije prizore, milioni ljudi iskasapljeni su pred mojimočima, pred mojim aparatom za slikanje, koji škljoca neprestano, i uši miprobadaju ekserima, govore da satiru ljude u moje ime, u ime vjere, u imenacije, u ime plemenskog čopora, u ime kraljeva i careva, u ime papa ipatrijarha, u ime ideologije, u ime zastave, u ime kape, u ime prošlosti, u imebudućnosti, u ime mrtvih, a sve za sreću živih, za sreću koje nema nigdje,nema nikog srećnog, upamti ovo, Ćopavi Isuse, upamti, to samo ja vidim,samo ja gledam i patnju po bolnicama i ludnicama, u sirotinjskimboravištima, u logorima smrti, u logorima za prognane iz svojih kuća, izživota, jauk do jauka, jauci mučenika, svašta razdire i mučitelje, ali nesavjest i postiđena duša, nego pohlepa, jagma za zlatom i silom, presitost ipomama, razvrat uma, razvrat osjećanja, bolest i umiranje duše, prvo duše patijela, sve gledam, sve znam i sve mjerim na svome kantaru, nemoćan sam, nemogu ništa ni da spriječim ni da promijenim, ja sam rob i žrtva vaše slobode,ljudsko zlo me nadjačalo, ta lavina, koja narasta i sve zatrpava, na kraju ćezatrpati i sebe, kazna će biti surova i neizbježna, neću je izreći ja, negonajviši zakoni života i smrti na ovoj zemlji i u svim vasionama, ti zakoni suiznad mene, ne vladam ja njima, srećom ne vladam ja njima, jer bih, davladam, ovakav kakav sam, možda, opet, oprostio ljudima i za njihova zla bihsebe, ponovo, kaznio...

— Cijelu noć ti gori lampa, kuku meni, ti ni oka nijesi sklopio - uđe bakaAnđelija u pećinu.

— Dobro mi je, svrati malo kasnije - pogleda je prekorno.— Nijesi juče pojeo ni užinu, nijesi mi ni večerao, da se nijesi prehladio?— Molim te, bako, ostavi me. Moram da nešto dovršim.Izašla je, skrušena i uplašena, a on se preznojavao i grizao nokte,

prisećajući se ostatka svog sna. Još mu je nešto, u tom snu, govoreno ipredskazivano, on je verovao da je reč o predskazanju, ali je, bakinimulaskom u pećinu, toga svega nestalo. Kao da je Anđelija bila gumica, kojaje to izbrisala.

Čitavog tog dana, na Tavoru, terao je misao da zaroni u dubine mozga, uneke naglo zabravljene režnjeve, da ih otključa i, otuda, izvuče ono što mu jepobeglo, što je isparilo, sakrilo se negde u njegovoj lobanji, pa ga kopka,grebe neprestano, i ne da mu mira. Ni drugog, ni trećeg dana, ni preko noći, u

novim snovima, onaj glas, iz onog sna, nije mu se javljao. Svraćao je i uočevu kuću, pa uključivao televizor, u nadi da će zlo sa ekrana da garazdrma, da razgori besove i strahove u njegovom izdajničkom mozgu i prisiliga da se otvori. Iz kartonske kutije, koju je poslao Boriša, izvukao je i onadva, oba ruska, aparata za slikanje, zagledao ih, nišanio, vraćao u kutiju, opetih vadio i uzimao, uzbuđivao se i prisećao fotografija koje je bio zaboravio,ili je želeo da ih zaboravi, jer je on hteo da zaboravi sve. Setio se, sa naglomradošću, i fotografije Isusa u oblaku, i dana kad je nju uslikao, i razgovora saBorišom, ali ni to sećanje nije mu pomoglo da povrati ostatak svog čudnogsna. Pomoglo mu je, nenadano, to sećanje, samo da prihvati dar od Boriše iNeđa Baksuza, da u aparate, oba ruska, ubaci i ruske filmove, da izađe predkuću i počne da slika, najpre svog vernog Hanibala. Bio je kao strastvenipušač, koji je odbacio pušenje, i zarekao se da više nikada neće posegnuti zatim otrovom, ali je, nehotice, iz slatke znatiželje, toga jutra, povukao samojedan dim, samo jedan, kako je mislio, i ne sluteći da će se, odjednom, uplućima njegovim, razbuktati prisilno zapretana strast, jača od želje da se odnje odveže.

— Idem malo do Beograda - utrčao je u kuću i više nego začudio i oca imajku i baku.

— Šta ti bi odjednom? - upita Gavro.— Bi što bi, ide mi se, moram.— Nemoj, sine, usred ove kasapnice - povika baka.— Kasnije, dako ovi jadi prođu.— Rat je, đe ti živiš? - blesnu strah u očevom pogledu.— Idem preko Bileće i Trebinja, pa preko Crne Gore - odgovori Veljko.— Bogami su svuđe ustaše i Turci, tako javlja naš televizor - reče baka

Anđelija.— A šta ćeš u Beogradu? - upita Gavro.— Obećao sam profesoru Spasoju. Svratiću i do ujaka i ujne.— Što pakuješ te Borišine aparate? Da slikaš ujaka i ujnu?— Neka mi se nađu.— Znam ja dobro đe ćeš i šta ćeš da slikaš - huknu Gavro. - Čuvaj se,

može svašta da bude.— Zaobilazi ustaše i vrati se što prije - zaplaka majka Darinka.— Daj mu, Gavro, tvoj pištolj - reče Anđelija.

— Ućutite, žene - ošinu ih on ljutitim pogledom.— Od Mostara pa do Srbije, svuda su naši.

Više je, čini mu se, naroda nego lani, na trgu, kod kneza, a ovaj trg, ovaagora, sa velikim parkom, na koji se naslanja, najmanje je tri puta prostranija,pola kilometra u dužinu, a toliko i u širinu, od vrata Savezne skupštine, pa dovrata oba dvora, Starog i Novog. Stari dvor zidali Obrenovići, a NoviKarađorđevići.

Kako nazivi mogu da lažu, razmišlja ćopavi fotoreporter iz GornjeČemernice. Velika i raskošna zgrada parlamenta davno ubijene KraljevineJugoslavije, ta Savezna skupština, koju Veljko slika kao nekog pokojnika,sada je parlament samo Srbije i Crne Gore, sve ostale državice su otpale,ostalo je samo ovo zdanje, ova grobnica lažnog imena. Grobnica je lažnogimena i lepa, skromno i sa prefinjenim ukusom zidana, zgrada Novog dvora,turobno zagledana u zdanje parlamenta države koje više nema, i čije mrtvotelo, od Knina do Drine, još komadaju granate, probadaju kuršumi i gnječetenkovi. U Dvoru nema ni starog ni novog kralja, u kraljevskim odajama jesada predsednik Republike, vrhovni komandant topova, vrhovni komandantsvega što razara i ubija, a sin mrtvog kralja, koji se u Novom dvoru i rodio,naslednik krune mrtve kraljevine, u čije lice je uperen objektiv Veljkovogaparata za slikanje, stoji na bini, pred Saveznom skupštinom, koja to nije,ispod zastave raskomadane države, u kojoj on nije ni rođen, sa stranimpasošem u džepu, pred narodom njegovog oca, njegovog dede, njegovogpradede, sa srpskom trobojkom na reveru svog teget sakoa, osrednjeg jerasta, puni rukavi sakoa ocrtavaju mu mišiće, srednjih je godina, najbolje suto godine, ali zle, i po njega, i po narod, kojemu se on danas obraća.

Ćopavi Isus iz Gornje Čemernice izlazi na binu, iz raznih uglova slikanaslednika kraljevskog prestola koga odavno nema, silazi sa podijuma zagovornike, pa ga slika ispred bine, odozdo, udaljava se, natraške, zalazi međunarod, koji sluša i skandira, više skandira i komentariše nego što sluša. Kaoda Veljko želi da se iskupi za prošlu jesen, kad je sin poslednjeg srpskog ijugoslovenskog kralja, rođen na svršetku rata, u hotelskoj sobi, u Londonu,prvi put došao u Beograd i u zemlju svojih predaka, a Veljko tada bio nasamrti, u Čemernici i u svojoj pećini. „Sramota, sin srpskog kralja, a negovori srpski“, gunđa neko Veljku za leđima. „To je psihološki razumljivo, jer

je njega, od rođenja, srpski jezik podsećao na zločin', odgovori neko, i Veljkoga uslika. „Ostavka, ostavka, ostavka“, uskomeša se i živnu trg, samikrofonom u levoj ruci, a desnom uzdignutom i u stalnom pokretu, Maksimje šetao pozornicom. Veljka, namah, spopade mučnina, i od skandiranjanaroda i od onog što govornik priča. Pomisli: sve to raznosi vetar, iako vetra,na tome trgu, nema. Ima samo rata i smrti, a mitingovanja i govori protiv rataobično su pozorište. Cirkus i, svojevrsno, podržavanje zla, da bi nemoćni dazlo zaustave samo glumili svoju moć. Pod tim utiskom, on neće ni da slikagovornika - glumca, dok on ispruženim kažiprstom prema Novom dvoru pretivlasniku smrti u Dvoru. Sve je obmana. Obmana je i predsednikovo, tiho inevino, ime. Marko Lazić. Šta ono kazuje? Ništa. Za Veljka je on MarkoPožarevac.

Em je iz Požarevca, em je i čovek požara, koji niko ne može da zaustavi.

Vidovdan je, dan vreo, ni oblačka na beogradskom nebu, trg se talasa, trgpeva, trg skandira, trg je sav od besa i očajanja, ali Veljko je bezvoljan. Da seMarko Lazić, da se Požarevac imalo uplašio, opasao bi trg svojom silom, kaoprošlog marta, i to silom koja je danas ratna sila, surova i bez duše, sarukama u krvi. To bi uradio Požarevac, da ga je imalo strah, a Veljko, nigdeoko trga, umoran i znojav od dugog ćopanja, nije mogao da uslika nijednuuniformu, ni vojnu, ni policijsku, čak su i saobraćajci uklonjeni. Pročitao jeVeljko, u nekim novinama, da Marko Lazić voli kubanske tompuse i rakijulozovaču, sa medom i sokom od limuna. Slika sa mučninom u sebi, ćopa veći bolno, i zamišlja kako Požarevac, povremeno, priđe prozoru, razmakneguste zavese, osmotri i oslušne, pa odmahne rukom, zadovoljno osmehnut,odgega se do svog trona i naredi posluzi da mu donesu lozovaču, i to duplu,sa dosta meda i limuna. Uveren je bogalj iz Čemernice da smrt plete oreolslave oko Lazićeve glave. Prošle godine, na trgu, kod kneza, on je bio srušenu prašinu, jer je zebnja od rata pokretala većinu ljudi na bunu protiv njega, dase nesreća izbegne. Strah od ratnog požara razbio je Marko Lazićraspirivanjem požara i preimenovanjem nesreće u odsudnu bitku za naciju, zapravoslavlje, za svete zavete mrtvih predaka, za osvetu Jasenovca, za osvetuJadovnog, za otpor dušmanima u Vašingtonu, Vatikanu, Beču i Berlinu. TakoVeljko razmišlja i plaši se da, danas, ovog Vidovdana, čak i na ovom velikomtrgu, koji traži prekid krvoprolića u Bosni, ima dosta i onih koji Požarevca ne

osuđuju zbog ubijanja Muslimana, zbog ubijanja Turaka, i njihovogproterivanja sa teritorija koje moraju biti čisto srpske, nego su ogorčeni zbogsporosti, oklevanja i mnogih propusta u ostvarenju tog plana. Lazićevatelevizija i propaganda oslepeli su i raspametili ceo narod, ako ne svakog,veliku većinu ljudi, i to dobrih ljudi, u to je Veljko ubeđen. Možda i greši,možda su ti dobri, a oslepljeni, ljudi i u manjini, ali on sve meri GornjomČemernicom, a najviše svojom dragom bakom Anđelijom. Brzo se i lakopromenila, kao da više i nije ona. „Neka nam ga Bog poživf, kaže Anđelija,čim neko, pred njom, spomene Marka Lazića. A, prošle godine, kad se njenunuk vratio iz bitke na trgu kod kneza, pa ispričao šta je bilo, kako je i zaštobilo, ta ista žena, ista njegova baka, huknula je, prekrstila se, i pomolilaSvetom Ostroškom Vasiliju, da smakne Požarevca, da joj kuću ne zapali.

Zapetljan u svojim mislima i strahovima, Veljko je, na bini, i oko bine,tragao i za urednikom Savatijem, ali njega nije bilo. Savatija nije bilo, aliNeđa Baksuza je bilo, i to u prvom redu, ispred pozornice od grubo istesanihdasaka od jelovine, stezao je, čvrsto, sa obe ruke, srpsku trobojku sakraljevskom krunom, nije bio u odelu, niti u onoj uniformi iz Čemernice, negou farmerkama i u crvenoj majici kratkih rukava. Veljko ga uslika, pa se uplašida će ga Baksuz primetiti, pobeže iza bine i, na stepeništu, ispred zgradeparlamenta, natrča na Tarasa. Sišao bio sa pozornice, da se skloni uhladovinu i da se okrepi vodom. Nije, zapravo, on video Tarasa, nego jeTaras, opkoljen novinarima, kamerama i nekim mladićima i devojkama,opazio njega.

— Gospodine Isuse, sedite malo pored mene - zovnu ga.— Prvo da te uslikam - obradova se Veljko, a i ne obradova se, nije ga

napuštala zlovolja, čak i neka crna slutnja, nije joj znao ni izvora ni imena.— Kako ste? - upita Taras. - Kako vam ovo danas izgleda? - malo začudi

Veljka persiranjem, a Taras je persirao svakome, pa i svojim studentima.— Nikako sam, a i ovo mi izgleda nikako - obori pogled u svoju

ortopedsku cipelu.— Zašto? - začudi se Taras.— Pričate, samo pričate, a sve je gore.— A šta da radimo? Da ućutimo i da uvučemo vratove u njegov jaram?— Sve je gore i on je sve snažniji. Što više krvi prosipa, što je više

mržnje i ludila, narod ga sve više obožava.

— Doći će kraj tome - uzdahnu Taras. - Čaša žuči će da se prelije.— Kad? - povika Veljko. - Za mjesec, za dva, za tri mjeseca?— Neće tako brzo, Isuse. Možda ćemo se boriti još godinama.— Onda prekinite da se borite, da pričate, da meljete uprazno. Kamen u

mlinu melje žito, a vaši mitinzi... šta oni samelju? - povuče ga njegov brzijezik. - Šta sameljete ti, Maksim i svi ovi što su na bini?

— Sameljemo ponešto, gospodine Isuse - zagrli ga Taras. - Marko Lazićviše nema koga da mobiliše u Srbiji, mladići se kriju od rata ili beže uinostranstvo. Mi mu otimamo hranu iz čeljusti, meso za njegova razbojišta.

— Prepuna je Hercegovina, a Bosna još više, ratnika iz Srbije.— Ratnika? - podrugljivo se osmehnu. - Njih je veoma malo. Tamo,

mahom, odlaze pljačkaši, da kradu u ime Srpstva i Srbije, i udbaši, dapotpiruju zločine i krađu - zagleda se ne u Veljka, nego u fotoreportere,snimatelje i novinare, koji su slikali, snimali i zapisivali. - Zaboravih daspomenem i tolike naše vladike, akademike i književnike, moje prijatelje ivrhunske hirurge za lobotomiju.

— Kakvu lobotomiju? - upita jedan reporter.— Oni svojim jezicima otvaraju lobanje ljudi i menjaju im mozgove.— Rugate se najpametnijim Srbima, sa kojim pravom i zašto? - gotovo da

ciknu jedna novinarka, izazovno privlačna i mlada. Veljko nije znao, jerodavno nije gledao televiziju, da je ona udarni ratni izveštač Lazićevetelevizije.

— Ne sporim da su ti ratni huškači, ti hirurzi lobotomije, obrazovani ipametni, ali pametne budale su i najopasnije - odgovori Taras i zasmejamnoge oko sebe.

— Vi to, izgleda, mislite na sebe? - uzvrati novinarka.— Možda ste u pravu, lepa damo - reče Taras, posle kraćeg ćutanja,

uzdahnu i poglednu u sat. - Moram nazad, na binu, traže me - diže se sastepenika na kome je sedeo i pruži Veljku ruku. - Drago mi je da ste dobro,sve mi je o vašem stradanju ispričao gospodin Savatije.

— I ja žurim, baš do Savatija, da mu dam današnje filmove - ustade iVeljko.

— Ne moraš da žuriš - izađe Savatije iz novinarskog grozda koji serazilazio.

— Isuse, hitno je - obre se pred njim Neđo Baksuz i povuče ga za ruku. -

Traži te pukovnik, tvoj ujak, eno ga tamo, čeka te - pokaza prema velikojžardinjeri.

— Šta je toliko hitno? - uplaši se Veljko.— On će ti reći, moraš se odmah vraćati u Čemernicu.— Uzmi ovo - dade Veljko filmove Savatiju, ruke su mu podrhtavale.

***

Ujak njegov, pukovnik, zaboravi i da mu pruži ruku.— Dobro je što te pronađoh - progovori polušapatom. - Ne sekiraj se,

tvoji su dobro i zdravo, ali Gavro moli da se odmah vratiš kući. Pođi samnom, službenim kolima.

— Šta se desilo? - upita Veljko.— Naši su spalili Donju Čemernicu. Ništa ti više ne znam reći.

Šehidi

Veljko, njegov ujak Đorđo Radan i vozač Marko, vojnik, zanoćiše uhotelu Onogošt, u Nikšiću, gde stigoše malo pre ponoći.

Čitavim putem od Beograda, ujak i sestrić jedva da su razmenili ponekureč. Pukovnik je znao da je on, za sina njegove sestre Darinke, bio manjeujak, a mnogo više sila, i to ona divlja sila, Služba bezbednosti, strašna Ozna,strašna Udba, kako se, decenijama, šaputalo u narodu, stoglava aždaja koja ješpijunirala „narodne neprijatelje“, hapsila ih, premlaćivala, likvidirala, aodnedavno, otkad buknu ovaj rat, Služba je planirala i naređivala i paljevinesela, rušenje varošica i gradova, progone hiljada ljudi, pljačke, ubistva,užasavajuća po bestijalnosti, nalik jedino onome što su, u onom ratu, činilehrvatske ustaše. U tome ratu, Đorđov stariji brat, Ranko, bio je u drugojgerili, u četnicima, komandovao je četom koja se pročula i proslavilarazbijanjem jedne ustaškonemačke kolone kod Kalinovika, daleko odČemernice, o njegovom podvigu javio je bio i Radio London, a general Dražaodlikovao je poručnika Ranka Radana, Dorđovog i Darinkinog brata, Obilićamedaljom. Na zadnjem sedištu mercedesa, sa crvenim tablicama Vojneslužbe, sa kalašnjikovom pored sebe, i sa bradatim i ćopavim sestrićem,pribijenim uz sama vrata auta, da bude što dalje od ujaka i ujakovog oružja,pukovnik Đorđo Radan zagledao je, dugo, kao da je živ, kao da je i on u tomautu, koji je krenuo put spaljene Donje Čemernice, mladog poručnika RankaRadana, uniforma Kraljeve garde na njemu, bluza zakopčana besprekorno, nalevom obrazu mu mali ožiljak od davnog požara, kad je grom udario unjihovu kuću u Baricama, sat hoda od Čemernice, pitomom selu, i srpskom imuslimanskom, džamija je ispod brega, a crkva iza brega, da ne vide jednadrugu, a zidane su još pre trista godina, istog proleća i leta, zidali ih istimajstori bega Halila Ljubovića, najbolji u Hercegovini. Sedi pukovnikov brat,sedi pukovnikovo sećanje na brata, pored šofera Marka, neće ni da se okrene

ka zadnjem sedištu, mrtvački ćuti, ali Đorđo Radan ne zna da li Ranko Radančuje šta mu on govori, nemo, kao da je i on pokojnik. Ni Veljkov ujak nerazume svoje misli, ne zna šta šapuće poručniku, je li to kajanje, ili stid, ilitraži oproštaj što nije zaustavio smrtnu presudu bratu posle rata, a mogao je,samo nije smeo, a nije ni hteo, jer je, tada, mlad i lud, verovao da se temeljinove države, države proletera, novog i večnog carstva jednakosti i pravde,protegnutog od Jadrana do Baltika, od njegovih Barica pa do crvene Moskve,moraju cementirati i bratskom krvlju. Usred ruševina te sreće i svoje vere,vozeći se ka srušenoj Donjoj Čemernici, pukovnik kao da više žali sebe,živog, nego svog brata, mrtvog, snažno uzdiše, Veljku se čini da mu ujakstenje, pripaljuje cigaretu od cigarete, vozač Marko otvorio prozor, dim gaujeda za oči, ali mora da ćuti.

Ujakovo stenjanje i škripanje u prsima, koje odaje strastvene pušače iliastmatičare, Veljku se pričinjava kao struganje blanje Salka Tišlera, dokglanca i oblikuje jelovu dasku ispred Gavrove kuće. Kao da ga vidi: cigaretamu se prilepila za donju usnu, a kap znoja poigrava mu na vrhu nosa. Tusliku, isplivalu iz sećanja, potisnu Rifatovo šumarsko odelo od zelene čoje,sa rupicom na rukavu, odskočila varnica sa Muharemovog ognjišta, a šumar,zanet razgovorom, kasno je primetio i otresao. Jedne prolećne večeri,Muharem pokloni ćopavom komšiji kartonsku kutiju za cipele, a u kutiji sivomače, kako se Veljku učinilo, koje će, ubrzo, da izraste u šarplanincaHanibala... Umalo ne zaplaka u autu. Voze ga ka paljevini, a on ne zamišlja nigarež ni dim, nego se priseća nečeg što je bilo i što, za njega, kao da nijeumrlo. Vidi, tako, i baku Anđeliju i baku Zinetu, pred njima džezva, fildžani i,kraj fildžana, na dva tanjirića, po lokum i kocka šećera. Kafenišu Anđelija iZineta, a on se igra sa jaretom u dvorištu. „Dragi i milostivi Alah je umerhametu i selametu“, kaže Zineta. „Bezbeli, bezbeli“, odgovara Anđelija idosipa, obema, kafe iz džezve. Srknu gutljaj i reče: „Bog je jedan za sveljude...“ Bog je jedan i za sve neljude, požele da odgovori svojoj baki, ali njenema u tom autu Službe bezbednosti. Uzdahnu. „Sve zapisuj, ništa nepreskači“, kao da začu šta mu govori profesor Spasoje Ćuk. Zbog njega jeon, a ne zbog Vidovdanskog sabora, došao u Beograd. Doneo mu dve sveske,ispisane od korica do korica, i treću, tek započetu. Samo nju mu je vratioprofesor, a one dve je zadržao, da malo sredi Veljkovo rastrzano sećanje, dato prekuca i pokaže mu početkom decembra, kad će doći u Nevesinje, na

proslavu Dana gimnazije, i svratiti u Gornju Čemernicu. Samo u Gornju, jerDonje više nema - huknu Veljko i trgnu svog ujaka iz njegovog ćutanja. „Štaje sa ljudima?“, upita ga. „Kojim ljudima?“, ne razume pukovnik šta ga pita.„Selo je spaljeno, a narod u selu... protjerani, ubijeni, šta je bilo?“ Pukovnikpripali novu cigaretu. „Ne znam ništa, ja sam u penziji, bivši čovek i bivšipukovnik“, prošaputa i potonu u, dugačko i mučno, ćutanje. „Nisam ti sverekao“, progovori tek na Zlatiboru i pogleda u Veljka. „Znam“, odgovorisestrić. „Šta znaš?“, iznenadi ujaka. „Znam ono što znaju svi.“ Pukovnik senakašlja. „Naši su spalili i Kozlić, Bukovicu i Radovnicu, minirali su džamijeu svim tim selima, a srušili su i džamije u Trebinju i Gacku... u Nevesinju jelagumirana i katolička crkva“, izgovori sa očajem, koji nije ni mogao ni hteoda sakrije. Možda i ceo sat, obojica su ćutali. Ujak je pušio i preznojavao se,a sestrić njegov je, kao skamenjen, zurio nekud kroz prozor auta. „To nisunaši, to nisu moji, oni su tvoji“, negde pred Mojkovcem, obrecnu se na ujaka.„Nisu oni ni moji, ali jesu našf, odgovori mu pukovnik. „Ubija se, Veljko, svešto je značila ova zvezda, crvena i meni draga, a sada krvava, sve krvavija“,podiže, sa sedišta, svoju šapku sa petokrakom i prinese je sestriću pred oči.„Zločine ne čine kape, nego glave pod kapama“, odgurnu Veljko pukovnikovušapku. „Ruži je mnogo žao što te nije videla... udarila je u plač kad joj rekohza jadnu Čemernicu, samo za Čemernicu sam joj rekao“, spusti automat predsvoje noge i primače se Veljku. „Znaš li da je Ruža, tvoja ujna, Hrvatica?“,upita ga. „Meni to nije važno“, odgovori on. „Nije ni meni, i nikad nije nibilo, ali sada je, evo, moja žena moj nacionalni dušmanin“, samo što nezaplaka. Želeo je da otopi ledeni zid između sebe i sestrića, da pokreneVeljka na duži razgovor, pa neka ga i optužuje i psuje, sve, sve, samo da nećuti, ali je on ćutao, kratko ponešto prozborio, pa se ogrnuo mukom, koji jeujaku ličio na nemu i opasnu optužnicu protiv njega, i tako sve do Nikšića.Ćutao je i kad su ušli u hotel, na brzinu večerali i otišli u svoje sobe.

***

— Što se, ujače, ne pobuniš? - progovori sutradan, izjutra, pred Gackom.— Šta kažeš? - iznenadi se pukovnik.— Otiđi na neku televiziju, reci sve što misliš, ako tako misliš, i pozovi

druge u vojsci da se pobune.

— Nema televizije koja bi to objavila.— Onda se pobuni na bini, na nekom mitingu.— Ja ne izdajem ni svoju državu ni svoju vojsku - reče glasno, da ga čuje

vozač Marko. - Bih, rado, ali ne smem - primače se Veljku i prišapnu mu. -Ubili bi mi sina - dodade.

U parku, u centru Gacka, još je bilo kamenčića od trista metara udaljenedžamije, čak dotle ih je razbacala eksplozija. Vojnike nisu videli. Samo je,pred hotelom i zgradom pošte, bilo ljudi, mahom starijih, a negde, u daljini,odjekivali su jedva čujni pucnji.

Austrijskim putem, malo proširenim i asfaltiranim tek koju godinu preovog rata, vojnik Marko vozio je prema Nevesinju. Pokraj tog druma, tri putaprođoše pored vekovima starih muslimanskih mezarja. Sva tri puta, iznad tihgrobalja, videli su sveži garež na zidinama kuća, bez krovova, bez vrata, i bezprozora. Pukovnik i ćopavi fotoreporter samo su se zgledavali. U jednomtrenutku, Veljko je poželeo da auto stane, da uslika kuće kosture, ali se,iznenada, posramio te svoje želje. I posramio i uplašio, jer mu se učinilo dabi mrtve kuće mogle da progovore, a u mozgu njegovom su i progovorile.Rekle su, i njemu, i ujaku njegovom, i vozaču Marku, da su ih oni ubili.Omeđine su optuživale kolektivno, naslepo, jer one, sagorelih očiju, nisumogle da vide nevine.

— Jao! - stegnu slepoočnice dlanovima.— Veljko! - uplaši se ujak, jer mu je sestrić, naglo, prebledeo.— Majore - povika on, a obrazi mu se zarumeneše.— Ja sam pukovnik, a ne major - uspaniči se njegov ujak. - Veljko, da li

me poznaješ?— Setio sam se nečega - zastide se on što je išta rekao.Nije se setio „nečega“, nego svega što je, kako mu je rekao profesor

Spasoje Ćuk, bila „tamna rupa“ u njegovim sveskama. Setio se, u trenu trena,i pogibije Majora Čea, i ustaša oko sebe, i generala Čavke i oficira Službebezbednosti, koji ga, u kninskoj bolnici, isleđuju kao razbojnika, i mrtvogVojina Glišića, sa rupom od kuršuma Službe bezbednosti na svojim leđima...Sve će napisati, neće biti „tamne rupe“ u njegovoj tužbalici, u njegovojoptužnici. U memoarima, pade mu na um ta reč. Za njom i pitanje: Kako se,baš tu, zagledan u kuće bez očiju, setio užasa koji je, ko zna zašto, mozaknjegov krio od njega? Šok na brdu iznad Gospića bio je grom u njegov um i

sva čula, a ovo što vidi u svom zavičaju, i što će tek da vidi u DonjojČemernici, grom je u grom iz Knina i Gospića, u amneziju koja ga je štitilaod bola pamćenja. Tako je Veljko sebi tumačio to što je, neočekivano, beznajave, sevnulo u njegovoj lobanji, kao da ga je kuršum pogodio, pa jeslepoočnice stegnuo dlanovima. A pomislio je i da je, neko, ili nešto,prišapnulo njegovom umu i čulima da su, pred njim, dani satkani samo odbola i da ga, od tih dana, više nikakva amnezija neće moći da odbrani.

Na pola puta do Nevesinja, naiđoše na malu gostionicu, gde je trebalo dastanu, u hladovini ostave auto, i krenu, uzbrdo, prema Čemernici. Samo predvadesetak dana, u hladu, ispod razgranatog oraha, parkirao je svoj autoprofesor Spasoje Ćuk i odatle se, pešice, popeo do Gornje Čemernice. Sadaje ta staza bila proširena i prohodna, čak i za kamione, prošao tuda buldožervojske, nove vojske, jer se JNA, vojska pukovnika Đorđa Radana, povukla uSrbiju i Crnu Goru, ostavljajući novoj vojsci u Hercegovini i Bosni svojeoružje, mnoge oficire, ponešto i vojnika, pa i taj buldožer, kojim je prokrčenprolaz do Čemernice. Prokrčen, ali samo do Donje Čemernice, rekoše im ugostionici, pa oni posedaše u auto i produžiše ka obroncima Tavora.

Nema više, kao bor vitke, stare džamije, u centru seoceta, blizu šumarevekuće. To je Veljko prvo opazio. Rifatova kuća, učini mu se, nije spaljena,minaret džamije doleteo joj na krov, a bez krova su sve ostale kuće, liće nagavranove. Na većini tih kuća još su vrata i prozori, ali su okviri od belog ifino klesanog kamena, do pre koji dan belog, sada, garavi i smeđi, od dima.Begova kula, Kraljeva kula, starca Šemsudina i sina mu Salka Tišlera, jedinaje preživela, učini se Veljku, odozdo gledajući. Nigde ni živog ni mrtvoginsana, nigde ni vojnika. Jedino, podalje od sela, na uzvišici jednoj, namezarju, primetiše neke ljude, pukovnik podiže durbin, osmotri i reče da su,na groblju, petorica muškaraca i jedna žena, i da je, među njima, prepoznaoVeljkovog oca Gavra. Jedva vukući noge po prašini, stalno zagledajućipaljevinu oko sebe, pukovnik i Veljko išli su prema mezarju, a vozač Markoje, ispred šumareve kuće, stražario pored automobila. Na taj prašnjavi put, izpustih bašti i avlija, istrčavale su mačke i psi, pojavila bi se i ponekakokoška. Psi nisu ni lajali ni cvileli, zavijali su kao vukovi. Na puteljakizbiše i dve krave, oteklih vimena od nabreklog mleka, mukale su žalosno i

prestravljeno. „One plaču“, reče Veljko, a plakao je i on.

— Zlo i naopako, moj Đorđo - reče Gavro bratu svoje supruge, pruži muruku na kapiji groblja, sina samo pogleda i ne reče mu ništa.

Ne rekoše ništa, ni pukovnik, ni Veljko, smračenim pogledima oko dvagroba, samo pre dva sata iskopana i upravo zatrpana. Svi su ćutali, zurili usveže humke i dve daske, trouglaste i šire pri vrhu, položene na zemlju, ikonzervu neke crne tečnosti, sa četkicom pored nje. Tom četkicom i crnilomu konzervi, još nisu bili ispisali imena sahranjenih i nadgrobne belege poboliu grobove.

— Kaži, Đorđo, nemoj da ćutiš - prekide Dušan, komšija Gavrov, tajmuk.

— Šta da kažem? - huknu pukovnik.— Ko je ovo učinio i ko je ovo naredio? Samo to nam kaži.— Zločinci i ološ, a ne znam ni ko su, ni po čijem naređenju.— Satrijeće nas Bog i Sveti Ostroški Vasilije - prekrsti se baka Anđelija.— Ko je u ovim grobovima? - jedva progovori Veljko.— Sjedi... pini malo rakije - reče mu Gavro.— Jadni Šemso i crna Vojka... Bog će nas kazniti, Bog će nas nagrditi -

zakuka baka Anđelija. - Šemso se udavio od dima, a Gavro i Šćepan su našliVojku zaklanu.

— Momir... Borišin Momir - viknu Veljko, zausti da opsuje, ali gapukovnik povuče za ruku i sede sa njim na suvo busenje.

— Možda je Momir, ne znam... niko ništa nije vidio, ali Boriša, pokoj muduši, u ovo nije upetljan - prekrsti se Gavro. - Tvoj majstor Boriša se jučeobjesio, sjutra mu je sahrana.

— Objesio... zašto se objesio? - preblede Veljko.— Ne znam, možda ću sjutra nešto doznati. Vjerujem da ga je ubilo ovo

što se ođe desilo... ođe i u samom Nevesinju... i u još nekim selima.— Đe je ostali narod iz sela? - upita Dušan. - Ti bi, Đorđo, to morao da

znaš, na takvom si položaju.— Ne znam ništa, vjerujte mi. Meni je samo javljeno iz komande da su

ustaše u Hercegovini bile krenule na Srbe... napad je bio mučki, ali su ihrazbili srpska vojska i narod. Tako mi je rečeno, a detalji će biti objavljeni nateleviziji i u štampi... i to mi je rečeno, ali kad će to objaviti nije mi rečeno.

— Lažu - zgrabi Šćepan krampu, zamahnu i zabode je u zemlju poredgroba. - Znam ja dobro šta je bilo i kako je bilo.

— Okle znaš? - zinu Lazar u čudu.— Ovo su planirali kad su probijali put... što samo do Donje Čemernice,

što ga nijesu produžili i do nas gore? Po mraku su se popeli kamionima,pohvatali narod na spavanju, sve ih povezali, i staro i mlado, i đecu, utovariliu kamione... đe su bravi, đe su goveda, đe su koze? - galamio je. - To su sveutovarili u kamione i oćerali neđe. Onda su lagumirali džamiju i zapalilikuće... iznijeli iz kuća sve što im se sviđelo, pa posuli benzin po krovovima.Kulu Salka Tišlera nijesu mogli da zapale... kad su povezali Salka, Zaima iZaimovu Vojku, očerupali su sve po kući, ubacili slamu u kuću... od dima seŠemsudin udavio. Njega, đuturuma, nijesu htjeli ni da ubiju, ni da ga povedusa sobom... Ovako je bilo, ovako, i nikako drukčije - zgrabi flašu sa rakijom.- A crnu Vojku su preklali da zaprijete srpskim đevojkama da se ne petljajusa balijama.

— I meni se tako čini - huknu Trifun. - Jesi li, Šćepane, ti vidio sve tejade, ili ti je to neko od pljačkaša prošpijao?

— Ne tegli me za jezik... vidio sam što i svi ostali iz Gornje Čemernice.Viđeli smo dim i čuli mine... samo nas nekoliko, ostali su spavali. Nijesamvidio ni kamione, ni ljude i marvu u kamionima. Nijesam vidio ni vašerazbojnike - zabeči se u pukovnika Đorđa Radana - ali ja vašu sortu dobropoznajem... dobro i odavno.

— To ti meni? - namrgodi se pukovnik.— Ne baš tebi, ne lično tebi, nego tvojima - poćuta malo, premišlja nešto,

opet otpi veći gutljaj rakije od drenjina. - Možda i ne znaš, zemljače ipukovniče, da je meni tvoj pokojni brat Ranko bio ratni starješina. Odrobijaosam svoje, i nije mi žao zbog toga. Žao mi je i boli me, mnogo me boli,Đorđo, što ovi tvoji obrukaše tvog brata i sve nas što smo bili...

— Dosta - viknu Gavro. - Prekini, ne zapodiri. Na groblju smo, a ne ubirtiji.

— Groblje i jeste pravo mjesto za ovo što moram da kažem - podviknu iŠćepan. - Ovi tvoji, ovi vaši, Đorđo, svu nam državu pretvoriše u groblje, alažete po vašim televizijama i novinama da sva zla rade četnici... biva, da toradimo tvoj mrtvi brat Ranko i ja, Šćepan Skočivuk... Crknuću od muke.

— Ne zapodiri, opet ti kažem - reče Gavro.

— Pogledajte, ljudi - ispruži Šćepan ruku prema sprženom selu. - Mi ovonijesmo činili. Mi smo Donju Čemernicu čuvali i branili, mi nijesmolagumirali ni džamije ni crkve, nijesmo pravili logore... je li istina, Đorđo, daima i tajnih logora i tajnih grobnica? -primače se pukovniku.

— Ne znam, a priča se da ima svačega - odgovori pukovnik.— U neki takav logor odveli su i ove naše jadne komšije... u logor, ili su

ih, neđe, tajno zatrpali - podiže one pripremljene daske sa zemlje i privučesebi konzervu crne farbe. - Ja ću da im ispišem imena... i ovo su me naučilina robiji... Ćirilicom, tanja mi je latinica... Šem-su-din Ha-li-lo-vić, Voj-kaHa-li-lo-vić - pisao je i, naglas, oba imena, sa istim prezimenom, rastavljao naslogove. - Neka vam je laka ova crna i prokleta zemlja - reče kad daskepobode u humke, a Veljko uslika grobove i natpise iznad njih.

— Idemo polako - reče Gavro. - Do moje kuće... običaj je takav, poslijesahrane.

Za sofrom, koju je Darinka spremila za dušu Vojkinu i dušuŠemsudinovu, dugo nije izgovorena ni reč.

Usred tog nemog opela, u Gavrovu kuću, kao vetar, utrča komšija Filip,skide kapu i privuče stolu stolicu.

— Druže pukovniče, je li ono dolje tvoja limuzina?— Moja je - odgovori on.— Nijesam vidio stražara kod nje.— Evo ga, tu je - pokaza pukovnik na vojnika Marka.— Bogami je opasno što je limuzina sama.— Popij nešto i prezalogaji - reče Gavro.— Svašta se priča u gostioni kraj ceste... Bataljon onih đavoljih fu... fu...

feudalista... ne umijem ni da izgovorim...— Fundamentalista - pomože mu pukovnik.— Jeste, baš njih, žare i pale po Hercegovini. Pričaju u gostioni da je taj

bataljon bio krenuo i na naše selo, da su im se pridružili i Turci iz DonjeČemernice... dojavila ruska špijunaža našoj vojsci, uslikali ih ruski magneti,one sprave što stalno lete po nebu, pa ih naši sačekali u zasjedi. Čuo sam ida je...

— Sram te bilo - prodera se Veljko. - Kako te nije stid? Imaš li ti ištaljudsko u sebi?

— Sin ti je, Gavro, odavno poludio, ali ja ne mogu da pređem preko ovihriječi - zagalami Filip.

— Ne mogu ni ja - odgovori Gavro. - Izlazi mi iz kuće.— Skupo ćeš ovo platiti - diže se Filip. - Sahranjuješ Turke, žao ti ustaša

i balija - reče u vratima.— Ne bi me začudilo da je bio sa razbojnicima, da je, i on, palio i krao -

reče Šćepan. - Odavno on manita da srpska metla mora pomesti sve balije.— Šta ćemo sa onijem jadnim kravama? - upita baka Anđelija. -

Popucaće im vimena... Neka ode Darinka, da ih izmuze, ili da ih doćeraovamo.

— Ne dao mili Bog da ih ovamo dogonimo - povika Darinka. - Ispalo bida krademo sa groba.

— Otiđi, izmuzi krave, molim te - reče Veljko.

— Pešice, do Barica je sat vremena - poglednu pukovnik u sat. - Moramda ih obiđem... mogla bi i ti sa mnom - reče sestri Darinki. - Sat do Barica,dva sata u Baricama, vratićemo se za sunca.

— Jok - reče Gavro. - Ja ću ići sa tobom.— I ja ću - reče Dušan.— I ja, svega mi - reče Šćepan Skočivuk.— Nešto bih vas zamolio, a nemojte da me razumete naopako - odluči

pukovnik da to kaže, a znao je da će reći ono od čega se mora zastideti. -Nema nikakve sumnje da su naši počinili strašan zločin, ali vas molim da tokrijete.

— Dobro jutro - viknu Veljko. - Zašto? Koga štitiš, ujače?— Štitim sebe, tebe, sve vas... štitim naš narod - gleda u sto, kao da

govori tanjiru ispred sebe. - Ceo svet govori da smo monstrumi, da smokasapi, pa mi se čini...

— I jesmo baš to što govore - podviknu Veljko.— Nismo svi, nije većina, a manjina ludaka nas sve slika kao bandite.— Strašno griješiš, ujače. Krijući zločine manjine, i ostali... ti, moj otac,

ja, sva Gornja Čemernica, svi Srbi... svi postajemo zločinci.— Slava mu i milost, Bog kažnjava i deveto koljeno - prekrsti se baka

Anđelija.

Vratio se, za sunca, pukovnik Đorđo Radan iz svog rodnog sela Barica,govorio je, tamo, i muslimanima i pravoslavcima, uveravao muslimane da ćenesreća stati, da će „ološ i pljačkaši“ biti pohvatani i kažnjeni, moliopravoslavce da budu zaštitnici svojih komšija druge vere, da nastave da živeu slozi. Govorio je ono što je želeo, a nije verovao svojim rečima, niti su muverovali oni što su ga slušali. Kao da su slušali neku bajku, iz neke dalekezemlje i davnog vremena, i kao da, nikada, u Baricama, nigde u Hercegovini,nije bilo takve bajke, niti je može biti. Nisu, razmišljao je pukovnik ĐorđoRadan, spaljene samo Donja Čemernica, Radovnica i ubogo seoce Kozlić,spaljeno je i ljudsko pamćenje drukčijeg i dojučerašnjeg života, naglosagorelog i raznetog dinamitom. „Ovo se više ne može zaustavitf, poverio seGavru i, slomljen, otpešačio do auta i, sa vojnikom Markom i dva automata,zaputio se, bespućem, u bespuće, u Beograd, ženi i sinu.

A u Čemernicu, Gornju, jer više nije bilo Donje, useljavale su se deobe,stalne čarke, potezano je i oružje. Filip i još trojica Gavrovih komšija,prisvojiše i preostalu marvu iz mrtve Donje Čemernice, pretekle su bile nesamo one dve krave, nego i dva junca, troje teladi, desetak ovaca, triput višekokošaka i nekoliko pčelinjih košnica. Kao lešinari, pretraživali su i da li, uomeđinama, negde u zidovima, ili trapovima, ima turskog zlata. Uzalud jeGavro išao do Nevesinja i tražio da svi oni budu pohapšeni. Umalo nisunjega uhapsili, a Šćepana su, tri dana i tri noći, zadržali u vojnom zatvoru, jerje potezao pušku na Filipa, a pretio je i da će kuću da mu zapali.

Oko kuća, u Donjoj Čemernici, bujali su korov i svakakvo šiblje, množilese zmije i privlačile orlove, ali se o zločinu i zločincima više nije ćutalo. Prenego što se obesio, Boriša je, u hotelskoj sali, punoj i civila i uniformi,razglasio šta se i kako desilo, a desilo se, približno, baš onako kako jeposumnjao Šćepan Skočivuk. Nije Boriša odao razbojnike i lopove,verovatno je mislio da će, svojom smrću, platiti kaznu za sina Momira i da jeto dovoljno iskupljenje. Prema onome što se pričalo u Nevesinju, i što jeGavro čuo, Borišin sin, a najbolji školski drug njegovog sina Veljka, zaklao jeVojku. Dosta toga se još prepričavalo. Donju Čemernicu su spalili iopljačkali Momir i njegovi „osvetnicf, kako su sebe zvali, zajedno sa grupompljačkaša iz Srbije. Poimenično, nabrajani su i mnogi koji su doterali „blago“iz Donje Čemernice, ne zlato, ne ni srebro, ne ni pokućstvo, nego marvu, a

ona je, po sirotinjskim hercegovačkim selima, najveće blago. U tim pričamase, svakako, i preterivalo, jer se govorilo o hiljadama ovaca i koza, ostotinama krava i volova, iako ih, u Donjoj Čemernici, seocetu od samotridesetak kuća, i to siromašnih i staračkih kuća, nije moglo biti ni približnotoliko. Najčudnije u svemu bilo je to što se, isprva, najviše prepričavalo koje i šta ukrao, a sašaptavanja o nestalim Čemerničanima krenula su malokasnije. Onda kada se zlo, koje je pogodilo Donju Čemernicu, sručilo i naSrbe u Mostaru, i u selima i varošicama levo od Neretve. Na udaru dvejuvojski, hrvatske i muslimanske, ostavljali su sve što su imali i bežali na istok,prema Nevesinju, Gacku, Bileći i Trebinju, a mnogi su se zaustavljali tek uCrnoj Gori ili Srbiji. Jednom svom dušmaninu, hrvatskom dušmaninu,hrvatskim ustašama, Srbi su, odavno, znali ime, ježili se od njega i vrebalipriliku da mu skoče za vrat. Neočekivano, iznenada, pojavio se i neprijateljkoga su sretali prvi put, tajanstvena vojska koja je, odnekud, nicala iumnožavala se, a Srbi njeno ime nisu umeli ni da izgovore. Stizali su,izdaleka, sa šarenim maramama na glavi, bradati, kao četnici što su bilibradati, ne ovi novi četnici, nego oni stari i pravi. Nekima je koža bila bela,nekima crna, nekima kafena... odsecaju glave, kliču Alahu, satiru, žare i pale,a nisu Turci, oni pravi Turci, koji su, prema još svežem pamćenju naroda, naglavama nosili fesove, turbane i čalme, niti su ličili na Arape iz narodnihpesama. Strah od tih nepoznatih i divljih ljudi, koji ne ubijaju samo zbog vereu svog Boga, nego i za pare, i to „velike pare“, raznošen je Hercegovinom.Širili su ga i nadimali i oni koji su mudžahedine videli, i oni koji su ih gledaliili o njima slušali samo na radiju i televiziji, a ovi drugi više nego prvi.

Jezovita zebnja useli se i u Gornju Čemernicu. Iz nje proklija i priča da jeVojkin muž, Zaim Halilović, iskočio iz jednog kamiona, pobegao u šumu, i daće on dovesti mudžahedine u Gornju Čemernicu. Priča se proširila sredinomavgusta, kad su muslimani, na Trusini, iznad Nevesinja, noću desetkovaličetu Momira Borišinog, njega uhvatili i odsekli mu glavu. „Zaim ga nagrdio,niko drugi“, govorila je baka Anđelija. Proču se, ubrzo, i da su svi iz DonjeČemernice bačeni u jamu, u nekoliko jama, jer je bilo jama koliko i priča, ida je i šumar Rifat preživeo. Jedna čobanica, Srpkinja, u svakoj priči imala jedrukčije ime, i bila iz drugog sela, čula ga kako ječi u jami, spustila mu uže,izvukla ga nekako, sakrila ga u neku pećinu, tu ga, u potaji, hranila i pojila.Otišao je nekud, niko ne zna gde.

— Više ne ćeraj blago na Tavor - reče Gavro sinu, podmazujući puškuispred kuće. - Neka pasu oko sela.

— Plašiš se mrtvog Zaima? Ili mrtvog Rifata?— Daj, Bože, da nijesu mrtvi, a opet... Svetiće se slijepo, ako su

preživjeli.— Zato podmazuješ pušku?— Druge ne biva - reče Gavro. - Svi ćemo i spavati sa oružjem, tako se

selo dogovorilo.— Vas petnaestak staraca - naruga mu se Veljko.— Koliko nas je da nas je, i kakvi smo da smo, kuće i čeljad moramo da

branimo. I moramo da batalimo sve naše međusobice i zađevice.— Idi ti kod Filipa... preveslao te, vidim, na svoju stranu, a ja ću na

Tavor - skoči Veljko. - Bako, spremi mi užinu.

Jedino su Veljko, njegovo stado i Hanibal, izlazili na planinu. Ostaličobani nisu smeli da se udalje od sela, a i bilo ih je sve manje. Desetakmladića iz Gornje Čemernice odvele su vojne patrole i razbacale ih po raznimjedinicama i frontovima. Neki su upućeni i u Bosnu, gde se najviše ginulo.Filipov sin Blagoje poslat je na položaje oko Sarajeva, a Šćepanov unukMilovan i Lazarev unuk Petko odvedeni su još dalje, jedan prema Brčkom, adrugi ka Bihaću. Sa raštrkanih razbojišta, od brda iznad Dubrovnika pa doUne, Save i Drine, sve češće su se, u hercegovačka sela, vraćali mrtvačkikovčezi. Ginuli su, mahom, jedinci sinovi, jer je većina porodica imala pojednu pušci doraslu mušku mladicu, u samo ponekoj kući mogle su se naćipo dve ili tri mlađe muške glave. Majke, očevi, bake i dedovi izgubljenihjedinaca vešali su crne barjake na kuće, a na kućna vrata dovlačili trnje.Poštovan je strašni običaj da se, trnjem na kućnom pragu, objavi da je nestaosin jedinac, jedina mladica te porodice, i da će i te porodice i kuće danestane. Dva takva sanduka dovezena su u Gornju Čemernicu. Gojko jeostao bez sina Panta, a Filip bez Blagoja. Ćopavi Isus nije odlazio nasahrane. Plakao je, na Tavoru, za mladićima sa kojima je odrastao, a svescipoveravao optužnicu protiv njihovih očeva. Do Tavora su odjekivale i naTavoru se čule zakletve mrtvim sinovima, da će oni, ogoleli očevi, produžiti„sveti boj“, ječali su, čak, i hvalospevi onima koji su „sveti boj“ pokrenuli iugasili im krsno ime i kućnu sveću. Smrt je hranila nove smrti i pozivala na

još veće iskopanje. Majstor Boriša se obesio zbog zločina svog sina Momira,takođe jedinca. A možda se, razmišljao je Veljko, ne bi obesio, da je poživeodo Momirove pogibije. Možda bi, tada, i on, kriknuo bolom i zovom zaosvetom.

Onog poslepodneva, kad je sahranjen Filipov sin Blagoje, bio je poslednjidan septembra, Hanibal skoči i zalaja, zagledan ka obližnjem grmu na Tavoru.I bravi se uznemiriše, a bikovi počeše da rogovima rove busenje i bacaju gauvis.

— Isuse - začu Veljko nečiji glas.— Ko je? - naježi se on od straha.— Ja sam, ne boj se.— Ko si ti? - ustade i posrnu, obogaljena noga mu je bila utrnula od

dugog sedenja.— Ne boj se, Isuse - diže se utvara iz omara. - Rifat, šehid, šumar i

Gavrov kum, dok sam bio živ.— Rifate... brate - pođe Veljko prema njemu, da ga zagrli.— Ne prilazi, mrtvi se ne grle - odgovori Rifat, ako je to bio Rifat, jer je

ličio na senku zlataste boje, poput listova jednog cveta koji je gajila bakaAnđelija.

— Živ si, živ si - htede Veljko da kroči, ali mu noge prikovane za zemlju.— Gladan sam - reče šumar.— Uzmi moju užinu - vrati se Veljko po torbu. -Imam i vode - izvuče iz

torbe staklenu flašu.— Neću ni hljeb, ni vodu. Gladan sam istine i presude. Ja, Isuse, moram

da svjedočim.— Je li istina da su vas pobacali u jamu? Ko su, jesi li ih vidio? Priča se

da je Zaim Vojkin pobjegao i da je on Momiru učinio isto što i Momirnjegovoj Vojki. Preklinjem te, Rifate, kaži mi.

— Mrtav sam, Isuse. Tebe su proboli kopljem, a mene šiljkom krampe.Obojica smo šehidi. Ti o svojoj smrti svjedočiš odavno, a moje svjedočenjetek počinje.

— Mnogo si smršao, pustio si i bradu - reče Veljko, pa preblede odtrnaca u čitavom telu. Nikog nije bilo kraj omara, bikovi nisu rovali zemlju,bravi su mirno pasli, a Hanibal je, sklupčan, dremuckao njemu kraj nogu.

Otćopao je do grma, razgrnuo ga, pažljivo osmotrio na sve strane. Nije bilonikoga.

Uveče, u selu, pomislio je da sve, u poverenju, nasamo, ispriča bakiAnđeliji. Samo njoj. Kao detetu, pričala mu je razne bajke o divovima,vešticama, vampirima, prikazama. Jednom je, pamti on, zima je bila, unjihovu sobu uletela krupna leptirica, a leptira nema kad napada sneg i stegnumrazevi. Majka njegova, Darinka, uhvatila je leptiricu i dodala je Anđeliji.Baka je podigla cilinder sa plamena lampe i na fitilju oprljila, i to samo malo,jedno krilo leptirici, otvorila prozor i pustila je napolje. „Dođi ujutru, da tidam soli“, rekla je. „Ovo je vještica, sine, a ne leptirica“, privukla je Veljkasebi i podigla ga u svoje krilo, tada su mu - seća se - obe noge bile zdrave.Izjutra je, stvarno, Lazareva majka navratila da pozajmi malo soli. Nje seVeljko plašio i od nje bežao sve dok nije umrla. Ona je za njega bila veštica,ona leptirica što im je, usred zime, uletela u kuću. Šta li će baka Anđelijareći za „leptiricu“, za utvaru, sa kojom je on pričao na Tavoru? Nije seusudio da joj išta kaže. Možda će se ona uplašiti, odati njegovu tajnu, ipreplašiti čitavo selo. Susret sa mrtvim šumarem Rifatom, on je tumačio sebisamome. Patnja za komšijama iz Donje Čemernice porodila je, u njegovomumu, želju da su oni živi, pa mu se, ta želja, kao halucinacija, prikazala naTavoru, a znao je on i da muslimani veruju da postoje šehidi, nevine žrtve,koje ožive, i pričaju o svojoj smrti. Tako je Veljko razjasnio Veljku čudnoprikazanje na planini, ali se to tumačenje, nekoliko dana kasnije, razbi ozidove pećine u kojoj je spavao.

— Oooo, Filipeee! - prolomilo se, u noć, sa stena, iznad pećine.Veljko je, najpre, pomislio da je sanjao, a glas, koji ga je probudio, nije

bio Rifatov.— Oooo, Filipeee! - razlegao se, ponovo, taj zov - a Veljko je bio ubeđen

da nikakvog zova nema i da je, i to, njegova halucinacija.— Evo me, evooo - začuo je Filipov glas, preznojio se od straha i utrčao

u kuću. I Gavro, i Darinka, i baka Anđelija, bili su poustajali iz kreveta, aGavro je, u rukama, stezao pušku.

— Ne lažite, Filipe, da su mrtvi oni koji su pobijeni - začu se, snažno, izmraka, iznad Gavrove kuće. - Živi smo, Filipe, ali vi to ne znate.

Filip ništa ne odgovori. U donjem vešu, i on sa puškom u rukama, stajaoje ispred kuće, ispod crnog barjaka za jedincem sinom. Izađoše, pred svoju

kuću, i Gavro i svi njegovi.— Ko bi ono mogao biti? - privi se Darinka uz sina.— Javi se, nemoj da ćutiš - prepozna Veljko glas Šćepana Skočivuka.— Šehidi, hej, šehidi naši, đe ste vi? - odazva se taj glas svojim lelekom,

svojom tužbalicom, u pomrčini ispod Tavora. - Kraj česme, hej, peškir jevezeni, i bardak, hej, od kojeg smo stvoreni. Šehidi, hej, đe ste vi? Blizu selanašega, u bašči smo, pokošeni cvjetovi - utihnu tužbalica, a Veljku se učinida je, iznad njegove pećine, nešto svetlucnulo. Svitac ili žar od cigarete,pomisli on.

Oblak

Petko Skočivuk, unuk Lazara Skočivuka, brata Šćepanovog, pojavi se,početkom oktobra, oko podne, u Gornjoj Čemernici. U maskirnoj i prljavojuniformi, živ i zdrav, ali bez oružja. Čitavo selo sjavi se u Lazarevu kuću, daga vide, da pitaju odakle se vratio na vojničko odsustvo, koliko će ostati,kakvo je stanje na frontovima, i zna li on, išta, o drugim vojnicima izČemernice. Bilo im je, doduše, čudno što se Petko vratio bez automata, bezpuške, bombi, čak i bez pištolja, ali su, oprezno, krili sumnju da je Lazarevunuk, možda, pobegao, da je dezertirao. Ali, kad on ne htede da im išta kaže,a zasuše ga pitanjima, pa kad skoči sa stolice i krenu da ih grli i ljubi,sumanuto mumlajući i kolutajući očima, oni razumeše da je on daleko odzdravlja, da je mladić „šenuo sa uma“, počeše i da to šapuću, sažaljivopogledujući ne Petka, nego njegovog, uplašenog i posramljenog, dedu Lazara.

— Gruva top, pjeva pop - uzviknu, raširenih ruku, kad se pope na sto, sakoga se jelo, a ljudi počeše da se razilaze.

Kad mu prineše ručak, on kašiku i viljušku stavi u džep vojničke bluze, anož zabode u sto, pored tanjira. Pojeo je prstima ono što se moglo zagrabitiprstima, a tečne i kašaste ostatke čorbe ispi iz tanjira, pa tanjirom, kaokapom, pokri glavu. Nije hteo da legne, da malo zaspe, izjurio je napolje,tumarao selom, nešto mrmljao, zastajkivao, u stavu mirno nekog pozdravljao,ali u bilo čiju kuću nije ulazio. Tek po zalasku sunca, popeo se na omanjiplast sena, razvalio kupolu plasta, i tu legao. Noć je pala na selo, a čulo sekako Petko hrče na plastu.

— Laže Filip da su mrtvi oni koji su pobijeni - začu se glas iznadVeljkove pećine.

— Lažeš ti, pope - uspravi se Petko na plastu.— Šehidi naši, hej, đe ste vi? Kraj sela našeg, u bašči...— Mozak mi kidaju, više pop nego top - preseče Petko tužbalicu, a

ispred Filipove kuće odjeknuše pucnji. Nišanio je Filip prema kršima iznadpećine.

— Kraj česme, hej, stoji peškir vezeni...— Kraj česme, hej, stoji pop zgureni, bosiljkom škropi top, hej, čuj me ti

- prekide ga Petko ponovo, a duh nečiji, vampir, sami đavo, ko zna šta je i koje, zaćuta.

***

Nekoliko narednih večeri, utvara se nije javljala, ali je Petko, po ceo dan,nepovezano, da niko ne razume ništa, mrmljao o topu, o popu, o česmi, obosiljku... spominjao je dečake, kandilo i tamjan... „Ruke mi se sasušile“,govorio je. Samo to su ga razumeli, kleo je sebe, zbog nečeg, ali se nijemoglo razabrati zbog čega. „Nešto je strašno doživio i preživio“, govorio jeŠćepan Skočivuk bratu Lazaru, ali Petkovo „manitanje“ („Bolje da jepoginuo, no što manita i bruka svakog svog“, pričalo se po Čemernici) nepotraja dugo. Dođe u selo vojna patrola, njih trojica, namakoše mu čeličnealke oko ruku i, tako vezanog, odvedoše nekud. Nisu kazali ni gde, ni zbogčega, ni po čijoj naredbi.

Verovatno slučajno, kako odvedoše Petka iz Čemernice, poče se javljationa utvara iznad pećine. Dozivala je šehide i, jezovito snažno, ponavljala danisu mrtvi oni koji su ubijeni. Nije se oglašavala svake noći, nego napreskok, bez ustaljenog reda. Ponekad, posle dve noći, ponekad i posle četiri,ali uvek iznad Veljkove pećine, tako se činilo Čemerničanima. Mnogi, a nesamo nesrećni Filip, kojeg je jedinog nevidljiva utvara po imenu spominjala,pucali su prema njenom glasu, ali se niko nije usuđivao da krene u pomrčinu,da je potraži.

— Ne laži, Filipe, da su mrtvi oni koji su pobijeni - začu se, i te noći, kozna koje po redu.

— Ne laži, ti, ko si da si, da su živi oni koji nijesu pobijeni - prepučenešto u Gavru, pa tako odgovori.

Sutradan, u selo dojahaše dvojica kaluđera, poslao ih vladika Gerasim,vladika Blebek, vladika Blebetalo. Ni zlatna kruna episkopa nije mogla da odnjega otera nadimak iz nevesinjske gimnazije. Došli kaluđeri da oslobodeljude straha i da osveštaju i kuće i pojate, jer u Gornjoj Čemernici nije bilo

crkve, a vladika Blebetalo je verovao da se, baš zbog toga, Čemerničanimajavljaju đavolja prikazanja.

Okupi se Gornja Čemernica na Šćepanovom gumnu, kaluđeri i njegaosveštaše, isprskaše ga bosiljkom umočenim u svetu vodicu, uz pojanja izJevanđelja i molitve za mrtve i žive Čemerničane, mrtve i žive Srbe i srpskevojnike, mrtve i žive srpske vladare, mnogo više za mrtve nego za žive.

— Skupljajte pare za crkvu u selu, sotona bježi od krsta našegsvetosavskog - reče stariji kaluđer, a Čemerničani zinuli, kao da mu gutajureči. - Onaj dušmanski glas što vam se javlja noću nije glas živog stvora,nego glas sa kasete, sa đavolje naprave... to je, braćo i sestre, ništa drugo.Usnimili su poruke na kasete... imaju neku tehniku koja se sama od sebeuključuje i isključuje... Te kasete, koje su im poslali bjelosvjetski dušmaninašeg naroda i naše vjere svetosavske, tajno su razbacali po raznim brdima...kako zavijaju iznad vašeg sela, tako urliču i buču i iznad Gacka, Bileće,Trebinja, iznad Foče, iznad Goražda i Višegrada... Plaše dušmani našpravedni i pravoslavni, krstu vjerni narod, narod Gospoda našeg Isusa Hrista,bez krivice mučenog i razapetog, kao što je razapet i čitav naš rod stradalni.Ne slušajte tu riku i bukanje dušmansko i bezbožničko, tu podvalu njihovihsprava...

— A laste? - prekide ga Veljko.— Šta laste? Kakve laste? - začudi se kaluđer.— Jesu li i laste kasete?— Bog s tobom, šta to pričaš? - prekrsti se sveštenik.— Uoči Vidovdana, pobjegle laste iz obje Čemernice. Pobjegle nam laste,

i više se, nikada, neće vratiti - otšepa ka svojoj pećini.

Zahladne, naglo, lišće otpade, ogoliše se Tavor i obe Čemernice, mrtva iživa. I ta živa je kopnela, kao bolesnik na umoru, rasipala se, živela u strahuza svoje daleko od sebe, tonula u čamotinju i sve veće siromaštvo.Mobilisane su sve muške glave starije od osamnaest i mlađe od pedesetgodina. Gornja Čemernica spade na starce i starice, sredovečne žene, trojicudečaka i dve devojčice. Kad na neki front digoše i učitelja iz Trnova, selaprofesora Spasoja Ćuka, zatvori se i škola u koju su išli i đaci iz Čemernice.Ponestajalo je snage i ruku za sve od čega se živelo. Do polovine novembra,pre ledenih kiša i snega, za koji se pričalo da će te godine poraniti,

Čemerničani rasprodaše, bolje reći pokloniše, trgovcima nakupcima igulikožama većinu svog blaga. Gavro je ostao bez oba bika, ona Veljkova,svih ovaca i koza. Ostadoše mu samo dve krave muzare, jedna junica, jednasvinja i kljuse. Sa žalošću, koja je kod životinja uvek iskrenija nego kodljudi, marva je napuštala Gornju Čemernicu, otimala se goničima, rikagoveda i blejanje ovaca odjekivali su, kao lelek, do vrhova Tavora, a Hanibalje, od tuge, i zanemeo. Kao da je razumeo da on ništa ne može sprečiti, nipogibije momaka, ni pomor blaga, ni gruvanje topova negde u daljini, ni jadnusudbinu, koja i njega čeka, niti Veljkova, sve češća, jaukanja i trzanja u snu.Taj šarplaninac prepametnih očiju, kao da je znao i da Veljko piše o tojnesreći, pa bi se povukao u ćošak pećine i, da mu ne smeta, pritajio i disanje.Baka Anđelija je govorila da Hanibal povezuje sve što se priča i dešava uGavrovoj kući, a i u svakoj drugoj kući u Čemernici, kad bi tamo odlazio saVeljkom i Gavrom. „Čuste li kako je zarežao kad ste pričali o onijemlopužama“, rekla je Gavru i Lazaru. A te „lopuže“, o kojima se raspravljalo učemernoj Čemernici, bili su „narodni spasioci“, kako je vladika Gerasim,vladika Blebetalo, na Gavrovom televizoru govorio za predvodnike iagitatore „svete srpske borbe za krst časni i vjeru prađedovsku“. Vrtećiglavama i škripeći zubima, kao da ih proklinju, žene su slušale o novimagama i begovima, o njihovim dvorcima u Beogradu i na moru, o svemu isvačemu što su pokrali i oteli, o besnim limuzinama, o krađi šume, krađinovca i zlata, čak i o haremima, u kojima su, kao sultani, držali robinje.

Zateče se Veljko u kući kad dođe Šćepan Skočivuk, i to po pljusku, bezkabanice ili kišobrana. Stiskao je nešto ispod suknenog kaputa i, onomdrugom rukom, lupkao po stolu.

— Milovan mi je u Beogradu, u bolnici - reče posle podužeg ćutanja.— Ranjen? Je li nešto ozbiljno? - upita Gavro.— Ostao je bez lijeve ruke sve do lakta... Oporavlja se, biće dobro,

akobogda.— Ne znam, brate, šta da ti kažem - uzdahnu Gavro.— Ovome našem iskopanju nema kraja.— I našem i njihovom - izvuče Šćepan onaj smotuljak ispod kaputa. -

Evo ti tefter i pogledaj.— Šta je ovo? - zabeči se Gavro u ispisane kolone brojki, u nekakva

sabiranja, oduzimanja i sravnjivanja.— Bilježio sam i upoređivao naše i njihove mrtve u oba rata, ovome i

onome od prije pedeset godina. Pogledni der i kaži šta misliš.— Ne vidim najbolje... evo ti, Veljko, pa čitaj malo glasnije, da čujem.Čitao je, preznojavao se, zastajkivao i pomišljao da ispusti Šćepanov

tefter i pobegne u pećinu. Ražali mu se na majku i baku, slušale sunapregnuto, nemo i primetno drhteći. „Naši pali od ustaša“, bio je naslov prvetabele Šćepanovog teftera mrtvih. Teftera bez ijednog imena. Mrtvi su bilisamo brojke, upisane u mesta njihovog gubilišta, od hercegovačkih jama doJasenovca i Jadovnog, sa Šćepanovom napomenom da je taj spisak mnogoduži, jer „naše mrtve komunističke vlasti nijesu popisivale“. Iznad drugogpoglavlja, Šćepan je napisao „njihovi mrtvi“, podelivši ih, u svojim tabelama,na „ustaše“ i na „ustaše muslimane“.

— Zastani malo, Veljko - reče Gavro. - Mnogo, mnogo preteže njima ukorist. Naših mrtvih je, najmanje, deset puta više.

— Možda i čitavih dvadeset puta - reče Šćepan. -Veljko, čitaj dalje.To „dalje“ bili su mrtvi u ratu koji je buktao, a Šćepan je brojke poređao

u tri kolone. Ustašku, srpsku i muslimansku. Ni u tim kolonama smrti, onHrvate nije ni spominjao, za Šćepana su, svi oni, bili ustaše. I mrtveMuslimane on je bio počeo da knjiži kao ustaše, ali je to iskrižao, verovatnozbog toga što su, u Mostaru i oko Neretve, počinjali sporadični obračuniMuslimana i Hrvata, Muslimana i ustaša, po Šćepanovom računanju. Amožda je to prekrižio i zbog Donje Čemernice i svoje tuge za njom.

— Po tome tvom tefteru, sada i ne stojimo tako loše - reče Gavro i nasurakije u čaše. - Sada preteže na našu stranu, i to prilično.

— Tako je, ali neće zadugo - odgovori Šćepan. - Kako rat odmiče, i misve masovnije ginemo. Ustaše dobile državu, a muslimanska vojska je svejača i brojnija. Sreća naša što će se oni isklati i sa ustašama.

— Vi ste za ludnicu - viknu Veljko i baci tefter. - Neću dalje da čitam...Nestaće nas, to vam garantujem.

— Dušmana naših nestalo, a ne nas - prekrsti se baka Anđelija.— Nemoj tako - reče Šćepan. - Htio sam samo da uporedim...— Šta da uporediš? Vagate na čijem tasu je više mrtvih, da vidite u čiju

korist, na čiju sreću preteže nesreća. Na tom kantaru vašeg dobitka je i DonjaČemernica. Zagrlite se vas dvojica, zovnite i Filipa i Gojka, pa pokrenite

kolo i zapjevajte zbog dobitka u ovom ratu i zbog... zbog osvete za onaj rat...zbog pobjede - galamio je na sav glas. - Umire Gornja Čemernica, zatriješese kuće Filipu i Gojku, Petko poludio, Milovan ostao bez ruke, nema rađanja,nema svadbi, ima samo novih grobova, i samo će grobova i biti, ali smopobijedili, jer još ima živih u Gornjoj Čemernici, a u Donjoj Čemernici nemanikoga - diže se i pobeže iz kuće, Hanibal uzdahnu i ode za njim.

— Veljko, vrati se - požuri Gavro da ga sustigne.— Neće ni da čuje, ode prema štali - reče zadihano, kad se vrati, i sede

za sto.— Kad sve saberem i oduzmem, sin ti je u pravu - prošapta Šćepan

Skočivuk i uze svoj tefter.— Da nam Tito nije umro, ovoga jada ne bi ni bilo - huknu baka

Anđelija.— Anđo, sestro moja - ustade Šćepan i zagrli je. -Ovoga jada ne bi bilo,

samo da Tito nije pobijedio.

Toga dana, pri samom kraju novembra, Gavro zakla svinju, jedinu koju jejoš imao, pomagali su mu Šćepan, Lazar i Gojko, a Veljko je, ćim je nesrećnaživotinja zaskičala od uboda noža, otćopao još dalje od svoje pećine, premaTavoru. Vratio se tek kad je sve bilo završeno, kad su, ispred Gavrove kućeuklonjeni tragovi zločina, jer je, za njega, zločin bio svako ubistvo živogstvora. Tako je mislio, tako je govorio, i tako mu se moglo. Da oca njegovognije bilo, da je on preuzeo kuću Vujovića na sebe, ili bi tu kuću zatarabio, ilibi drukčije mislio i govorio. Ne bi, verovatno, izabrao ovo prvo, ne bisvinjokolj nazivao zločinom, nego bi radio isto što i Gavro, i otac Gavrov, ideda, i pradeda, i tako do začetka loze Vujovića u Gornjoj Čemernici.

Ma koliko da se grozio svirepog ubistva životinje, od čijih je samrtnihjauka pobegao, samo dva sata kasnije Veljko će, i to među prvima, sesti zasofru. Velika tepsija, uvršena svežim pečenjem i kolutastim kriškamakrompira i luka, razdražila mu je čulo mirisa, izazvala apetit i glad. Jeo jehalapljivo. „Mašala, mašala“, radovala se baka Anđelija.

I on zauzet obrokom, kakav je dobijao još samo jednom u godini, naBožić, Hanibal nije zalajao i najavio nenadane posetioce. Upali su bezkucanja. Dvojica njih, oba u vojničkim odelima, oba u čizmama i u zimskim,već zimskim, jaknama sa krznenim okovratnicima. Svi za stolom ispustiše

kašike, noževe i viljuške, Gavro ustade i krenu prema njima.— Dobro došli, dobri ljudi, sjedite za sofru, taman smo počeli da ručamo

- pruži ruku Neđu Baksuzu, ali on skrenu pogled i rukova se bezvoljno.— Mi smo iz Službe bezbednosti - reče Baksuz, nekako sa visine, kao da

nikog iz te kuće ne poznaje i kao da prvi put ulazi u nju. - Da li je ovdefotoreporter Veljko Vujović?

— Ja sam - reče Veljko.— Dovrši ručak i pođi sa nama.— Ali požurite - reče onaj drugi sa crvenom beretkom na glavi, bez

ikakve oznake na njoj, plećatiji ali niži od Baksuza.— Njegov ujak, rođeni ujak, evo ovo mu je rođena sestra Darinka, moja

supruga, iz te je vaše Službe - reče Gavro. - Pukovnik Đorđo Radan - seti seda mu nije spomenuo ime.

— I ponesi fotografske aparate, koje ti je Služba poklonila - preču Neđosve što mu je Gavro rekao, a smeteni Veljkov otac, tek tada, primeti daBaksuzu na glavi nije ni crvena beretka, ni kapa sa kokardom, nego „titovka“,sa petokrakom.

— Stani malo, neka si sto puta ta vaša Služba, nijesi Bog Savaot -okuraži se Šćepan Skočivuk. - Da li vi našeg Isusa... da li to Veljka hapsite?

— Hapsimo? Taman posla. Veljko je čudo jedno za fotografiju, on jenašoj stvari... on je srpskoj stvari sada potreban. Mi ga mobilišemo. Zato itražimo da ponese fotografske aparate sa sobom.

— Te đavolje sprave doći će mu glave... kuku meni, sinjoj kukavici -zakuka baka Anđelija.

— Ja sam aparate bacila u jednu jamu, na Tavoru - reče majka Darinka. -Šta da slika, kad nema čime da slika?

— Smiri se, majko - reče Veljko. - Aparati su u pećini.— Ne vodite mi sina jedinca - povika Gavro. - Ja sam borac Druge

proleterske.— Svaka čast i sva priznanja, sa naše strane, ali on mora da pođe sa

nama. I to odmah - reče Neđo Baksuz.— Idem - diže se Veljko. - Idem po te vaše aparate. Čim su mi

poklonjeni, znao sam da je to za neko zlo. Samo te, Neđo, molim... izvini,tako je kako ti hoćeš, neka bude da se prvi put vidimo... Molim te da midopustiš da nešto, nasamo, kažem ocu.

— Kaži mu - odgovori Neđo Baksuz i okrenu se.— Ja ću to ocu reći kad izađem iz kuće - reče Veljko.— Izađite... reci mu šta god hoćeš - odgovori Neđo Baksuz, primetno

postiđen.— Kuku meni, odsad pa dovijeka - poče baka Anđelija da se udara

šakama u prsi.— Ne vode ga na strijeljanje, majko - zaplaka i majka Darinka.— Gavro, čuj me dobro, i sve zapamti - govori Ćopavi Isus ocu ispred

kuće. - Gore, u pećini, ispod bubnjare, u rupi je jedna koverta, zapečaćena je.Ovih dana, ođe će svratiti moj profesor Spasoje Ćuk. Ako se još ne budemvratio, daj mu kovertu... Ništa me ne pitaj, sve sam se ja sa njim dogovorio.Ako profesor, slučajem nekim, ne dođe, a ne dođem ni ja, ne čekaj, molim te,da se vratim. Sačekaj samo do proljeća. Ako se, ni dotle, ne vratim, tukovertu odnesi u Beograd profesoru Spasoju Ćuku. I ništa ne govori baki imajci.

— Ne brini, sve sam zapamtio - zagrli Gavro sina.— I čuvaj mi Hanibala. Pazi ga, kao što sam ga ja pazio... kao što sam ga

ja volio.— Ne sekiraj se, sine - odgovori Gavro.Neđo Baksuz je okretao glavu od plača bake Anđelije i majke Darinke,

dok se Veljko pozdravljao sa njima. Sa ocem se nije poljubio, valjda jemislio da je to već obavio ispred kuće. „Pozdravi mi Milovana“, rekao jeŠćepanu i zagrlio ga. „Šta da poručim Pantu?“, prišapnu Gojku. „Možda ću,brzijeh dana, viđeti tvog sina“, još jednom ga zagrli. „Druže moj, brate moj“,ljubio je Hanibala u njušku, u vrat, u šape, koje je pružao, i cvileo, dugocvileo, i kad su Veljka odveli iz Čemernice.

***

Još u Čemernici, jasno je Veljku bilo da je uhapšen, a ne mobilisan, i dasu fotografski aparati, koje je morao da ponese, samo izgovor za neštoopasno što su mu pripremili. U vojnom blindiranom džipu, na putu kaNevesinju, oni to i nagovestiše.

— Čitaj i razgledaj - gurnu mu Srpsko slovo u ruke onaj oniži, a neBaksuz. Neđo je vozio, a on je sedeo pozadi, pored zarobljenika. Bio je,

očito, glavni, jer je samo on pričao, rugao se, psovao i pretio. U Čemernici je,po svoj prilici, prvenstvo prepustio svom šoferu, da bi Neđo Baksuz, u očimasela, ispao velika vlast i sila, a i da bi, ko zna, krivicu za ono što će se desitii što je ćopavom fotoreporteru već bilo presuđeno, odbacio od sebe.

— Što ovo meni pokazuješ? - upita Veljko i htede da mu vrati novine, aliga Crvena beretka uhvati za ruku i zavrnu je toliko snažno da je slabašnifotoreporter vrisnuo od bola.

— Te tvoje novine... ti, i svi koji vam daju pare i odaju tajne... svi ćeteskončati kao skotovi - zacereka se. - Nema džamije koju smo srušili uHercegovini, a da je niste ožalili. Objavili ste i slike ruševina i slike džamijakakve su bile pre nego što smo ih porušili... - uze novine od Veljka, poče daih prelistava. - Evo je... evo ove tvoje, u Donjoj Čemernici. Kako li si jeoplakao... izgrađena pre tri veka, gradila je begovica za duše sinova izginulihu Siriji... Šta je tebi, izrode srpski i bogalju ćopavi, Sirija? Šta su tebi begHajrudin, njegova kurva i kopilad?

— Ja to nijesam ni slikao ni pisao... tek sada i vidim da je objavljeno -reče Veljko.

— Nisi slikao?— Nijesam. Htio sam, ali nijesam mogao.— Bilo ti žao džamije?— I džamije, i Šemsudina, i nestalih mojih komšija... Jesu li pobijeni, jesi

li to ti učinio?— Tu li smo, izrode ćopavi. Žao ti džamija i balija, a nije ti žao poklanih

mostarskih Srba i porušenih naših crkava. To nisi slikao i o tome ne pišu oveustaške novine - zamahnu da ga udari.

— Nemoj, molim te - reče Neđo Baksuz. - Nemoj zbog mene. Znamo seodavno, još iz gimnazije... Dobar sam i sa njegovim ocem.

— Vozi, ništa te ne pitam - obrecnu se Beretka na Baksuza.— Nije on sa onim izdajnikom... Ne radi ni za te novine, on objavljuje u

raznim novinama... Naš je, bio je i na kninskom ratištu - štitio je Neđo, nasvoj način, fotoreportera zgrčenog na zadnjem sedištu.

— Drži, izrode - gurnu Beretka Veljku u ruke spisak porušenih srpskihcrkava u Mostaru i naseljima uz levu obalu Neretve. - Znaš li za ove zločine?

— Naravno da znam - odgovori Veljko. - Ali znam i za ono što je biloprije toga.

— A šta je to? - osmehnu se Beretka. - Šta je bilo pre ustaških zločina?— Vi ste prvi počeli. Vi ste krenuli da rušite džamije i katoličke crkve po

Mostaru, da ubijate i proćerujete, da granatirate i Stari most - nešto prepuče uVeljku, zaboravi i ko je i sa kim je.

— Kažeš da su Srbi prvi zagazili u zločine. Jesam li dobro čuo?— Nijesi dobro čuo - naroguši se i Veljko. - Nijesu Srbi, nego vi,

udbaši... ti i takvi kao što si ti...— Zaveži, Isuse - prodera se Neđo Baksuz. - A ko je, budalo, prvi počeo

četrdeset i prve? Mi tada nismo bili ni rođeni. Tada nisu bili rođeni niGeneral ni predsednik Lazić. Kako možeš reći da smo mi prvi započeli? Sramte bilo, Isuse.

Uvedoše ga u neku kuću, kod nevesinjske Alatnice. Soba mala, nekolikodrvenih stolica u njoj, oveći sto od bukovine, na stolu fascikla, a za stolompozlaćeni zub. Negde je, ranije, viđao tu istu fasciklu i proćelavog muškarcasa pozlaćenim zubom u donjoj vilici. Beše li to, prebira on po sećanju, uKninu, u tamošnjoj bolnici, ili na VMA, u Beogradu? Da, to je on. Isleđivaoga je i u Kninu i u Beogradu, a sad će i u Nevesinju.

— Ja sam iz Štaba srpske odbrane - reče vilica sa pozlaćenim zubom. Nenosi uniformu. Plava košulja, šarena kravata i zimski sako na njemu. Sedi zastolom, pa mu Veljko ne vidi pantalone i cipele. Rukama, malo pegavim,pritiska fasciklu, ali nikoga, ni Veljka, ni Beretku, ni Baksuza, ne nudi dasedne. - Biću veoma ekspeditivan - reče i otvori fasciklu. - Priđi bliže -obrati se Veljku. - Dobro znam ko si - nasmeši se. - Znam te, puško, dok sipištolj bila - zabeči se u fasciklu i poče da čita dijagnozu optuženom.Optuženom i osuđenom, jer napomenu, veoma odlučno, da nikakve raspravene može biti, jer su činjenice „nesporne i više nego ubedljive“.

— Veljko Vujović, zvani Ćopavi Isus, iz komunističke i patriotskeporodice, veliki majstor fotografije, povezao se sa domaćim izrodima ineprijateljima srpskog naroda - čitao je obrazloženje presude, a samu kaznujoš nije spominjao. - Politički i nacionalni sunovrat darovitog i dobrogmladića počeo je 9. marta 1991. godine, kada je zavrbovan i podmićen odantisrpskih snaga, oličenih u Vatikanu i američkom imperijalizmu. Stupio ubliske veze sa izdajnikom i američkim špijunom Maksimom, isprva površne,a kasnije sve dublje, opasnije, i plaćane sve masnije. Povezao se i sa

izdajnikom Tarasom i ološem iz jedne knjižare u Beogradu. Na kninskomratištu, prokockao šansu da se vrati na patriotski put. U organizaciji američkeCLA., simulirao ludilo. Ćim je ozdravio, otputovao u Beograd, po noveinstrukcije od Maksima i Tarasa, pa je, po povratku u Hercegovinu, domaćimi svetskim medijima dostavljao tajno snimljene fotografije navodnih srpskihzloćina, sasvim prećutkujući i krijući...

— Lažeš. Sve lažeš - dreknu Veljko.Pozlaćeni zub se samo zlobno osmehnu i sklopi fasciklu ispred sebe.— Psuj i vređaj do mile volje, Ćopavi Isuse. Mi nismo dželati. Mi tebi, i

sada, pružamo priliku da izađeš na pravi put, da se iskupiš za sve.— Za šta da se iskupim? Laž je sve što si pročitao.— Nama je potreban tvoj dar. Mi smo ti poklonili fotografske aparate...

mogli smo te strpati i na robiju, jer si dozvolio da ti ustaše zarobe...— Ti si niko i ništa - ne dade mu Veljko da dovrši ono što je hteo da

kaže. - Major Če i ja smo sami udarili na ustaše, a ti si... ti si, bubašvabo,lažima punio svoje fascikle.

— Upravo si kod Gospića pokazao i dokazao da možeš što niko drugi nemože - prostreli ga pogledom kobre. - Znaš li gde je mostarsko naseljeBrankovac? Brankovac ili Perkovina?

— Naravno da znam - odgovori Veljko.— Lepo, veoma lepo. Još danas ćeš da odeš tamo i slikaš ruševine naše

spaljene i minirane Saborne crkve.— Druže načelniče, ubiće ga ustaše, naših snaga tamo nema - povika

Neđo Baksuz. - On se tamo ne može ni primaći.— Mogu - reče Veljko. - Mogu i hoću - začudi islednika, a Neđo se,

obema rukama, uhvati za glavu.— Lepo, veoma lepo. Čestitam. Možda za tebe, Isuse, još ima nade.— Za tebe i tvoje nikakve nade ne može biti - uzvrati Veljko. - Vozite me

dokle možete, dokle smete, šta čekate? Neđo, javi Gavru da se ne sekira.— Vodi ga u magacin - naredi Crvenoj beretki načelnik iz Štaba srpske

odbrane. - Presvucite ga u srpsku uniformu.— Razumem, druže načelniče - salutira Crvena beretka.— Samo mrtvog - reče Veljko.— Šta to reče? - primače mu se vilica sa zlatnim zubom.— Samo mrtvom možete mi navući tu vašu uniformu. Ja sam... ja sam

seljak, fotoreporter... bogalj sam, a ne vojnik.— Lepo, baš lepo. Onda mu navucite odelo hercegovačkog seljaka...

Kakvo je to odelo, druže Ćulibrk?— upita Neđa Baksuza.— Suknene čakšire, sive ili plave, takav isti sukneni kaput, i stara

crnogorska kapa na glavi.— Crnogorska? Zašto crnogorska?— Srbi u Hercegovini, druže načelniče, nose crnogorske kape. Mi svojih

kapa nemamo.— Zašto?— Šta će nam? Na crnogorskoj kapi, ozgo, izvezeno je sve što smo. Krst

i ona naša četiri S, ćirilična, naopako okrenuta. Ove nove crnogorske kape mine nosimo.

— Zašto? U čemu se razlikuju od starih?— U tome što si ti ucrtan u nove crnogorske kape - upade Veljko. - Na

tim novim kapama je, ozgo, vaša petokraka, a ona ubija, ona ruši i crkve idžamije.

— Stavi mu tu novu kapu na glavu - naredi Crvenoj beretki.— Razumem, druže načelniče.— Izvukao si nam se u Kninu i Beogradu, ali ovoga puta nećeš - dobaci

Veljku dok su ga odvodili.

Voze ga niz kosu strminu brda Grebak, onim istim serpentinama kojim je,autobusom, prošle jeseni, otišao u Knin. Na opasno putovanje povela ga,tada, lična znatiželja i nada da će novinama, koje su ga platile, i to unapred,iz poverenja u njegovo fotografsko majstorstvo, sa kninskog bojišta poslatislike kakve niko, pre njega, nije snimio. Danas, on nije u autobusu sadobrovoljcima i vladikom Blebetalom, niko ne peva, niko ništa ne govori.Crvena beretka i Neđo Baksuz vode ga u pogibiju. On je siguran da mu je tajposlednji dan novembra i poslednji dan života. Dok su se, iz Nevesinja, pelika vrhu brda, potajno se, odnekud, ponadao da će Neđo zaustaviti džip i daće ga osloboditi. Ali, kad puče mostarska kotlina pred Veljkovim očima, adžip ubrza niz stranu, on pretrnu od nemoći i straha, preznoji se, preblede ipoče da drhti.

— Stani - naredi vozaču Crvena beretka, čim minuše brežuljak sa

ruševinama neke stare kule, do koje se, nekad, pentrao Ćopavi Isus i slikaonečiji grob kraj nje. To brdašce i ruševina na njemu, sada su bili granica.Odatle, pa do Mostara, i daleko na zapad, vladala je, združena, muslimansko-hrvatska vojska.

— Rizično je da stanem, sigurno nas vide ustaše i balije - reče Baksuz. -Bolje da se okrenem u vožnji, u pokretu, i bežimo uz brdo.

— Ne boj se, džip je blindiran - promrmlja Beretka. - Marš, napolje -dreknu na Veljka, otvori vrata auta i gurnu ga u prašinu.

— Šta to uradi? - promuca Baksuz. - Nismo se ovako dogovorili. Misliosam...

— Nemaš ti čime da misliš - obrecnu se Beretka.— Mislio sam da ćemo samo malo da ga zastrašimo... Strašno, mi ćemo

ga ubiti.— Nećemo mi, nego oni.— Strašno, strašno... kao da smo ga bacili u jamu.— Jezik za zube, i da nikome ništa nisi ni pisnuo— prodera se na Neđa, uze snajper, izađe iz auta i zalegnu iza jednog

kamena. - Kreći, Ćopo - viknu Veljku, koji je još sedeo na prašnjavom putu. -Diži se, idi... držim te na nišanu.

***

I da nije bio bogalj, posrtao bi i zanosio se u hodu. Drhtali su ne samomišići nogu, nego svaki damar na telu, čak i vilične kosti, pa su mu zubi,nekontrolisano i snažno, udarali o zube.

— Brže, Isuse - čuo je podrugljivi glas Crvene beretke za svojim leđima,a oči upirao prema kamenitoj padini ispred sebe, odakle je očekivao zrno izsnajpera.

Ako stane, ako sedne, ili legne na tu golet, ubiće ga Crvena beretka. Akone stane, ako produži ka Brankovcu, ubiće ga neka druga Beretka, koja ga jeprimetila, podesila nišan i čeka da joj priđe što bliže.

Posrće, dočekuje se na dlanove ruku ili na kolena, diže se i baulja. Trajeto dugo, možda i sat čitavi, ali pucanj, koji čeka, u leđa ili u prsa, ne čuje.Možda ga, razmišlja, neće ni čuti. Zrno je brže od zvuka, biće već mrtav kadprasak stigne do njega. Sad će, sad će, samo što nije, grozničavo iščekuje to

zrno, kao da ga požuruje.Već dosta udaljen, Crvenoj beretki on liči na neki mali grm koji se kreće,

pa uzima dvogled i smeje se. Povremeno, dvogled usmeri i prema brdašcuBrankovac, kome se Veljko približava, i nazire, i tamo, uniformu sadvogledom.

— Šta li misle ustaše? - upita Baksuza, zaleglog iza istog kamena.— Jadni Isus - uzdahnu Neđo.— Njihove oči ovakvog četnika još nisu gledale. Bogalj, seljak, duga

kosa i bradurina, a naoružan aparatima za slikanje... Sluđeni su, ne mogu daveruju, zato još i ne pucaju - zacereka se.

— Pucajte već jednom - viknu Veljko i sede, leđima naslonjen na stenu,još raširi i ruke, pa je ličio na krst zakovan za taj kamen.

Čekanje smrti ga je dotuklo i slomilo. Ako već mora da bude ubijen,neka ga više ne muče, neka se to desi što pre. Želeo je da živi, i to snažnijenego ikada u životu, snažnije nego u mostarskoj bolnici, kad mu je hirurgEsad Ćatović sastavljao i povezivao smrskane kosti i krvne sudove na nozi,snažnije nego i na onom brdu iznad Gospića, kad mu je ustaški nožpriljubljen uz grlo. Uz stenu prikovan, žalio je za životom i samrtnimpogledom gutao visove iznad mostarske kotline. Brkanovo brdo, Grebak,Orlovac, Planinicu, Forticu, u daljini i Hum, a planine Velež i Prenj, ličile sumu na neke smrknute džinove. Svuda se tamo peo, zavirivao u pećine, ujame, u vrtače, slikao travke, drveće, zverke, dobijao mnoge nagrade zafotografije. A, dole, u kotlini, koju danas gleda poslednji put, vidi Neretvu,čuje Neretvu, a čini mu se da vidi i da čuje i ostale reke i potoke okoMostara. Radobolju, Drežanjku, Jasenicu, Bunu, Bunicu. Kraj Bune, jednogaleta, uslikao je pastrmku, baš u trenu kad je iskočila iz vira i, kao raketa,vinula se ka nebu. Nikada više, nikada, nikada, on neće... Jadni Gavro -prelomi se misao i odnese ga u Čemernicu. Neće ni znati ko mu je sina ubio,kad i gde, uludo će mu se nadati. Baki Anđeliji će prepući srce, a majkaDarinka... Jatka, a ne majka, tako, u Hercegovini, kažu za majku kad ostanebez jedinca. Ne oženi se, ne posluša baku, ne ostavi život iza sebe, a želeo je,uludo želeo, jer nijedna devojka ne bi pošla za bogalja. Ne bi, sigurno. Zbogtoga su ga od devojaka terali strah i sramota... Bol mu probada grudnu kost,od svakojakih misli kao da će mu eksplodirati lobanja. Tako mu se živi, asmrt samo što nije stigla. Potekoše suze, rida glasno, sav se tresući uz stenu.

Učini mu se, da negde u blizini, zalaja pas. Zaboravi, u trenu, gde je i šta gačeka, ozari mu se lice od radosti, diže se, pa se osvrće naokolo, da ugledasvog Hanibala. Pobegao iz Čemernice, pobegao za njim, pomisli i, odmah,razumede da nema Hanibala i da ga nikada više neće videti. Htede da, opet,sedne uz tu stenu, ali koraknu napred, ka Brankovcu, ka ubijenoj srpskojcrkvi i ka svojoj smrti. Odjednom, požele da se okrene i da krene unazad, uzGrebak, prema Beretkinom snajperu. Ne, ne može on unazad, nije on rekaOpačica, koja teče poljem u Donjoj Trusini. Koliko li je puta slikaoOpačicu? Slikao je kako, od izvora, teče naopako, unazad, od zapada premaistoku, pa, naglo, promeni smer i, novim koritom, zaokrene od istoka kazapadu. Opačica to može, i nazad i napred. On nije te sreće. On može samotamo odakle mu nišane u glavu ili srce. Tamo, gde ide, i gde mora ići, nemaviše silnog Ali-paše Rizvanbegovića ni njegovih vinograda na Perkovini, nitrgovca mostarskog Branka, koji je taj ćuvik nekako izmamio i kupio odpaše, pa Perkovina dobi ime Brankovina, na kojoj, umesto grožđa, porastesrpska crkva, najveća i najlepša u čitavom vilajetu velikog vezira zemljeHercegove. Paša u grobu, trgovac Branko u grobu, crkva u grobu, a on bauljaka njoj, mrtvoj, da je uslika. Tako mu presuđeno. Takva mu sudbina. Da,barem, sačekaju još malo, da ne pucaju, dok ne dođe do ruševina crkve, da tulegne.

Kao lopov, po najgušćem mraku, Neđo Baksuz ušunjao se u GornjuČemernicu i zakucao Gavru na vrata. Ogrnutog čobanskom kabanicom odkostreti, jedva su ga prepoznali. „Ovi naši su zlikovci, ali te preklinjem da tokriješ i od sebe“, rekao je i sve ispričao. „Živ je stigao na Brankovac, a ko gaje tamo sačekao, ustaše ili balije, to samo on zna“, provirio je kroz prozor,plašio se da ga je pratila neka uhoda. „Bože jedini, sačuvaj mi ga“, prekrstiose Gavro, a Darinka i Anđelija su, ridajući, ljubile Isusovu ikonu na zidu.

Nedokučivim kanalima, stizale su svakakve vesti. Neki ranjeni izarobljeni ustaša ispričao je, na saslušanju, u nevesinjskom zatvoru, da jebrdo Brankovac držao „balija Zaim Halilović“, da je on prepoznao „nekakvogbradatog i golorukog četnika“ dok je prilazio Brankovcu i zabranio vojnicimada pucaju. „Balija Zaim je tog četnika smjestio u muslimanski zatvor, a ličnomu je, u zatvor, odnosio i hranu.“ Ispričao je i da je on, od Zaima, čuo da je

Zaim, iznad neke pećine, u nekom srpskom selu, dozivao svoje mrtve rođakesve dok ga, jedne večeri, Srbi nisu ranili. Na Gavrovu žalost, u Komandi, uNevesinju, rekli su mu da je ta priča izmišljena. Načelnik sa zlatnim zubomsamo je potvrdio da je, zaista, Zaim Halilović jedan od neprijateljskihkomandanata, da je on, po saznanjima Službe, iz Donje Čemernice, i da se,kad je to selo „čišćeno od balija“, on zatekao u Mostaru. Pročulo se, zatim, ito da je čemernički Isus „promijenio vjeru“ i da, sa balijama, ratuje protivSrba. Čak se, potajno, šuškalo i da Gavro Vujović, špijunskim vezama, primaporuke od sina.

Anđelija, Darinka i Gavro imali su, srećom, i jednog svedoka koji im jeporučivao da je Veljko živ, i tom svedoku, nesrećnom Hanibalu, oni suverovali. Tri dana po Veljkovom odlasku, nije ni jeo ni pio. Nije ni cvileo nilajao. Ležao je u dvorištu, okrenut ka kapiji, sa glavom među ispruženimšapama. Činilo se i da ne diše. Samo bi uzdahnuo i jeknuo. Onda je, naglo,živnuo. Jeo je, pio je, svraćao u pećinu i vraćao se kapiji, da stražari. Nije se,odatle, pomerao ni kad dođoše zima, smetovi i vejavice, ni kad granuproleće, pa prođe i ono, ni kad, po letnjoj vrelini, daleko od Čemernice, umostarskoj kotlini, puče savez između muslimanskih i hrvatskih snaga, pa seNeretva napuni leševima. Na Gavrovom televizoru, još živi Čemerničanigledali su najstrašniju kasapnicu, otkako je počeo rat u Hercegovini. Onevečeri, kad je prikazivano, i mnogo puta ponavljano, kako hrvatska vojskaruši i u Neretvu survava i Stari most, carsku krunu carskog Mostara, uGavrovu kuću ušao je i Hanibal, seo ispred televizora, baš seo, i zagledao seu ekran, zavijajući i lajući na prasak svake granate koja je raznosila kosti imeso, u luk izvijenog, mučenika iznad reke. Kao da je nekim svojim šestim,devetim ili ko zna kojim čulom opazio, ili nanjušio, i svog gospodara u blizinimostarskog vulkana, iz koga nije šikljala lava, nego ljudsko ludilo.

Gavra, Darinku i baku Anđeliju začudilo je zašto Hanibal, jedne večeri,nije legao kod kapije, nego je, uznemiren, istrčao iz dvorišta i otrčao premaDonjoj Čemernici, onim istim putem kojim su, još pre deset meseci, Veljkaodveli. Vratio se, ipak, kući, i nije odbio ni hranu ni vodu. ,Još je živ, ali muje smrt za vratom“, govorila je majka Darinka. Nisu je mogle utešiti ni „dobrenovosti“ koje je Gavro doneo iz Nevesinja. Muslimanski branioci Mostara,bez teškog naoružanja i u hrvatskom obruču, izloženi potpunom slomu iuništenju, jedini mogući spas videli su u Srbima. Gavro nije saznao ko se

dosetio i osmelio da zovne u pomoć svoje, do tada, najveće dušmane, asumnjao je baš na Zaima Vojkinog, sina Salka Tišlera i unuka Šemsudinovog.Bez obzira da li je, u Nevesinje, po spas, došao Zaim, ili neko drugi, dobili susve što su tražili. Ne samo srpske haubice, nego i tobdžije, a ceo odredmuslimanskih mladića Srbi su obučili da rukuju topovima i bacačima. Sve jeto, pričao je Gavro supruzi i majci, obavljeno u najvećoj potaji i uz nastavaksrpsko-muslimanske kasapnice na ostalim bojištima. Nadao se Gavro da će,uz srpsku podršku, iz Mostara biti proterane ustaše, a njegov Veljko doćikući, ali ta nada, ubrzo, ode za Hanibalom.

Satima je ječao i uzdisao, trzao se, ćulio uši i režao. Odjednom je skočioi, kao da je pobesneo, odjurio prema Donjoj Čemernici. Nije se vratio, nitoga dana, ni sutradan, ni za pola meseca, a krvoproliće u Mostaru nijejenjavalo. „Kuku meni za njim“, obukla je Darinka crninu. „Da je on živ,vratio bi se Hanibal.“ Poverovao je i Gavro u ženinu slutnju, ali se izdrao nanju, izgrdio je, i naterao da skine crninu.

Glasine, i zle i dobre, slušali su i u snovima, a spavali su sve kraće, niminuta odvojeni od straha, sve snažnijeg, i od nade, sve tanje i slabije. UMostaru se malčice primirilo, u Mostaru se satiru još grđe, i jedni i drugimuče zarobljenike, dogovorili se da oslobode zarobljenike, Amerika stala nastranu ustaša, Rusi ušli u Bosnu, Francuzi objavili strašne scene iz Mostara, uNevesinju pričaju da ih je slikao Ćopavi Isus... Prođe jedna godina, i jošjedna, a ni traga ni glasa, ni od Veljka ni od Hanibala. Baku Anđelijuizdadoše noge od dežuranja ispred kuće i čekanja da ugleda unuka, kako jojćopa, ozgo, od Tavora, ili ozdo, od mrtve Donje Čemernice. Da ugleda jedinužišku budućeg života u kući njenog sina Gavra Vujovića. Ni tada, kad jojkolena popustiše, nije prestala da stražari, izneše joj stolicu pred kuću.

„Blago meni, odsad pa dovijek“, uzviknula je baka kad televizor javi daje rat prestao. Svuda u Bosni, svuda u Hercegovini, pa i u Mostaru. „Sad ćesreća moja, samo što nije, a našla sam ja i đevojku za njega.“ Iz svih logora,iz svih zatvora i mučilišta, puštani su sužnji. U hotelu, u Nevesinju, polavaroši se, od radosti, izopijalo. Sve će, govorili su pijani srećnici, biti kao iranije, pre nego što je taj prokleti rat i započeo. Tako je Gavro prepričavao,kad se, otud, vratio. A ispričao je i da je, u Nevesinju, sreo i profesoraSpasoja Ćuka. „Sređuje nešto Veljkovo, one njegove sveske, kako sam ga

razumio.“ Baki to ne beše milo čuti. „Vratiće se Veljko, neka sačeka i sa njimsređuje šta mu je volja“, rekla je.

Veljka nije bilo. Ni Hanibala. Ni Zaima Vojkinog. Mesec, dva meseca,poče i sneg. Ode Gavro u Mostar, da traži sina. Ostade tamo desetak dana.Vrati se lica boje zemlje, neobrijan i naglo izboran. Nije rekao ni gde je svebio, ni šta je doznao. „Obucimo crninu.“ Samo to je rekao, uzeo sekiru,posekao trn iznad kuće, i dovukao ga pred kućni prag. „Nećeš, ne dam, doksam živa“, vrisnula je njegova majka Anđelija i zagledala se u jedan oblak nanebu.

Dva dana i dve noći, po ciči zimi, iz stolice, pred kućom, ogrnuta kožomod medveda, prebirala je po oblacima iznad sebe, u velikoj svojoj želji da će,na nekom od tih oblaka, spaziti Isusa, najboljeg čoveka na svetu, i da će,pored njega, ugledati i čemerničkog Isusa, svog ćopavog i dragog unuka,varnicu života za život posle nje.

— Eno sreće moje... eno i Hanibala... nišani sreća moja onom spravom usvoju baku... sijevnulo je, slikao me - osmehnula se i, nasmešena, u oblakzagledana, uznela se ka oblaku, ne videvši da je sin Gavro i snaha Darinka,ukočenu i osmehnutu, unose u kuću i pale joj sveću iznad glave.

Sken: Tapen 14obrada: BABAC

Rečnik manje poznatih reči

adet, običaj, navikabezbeli, sigurno, svakako, zaistabujrum, izvoli, izvoliteđerdan, ogrlica, nakit koji se nosi o vratuđuturum, oronuo od starostićenar, usko ćilimče, veša se i na zidgurbet, ciganin, čergar, skitnicahefta, sedmicainsan,čovek, osobakarakazan, neredkastig, sramotamandal, drvena ili železna šipka koja se navlači preko vrata sa

unutrašnje strane, radi zatvaranjamanitać, ludakmerhamet, milost, milosrdnostmezarje, grobljeminderluk, mekana sećijaomar, šumski žbunomeđina, ruševina neke zgrade, obično kućeOzna, Odeljenje za zaštitu naroda, komunistička tajna policija osnovana

krajem 1944.planinštak, čovek poreklom sa planinepoklisar, državni izaslanik, vladarev služiteljsačak, kamena ploča za pokrivanje kućesatrap, despot, tiraninselamet, spas, dobri odnosi među ljudimaserdžada, prostirač, ćilimče nakojem klanjaju muslimani

šehid, nevina žrtva, mučenikšenlučiti, veselje uz pucnje iz lakog oružjaškrip, udubljenje među kršimašućur, hvala, zahvalnostUdba, Uprava državne bezbednosti, Ozna prome-njenog naziva.zenge, kolokvijalan naziv za pripadnike Zbora narodne garde, hrvatske

oružane formacije osnovane 1991.

Pogovor

Ljiljana ŠopOD JUGOVIĆA DO ČEMERNICE

Usud naroda koji nijedno poglavlje svoje istorije nije zatvorio tako što biga zaista odložio u istoriju, prepustio razumnim i objektivnim proučavaocimaprošlosti, a potom sam otvorio neku novu stranicu sadašnjosti sa jasnimpogledom šta mu je u njoj činiti i kojim se putem usmeriti u realnu, moguću iizgle-dnu budućnost, ključno je pitanje i središnja tema svih romana VukaDraškovića. To je slučaj i sa Isusovim memoarima: vremenom u kojem sedogađa ovaj roman je najbliži većini današnjih čitalaca, potencijalnih svedokašto svoja iskustva i sećanja sporo i nesigurno smeštaju u pojam „istorije“ uklasičnom smislu, iako ona to suštinski jesu.

Ako shvatimo istoriju kao naše juče ili prekjuče, gotovo bukvalno a nemetaforično, onda je ispisujući

Isusove memoare Drašković napisao istorijski roman, i to književnouverljiv i potresan antiratni roman kakvog nema u novijoj srpskojknjiževnosti. Dve decenije nakon rata devedesetih pojavljuje se prvi roman nina čijoj strani u nacionalnom i ideološkom smislu, drama jedinke kojapoprima razmere antičke tragedije. Roman iz pera tadašnjeg harizmatičnog„kralja trgova“, koji je iz letargije probudio upravo one mase koje nijednopoglavlje svoje istorije nisu zatvorile i odložile u nepovratnu prošlost,poprima neuporedivo dramatičnije i kompleksnije dimenzije nego kada bisličnu pripovest potpisao neki drugi pisac. Jer autor je neprisutni lik ovogromana. O njemu, s vremena na vreme, govore junaci, a opaske većine sujetke, kritičke, pa i mrzilačke, kako u raspravama među beogradskimintelektualcima, umetnicima i dokonjacima, tako i u razgovorima međuhercegovačkim seljacima.

Teško je naći makar i sličan primer ovakve otvorenosti i spremnosti

suočavanja sa različitim licima stvarnosti, na najmanje dva načina: kakovlastitog angažmana devedesetih u politici, tako i 2015. u književnosti kojojsu devedesete tema. Glavni junak Isusovih memoara će vodećeg lideraopozicije sresti samo jednom na političkom skupu u Nevesinju, gde će ponetiNož, knjigu koju je voleo, ali će u opštoj gužvi pokušaj da dobije posvetu odpisca ispasti neprijatan i razočaravajući za mladića, te će autora doživeti kaonepažljivog, rasejanog ili slavom ponetog čoveka koji ljude ne gleda pravo uoči. Ko ne razume ovu inicijalnu unutarnju tenziju, kakva razlikuje idealiste iosobe od akcije od onih koji čekaju da se prilagode ili okoriste bilo čime štoje stvoreno, takvim kakvo je, taj nikad neće suštinski razumeti Isusovememoare, vrlo slojevito i suptilno, višeznačno ispripovedanu istinu.

Glavni junak najnovijeg Draškovićevog romana je tridesetogodišnjimladić Veljko Vujović, rodom iz hercegovačkog sela Gornja Čemernica,bogalj od ranog detinjstva, kada se na njega obrušio zid dok se u igridobrovoljno privezao za krst, u nadi da će tako u oblacima videti Hrista,najboljeg čoveka na svetu iz omiljene mu priče njegove bake Anđelije.Odrastao je stideći se nadimka Ćopavi Isus koji ga otad prati kud god krene,a koji, mislio je, nije zaslužio zbog svojih dobrih dela, žrtvovanja za druge ilipobožnosti, već zbog nesreće koju je sam sebi skrivio i naneo. Veljka će uBeograd, i to baš 9. marta, na Trg dovesti želja da se proslavi kaofotoreporter, jer je strast fotografisanja odavno nadvladala sva druga njegovainteresovanja, čak i ono za proučavanjem istorije. Tako će, na deve-tomartovskim demonstracijama, započeti Veljkova golgota, trnoviti i kratkiput jednog običnog, malog, plemenitog čoveka koji će u svemu zaslužiti svojtužni i neobični nadimak.

Viđeni iz ugla svedoka kakav je Veljko Vujović, svi događaji, odneuspešne kontrarevolucije na Trgu, preobražaja u evoluciju revolucije unarednim danima na Terazijama, ćaskanja „pobednika“ u jednoj knjižari ucentru Beograda, haosa s početka rata u Kninu i Gospiću, istrage koja ćepokazati ulogu tajnih službi kako u ratu na terenu Hrvatske, tako i umedijskom ratu koji će činjenice sa terena predstavljati kako kome odgovarai kako vlast naredi, atmosfere vidovdanskog saborovanja u Beogradu dokistovremeno u Vujovićevoj Čemernici i drugde započinje „čišćenje“muslimanskih sela, pa sve do paklenog kraja kada Ćopavog Isusa njegovškolski drug Neđo Baksuz i pripadnik Crvenih beretki pod snajperskim

nišanom teraju ka Mostaru, ususret tamošnjim snajperistima; svi ti događaji,političke igre i ratna zamešateljstva deluju još prljavije, mračnije i strašnijenego što civil, nakon svega što je o tom ratu čuo ili pročitao ovih godina,može da zna ili zamisli. Ako je kao pisac postao državni neprijatelj br. 1 zbogromana Nož, Drašković se ni posle Isusovih memoara, trideset tri godinekasnije, ne može nadati objektivnijim čitaocima niti tumačima koji će zaradknjiževnosti odložiti različite politikantske, ideološke, nacionalne i patriotskelupe i naočare. Od takve književne sudbine, čini se, Vuk Drašković ne moženiti hoće da pobegne; uostalom, zadesila bi ga, kako danas stvari izgledaju, ikada bi napisao ljubavni ili naučnofantastični roman.

Isusovi memoari komponovani su u dvanaest poglavlja (svako imanaslov od jedne jedine reči) u kojima autor koristi različite pripovednestrategije, različite ritmove rečenice, podjednako i ekavicu i ijekavicu, uzavisnosti od toga ko ih misli ili kazuje. Dva poglavlja u celini („Trg“ i„Autobus“, kao i Isusov san u poglavlju „Vidovdan“) ispisana su dugom,grozničavom, naoko haotičnom rečenicom koja istovremeno prati tok svestiglavnog junaka, ali i sve spoljnje upa-dice i digresije koje taj tok razobručujudo neslućenih granica, sve dok kazivač ne izgubi svest. Funkcionalnostovakve, rekla bih saramagovske rečenice, dvojaka je: u prvom redu onasvedoči o pojedincu izgubljenom u masi (na Trgu) i raznorodnoj, pijanoj grupidobrovoljaca za ratovanje (u Autobusu), a potom o ličnosti glavnog junakakoji je sklon samoći, introspekciji, koji govori malo, koncizno, samo kada jeupitan ili zgađen onim što vidi i čuje pa mora da reaguje u ime razuma,savesti i ljudskosti. Činjenica da je Veljko Vujović povučen, ćutljiv, zbunjensvime što mu se događa, spokojan jedino u društvu svog psa Hanibala isvojih fotoaparata, ali da u sebi poseduje nepresušne izvore dobrote,čovekoljublja, pravednosti i gladi za istinom - upravo njegove iskaze činipovlašćenim iskazima u romanu, bilo da su u pitanju ironične opaske na tuđaverbalna zastranjivanja, ili vapaji za zdravim razumom i moralnim,neostrašćenim pogledom na svet. Vešto napisani dijalozi, karakteristični zaDraškovićev pripovedni postupak, govore o svim likovima u romanu više odopisa nji-hove ličnosti, i kada su iskreni, makar i u zabludi, i kada zabašurujuprave motive, strahove, laži. Koliko za razvoj priče i dramsku tenziju, dijalozisu u Draškovićevom načinu pripovedanja bitni i za individualizaciju likova,za njihovo psihološko profilisanje.

Isusovi memoari govore o vremenu kada se niko nije osećao sigurnim,kada su svi bili prinuđeni da se preispituju, opredeljuju i razmišljaju opitanjima širim od svakodnevne lične i porodične egzistencije. Draškovićizuzetno dočarava atmosferu u kojoj buja strah, umnožavaju se frustracije,izranjaju sećanja na prošlost i traumatična istorijska iskustva, stare podele iomraze, osvetničke ideje i zatomljene ambicije. Pojedinci osećaju različiteporive, od želje da pobegnu od svega do potrebe da se grupišu i delaju. Uzgusnutoj formi kazivanja, gde ni beznačajan detalj nije suvišan i duboko jeopravdan, Drašković stvara sveobuhvatnu paletu likova tipičnih za smutnavre-mena, ali i onih inokosnih kao što su Veljko, major Če, Taras... I kada imposveti više prostora (Veljkov otac Gavro ili ujak Đorđo Radan, pukovnik,baka Anđelija, Neđo Baksuz, nevesinjski fotograf Boriša, urednik Srpskogslova Savatije, šumar Rifat), i kada ih tek skicira kao usputne aktere priče(vladika Gerasim, general Čavka, profesor Spasoje Ćuk, Vojka i njen mužZaim Halilović, Šćepan Skočivuk i još mnogi žitelji Gornje, srpske, i Donje,muslimanske Čemernice), Drašković suvereno vlada svim nitima priče kaoda ju je lično doživeo, a ne izmaštao i sklopio od stvarnih i mogućih delićanaše novije istorije. Zato tzv. obične čitaoce niko ne može razuveriti da svakiDraškovićev lik iz romana, ne samo ovog, baš takav postoji, te da ga i onibaš takvog poznaju u svome okruženju. Možda je upravo ova zamkaprividnog realizma bez ostatka uzročnik i popularnosti s jedne, i odijuma sdruge strane, a između ove dve krajnosti gotovo da i nema objektivnerecepcije Draškovićevog romansijerskog opusa.

Iako Vuk Drašković zapravo pripoveda o tome koliko su običnim ljudimanevolja i tragedija u različitim vremenima naneli ideološki sukobi i huškačkepolitike bilo kog predznaka, malo je onih koji nisu ogrezli u isključivosti istereotipima tih podela, čak i kada se za njih izgube istorijski i ini razlozi.Ljudima je teško da priznaju poraze, zablude, greške, nakaradnost,potrošenost i izneveravanja ideja i ideala za koje su se jednom, milom ilisilom, čestito ili iz koristoljublja i kukavičluka opredelili. Možda će i ovogaputa činjenica da pisac pokazuje razumevanje gotovo za sve junake narazličitim stranama, izuzev za ubice i zločince na svim stranama, plašiti inervirati mnoge koji su devedesete potisnuli bez želje da ih razumeju i snageda osude krivce u svojim sredinama. Ali Draškovićeva je sklonost kaprećutanim, tabuizovanim i osetljivim temama osvedočena, i upravo mu je

ona donela i verne čitaoce i dežurne ideološke tumače.Izborom glavnog junaka, koji potiče iz porodi-ce razorene podelama u

Drugom svetskom ratu i iz zavičaja u kojem se istorija ne zaboravlja, mladićakoji pažljivo sluša druge i ne žuri sa zaključcima, krhkog i bolešljivog aliizdržljivijeg i spremnijeg od zdravih da učini ono što je ispravno i pravedno, adodelivši mu da pati i strada upravo zato što se olako ne priklanja ni sili, nisopstvenom rodu i poreklu, ni bilo kom taboru, pisac nas ne samo podsećajoš jednom na prednost čojstva nad junaštvom, već i na spremnost društva dažrtvuje pojedinca koji misli svojom glavom i ne dela u ime bilo kakvog ičijeg kolektivnog identiteta. Veljkova bekstva u planinu i pećinu, u prirodu imeđu životinje, u samoću poveravanja svojih misli i dilema sveščici iz kojeće nastati Isusovi memoari, nisu posledica njegove nezainteresovanosti zaljude i život, već spoznaje zla u ljudima i besmisla u životu. Sporovi saocem, distanciranost od ujaka, prezir prema Neđi Baksuzu koji radi za kogastigne, spreman da se dodvorava svima a na kraju odabere pobedničkustranu, naklonost prema komšijama u zavisnosti od toga kakvi su ljudi, a nekojoj veri i naciji pripadaju, poštovanje znanja i oprezno, intuitivno poverenjeprema mislećim ljudima, sve to ukazuje da jedinka i u turbulentnimvremenima može da razluči dobro od zla bez obzira na okruženje, vaspitanje,strah, medijske laži, prirodno i jednostavno, ali da većina ne bira taj put jer jeteži i opasniji. I sam Veljko je bio srećan dok se lomatao hercegovačkimvrletima fotografišući prirodu; kada je objektiv usmerio ka političkimskupovima i ratištima, dajući prednost dokumentu nad umetnošću, stradanjeje bilo neminovno.

Poslednje poglavlje „Oblak“ u književnom je smislu nenadmašnavertikala, paklena slika u kojoj kulminiraju sve strašne bujice, svi iracionalnipovodi i nesagledive posledice suludog rata kome se još ne vidi kraj. UČemernicu se vraćaju kovčezi sa mrtvima, obogaljeni i sumasišavši mladićisa frontova, starci pred kućna vrata dovlače trnove vence kao znak da im sepogibijom jedinca zatrla porodična loza, sa okolnih brda odjekuju ili sezakasnelim savestima pričinjavaju glasovi šehida, nevinih žrtava pogroma uDonjoj Čemernici, po naredbi vladike dvojica kaluđera dolaze da osveštajukuće i pojate u selu bez crkve i ubede seljane kako su ti glasovi đavolji izumneprijateljske propagande, čineći to istom jezivom propagandom svoje vere, ajedino Ćopavi Isus, kojem uskoro sledi put na vlastitu golgotu, primećuje da

su čemerničko nebo napustile čak i lastavice. Čemernički Isus, poput onogpo kojem je dobio ime, postradaće zbog tuđih greha i otići u priču. U pričukoja je strašni pandan i neka vrsta epiloga onoj ispripovedanoj u istovremenokultnom i najnapadanijem srpskom romanu Nož. Jer ustaško istrebljenjesrpskog sela Jugovići iz ovog romana, zbog kojeg je njegov autor razapinjanna krst sa etiketom srpskog nacionaliste, pola veka kasnije, jednako jesrpskom istrebljenju muslimanskog sela Donja Čemernica u Isusovimmemoarima. U vreme hajke na Nož bila sam u godinama glavnog junakanajnovijeg Draškovićevog romana, i naivno se pitala zašto zbog iste etiketejedni dospevaju u SANU, postaju sive eminencije i očevi nacije, a drugeprogone, zabranjuju i satanizuju. Danas, sa duplo više godina, mogu samo dase pitam koju će etiketu prišiti autoru Isusovih memoara neki novi čuvarisvetle prošlosti i mračni stratezi srpske budućnosti? Neki novi sastavljačivečnih teftera kakav je Šćepanov tefter mrtvih.

Ako neko pomisli da je zaveden naslovom novog Draškovićevog romana,te da se iza korica ipak ne krije aluzija na biblijske teme, neka porazmisli.Delo zavisi od pisca, ali nivoi čitanja i asociranja od čitaoca. U savremenojknjiževnosti ima sličnih primera sa naslovima čija uloga nije samo u tome daintrigantno pomere čitaočev horizont očekivanja, već da označe neku odduboko zapretenih intencija dela. Tako, recimo, turski pisac Tahsin Judželima roman Prorokovih pet poslednjih dana jer glavni junak nosi nadimakProrok, dok priča i vreme radnje nemaju direktne veze sa Muhamedom, ajužnoafrički nobelovac Džon Maksvel Kuci roman Isusovo detinjstvo, jednuuto-pijsku priču o bezdomnosti kao veoma daleku asocijaciju na ključnihrišćanski mit i još mnogo toga. Tačnije, sve priče o stradanju i žrtvovanjunevinih, o zločinu bez adekvatne kazne, o svetlim i tamnim stranama ljudskogbića, mogu se podvesti pod jedan od najlepših i najčuvenijih mitova svihvremena, što nije samo dokaz spisateljske slobode i bezgranične mašte, već isve prisutnijeg osećanja modernog čoveka da su sve priče već ispričane, teda nam se životi i sudbine, kao i ideje, vrte u krug i vraćaju kao večni eho.

O autoru

Vuk Drašković (1946, Međa kod Žitišta), pisac, političar, osnivač ipredsednik Srpskog pokreta obnove. Po završenim studijama prava uBeogradu 1968, radio kao novinar u Tanjugu i dopisnik iz afričkih zemalja.Od 1980. posvetio se književnosti, a od kraja osamdesetih godina do danas jei politički angažovan.

Osnovao je stranku Srpski pokret obnove 1990. godine i bio najsnažniji inajuticajniji predstavnik opozicije i protivnik režima Slobodana Miloševića uposlednjoj deceniji XX veka, zbog čega je više puta, sa suprugom Danicom,bio zatvaran i izlagan policijskoj torturi, a nekoliko puta i meta atentatakriminalizovanih struktura državne bezbednosti.

Objavio je romane Sudija (1982), Nož (1982, ekranizovan 1999), Molitva(1985), Ruski konzul (1988), Noć đenerala (1994), Doktor Aron (2009), ViaRomana (2012), Tamo daleko (2013); autobiografsku prozu Meta (2007);knjige eseja Ja, malograđanin (1981), Odgovori (1987), Koekude, Srbijo(1989), Podsećanja (2001), te knjige govora, intervjua i članaka Sve mojeizdaje (1992) i Kosovo (2006).

Njegove knjige prevođene su na bugarski, češki, engleski, francuski,grčki, italijanski, poljski, rumunski, ruski, španski, turski i ukrajinski jezik, asvi romani su mu bili bestseleri i u srpskim i u jugoslovenskim okvirima.