01.08.2012. god.

Banja Luka

2

Sadržaj:

Uvod 3

Istorija 3

Šta je HTML5? 4

Osnovni principi 5

Novi elementi i karakteristike 5

CSS3 u HTML5 12

Podrška pretraživača 12

Budućnost HTML5 13

3

Uvod

HTML (Hyper Text Markup Language) jezik je osnova svake web stranice, uz pomoć koga se

prezentuje izgled i sadržaj iste. Omogućava formatiranje stranice, obradu slika, teksta i još mnogo

toga.

W3C (World Wide Web Consortium) je zadužen za odredjivanje standarda, ovo je neophodno iz

razloga što ne bi bilo moguće pregledjivati bilo koju stranicu u bilo kom pretraživaču.

HTML 5 je reč koja se sve češće pominje u IT svetu. HTML 5 je predlog novih standarda koji nam

pružaju nove mogućnosti, kao i da isprave i nadomeste neke dosadašnje nedostatke. Radi se o novoj

verziji HTML-a, koja nam donosi niz novosti i mogućnosti koje do sada nismo mogli koristiti za

izradu web sajtova bez dodatnih plugin-ova, kao što je na primer Flash. HTML 5 možemo više

smatrati evoluciom HTML 4.01, nego zamenom. Uz dodatna poboljšanja, olakšavanja nekih

aspekata, definisanjem nedefinisanog, novim mogućnostima, HTML 5 će svakako obeležiti period

pred nama.

Istorija

Ne možemo početi priču o HTML5 bez pomena najzaslužnijih ljudi, kao i bez osvrta na

prethodne verzije i do danas utvrdjenih standarda.

Na početku priče o najzaslužnijim ljudima za razvoj pre svega Web-a, a zatim i HTML-a, ne

možemo a da ne stavimo velikim slovima ime čoveka koji je svakako najzaslužniji za sve ono što

danas koristimo iz ove oblasti. Njegovo ime je Tim Berners-Lee. Sve je počelo još 1980 godine, dok

je Tim Berners-Lee radio po ugovoru u CERN-u (The European Organization for Nuclear Research).

Predložio je prototip sistema za istraživače u CERN-u, uz pomoć koga bi mogli da koriste i dele

dokumente.

1989 godine, Tim Berners-Lee je napisao rad kojim predlaže hipertekst (hypertext) sistem

baziran na Internetu. U drugoj polovini 1990 godine specificirao je HTML i napisao softver i za

server i za pretraživač. Te iste godine Tim Berners-Lee i inženjer informatike u CERN-u Robert

Cailliau, su saradjivali i zajedno zahtevali sredstva, ali projekat nije formalno usvojen od strane

CERN-a. U svojim ličnim beleškama iz 1990 godine Tim Berners-Lee je nabrojao neke od mnogih

oblasti gde se hipertekst koristi, a kao prvu je stavio enciklopediju. Prvi pisani javni dostupni

document o HTML-u je bio dokument pod nazivom „HTML Tags“. Objavio ga je Tim Berbers-Lee

u drugoj polovini 1991. U ovom dokumentu je opisano 20 elemenata, koji su sačinjavali relativno

jednostavan dizajn HTML-a.

HTML je skraćenica od HyperText Markup Language koji web pretraživači koriste da interpretiraju i

slože tekst, slike i ostali materijal na web strani. Početne karakteristike za svaki elem ent HTML-a

je definisan u pretraživaču, a ove karakteristike se mogu dopuniti i izmeniti korišćenjem CSS-a. Tim

Berners-Lee je smatrao HTML kao primenu SGML-a(Standard Generalized Markup Language).

4

Formalno je definisan kao takav od strane IETF-a (Internet Engineering Task Force) radom iz

sredine 1993 godine, koji je bio predlog prve specifikacije HTML-a: "Hypertext Markup Language

(HTML)" Internet-Draft by Berners-Lee and Dan Connolly, koja je uključivala SGML Document

Type Definition da definiše pravila, tj. gramatiku. Pri kraju 1993 godine, Dave Raggett je predložio

standardizaciju već implementiranih elemenata kao što su tabele i forme. 1994 godine je Beerners-

Lee osnovao W3C na Massachusetts Institute of Technology (MIT), koji je usvojen kao standard

prema kojem će sve web stranice u budućnosti raditi na isti način.

Posle isticanja HTML sa dopunama, na početku 1994 godine IETF je osnovao HTML Working

Group, koja je 1995 godine završila „HTML 2.0“, prvu HTML specifikaciju sa namerom da se na

njoj temelje sva dalja usavršavanja i izmene. HTML 2.0 je uključio ideje iz HTML, kao i iz HTML

sa dopunama, ali sa osnovnom namerom da se razlikuje od predhodnih verzija. Budući razvoj pod

okriljem IETF-a je prekinut zbog sukoba interesa.

Od 1996 godine HTML specifikacija je održavana, dopunjivana od strane tvoraca komercijalnih

softvera, kao i od strane W3C (World Wide Web Consortium), čiji je osnivač Tim Berners-Lee. 2000

godine HTML postaje internacionalni standard (ISO/IEC 15445:2000). HTML 4.01 je objavljen

krajem 1999 godine, sa dopunom je objavljena jos jedna verzija 2001 godine.

2004 godine se počinje sa radom na HTML5. Ovom projektu se uz W3C priključila i

WHATWG (Web Hypertext Application Technology Working Group) 2007 godine. Mnogi su mislili

da će WHATWG nestati kao samostalna organizacija, ali se zadržala kao takva i nastavila rad na

specifikaciji HTML 5. Trenutno postoje dve paralelne verzije HTML 5, jedna službena na kojoj radi

W3C i neslužbenu na kojoj rade stručnjaci iz Applea, Mozille, Opere i Googlea, koji imaju velik

utjecaj na razvoj Interneta, iako iza sebe nemaju formalnu organizaciju kao što je W3C. Ipak,

urednici HTML 5 specifikacije za oba tima su isti ljudi, što znači da grupe međusobno sarađuju i da

ćemo na kraju ipak imati jedan standard. Urednici HTML 5 specifikacije su Ian Hickson iz Googlea i

David Hyatt koji radi za Apple.

Šta je HTML5?

Iako je W3C počeo sam da razvija HTML5-icu, može se reći da je HTML5 proizvod saradnje

W3 Konzorciuma i WHATWG. HTML5 je još uvek u fazi razvoja, tako da njegovu standardizaciju

možemo očekivati 2014 godine, po procenama W3 Konzorciuma. Kao peta verzija HTML-a osnovni

cilj je bio unapredjenje ovog jezika, kao i podrška za najnovije multimedijalne sadržaje, a pri tome je

cross-platform, tako da nije bitno da li koristite tablet, smartphone, netbook ili Smart TV, bitno je da

vaš pretraživač podržava HTML5.

HTML5 je namenjen da prevazidje ne samo HTML4, nego XHTML1 i HTML DOM.

WHATWG je radial na web formama i aplikacijama, dok je W3C radio na XHTML 2.

2006 godine su počeli zajedničku saradnju. Tako da se HTML5 može smatrati mešavinom

karakteristika i specifikacija HTML-a i XHTML-a. Ovome je doprinela zajednička praksa, kao i

mnoge greške u postojećim web dokumentima, ovo je takodje i pokušaj da se definiše jedinstveni

markup jezik, koji se može pisati i u HTML-u i u XHTML-u. Ovo uključuje detaljne procesne

modele da bi ohrabrilo još interoperabilnih implementacija.

5

To proširuje, unapredjuje i racionalizuje označavanje dokumenata, kao što je omogućen i API

(application programming interfaces), za kompleksne web aplikacije.

Neki od novih elemenata su video, audio, canvas, kao i mnogo drugih, o kojima će biti reč kasnije.

Pored novih elemenata ne možemo a da ne pomenemo integraciju SVG (Scalable Vector Graphics)

sadržaja, koji zamenjuje upotrebu object taga. Ove inovacije olakšavaju rukovanje multimedijalnim i

grafičkim sadržajem na web-u bez dodatnih plugin-ova i API-a. Neki od elemenata su promenjeni,

neki izbačeni, sve u cilju pojednostavljenja organizacije structure dokumenta.

Osnovni principi

Na razvoju HTML5 pored pokretača projekta, uključeni su i stručnjaci iz svih većih

pretraživača, da bi svojim iskustvom i znanjem doprineli boljem i uspešnijem razvoju. Neke od ideja

i principa kojima se vode ljudi koji učestvuju u razvoju HTML5 su:

Nove karakteristike treba da se baziraju na HTML, CSS, DOM i JavaScript-u

Smanjiti potrebu za eksternim plugin-ovima (Flash)

Bolja obrada grešaka

Više tagova koji bi zamenili skripte

HTML5 bi trebalo da ne zavisi od uredjaja na kome se koristi

Proces razvoja treba biti dostupan javnosti

Novi elementi i karakteristike

HTML 5 je definitivno standard koji će prilično brzo promeniti pogled na Internet, doprineti

lakšem i bržem razvoju ozbiljnih aplikacija, omogućiti apsolutnim početnicima da jednostavno

kreiraju sve aktualne komponente na web stranicama, pa čak i one malo zahtjevnije. Kada govorim o

HTML 5 standardu, ne govorim samo o HTML-u, već u o nizu tehnologija implementiranih pod

navedenim imenom. Tu su pre svega CSS i JS (JavaScript), ali i sve ono novo i zanimljivo što donosi

HTML 5.

Multimedia

Audio

Do sada nije postojao standard za preslušavanje audio fajlova na web strain. Danas se većina

audio fajlova preslušava preko plugin-ova (Flash), tako da svaki od pretraživača može imati različite.

HTML5 kao jednu od novina sadrži element <audio>, kojim je definisan standard za audio fajlove na

web stranama.

6

<!DOCTYPE html>

<html>

<body>

<audio controls="controls"> <source src="song.ogg" type="audio/ogg" />

<source src="song.mp3" type="audio/mpeg" />

Your browser does not support the audio element.

</audio>

</body>

</html>

Atribut control dodaje nam audio kontrole kao što su play, pause, kao i mogućnost regulisanja jačine

zvuka. Između krajnjih tagova nije na odmet staviti tekst kojim će korisnici biti obavešteni ukoliko

njihov pretraživač ne podržava <audio> element. <audio> element omogućava elemente sa različitih

izvora, <source> element nam omogućava da naši audio fajlovi budu na različitim lokacijama, a

pretraživač će otvoriti prvi format koji podržava. Na slici 1 je prikazana realizacija audio elementa.

Slika 1. Audio element – Google Chrome

Video Kao i sa audio elementom, isti je slučaj i sa video elementom, do sada nije postojao standard za

postavljanja videa na web stranama. Do sada su vam bili potrebni razni dodaci (plug-ins), Apple

QuickTime, RealPlayer ili Adobe Flash, koji su ugradjeni u pretraživače. Podrška za ovaj element je

u razvoju, tako da ga ne podržavaju svi pretraživači još uvek, ali se radi na tome. Najveći problem je

u usaglašavanju formata. HTML 5 podržava .ogg, .mpeg4 i .webM, dok je ostale formate potrebno

konvertovati.

<!DOCTYPE html>

<html>

<body>

<video width="320" height="240" controls="controls">

<source src="movie.mp4" type="video/mp4" />

<source src="movie.ogg" type="video/ogg" />

Your browser does not support the video tag.

</video>

</body>

</html>

Atribut control kao i kod audio elementa nam dodaje opcije za kontrolu nad videom, stim što za

razliku od audio elementa nije loše navesti širinu i visinu videa koji će se prikazati u pretraživaču,

kako bi prilikom učitavanja pretraživač rezervisao proctor. Izmedju krajnjih elemenata možemo

navesti tekst koji će se korisnicima prikazati u koliko njihov pretraživač ne podržava video element.

Na slici 2 je prikazana realizacija video elementa.

7

Slika 2. Video element – Google Chrome

Grafika

Do nedavno, web programeri su bili ograničeni na CSS i JavaScript kod stvaranja animacija i

vizuelnih efekata za svoje web stranice, ili prinudjeni da koriste plugin-ove kao što je Flash. Sa

dodatkom novih tehnologija kao što su Canvas elementi, Web GL i SVG slike, više nema potrebe za

ovim. Čak šta više sad imamo i nove mogućnosti, nove funkcije koje možemo koristiti za grafiku na

web-u:

2D Canvas

WebGL

SVG

SMIL (Synchronized Multimedia Integration Language)

Naravno, nijedna od ovih novih tehnologija ne bi bile od koristi da se brzo ne izvršavaju. JavaScript

“engines” su postali dovoljno brzi za pokretanje 3D igara i za manipulaciju videom u realnom

vremenu. Programer iskorišćavaju ove olakšice, poplava HTML grafičkih radova se pojavljuje na

web-u, od implementacije starih 2D grafičkih algoritama do najnovijih tehnika stvorenih specijalno

za moderni web.

2D Canvas

HTML5 Canvas elementi koriste JavaScript za crtanje raznih oblika na web strain. Canvas pretstavlja

“platno”, pravougaonik nad kojim imamo potpunu kontrolu, kontrolišemo svaki piksel. Canvas

element ima nekoliko metoda za crtanje putanja, pravougaonih figura, krugova, krivi, karaktera kao i

za dodavanje slika.

8

<canvas id="canvas" width="838" height="220"></canvas>

<script>

var canvasContext = document.getElementById("canvas").getContext("2d");

canvasContext.fillRect(250, 25, 150, 100);

canvasContext.beginPath();

canvasContext.arc(450, 110, 100, Math.PI * 1/2, Math.PI * 3/2);

canvasContext.lineWidth = 15; canvasContext.lineCap = 'round';

canvasContext.strokeStyle = 'rgba(255, 127, 0, 0.5)';

canvasContext.stroke();

</script>

Ovo je primer jednog Canvas elementa u čijem početnom tagu navodimo njegov id, kao i dimenzije

Canvas elementa kojim manipulišemo. Kako Canvas element nema crtačkih sposobnosti, za to se

koristi JavaScript. U skripti navodimo oblike ili putanje koje želimo da iscrtamo, obojimo, kao i

druga podešavanja za naše grafičke radove. Na slici 3 je prikazana realizacija prethodnog koda.

Slika 3. Canvas element

WebGL WebGL (Web-based Graphics Library) je biblioteka koja unapredjuje sposobnosti JavaScript-a.

Omogućava kompatabilnim pretraživačima prikaz interaktivnih 3D animacija. Sastavni je deo

Canvas elementa koji omogućava 3D kompjutersku grafiku bez korišćenja plugin-ova, pristupa mu

se preko DOM interfejsa. WebGL je zasnovan na OpenGL ES 2.0 i omogućava API za 3D grafiku.

Evo dela koda jedne 3D animacije:

<canvas id="canvas" width="838" height="220"></canvas>

<script>

var gl = document.getElementById(“canvas”).getCintext(“experimental-webgl”);

gl.viewport(0, 0, canvas.width, canvas.height);

...

</script>

9

SVG SVG (Scalable Vector Graphics) je jezik za opisivanje 2D vektorske grafike. Koristi se za definisanje

grafike na web-u koja se bazira na vektorima, definiše i grafiku u XML format. SVG grafika ne gubi

na kvalitetu u koliko se zumira ili promeni veličina. Svaki element i atribut se može animirati. SVG

saradjuje is a ostalim W3C standardima kao što su DOM i XSL. Evo jednostavnog primera koda:

<html>

<svg>

<circle id=”myCircle” class=”important” cx=”50%” cy=”50%” r=”100” fill=”url(myGradient)”

onmousedown=”alert(‘Hello’);” />

</svg> </html>

Kao što se vidi u prethodnom primeru vrlo jednostavno možemo imati funkcionalnu sličicu kruga, na

čijoj površini, klikom miša dobijamo alert poruku “Hello”. Na slici 4 je prikazana realizacija koda.

Slika 4. SVG

5.3 Aplikacije

HTML 5 je na ovom polju učinio ozbiljan pomak i stvaranje web aplikacija učinio lakšim nego ikad.

Buduće web aplikacije odlikovaće se nekim od sledećih karakteristika:

Lokalno skladištenje podataka

Lokalni pristup fajlovima

Lokalna SQL baza podataka

Aplikacije sa keširanjem podataka

JavaScript “radnici” (workers)

XHTMLHttpRequest 2

10

Lokalno skladištenje podataka

Od samog početka Web pretaživač je bio namenjen da bude klijent u najosnovnijem smislu reči.

Trebao je da prikazuje informacije koje je preuzeo sa udaljenog servera i ne bi radio ništa osim onoga

što mu server govori da radi. Programeri su veoma brzo otkrili ova ograničenja pa su obezbedili i

mogućnost da se nešto podataka ostavi i sa strane. Nakon toga kreatori su ovom tekstu dali zanimljiv

naziv, „kolačić“, ali ni to nije rešilo problem. Kolačići su došli u centar pažnje kada je javnost počela

da se pita kako je moguće pratiti svaki njihov potez. Nakon toga korisnici su zatražili mogućnost

brisanja kolačića koju su na kraju i dobili što je ograničilo mogućnosti programerima. Na kraju su

nastali problemi sa specifikacijama. Kolačići se nisu skladištili samo u računaru – oni su bili slati

nazad do servera.

Napredni Web programeri znaju da nema nikakve svrhe od korišćenja većine od tih 4.096 bajtova

zbog toga što prihvatanje suviše velike količine podatka dovodi do velikih troškova ali i zagušenosti.

Tim koji stoji iza HTML5 standarda odabrao je da reši ove probleme i dizajnira osnovu za konačnu

pobedu sofvera baziranog na pretraživaču pružajući JavaScript programeru mogućnost da uskladišti

praktične količine podataka na lokalnom računaru.

To jednostavno može biti cache ali može biti i mnogo više. Napredniji programeri mogu omogućiti

korisnicima da lokalno uskladište svoje Web strane, podržavajući poslednju veliku karakteristiku

desktop softvera pružajući pristup disku pa tako više nema potrebe za instaliranjem bilo kakvog

softvera.

HTML5 Web skladištenje i sesija skladištenja je najjednostavniji nivo Web skladištenja koji skladišti

podatke za trenutnu sesiju – drugim rečima, sve dok je tab pretraživača ili prozor otvoren. Ovo

možda i nije najbolje rešenje budući da specifikacije ostavljaju otvorenu mogućnost pretraživaču da

sačuva ove podatke tokom ponovnog pokretanja.

Svaki dokument dobija sesionStorage objekt uz nekoliko glavnih funkcija a podaci su klonovi

trenutnih vrednosti. Prave prednosti dolaze sa pristupm localStorage objektu koji je sličan

sessionStorage objektu ali se ponaša potpuno drugačije. Tamo gde sessionStorage zaboravlja,

localStorage pamti. Podaci bi trebalo da budu sačuvani čak i nakon što se prozori zatvore i računar

isključi.

HTML5 sa sobom donosi veliki broj mogućnosti ali i veliki broj odluka koje dizajneri pretraživača

moraju da donesu. Tek tada će korisnici moći da odrede koje su to karakteristike koje su im

neophodne, koji je nivo privatnosti i fleksibilnosti koji im odgovara kao i koji je to način na koji se

Web efektivno može koristiti. Ipak, odgovori na sva ova pitanja predstavljaju daleku budućnost.

Lokalni pristup fajlovima

HTML5 konačno pruža standardan način za interakciju sa lokalnim fajlovima, uz pomoć File API

specifikacije. Kao primer svojih mogućnosti, File API se može upotrebiti za pregled neke slike dok

se ona šalje serveru, ili da dozvoli aplikaciji da sačuva referencu fajla dok je korisnik offline. Može

se koristiti logika sa strane korisnika (client-side logic) za proveru poklapanja ekstenzije upload-

ovanog fajla ili da se ograniči veličina fajla koja se može upload-ovati.

Specifikacija pruža nekoliko interfejsa za pristupanje lokalnim fajlovima:

11

File – individualni fajl; pruža nam informacije kao što su ime, veličina, referenca do file handle-ra.

FileList – niz-kao sekvenca File objekata.

Blob – Dozvoljava deljenje fajla na bajtove.

Kada se koristi u kombinaciji sa gore navedenim strukturama podataka, FileReader interfejs se može

koristiti za asinhrono čitanje fajlova kroz poznate JavaScript „rukovaoce“ (handlers)dogadjajima.

Dakle, moguće je nadgledati proces čitanja, „hvatanje“ grešaka i prekinuti kada se učitavanje završi.

Ovaj API na mnogo načina podseća na XMLHttpRequest model događaja.

Evo deo koda koji proverava da li naš pretraživač podržava File API:

// Check for the various File API support.

if (window.File && window.FileReader && window.FileList && window.Blob) {

// All the File APIs are supported.

} else {

alert('The File APIs are not fully supported in this browser.'); }

Aplikacije sa keširanjem podataka

Od sve većeg značaja je dostupnost web aplikacija kada smo offline. Svi pretraživači imaju svoje

mehanizme za keširanje, ali oni su nepouzdani i neće raditi onako kako želimo. Sa ApplicationCache

interfejsom HTML 5 pokušava da reši neke neprijatnosti koje se mogu desiti kada smo offline.

Korišćenje keš interfejsa nam pruža tri prednosti:

Offline pretraživanje – korisnici se mogu kretati po vašoj stranici iako su offline.

Speed – keširani podaci su sačuvani na lokalnom disku, tako da se učitavaju brže.

Smanjenje opterećenja server – pretraživač skida samo podatke koji su se promenili.

AppCache omogućava programerima da odrede koje fajlove će pretraživač keširati, a koje ne, za

njihovu dostupnost kada je korisnik offline. Aplikacija će se učitati i raditi kako treba, čak iako

korisnik osveži stranicu.

JavaScript “radnici” (workers)

Web Workers je JavaScript skripta definisana od strane W3C i WHATWG koju izvršava HTML

strana u pozadini, nezavisno od ostalih user-interface skipti koje se takodje mogu izvršavati od strane

iste HTML strane.

W3C i WHATWG su zamislili JavaScript radnike kao skriptu koju ne prekidaju user-interface

skripte, skripte koje odgovaraju na klik miša ili druge interakcije korisnika. Neprekidanje rada

JavaScript “radnika” od strane korisničkih aktivnosti omogućava web stranama da ostanu dostupne u

trenutku izvršenja dugih procesa u pozadini. Najjednostavnija primena je u tome da se izvršavaju

zahtevni procesi u pozadini bez prekidanja korisničkog interfejsa. W3C i WHATWG trenutno rade

na definisanju API-a za web “radnike”.

12

XHTMLHttpRequest 2

XMLHttpRequest je API dostupan u jezicima za pisanje skripti za web pretraživače kao što je

JavaScript. Koristi se za slanje HTTP ili HTTPS zahteva direktno web serverima, čiji se odgovori

vraćaju u skriptu. Podaci sa server se mogu primiti kao XML ili običan tekst. Podaci iy odgovora se

mogu direktno koristiti u DOM-u trenutno aktivnog dokumenta u prozoru pretraživača bez učitavanja

dokumenta nove web strane. Dodaci koji se nalaze u odgovorima se takodje mogu razvijati i na

klijent strain. Na primer, ako je odgovor formatiran od strane web server kao JSON, može se lako

konvertovati u podatke klijentske strane za dalju upotrebu.

XMLHttpRequest ima veliku ulogu u Ajax web programerskoj tehnici, trenutno se koristi od

strane mnogih web sajtova za implementacuju dinamičkih web aplikacija. Kao primer primene su

aplikacije kao Gmail, Google Maps, Facebook i mnoge druge.

XMLHttpRequest 2 je novi pokušaj da se definiše bolja specifikacija XMLHttpRequest. Ovo je

još uvek nacrt specifikacije i biće potrebno mnogo truda dok se ne smatra potpunom. Ali i sada

sadrži mnoge aspekte koji su vredni komentara.

CSS3 u HTML5

CSS3 je podeljen na „modules“. Stara specifikacije je podeljena na manje delove, a neki novi su dodati. Neki od najvažnijih CSS3 modula su:

Selectors

Box Model

Backgrounds and Borders

Text Effects

2D/3D Transformations

Animations

Multiple Column Layout

User Interface

Podrška pretraživača

U ovom poglavlju ćemo videti koji nivo podrške za HTML 5 nam pružaju najpopularniji web pretraživači. HTML 5 se veoma brzo menja i web pretraživači podržavaju sve veći broj njegovih

funkcionalnosti. U sledećoj tablici je prikazana trenutna podrška web pretraživača za HTML 5.

Slika 5. Podrška web pretraživača

13

Budućnost HTML5

HTML 5 je još uvek u fazi razvoja, što znači da se o ovom standardu i dalje raspravlja na HTML

Working Group i WHATWG mailing-listama. HTML 5 (ponekad nazivan Web Applications 1.0) je

tehnologija koju je razvila WHATWG (Web Hypertext Application Technology Working Group),

grupa koja je nastala spajanjem 3 giganta u pogledu web pretraživača: Mozille, Chrome, Opere i

Appleovog Saffarija. Iako iza standarda stoji W3C (World Wide Web Consortium), glavni nosioci

razvoja su Google, Apple i Mozilla, a tek se kasnije uključio i Microsoft.

Premda će verovatno proteći dosta vremena do konačnog donošenja novog standarda za

kreiranje web stranica, uticaj HTML-a 5 na razvoj Interneta već je i danas značajan. Youtube je već

dostupan u HTML 5 obliku, a njegov primer slede sve brojnije web stranice posebno one koje

korisnicima nude video sadržaj. Kompanije kao što su Google, Apple i Microsoft već pružaju

podršku za HTML 5 u svojim klasičnim i mobilnim pretraživačima. Očekuje se da će se u nekoliko

narednih godina konačno definirati standard za kreiranje web stranica i načina njihovog pregleda od

strane korisnika.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih je HTML 5 preuzeo vodeću ulogu od XHTML jezika u

kreiranju sadržaja na Internetu je, osim činjenice da omogućava povećanu efikasnost, i da podržava

kompatibilnost s prethodnim verzijama HTML-a. To znači da bilo koji pretraživač koji podržava

HTML 5 dokumente, takođe podržava i dokumente napisane u bilo kojoj prethodnoj verziji HTML-a,

što je vrlo značajno s obzirom da na Internetu postoji vrlo veliki broj ovakvih dokumenata.