Internacionalni univerzitet BrkoFakultet za menadmentBosna i HercegovinaBRKO DISTRIKTBOSNE I HERCEGOVINEInternacionalni univerzitet Brko

Osnovne akademske studijeWeb Tehnologije(Seminarski rad)Predmet: Web dizajn

UvodPravo znaenje WEB dobija tek 1993. godine kad se pojavljuje MOSAIC WEB BROWSER, razvio ga je Mark Anderson, tada student Ilinois University, a koji je kasnije i sam postao vlasnik NETSCEPE protokola.Kada se tokom 1994. godine pojavio prvi grafiki pretraiva Mosaic, stranice na Internetu pravili su programeri koji su dovoljno razumeli HTML (Hyper Text Markup Language),dok grafiki umetnici i eksperti za web dizajn nisu ni postojali kao oblik zanimanja. Veina prvih web sajtova nisu imali intuitivne interfejse i dopadljiv dizajn. Najvanije svakom vlasniku stranice bilo je da ona funkcionie, odnosno da je kod dobro uraen. Nije bilo bitno to se tee dolazi do linkova i informacija.Tokom 1996. godine druge dve struje su se izdvojile: dizajneri stranica koji su se postarali za intuitivniji izgled i grafiki dizajneri koji razumeju mo boja na stranicama. HTML kod je proiren, tako da je dizajn stranica postao kompatibilan s grafikim novotarijama. Ubrzo posle toga animirani GIF-ovi, promene boja s prelaskom mia, trikovi sa zvukom i dodaci pretraivaima (poput Macromedia Shockwavea) nali su svoje mesto na webu. Pored toga to se svaka stranica duplo due uitava i gubi na svojoj funkcionalnosti, postalo je vano imati lepu i privlanu stranicu. Inteligentan dizajn je zanemaren, a asopisi su poeli da dodeljuju nagrade na osnovu izgleda stranice.Kraj devedesetih oznaen je ekspanzijom elektronske trgovine. HTML nije vie dovoljan, trikovi animacijama i zvukom nisu vie dovoljni. Postalo je jasno da je potrebno spojiti web dizajn s bazama podataka, to u poetkukada je HTML razvijan, ba i nije bilo u planu.

JAVASCRIPTJavaScript je kod koji se ubacuje u HTML, ukljuuje se samo na kompjuteru posetioca stranice, to znai da se ne pokree sa servera. U suprotnosti s glasinama, JavaScript nije uopte lako uiti. Veoma podsea na kod C jezika. Ko razume koncepte oko varijabli, algebarske logike (if, then, else, for), nee imati veih problema. JavaScript ima teku sintaksu, te nije jednostavan za rad. VBSCRIPTVBScript se bazira na popularnom Microsoftovom Visaul basicu i takode je kod koji se unosi u drugi kod, odnosno HTML. Naalost, radi iskljuivo s Internet Explorerom jer ljudi iz Netscapea ne ele da naprave svoje pretraivae kompatibilnim s neim to dolazi iz konkurentske firme. Uenje VBScripta je sveti gral i osnova za dizajn stranica za elektronsku trgovinu i ASP. ASPActive Server Pages imaju drugu ekstenziju umesto HTML-a. Za razliku od ve pomenutih JavaScripta I VBScrpta, ASP se procesira na serveru. U trenutku kada korisnik vidi stranicu, kod je uveliko odradio svoj deo posla.Uz to dolazi jednostavno nadgraivanje stranice i ablonski rad bez previe zamaranja.Novotarija na Internetu je XML (eXtensible Markup Language) koji podravaju novije IE verzije pretraivaa. XML je vano mesto u ivotima dizajnera stranica za elektronsku trgovinu. Jednostavno reeno, HTML odreuje oblik (layout) stranice, dok XML odreuje sve komponente.Budunost web dizajna na mrei bie veoma trnovita. Naime, svaka nova verzija pretraivaa iz Microsofta ili Netscapea je meusobno suprotstavljena. To znai da kod koji je napisan za jedan, moe potpuno iskljuiti drugi pretraiva. World Wide Web Web je prvenstveno usluga metoda za dobijanje informacija s razliitih raunara na Internetu. Ako zamislite Internet kao veliki trni centar, onda je Web samo jedna njegova radnja, na primer prodavnica povra. Meanje "Webskih" i "ne-Webskih" informacija nije posledica strukture samog Weba, ve pre kreativnosti onih koji piu softver za pristupanje Webu. Programi za Internet obino omoguuju pristup jednoj (i samo jednoj) mrenoj slubi: uz softver za elektronsku potu, koristite samo nju; pomou softvera za Usenet pristupate samo diskusionoj grupi i sl. Vei deo programa pisanih za Web omoguuju vam, s druge strane, da pristupite mnogim slubama bez prelaenja na drugi softver. Navedeno meanje razliitih usluga znatno pomae korisnicima, ali ponekad moe i da zbuni, ak i one naprednije. esto ete uti raunarskog poetnika da kae, na primer, "Ja sam u Lotusu 1-2-3" ili "Sada sam u WordPerfectu". Ako koristite Web softver za pristup diskusionim grupama Useneta, da li ste u Webu ili u Usenetu? Pravi odgovor je da nikada niste ni u jednoj slubi; vi ste u vaem softveru. to je on fleksibilniji, utoliko vie moete s njim da uinite. Kako i sami moete videti, renik koji se koristi na Internetu, esto je prilino nejasan. Web je deo Interneta, meunarodne mree vezanih raunara prema odreenim pravilima i uputstvima. Moete biti korisnik samo Interneta, ili se moete prikljuiti na Web i Internet istovremeno; to stvarno nije vano.

WEB SE STALNO MENJAOsoblje kompanije Netscape Communications moe da doda nove karakteristike programu Netscape Navigator, tako da korisnicima budu dostupne usluge kojih pre nije bilo. Na primer, Netscape je dodao mogunost primanja i slanja elektronske pote uverziju 2 programa Netscape Navigator. Takva promena ne utie na nain rada dotadanjih slubi, a sigurno ih ne ini manje interesantnim. Kako Web tokom vremena raste i postaje drugaiji, sve e vie biti stvari koje ovim tekstom nisu pokrivene, ali sve informacije sadrane u njemu jo uvek ce biti korisne i tane. Web je sasvim razliit od nekog programa za obradu teksta na primer. Ponekad se Web lokacije opisane u ovom tekstu menjaju, na isti nain kao kad se neka kompanija odseli i promeni svoje potanske adrese. Ako su ljudi, odnosno organizacije, koji odravaju ovu interesantnu Web stranu paljivi, oni e ostaviti svoju novu adresu na staroj lokaciji, tako da ih bez problema moete nai. Neki, medjutim, nisu tako savesni; oni jednostavno pokupe stvari i odu, bez ikakvog traga za sobom. to je vie ljudi koji koriste Web, to je verovatnije da e vlasnici lokacija uloiti vie napora u njihovo opremanje.Za samo godinu dana, na primer, broj i tipovi komercijalnih usluga na Webu se neverovatno namnoio. Ovaj porast je, u najveoj meri rezultat poimanja mogunosti, koje Web prua kompanijama kako bi stigle do sve veeg broja korisnika. Neke od lokacija na Webu su interaktivna mesta za druenje, to znai da tamo moete neto proitati i zatim na to odgovoriti, znajui da ce drugi ljudi videti va komentar. Moete pojmiti da se interaktivan sadraj, uz to bar malo interesantan, sve vie razvija to je vie ljudi na Webu. Neke od slubi s najbrim razvojem na Internetu, upravo su zato popularne, jer ljudi mogu da saopte ta ele manjem ili veem broju drugih ljudi. to je vie ovakvih usluga obuhvaeno Webom, sam Web postaje sve aktivniji.U ovom smislu, Web je pomalo nalik kablovskoj televiziji: neprekidno se pojavljuju novi kanali. Neki su stvarno interesantni, i ba kao da se samo na njih eka, dok su drugi vredni taman koliko i onih desetak sekundi, dok se ne odluite da ih iskljuite. Bilo kako bilo, veina ljudi bi radije bila prikljuena na kablovski sistem koji dodaje nove kanale nego na sistem koji to ne ini.

ta je potrebno za poetak na Webu?Pre svega, morate imati raunar. Za nekoliko godina, meutim, moda e vam biti potreban samo lokalni kablovski dobavlja ili telefonska kompanija, kablovski konvertor ( cable converter box) i televizor. U ovom trenutku prvi sistemi tipa "Web na televiziji" su ve na tristu. Najpoznatiji takav sistem, WebTV, pokupio je mnogo poetnih aplauza, ali se kasnije slabo prodavao. Ljudi iz Microsofta poklanjaju mnogo vise nade u WebTV, verovatno stoga sto su upravo oni uloili stotine miliona dolara u taj poduhvat. Zasad je jo uvek potreban raunar da se stigne do Weba. Neto konkretnije, potreban je raunar koji moe da komunicira s Internetom. Danas se takva komunikacija ostvaruje na jedan od dva naina:1.Modemom2.Preko LAN mree (Lokal Area Network)

NETSCAPENetscape Navigator (kratko nazvan Netscape) jeste program koji se vrti na PC raunaru ili Macintoshu da bi se pristupilo Webu. Netscape je jedan od najboljih programa za pristup Webu, raspoloiv za sve vrste raunara I veoma skromne cene. Netscape se istie zbog njegove popularnosti i injenice da su mu odlike superiorne u odnosu na druge programe.Treba naglasiti da je firma Netscape Communications izmenila naziv paketa programa kada je pustila na triste verziju 4. Sada se ceo paket naziva Netscape Communicator, a Netscape Navigator je samo jedan njegov deo.Ostali programi u paketu su:1. Netscape Messenger ve korien kao potanski deo Navigatora2. Netscape Collabra obavlja poslove za diskusione grupe Useneta I sl.3. Netscape Composer omoguava stvaranje sopstvenih Web strana

NAPREDAK NETSCAPE -aKompanija Netscape je dugo bila van konkurencije sa svojim odlinim web browserom Netscape Navigator. Meutim, Microsoft je polako preuzeo primat, a kompanija Netscape je doivela velike promene, prvo objavljivanjem sorsa svog browsera i projektom Mozilla, a kasnije je kompaniju kupio interent gigant AmericaOnLine. Posle dugog iekivanja, konano je pred nama beta verzija Natscape 6. Download i instalacija je u sve rairenijem stilu instalacije klijenta koji se ponaa kao mali FTP program. Sama instalacija je velika oko 16 megabajta, a za finalnu verziju Netscape 6 se najavljuje da e biti jo i manja, to je znatan napredak u odnosu na prethodne verzije. Netscape 6 je neobian korisniki interfejs. Praktino nijedan deo interfejsa, poput dugmia, menija, dijaloga, nije standardni Windows dijalog. To omoguuje prepravljanje Netscape-ovog izgleda kreiranjem tema. To stvarno deluje efektno, ali primetili smo znatno usporenje u radu. Na primer, otvaranje Prefernces panela, kao i izmene u njemu je vrlo usporeno. Poto je kompanija Netscape -u vlasnitvu America On Line, ne udi to je uz Netscape 6 pridodat i AOL Instant Messenger. Kod nas nije poznat, ali taj program za instant messenging u svetu koristi preko 45 miliona korisnika. Korisnicima Netscape 6 se nudi i program za internet telefoniranje Net2Phone, koji je naravno u vlasnitvu kompanije Netscape Sve nas sigurno najvie interesuje Netscape-ov browser kao i poboljanja koja donosi. Prilino velik problem prethodnih verzija Netscape-ovih browsera, ukljuujui tu i poslednju zvaninu verziju 4.7, je sporo renderovanje stranica koje sadre velike tabele.Netscape 6 koristi potpuno novi rendering engine koji je nastao tokom Mozilla projekta. Rezultat je mnogo bre uitavanje stranica te jedva ekamo finalnu verziju koja moda u brzini pretekne Internet Explorer. Sidebar je odlian dodatak prozoru browsera. Nalazi se sa leve strane, a preko njega imate brz pristup svim bookmarksima, kao i search enginu. Takoe, kada se nalazite na nekom web site-u, preko Sidebara i opcije Whats Related dobiete spisak web sajtova sa slinom tematikom. Netscape 6 pri instalaciji uvozi sve linkove iz Internet Explorerovog Favorites foldera. Bookmarksima pristupate ili preko sidebar-a, tako i preko personal toolbara i menija.

1. TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol,) Internet TCP/IPprotokoli1.Transmission Control Protocol / Internet Protocol , ili skraeno TCP/IP protokol je protokol na kome se zasniva Internet kao mrea, a pripada paketno orijentisanom tipu komunikacionih protokola. esto je ovaj protokol ugraen u sam operativni sistem, kao kod Unix platforme. Gotovo svi drugi Internet protokoli kao to su: terminal emulacije, FTP - prenos fajlova, e-mail itd. zasnivaju se na TCP/IP protokolima. TCP/IP protokoli su razvijeni sa ciljem da omogue komunikaciju izmeu platformi razliitih proizvoaa, tj. da se omogui povezivanje raunara razliitim transmisionim medijima i razliitim metodama prenosa informacija. Ova grupa protokola potpuno zadovoljava princip otvorenosti povezivanja razliitih mrea TCP/IP protokoli definiu: aplikacije, kontrolu prenosa, usmeravanje podataka, umreavanje itd. A poseduje slojevitu arhitekturu, slino ISO/OSI modelu: Sloj pristupa fizikom mediju prenosa (Physical Interface Layer) - je sloj koji se bavi pristupu komunikacionom mediju ka to su Tokenring, Ethernet, FDD, X.25 ili Frame Relay paketna mrea. TCP/IP paketi se mogu prenositi i serijskim linijama - korienjem Point-to- Point protokola (PPP), ili Serial Line Internet Protokola (SLIP). Mreni sloj (Networking Layer) - je sloj koji ukljuuje dva osnovna protokola:o Internet Protocol (RFC 791) - koji kreira pakete za prenos od izvorinog raunara do sledeeg vora u mrei.o Internet Control Message Protocol (ICMP) - (RFC 792),protokol koji generie poruke za upravljanje mreom. Transportni sloj ( Transport Layer) - poseduje dva glavna protokola:o Transmission Control Protocol - koristi se za odravanje pouzdane komunikacione veze otporne na greke.o User Datagram Protocol (UDP) - koristi se za datagrame I poseduje manji tok podataka od TCP-a. Alikacioni sloj (Aplication Layer) - u okviru TCP/IP protokola definisan je niz aplikacija koje za komunikaciju koriste ba ove protokole.

HTML (Hyper Text Markup Language)

To je jezik koji se koristi za pripremu fajlova koji e biti locirani na WEBu. Bazira se na skupu tkz. MARKUP simbola koji se koriste u okviru standardnog tekstualnog fajla, za definisanje onih delova teksta koji ce biti Hiperlinkovani prilikom pojavljivanja na WEB-u. 3.URL(Uniform Resourse Locator) predstavlja standard za adresiranje HTML na internetu. HTTP(Hyper Text Trasfer Protokol) je protokol koji omoguava pojavljivanje HTML stranica na WEB-u.Radi se o softveru koji se instalira na serveru I u zavisnosti od platforme ima razliitu izvedbu.Na Windows NT serveru u tu svrhu se koristi Internet Information server.OSTALI PROTOKOLI

PHP je programski jezik koji se koristi na Web serveru da bi se kreirale dinamike Web strane. Principi ove tehnologije su slini ColdFusion-u, Mod_Perl-u, Sun JSP-u, ili Microsoftovom ASP-u, sa ciljem da ree isti problem: kako Web sajtovi i Intranetovi rastu, statike HTML strane dostiu svoja ogranienja. Na Webu se tradicionalno koristio CGI (Common Gateway Interface) sistem za interakciju sa korisnicima i upite u baze podataka.Ramus Lerdorf je krajem 1994 , razvio princip za ubacivanje makroa u HTML stranice, da bi izbegao pokretanje eksternih programa. Kada je "otvorio" izvorni kod (Open Source Project), projekat je postao izuzetno popularan i Zeev Suraski and Andi Gutmans su preradili sr sistema (parser) i napravili PHP programski jezik. MySQL je sistem za upravljanje bazama podataka. Baza podataka je strukturirana kolekcija podataka u kojoj moe biti bilo ta: od proste narudbine, do galerije slika, ili ogromna koliina podataka nekog poslovnog sistema. Da bi ste dodali ili pristupili podacima u bazi podataka potreban vam je sistem za upravljanje bazom podataka (Database Management System - DBMS). MySQL je relacioni sistem za upravljanje bazom podataka, to znai da se podaci uvaju u odvojenim tabelama. Tabele su povezane relacijama koje omoguavaju kombinovanje podataka iz vie tabela u okviru jednog upita.SQL iz MySQL znai Structured Query Language (strukturirani jezik za upite) odnosno opti standard za upite nad bazama podataka.SSL - Osnovni cilj SSL protokola je da obezbedi privatnost i pouzdanost pri radu dve mrene apliakcije. Protokol se sastoji od dva sloja. Na niem nivou, koji radi pomou nekog pouzdanog trasportnog protokola (npr. TCP/IP-ja) nalazi se SSL Record Protocol, koji se koristi za enkapsulaciju raznih viih protokola. Jedan od viih protokola je SSL Hendshake Protocol koji omoguava serveru i klijentu da se meusobno autentikuju i da pregovaraju povodom algoritma enkripcije i kriptografskih kljueva, pre nego to krene prenos prvog bajta podataka. Jedna od predosti SSL-a je da je nezavistan od aplikativnog protokola, te da se vii protokoli mogu transparento postaviti preko SSL-a. SSL protokol obezbeuje sigurnost konekcije sa tri osnovne osobine:- konekcija je privatna - Posle poetnog pregovaranja aktivira se enkripcija koja definie tajni klju- identitet klijenta se moe autentikovati korienjem asimetrine kriptografije ili javnog kljua- konekcija je pouzdana - sa podacima se prenose i kontrolni zbirovi. XML, Extensible Markup Language, je uproen ali striktan podset SGML jezika koji podrava SGML validaciju, strukturu i proirenja. XML je standardizovan format teksta specijalno projektovan za prenos strukturiranih podataka do Web aplikacija. XML specifikacija opisuje XML dokumente, klasu objekata sa podacima koji se uvaju u raunarima, kao i delimino ponaanje XML progrma za obradu koji itaju XML dokumente i obezbeuju pristup njihovom sadraju i strukturi.XML dokumenti se sastoje od entiteta koji sadre tekst i/ili binarne podatke. Tekst se sastoji od tokova znakova i dokument Markup-a.UML - Unified Modelling Language je brzo postao de-facto standard za izgradnju Objektno orijentisanog softvera. Vano je da se uoi da je UML jezik, a ne metod ili procedura. UML se koristi pri definisanju softverskog sistema, pri dokumentovanju i izgradnji. Pri formiranju metodologije razvoja softverskog sistema, UML moe da se koristi na vie naina, ali UML sam po sebi ne specificira takvu metodologiju ili proces.

LITERATURA:

1. http:/www.mikroknjiga.co.yu2. http:/www.yuonline.net3. http:/www.sk.co.yu4. http:/www.krstarica.com

Mentor: Doc. dr Dragan Cvetkovi Student: ivko Najdanovi 03-R-68/12

Brko, 2014