Interno informisanje o primeni informacionih i komunikacionih tehnologija u državnim organima Srbije, na domaćoj ICT sceni i u svetu

Broj 389 od 1-15 novembra 2017.

SADRŽAJ:

Iz aktivnosti državnih organaSrbija se popela na 43 mesto na Duing biznis listi Svetske banke za 2018Više od 12.300 prijava za prekvalifikacije u IT sektoru. Ipak ima nezaposlenih informatičaraJovanović otvorio XIII Smart eGovernment konferenciju Plaćanje administrativnih taksi preko Portala eUpravaSa domaće scenePredavanje Dejana Kovačevića na Matematičkom fakultetuNajava podizanja Industrijskijskog parka u BorčiDani projektnog menadžmentaBIZIT konferencija(pregled događaja) Prvi danDrugi dan BIZIT 2017 konferencije Sa svetske sceneLG osvojio CES nagrade za inovaciju u osam kategorijaAjfon X u Srbiju stiže 24. Novembrai i počinje naručivanje

PRILOG

Najava IKT događaja

Iz aktivnosti državnih organa

Osnivači 2003. godine: Republički zavod za informatiku,

JP NA Tanjug i ICT Forum

Izdavači 2017. godine: Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9 MINECO, Beograd Ustanička 189 RNIDS, Beograd, Žorža Klemansoa 18a

Urednik ICT BILTENA Nikola Marković Saradnik: Dubravka Spenser Dizajn: mr Dragorad Milovanović Redakcija: Telefoni 063-253-583 E-mail nimar@rcub.bg.ac.rs

Izlazi petnaestodnevno

Srbija se popela na 43 mesto na Duing biznis listi Svetske banke za 2018

Komentari:BEOGRAD, 3. novembar 2017.-Srbija je po lakoći poslovanja napredovala za četiri mesta na Duing biznis listi Svetske banke za 2018. godinu i sa prethodne 47. pozicije popela se na 43. mesto. Prema oceni eksperata Svetske banke, jedini segment u kojem baš ništa nije urađeno jeste brzina dobijanja priključaka za električnu energiju. Najveći napredak na Duing biznis listi ostvaren je u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i Srbija je 10-ta na svetu. Prva elektronska građevinska dozvoka izdata je marta 2016. godine nakon što je primenje Zakona o planiranju i izgradnji.Svetska banka je pozitivno ocenila i unapređenje pouzdanosti katastra zahvaljujući pokretanju geografskog informacionog sistema. U pokretanju biznisa Srbija je takođe napredovala. U osnovi uspeha na Duing biznis listi su, kako je izjavila Ana Brnabić, digitalizacija i unapređenje efikasnosti administracije kroz razvoj elektronske uprave. Pozitivno je ocenjeno i rangiranje u kategoriji prekogranične trgovine, kao i napredovanje na 60. poziciju u oblasti izvršenja ugovora.

Više od 12.300 prijava za prekvalifikacije u IT sektoru BEOGRAD, 07.. novembar 2017.-Na aktuelni konkurs za prekvalifikacije u IT sektoru, koji Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu organizuje i sprovodi kroz program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP), prijavilo se 12.300 kandidata. Predviđeno je da se 900 kandidata obuči za rad na poziciji programera. „Prijavlјeni kandidati u narednom periodu će proći kroz seriju testova, koji za cilј imaju da utvrde sklonost prema informacionim tehnologijama.  Devetsto najbolјih dobiće priliku da savladaju neke od najpopularnijih programskih jezika poput – Java, Java Script, PHP, i .Net i C, a obuke će trajati između tri i šest meseci“, kaže Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu. Proces selekcije biće završen do kraja godine.Prosečna starost prijavlјenih je 33 godine, a 61 odsto nije zaposleno.Program prekvalifikacija pokrenut je sa cilјem smanjenja stope nezaposlenosti, obezbeđivanja većeg broja kadrova u IT-u i razvoj kompetencija u programiranju. Kreiran je na osnovu istraživanja koje je pokazalo da u narednih godinu dana 118 IT kompanija planira da zaposli oko 1.000 junior programera.Nastavak je uspešnog pilot projekta, pokrenutog na predlog Ministarskog saveta za informacione tehnologije i inovaciono preduzetništvo, kojim predsedava predsednica Vlade RS Ana Brnabić, a u okviru koga je od početka godine obučeno 97 polaznika. izvor: www.ite.gov.rs

Ipak ima nezaposlenih informatičara BEOGRAD, 7. novembar 2017. Mediji su puni izjava da Srbiji nedostaje nekoliko hiljada informatičara.

Međutim, učesnike skupa “Dani projektnog menadžmenta”, iznenadila je izjava Đurđice Sučević iz Nacionalne službe zapošljavanja da je 7 novembra bio evidentiran 131 nezaposleni informatičara u Srbiji. Ova izjava je iznenađujuća, ali je sigurno da Srbiji nedostaje i da će sa proširenjem procesa digitalizacije tek nedostajati sve veći broj programera, anlitičara sistema, projejektanata i drugih IKT stručnjaka.

Jovanović otvorio XIII Smart eGovernment konferenciju BEOGRAD 08. novembar 2017. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu doc Dr. Mihailo Jovanović, danas je otvorio XIII po redu Smart eGovernemnt konferenciju. Jovanović je na konferenciji čija je glavna tema „Digitalizacija društva i informaciona bezbednost“ istakao da je digitalizacija jedna od prioritetnih zadataka Vlade Republike Srbije čiji je cilј uspostavlјanje transparentne, efikasne i ekonomične javne uprave.

„Sredstvo za postizanje ovakve javne uprave je moderna, integralna, efikasna i svima dostupna elektronska uprava. Zato je Vlada odlučila da formira svoju službu, kao centralni i najviši IT autoritet u državi – Kancelariju za IT i eUpravu, na način da njen direktor direktno odgovara predsedniku Vlade“, istakao je Jovanović.On se u sklopu svog izlaganja dotakao tema nadležnosti kancelarije, zakonske regulative koja reguliše oblast IKT i eUprave kao i projekata na kojima će Kancelarija raditi u narednom periodu, kao što su: eZUP, eInspektor, nova nacionalna infrastruktura za otvorene podatke – open data portal, unapređenje eServisa bebo, dobrodošla na svet, elektronska plaćanja na Portalu eUprava, nadogradnja sistema za podršku rada auto školama kao i redizajn Portala eUprava.

3

Sa domaće scene

Komentari:

Veliki posao je pred nama od navedenih projekata tu su i registri Matičnih knjiga, Državlјanstva, Centralni registar stanovništva i Metaregistar. Tu ne smemo izostaviti IKT infrastrukturu kroz uspostavlјanje državnog data centra kao i obrazovanje u oblasti IKT na čemu Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednicom Vlade Anom Brnabić intenzivno radi dodao je Jovanović.

Plaćanje administrativnih taksipreko Portala eUpravaBEOGRAD, 7. novembar 2017.- Na skupu, u okviru okruglog stola posvećenom naplati poreza i smanjenju sive ekonomije, učestvovao je direktor Kancelarije za IT i e-Upravu Mihailo Jovanović koji je govorio o plaćanju administrativnih taksi preko Portala e-Uprava.„eUprava je jedan od odličnih alata borbe protiv sive ekonomije,isto kao kada u radnjama plaćate karticom, naplata administrativnih taksi preko Portala znači da se u svakom trenutku zna koliko je novca ulaćeno na koji račun i poziv na broj“, rekao je Mihailo Jovanović. On je naveo da će elektronski sistem plaćanja, koji Kancelarija za IT i eUpravu planira da uspostavi na Nacionalnom Portalu potpuno ukinuti mogućnost zloupotrebe naplata taksi. Podsetimo, Kancelarija za informacione tehnologije i eUpravu uputila je poziv svim bankama, platnim i institucijama elektronskog novca koje posluju u Srbiji da omoguće plaćanje usluga na Portalu eUprava putem elektronskog bankarstva, platnih kartica i ostalih vidova elektronskog plaćanja.Ideja je da se građanima zajednički omogući da administrativne takse za lična dokumenta, produženje registracije ili neku drugu eUslugu namire u potpunosti Izvor:www.ite.gov.rs

Predavanje Dejana Kovačevića na Matematičkom fakultetuBEOGRAD, 2. novembar 2017. Dejan Kovačević generalni direktor Sektora za informaciono-komunikacione tehnologija u Narodnoj banci Srbije održao na Matematičkom fakultetu predavanje „Sajber bezbednost-pretnje, predviđanja o kako se odbraniti“.Kovačević je u predavanju naglasio da je bezbednost postala najdinamičnija oblast u okviru unformatičkih delatnosti, vodeći napadi idu preko imela i weba, internet dramatično povećava područja mogućih napada, najaktuelniji napadi su Speer Fišing, DDOS, Watering Hale i dr. potrebno je proveravati i sumnjati da vam neosetno nisu promenjeni podaci, zaštita IKT sistema je proces bez kraja...Učesnici skupa su mogli da steknu utisak da je informaciona bezbednost u Narodnoj banci Srbije na vrlo visokom nivou.Predavanje Dejana Kovačevića je bilo vrlo inspirativno za stručnu diskusiju i korisno za prisutne stručnjake.

Najava podizanja Industrijskijskog parka u BorčiBEOGRAD, 6. novembar 2017.-Kineska kompanija „Čajna roud and bridž korporeišn“(CRBC) namerava da u saradnji sa našom državom u Borči gradi industrijski park. Nenad Popović ministar za inovacije i tehnološki razvoj je u intervju za Politiku izjavio da će se investirati 300 miliona evra, da će u industrijskom parki moći da posluje oko 1.000 kompanija, da će se otvoriti oko 10.000 radnih mesta i da će delatnost parka uticati da se za 5 do 7 godina naš BDP poveća za oko 2,2 milijarde evra. „Čajna roud and bridž korporeišn“(CRBC) je najavila predugovore sa 40 kineskuh kompanija koje bi došle u naš industrijski park u Borči.

Dani projektnog menadžmentaBEOGRAD, 7. novembar 2017.-Na Fakultetu za projektni i inovacioni menadžment održan je stručni skup “Dani projektnog menadžmenta”.Skupu je prisustvovalo oko 40 naučnih i stručnih radnika koji su zainteresovani za prijektni menadžment.Uvodne napomene dao je prof.dr Petar Jovanović koji je posebno naglasio da se u našoj sredini nedovoljno prepoznaje potreba za profilom “projektni menadžer”.Na skupu je ukazano: -u uslovima najavljene intenzivne digitalizacije porasti će interes za projektni menadžment. -potrebno je da se unaprede kvalitet i efekti projektovanja informacionih sistema,-povećati broj studenata za informatičarska zvanja,-neophodno je da se u medijima i stručnim skupovima više radi na predstavljanju stručnog profila projekt

5

menadžera.Učesnici skupa su zaključili da treba afirmisati aktivnisti na razvoju i primeni projektnog menadžment.

BIZIT konferencija(pregled događaja)Prvi danBEOGRAD, 1. i 2. novembar 2017.-Prvi dan ovogodišnje BIZIT konferencije otpočeo je blokom Data centri budućnosti, gde je prvo izlaganje bilo na temu upravljanje rizicima i sigurnost podataka o kojoj je pričao Slobodan Stanković, direktor kompanije Vesimpex. Skrenuta je pažnja na važnost identifikovanja direktnih i indirektnih rizika po IT opremu i kako ih eliminisati, kao i koliko je bitna primena standarda u funkciji sigurnosti podataka. Modernizacija on-premise infrastrukture, hibridni pristup i novi modeli isporuke aplikacija stvaraju priliku za IT sektor da započne transformaciju i ostvari poslovnu vrednost. O tome kako, sa nedavno predstavljenim Microsoft Azure Stack-om, možete da prenesete inovaciju iz Microsoft-ovih izuzetno skalabilnih data centara u sopstvene data centre, i time vlasnicima aplikacija omogućite da steknu agilnost i produktivnost, a IT timovima pružite veću fleksibilnost i kontrolu, govorio je Oliver Nikolić IT konsultant Comtrade System Integration. Drugi blok prvog dana konferencije BIZIT 2017, koji je obrađivao teme bezbednosti otpočeo je uvodnim izlaganjem Dragana Martinovića, generalnog direktora za Istočnu Evropu kompanije Kaspersky Lab, pod nazivom „IT bezbednost: Pandorina kutija malvera je otvorena“. IT bezbednost postaje sve važnija, ali, nažalost, u najvećem broju slučajeva, budžeti za IT bezbednost se smanjuju. Kako bi se izbegla trajna šteta za kompanije i vlade veoma je važno da se zna kako se efikasno boriti protiv poslednjih sajber napada. Nije bitno da li smo kompanija ili individualni korisnik, svi moramo biti adekvatno zaštićeni. Kompanije imaju milionske gubitke zbog ransomware-a.Sajber terorizam zauzima sve veći portfolio i od krucijalne je važnosti da se branimo. Sajber kriminalci se povezuju međusobno, hakeri iz Rusije sarađuju sa hakerima iz Kine, tako bi trebalo i sve države da naprave korak napred i da na isti način sarađuju. Predviđa se da će do 2020. biti 25 590 konektovanih uređaja koji će biti ranjivi na napade, i očekuje se sve više napada na IoT. Sada treba štititi pametne gradove i pametnu infrastrukturu.Zaključak izlaganja tiče se načina odbrane od sajber napada, i nije rešenje samo u prevenciji, potrebno je znati kako reagovati i detektovati unapred i znati kako odgovoriti na napad unapred. Neophodno je raditi na predikciji i na tome kako da se stvari spreče. Savet

kompanijama je da razmišljaju o sigurnosti na vreme, od osnivanja kompanije, a individualnim korisnicima, pre svega bekap.Predavanje pod nazivom Digitalna bezbednost – prirodna potreba ili luksuz? (Kako ne učiti na vlastitim greškama) imao je Dragoslav Kenjić, tehnički direktor kompanije Čikom. Dragoslav nas je podsetio i da digitalni univerzum, kao aktuelna realnost evolucije ljudske vrste, sadrži mnoštvo informacija o nama samima (ko smo, kakvi smo...), o našim privatnim i poslovnim idejama, planovima, aktivnostima. Ugrožavanje našeg privatnog ili poslovnog digitalnog univerzuma, gubitak, nedostupnost, zloupotreba digitalnih podataka, može da proizvede nemerljive štete, pa je s toga neophodno zadovoljiti prirodnu potrebu da držimo svoj digitalni univerzum „pod ključem“. Jedno od izlaganja koje je privuklo najviše pažnje održao je Dejan Škuletić, menadžer za razvoj poslovanja za Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i CrnuGoru, kompanije Kingston Technology Europe Co LLP. Centralni deo izlaganja bio je okrenut ka EU GDPR – evropskoj Opštoj regulativi o zaštiti podataka i kako enkriptovana USB rešenja mogu da nam pomognu. Uređaji sa enkriptovanim podacima ne potpadaju pod odgovornost ukoliko se izgube. Ova regulativa stupa na snagu polovinom naredne godine i odnosi se kako na EU kompanije, organizacije i ličnosti, tako i na subjekte van EU koji posluju sa subjektima u okviru Evropske Unije. Rešenje kompanije Kingston su enkriptovani USB-ovi koji čuvaju vaše podatke i štite vas od visokih kazni.  Treći blok konferencije BIZIT 2017, pod nazivom Internet of Things otpočeo je izlaganjem Milana Kalala program menadžerom za IoT, CE Europe, IDC, pod nazivom Iznad svakog očekivanja: Transformacija automobilske industrije. Druga tema u okviru bloka Internet of Things ticala se savremenih rešenja za automatizaciju poljoprivredne proizvodnje, koja su do skora bila daleko od domaćih korisnika. Zahvaljujući saradnji kompanija Telekom Srbija i TeleGroup, lokalne samouprave imaju rešenje AgroLIFE, koje im omogućava planiranje, organizaciju i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom, a za cilj ima povećanje prinosa, ukupnih prihoda i smanjenje operativnih troškova. Na ovu temu govorili su Milka Perišić Radivojević stručni saradnik za razvoj usluga Telekoma Srbija, Dejan Filipović šef Službe za prodaju ICT usluga državnoj upravi i javnim preduzećima Telekoma Srbija, kao i Jovana Kostić direktor proizvodnje kompanije TeleGroup. U ovom bloku održan je i panel pod nazivom Are you smart? u kojem su učestvovali Zdravko Jelušić

7

predsednik Skupštine grada Novog Sada, Srđan Krčo, predsednik Organizacionog odbora Međunarodne konferencije o Internetu inteligentnih uređaja (IoT week) i direktor kompanije DunavNet, Nikola Rajaković, profesor na ETF-u u Beogradu, Jelena Petrović direktor Sektora prodaje u državnoj upravi i javnim preduzećima, Telekom Srbija, Dragan Martinović, generalni direktor za Istočnu Evropu Kaspersky Lab i Zoran Đorović, predsednik opštine Knić. Srđan Krčo se osvrnuo na standardizaciju IoT-a, njihovog povezivanja i protokola za komunikaciju. Jelena Petrović i Zoran Đorović su pojasnili implementaciju servisa AgroLIFE za primenu u poljoprivredi.Blok o IT obrazovanju i zapošljavanju započet je panelom na kom su učestvovali Branko Milutinović, suosnivač i generalni direktor kompanije Nordeus, Rade Vujović, generalni menadžer u Roaming Solutions grupi, Miodrag Kostić, predsednik MK Grupe, Stefan Salom, suosnivač kompanije Infostud i dr Zoran Jovanović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.Uvodnim izlaganjem moderator panela, Tatjana Ostojić upitala je učesnike šta misle o broju IT stručnjaka u Srbiji, uslovima i planovima za budućnost. Branko Milutinović smatra da nam treba još i više IT stručnjaka, i da celo društvo treba da postane digitalno. Nisu nam potrebni samo IT stručnjaci, već i digitalizovani pravnici, ekonomisti i lekari. Međutim, stav ljudi je negativan i on definitivno mora da se promeni. Sa Brankom se složio i Stefan Salom koji smatra da ako se ljudi fokusiraju samo na negativno i samo na ono što ne valja rezultat nikako ne može da bude pozitivan. On smatra da je najbolja motivacija ako gledamo u ono što valja i ono u čemu smo dobri. Otkrio je da je tajna njegovog uspeha u tome što je verovao da je moguće nešto uraditi. „Čovek mora da se fokusira na ono što je do njega, moramo da zadržimo pozitivan stav i da sebi obezbedimo bolju budućnost.“ dodao je Stefan.Dekan ETF-a smatra da mi kao društvo nismo spremno dočekali IT bum i da smo konzervativno društvo koje se sporo menja. Njegovo mišljenje je da ljudi moraju da se prilagođavaju onome što je novo i ne sme se dozvoliti kočenje razvoja. Smatra da Srbija može da postane razvijena isto kao i Finska i to zahvaljujući IT-u, a primer za to je kompanija Nokia.Predsednik MK Grupe je mišljenja da je digitalizacija okrutna, ali donosi sa sobom nove vrednosti, a da ljudi danas nisu spremni za to. Branko Milutinović smatra da mali broj ljudi može da napravi velike promene, a Kostić se nadovezao da taj mali broj ljudi mora da bude na pravim mestima. Novac ima veliku moć da promeni stanje stvari, ali ne i u Srbiji, jer se novac, po njegovim rečima, ne nalazi u pravim rukama.U prilog digitalizaciji ide i skoro uveden predmet

programiranja (programski jezik Python) u šesti razred osnovne škole, za šta Branko smatra da nije dovoljno propraćen, a da je zapravo to ogroman pomak za Srbiju, jer sada imamo najbolji edukacioni program na svetu. Osvrnuo se i na to da smo mi kao narod prirodno orijentisani ka nauci, počevši od Tesle i Pupina, i da naša deca imaju prirodan talenat za nauku, pa samim tim nije potrebno nametati digitalizaciju kao promenu. Sa tom konstatacijom se složio i Stefan koji je takođe mišljenja da nametanje dobrih ideja može da bude kontraproduktivno, već da je potrebno krenuti drugim putem – pronalaziti dobre ideje i finansirati ih, kako bi prirodno dobre stvari imale vetar u leđa.Dragana Đermanović, bloger i internacionalni strateg iz oblasti poslovne primene Interneta govorila je o položaju žena u IT industriji.Ovog prvog dana BIZIT konferencije imali smo i dve radionice. Prva je bila orijentisana ka bezbednosti i vodio ju je Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik, PC Press-a, dok je drugu pod nazivom Privatnici ne daju svoje firme vodio Boris Vukić, partner i osnivač Adizes SEE.Izvor: izveštaći PCPress-a

Drugi dan BIZIT 2017 konferencije Beograd, 2. novembar, 2017. Danas je otvoren drugi dan najveće regionalne IT i biznis konferencije – BIZIT 2017 u Klubu poslanika. Ovogodišnja konferencija pod nazivom „Prirodno digitalno“ ima za cilj da bolje upozna učesnike sa brojnim aspektima četvrte industrijske revolucije. Drugi dan konferencije svečano je otvorila prof. Irini Reljin, pomoćnik ministra za elektronske komunikacije Ministarstva za telekomunikacije Vlade Srbije, nakon koje je publiku pozdravila i ambasadorka Indije u Beogradu Narinder Chauhan. Prof. Reljin pozdravila je sve prisutne, i rekla da je Vlada, a posebno sektor telekomunikacija podrška celom procesu digitalizacije i da naša strategija mora da prati evropske integracije. Naglasila je da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija radi na strategiji vezanoj za digitalno jedinstveno tržište i razvijanju 5G mobilne tehnologije za koju prof. Reljin smatra da će našoj državi doneti najveći napredak. Prof. Irini želela je da istakne prijateljske i partnerske odnose koje Srbija ima sa Indijom i pomenula dogovore i sporazume koje naše dve zemlje imaju, kao i one koji su u planu.Zatim je usledio kratak dokumentarni film pod nazivom „Digitalna Indija“ u kom se jasno vidi jaz u indijskom društvu. Film je ukazao na postojanje „dve Indije“, one koja je digitalizovana i one koja se još uvek muči sa

9

starim modelima to jest analogna. Ambasadorka Indije u Beogradu Narinder Chauhan rekla je da je Srbija zaista jeste prijateljski nastrojena zemlja i da naše dve države dosta sarađuju. Indija daje šemu Srbiji za e-vizu, i zahvalila se srpskoj Vladi koja je omogućila i podržala saradnju. Naglasila je da je ovo prijateljstvo i partnerstvo uzajamno, što potvrđuju razni sporazumi i programi koje radimo u partnerstvu. Ambasadorka je izjavila da je Indija srećna što može da pomogne da Srbija oživi svoju proizvodnju i što Indijske kompanije mogu u tome da pomognu ovde u Srbiji. Indija je brzorastuća digitalna ekonomija i treća najveća startap zemlja, sa više od 4 hiljade startapa. Digitalna Indija je program koji će povećati GDP Indije, dodala je ambasadorka na kraju.Drugi dan ovogodišnje BIZIT konferencije otpočeo je blokom pod nazivom Poslovni softver, gde je uvodno izlaganje imao Miodrag Ranisavljević osnivač i vlasnik portala poslovniSoftver.net. Tehnologije nam nesumnjivo donose brojna unapređenja. Informatička podrška poslovanju podrazumeva uvođenje sve više raznorodnih softverskih rešenja. Istovremeno, poslovni procesi zahtevaju koordinisan pristup izvršavanju pojedinačnih aktivnosti i centralizaciju informacija. Kako pomiriti ove dve krajnosti? Do koje mere treba prilagođavati informacioni sistem i kada specifičnosti opravdavaju investiciju? Kako pravilno spojiti poslovna znanja i potrebe sa tehničkim funkcionalnostima softvera? Odgovore na ova pitanja dali su učesnici na panelu „Softver (ni)je dovoljan?“, Ana Brkić, direktor, AB Soft; Miloš Bošnjak, direktor, IIB; mr Goran Petrović, iz instituta za ratarstvo i povrtarstvo, pomoćnik direktora za organizacione i IT poslove, NS SEME; Marijana Matić, marketing menadžer, AMC; Nebojša Mandić, direktor DHL Global Forwarding Kao što i sam naslov panela kaže, centralna tema je pitanje da li je softver dovoljan. Prema zavodu za statistiku mali broj firmi koristi poslovna softverska rešenja kao što je ERP ili neka slična. Ana Brkić je mišljenja da nije problem da li neko koristi računar ili ne već u kojoj meri. Poslovni softveri su definitivno alati i potrebne su osobe koje umeju da koriste te alate, samim tim obuke za korišćenje su takođe neophodne. „Softver je automobil, ako se ne vozi propada.“ dodao je moderator panela Miodrag Ranisavljević. Goran se osvrnuo na novčani razlog zbog kog firme ne koriste softvere, jer su mišljenja da taj novac koji će da daju za implementaciju softvera mogu mnogo bolje da iskoriste. Miloš smatra da je softver samo mali deo uspeha i ne garantuje ukupan rezultat ni malo, na šta se nadovezao Nebojša Mandić koji smatra da su ipak ljudi ključ. Softver jeste bitan, jer bez njega ne bi mogla da se podigne efikasnost i optimizuju troškovi, međutim ljudski faktor je presudan.

Zaključak panela je da mora da postoji simbioza analognih ljudi i digitalne tehnologije. Nakon poslovnog softvera održan je panel koji se bavio škakljivim pitanjem legalizacije, licenciranjem i zaštitom intelektualne svojine, na kojem su učestvovali Duško Sivčević, načelnik odeljenja MUP-a za elektronsko poslovanje; Nebojša Radojević, SAM & Compliance Lead Balkan, Microsoft; predstavnik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji; Vladimir Marić, v.d. direktor, Zavod za intelektualnu svojinu; Dragan Bjelogrlić, producent i glumac; Ljiljana Ristić, Microsoft team leader u PIN Computers. Moderator panela bio je Dejan Ristanović, glavni i odgovorni urednik PC Press-a.Dejan je na početku upitao sve paneliste dokle je Srbija stigla na putu licenciranja i zaštiti intelektualne svojine? Vladimir Marić je rekao da se od 2011. do 2015. smanjila stopa piraterije 7-9 odsto. Da je potrebno nastaviti sa kontrolom legalnosti softvera, jer je procenat legalnosti privrednih lica oko 50 odsto, a čak oko 80 odsto onih koji imaju nelegalan softver, u situaciji nakon kontrole pređe na legalan softver. Piraterija u Srbiji je oko 67%, kada je u pitanju softver, sa tendencijom smanjenja od 2% godišnje, a 29% je prosek u Evropskoj uniji.Ljudi kupuju softver kada se suoče sa kaznama. Preventiva je mnogo bolja, jer planski kupujete softver koji vam je potreban, rekla je Ljiljana Ristić.Na pitanje zbog čega je današnji sistem o licenciranju toliko komplikovan, Nebojša Radojević je rekao da moderno poslovanje zahteva različite pristupe licenciranju različitih softvera, pa je samim tim i ceo proces licenciranja komplikovan. Cloud platforma vodi u smanjenje piraterije, jer ne dozvoljava pirateriju, a kupci ga plaćaju prema svojim potrebama, što je smer u kojem se Microsoft kreće.Istorija kinematografije je direktno povezana sa piraterijom, od samih početaka, rekao je Dragan Bjelogrlić, a sa razvojem tehnologije, razvija se i piraterija - od VHS kaseta do Interneta. Borba protiv piraterije je spora, jer kreće preko MUP-a i tužilaštva, što može da potraje od 3 do 6 meseci, što je preveliko veliko vreme, tokom kojeg se učini velika šteta.SBB i Telekom emituju i naplaćuju sadržaj širom sveta bez plaćanja licenci - što je Dragan Bjelogrlić nazvao legalnom piraterijom, te da je jedini način i rešenje ubrzavanjem procesa MUP-a, odeljenja za visokotehnološki kriminal i tužilaštva.Predstavnik MUP-a je dodao da je proces mnogo kompleksniji, jer su inostrani sajtovi van granica Srbije, pa je i nakon donošenja presude potrebno vreme za komunikaciju sa inostranim službama.Na pitanje da li se tehničkim merama zaštite može rešiti

11

problem piraterije, predstavnik Microsoft-a je uporedio situaciju sa antivirusima. Samo je pitanje vremena koliko su ljudi uporni da sve zaštite razbiju. Nemoguće je napraviti antivirus koji će stalno biti 100% otporan, pa je nemoguće napraviti rešenje koje je 100% otporno na pirateriju.Sankcije definitivno moraju biti jedan od metoda kojim će se piraterija suzbijati, nadovezao se Marić. Postoje ljudi koji jednostavno žive od piraterije, kojima je to glavni izvor prihoda i koje prve treba sankcionisati. Nema legalne piraterije i niko ne treba biti imun na kazne i sankcije. Kako Telekom kao državno preduzeće može da krši prava emitujući sadržaj van granica Srbije, pitao je Bjelogrlić. Reemitovanje je problem o kojem se govori, čime se krše autorska prava, bez prethodne dozvole kroz ugovor. Samo u Austriji je 150.000 ljudi pretplaćeno na servis koji emituje sadržaj domaćih operatera, koji SBB i Telekom naplaćuju 30 evra mesečno.Na kraju panela, javio se jedan od zaposlenih kompanije Telekom Srbija koji je gospodinu Bjelogrliću objasnio da je Telekom dobio dopis od RTS-a, da je sadržaj bez dozvole emitovan van granica Srbije, konkretno, nova serija „Senke nad Balkanom“, pa su nakon prve epizode, sve ostale zatamljene, sa porukom da je u pitanju sadržaj koji podleže autorskim pravima.Treći blok drugog dana BIZIT konferencije bio je posvećen temi e-commerce, i započeo je izlaganjem Milana Kovačevića, izvršnog direktora kompanije Gemius za Adriatic region. Kompanija Gemius je predstavila najnovije istraživanje e-commerce za Srbiju 2017, koje je ukazalo na to koje su perspektive elektronske trgovine u našoj zemlji i regionu, kakvo je poverenje u on-line kupovinu i e-plaćanje. Istraživanje je dalo odgovore na pitanja zašto smo još uvek na začelju e-commerce poslovanja, i šta nam je još potrebno da bismo napredovali. Usledilo je izlaganje „Internet of Value“, blockchain & cryptocurrency koje je održao Srećko Miodragović savetnik predsednika kompanije Comtrade. Objašnjeno je šta je to blockchain, šta su kriptovalute, i šta donosi nova revolucija zvana “Internet vrednosti”.Na panelu koji je usledio, posvećenom e-commerce učestvovali su: Milan Kovačević, izvršni direktor kompanije Gemius za Adriatic region; Silvia Šušnjević, menadžer za razvoj poslovanja, Enetel Solutions; Marko Ilić, direktor kompanije TakoLako; Predrag Milićević, direktor marketinga, RNIDS; Srećko Miodragović, savetnik predsednika kompanije Comtrade; Aleksandar Milosavljević, CTO kompanije Mainstream.Marko Ilić je izneo stav da je e-commerce budućnost a ujedno i nov kanal prodaje. Milan Kovačević smatra da

Sa svetske scene

Komentari:

su e-commerce i web šopovi ujedno i mali oglašivači, i mediji u Srbiji bi mogli imati koristi od oglašivanja. Aleksandar Milosavljević je dodao da je edukacija tržišta ono što fali, a što bi moglo stvoriti poverenje ljudi i ujedno dovesti do mogućnosti za iskorišćavanje potencijala. Dodao je da ekonomija mora da se promeni, kao i to da fali velika podrška banaka u vidu pružanja te edukacije. Srećko Miodragović se osvrnuo na bitcoin, jako dobro osmišljen koncept. Predikcije su da će kriptovalute toliko da se rasprostrane da će svako odeljenje u školi da ima svoju. Smatra da ne može da savetuje ljude da počnu ozbiljno da razmišljaju o bitcoinu, jer Narodna banka Srbije mora da uvede zakone po tom pitanju, a dok se to ne desi bitcoin je za nas samo servis, a ne valuta. „Zalažem se da naša nacionalna valuta dinar postane i kriptovaluta po ugledu na Estonuju.“ dodao je Srećko.Četvrti blok, koji je ujedno i zatvorio ovogodišnju BIZIT konferenciju, otvorio je svojim izlaganjem njegova ekselencija ambasador Južne Koreje u Srbiji Ju Dedjong. Južna Koreja je vodeća zemlja u oblasti telekomunikacija, a ambasador je govorio o mogućnostima saradnje sa Srbijom. Naglasio je da se telekomunikaciona industrija danas suočava sa izazovima digitalizacije, i da se korišćenje SMS zabrinjavajuće smanjuje. Postavlja se pitanje kako će telekomunikacioni operatori ostati profitabilni u tom poslu, a četvrta industrijska revolucija nesumnjivo donosi nove biznis modele za operatore, dodao je ambasador Južne Koreje na kraju.Centralni deo ovog bloka bio je panel pod nazivom Budućnost telekomunikacionih operatora na kom su učestvovali Petar Popović, izvršni direktor direkcije za poslovne korisnike Telekom Srbija; Branko Mitrović, izvršni direktor Korporativnih poslova i član Upravnog odbora Telenor; Dejan Turk, CEO VIP mobile, Dragica Pilipović Chaffey, potpredsednik korporativnih komunikacija United Group; Miodrag Ivković, direktor sektora za elektronske komunikacije RATEL-a. Panel je moderirao Danko Jevtović, IT ekspert iz oblasti telekomunikacija.Gospođa Chaffey smatra da industrija postaje globalna i da se oko 50% sadržaja plasira preko tableta i mobilnih telefona, čak ni kompjuteri nemaju toliku funkciju koju su do sada imali. „Zemlje kao što smo mi mogu da se brane pre svega sadržajem, jer je to nešto čemu veliki globalni igrači neće posvetiti pun pažnje.“ izjavila je ona. Mišljenja je da linearna televizija polako nestaje i umire zajedno sa starom generacijom. Gospodin Turk je dodao da su se pre par godina borili protiv viber-a i whatsapp-a, a sada rade promocije zajedno. Gospodin Popović je dodao da trendovi pokazuju da su investicije u telekomunikacije iz godine u godinu sve manje. Gospodin

13

Mitrović smatra da su svi operatori u procesu transformacije ili digitalizacije kako bi odgovorili izazovu. Panelisti su se osvrnuli i na usluge fiksne telefonije koja po njihovom mišljenju takođe izumire, pri čemu je predstavnik kompanije Telekom Srbija, Petar Popović dodao da, zbog pada saobraćaja fiksne telefonije, operatori pokušavaju da nadoknade taj pad kroz nove servise i usluge, pa su tako banku na primer potpuno digitalizovali.Izvor: izveštači PCPress-a

LG osvojio CES nagrade za Inovaciju u osam kategorijaSEUL, 14. novembar 2017. godine – Asocijacija korisnika tehnologije (The Consumer Technology Association – CTA™) prepoznala je značaj inovacija u sferi tehnologije i dizajna, koje je uvela kompanija LG Electronics (LG) i kompaniji dodelila CES® 2018 nagrade za inovativne proizvode u osam kategorija – predvođene brojnim priznanjima za LG OLED televizore i inovativne frižidere koji će biti predstavljeni tokom sajma u januaru.LG Electronics, Inc. (KSE: 066570.KS) je globalni lider i tehnološki inovator u potrošačkoj elektronici, mobilnim komunikacijama i kućnim uređajima. Zapošljava preko 83 hiljada ljudi, koji rade u preko 119 operativnih centara širom svetaOvo je šesta godina zaredom kako LG OLED televizori, kućni aparati i premium smart telefoni osvajaju CES nagrade za inovaciju, kao zvanično priznanje industrije za najinovativnije proizvode predstavljene na najvećem sajmu potrošačke tehnike. Po dvanaesti put, kompaniji LG će biti dodeljena i nagrada najbolju inovaciju, za jedinstveni novi proizvod koji će biti predstavljen tokom sajma 2018. godine.LG je dobitnik prestižnih CES nagrada za inovacije u osam visoko konkurentnih kategorija uključujući video displeje, kućne aparate, bežične slušalice, Smart home tehnologiju, Digital imaging tehnologiju, audio i video komponente i računarske periferije.Najveći broj CES nagrada osvojili su LG Door-in-Door® frižideri sa SmartThinQ™ tehnologijom i LG OLED televizori sa savršenom crnom bojom, beskonačnim kontrastom, proširenim rasponom boja i najširim uglovima gledanja. Lista nagrađenih inovativnih proizvoda kompanije uključuje i novu mašinu za pranje i sušenje veša, napredni video projektor, 4K UHD Smart televizor i mnoge druge, koji će biti predstavljeni na sajmu potrošačke tehnike CES 2018 u Las Vegasu, od 9. do 12. januara 2018. godine. CES nagrade za inovaciju svake godine biraju renomirani industrijski dizajneri, inženjeri i novinari, koji donose odluku o najinovativnijim uređajima na osnovu raznovrsnih kriterijuma, poput estetike, inovativnog dizajna, kvaliteta, kao i doprinosa kvalitetu života korisnika. Kompletna lista CES 2018 nagrada koje je osvojila kompanija LG, uključujući i nagradu za najbolju inovaciju, biće objavljena na konferenciji za štampu posvećenoj ovom sajmu, koju će LG organizovati u Las Vegasu 8. januara 2018.

Ajfon X u Srbiju stiže 24. novembrai počinje naručivanjeNJUJORK, 08. novembar. 2017. -Epl je zavnično potvrdio da će njihov najskuplji telefon ajfon X stići u Srbiju 24. novembra, nešto manje od mesec dana nakon što je prvi put pušten u prodaju. Naručivanje i rezervacije startuju 17. novembra ali već ima radnji gde se telefon može nabaviti, i to po ceni od 1.550 evra.Spisku zemalja u kojima se ajfon X prodaje od 3. novembra dodato je još 13 država među kojima su i Turska, Crna Gora, Makedonija, Bosna, Albanija, Kosovo, ali i Srbija. Zvanično, stoji u objavi na sajtu Epla, cena telefona startuje od 999 američkih dolara za model od 64 GB. To međutim ne znači da će za taj novac telefon moći da se kupi i kod nas pre svega zbog dodatih troškova oko carine, ali naravno sve zavisi od operatera i uvoznika.U Hrvatskoj, gde je telefon već dostupan, model sa 64GB memorije kosta 1.270 evra tako da je za očekivati da će kod nas biti samo skuplji. Kako saznajemo u Telenoru, telefon će i definitivno moći da se kupi od 24. novembra a priorder ili rezervacije startuju od 17. Cena za sada nije objavljena. Doduše, već postoje radnje u kojima se telefon naći, a najjeftinije su 1.550 evra.Izvor:blic.rs

П Р И Л О Г:

Нацрт закључака са округлог стола

УЛОГА ИКТ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ КАО ШАНСА ЗА БРЖИ РАЗВОЈ

15

Друштво за информатику Србије и Електропривреда Србије организовали су 8 новембра 2017. у Новом Саду, округли сто „Улога ИКТ и дигитализације као шанса за бржи развој“.Панелисти су били представници Друштва за информатику Србије, Привредне коморе Војводине, Војвођанског ИКТ кластера, Електропривреде Србије, Факултета, приватних ИТ компанија и банака. Уводничари и учесници у дискусији указали су на актуелно стање у дигитализацији, проблеме у области информационих технологија, могућности, потребе и неопходне мере да се дигитализација искористи за бржи развој Србије.

Констатовано је следеће: Србија се налази заиста у почетној фази

дигитализације Број ИТ стручњака а поготово програмера је

недовољан. Неодовољан је и број људи који разумеју и технолошку и пословна страну.

Велики број стручњака из Србије или ради за инострано тржиште или одлази у иностранство.

ИТ компаније своје програме и производе углавном пласирају на страном тржишту. Нажалост ти производи не остају и не користе се у Србији.

Основно и средње образовање све више заостаје. Информатика се уводи као обавезни предмет у петим разредима основних школа али још увек без довољно квалитетног наставног кадра.

Због велике потражње за програмерима, програмери почетници имају већа примања од асистената и наставног кадра на факултетима који их обучава. Нису проблем веће примања програмера већ ниска примања асистената и наставног кадра на факултетима чиме се прети да се уруши и тај највиши ступањ образовања.

Тржиште ИТа није транспаретно. У јавним набавкама је корупција достигла критичне размере. Углавном се зна унапред победник сваког тендера односно јавне набавке.

Као фактор избора најбољег понуђача је у највећем броју случајева је најнижа цена, што није добро јер се не бодује и не рангира квалитет производа и сулуге.

Јавне набавке одузимају пуно времена ИТ стручњацима а као резултат јавне набавке се не добија најбољи производ за предметну набавку.

Државне организације не учествују и не

Najava IKT događaja

користе довољно могућности партиципације у међунарoдним пројектима и тиме не напредују и не сарађују са иностраним организацијама и стручњацима.

ИТ фирме се не удружују и не делују заједно на тржишту.

Није довољна само формална подршка државе и владе Републике Србије информационим технологијама. Потребни су практични кораци и реална помоћ.

У пракси се дешава да дигитализација и електронски сервиси о којима се пуно прича нису реализовани на прави начин па је и даље често препорука коришћење шалтера уместо one-stop-shop.

Много финансијских средстава је уложено у здравствене информационе системе али још увек без довољно резултата.

Банке имају добре информационе системе и прате нове технологије као на пример коришћење мобилне технологије и друштвених мрежа у трансакцијама, али банке са добрим ИС су углавном у страном власништву.

Комуникациона инфраструктура у Србији (ако се изузму Београд и Нови Сад) није на задовољавајућем нивоу.

Закључци Треба следити резултате и позитивну праксу

земаља из окружења, као што је рецимо Румунија са великим бројем програмера, CISCO академија, профитом итд.

Треба подићи образовања на виши ниво. Треба научити децу и студент да размишљају, не да репродукују.

Треба мотивисати и адекватно платити наставни кадар.

Потребно је примењивати законе који се доносе и побољшавати их.

Потребно је користити електронске сервисе који се пласирају.

Потребно је подићи инфраструктуру и користити оптику до свих приступних тачака.

Потребно је успоставити сарадњу између институција и већ су размотрени кораци сарадње између Привредне коморе Војводине, Војвођанског ИКТ кластера и осталих.

Држава треба да помогне развој ИТа. Држава треба да створи услове,

инфраструктуру, порески систем и на тај начин ће помоћи. Добри примери су

17

Komentari: партиципација у Х2020 и Иновациони фонд.

Треба предложити влади Републике Србије да на једном репрезантативном примеру покаже ефикасност и све предности дигитализације за коју се залаже и да то постане модел за све остало (порези свих врста у једном граду, коришћење дигиталног сертификата итд итд)

Генерални став: Закључке са овог округлог стола треба

пласирати у јавност и упознати државне институције.

Треба наставити са оваквим округлим столовима и пратити да ли има помака на основу закључака и смерница које су донете на тим панелима.

Нови Сад, 09. новембар 2017. годинеПрипремио: др Милан Парошки

TELFOR 2017. Beograd, Sava centar 21. i 22. novembar 2017. Kontakt: office@telfor.rs