majinkreativnikutak.files.wordpress.com€¦ · web viewУ свом одељењу које је...

АНГАЖОВАЊЕ НА ПОШТОВАЊУ ПРИНЦИПА ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА

У свом одељењу које је 2010/ 2011. године завршило четврти разред, све четири године сам имала ученика који је био укључен у инклузију, због својих вишеструких поремећаја и радио по по индивидуално образовном плану који сам радила тромесечно, а након тога шестомесечно јер није у потпуности савладавао планирано наставно градиво које сам планирала за њега у ИОП-у.

Активно сам сарађивала са мамом детета у циљу што бољег његовог напредовања, радила сам радионице са циљем сарадње ученика са Р. и прихватања таквог детета од стране остале деце, стварању пријатне радне атмосфере у одељењу.

Редовно сам се усавршавала на тему инклузивног образовања иако имам четворогодишње искуству у раду са децом ометеном у развоју, у специјалном одељењу. Чинила сам, заједно са педагогом, психологом школе, члановима из других школа у општини и вртића, тим за инклузију на нивоу општине, да би сада била и даље активан члан школског тима за инклузију и члан тима за инклузију у пројекту ДИЛС.III.7 ПЛАН АКТИВНОСТИПРВА ФАЗА ПРОЈЕКТА ТРАЈЕ 4 МЕСЕЦА. По потреби, додати редове у табели.

НАЗИВ АКТИВНОСТИ ОДГОВОРНА ОСОБА

ВРЕМЕ И ТРАЈАЊЕ РЕАЛИЗАЦИЈЕ – У МЕСЕЦИМА

(назначени су месеци активности, а не календарски месеци)

Прва фаза Друга фазаI II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Организовање обуке за 30 наставника предметне наставе на тему инклузивног образовања

Ержебет Блашко * *

Организовање обуке за 30 насатвника на тему активних облика учења

Татјана Вјештица * *

Реализовати огледне часове у одељењима где су ученици у инклузији.

Маријана Коларић * * *

Организовање презентација Сремко Јухас

Мелинда *

Гостовање Тима за инклузивно образовање на локалној ТВ станици

Ержебет Блашко -

Организовање трибина за родитеље на тему инклузивног образовања

Татјана Вјештица -

Обука ђачког парламента за вршњачку подршку Вера Трпчевски -

Израда промотивног материјала Сремко Јухас

Мелинда -

Набавка аудио-визуелних средстава и литература Ержебет Блашко * *

Организовање састанака за подршку и дисеминацију искустава

Вера Трпчевски * * *

Програм „Оснаживање школа за инклузивно образовање“Пројекат DILS

Наша школа је је испунила услове за укључивање у пројекат DILS чији је покровитељ Министарство просвете и науке.

Тим наше школе састављен од пет чланова, директора Блашко Ержебет, педагога Трпчевски Вере, психолога Сремко Јухас Мелинде, наставнице Вјештица Татјане и учитељице Коларић Маријане, учествовао је на дводневној обуци на тему мапирања деце са сметњама и даровите деце, као и израде педагошких профила и индивидуализације у Сомбору 16. и 17. априла 2011 године.

Oбука је протекла веома успешно и са много активности на обострано задовољство учесника и водитеља што се види и на фотографијама.

„ ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ – ПЛАНИРАЊЕ И ПИСАЊЕ ПРОЈЕКТА “

Школски тим за инклузију је такође имао једнодневну обуку, 19. 04.2011 године, са циљем да се упознају са смерницама за доделу школских грантова ( DILS ) и критеријумима за процену пројеката, као и да се упознају са поступцима планирања и писања предлога пројекта.

У овом тиму сам задужена за праћење одржавања огледних часова наставника и њихово чување у бази података као примера добре праксе, у одељењима која имају укључену децу у инклузију и раде по индивидуално образовном плану или спроводе индивидуализацију као свремени начин образовно васпитног рада.

Због вишегодишњег искуства у раду са децом ометеном у развоју, припремила сам предавање на тему Инклузивно образовање, које сам одржала својим колегама, учутељима на стручном колегијуму 2009. године, са циљем да им приближим проблематику и да им дам одређене савете у предстојећем раду са децом у инклузији. Такође сам им показала изглед индивидуално образовног плана и објаснила им шта он све треба да садржи и како се прави.

Основна школа „Петефи бригада“ К У Л А

ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ :

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Кула, децембар, 2009. Предавач: Коларић Маријана

Проф. разредне наставе

САДРЖАЈ РАДА СТРАНА

1. ПОЈАМ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА 2.

2. ДЕЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА- категорије 2.

3. ДЕЦА ОМЕТЕНА У РАЗВОЈУ

а) Ко су деца ометена у развоју ?б) Класификација развојних поремећаја код деце

3.

4.

4. ПРИПРЕМА УЧИТЕЉА ЗА ПРИХВАТАЊЕ И РАД СА ДЕЦОМ ОМЕТЕНОМ У РАЗВОЈУ

6.

5. ИНДИВИДУАЛНО ОБРАЗОВНИ ПЛАН

а) Појам и карактеристике ИОП-аб) Садржај ИОП-а

7.

6. МОГУЋЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН РАДА У НАСТАВИ ПО ПРЕДМЕТИМА- искуства учитеља из наставне праксе

11.

7. ЗАКЉУЧАК 15.

8. ПРИЛОГ- ИОП 16.

9. ЛИТЕРАТУРА 20.

1. ПОЈАМ ИНКЛУЗИВНОГ ОБРАЗОВАЊА

Инклузивно образовање је покрет за заједничко школовање све деце, са и без ометености у развоју, успешно образовање и васпитање деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редовном образовном систему уз подршку наставника ( који прилагођава приступ, наставне методе и средства ), дефектолога ( који пружа конструктивну помоћ), логопеда, педагога , психолога, родитеља ( ТИМ ).

То је уважавање посебних образовних и васпитних потреба сваког детета и планирање према његовим индивидуалним карактеристикама са циљем његовог осамостаљивања у вршњачком колективу.

Инклузија, односно рад по индивидуално образовном плану је укључивање деце са посебним потребама, у најмање рестриктивне средине ( у редовну школу ), уз додатну подршку инклузивног тима, деце у одељењу, родитеља типичне деце, ради њиховог прилагођавања и укључивања у друштвени живот ( социјализација ).

2. ДЕЦА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА- категоријеДеца са посебним потребама су деца, односно ученици којима је услед

социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовно- васпитном раду. Због различитости посебних потреба и доношења плана који одговара индивидуалним могућностима сваког детета постоје категорије деце са посебним потребама:

Деца са сметњама у телесном, менталном и сензорном развоју;

Деца са поремећајима понашања ;

Деца са емоционалним сметњама, емоционално лишена деца ;

Деца са хроничним болестима, деца која су на дужем болничком и кућном лечењу ;

Деца из сиромашних, заосталих или културолошки специфичних средина (маргинализованих и осетљивих друштвених група – Закон о основама система образовања и васпитања);

Деца без родитељског старања ;

Злостављана деца ;

Деца погођена ратом, избегла и расељена;

Даровита деца, односно деца са изузетним способностима.

3. ДЕЦА ОМЕТЕНА У РАЗВОЈУ

а) Ко су деца ометена у развоју ?

По Конвенцији о дечијим правима се сматра да је дете са развојним тешкоћама дете са посебним потребама, а дете са посебним потребама је ДЕТЕ. Деца ометена у развоју су деца са оштећеним слухом, деца са поремећајем говора, деца са тешкоћама у интелектуалном развоју и било каквим другим сметњама у развоју и врстама инвалидитета. У сваком случају је на првом месту ДЕТЕ па тек онда поремећај !!!

По првом делу одреднице из Конвенције о дечијим правима се каже , што је битно у раду да децом са развојним тешкоћама, да је неопходно извршити функционалну процену телесног и менталног статуса детета, уместо обичне дијагнозе, као и утврдити очуване и оштећене способности детета, породичну ситуацију и шире окружење у коме дете живи.

Други део одреднице указује и даје сугестије онима који помажу детету са развојним тешкоћама да се развије у границама својих могућности, да је важно и

неопходно пронаћи посебне путеве да дете задовољи потребе које има као људско биће, а које теже задовољава због својих органских и социјалних баријера.

Трећи део одреднице ( дете са посебним потребама ), указује да дете са развојним тешкоћама има сва битна обележја детета као људског бића и да

развојна тешкоћа несме бити основ ни за који вид дискриминације. Треба им увек дати шансу да се развијају и живе у границама својих способности.

Упућивање детета у специјалне школе или институције затвореног типа је ограничено и примењује се само онда када и стручњаци процене и родитељи прихвате да је то у најбољем интересу детета.Дечији развој треба подстицати откривањем очуваних потенцијала детета.

б) Класификација развојних поремећаја код деце

1. ОШТЕЋЕЊЕ СЕНЗОРНИХ ФУНКЦИЈА – оштећење вида, слуха, поремећаји тактилне осетљивости, додира, кретања и равнотеже ;

2. ОШТЕЋЕЊЕ КОГНИТИВНИХ ФУНКЦИЈА - интелигенције, пажње, перцептивних функција. У ову групу су сврставане и тешкоће у савладавању наставе читања, писања, савладавања математике, говорне тешкоће.

3. ОШТЕЋЕЊЕ ЛОКОМОТОРНИХ ФУНКЦИЈА – контрола мишића, коштано- зглобног система, као и сви поремећаји који отежавају или онемогућавају кретање и непосредну комуникацију детета - социјалну и физичку.

4. ХРОНИЧНА ОБОЉЕЊА ДЕТЕТА

5. ТЕЖИ ЕМОЦИОНАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ – дечје неурозе, психозе, емоционалне промене настале неуролошким оштећењима...

6. ТЕЖИ ПОРЕМЕЋАЈИ СОЦИЈАЛИЗАЦИЈЕ – изазвани органским или социјалним факторима као што су хиперактивност, агресивност и други облици социјално неприхватљивог понашања.

7. КОМБИНОВАНЕ СМЕТЊЕ

Код нас је уобичајена подела деце са развојним поремећајима на децу са :

1. Сензорним сметњама

2. Интелектуалним сметњама

3. Психомоторним сметњама

4. Комбинованим сметњама.

Ретко када је код детета са сметњама у развоју у питању само један чисти поремећај, него се обично ради о више поремећаја- комбинованих, али се дијагностика већином одређује према основном поремећају. ( по Гајеру)

Органски поремећаји су последица оштећеног мозга, док код емоционалних поремећаја централни нервни систем је здрав, а недостатак и повећана фрустрација су условиле неадекватно структуирану личност и заостајање у појединим етапама развоја.

Поремећаји психомоторике се манифестују ( по Бојанину ) :1. на плану понашања – хипер и хипоактивност, неспретност, стидљивост,

агресивност, импулсивност ;

2. на плану неуролошких сметњи – сметње фине моторике и моторне координације и

3. на плану психичких сметњи – проблеми перцепције, оријентације у простору, поремећаји пажње.

Код деце са сметњама у развоју, сметње могу бити :

1. Урођене

2. Стечене .

4. ПРИПРЕМА УЧИТЕЉА ЗА ПРИХВАТАЊЕ И РАД СА ДЕЦОМ ОМЕТЕНОМ У РАЗВОЈУ

Да би образовање и васпитање ученика ометених у развоју било успешно у редовном одељењу, у коме је окружено вршњацима без развојним тешкоћа, учитељ мора да формира и одржава повољне и позитивне ставове према том детету, да га прихвати као равноправног члана овог колектива, да му пружи неупадљиву подршку и да одржава пријатну атмосферу у одељењу, за сву децу. Учитељ мора бити спреман

за укључивање нових метода рада и индивидуализованог образовно- васпитног приступа који се разликује од индивидуалног рада. Индивидуализовани приступ се односи на чињеницу да свако дете које улази у образовно- васпитне активности, уноси своју личност, лична искуства, ставове, вештине и да је свако дете различито што се мора уважавати и поштовати. Да би учитељ успео у оваквом раду, сусрећући се са новом ситуацијом и да би избегао тешкоће у раду у одељењу где је укључено дете са сметњама у развоју или са инвалидитетом, веома је потребна подршка и сарадња са родитељима тог детета, са родитељима остале деце у одељењу, са педагогом и психологом школе, са предшколском установом, здравственим центром, комисијом за разврставање и центром за социјални рад, са стручњацима као што су дефектолог, логопед, тифлопедагог, офтамолог, неуропсихијатар (у зависности од врсте сметње или инвалидитета).

Веома је битно додатно образовање учитеља или стручно усавршавање како би учитељ знао да препозна проблем код ученика, ако већ раније није уочен, како да се суочи са постојећом ситуацијом у којој се нашао, коме да се обрати за помоћ и подршку, шта да предузме да би његов рад био успешан, а деца задовољна и мотивисана за рад.

У рад са децом са сметњама у развоју или инвалидитетом учитељ несме ући са предрасудама, сумњама у неуспех и неедукован, јер ће се неуспех и догодити. Дете са сметњама у развоју ће реаговати повлачењем у себе ( ћутањем, плакањем, социјалном изолацијом ) или агресијом према себи, вршњацима па и учитељу. Оваква негативна атмосфера ће преовладати у целом одељењу тако да ће сви бити незадовољни и безвољни за школске обавезе и уопште долазак у школу.

Најчешће је неприпремљеност учитеља за ову врсту рада узрок за стварање његовог негативног става у раду са децом која имају тешкоће у развоју ( ако учитељ не зна шта се очекује од њега, не зна на који начин да истовремено ради са дететом са сметњама које учи по свом плану и са осталом децом која раде по заједничком плану а да тај рад у целини буде успешан, како да сачини тај ИОП, како да оцењује дете са сметњама у развоју и како ће друга деца и родитељи реаговати на то, како да направи повољну атмосферу у одељењу ако дете са сметњама вршњаци не прихватају, како да одабере уџбенике, наставна средства, како да придобије родитеље за сарадњу...).

Јако је важно да се учитељ не осећа усамљен у овој ситуацији и раду и препуштен сам себи, свом образовању, способности, креативности, јер ово није нимало лак и уобичајен образовно- васпитни рад. Због тога учитељ мора имати подршку свих чланова инклузивног тима и сва наставна средства потребна за

успешан рад, као и асистента или сарадника у настави што је пракса у земљама Европске Уније.

5. ИНДИВИДУАЛНО ОБРАЗОВНИ ПЛАНа ) Појмовно одређење и карактеристике индивидуално

образовног планаИндивидуално образовни план је писани педагошки документ у коме се врши

прилагођавање образовног процеса могућностима и потребама деце са тешкоћама и сметњама у развоју, деце са инвалидитетима, али и деце са изузетним способностима. Ово је докуменат којим се утврђују начини на које ће се ученику прилагодити рад преко индивидуализованих приступа и наставних метода, прилагођавање садржаја и посебног дневног распореда активности на часовима наставе у редовном одељењу. Њиме се одређују сви битни елементи тренутног развојног статуса детета- интелектуалног, емоционалног, социјалног, здравственог (тешкоће у савладавању образовних и васпитних циљева).

На основу свих ових елемената стручни тим за инклузивно образовање утврђује прецизне и проверљиве циљеве ( шта дете може да постигне ) за одређени временски период.

Циљеви морају бити :

1. ПРЕЦИЗНО ОПИСАНИ ( рокови у датумима, пажње у минутима, фонд речи у броју речи...)

2. РЕАЛНО ПОСТАВЉЕНИ ( не зависи само од дечје способности и мотивације родитеља да подстиче дететов развој, него и од реалне могућности школе да пружи највећу могућу подршку детету са тешкоћама у развоју). Ако поставимо нереалне циљеве и очекивања, изгубићемо време јер дете неће моћи да их савлада. НПР: ако дете препознаје 3 штампана слова ћирилице и уме да их запише, не можемо очекивати да ће у наредна два месеца

савладати целу азбуку. Морамо поставити циљеве са позитивним очекивањима. Нећемо у плану записати „ неће моћи да препозна више од 10 слова азбуке“, него ћемо рећи „ препознаће 10 слова азбуке у 70 % случајева “.

Крајњи циљ ИОП-а јесте да се подстакне развој детета на очуваним потенцијалима ( способностима )- шта је то што дете зна, уме и може ; и да се створи позитивна атмосфера у којој ће се дете осећати прихваћено и задовољно.

Циљеви ИОП-а морају бити мерљиви и проверљиви тако да би и сви чланови тима и особе изван тима могли да прате напредовање детета које наставу похађа по ИОП-у.

Учитељ који ради са учеником којима има тешкоће у развоју мора има помоћ и подршку и зато се формира у школи стручни тим за инклузивно образовање кога чине

1. Учитељ који ради у одељењу;

2. Родитељ или старатељ или било која пунолетна особа из породице која жели да буде партнер- сарадник у раду ;

3. Педагог и психолог школе ;

4. Дефектолог, логопед или неки други стручњак ;

5. Учитељ у дневном боравку ;

6. Асистент или сарадник у настави ( по новом Закону образовања и васпитања).

Веома велика помоћ учитељу у раду са децом која имају тешкоће у развоју била би када би логопед , дефектолог или неко друго стручно лице у зависности од врсте сметње у развоју или врсте инвалидитета, дошло у школу да повремено реализује свој програм са тим дететом, као и да разговара са учитељем и да му понуди нека мишљења и конкретне вежбе које ће учитељ спроводити у настави како би дете што више и успешније напредовало.

б ) Садржај индивидуално образовног планаПре него што тим почнеда прави индивидуално образовни план за дете са

тешкоћама у развоју, прво мора да се прикупе одређени подаци о детету :1. О општем здрављу детета и менталном стању, као и подаци о последицама

развојне тешкоће, од здравствене установе ;

2. Подаци од центра за социјални рад ( уколико је дете из маргиналних и осетљивих друштвених група ) ;

3. Подаци о функционисању детета у предшколској установи ;

4. Подаци добијени од родитеља о породичној ситуацији и лично о детету ;

5. Подаци које школа прикупи у поступку процене готовости детета за полазак у школу ( о његовим интересовањима и очуваним могућностима интелектуалним, социјалним и емоционалним ).

На основу свих ових прикупљених података формира се ДОСИЈЕ ДЕТЕТА који се сматра за трајни докуменат и води га педагошко – психолошка служба школе током свих осам година школовања детета, а током школовања, досије се ажурира и допуњава подацима о променама у напредовању детета.

На основу података из досијеа детета, почиње се са израдом ИОП – а за свако дете са развојним тешкоћама појединачно.

Елементи ( садржај ) структуре ИОП-а :

1. Детаљан опис актуелног функционисања детета- развојни статус детета у целини и по областима развоја- интелектуалног (тест интелигенције), емоционалног (подаци од родитеља), социјалног ( запажања учитеља, педагога, психолога), физичког развоја и педагошких импликација развојног статуса ( очуване способности и тешкоће )- ПРИЛОГ 1 ;

2. Временски рокови од постављања циљева до ревизије плана ( датуми израде плана до следеће ревизије) ;

3. Чланови тима и координатор извршења плана ;

4. Области у којима је потребна подршка детету ( предмети у којима дете заостаје у односу на своје вршњаке – нпр. писање, оријентација у простору, организација простора и материјала, праћење инструкција наставника, односи са вршњацима... ) ;

5. Тренутно функционисање детета у области у којој је потребна подршка ;

6. Циљ за следећи временски период у областима у којима је потребна подршка;

7. Облици, типови, нивои, садржаји и учесталост подршке :

КО ЋЕ РАДИТИ ( родитељ, учитељ, учитељ у боравку...);

ШТА ЋЕ РАДИТИ ( шта желимо да дете ради, коју активност ) ;

КАДА ( на којим часовима и колико времена ) ;

КАКО ( осмишљене активности за све учеснике који раде са дететом).

При изради ИОП-а треба водити рачуна о области развоја у којима је дете најуспешније, као и да се изгради позитивна слика о детету и код учитеља и код остале деце у одељењу. Као добра подршка напредовању детета јесте састављање

листе онога у чему је дете успешно ( ако уме лепо да црта, дати му задатак да нацрта лекцију коју смо учили, док ће остала деце писати или то дете сврстати у групу са

децом која треба ликовно да се изражавају, везано за лекцију и обавезно похвалити дете са тешкоћама у развоју на залагању као и сву осталу децу).

Пре него што учитељ приступи остваривању постављених циљева за успех у академским областима, треба добро осмислити активности у којима се очекује успех и стицање самопоштовања детета, што је иначе и први циљ који се мора остварити, као и остваривање емоционалне равнотеже, сарадничког односа у групи вршњака, стварање радних навика, уредности. Све ове области могу бити приоритети, циљеви које прво треба остварити, па тек онда успех у академским областима.

6. МОГУЋЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН РАДА У НАСТАВИ ПО ПРЕДМЕТИМА- искуства учитеља из наставне праксе

Иако теорија и пракса не могу једно без другог, често је случај, као и овде, да се теорија са тешкоћама спроводи у пракси. Веома је тешко наставнику ускладити рад у одељењу у коме се налази дете или више деце са посебним потребама, а да се уједно ради и са свом осталом децом, да ниједно дете није запостављено, да свако има одређени задатак , да се нико не осећа другачији, мање вредан и занемарен, па чак и да сви као целина раде на једном истом задатку, а различитих су способности. Све је то део добре припреме наставника за час и усклађености активности које планирамо у Индивидуално образовним плановима са планом и програмом који важи за цело одељење.

Веома је важно осмишљавати активности у којима ће учествовати цело одељење па и дете са тешкоћама у развоју, са задатком који оно може да реши или ћемо га циљано прикључити групи у којој ће успешно урадити задатак прилагођен његовим способностима. Да би наставник успео у оваквом раду мора бити креативан, организовати диференциран рад са децом, разне наставне листиће, учење кроз игру, учење путем открића, рад помоћу инструктивних листића, рад помоћу програмираног материјала...

Да би наставник успео у овим новим условима рада, мора имати велико разумевање и помоћ како инклузивног тима, тако и локалне заједнице и Минисарства просвете.

У првом разреду основне школе сви предмети могу да се прилагоде и да се ради са целим одељењем заједно те да се дете са посебним потребама не осећа изоловано и другачије од остале деце.

МОГУЋЕ АКТИВНОСТИ: Српски језик –

Игра на слово, на слово ;

Слагалице и словарице;

Прича у сликама ;

Вајање слова од пластелина или сечење од папира или ређање од семенки ( дете са тешкоћама у развоју ваја само она слова која су предвиђена ИОП- ом, а када се ређају речи или реченице нпр. са неким у пару или групи тражи се од тог детета да стави своје слово на одговарајуће место уз помоћ друге деце );

Игра – писање по леђима слова и препознавање ( учитељ помаже ученику који жели да буде пар са дететом које има тешкоће у развоју );

Игра улога, драматизација- сваком детету се даје улога према способностима па тако и детету са тешкоћама у развоју- ако има проблема са оријентацијом и кретањем може да буде дрво, ветар, птица... Уколико дете треба да нешто каже, а има проблем са говором, унапред га припремити да ће га неко нешто питати да би се птипремило за одговор после извесног времена ;

Рад на тексту – дете са развојним тешкоћама ће заокруживати слова у тексту која препознаје или подвлачити речи које уме да прочита и преписиваће их у свеску, док остала деца раде на истом тексту друге задатке...

Математика –

Дидактичке игре – разбрајалице, игре бројевима и пребројавања...

Рачунање помоћу коцкица у боји или фигура из игре „ Не љути се човече “, помоћу пасуља, кукуруза, кестења, новца ...

Игра улога – купци и продавци у продавници, организовати пијацу и поделити улоге, а пре тога на ликовном направити производе које ће продавати...

Сабирање и одузимање кроз игру – нпр. изађу све девојчице, пребројавање, две седну колико их стоји, три чучну, долази један дечак- колико је сада деце која стоје, а ако дођу још четири дечака и чучну поред девојчица- колико деце чучи; сви стоје у кругу па се задају интересантни задаци за сабирање и одузимање ( детету са тешкоћама у развоју задајемо задатке које он може да реши)...

Активности у свим осталим предметима могу лакше да се осмисле за цело одељење не само у првом разреду него и у осталим разредима.

Већи проблем постоји у другом, трећем и четвртом разреду када деца која немају сметње у развоју уче теже градиво и треба им много више помоћи и пажње учитеља , а заједничке активности не могу увек да се прилагоде за цело одељење. То је најчешће из математике када се обрађује ново градиво или из српског језика када се ради граматика. Тада смо приморани да припремимо посебан наставни листић детету са тешкоћама у развоју или му дати неки одређени задатак или обавезу, да ради индивидуално док се не обради неко ново градиво са осталом децом.

Када се дају наставни листићи, треба практивовати да ако је икако могуће визуелно буду слични ( иста слика, а другачији задаци...), задаци за сву децу у одељењу.

ОБЛИЦИ РАДА :Пошто је у нашим условима тешко спровести индивидуализован приступ

настави или се не може примењивати често у настави, учитељи користе диференциран облик рада или рад задатака по нивоима, од оних најједноставнијих и прилагођених деци са сметњама у развоју, до оних тежих задатака ( највиши ниво) за напредну децу.

У сваком случају дете треба да ради задатке од најлакших ка тежим и да напредује према својим способностима- када уради лакше задатке, бира задатке на следећем нивоу. За напредну децу, као и за децу са тешкоћама у развоју се припремају и посебни задаци.

Да не би дошло до видљиве поделе међу ученицима према способностима, треба примењивати и групни рад. При прављењу хетерогених група треба бити обазрив и креативан.

НЕКИ ОД ПРИМЕРА ПОДЕЛЕ УЧЕНИКА НА ГРУПЕ .

Деца се деле на 4 групе. Свака група ће бити одређена боја. Посебно спремити листиће у бојама да у свакој групи буде исти или сличан број деце. Свака боја ће представљати један геометријски облик – нпр. црвена су квадрати, плава правоугаоници, зелена троуглови, жута кругови. На столу ће бити распоређени исти облици како би сваки ученик препознао своју групу. На тај начин ће се добити хетерогене групе- из свих нивоа по једно дете.

Свака група представља једно култивисано станиште. Ученици ће из три припремљене кутије различитих боја ( црвена, зелена и жута) извлачити по једну сличицу на којој је нацртано нешто карактеристично за одређено станиште и проналазе на ком столу се налази слика тог станишта, којој групи припадају и сазнају на ком ће задатку радити са члановима своје групе. Уколико желимо да једну групу оформимо само од напреднијих ученика , а да и у осталим групама буду ученици свих нивоа па и напреднији ученици водимо рачуна да у кутији нпр. жуте боје буду сличице које ћемо поделити само напреднијим ученицима. Напреднија деца имају сличице у све три кутије, просечна деца и деца са најнижим нивоом способности узимају сличице из црвене и зелене кутије и тако добијамо жељене групе.

7 . ЗАКЉУЧАК

> Посејеш сва зрна у исто време> Сва изникну у различито време

> Нека се од њих отворе> Нека не успеју

> Можда их не мораш сејати у исто време !> Небитно је када их сејеш, важно је да се отворе !!!

НАШ ЗАДАТАК ЈЕ :

ОБЕЗБЕДИ УСЛОВЕ ЗА ОТВАРАЊЕ !УХВАТИ ПРОЦЕС ОНДА КАД ЗАПОЧНЕ !

ПОДРЖИ ГА ДА ОДЕ НАЈДАЉЕ ШТО МОЖЕ !

8. ПРИЛОГ - ИОП ПОДАЦИ О ДЕТЕТУ

Иницијали: Р.М.Календарски узраст: 8;4Разред: првиОбразовање мајке: основна школаОбразовање оца: основна школаСтатус породице: Р. живи у комплетној породици са оцем, мајком и два старија брата.Материјални статус породице: Породица са редовном материјалним примањима

Подаци о детету добијени од родитеља:Р.М. је треће дете из контролисане трудноће која је уредно протекла. Рани развој уредан до 8 месеци, када мајка примећује да изостаје самостално седење. Лечен од анемије и изразито ниске вредности хемоглобина у дневној болници у Новом Саду и после годину и по дана стање се нормализовало. Проходао са 14 месеци, а проговорио нешто раније. Моторни развој успоренији, рани развој хода изразито неспретан са честим падањем. Изрaжена саливација. Свакодневне моторне активности самопослуживања моторно недограђене. Због одрастања у средини без вршњака уписан у предшколску установи са 5 година. У шестој години примећено видно графомоторно заостајање детета у односу на вршњаке. Упућен је код логопеда, потом у Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.Медицински третман:Неуролошко преглед: Говор, фина моторна организација и праксија недовољно развијени. Физијатријски преглед: Нема грубих испада у моторној организацији, али груба и фина моторика су недовољно развијене за узрасна очекивања. Без деформитета, уредног мишићног тонуса.

Процена учитеља на основу искуства у првом полугодишту:Учитељица оценила мотивисаност ученика за учење у целини и за поједине предмете као исподпросечно (2). Веома је заинтересован за физичке активности па је оцена за ту област 4. Од карактеристика ученика од значаја за успешно савладавање програма радозналост, емоционална контрола, прихватање радних обавеза, пажња су оцењени испод просека (оцена 2), док је самосталност оцењена неповољно (оцена 1)

Процена развојног статуса детета:Интелектуалне способности:Процена вршена REVISK- ом. Добијен резултат ( IQt-64, IQv-68, IQm-60) сврстава ученика у категорију благо ментално заостале деце. Способности вербалне концептуализације су у просеку 3 (51), специјалне способности су у просеку 4,67 (64), примена знања у просеку 6,5 (76). Најслабије резултате постиже на субтестовима – сличност и стрип. То су субтестови који се задају тек када дете напуни 8 година. Пошто је код Р. констатован успорен психофизички развој очекује се да ће

приликом ретестирања ( за годину дана) имати боље резултате и на овим субтестовима – као последица сазревања. Емоционални статус:Послушно дете, прати инструкције. Живахан је трчи по учионици. Када је срећан веома бурно исказује своја осећања. Кад нешто не зна повлачи се и тражи помоћ.Социјални статус:Није омиљен у разреду. Жели да се дружи и не схвата зашто нека деца не желе да се друже са њим. Другови га често избегавају нарочито у колективним играма због неспретности и грубости. Најрађе се игра са другарицом из разреда А.Б. ( игра без правила.Педагошке инпликације развојног статуса:Ученику је по препоруци лекара одложен упис у први разред школске 2006/2007. године. У току те године Р.М. је нередовно похађао предшколску установу и започео логопедски третман. Приликом испитивања зрелости за полазак у први разред шк. 2007/2008. године примењен је тест ТИП-1. Постигнуће на тесту у оквиру IV категорије. У јануару 2008. године је извршено комплексно педагошко испитивање. Р.М. је током испитивања мотивисан, сарађује и комуницира. Често испољава забринуост «да ли још само то». Фонд речи је сиромашан, али обогаћен свим врстама речи. Користи проширену и сложену реченицу. Нема аграматизма. Одговара пуном реченицом док се не умори. Зна просторне релације, користи пет односа, не користи реч «између». У стању је да групише именице. Перцепција говора, вербална моторика као и аудитивна перцепција одговара узрасу. Разуме кратку причу и успешно одговара на питања. Непосредно вербално памћење одговара узрасту осим што изоставља количине. Разуме реченице у одговорима користи граматичке структуре и аналогно размишља. У раду на лавиринту (визуомоторна координација) грчевито држи оловку, често је подиже, тако да линија није једнолична. У прецртавању форме нема пропорције, постоји вишак линија и линије се често поклапају. Углови и пропорције се пуно разликују од оригиналне слике. На нивоу изолованих слова темпо читања је спор услед тешкоће призивања појединих слова из менталног лексикона ( пет слова), исто се дешава и код читања слогова. У стању је да прочита реч од два слога споро и уз пуно напора. Кад се умори често додаје или изоставља слова. Код диктата пише штампаним великим словима, кад му се не скрене пажња речи пише заједно. Уколико се пита за састав реченице зна да одговори. Што се тиче математичких способности броји до десет, успева да броји и уназад иако му теже иде и исправља сам грешке. Кад је одморан успева да уклади ритам покрета са бројевима. Има формиран сигуран концепт тројке.

На основу полазних елемената о развојном статусу, педагошких импликација, способности и опажених развојних тешкоћа направљен је следећи:

Индивидуални образовни план

Име детета: Р.М.Датум израде плана: 17.04.2008.Датум ревизије: 10.06.2008.Координатор: педагогЧланови ИОП тима: мајка детета, учитељица, педагог, психолог, учитељица из продуженог боравка и дефектолог.

Области у којима је потребна подршка: српски језик, математика.

Тренутно функционисање детета у области у којима је потребна подршка:Српски језик: Р. је у стању да прочита краће реченице са разумевањем у 70% случајева. Преписује до две реченице штампаним словима са 70% прецизности у зависности од расположења и пажње. Пише по диктату штампаним словима краће реченице. Самостално пише краћу реченицу на основу дате слике са 60% тачности. Уме да одговори на постављено питање пуном реченицом са 80% тачности. Математика: Сабира и одузима двоцифреним бројевима са 60% тачности. Без прелаза десетице.

Циљ за следећи временски период у областима у којима је потребна подршка:

Српски језик: Читање: Р. М. ће читати краћи текст са разумевањем са 80% тачности. Писање: Преписиваће три просте реченице штампаним словима са табле са 80%

прецизности. Самостално ће писати краћу реченицу на основу слике са 70% тачности.Математика: Биће у стању да сабира и одузима једноцифрене и двоцифрене бројеве са 80% тачности, двоцифрене и двоцифрене са 70% тачности. Умеће да решава кратке текстуалне задатке са 70% прецизности.

Типови подршке у идентификованим областима:Област Ко Шта Када Какочитање учитељ припрема

текстЈедном недељно «Прочитај у себи и

покажи»

рад на тексту 3 пута недељно Припрема краће текстове за читање и питања уз текст ради провере разумевања

писање учитељ Пише на таблу просте реченице

на часовима српског језика

тражи од детета да препише написане реченице

Припрема слике

два пута недељно

Тражи од детета да пише на основу слика

математика учитељ организује дидактичке игре

2 пута недељно бројалице, број до сто

припрема наставне листиће

на часовима математике сваки дан

Тип задатка 50 – 5; 59-2; 52+7. уз коришћење рачунаљке...

припрема наставне листиће

3 пута недељно даје домаћи задатак са задацима сабирања и одузимања до 100. Тип задатка 50 – 5; 59-2; 52+7.

учитељ у боравку

организује друштвене игре

свакодневно игра таблић са картама ине љути се човече

9. ЛИТЕРАТУРА

1. „Школа по мери детета “, припучник за рад са ученицима редовне школе који имају тешкоће у развоју,Сулејман Хрњица, Вера Рајовић, Татјана Чолин, Ксенија Крстић, Дијана Копуновић, Институт за психологију Филозофског факултета у Београду, Београда, 2007.

2. „ Основи специјалне педагогије са методиком “, уџбеник за учитеље и васпитаче, Проф. др Тадија Ераковић, Универзитет у Новом Саду, Учитељски факултет у Сомбору, Сомбор, 2002.

3.“Закон о основама система образовања и васпитања“, објављен у „ Службеном гласнику Републике Србије“, број 72 / 09 од 3. септембра 2009, а ступио на снагу 11. септембра 2009. године, Просветни преглед.

Међутим, по новом закону индивидуално образовни план изгледа сасвим другачије и садржи више података о детету коме је он намењен, те је лакше и прилагодити рад са целим одељењем када су све активности унапред осмишљене. Због тога је врло корисно добро сагледати и препознати дететове очуване потенцијале и на основу њих планирати даље активности.

ИЗГЛЕД ИОП-А КОЈИ САМ ПРАВИЛА ЗА СВОГ УЧЕНИКА И КОЈИ ЋЕ МИ СЕ ШТАМПАТИ У ЛИСТУ «ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД»

Формулар заИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАН

А. ЛИЧНИ ПОДАЦИ

Име и презиме ученика Р.М.

Узраст ( датум рођења ) 1999.Место и адреса становања Кула,

Име и презиме родитеља/ старатељаМесто и адреса становања родитеља

Кула,

Школа ОШ « Петефи бригада » КулаРазред IV - 3

Разредни / предметни наставник

Маријана Коларић

Други наставници Наставник енглеског језика Драгана Делић; наставник физичког васпитања Снежана Милисављевић

Помоћ и помагала/ учила која користи

Уџбеник, радни листови, припремљени наставни листићи, дидактичка помагала

Важне информације о предходном школовању, индивидуализацији, рехабилитацији и сл.

Подаци прикупљени на почетку школовања ( први разред ):Подаци о детету добијени од родитеља:Р.М. је треће дете из контролисане трудноће која је уредно протекла. Рани развој уредан до 8 месеци, када мајка примећује да изостаје самостално седење. Лечен од анемије и изразито ниске вредности хемоглобина у дневној болници у Новом Саду и после годину и по дана стање се нормализовало. Проходао са 14 месеци, а проговорио нешто раније. Моторни развој успоренији, рани развој хода изразито неспретан са честим падањем. Изрaжена саливација. Свакодневне моторне активности самопослуживања моторно недограђене. Због одрастања у средини без вршњака уписан у предшколску установи са 5 година. У шестој години примећено видно графомоторно заостајање детета у односу на вршњаке. Упућен је код логопеда, потом у Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију.Неуролошки преглед: Говор, фина моторна организација и праксија недовољно развијени. Физијатријски преглед: Нема грубих испада у моторној организацији, али груба и фина моторика су недовољно развијене за узрасна очекивања. Без деформитета, уредног мишићног тонуса.

Процена учитеља на основу искуства у првом полугодишту првог разреда:Учитељица оценила мотивисаност ученика за учење у целини и за поједине предмете као исподпросечно (2). Веома је заинтересован за физичке активности па је

оцена за ту област 4. Од карактеристика ученика од значаја за успешно савладавање програма радозналост, емоционална контрола, прихватање радних обавеза, пажња су оцењени испод просека (оцена 2), док је самосталност оцењена неповољно (оцена 1)

Процена развојног статуса детета:

Интелектуалне способности:Процена вршена REVISK- ом. Добијен резултат ( IQt-64, IQv-68, IQm-60) сврстава ученика у категорију благо ментално заостале деце. Способности вербалне концептуализације су у просеку 3 (51), специјалне способности су у просеку 4,67 (64), примена знања у просеку 6,5 (76). Најслабије резултате постиже на субтестовима – сличност и стрип. То су субтестови који се задају тек када дете напуни 8 година. Пошто је код Р. констатован успорен психофизички развој очекује се да ће приликом ретестирања ( за годину дана) имати боље резултате и на овим субтестовима – као последица сазревања. Емоционални статус:Послушно дете, прати инструкције. Живахан је трчи по учионици. Када је срећан веома бурно исказује своја осећања. Кад нешто не зна повлачи се и тражи помоћ.Социјални статус:Није омиљен у разреду. Жели да се дружи и не схвата зашто нека деца не желе да се друже са њим. Другови га често избегавају нарочито у колективним играма због неспретности и грубости. Најрађе се игра са другарицом из разреда А.Б. ( игра без правила ).Педагошке инпликације развојног статуса:Ученику је по препоруци лекара одложен упис у први разред школске 2006/2007. године. У току те године Р.М. је нередовно похађао предшколску установу и започео логопедски третман. Приликом испитивања зрелости за полазак у први разред шк. 2007/2008. године примењен је тест ТИП-1. Постигнуће на тесту у оквиру IV категорије. У јануару 2008. године је извршено комплексно педагошко испитивање. Р.М. је током испитивања мотивисан, сарађује и комуницира. Често испољава забринуост «да ли још само то». Фонд речи је сиромашан, али обогаћен свим врстама речи. Користи проширену и сложену реченицу. Нема аграматизма. Одговара пуном реченицом док се не умори. Зна просторне релације, користи пет односа, не користи реч «између». У стању је да групише именице. Перцепција говора, вербална моторика као и аудитивна перцепција одговара узрасу. Разуме кратку причу и успешно одговара на питања. Непосредно вербално памћење одговара узрасту осим што изоставља количине. Разуме реченице у одговорима користи граматичке структуре и аналогно размишља. У раду на

лавиринту (визуомоторна координација) грчевито држи оловку, често је подиже, тако да линија није једнолична. У прецртавању форме нема пропорције, постоји вишак линија и линије се често поклапају. Углови и пропорције се пуно разликују од оригиналне слике. На нивоу изолованих слова темпо читања је спор услед тешкоће призивања појединих слова из менталног лексикона ( пет слова), исто се дешава и код читања слогова. У стању је да прочита реч од два слога споро и уз пуно напора. Кад се умори често додаје или изоставља слова. Код диктата пише штампаним великим словима, кад му се не скрене пажња речи пише заједно. Уколико се пита за састав реченице зна да одговори. Што се тиче математичких способности броји до десет, успева да броји и уназад иако му теже иде и исправља сам грешке. Кад је одморан успева да уклади ритам покрета са бројевима. Има формиран сигуран концепт тројке.

Датум састанка ИОП тима 11. 11. 2010.

Чланови ИОП тима Маријана Коларић ( разредни старешина – учитељ ), Вера Трпчевски ( педагог ),Мелинда Сремко Јухас ( психолог ), Драгана Делић ( наставник енглеског језика ), ( родитељ )

Координатор ИОП тима Маријана Коларић ( разредни старешина – учитељ )

Остали учесници у изради ИОП-а

Учитељи 4. разреда чији ученици раде по ИОП-у

Коме се ИОП даје на увид Родитељ

Б. ПЕДАГОШКИ ПРОФИЛ

ЈАКЕ СТРАНЕ И ИНТЕРЕСОВАЊА УЧЕНИКА ПОТРЕБЕ ЗА ПОДРШКОМ

Б.1 Учење и како учи ( тренутно стање)

Пише по диктату писаним и штампаним словима ћирилице ( замењује Ч-Ц ). У реченицама писаним словима ћирилице, има доста грешака ( замењује П-Т, изоставља самогласнике, додаје непотребне елементе ). Грчевито држи оловку, облик слова неправилан, траг « ». Језичко граматичке структуре не познаје и не примењује ( не раздваја речи у реченици, велико слово, упитник ). И даље тешко и споро чита. Једноставне реченице које прочита разуме. Латинично писмо не познаје.

Ритмично броји до 100 ( прескаче бројеве). Успева да броји силазно од 18. Концепт мерне вредности не постоји. Код

Правилно писање реченица штампаним и писаним словима ћирилице- употреба великог слова и знакова интерпункције;

Упознавање штампаних слова латинице;

решавања математичких задатака инструкције додавања разуме. Поседује сигуран концепт броја шест. Може да сабира двоцифрене бројеве ( уз доста грешака, нагађања, резултат чита обрнуто 83= 38...). успева и да одузима ( уз помоћ и објашњење да је то друга операција), без прелаза десетице. Не схвата везу између сабирања и множења. Таблицу множења не зна. У стању је да запамти низ од шест бројева. Уназад може да понови два броја. У стању је да настави низ фигура са две варијабле. Оба правила препознаје. Не уочава правило у настављању низа бројева. Није у стању да напише троцифрен број.

Воли да иде у школу, али више да би се играо са децом него да учи;

Воли да црта, али веома неспретно, тако да се облици које нацрта тешко препознају;

Показује заинтересованост за рад на рачунару, али више игрице него градиво које савладавају његови вршњаци.

Функционално читање;

Сабирање и одузимање до 100 са прелазом десетица;

Решавање краћих текстуалних задатака;

Савладавање таблице множења.

Б.2 Социјалне вештине

Р. је са већином деце у разреду остварио добар контакт ( са дечацима нарочито) што није био случај у предходним разредима. Понашају се заштитнички према њему и желе да му помогну. Жели, на своју иницијативу, да оствари контакт и са девојчицама које га не одбацују, али га нису ни потпуно прихватиле, и веома често успева у томе , те је тада јако задовољан.

Уколико дође до проблема у комуникацији са децом постаје љут ,псује им и удара их, али се брзо смири и на критику одраслих ( учитеља), али и на критику саме деце из разреда.

У већини случајева познаје и примењује правила понашања у групи, али и прихвата критику учитељице и деце ако га опомену да не поштује правила понашања која важе за све.

Често омета час уколико има потребу да нешто каже најчешће невезано за рад на часу, а такође и када му је потребна помоћ у раду.

Успостављање контакта са девојчицама

Рад на усвајању и примењивању правила понашања у групи вршњака

Б.3 Комуникацијске вештине

Доста се тешко вербално изражава што доводи до сметњи у комуникацији са вршњацима, те често изазива подсмех и подругивање од стране вршњака.

Разуме вербалну инструкцију учитеља и својих вршњака. Уколико му је нешто потребно тражи од учитељице и од

вршњака Не уме да ступи у равноправан разговор са вршњацима пошто

му је говор недовољно развијен.

Б.4 Самосталност и брига о себи

Р. још увек није самосталан у већини аспеката свакодневног живота. И даље га мајка доводи у школу и дочекује на крају

Повећање самосталност у

часова да га одведе кући. Учитељица и вршњаци га и даље опомињу о личном изгледу

( да обрише уста после јела, да обрише нос, да подигне панталоне...)

Радни простор му је често неуредан, као и свеске и уџбеници, али на захтев учитељице спреми радни простор и пази на свеске и прибор за рад.

У току рада на часу му је стално потребна подршка од стране учитељице

У односу на предходни период ипак је веома напредовао, јер често тражи да изађе на ходник да обрише нос, да иде у тоалет, да нареже оловку, да замени књигу у библиотеци, одлази сам до педагога, у трпезарију на ужину, на школско двориште...( самостално се креће по школи).

Такође самостално припрема потребне свеске и уџбенике за наредни час који је по распореду.

вођењу личне хигијене;

Повећање самосталности у изради задатака и коришћења прибора за рад

Б.5 Утицај спољашњег окружења на учење

Мајка је веома присутна у пружању помоћи Р. у савладавању тешкоћа у напредовању. У почетку није хтела да прихвати чињенице да Р. има тешкоће и поремећаје у развоју, као и остали чланови породице који још увек то нису прихватили у потпуности. Временом, улажући огроман рад и подршку детету како би што више напредовао, мајка је схватила да он не може да прати рад и да напредује као остала деца у одељењу. Тада смо у договору са мајком дететов рад свели на његове могућности и тиме постигли видљив резултат.

ИДЕНТИФИКОВАНЕ ПРИОРИТЕТНЕ ОБЛАСТИ И ПОТРЕБЕ ЗА

ПОДРШКОМ У ОБРАЗОВАЊУ

ДОДАТНА ПОДРШКА ЗА КОЈУ

ЈЕ ПОТРЕБНО ОДОБРЕЊЕ

КОМИСИЈЕ:

Српски језик : - Правилно писање реченица штампаним и писаним словима ћирилице- употреба великог слова и знакова интерпункције;

- Упознавање штампаних слова латинице; - Функционално читање Математика:

- Сабирање и одузимање до 100 са прелазом десетица; - Решавање краћих текстуалних задатака; - Савладавање таблице множења. Енглески језик:

- Правилно писање речи штампаним словима латинице;- Функционално читање

Ц. ПЛАН АКТИВНОСТИ

ПРЕДМЕТ : СРПСКИ ЈЕЗИК

Предмет / област : Српски језик

А) Правилно писање реченица штампаним и писаним словима ћирилице- употреба великог слова и знакова интерпункције

Крајњи циљ : самостално ће правилно писати једноставне реченице штампаним и писаним словима ћирилице, водећи рачуна о употреби великог слова и знакова интерпункције

Укупно трајање: до краја првог полугодишта

Кораци / активности: Реализатори : Учесталост и трајање:

Исходи :

Рад на припремљеним наставним листићима;

Писање реченица на основу датих слика;

Преписивање реченица са табле, са припремљеног наставног листића или из читанке;

Слагање реченица од припремљених написаних речи или слика( словарица- слагалица );

Писање реченица по диктату;

Писање реченица на рачунару.

Маријана Коларић –учитељ;

родитељ

-сваког часа српског језика; - на часовима математике, природе и друштва, музичке културе, од играчке до рачунара;- свакодневно код куће

Да правилно пише реченице штампаним и писаним словима ћирилице;

Да правилно употребљава велико почетно слово у писању реченица;

Да правилно употребљава тачку и упитник на крају реченица;

Да самостално правилно пише краће реченице.


Б) Упознавање штампаних слова латинице

Крајњи циљ : савладаће писање и читање 10 штампаних слова латинице



Исходи :

Рад на словарици штампаних слова латинице;

Рад на припремљеним наставним листићима;

Писање речи на основу дате слике;

Писање речи по диктату;

Писање слова и речи на рачунару.


родитељ

-два часа српског језика недељно;- на часовима допунске наставе - на часовима Од играчке до рачунара;- на часовима Енглеског језика- свакодневно код куће

Да препозна и правилно запише 10 штампаних слова латинице- А,Е,Ј,О,К,М,Т,И,Н,

Да уме да запише речи од два слога наученим штампаних словима латинице уз помоћ словарице;

Да уме да прочита краће речи састављене од научених штампаних слова латинице.


Ц) Функционално читање

Крајњи циљ : самостално ће читати краћи текст са разумевањем и давати потребне одговоре у вези прочитаног



Исходи :

Читање припремљених краћих текстова на наставним листићима са питањима;

Читање краћих текстова или делова текста из читанке, часописа или сликовница, са рачунара;


родитељ

-сваког часа српског језика; - на часовима математике, природе и друштва, музичке културе, од играчке до рачунара;- свакодневно код куће

Читаће краћи текст штампаним словима ћирилице са разумевањем;

Умеће да одговори на једноставна, постављена питања везана за прочитани текст – о коме се говори у тексту, о чему се говори у тексту...

ПРЕДМЕТ : МАТЕМАТИКА

Предмет / област : Математика

А) Сабирање и одузимање до 100 са прелазом десетица

Крајњи циљ : биће у стању да сабира до 100 са прелазом десетица и да одузима до 100 без прелаза десетица



Исходи :

Рад на припремљеним наставним листићима, уџбенику и радном листу;

Рад помоћу дидактичких игара – бројалице

Рад помоћу друштвених игара – таблић са картама и Не љути се човече – код куће и на слободним активностима;

Рад помоћу рачунарског софтвера


родитељ

- сваког часа математике - на часовима Од играчке до рачунара- свакодневно код куће

Препознаваће бројеве до 100;

Упоређиваће бројеве до 100;

Сабираће бројеве до 100 са прелазом десетице;

Одузимаће бројеве до 100 без прелаза десетице.


Б) Решавање краћих текстуалних задатака;

Крајњи циљ : решаваће краће текстуалне задатке



Исходи :


Рад помоћу рачунарског софтвера;


родитељ

- два часа математике недељно- на часовима Од играчке до рачунара- свакодневно код куће

Решаваће кратке текстуалне задатке са сабирањем и одузимањем до 100


Ц) Савладавање таблице множења.

Крајњи циљ : научиће таблицу множења бројевима 1,2 и 10



Исходи :

Рад помоћу таблице множења;


Рад помоћу рачунарског софтвера;


родитељ

- два часа математике недељно- на часовима Од играчке до рачунара- свакодневно код куће

Научиће таблицу множења са 1,2 и 10;

Решаваће кратке текстуалне задатке са множењем бројева 1, 2 и 10.

ПРЕДМЕТ : ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Предмет / област : Енглески језик

А) Правилно писање речи штампаним словима латинице

Крајњи циљ : самостално и правилно писање једноставних реченица штампаним словима латинице



Исходи :

1. Рад на припремљеним наставним листићима;2. Писање речи на основу датих слика;3. Преписивање реченица са табле или припремљеног наставног листића;4. Слагање речи и реченица од припремљених слика или речи.

Драгана Делић – наставник енглеског језика

родитељ

- сваког часа Енглеској језика;

- свакодневно код куће

Препознаваће слова и повезиваће их у речи и после у једноставније реченице;

Правилно и самостално ће писати речи и реченице штампаним словима латинице.

Предмет / област : Енглески језик

Б) Функционално читање

Крајњи циљ : самостално ће читати краће текстове и дијалоге и уједно прикупљати информације из прочитаног текста како би одговорио на постављена питања



Исходи :

1. Вежбање изговора специфичних гласова у енглеском језику;

Драгана Делић – наставник

- сваког часа Енглеској језика;

Правилно ће изговарати гласове карактеристичне за

2. Читање краћих текстова и дијалога припремљених на наставним листићима;3. Читање текстова из сликовница.

енглеског језика

родитељ- свакодневно код куће

енглески језик; Читаће једноставније

текстове и дијалоге; Одговараће

самостално на једноставнија питања везана за прочитани текст.

Датум израде ИОП-а: 11. 11. 2010. Датум следећег састанка за ревизију/евалуацију ИОП-а : 23. 12. 2010.

Чланови/це ИОП тима : Стручни сарадник - Вера

Трпчевски :_________________________________

- Мелинда Сремко Јухас

___________________________

Родитељ :______________________________________

Учитељ – Маријана

Коларић :________________________________________

Наставник – Драгана

Делић :_________________________________________

Координатор / одговорна особа за реализацију ИОП-а ( потпис наставника):

Учитељ Маријана

Коларић________________________________

У раду са овим дететом који је напредовао по индивидуално образаовном плану морала сам бити веома креативна да осмислим дидактички материјал по коме ће он, са задовољством и пажљиво учити да чита, пише и рачуна. Неке од наставних листића који су мој лични, креативни рад ћу представити:ПРИЛОГ 1 – дидактички материјал из математике:

ЛЕПО ЈЕ И ПРОСТОРАЧУНАТИ ДО СТО

1. У сваки вагон упиши одговарајући број :

2. Црвеном бојом направи скуп парних бројева , а плавом бојом скуп непарних бројева .

3. Ако правилно саставиш бројеве редом од најмањег до највећег , добићеш слику једне афричке животиње :

ПРИЛОГ: дидактички материјал из српског језика:

Пошто више година радим са децом у инклузији, упозната сам са садржајем и начином рада, била сам у тиму за инклузију испред тима „Save the children «, управа школе ме је предложила за сарадњу са Удружењем за помоћ ментално недовољно развијеним особама општине Кула » Плава Птица», те сам од 2010/2011 године до данас члан њихове Скупштине.

Пошто је моја визија просветног радника увек била помоћ деци у васпитно- образовном напредовању, нарочито деци која имају било какве проблеме и тешкоће у развоју, несебично ћу и даље бити активна на пољу инклузивног образовања, стручно се усавршавати и даље, као што сам то радила и до сада и сарађивати са свима који за то имају исто мишљење као ја.

majinkreativnikutak.files.wordpress.com€¦ · web viewУ свом одељењу које је...

Documents