andragogija2007live.files.wordpress.com · web viewizbacivanja ii, iii, iv faze iz opšteg modela...

of 51

OBRAZVNI CIKLUS-PASTUOVIĆPREDGOVOR

1. ODREDNICE METODIKE OBRAZOVANJA ODRASLIH2. OBRAZOVNI CIKLUS3. ISPITIVANJE OBRAZOVANIH POTREBA4. NEPOSREDNO PRIPREMANJE I ORANIZOVANJE OGOJNO-OBRAZOVANOG PROCESA5. IZVOĐENJE ODGOJNO-OBRAZOVNOG PROCES6. VALORIZACIJA ODGOJNO-OBRAZOVNIH REZULTATA7. METODIKA OSPOSOBLJAVANJA I USAVRŠAVANJA ZA RAD8. METODIKA OSPOSOBLJAVANJA I USAVRŠAVANJA U SAMOUPRAVLJANJU9. METODIKA OPŠTEG I KULTURANOG OBRAZOVANJA ZAPOSLENIH

of 51

PREDGOVOR

Obrazovanje mora obuhvatiti sva

Područja Stupnjeve Oblike vaspitanja i obrazovanja.

permanentno obrazovanje =/= permanentno školovanje

Jasno je da treba učiti celog života , samo nije jasno kako proces učenja treba organizovati

Obrazovanje se stiče, obnavlja i širi kroz sistem školovanja, kroz izvanškolsko osposoljavanje i permanentno usavršavanje.

Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih najčešće je bilo prepušteno fabrici, a škola i fabrika egzistirale su kao dva odvojena sveta.

Permanentnost znači ukidanje podele socijalnih razdoblja života na

pripremno-u kom se samo uči zrelo doba-u kom se samo radi

Svestranost znači da osposobljava radnika za sve funkcije rada.

Tradicionalna podela na opšte i stručno obrazovanje treba da bude ukinuta.

i permanentno

of 51

Ista razdvojenost je i u područjuteorije obrazovanja.

.

Treba izgraditi jedinstven sistem koji će biti komplementaran.

Težište knjige je na metodičkoj razradi šire pripreme obrazovanja i tzv.eksterne valorizacije obrazovanih rezultata čemu tradicionalna didaktika nije posvetila puno pažnje. (Ispitivanje obrazovnih potreba Planiranje obrazovanja Vrednovanje efekata obrazovanja )

Prvi deo:eksplikacija osnovnih pojmova-opšta metodika osposobljavanja i usavršavanjaDrugi deo:primena opštih metodičkih principa na glavna područja obrazovanja zaposlenih-obrazovanje za rad, opšte i kulturno obrazovanje....(za samoupravljanje i odbranu ...blabla to ne treba valjda)

ODREDNICE METODIKE OBRAZOVANJA ZAPOSLENIH

Školski i neškolski obrazovni fenomeni

Tradicionalna pedagogija se bavila teorijom opšteobrazovne škole

industrijska pedagogija se bavila stručnim obrazovanjem

Predmet nauke o vaspitanju i obrazovanju treba da budu fenomeni vaspitanja i obrazovanja u svom totalitetu.

Na pojave vaspitanja i obrazovanja treba gledati dinamički,

a na razvoj nauke o tim fenomenima kao na proces koji je uslovljen društvenim razvojem.

of 51

PRIRODNO UČENJE

Spontan način sticanja znanja, veština i stavova naziva se prirodnim učenjemPrednosti:ono je veoma

efikasno u pogledu brzine i trajnosti usvojenih znanja ili veština jer je motivacija kod takvog učenja intenzivna. Ono je uvek u skladu sa potrebama onog ko uči.

Nedostatak ovog učenja je nesistematičnost i kroz to vremenska neekonomičnost.

Danas ne bi bilo moguće naučiti sve što je čoveku potrebno za život.

ŠKOLSKO UČENJE

Društvena podela rada tj. sve veći stupanj organizovanosti ljudske zajednice , sve veća količina akumuliranog iskustva prisilili su društvo da osigura plansko, sistemasko prenošenje tog iskustva na mladu generaciju kako bi skratilo vreme porebno da se nauče društveno relevanti sadržaji.

Najvažniji momenat u organizovanju procesa učenja bilo je uvođenje posrednika koji pomaže onom koji uči.

Pomoć se uglavnom sadržala u izboru obrazovnih sadržaja koji su relevantni za uspeh u kasnijoj aktivnosti učenika.

Osiguravanju povoljnih uslova za učenje Primeni takvih postupaka poučavanja koji olakšavaju proces

usvajanja novih znanja i navika Proveravanju naučenog znanja i veština u svrhu korektivnih

akcija.

U početku su pomoć mladima pružali stariji i skusniji članovi društva. Kasnije dolazi do specijalizacije pojedinaca za poslove poučavanja, a učenje se počinje koncentirsati u vremenu i prostoru.

Pojedince specijalizirane za poučavaje nazivamo nastavnicimaProces u kom nastavnik poučava učenika koji uči-nastavomSpecijaliziranu ustanovu u kojoj se nastava odvija –školom.

Za razliku od prirodnog učenja ovako organizovano učenje zovemo školskim ili intencionalnim učenjem (intencionalno učenje je širi pojam od školskog učenja )

Intencionalno učenje obuhvata svako usmereno, prema određenom cilju orjentisano učenje Obuhvata deo prirodnog učenja što pokazuje da je stupanj organzovanosti ,a ne intencionalnost bitna razlika između prirodnog i školskog učenja

of 51

Razlike prirodno-školsko učenjeU stupnju organizovanosti procesa učenja

=/=NEŠKOLSKO/NEFORMALNO OBRAZOVANJE

Permanentni razvoj proizvodnih snaga i društvenih odnosa, sveopšti društveni napreda uzrokovao je sveopštu potrebu za permanentnim učenjem i poučavanjem. Danas se procesi obrazovanja odvijaju i u organizacijama kojima nije cilj obrazovanje nego proizvodnja ili neka druga društvena delatnost.Postoje potrebe daljeg usavršavanja ili dopunskog obrazovanja na koje škola ne reaguje pravovremeno i adekvatno.Možemo govoriti o posebnim oblicima obrazovanja koji su komplementarni , a nekad i suspstitutivni sa školovanjem. To su oblici neškolskog obrazovanja, tj. neformalnog osposobljavanja i usavršavanja.

Neškolsko obrazovanje je širi pojam od osposobljavanja i usavršavanja i ono je pretežno neoformalno. No deo osposobljavanja može bit i formalan. Za sad je najadekvatnije da oblike obrazovanja delimo na školovanje i osposobljavanje i usavršavanje bez obzira na to ko je institucionalni nosilac pojedinog oblika.

Na delu je proces otvaranja školskih i internih fabričkih sistema obrazovanja.

Prirodno učenje Nesistematično Zavisno od trenutnih potreba

učenika Neekonomično Složeni sistemi znanja se tao en

mogu savladati

Školsko učenje Plansko ticanje znanja, veština i

navika Koje je struktuirano u sistem znanja Osigurava odgovarajuće vaspitno

delovanje na učenika Organizovano je i zato je racionalnije

i ekonomičnije

Neškolsko ili neformalno obrazovanjeNajznačajnija područja

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje Obrzovane u radnim organizacijama Obrazovanej u vojsci Obrazovanje u ustanovama za

održavanje kazne Raznim društvima i udruženjima Samoobrazovanje

Neškolsko obrazovanje neformalnoOsposobljavanje i

usavršavanjeŠkolovanje

formalno

Otvaranje škole:Preuzimanje oblika neformalnog obrazovanja i slobodna cirkulacija kadrova koji izvode obrazovanje između škole i privrede.

Otvaranje fabrike očituje se u planiranju ukupnih i kadrovskih i

obrazovnih potreba, kontinuiranom transferu obrazovanih

potreba u programe školovanja i njihovog praćenja i vrednovanja,

preuzimanju izvođenja dela završne faze usmerenog školovanja omladine, njihovom zapošljavanju i ponovnom vraćanju obrazovanju,

organizaciono stapanje škole i fabrike u vidu centara za obrazovanje koji izrastaju u krupnim organizacijama rada.

of 51

1. KOMPENZACIJSKA FUNKCIJA=/= PERMANENTNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE

Meša se kompenzacijska funkcija obrazovanja zaposlenih sa njegovom ulogom na planu daljeg permanentnog osposobljavanja i usavršavanja.

2. PERMANENTNO OBRAZOVANJE=/=PERMANENTNO ŠKOLOVANJEDruga konceptualna greška je da se permanentno obrazovanje poistovećuje sa permanentnim školovanjem.

Glavna područja i aspekti (sadržaji) obrazovanja radnika mogu se sistematizirati:1. Kompenzacijsko opšte obrazovanje na različitim nivoima:završavanja osnovnog obrazovanja,

savladavanje zajedničkih osnova usmerenog obrazovanja2. Osposobljavanje za prvo zanimanje radnih ljudi koji su se zaposlili kao nekvalifikovani ili prelaze

iz poljoporivrede u industriju ili modernu poljoprivrednu proizvodnju u društvenom sektoru.3. Kvalifikovanje i prekvalifikovanje za ona zanimanja koja nisu pokrivena redovnim školskim

sistemom.4. Permanentno usavršavanje radnih ljudi za rad na novim poslovima i zadacima koje sa sobom

donosi tehnički progres(stručno usavršavanje)5. Permanentno kulturno obrazovanje radnih ljudi kako bis e humanizirao rad i stvaralački koristila

dokolica6. Osposobljavanje radnih ljudi za rešavanje ključnih razvojnih problema organizacije koji su

limitirajući za njen društveni i tehnički razvoj.

(ovo je iz socijalizma ?kad su se svi brinuli sad se brinu o tome najčešće odeljenja za istraživanje i razvoj i za ljuduske resurse, još i permanentno usavršavanje i osposobljavanje ljudi za nove društvene uloge +za zadatke opštenarodne odbrane i dr. samozaštite-iz socijalizma)

Fabrika, privreda i neprivreda postaju institucije vaspitanja i obrazovanja, što proizlazi iz njihovih vasp.ob. potreba koje su specifične i menjaju se korelativno sa tehničko-tehnološkim razvojem organizacije. Javlja se problem odgovarajuće povezanosti između školskog obrazovanja i onog u radnim organizacijama kako bi se izbegle pojave preklapanja i neracionalnosti u izvođenju.

Na planu organizacije osposobljavanja i usavršavanja(oiu) uočavamo tendenciju institucionalizacije tog obrazovanja. Formiraju se specijalizirane ustanove za oiu zaposlenih unutar i izvan orgaizacija. To su

fabrički centri za obrazovanje i izobrazbu kadrova, radnička sveučilišta,(razvila se i usmerila svoju delatnost na potrebe

onih radnih organizacija koje nisu imale vlastite centre , kao posebnu karakteristiku razvijaju kooperativnost –utvrđivanje i rešavanje obr.problema zajedno sa radnim organizacijama koje su koristile njihove usluge)

instituti, zavodi. Ob.zaposlenih sve se više odvija i u delatnosti školskih centara ukojima se otvaraju raze „škole za

odrasle“,koje se prema programima i metodici izovđenja bitno ne razlikuju od istovrsnih škola za mlade. Tu se više radi o dopunskoj delatnosti ustanova –dodatni prihod.

Zanimljivo je razvijanje krupnih cenatara za obrazovanje koji integrišu više stupnjeva i više oblika obrazovanja.

TRADICIONALNA PEDAGOGIJAStručno obrazovanje

Institucijsko-školsko obrazovanje

of 51

Organizacija osposobljavanja i usavršavanja, ako se ono ostvaruje uz rad treba da bude veoma elastična, a metode izvođenja primerene sadržajima i odabranim oblicima.

Školovanje zaposlenih trebalo bi da bude iz rada, ne uz rad jer u drugom slučaju ob. rezultati odraslih bitno zaostaju za rezultatima maldih kojima je učenje jedina obaveza.

Realistično je da se oiu zaposlenih za rad izvodi u posebnim obrazovnim centrima, organizaciono što čvršće vezanim za velike privredne organizacije, gde bi samostalno ili u organizaciji sa određenim specijaliziranim školskim centrima ili radničkim i narodnim sveučilištima, izvodili različite neformalne oblike obrazovanja za rad.

Potreban je i poseban profil kadrova koji pripremaju, izvode i valorizuju takvo obrazovanje.Rešavanje problema za sada je deduktivno-po analogiji sa pedagoškim .

Reakcija na takvo stanje je subjektivni induktivizam-iskustveno rešavanje pojedinih and. problema, ali bez mogućnosti njegovog generalizovanja na sve istovrsne situacije.

Industrijskoandragoška didaktika-da ili ne?

Teorija o obrazovanju-didaktika treba da izučava procese vaspitanja i obrazovanje bez obzira gde se oni srovode-u školi ili van nje, kada, na kom stupnju škole ili uzrastu učenika.

U većini slučajeva didaktike su dvostruko suzile svoj predmet 1. Nastavni proces u opšteobrazovanoj školi2. Obrazovni proces (vaspitini fenomeni su složeniji i suptilniji, nisu dovoljno istraženi)

Centralan preokupacija tradicionalne pedagogije bila je institucijsko obrazovanje i to ono u školama problematika nastave opšteobrazovne škole, prvenstveno osnovne van toga ped. se bavila pitanjima klasičnog, akademskog i teorijskog vaspitanja i obrazovanja.

Nije se bavila sferom stručnog obrazovanja još manje problemima neinstitucijskog i neformalnog oiu odraslih.

DIDAKTIKE Opšteobrazovana škola

Obrazovni proces

Neinstitucionalno Neformalno oiu odraslih.

Opšte obrazovanje-osnovno

Klasičnoakademskoteorijsko vio

INDUSTRIJSKA PEDAGOGIJA Stručno

-školsko obrazovanje

Srednje obrazovanje

INDUSTRIJSKA ANDRAGOGIJA

of 51

Problematiku stručnog ob. zahvatala je industrijska ili pozivna pedagogija, Kritika:

Dominira usmerenost prema problemima stručnog obrazovanja na nivou srednjeg obrazovanja i to omladine

van njenog domena ostalo je neškolsko obrazovanje odraslih, posebno ona područja koja nisu stručno oiu.

Doprinosi: Ona je izvršila odlučujući proboj kroz ljusku opšteobrazovne pedagogije Sistematizirajući i uključujući u predmet pedagoškog istraživanja ogromno područje obrazovanih

fenomena vezanih za rad. Dala teoretsku podlogu za prerastanje obučavanja dece i omladine direktno na fizičkom radu ili

šegrtovanju na rang pozivnog obrazovanja Pridonela da se preradi kocept opšteg obrazovanja Proširila predmet didaktike kao teorije nastave na svako organizovanoobazovanje Unela iz didaktike nogo novih rešenja iz naučne organizaciej rada Upozorila na aktuelne probleme neformalnog obrazoanja i mogućnosti za njihovo rešavanje

Ob. od. postalo predmet izučavanja raznih disciplina andragogijeIndustrijska andragogija ima za predmet fenomene vaspitanja i obrazovanja zaposlenih radnika bez obzira da li rade u industriji ili van nje.Težište je na neškolskim oblicima tj. oiu za sve osnovne funkcije zaposlenih, ne samo za funkcije rada.

Školska andragogija izučava probleme školovanja zaposlenih – na to područje pretendira i ind. pedagogija.

Neškolski oblici

Osposobljavanje i usavšavanje (stručno )

Omladina

Vio odraslih radnika

ŠKOLSKA ANDRAGOGIJA-ind.pedagogija

Školski oblici

Odrasli radnici

of 51

Opšta ili jedinstvena didaktika ,kako se razvijala u okviru pedagogije jeste teorija nastave opšteobrazovne škole, deklarativno je opšta teorija obrazovanja. Nije integrisala postojeća didaktička i metodska iskustva iz područja stručnog obrazovanja, još manje neškolskog ob.od.

Nerealno je očekivati da se metodika oiu zaposlenih može izvesti iz opšte pedagoške didaktike, ali se može iz nje preuzeti ono što je preimenljivo na ob. zaposlenih.

Ergologija-opšta nauka o raduObrazovni rad je samo jedna vrsta organizovanog rada-pri njegovom izučavanju mogu se primeniti zakonitosti ergologije.

Ergodidaktika- teorija o naučnoj organizaciji svakog obrazovanog radaProširuje svoje izvore na kibernetiku, teoriju sistema, naučnu organizaciju rada.

Metodika:opšta i posebne

Metodika društveno-političkog obrazovanjaStručnog obrazovanjaOpšteg obrazovanja

One imaju status opštih metodika s obzirom na to da obuhvataju više posebnih metodika oiu.

Opšta metodika obrazovanja zaposlenih preciznije metodika oiu

.Didaktika je po Pastuoviću teorija obrazovanja , a ne samo nastave.

Odnos didaktike –metodike

Toje odnos opšteg, posebnog, pojedinačnog

Broj nivoa uopštavanja zavisi od stepena razvijenosti oblasti. On održava stupanj razvijenosti vaspitno ob. prakse na određenom području kao i teorije koja istražuje, sistematizuje, interpretira i uopštava postojeća praktična iskustva. Barem 3 nivoa uopštavanja:

Obrazovanje zaposlenih je širi pojam obuhvata sve puteve i oblike obrazovanja, pa i školovanje iz ili uz rad.

Oiu zaposlenih obuhvata samo neškolske oblike obrazovanja zaposlenih

Didaktika objašnjava opšte zakonitosti obrazovanja , bez obzira na sadržaje obrazovanja

Metodike proučavaju i objašnjavaju Zadatke Sadržaje Metode Sredstva Oblike rada

U okviru pojedinih predmetnih (sadržajnih) područja.

U području oiu zaposlenih koje je jedno od najrazvijenijih područja ob. od. možemo očekivati veću složenost metodičkog sistema .

of 51

1. Na nivou posebnog-posebne and. metodike za različite struke i zanimanja Za pojedine aspekte dr-političkog obrazovanja Aspekte kulturnog obrazovanja (elementarna kultura, kultura rada, kultura sl.vr.)

2. Na nivu opštih and. metodika (obuhvataju zakonitosti za jedno područje) Oiu Za rad(stručno obrazovanje) Kulturnog ob. Opšteg onsovnog ob.

3. Zajedičke karakteristike ovih opštih metodika trebalo bi da obuhvati još opštija metodika tj. industrijsko andragoška didaktika

Ona utvrđuje opšte zakonitosti oiu pomoću kojih je moguće objasniti suštinu vasp.obr. rada sa zaposlenima bez obzira na to o kom obrazovnom području se radi.

Opšta metodika obrazovanja zaposlenih, metodologija naučnog istraživanja i andragoški

ciklus

U predmet proučavanja svake didaktike ili opšte metodike ulazi proučavanje

Ciljeva i zadataka obrazovanja, sadržaja obrazovanja, metodike obrazovanog rada u smislu

postupaka njegovog pripremanja,

izvođenja i vrednovanja

u šta ulazi problematika oblika, metoda rada, organizacije obrazovanog procesa, sredstava i pomagla u učenju)

principa obrazovanja, analiza faktora ob. procesa i njihovog odnosa .

Težište ove knjige je na utvrđivanju glavnih sadržaja oiu i njihovih metodskih implikacija.

Didaktika oiu deficijentna je najviše u onim metodskim rešenjima koje su pretpostavka za uspešno povezivanje ob. delatnosti sa radom. Društvena ili spoljašnja efikasnost ob. delatnosti –doprinos obrazovanja razvoju rada u pogledu

društvenih odnosa proizvodnosti rada i svestranom razvoju ličnosti radnika.

Tradicionalna didaktička gledanja su uža i problem efekta obrazovanja svode na proveravanje ostvarenja obrazovanih i vaspitnih(oiv) zadataka u školi.

Ind.andragoška didaktika treba jasno da formuliše

OPŠTA DIDAKTIKA

PEDAGOŠKA DIDAKTIKA

ANDRAGOŠKA DIDAKTIKA

OPŠTE PEDAGOŠKE METODIKE

POSEBNE PEDAGOŠKE METODIKE

OPŠTE ANDRAGOŠKE METODIKE

POSEBNE ANDRAGOŠKE

METODIKE

efikasnost

of 51

ciljeve i zadatke oiu zaposlenih radnika i sve uslove koji su bitini za njihovo racionalno ostvarivanje

pitanje odgovarajućih sadržaja oiu te metodike njegovog pripremanja, izvođenja i vrednovanja.

Stupanj organizovanosti nekog učenja je momenat koji uslovljava efikasnost svakog intencijskog učenja pa tako i oiu zaposlenih.

Pod metodikom oiu Pastuović podrazumeva sve postupke šire pripreme obrazovanja (koji ulaze u and. ciklus-odatle i naziv knjige) , kao što su

Ispitivanje ob.potreba Planiranje i programiranje obrazovanja Procese evaluacije ob.rezultata

METODA-METODIKA-METODOLOGIJA

Andragoški cuklus nije istraživačka metodologija andragogije, odnosno andragoške metodike.

AND. CIKLUS =/= METODOLOGIJA NAUČNOG ISTRAŽIVANJA

Organizovanost

Metodologiju ind. andragogije čine metode istraživanja u društvenim naukama

Metodiku ob. zaposlenih čine postupci i tehnike šire i neposredne pripreme Izvođenja i vrednovanja oiu.,tj.obrazovni ciklus.

Razvojna i fundametnalna istraživanja u industrijskoj andragogiji izvode se prema planu istraživanja u dr.naukama koji sadrži sledeće osnovne etape:

Postavljanje problema i hipoteza istraživanja

Odabiranje okvirnog nacrta i istraživanja Izbor ili konstrukciju metoda i postupaka

za prikupljanje podataka kojima se mogu verifikovati postavljene hipoteze

Obradu i analizu prikupljenih podataka pod vidom postavljenih hipoteza

Interpretaciju rezultata u smislu prihvatanja ili obaranja postavljenih hipoteza, te izradu naučnog izveštaja.

Razlika 1. U ciljevima and. ciklusa i naučnog

istraživanja

Cilj metodike obrazovanja:što uspešnije izvođenje određene konkretne ob. akcije, pri čemu je moguće uža ili šira generalizacija.

Naučno istraživanje ima kao cilj provera određenih hipoteza mnogo šireg dometa

2. U globalnoj strukturi and.ciklusa i naučnog istraživanja

Strukturaen razlike samo reflektuju razlike u ciljevima

of 51

Ob. ciklus nije nužno vezan za neformalno oiu.Praksa oiu zaposlenih je najpre nametnula potrebu da se ob. što čvršće vezuje uz društvene i tehničke promene u radu. Obrazovanje u radnoj organizaciji moralo je razviti daleko širu pripremu ob. procesa, u smislu paćenja i reagovanja na sve proemen u radu, kako bi ob. programi odrazili njegove nove ob. potrebe. Isto se tako morala razviti šira metodika vrednovanja efekata obrazovanja u smislu utvrđivanja njihovog uticaja na dr. odnose i proizvodnost rada.

U struktuiranju metodike ob. zaposlenih oslanjamo se i na neka opšta didaktička rešenja, i obratno.

Metodika osposobljavanja i usavršavanja kao deo sistema obrazovanja zaposlenih

Delatnost ob. zaposlenih je struktuirana kao sistem , bez obzira na to što je samo deo ukupnog vo sistema.

Sistem:Skup elemenata u interakciji koji funkcionišu zajedno radi ostvarenja zajedničkog cilja ili svrhe.

Obrazovanje je društveno-radni sistem koji je orjentisan prema ostvarivanju dr. ciljeva

Radni sistem čine sredstva koja su primenjena da bi se postigli željeni ciljevi.

Strukturu čine manji sistemi, komponente ili podsistemi koji usklađeno deluju u pravcu ostvarivanja ciljeva sistema.Oblikovati obrazovanje kao radni sistem znači svrhovito povezati

rad ljudi u obrazovanju obrazovne sadržaje fizička i tehnička sredstva rad učesnika obrazovanja

kako bi se njihova spremnost i osposobljenost za neku delatnost ili funckiju unapredila i tako ostvarili željeni ciljevi.

Svaki radni sistem ima 3 osnovne komponente ili podsistema 1. Svoj program ili proizvodnju sistema2. Tehnologiju pomoću koje realizuje svoj proizvodni program

Sličnost U ispitivanju ob.

potreba koriste se neke metode dr. nauka za prikupljanje podataka

U fazi vrednovanja ob. rezultata koji se i sprovodi po planu naučnog istraživanja

of 51

3. Organizaciju u kojoj se delatnost ostvaruje

U oblasti vio te komponente su 1. Obrazovni sadržaji –programski podsistem2. Metodika vio-tehnološki podsistem3. Organizacija obrazovne delatnosti

1. Programska komponenta je determinisana ciljevima vio.-iz njih se izvode glavna vo područja i utvrđuje njihova idejna usmerenost.

Posebni i poejdinačni programi nalaze se u međuodnosu. Linearno –progresivni princip programiranja.

Programi su podeljeni na 1. Bazični program obrazovanja2. Završne programe osposobljavanja3. Programe daljeg usavršavanja

2. Metodika vio ima status podsistema jer obuhvata više povezanih faza ob. radaNjen zadatak je

Da povezuje ob. delatnost sa radom Da osigura uslove unutar sistema obrazovanja koji su neophodni za uspešno savladavanje programa

obrazovanja od strane polaznika.

3. Organizacioni podsistem se odnosi na odgovarajuću podelu ob. rada i njegovo povezivanje pod vidom opštih ciljeva vio.

Više niova organizacije Podela obrazovanja po nivoima i ob. područjima Između pojedinih vo ustanova Pojedinih nosilaca vo delatnosti Njihova unutrašnja organizacij

Sistem je povezan sa okolinom.

Cilj ob. sistema je da doprinese što uspešnijem ostvarivanju ciljeva društvenog razvoja i individualnog razvoja. Okolina sistema ob. delatnosti ima 2 vezana aspekta

1. Tehnološki (materijalni) aspekt Fizičke Materijalne Ekonomske faktore iz kojih proizlaze potrebe u profilima ljudi koji su potrebni

za rad

2. Socijalni aspekt(društveni) aspekt Vladajući društveni odnosi Razvijenost nauke Kulturna tradicija Dominantna vrednosna orjentacija Demografska kretanja

of 51

Ta dva aspekta su povezana i izražavaju se kroz rad (više tehnološki) i dr.političku zajednicu (tu više socijalni)

Ciljevi vio su determinisani potrebama društva u celini.Putem ciljeva vio celokupno društvo deluje na globalnu programsku strukturu, a preko nje posredno i na metodski podsistem i na organizaciju sistema

Unutar opšte programske konstitucije vrši se dalja programska diferencijacija koja odražava posebne i pojedinačne vio ciljeve i intrese.

Organizacioni sistem je višestruko determinisan. Karakterom globalne programske orjentisanosti i mogućnostima postojeće ob. tehnologije društveno-ekonomskim okruženjem.

Rad direktno utiče na program i organizaciju vo delatnosti, a preko njega na metodički podsistem

Bitni konstitutivni elemetni metodike svakog obrazovanja, a pogotovo oiu Ispitivanje ob. potreba Planiranje kadrova i obrazovanja valorizacija ob. efekata u radu

Oni se ne mogu izvoditi unutar ob. sistema nego samo zajednički sa radom za čije potrebe se kadrovi obrazuju.

Tehnički se i socijalni aspekti okoline nalaze u interakciji jer proizvodne snage deluju na društvene odnose ali i oni na razvoj proizvodnih snaga. Efekti ob.sistema deluju i na jedan i na dugi deo okoline tj. na razvoj i proizvodnih snaga i dr. odnosa.

Ciljevi i zadaci obrazovanja zaposlenih

Vo delatnost treba da pruža ono obrazovanje koje iziskuju savremene i buduće potrebe čoveka i rada u skladu sa naučno tehnološkim razvojem. To zahteva stalno

usavršavanje programa, aktuelizaciju sadržaja

of 51

i primenu odgovarajuće moderne obrazovane tehnologije, osposobljavanje nastavnih kadrova i stručno pedagoških, naučnoistraživačkih i razvojnih organizacija za brže ostvarivanje tih zadataka.

Glavna područja obrazovanja zaposlenih

Sadržaji obrazovanja zaposlenih proizlaze iz ciljeva vio, tj. potreba rada,pa ne bi trebalo da bude prevelike razlike u obrazovanju mladih i odraslih.Glaven razlike nisu u sferi sadržaja već u

Metodici obrazovanja Organizaciji obrazovanja

Ali simetričan prenos programa redovnog školovanja u sferu oiu nije moguć.globalna programska konstitucija školskog obrazovanja, pri čemu se ne misli na nastavne planove i programe, obuhvata nekoliko stupnjeva programa koji se nadovezuju

1. Primarni program Pripremanje za osnovnu školu u ustanovama predškolskog vio ili drugim neistitucionalnim ustanovama dr. brige o deci. Taj program sa stanovišta ob.od nije relevantan, ne ulazi u njegov podsistem.

2. Osnovni ili bazični završni program obrazovanja Program osnovnog zajedničkog obrazovanja, nadilazi nastavni plan i program obavezne osnovne škole , određuje se kao temeljno obrazovanje za svako dalje oiu..organizaciona projekcija je osnovna škola ili tzv.opšta srednja škola. Potreba da se proširi opšte obrazovanje, ali u uslovima koji ne dozvoljavaju da se obavezno opšte ob. pretegne sa 8 na 10.god.

Opšte ob. po definiciji je svako ob. koje je potrebno svim građanima jedne zemlje bez obzira na zanimanje i dr. položaj. Ono je osnovna pretpostavka za svako dalje obrazovanje. Koncept opšteg ob. se stalno proširuje

Pučke škole: program je obuhvatao znanje i veštine čitanja pisanja osnovnih računskih operacija osnove vladajuće ideologije

Koncept modernog opšteg obrazovanjaŠirenje prethodnog modela:

Klasični humanistički ob. sadržaji su se se unosili u programe osnovne škole za sve (ranije samo za ob. društvene elite)

Prodor prirodnonaučnih Tehničkih Društvenih sadržaja

Programi završnog obrazovanja obuhvataju sadržaje stručnog osposobljavanja zavisno o profesionalnoj usmerenosti. Variraju zavisno o struci, zanimanju, stupnju na kom se ob. sprovodi.U tim programima ima i opšteob. sadržaja kako bi se osigurao korelativni porast opšte obrazovanosti ljudi kao svestrano razvijenih ličnosti, i izbegla jednostrana stručna formiranost.

3. Programi daljeg usavršavanja

Više nisu tipični za školski nego vanškolski ob. rad. Reflektuje sve one tehničke i dr. promene koje sa sobom donosi društveni, kulturni i tehnički progres. Po sadržaju ovi programi mogu podeliti prema glavnim područjima ob. zaposlenih

Usavršavanje za rad

of 51

(SamoupravljanjeOdbranu i zaštitu-ovo više ne važi, glavna područja ob. zaposlenih su sad ko zna šta....)

Kulturni razvitak

Ovako struktuiran programski sistem predviđen je uglavnom za potrebe omladine i izvodi se u školi pa samo delimično može odgovarati zaposlenima.

Najveći deo zaposlenih nije savladao bazični program obrazovanja i zato je neophodno osigurati oblike kompenzacijskog obrazovanja. Nije moguće organizovati sveobuhvatno, jedinstveno kompenzacijsko ob. zaposlenih. Ono se sprovodi za pojedina ob. područja koja su sadržajno dovoljno homogena da bi se mogla organizaciono izdvojiti.Tako imamo posebno organizovano

Osnovno obrazovanje za one zaposlene koji nisu zarvšili osnovnu školu li su čak nepismeni. Posebno se izvode oblici stručnog osposobljavanja zavisno od zahteva zanimanja i radnih mesta na

kojima zaposleni rade.

Potrebe za osnovnim i stručnim ob. variraju u organizacijama-negde ima većih zaostataka u oblasti osnovnog i stručnog ob. negde nema pa se ob. delatnost usmerava na dalje usavršavanje.

Programski podsistem ob. radnika konstituišu1. Bazični program obrazovanja2. Završni program osposobljavanja 3. Programi daljeg usavršavanja

Oblici obrazovanja zaposlenih

Glavni oblici putem kojih zaposleni radni ljudi obrazuju jesu 1. Školovanje2. Osposobljavanje i usavršavanje (oiu).

Ob. zaposlenih nije samo kompenzacijsko obrazovanje i studiranje IZ rada, -vodi ekolizaciji obrazovanja odraslih-Permanentno obrazovanje se interpretira kao permanentno školovanje-pogrešno

niti samo neformalno osposobljavanje i usavršavanje. -Pretpostavlja da i bazični program i program završnog osposobljavanja budu apsolvirani putem školovanja pre zapošljavanja, što nije realistično. Pogotovo ako se teži tome da se viši stupnjevi završnog programa savladavaju pretežno iz rada ili uz rad.

Stvarnost nameće potrebu da se radnici školuju IZ rada Da se oiu NA radu U organizovanim elastičnim oblicima oiu UZ rad.

To su komplemetnarni oblici koji se međusobno dopunjuju.

Obrazovanje na raduOstvaruje se neposrednim sudelovanjem u radnim funkcijama.

Obrazovanje uz rad

of 51

Izvodi se osposobljavanjem i permanentnim usavršavanjem zaposlenih bez izlaženja iz radnog odnosa, tj. simultano i paralelno sa radom.

Praksu ob. uz rad i na radu , tj. oiu za različite funkcije zaposlenih istražuje i unapređuje ind. andragogija , pri čemu ind. pedagogija zahvata i deo neformalnog stručnog osposobljavanja.

Stvarnost školovanje odraslih istražuju zajednički industrijska pedagogija i tzv. Školska andragogija

Obrazovanje na radu i za rad teorijski najviše je razrađeno u ind. psihologiji kojoj problematika oiu zaposlenih zauzima središnje mesto u njenom delu koji se odnosi na područje „prilagođavanja čoveka radu“, to je razumljivo jer je teorija obrazovanja jednim delom primenjena teorija učenja koje je eminentno psihologijski fenomen. (Međutim, ova psihologija se ovim fenomenom bavi usputno. Osim sa temeljnim principima učenja i poučavanja ona se upoznaje uglavnom samo sa

metodikom profesionalnog oiu. O sistemu vio u celini, kadrovskoj politici i ostalim područjima ob. zaposlenih znanja treba proširiti.)

OBRAZOVNI CIKLUS

U izgrađivanju opšte metodike vio zaposlenih polazi se od postulata da je obrazovanje društvena delatnost. Tome ne protivreči činjenica da je učenje individualni proces. Motivacija za obrazovanje je individualna i može doći do raskoraka između ličnih želja i dr. potreba. Treba osigurati usklađivanje opštih, posebnih i pojedinačnih intresa i ciljeva.Obrazovanje kao dr. delatnost implicira njegovu orjentisanost prema ostvarivanju njegovih dr. ciljva. Ceo sistem vio gradi se tako da se osigura optimano zadovoljavanje tih ciljeva.

Metodika vio treba da u tome odigra glavnu ulogu kao podsistem takvog sistema.Glavni zadaci:

1. Što čvršće povezivanje ob. sistema sa potrebama društva Prvi aspekt je primarno usmeren prema tzv. spoljašnjoj efikasnosti sistema

2. Drugi aspekt prema unutrašnjoj efikasnosti vo delatnosti.Unutrašnje povezivanje integrisanje i usklađivanje elemenata sistema vio kako

bi se dobila celina koja uspešno funkcioniše.

Spoljašnja i unutrašnja efikasnost ob. delatnosti

Spoljašnja efikasnost bilo koje dr. delatnosti očituje se u stepenu u kom doprinosi unapređivanju efikasnosti onih delova društva kojima su namenjeni njeni učinci.Unutrašnja ili pedagoška efikasnost vio određujemo kao stepen u kom su učesnici obrazovanja savladali predviđene vo sadržaje, i internalizovali sistem dr. vrednosti.

Svaka od ove dve efikasnosti ima 2 glavna aspekta1. Funkcionalni aspekt Delotvornost vio u smislu zadovoljavanja potreba društva za određenim

kadrovima nesmetano proticanje procesa ob. unutar samog sistema vio.

of 51

2. Ekonomski aspekt Efikasnost vio podrazumeva odnos ekonomskih efekata obrazovanja

u radu i rashoda za obrazovanje cenu obrazovanih usluga koje iziskuju ustanove vio na temelju svojih

troškova.

Spoljašnja funkcionalna efikasnost obrazovanja

Ekonomski aspekt spoljašnje efikasnosti

Unutrašnja efikasnost pretpostavka je spoljašnjoj.

Ekonomski aspekti unutrašnje efikasnosti obrazovanja

Vidi se u Postignutoj usklađenosti između potreba

privrede i društva za kadrovima određenih zanimanja i stepena

Broja i strukture kadrova koji završavaju obrazovanje

Drugi bitan moment-sadržajna usklađenost programa obrazovanja sa auktuelnim sadržajima rada i sagledivim promenama.

Vidi se u :Dostignučima učenika i studenata na planu usvojenih znanja i veština Formiranju ili promeni postojećih stavova

Zavisi od: uslova u kojima se odvija proces učenja ,

tj od toga da li je program obrazovanja kvalitetno izveden,

a kvaliet vio procesa zavisi od toga da li su

sredstva rada u obrazovanju, metode i oblici njegove realizacije primereni sadržaju programa koji se

izvodi i subjektivnim mogućnostima polaznika

funkcija je: svih faktora od kojih se sastoji tzv. pedagoški i andragoški standard.

Kvalitativni pokazatelji unutrašnje funkcionalne efikasnosti ob. sistema jesu:

broj učenika i studenata koji su završili određeni stupanj obrazovanja

Trajanje obrazovanja Ob. uspeh izražen školskim ocenama ili

Unutrašnja funkcionalna efikasnost ob. sistema

of 51

Neki aspekti efikasnosti ob. sistema su međuzavisni. PovezanostUnutrašnja ob. delotvornost pretpostavka je spoljašnjoj efikasnosti. Ona se pojavljuje kao nužan , ali ne i dovoljan uslov spoljašnjoj vrednosti obrazovanja.

Društvo je zaintresovano za sva 4 vida efikasnosti vio delatnosti, ali primarno za funkcionalni i ekonomski aspekt spoljašnje delotvornosti, dok za unutrašnju samo toliko koliko doprinosi spoljašnjoj.

Prosvetari su uglavnom bili okrenuti problemima unapređivanja unutrašnje efikasnosti.Treba izgraditi metodiku vio zaposlenih koja će osigurati

povezanost ob. potreba društva i ob. rada, vrednovanje njegovih efekata u odnosima slobodne razmene rada, odgovarajuću unutrašnju organizovanost ob. procesa

Metodika ob. kao njegova racionalizacija

Glavni cilj metodike oiu je povećanje njegove delotvornosti u postizanju ciljeva. Delotvornost bilo koje vrste ljudskog rada unapređuje se tako što se u njega unose elementi racionalizacije.

tj. da se naučnim metodama evaluiraju različiti radni postupci da se usavršavaju tehnička sredstva rada i poboljšava njegova organizacija.

Racionalnost vio. zavisi od usklađenog delovanja svih faktora koji determiniraju njegove efekte .

Spoljašnja delotvornost obrazovanja zavisi od nekoliko grupa faktora: Ogovarajući ob. sadržaji Metode Sredstva Oblici obrazovanja Odgovarajuća organizacija (ob. tehnologija)

To ima za posledicu ekonomično trošenje vremena, energije nastavnika i učenika te materijalnih sredstava.

U užem didaktičkom smislu pojam racionalizacije može se definisati kao usavršavanje i poboljšavanje Sadržaja Sredstava

Vidi se u:delu dohotka rada koji je ostvaren zahvaljujući obrazovanju dovedenom u odnos sa materijalnim sredstvima koja su za obrazovanje bila utrošena

Vide se u: ceni obrazovanja , tj. u troškovima realizacije određenog programa.(od toga zavisi dohodak ustanove, i dohoci zaposlenih)

http://bp1.blogger.com/_3Ih0zSkKmFI/SAZrp12GROI/AAAAAAAACjM/1q-oUjgnAZ8/s400/Top10Ways-SaveEnergy.jpg%00%E5%A1%B9%EF%92%81%E1%B4%BB%E4%A1%BF%E2%B2%AF%E5%B6%82%E8%97%84%E6%8C%A7%00%00%EA%AE%A5

of 51

Organizacije Procesa nastave

u cilju ostvarivanja što većeg efekta, uz ekonomično angažovanje raspoloživog nastavnog vremena psihofizičkih snaga učenika i vaspitnog osoblja kao i materijalnih sredstava.

1. Definicija racionalizacije navodi na usavršavanje i poboljšavanje sadržaja obrazovanjaS obzirom na eksploziju znanja to je neophodno, potrebna je i odgovarajuća selekcija.

Evaluiranje bazičnog programa se sprovodi s vremena na vreme, Završni progami usavršavanja moraju se permanentno rekonstruisati.

2. Nova ob. tehnologija je sledeće polje racionalizacijePod ob. tehnologijom podrazumeva se usklađena primena

Oblika Metoda Sredstava i pomagala u obrazovanju Postupaka organizacije procesa učenja.

(revolucionaren racionalizacije bile su uvođenje nastavnika , prelaz sa individualnog na kolektivno poučavanje.danas se opet ide ka individualizaciji...)

Ob. tehnika=/= ob. tehnologija

Ob tehnika se sastoji od sredstava i tehničkih pomagla u obrazovanju(audio-vizuelna sredstva, grafoskopi, video kasete, responderi, računari, tv, ...)

ob. tehnologijaZa nju je karakterističan sistemski pristup u rešavanju svake nove ob. situacije u kojem se polazi od ciljeva i specifičnosti zadataka ob. akcije kako bi se

sva postojeća raspoloživa sredstva iskoristila u optimalnim kombinacijama sa odgovarajućim oblicima metodama i postupcima organizacije izvođenja vio procesa

Nova ob. tehnologija može uključuti novu ob. tehniku, no to nije bitno za nju.

Modernizacija obrazovanjaČesto su mogućnosti uvođenja nov ob. tehnike ograničena ne samo cenom nego i konzervativizmom nastavnika

Modernizacija obrazovanja ne mora se sprovoditi modernizacijom ob. tehnike nego modernizacijom ob. tehnologije, odnoso boljom unutrašnjom organizacijom

delatnosti ob. na svim njenim nivoima Institucionalnoj (mreži ob. institucija) Funkcionalnoj (unutrašnjoj organizaciji instriucija) Sadržajno –radnoj (organizaciji obrazovanja kao radnog procesa)

Racionalizacija sadržaja obrazovanja i ob. tehnologije vodi većoj ekonomičnosti obrazovanjaGlavni aspekti ekonomičnosti ob. rada jesu

1. Ekonomija vremena

of 51

-skraćivanje radnog vremena potrebnog da se postigne određeni stupaj osposobljenosti ili da se savlada određeni programTo se postiže

Izborom odgovarajućih ob. sadržaja-programiranjem Primenom odgovarajućih metoda Oblika Sredstava obrazovanja Organizacijom procesa učenja (ob. tehnologija)

2. Ekonomija ljudske energijeSmanjivanje energije koju za jednaki ili bolji učinak ulažu nastavnici u poučavanje, a učenici u učenje.Učenici su opterećeni često velikim obimom sadržaja, a zaposleni još i poslom.

3. Ekonomija materijalnih sredstavaSmanjnje jediničnih i ukupnih troškova „cene obrazovanja „ putem štednje osnovnih obrtnih sredstava i veća iskorišćenost objekata i sredstava obrazovanja.

Uloga i mogućnosti metodike ,struktuirane u ob. ciklusu, u racionalizaciji oiu.

Ispitivanjem ob. potreba, planiranjem i programirajem ob. sadržaja ostvaruje se racionalizacija ob. rada na osnovu izbora sadržaja i polaznika obrazovanja.

Postupcima neposredne pripreme , organizacije i izvođenja procesa vio stvaraju se optimalni uslovi za spešno poučavanje i učenje (obrazovan tehnologija)

Postupcima interne i eksterne valorizacije evaluiraju se efekti preduzetih mera na planu funkcionalne i ekonomske efikasnosti, koji se izražavaju u terminima ekonomije vremena i sredstava.

Orjentisanost metodike oiu na racionalizaciju implicira nužnost da se u ob. zaposlenih otkriju jedinstvene i opšte zakonitosti. Racionalizacija nije moguća bez određene standardizacije i normiranja uslova u kojima se dešava proces obrazovanja i učinaka koji se njime trebaju postići.

Osnovni zadatak opšte metodike ob. zaposlenih da utvrdi opšte metodičke zakonitosti , nužno i obavezno za svako kvalitetno osposobljavanje i usavršavanje radi postizanja veće unutrašnje i spoljašnje efikasnosti..

Ob. ciklus kao opšta metodika osposobljavanja i usavršavanja

Metodika oiu predstavlja sistem postupaka usmerenih na postizanje promene koju smo definisali kao ciljeve obrazovanja.

of 51

Viši stupanj efikasnosti intencijskog obrazovanja može se postići povećanjem odragnizovanosti u smislu adekvatne razrade postupaka

Pripreme Izvođenja Evaluacije ob. rezultata

( što su tačke ob. procesa svih vidova ob. odraslih)

Taj princip organizovanja zatičemo i kod školskog obrazovanja. škola se sad modernizuje tako što uvodi podelu i specijalizaciju rada

ne samo unutar faze izvođenja (prema nastavnim predmetima) nego i prema fazama obrazovanog rada.

Ukrupnjavanje ob. ustanova i u tom sklopu posebno razvojne službe za planiranje i programiranje ,službe tehničkog pripremanja i vrednovanja ob. rezultata.

Škola kao veliki sistem usmerena je na trelativno trajne bazične ob. potrebe pa su procesi pripremanja izvođenja i vrednovanja bitno drugačije kvalitativno razrađeni.

Neškolsko obrazovanje sledi sličnu logiku samo što se tu imperativnije nameće kriterijum spoljašnje nego unutrašnje efikasnosti

Kod neformalnog obrazovanja koje mora imati kraće vreme reakcije mora postojati i precizniji mehanizami praćenja promena u radu i njihove transformacije u ob. programe.

Metodika oiu je sistem postupaka ili užih međupovezanih podsistema koji se oblikuju u pojedinim fazama ob. rada.Bitna je unutrašnja struktura kao i veze među elementima i njihov redosled. Zbog te zavisnosti faza ob. rada opravdano je i nužno proširenje pojam metodikesa postupaka

Neposredne pripreme Organizovanja Izvođenja

Na postupke Šire pripreme Spoljašnje funkcionalne valorizacije obrazovanja

Faze ob. ciklusa

Akcija oiu je inicirana nekim proizvodnim, društvenim ili kadrovskim problemom. Analizom tog problema identifikuju se potrebe za obrazovanjem, kao faktorom i pretpostavkom za njegovo rešavanje.Dalja analiza se usmerava na detaljnije specifikovanje znanja, veština i stavova koji su potrebni za rešavanje dijagnostifikovanih zadataka, a zaposleni kadrovi ih ne poseduju.

Tu fazu ob. rada nazivamo istraživanjem, tj. ispitivanjem ob. potreba, utvrđuju se one ob. potrebe koje objektivno postoje, što ne znači da su ih njihovi nosioci svesni i da se žele uključiti u proces obrazovanja.

Pored objektivnog postoji i subjektivni aspekt ob. potreba , sa stajališta pojedinca njih treba razlikovati. Pastuović se oslanja na objektivni aspekt sa stajališta rada.

of 51

Na temelju tvrđenih ob. potreba vrši se planiranje ob. rada. Plan ob. akcije sadrži sve njene važne elemetne.

Opšte ciljeve vio Posebne vio ciljeve, tj. zadatke koji proizlaze is strukture i dimenzije

utvrđenih ob. potreba. Globalni okviri sadržaja Učesnici planiranog ob. procesa Nosioci svih ostalih faza ob. rada Specifikovani zadaci na izradi programa obrazovanja, neposrednoj prpremi i

organizaciji ob. procesa Načini i oblici izvođenja obrazovanja Postupci valorizacije učinaka Terminski plan Plan troškova

Dovodi u operativni odnos sve subjektivne i objektivne faktore ob. rada čime se izbegava improvizacija, proizvoljnost u njegovom sprovođenju.

Planiranje ob. rada=/= planiranje ob. akivnosti radne organizacije( može biti godišnje ili dugoročno =/= plan kadrova

Planiranje ob. rada –planiranje na mikro nivouPlan ob. rada =/= nastavni plan i program u školi

Planovi kadrova i obrazovanja –makroplanovi na nivou radne organizacije , privredne grane ili društva u celini.

Programiranje ob. sadržaja =/= ispitivanje ob. potreba

Program predstavlja transformaciju indikatora o potrebnim zanjima, veštinama i stavovima, koji su utvrđeni ispitivanjem ob. potreba , u strukturi ob. sadržaja čijim se savladavanjem ob. potrebe zadovoljavaju.

Više vrsta programa1. Bazični program obrazovanja2. Zarvšni programi osposobljavanja3. Programi daljeg usavršavanja

Postupci programiranja razlikuju se zavisno od vrste programa

1. U bazičnom programu Dominira deduktivni prostup.

2.a. U progamima osposobljavanja Kombinuje se dedukcija i induktivni put –ispitivanje specifičnih ob. potreba s prošrenjem teoretskog dela programa koji treba da omogući horizontalnu i vertikalnu pokretljivost polanika unutar prof. Sistema

2.b. U programima izobrazbe Preovlađuje induktivni pristup

3.Dok se kod usavršavanja i specijalizacije Programi oblikuju zavisno od karakteristika zanimanja.

of 51

Kada se radi sa zaposlenima ispitivanje ob. potreba treba sporvoditi i u bazičnom obrazovanju jer startna osnova odraslog ne mora korespondirati broju završnih razreda osnovne ili srednje škole.

Faza programiranja ima 2 zadataka:

1. Oblikovni-dinamička transformacija diferencijalnih ob. potreba 2. Sadržajni- integrisanje u program dodatnih sadržaja, stvarnju svojevrsnih

zaliha zanja u svrhu šireg formiranja čoveka.

Neposredna priprema vio rada.Obuhvata Pripremu za neposredno izvođenje vio procesa

nastavnika Instruktora Voditelja Polaznika

Ona uključuje osim toga i Tehničke Materijalne Organizacione priprema

Posebno se pripremaju i objekti obrazovanja(učionice, radna mesta u pogonu ili radionici) Sredstva obrazovanja(udžbenici i priručnici, vizuelna, manuelna i ostala pomoćna tehnička sredstva)

Organizaciona pripremaNeki je izdvajaju kao posebnu fazu ob. rada ali Pastuović je tretira u sklopu faze neposredne pripremeSastoji se u izboru

Org. oblika oiu (tečaj, semianr, sastanak, savetovanje, simpozijum, grupna konsultacija, staž...)Koji najbolje odgovaraju

Ciljevima obrazovanja Veličini i sastavu ob. grupe Ob. sadržajima Objektima i sredstvima obrazovanja Metodama koje će se primeniti u izvođenju ob. procesa

Pastuović razlikuje širu od uže, neposredne pripreme

Izvođenje vio procesa

Polaznici uče nova znanja i veštine, uče nove ili menjaju postojeće stavove, nazore i uverenja, formiraju osposobljenost za sve funkcije zaposlenog čoveka.

Organizovan proces učenja može se odvijati uz pomoć nastavnika –pa se govori o različitim vrstama nastave

Individualnoj Grupnoj u ob. ustanovi Ili nastavi na daljinu

Programiranoj nastavi Samonastava( pastuović smatra da to nije nastava: nedovoljno je da se kao kriterijumprihvati samo

stupanj intencionalnosti obrazovanja i njegove organizovanosti, tu nema nastavnika koji pomaže)

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.southshoreneurologic.com/clinical/webicons/clipart-pencil-checklist.gif&imgrefurl=http://www.southshoreneurologic.com/clinical/itb/itb1.html&usg=__AXFkFySG4a8bHha1s56ofwhdreE=&h=268&w=276&sz=6&hl=en&start=2&tbnid=O1bb3M9H1Vb7mM:&tbnh=111&tbnw=114&prev=/images%3Fq%3Dgoal%26imgtype%3Dclipart%26as_st%3Dy%26hl%3Den%00%E5%A1%B9%EF%92%81%E1%B4%BB%E4%A1%BF%E2%B2%AF%E5%B6%82%E8%97%84%E6%8C%A7%00%00%EA%AE%A5

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.clipartof.com/images/clipart/thumbnail2/13060_cute_baby_bull_preparing_to_charge.jpg&imgrefurl=http://www.clipartof.com/details/clipart/13663.html&usg=__zg_2QmVKVx0oygkSiFZYmem099I=&h=146&w=150&sz=44&hl=en&start=13&tbnid=aLORJ4rlG6Fp0M:&tbnh=93&tbnw=96&prev=/images%3Fq%3Dpreparing%26imgtype%3Dclipart%26as_st%3Dy%26hl%3Den%26sa%3DX%00%E5%A1%B9%EF%92%81%E1%B4%BB%E4%A1%BF%E2%B2%AF%E5%B6%82%E8%97%84%E6%8C%A7%00%00%EA%AE%A5

Postupcima unutrašnje valorizacije proveravamo vrednost faze

neposrednog pripremanja,

organizaovanja i izvođenja vo

procesa,

Proverom spoljašnje efikasnosti obrazovanja utvrđujemo vrednost faze

šire pripreme obrazovanja tj. ispistivanja ob. potreba i programiranja.

of 51

Za izvođenje oiu radnika bitniji su socijalno-psihološki i društveno-ekonomski faktori i uslovi u kojima se proces obrazovanja odvija.

Zaposleni su aktivni subjekti u široj zajednici , poseduju značajno radno i životno iskustvo , težište je onda na učenju, manje na poučavanju.Sve veći deo oiu predstavlja obrazovanje koje jeste organizovano, ali nije nastava.

Vrednovnje učinaka obrazovanjaValorizacija obrazovanja sastoji se u utvrđivanju stupnja u kom su postignuti njegovi ciljevi.Težište ob. zaposlenih je na proveri efekata obrazovanja kad oni postanu ulazni agens rada, što znači na spoljašnjoj funkcionalnoj efikasnosti.

To ne negira potrebu unutrašnje evaluacije, ali se ne sme dogoditi da se valorizacija obrazovanja zaustavi na granicama provere unutrašnje uspešnosti.

Sistem valorizacije treba da korespondira sistemu ciljeva obrazovanja kako ne bi došlo do samopodešavanja ob. rada i njegove deformacije zbog parcijalnog pristupa valorizaciji.

Sa metodičke strane valorizacija se sprovodi prema planu naučnog istraživanja i predstavlja najsloženiju fazu ob. rada koja zahteva posebnu metodološku osposobljenost valorizatora.To po pravilu ne mogu biti nastavnici , mada oni učestvuju kao delovi tima koji prikuplja podatke o dostignućima polaznika koji govore o unutrašnjoj efikasnosti ob. rada, i osim toga prate napredovanje polaznika u toku procesa učenja . Nju koncipiraju, sprovode i interpretiraju metodolozi istraživači koji su za taj posao ospospobljeni.

Timski rad stručnjaka iz rada i naučnih radnika je neophodan u utvrđivanju spoljašnje funkcionalne efikasnosti.

Vrednovanje predstavalja kontrolu izvršenja ob. zadataka te na taj način povratno deluje na celokupan ob. rad. Višefazni proces oiu poprima status ciklusa, pa njegovu opštu metodiku i nazivamo andragoškim ciklusom.

Evaluacijom se evidentiraju dalje ob. potrebe učesnika, pa ta etapa sadrži elemente ispitivanja novih ob. potreba sledećeg and. ciklusa. And. ciklus se formira u vidu spirale i nema zatvoren kružni tok.Time je prilagođen procesima permanentnog obrazovanja.

of 51

Metodika ob. zaposlenih u svetlu teorije sistema

Obrazovni sistem predstavlja kibernetski sitem ( sistem kojim se upravlja ).Kibernetika je opšta teorij upravljanja različitim sistemima.

Još jedna naučna disciplina koja je relevantna za sistemski pristup obrazovanja zaposlenih je dinamika sistema.Ona istražuje radnu organizaciju kao dinamički sistem koji je integrisana celina različitih funkcija i tokova, protoka sirovina, energije, ljudi, sredstava, opreme i informacija.

PesarićDelatnost obrazovanja predstavalja ka određenim društvenim ciljvima orjenitisan sistem koji bi tebao imati sve karakteristike otvorenog sistema kako bi se osigurao uticaj okoline na razvoj sistema obrazovanja i željeni učinci.

U praksi to je zapravo najteže ostavariti. On funkcioniše tako što učenike i strudente distribuira po strukama i zanimanjima , obrazuje i njhovu osposobljenost valorizira

prema vlastitim kriterijumima , a ne prema kritereijumima potreba okoline.

Otvorenost vo sistema osigurava se njegovim integrisanjem u sistem društva u celini, jačanjem ulaznih i izlaznih veza između sistema ob. i njegove dr. ek. okoline, i organizaovanjem procesa proticanja obrazovanja koji sadrži mehanizme permanentnog adaptiranja promenjivim zahtevima okoline.

Metodika ili tehnologija takvog obrazovanja je razrada svih postupaka koji se

odnose na osiguranje potrebnog ulaza u sistem (što se postiže ispitivanjem ob. potreba)

Odgovarajućih procesa upravljanja sistemom( putem planiranja i programiranja obrazovanja)

Osiguravanja potrebnih uslova za izvođenje obrazovanja

Proveravanjem unutrašnje i spoljašnje uspešnosti funkcionisanja sistema.

Otvorenost sitema ostvaruje se tako da receptor prima informacije iz rada o njegovim ob. potrebama , pretvara ih u parametre ili tzv. vodeće veličine procesa obrazovanja

of 51

Vrednuje efekte obrazovanja kad oni postanu ulazni agensi u rad.

Učinak obrazovanja se tretira kao faktor razvoja rada (ekonomskog i društvenog) koji zbog toga u funkciji vremena menja i ciljeve obrazovanja, čemu ob. sistem treba u hodu da se prilagodi ( adaptivnost sistema)Rad ne vrši sam potrebne promene u sistemu obrazovanja, već on daje odgovarajuće signale receptoru , pa obrazovanje –kao cilju orjentisan sistem, treba dalje vlastitim mehanizomom adaptacije da izvrši odgovarajuće promene .

ISPITIVANJE OB. POTREBA

Razlika između globalnih i diferenciranih ob. potreba1. Globalne ob. potrebe

Utvrđuju se na nivou Radne organizavcije Privredne grane Čitavog društvenog rada.

Pokazatelji takvih potreba su razlike u Broju Profesionalnoj Kvalifikacionoj strukturi kadrova

Koji su potrebni za realizaciju određenog proizvodnog plana i kadrova koji su već zaposleni.

Globalne ob. potrebe su kadrovske potrebe i njihov plan zapravo je plan potrebnih kadrova

2. Diferencijalne ob. potrebe izražavaju se u indikatorima obrazovnih sadržaja koji su neophodni da bi se zaposleni kadrovi osposobili za postojeće radne zadatke i funkcije, ili one koji su predviđeni.

Predstavljaju detaljnu sadržaju razradu globalnih potreba.

Andragoški cuklus započinje ispitivanjem diferencijanih ob. potreba jer on predstavlja mikroorganizaciju ob. rada,( za razliku od funkcijske organizacije ob. ustanova ili organizacije čitavog sistema ob. koji se istražuje prema strukturi globalnih ob. potreba.)

Neophodno je osigurati spoznavanje rada putem njegovog snimanja i analize u svrhu identifikacije faktora od kojih zavise rezultati radnih aktivnosti od kojih se sastoji delatnost organizacije.

Kojim postupcima utvrditi znanja koja su relevantna sa stajališta razvoja rada, a ne apstraktnog enciklopedijskog stajališta? Koji su osnovni kriterijumi prepozanavanja i selekcije važnih znanja od nevažnih u eri ekspolozije znaja –fundamentalno pitanje programiranja, izvođenja i valorizacije efekata ob. rada.Operativno to su postupci

Snimanja i analize rada Ispitivanje postojećih znanja i osposobljenosti zaposlenih

Kako bi se utvrdilii indikatori o onim znanjima koja su za promenu i razvoj rada neophodna, a zaposleni kadrovi ih nemaju.

Analiza rada

Ispitivanje ob potreba započinje kvalitativnom analizom funkcija i aktivnosti.Objekti istraživanja i analize su organizovani radni procesi u najširem smislu

of 51

Zadaci od kojih se aktivnost sastoji Radni postupci pomoću kojih se oni izvode Tehnička sredstva i pomagala koja se pri tome koriste Okolni uslovi u kojima se aktivnosti ostvaruje.

Postupci koji se koriste pri analizi aktinosti jesu osnovne procedure svake fenomenološke analize. Snimanje aktivnosti Opisivanje Klasifikovanje Definisanje njenih relevantnih aspekata

Dolazi se tako do slike rada ili poziva i zanimanja kad se radi o osposobljavanju za proizvodni rada, odnosno pojedinih koordinatorskih poslova kad su u pitanju upravne funkcije.

U toj fazi još se ne vrši nikakva interpretacija ili zaključivanje o osobinama i svojstvima za uspešno izvođenje predmetne aktivnosti.

Predmet proučavanja nije samo prezentni rad onakav kakav se praktično neposredno odvija Nego i projektivni rad , kakav bi trebao biti u svom opimalnom izvođenju.

Postojeće stanje se redovno razlikuje od onog koje bi već tada bilo moguće , A pogotovo od rešenja koja su projektovana za pojedine etape planiranog razvoja.

Moguće je kombinovati induktivnii deduktivni pristup ispitivanju ob. potreba. Induktivni pristup

Ima prednost što onemogućava izmišljanje poslova, radnih mesta i funkcija te kasnije fiktivno konstruisanih profila , jednako kao i brkanje sa željenim stanjem

Nedostatak je vodi osposobljavanju za postojeće stanje bez obzira na stupanj njegovog slaganja sa zahtevima koje nameće već dostignut nivo dr. i tehnološkog razvoja.

Deduktivni pristup Ob. potrebe se izvode iz planirang razvoja ili barem utvrđenih tendencija daljeg kretanja,

eliminiše statičnost i uskost snimaka zatečenih aktivnosti i funkcija što je neophodno.

Negativni su primeri intuitivnog dedukovanja. Dozvoljeno je samo zaključivanje na osnovu realnih očekivanja i trendova koji se sa dovoljnom sigurnošću mogu projektovati u plansko razdoblje.

Kad tako nešto nedostaje treba u fazi profiliranja identifikovanim znanjima i veštinama dodati određenu opšteobrazovanu i stručnu rezervu , koja može da osigura od neočekivanih promena i eventualnih rizika , koja ako ništa drugo barem omogućava relativno brzu adaptaciju na promene.

Danas se zato ide ka manjem broju širih profila koji ne osposobljavaju do kraja za prezentan rad, ali omogućavaju brzo prolagođavanje promena i deluju poticajno na njihovo uvođenje.

Kombinovnje induktivnog i deduktivnog pristupa Snimanje se tad obavlja različitim postupcima registracije:Od neposredne opspervacije do

snimanja rada putem studija vremena i pokreta

of 51

Dok se deduktivni pristup temelji pretežno na analizi dokumentacije procenama stručnjaka i radnika

Drugi metodološki pristupSastoji se u proširenju analize rada sa posla i zadaaka koje pojedinac obavlja na sve operacije, poslove i aktivnosti koje su sa aktuelnim radom zaposlenog povezane funkcionalnim radnim vezama koje čitav sklop uzdižu iznad obične kombinacije radnih zadataka na nivo relativno zaokruženog sistema ili područja rada

Takvo širenje analize i iz nje izvedenih profila nema neku određenu granicu na kojoj se treba zaustaviti. U klasičnim oligarhijskim i autokratski koncipiranim organizacijama u kojima su vertikalne veze dominantne i horizontalni stratumi jasno međusobno podeljeni , imamo jasne formalne međe preko kojih širenje analize ne bi isplatilo jer se tu funkcionalne veze prekidaju i zamenjuju hijererhijskim odnosima.

U proširenom proučavanju rada dominantna je indukcija jer se polazi od poslova i zadataka koji sačinjavaju osnovne konstruktivne elemente radnog sistema koji je predmet analize.Naknadno se ekstrahuju faktori i elementi koji su zajednički svim delovima područja ili pojedinim grupama delova , odnosno specifikuje ono što je za svaki pojedini deo sistema specifično (opšti, posebni, pojedinačni elementi). To omogućuje istovremeo konstruisanje i širih i užih profila te osposobljavanje prema dinamici stvarnih potreba.

Analiza rada kao prva etapa u višefaznom procesu ispitivanja ob. potreba sporovodi se induktivno, pri čemu se optimalna širina jedinice analize postiže longitudinalnom , transverzalnom i kombiniranom ekspanzijom predmeta proučavanja.

Longitudinalni snimakZahvata analizirane aktivnosti u njihovoj vremenskoj projekciji na osnovu planskih parametara sa kojima se raspolaže

Transverzalna analiza zahvata proširene funkcionalne sklopove postojećih poslova i aktivnosti u jednoj ili više sličnih radnih organizacija

Analiza rada rezultira opisom radne aktivnosti od koje se ona sastoji Radnih postupaka pomoću kojih se izvodi Radnih sredstava koji se pri tom upotrebljavaju Uslova u kojima se aktivnost odvija

Profiliranje rada

Druga faza spitivanja ob. potreba sastoji se u utvrđivanju zahteva u vezi

sa znanjima, veštinama i sposobnostima te drugim osobinama ličnosti koje su neophodne za uspešno obavljanje i unapređivanje aktivnosti

koje su bile predmet analize i za koji treba sprovesti oiu kadrova..

Treba razlikovati prvi deo-analizu rada - kojim se aktivnost opisuje, objektivno registruju njeni ključni elementi

I drugi deo –psihologijsko, pedagoško-andragoška analiza-profil- koji se sastoji u subjektivnoj

interpetaciji objektivnih podataka u terminima koji proizlaze iz njene analize.

Praktična znanjaVeštine i navike psihomotornog operisanja i manipulisanja

of 51

Profiliranje znači proces oblikovanja i usklađvanja jedne varijabilne pojave ili osobine prema nekoj drugoj zadanoj ili konstantnoj stvari ili pojavi. Radi se o prilagođavanju čoveka radu, čovek se oblikuje prema osobenostima i karakteristikama rada.

Korelativno izvođenje potrebnih osobina iz strukture rada često dovodi do poznate dihotomije na potrebna praktična i teoretska znanja.

Neki autori tome dodaju i aplikativna znanja –intelektuane veštine potrebne za brzo snalaženje u nekim tipičnim i standardizovanim sistuacijama koje konstruišu složenije aktivnsti (brzo računanje, čitanje, skiciranje nacrta i shema, snalaženje u dokumentaciji , vladanje tehnikama pojedinih faza procesa odlučivanja itd)

Neophodna je takva osposobljenost izvršilaca koja će se sastojati u praktičnoj izobraženosti i teorijskoj obrazovanosti.

Optimalne kombinacije izobrazbe i obrazovanja koje će rezultirati kroz programe osposobljavanja nisu rezultat proizvoljnog dedukovanja nego one proizlaze iz analize rada.

Praktična znanja su metodološki gledano rezultat primarne analize rada Teoretska znanja su rezultat sekundarne analize rada i potrebnih znanja koja su dobijena analizom

projekata razvoja organizacije.

Ispitivanje znaja i veština

Među osnovnim psiho-andragoškim principima obrazovanja zaposlenih naročito se ističu 2

Kad se radi o programima usavršavana i specijalističkim programima, postojeće radno iskustvo i osposobljenost zaposlenih predstavljaju nezaobilaznu činjenicu ne samo u smislu mehaničkog skraćivanja programa, to se očituje u celokupnoj programskoj kompoziciji i unutrašnjim vezama između pojedinih sadržajnih celina.

Pastuović se bavi ispitivanje znanja:metodika je stabilnija u odnosu na sadržajne diferencije različitih područja

Teoretska znanjaSložene simboličke strukture koje dovode do širih uvida u zakonitosti celovitog radnog procesa te uloge i značaja zadataka koji zaposleni u tom širem sklopu obavljaju

.

Funkcionalnost ili profilska usmerenost takvog obrazovanja Prvi momenat uvažavamo analitičko-induktivnim pristupom ispitivanju ob. potreba,analizom relevantnih aktivnostinjihovim profiliranjem

Postojeća osposobljenost ili predsprema učesnika obrazovanja.Drugi uvažavamo ispitivanjem postojećih teoretskih znanja i veština

To omogućava diferencijalno programiranje, koje izbegava ponavljanje već savladane građe, postiže se veća ekonomičnost rada.

of 51

Manje govori o postupcima i tehnikama proveravanja praktične osposobljenosti koji zavise o posebnostima predmeta na koji se odnose.

Metode i postupci za ispitivanje teoretskih znanja

Ispitivanje znaja sprovodi se sa osnovnim ciljem da se utvrdi postojeći nivo teorijske osposobljenosti pojedinca.U metodičkom pogledu nije sasvim irelevantno da li je to

omladinac ili zaposleni. Da li se provera vrši u cilju valorizacije inicijalne ili finalne obrazovanosti.

Razlike su u tome što se pri evaluaciji , 1. pogotovo školovanja omladine, koristi tradicionalan način usmenog i

pismenog ispitivanja

Tradicionalni način ispitivanja i ocenjivanja znaja imaju u svrhe ispitivanja ob. potreba zaposlenih samo ograničenu vrednost.

Usmeno ispitivanje:učenik odgovara u skladu sa:

poznavanjem meterije sposobnošću verbalnog formulisanja odgovora

Ta sposobnost nije jednako distriburina među ljudima , niti je predmet ispitivanja ob. potreba.

Osnovni razlog neprimerenosti metodike usmenog ispitivanja je u tome što je na taj način , sa obzirom na raspoloživo vreme, moguće postaviti samo ograničen broj pitanja. Nemoguće je postići zadovoljavajuću reprezentativnost za ceo profil.

Nestandardizovanost dovodi do prevage subjektivnog faktora ocenjivača nad objektivnim činjenicama.Zbog toga i nemogućnosti provere svih relevantnih znanja , ima malu vrednost i može se koristit za dobijanje orjentacionih i preliminarnih pokazatelja.

Pismene metodePrednost je ekonomičnost primene –može se ispitati veći broj ispitanika . Ali tradicionalno pismeno ispitivanje ne rešava problem sistematičnog i celovitog ispitivanja svih relevantnih znaja, i objektivnosti u fazi primene i ocenjivanja odgovara.

To se postiže primenom metodike koja uspeva standardizovati elemente postupaka tj. serijama zadataa objektivnog tipa i testovima znaja

2. Pri ispitivanju ob. potreba zaposlenih težište stavlja na objektivne standardizovane postupke kao što su

Serije zadataka objektivnog tipa U prvom slučaju do predmeta ispitivanja se dolazi na osnovu profila

of 51

Nema utvrđene metrijske karakteristike, nije instrument u pravom smislu reči, ali je bolji metod od tradicionalnog. Isti niz zadataka , isto uputstvo za rešavanje-jednaka spoljašnja situacija.

Karakteristike: Ekonomičnost (omogućuje proveru svih relevantnih jedinica znanja –što je

neophodno za utvrđivanje ob. potreba) standardiziranost i objektivnost ocenjivanja

Za konstruisanje serije zadataka objektivnog tipa –opšta pravila:

Pri izboru materijala se polazi od sadržaja profila kojim su određena potrebna teorijska znaja

Na ovakvoj osnovi se formira lista pitanja koju treba obuhvatiti serijom, to je najprikladniji način formulisanj sadržaja u pojedina pitanja. Ukoliko je to serija od nekoliko vrsta zadataka onda ih grupisati.

Što manje stranih reči ili teških nejasnih izraza. Bez dvosmislenosti ili višeznačnosti pitanja. Ne sugerisati odgovore, tačne ili netačne Nema veze među pojedinim zadacima tako da je rešenje jednog osnova za drugi (osim

u ispitivnaju poznavanja uzročnoposledičnih odnosa)

Najčešći tipovi zadataka: Podsećanja Nadopunjavanja Višestrukog izbora Alternativni Ispravljanja Sređivanja Povezivanja

Testovi znanja.Na osnovu programa prema kom se realizuje obrazovni proces

Metode i postupci za ispitivane praktičnih znanja

Stupanj u kom su zaposleni ovladali potrebnim praktičnim znanjima može se odrediti postupcima i tehnikama kojima se ispituje uspešnost zaposlenih u obavljanju pojedinih temeljenih funkcija radne organizacije.

Na području obrazovanja za izvršni rad to će biti tehnike za ispitivanje radne uspešnosti zaposlenih.

U obzir dolazi gotovo celokupna metodologija dr. nauka iz kojih će se na temelju specifičnih potreba i okolnosti vršiti izbor i adaptacija pojedinih postupaka .

Najčešće se koriste: Skale sudova Ček-liste Ankete Skale stavova Intervjui

of 51

Neposredne opservacije

Pomoću odgovarajućih tehnika ispitivanja postojećeg znanja i veština zaposlenih može se izvršiti komparativna analiza između serija podataka koje obuhvataju potrebna i postojeća obrazovna svojstva zaposlenih. Takva komparacija se vrši prevenstveno kvalitativnom analizom premda ni neka gruba kvantitativna upoređivanja između profila rada i profila izvršilaca nisu isključena.Na temelju toga određuje se razlika između ova dva niza podataka koja predstavlja ob. potrebu.

OPŠTI MODEL ISPITIVANJA OB. POTREBA

Obrazovna potreba Predstavljena razlikom između znanja, veština i satavova koji su potrebni za uspešno obavljanje određene funkcije ili zadataka te onih znanja, veština i stavova koje kadrovi koji te funkcije i zadatake treba da obavljaju već imaju.

Opšti model ispitivanja ob. potreba ima veću vrednost za oblike osposobljavanja, a manje za oblike usavršavanja zaposlenih. On naime, predviđa analizu i određivanje potrebnih znanja za čitavo područje koje pokriva jedna funkcija ili barem veći deo tog područja.

of 51

I) ANALIZA RADA ILI F/JEPOSTOJECE STANJE/Snimanje rada koje se uvek razlikuje od onog sto je u tom trenutku moguce i u vecoj meri od zahteva rada

II) ZAHTEVI RADA ILI F/JE (profil)UTVRDJIVANJE ZNANJA, VESTINA SPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE RADA

III) ZNANJA I VESTINE KOJE ZAPOSLENI POSEDUJU

IV) POTREBNA ZNANJA I VESTINE KOJE ZAPOSLENIMA NEDOSTAJU(diferencirane ob. potrebe)

SKRAĆEN MODEL ZA ISPITIVANJE OB. POTREBA

Za potrebe oblika usavršavanja zaposlenih, te usavršavanja i osposobljavanja za ključne razvojne probleme organizacije, opšti model ispitivanja ob. potreba je neekonomičan i neracionalan.

of 51

I ) analiza rada ili f/je. Postojece stanje

x xIa.) Identifikacija problematicnih podrucja .Okvirno (ne sve oblasti)Skraćeni model ispitivanj ob. potreba se razlikuje od opšteg modela po tome što se prva faza proširuje fazom identifikacije problema , što se mnogostruko isplaćuje redukcijom dalje akcije na sadržaje koji su u fazi Ia fiksirani kao problemi.Kad je unapred jasno da su ob. potrebe locirane samo na onim delovima gde dolazi do tehničkih i društvenih promena , ili gde osposobljenost pojedinaca iz subjektivnih razloga zaostaje za objektivnim zahtevima nepotrebno je ekstenzivno analiziranje, profiliranje i ispitivanje po liniji čitavog raspona aktivnosti.Ispitivanje može da se svede samo na one delove područja ili funkcije na kojima osposobljenost zaposlenih ne zadovoljava. A da bi to bilo moguće potrebno je takva područja identifikovati. To se sprovodi na temelju analize kvantitativnog i kvalitativnog aspekta učinka na pojedinim delovima celovitog područja. Ušteda se prema tome sastoji od izbacivanja II, III, IV faze iz opšteg modela za takva područja. Nakon što su ona identifikovana primenjuje se opšti model ispitivanja ob. potreba , ali samo za one delove aktivnosti koje smo identifikovali kao problemske.

II) Profil problematicnih podrucja utvrdjivanje znanja sposobnosti i vestina neophodnih za obavljanje podrucja rada (ne za sve oblasti rada)

III) Znanja i vestine koje zaposleni poseduju Samo u problematicnim podrucjima

IV) obrazovne potrebe

Kad se radi o osposobljavanju za razvoj, problemsko područje je identifikovano samim osvešćivanjem kolektiva o potrebi akcije na razrešavanje onih problema koji su limitirajući faktor daljeg tehničkog idruštvenog progresa organizacije.Inicijalna analiza se u tom slučaju sastoji u

preispitivanju efikasnosti poslovanja i dr. odnosa u organizaciji revalorizaciji osnovnog proizvodnog programa

of 51

te faktora koji uslovljavaju uspešnost njegove realizacije.U procesu prihvatanja treba računati sa opstrukcijom onih pojedinaca i grupa koje u promenama vide opasnost za svoje parcijalne intrese.

PLANIRANJE OB. ZAPOSLENIH

Pod planiranjem podrazumevamo postupak kojim se projektuje proces usklađivnaja u povezivanja pojedinih faktora u nekom sistemu u svrhu postizanja definisanih ciljeva i zadataka.

Planiranjem uskađujemo Radnje Sredstva Uslove koji determinišu proces realizacije ciljeva koji su locirani na

različitim tačkama i koji deluju u različitim smerovima u dijagramu prostora i vremena u kojem se proces odvija.

Termin plnairanja povezuje se se: Planiranjem kadrova Planiranjem školovanja i obrazovanja Planiranjem obrazovanog sistema Planiranju rada obrazovnih ustanova Planiranju kao fazi ob. ciklusa

Planiranje kadrovaMisli se pod tim na broj radnika određenih zanimanja i stepena stručne osposobljenosti koji su potrebni za realizaciju planirane proizvodnje.

of 51

Upoređivanjem između plana kadrova i broja i obrazovne strukture zaposlenih

utvrđuje se razlika koja se uklanja zapošljavanjem već osposobljenih kadrova ili obrazovanjem koje je usmereno na deficitarna zanimanja i stupnjeve.

Na toj osnovi se izgrađuju planovi školovanja, oiu zaposlenih i nezaposlenih radnika na nivou pojedine radne organizacije ili njihovih asocijacija.

Takvo planiranje zapravo više izražava globalne obrazovane potrebe nego planove obrazovanja u užem smisu.

Na globalnim ob. potrebama i iz njih izvedenim dugoročnim planovima obrazovanja vrši se projektovanje ili planiranje sistema obrazovanja koje obuhvata

globalni i institucionalni koncept tip organizacije rada i obrazovnu tehnologiju (tzv. Obrazovani i didaktički model)

Unutar toga svaka ob. ustanova vrši dugoročno i operativno planiranje svoje obrazovane proizvodnje.

Plan obrazovanja radne organizacije

Planiranje obrazovanja silazi postupno sa globalnog makro nivoa prema planiranju neposrednog obrazovnog rada.

Školovanje se planira dugoročno Osposobljavanje i usavršavanje kratkoročno

PLANOM OBRAZOVANJA RADNE ORGANIZACIJE obuhvata se OIU zaposlenih za sve funkcije i područja, bez obzira na to da li ono rezultira interno ili eksterno priznatim kvalifikacijama.

Plan obrazovanja radne organizacije je službeni dok. koji se prihvata uz plan proizvodnje i plan kadrova Takav plan obično sadrži sledeće elemente:

Pregled ob. akcija koje sačinjavaju plan Specifikaciju ob. akcija prema mestu izvođenja(unutra ili van radne org. uz naznaku ob. institucije) Terminski plan izvođenja predviđenih ob. akcija(početak i vreme trajanja , fond sati sli.) Finansijski plan o ukupnim sredstvima te specifikaciju troškova

Takvo planiranje obrazovanja zaposlenih dok ne sadrži detaljno razrađen projekat njegovog Pripremanja Izvođenja Valorizacije

Nema još karakater faze andragoškog ciklusaPlaniranje kao faza andragoškog ciklusa

Planiranje poprima status faze ob. ciklusa tek onda kada polazeći od diferencijanih obrazovanih potreba , tj. specifičnih ob. ciljeva i zadataka fiksira sve relevantne elemente za

Programiranje

of 51

Organizovanje Izvođenje Evaluaciju obrazovanja i rezultata obrazovanja

Započinje definisanjem ciljeva, rezulta koji se akcijom žele postići.Dalje se postavlja pitanje uslova koje je potrebno ostvariti da bi se željeni efekti postigli, da bi se početna osposobljenost zaposelnih za izvršavanje određenog zadatka podigla na traženi nivo.

Svi faktori koji uzrokuju željenu transformaciju čine funkcionalni sistem jer su povezani sa nekoliko strana: Sadržajne Materijalne Vremenske Tehničke

Svi faktori se raščlanjuju na elemente podesne za vremensko i akciono kombinovanje i povezivanje u optimalan sled.

Veze nisu jednolinjske nego višelinijske

Nisu svi faktori jednako važni. Ključne tačke svakog plana oiu sledeće:

Ciljevi i zadaci ob. akcije Namena programa tj. popis kadrova koji će biti obuhvaćeni vo akcijom Organizacioni oblik ob. akcije Objekti sredstva i metode ob. rada Realizatori obrazovanja(voditelj, instruktori i nastavnici) Kriterijum i organizacija praćenja i valorizacije efikasnosti vo rada Terminiranje svih faza ob. ciklusa Finansijska sredstva koja su potrebna za izvođenje ob. akcije

Tehnički se planiranje može izvesti na različite načine Od iskustvenog planiranja do mrežnog planiranja ili planiranja pomoću metoda linearnog programiranja

Planiranje tehnikom mrežnog planiranjasastoji se u strukturalnoj analizi kompleksnog procesa koji omogućuje njegovo rastavljanje na osnovne komponenete.Ono dovodi do preglednosti toka kompleksnog procesa što omogućuje

utvrđivanje optimalnih veza redosleda radnji i komponenata procesa, terminiranja svih komponenanta i sintezu mrežnih planova jednostavnih procesa.

Omogućuje i preliminarno proveravanje. PROGRAMIRANJE OB. SADRŽAJA

Program ima svoju sadržajnu i oblikovnu stranu.Programska materija u svom amorfmnom obliku sadržana je većim delom u profilu aktivnosti.

Plan je dakle, sistem osnovnih smernica za rad.

of 51

Programiranje u užem smislu ima zadatak da utvrđenim sadržajima da optimalan oblik kako bi se postigao sklad između formalnog i sadržajnog aspekta obrzovne građe.

ISPITIVANJE OB. POTREBA=/=PROGRAMIRANJE

Induktivno utvrđivanje ob. sadržaja ostvaruje se tako u fazi ispitivanja ob. potreba , a deduktivno u fazi programiranja.

Programiranjem nastavlja temeljitije ispitivanje i formulisanje potreba označenih u planovima obrazovanja da bi se zatim te potrebe pretvorile u adekvatne sadržaje (programe) za određene kadrove.Nastavni planNastaje rastavljanjem celovitog programa osposobljavanja za neki rad ili funkciju na pojedine delove koji čine zaokružene logičke i metodski nedeljive celine tj. pojedine nastavne predmete.Nastavni plan kostituiraju pojedini nastavni programi koji su izvedeni iz osnovnih komponenti globalnog programa.

Te kategorije javljaju se kod osnovnih programa i završnog osposobljavanja za široke profile. Kod uskih profila i specijalističkih programa izobrazbe program se ne može deliti na taj način.

Integrativne veze koje proizlaze iz samog rada su jake i oneomogućavaju takva izdvajanja pojedinih samostalnih celina.

Osnovne krakteristike programranja oiu

zadatka programiranja oiu:

1. Didaktičko oblikovanje ispitivanih ob. potreba Kako iz analize rada i profila izgraditi program

Ispitivanjem potreba utvrđuju se prvenstveno elementi sadržajne osnove obrazovanja

Programiranjem se vrši optimalno oblikovanje utvrđenih sadržaja.

Plan obrazovanjaProgramiranjeglobalni program Nastavni planDelovi programa-predmetitj.pojedini nastavni programi izvedeni iz globalnog programa

of 51

2. Proces identifikacije i unošenja dodatnih sadržaja koji ne proizlaze iz snimaka i analize aktuelnog rada.

Kako na osnovu kojih kriterijuma utvrditi dodatna znanja koja ne proizlaze iz posla i zadataka kao materijalne i tehnološke kategorije, nego njegovih psiholoških i socioloških određenja.

Kod osposobljavanja za složeniji rad ili funkciju mogu pojedini se aspekti složenih aktivnsti izdvojiti i relativno osamostaliti jer je racionalnije da se oni posebno izuče.

To su obično oni koji se pojavljuju u većem broju različitih situacija pa je poželjno da se po mogućnosti unapred savladju-to je predsprema polaznika. Programi oiu pretpostavljaju određeni nivo opšte obrazovanosti . Ukoliko je stepen predznanja nizak organizuju se sukcesivno ili simultano savladavanje elemetnarnih opštih ob. postavki.Tako osamostaljeni i u progamu izdvojen aspekt rada oblikuje se u vidu nastavnih

predmeta , što može da liči nastavnom planu, ali razlika je u cilju i izvoru.

Izvor sadržaja ovde ostaje aktualni i rad u perspektivi izražen svojim profilom. Formalna struktura programa osposobljavanja može biti sastavljena od pojedinih nastavnih programa, ali njihovi sadržaji ne proizlaze iz sistematike znanja sadržane u naučnim disciplinama nego iz sistematike rada i njegovih zahteva u radnim organizacijama.

Kako na osnovu kojih kriterijuma utvrditi dodatna znanja?Treba koristiti svaku priliku za proširenje stručnog i opšteg obrazovanja.Selekcija najvažnijih sadržaja sa najviše korisnih informacija za radnike.

Ako je reč o programiranju osposobljavanja, tj. izobrazbe za radno mesto za: stepen priučenog ili specijaliziranog radnika

program se izrađuje na temelju sadržaja koji proizlaze is snimka rada, tj. profila radnog mesta i zanimanja.

Unose se za : viši stupanj osposobljenosti osposobljavanje za složenija zanimanja program na temelju sadržaja iz profila nije dovoljan, postupci indukcije se dopunjuju procesima dedukcije iz određenih tehničkih , tehnoloških i društvenih pretpostavki.

Programiranje u radnoj organzaciji na temelju analize procesa u svetu rada.

Programiranje bazičnog programa obrazovanja koje dolazi do nastavnog plana i programa na temelju postojećeg sistema nauke i naučnih disciplina =/=

of 51

Opšte obrazovanje se takođe mora funkcionalizirati. Funkcija se sastoji u tome da se selekcija sadržaja provodi prema karakteristikama struke, radne organizacije i odnosa u njoj. Jasno je da se polazi od opštih zahteva funkcije rada i shvatanja o tome kakav čovek treba da bude da bi tim zahtevima udovoljio.

Time se ne može zameniti opšti bazični program obrazovanja koji se savlađuje u školi.

Faze programiranja i elemeti programa

Izrada programa –tehničke mogućnosti: Induktivne Deduktivne Kombinacija

Osnovne etape u procesu programiranja

Najpre se izrađuje nacrt programa u kom su definisana osnovna područja obrazovanja Čime se vrši primarna prerada i didaktičko sređivanja i klasifikovanje znanja i veština identifikovanih kroz postupak ispitivanja ob. potreba i naknadnu deduktivnu analizu.

Nakon toga se vrši detaljnije raščlanjivanje pojedinih područja na tematske celine i osnovne teme koje se rasporedjuju prema svojoj logičkoj povezansti.

Treca faza programiranja jeste utvrdjivanje i rasporedjivanje sadržaja u okviru jedne teme ili vežbe koja je deo programa. Tu se vrši definitivno didaktičko oblikovanje gradje, za koje nema egzaktnih pravila.Predvidjena građa se raspoređuje

Prema logičkim i psihološkim kriterijumima prema očekivanoj metodici izvođenja i raspoloživom vremenu realizacije.

Kod programa izobrazbe ili usavršavanja za radno mesto postupak programiranja je drugačiji.

Program čini celinu iz koje se ne izdvajaju pojedini praktični i teoretski aspekti u pojedine predmete ili relativno nezavisne teme.

Praktične vežbe i teorijski aspekti programa su integrisani pa se tako i izvode. Problem se svodi na to kako iz profila stvoriti program.

Ako se radi o programiranju uvežbavanja za pojedine operacije , sadržaj se identifikuje direktno iz snimka rada . Nisu svi elementi rada i radni postupci jednako važni. Treba ih vrednovati po važnosti u radu. Kod osposobljavanja za radno mesto i operacije dominira tzv. specifična izobrazba nad opštom obrazovanošću.

of 51

Integrativno programiranje koje preovlađuje u programiranju oiu je efikasnije jer vodi vremenskoj uštedi u realizaciji i većoj aplikativnosti sadržaja što je izuzetno važno za motivaciju polaznika koji je zaposlen i kom obrazovanje nije glavna, nego dopunska obaveza.Sa metodičkog stanovišta ono je teže i osetljivije.Sadržajna integracija i koncentracija građe oko ključnih problema u procesu programiranja može se postići samo susretnim programiranjem koje se oslanja na induktivno ispitane ob. potrebe u vezi sa rešavanjem određenog zadataka. Time se dobijaju temeljni kriterijumi za selekciju i integraciju sadržaja.

NEPOSREDNO PRIPREMANAJE I ORGANIZOVANJE VAS.OB. PROCESA

Organizovan rad:U organizaciji ljudi primenjuju proizvodna sredstva u ostvarenju postavljenih ciljeva tako da svaki od njih preuzme jedan od poslova na koje je jedinstven zadatak podeljen, a njihovi radovi istovremeno povezuju tako da se celokupna akcija usmeri na celovit rezultat.

Izvor prednosti organizovanog rada je u podeli rada koja mogućava specijalizaciju i kroz to veliku individualnu produktivnost članova organizacije.

Snaga organizacije proizlazi iz tehničke podele rada Njena slabost je teškoća njegovog usklađivanja.Podela i povezivanje javljaju se na svim nivoima organizacije ob. delatnosti :

Organizacija sistema obrazovanja Organizacija obrazovanja u radnoj organizaciji Unutrašnja organizacija ustanova za obrazovanje odraslih Organizacioni oblici obrazovanja odraslih...

Nivoi organizacije obrazovanja zaposlenih:1. Prvi najširi nivo je organizacija sistema obrazovanja zaposlenih

Ona se sastoji u podeli ob. programa između vasp.ob. ustanova.

2. Unutrašnja organizacija specijalizovanih vo ustanova koje realizuju ob. zaposlenih u smislu podele i usklađivanja svih radnji na

pripremanju izvođenju preveravanju efikasnosti ob. rezultata.

Radi se o organizovanju ob. delatnsoti prema fazama ob. ciklusa

3. Treći nivo organizacije sastoji se u pripremanju i usklađivanju svih mera i faktora u svrhe efikasnog neposrednog izvođenja vo procesa kao centralne faze ob. ciklusa.

Svaki program mora sadržati sledece elemente:1. ciljeve i zadatke programa(ali tako specifikovane da se može pratiti i meriti njihovo ostvarenje)2. namenu programa, tj. kadrove kojima je namenjen3. razradjene sadržaje,tj. teoretska i praktična znanja koja treba savladati(organizovana prema logičkim

, psiholoshkim i metodskim kriterijumima)4. organizacioni oblik u kom ce program biti izveden5. metodička uputstva za izvodjenje programa, potrebnu opremu i nastavna sredstva6. način praćenja, vodjenja evidencije o polaznicima i valorizacije o postignutim rezultatima.

http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.clipartof.com/images/clipart/thumbnail2/13060_cute_baby_bull_preparing_to_charge.jpg&imgrefurl=http://www.clipartof.com/details/clipart/13663.html&usg=__zg_2QmVKVx0oygkSiFZYmem099I=&h=146&w=150&sz=44&hl=en&start=13&tbnid=aLORJ4rlG6Fp0M:&tbnh=93&tbnw=96&prev=/images%3Fq%3Dpreparing%26imgtype%3Dclipart%26as_st%3Dy%26hl%3Den%26sa%3DX%00%E5%A1%B9%EF%92%81%E1%B4%BB%E4%A1%BF%E2%B2%AF%E5%B6%82%E8%97%84%E6%8C%A7%00%00%EA%AE%A5

of 51

Različiti nivoi organizacionog povezivanja imaju zadatak da usklade pojedine konstitutivne faktore sistem u cilju optimalizacije postizanja definisanih ciljeva.

Makroorganizacija –na nivou globalnog sistema ostvaruje globalne pretpostavke koje deluju usmeravjuće i ograničavajuće na organizaciona rešenja na nižim niovim

Dalja operacionalizacija na mezo i mikro nivou imaju zadatak razrade i usklađivanja posebnih i pojedinačnih rešenja korelativno posebnim i pojedinačnim ob. ciljevima.

Organizacija u užem smislu:Odnosi se na izbor i pripremu odgovarajućih organizacionih oblika ob. zaposlenih.

Prepremanje se odnosi na metodičku pripremu učesnika nastavnika, instruktora, voditelja i polaznika I osiguravanje odgovarajućih materijalno-tehničkih uslova rada.

Nema oštrih granica između pojedinih aspekata organizovanja neposrednog vo procesa.

Neposredna priprema vo rada

Priprema nastavnika, instruktora, voditelja i polaznika.

Priprema realizatora, nastavnikaUpoznavanje

zadataka i sadržaja programa Ob. grupe Njenog voditelja izbor i priprema za primenu najprimerenijeg org. oblika izvođenja Nastavnih sredstava koji omogućuju postizanje maksimalnih vo učinaka.

Treba voditi računa dali se radi o1. stalnom profesionalnom nastavnom kadru2. Ili stručnjacima specijalistima različitih profila koji su zaposleni u istroj radnoj organizaciji odakle

su i polaznici, koji se samo privremeno i povremeno javljaju u ulozi realizatora. 3. Osim ovih kadrova postoji i kategorija stalnih spoljašnjih saradanika ob. ustanove , relaizatora koji

su eksperti za pojedina područja rada , ali se kontinuirano javljaju i kao realizatori obrazvoanja u centru za obrazovanje u svojoj radnoj organizaciji ili kao spoljašnji saradnici ob. ustanova koje rade sa zapsolenima

1. Priprema profesionalnog kadra:Specifičnosti ob.akcije za koju se vrši priprema i ona je tekućeg, rutinskog karaktera.

2. Za realizatore kojima rad sa odraslima nije životni poziv nego dodatna aktivnost , takva priprema nije dovoljna jer je andragoško-metodička osposobljanost na nižem nivu.njih je neophodno uvesti u nastavni rad uopšte, a u rad sa odraslima posebno.

njihovo andragoško-metodičko osposobljavanje obuhvata: Osposoblajvanje za rad u različitim org.oblicima ob. Osposobljavanje za pravilan izbor i primenu sredstava vo. Rada Osposobljenost i pravilan izbor i preimena metoda ob. odraslih Poznavanje grupne dinamike , sposobnost integrisanja ob.grupe i njnog vođenja prema ciljevima i

zadacima vo.procesa

of 51

Priprema instruktoraKad se radi o instruktorskom kadru koji realizuje praktični deo programa osposobljavanja njihova priprema je specifična i obuhvata osim

opštih principa rada sa odraslima i metodsku razradu usvajanja novih veština i navika sa posebnim naglaskom na korišćenje nastavnih pomagala i sredstava za rad.

Neophodno je permanentno metodičko usavršavanje svih nastavnih kadrova.

Preprema voditelja

Vođenje obuhvata praćenje i usmeravanje polaznika

Organizovanje i usmeravanje grupe na temelju zakonitosti grupne dinamike

Priprema problematika organizovanja i formiranja i integrisanja ob. grupe Upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa Sastavom i karakteristikama ob. grupe Praćenje rada polaznika Vođenja i savetovanja polaznika

Voditelj se povezuje sa nastavnicima i organizatorima nastave.

Pripema učesnika:

Od odraslog učenika se očekuje i aktivni angažman i peruzimanje specifičnih odgovornosti.Treba učiniti sve kako bi se izbegli nesporazumei i nerealna očekivanja polaznika u odnosu na obrazovanje i korist koju će od toga eventualno imati.

Potrebno je da pre početka dobiju Program rada Plan rada Prateću dokumentaciju-ako je ima

Treba ih uključiti u rad već pri programiranju oblika.

Priprema uslova za izvođenje-objekti i sredstvaPriprema objekata:

Prodanović:Klasifikuje objekte vo rada odraslih prema osnovnim org. karakteristikama sistema ob. odraslih:

Objekti u institucijama za ob. odraslih Objekti u diferenciranim mestima profesionalne delatnosti Objekti u savremenom društvenom životu

of 51

Pod prvom kategorijom misli se na učionice, kabine, labaratorije, biblioteke sa čitaonicama.Pravovremeno osiguranje potrebnog prostora u onom redosledu i dinamici koja najbolje odgovara

ciljevima i zadacima programa, te veličini grupe i karakteristikama grupe

Treba kommbinovati rad u tim objektima sa vo mogućnostima koje pružaju mesta i objekti na kojima se obavljaju one delatnositi i funkcije za koje se vrši oiu – radne organizacije zaposlenih.

Radna mesta omogućuju njihovu primenu kao vo objekata a alati, instrumenti, mašine i oprema koja se u njim koristi i ima status manuelnih vo sredstava U mnogim se odvija i teorijska nastava (nakon radnog iskustva i prethodne izobrazbe koja dobija

status praktičnog dela programa osposobljavanja.)

Radno mesto u sistemu oiu zaposlenih zauzima mesto centralnog objekta ob. rada oko kog se koncentrično situiraju objekti u specijaliziranim ustanovama za ob. odraslih, tj.

radnički univerziteti, narodna sveučilišta, ob. centri raznih usmerenja i nivoa, društvene institucije sa soc. edukativnom vrednošću.

Prednost :nemoguće je simulirati u bilo kom ob. centru autentičnost rada , već i zbog cene kompleksne mehanizacije i brzih promenana mašinama i tehnologiji rada.

Ali i najsavremeniji objekti ostaju mrtvi kapital ako nisu adekvatno pripremljeni za upotrebu . Neophodna je diferencirana priprema kojoj je cilj aktuelizacija onih potencijalnih mogućnosti objekata koji odgovaraju ciljevima i karakteristikama pojedinih ob.oblika.

Priprema sredstava obrazovanjaProizlazi iz zahteva da se svaka akivnost realizuje u za to prikladnim objektima, prostorima i uz košišćenje odgovarajućih sredstava rada

Različita sredstva ob. odraslih: Vizuelna Auditivna Audiovizuelna Verbalna

Manuelna Tekstualna Eksperimentalna Pomoćna tehnička

Ovakvo mnošto zahteva dobro poznavanje njihovih metodičkih karakteristika kako bi se ostvario optimalan sklad između

objekata sredstava i organizacije oiu zaposlenih.

Neophodno je da organizatori nastave prate razvoj i nastajanje novih, pogotovo pomoćnih tehničkih sredstava .

of 51

Prodanović:Objekti i sredstva vo rada moraju u celini i pojedinostima vo prakse biti sjedinjeni takvim didaktičkim kombinativnim vezama koje obezbeđuju edukativno-didaktički maksimum.

Posebno mesto imaju sredstva pomoću kojih se obavlja rad u radnoj organizacji za koju se vrši oiu. To mogu biti alati, mašine, instrumenti, uređaji u proizvodnim pogonima, ali i sredstva u zajedničkim službama, te stručna dokumentacija –od radnog naloga do pojedinih analiza i elaborata.

Organizacija neposrednog vo rada

Pod organizacijom neposrednog vo rada u užem smislu razumevamo izbor i pripremu odgovarajućih oblika vio zaposlenih.

Pojedini org. oblici nastajali su kao rezultat nastojanja da se optimalno usklade objektivni i subjektivni faktori ob. rada .

Najznačajnija varijabla je vo sadržaj, jer je za postizanje planiranih rezultata najvažnije da odnos između sadržaja i oblika bude maksimalno usklađen.

S tim u vezi je i tip obrazovanog programa Osnovni Završni Specijalistički

Ne mogu se realizovati u istim org. formama.

Predznanje i radno iskustvo zaposlenih takođe imaju značajnu ulogu pri odabiru najprikladnijeg oblika.

Klasifikacije oblika ob. zaposlenih: Školovanje Osposobljavanje

Misli se na oblikovanje globalne fizionomije neposrednog ob. rada Veličina i stalnost ob. grupeTrajanje ob. procesaTematska povezanost i artikulacija vo sadržaja

Objektivni faktori:Ciljevi i zadaci obrazovanjaPlanovi i programiVo objekti i sredstva Metode izvođenja ob. procesa

Subjektivni faktori:Polaznici Kadrovi koji ostvaruju pojedine faze ob. ciklusa

of 51

I usavršavanje Prekvalifikacija Specijalizacija

Ta globalna podela je učinjena prema ciljevima i dometima takvog obrazovanja, pa je unutar svake kategorije moguće dalje diferenciranje koje uzima u obzir i specifične odnose pojedinih ob. faktora.

Na toj osnovi moguće je podela na oblike rada sa stalnim i nestalnim sastavom učesnika.

Oiu zaposelnih se izvodi u oblicima koji se formiraju na temlju jasno izraženih i ispitanih potreba, te se unapred određenim i odabranim polaznicima, tj. u oblicima čiji se sastav učesnika stalan.To su org. oblici koji se realizuju u radu:

sa ob. grupama masovni oblici (Koji imaju stalan poznat i unapred određen sastav učesnika-javna predavanja u

organizaciji, umetničke večeri i priredbe....) Individuali vo org. oblici

Ob. grupa se formira na osnovu zajedničkih ob. potreba ob. ciljeva i zadataka i traje dok se oni nepostignu.

Ob. potrebe više su determinisane intresima i potrebama org. nego ind. intresima

1. Tečaj ili kurs

Je osnovni org. oblik osposobljavanja zaposlenih.Organizuju se radi usvajanja znaja i veština koje konstituš jedan profil nekog zanimanja ili funkcije, čak i ako ne postoji neko ozbiljenije prethodno iskustvo polaznika.

Dopunski i specijalni tečajevi- dalje usavršavanje, po čitavoj širini profila, odnosno prema specijalnim znanjima koja proizlaze iz tehničkih i dr. promena koje se uvode u org.

Relativno dugotrajni org. oblici mogu trajati i godinu dana (osposobljavanje za zanimanje) ili kraće

2. Seminar

Organizacija vo rada u ob. grupama sprovodi se u različitim oblicima kao što suTečaj ili kursSeminarSastanciSavetovanjaSimpozijumiKongresiGrupne konsultacijeStaževiStudijske grupe

of 51

Kraći org. oblik koji se primenjuje pretežno kod usavršavanja zaposlenih, pri izovđenju specijalističkih programa .

Uvodni, informativni –podloga formativnim i specijalnim seminarima kojima se vrši osposobljavanje ili usavršavanje zaposlenih.

Instruktivni seminar- polaznici se osposobljavju za organizovanje i vođenje ob. procesa u svojim sredinama

3. SastanakKarakterističan za neformalno obrazovanje zaposlenih koje se javlja kao međuzavisna funkcija rada i upravljanja u radnoj organizaciji.Organizuju se kad je potrebno doneti odluku o

daljem usavršavanju i koordiniranju akcija koje su za to potrebne.

Na raznim nivoima koordinacije i u svim delatnostima radne org.

Ima 2 funkcije: Radnu

na njemu se dolazi do rešenja Vaspitno-obrazovnu

nakon svestrane analize i diskusije optimalno rešenje prihvata se i usvaja kao nova spoznaja sa direktnom aplikativnom vrednošću.

Sastanka ima voditelja, njegovi zadaci su: On saziva i vodi sastanak Iznosi probleme i cilj sastanak Animira učesnike Usmerava diskusiju Rezimira diskusiju Formuliše zaključke

Sastanci su često bez dovoljno jasno def. cilja sa nedovoljno pripremljenim učesnicima

zato je potrebno da obavi pripremu: Po potrebi dostavalja svim učesnicima sastanka poziv sa dnevnim redom Dostavlja materijale koji su potrebni za pripremu učesnika

4. SavetovanjeOnda kad se radi o složenijim a istovremeno izuzetno zančajnim dr. proizvodnim i stručnim problemima.

Učesnici su posebno kvalifikovani i odabrani pojedinci od kojih se očekuje ili

kvalitetan doprinos u radu savetovanja ili odgovarajući prenos zaključaka i rezultata u svoje radne sredine.

Najčešče je organizovano na nivou grupacija srodnih org.

of 51

ili čitave grane ili na međugranskom principu

Savetovanej ima 2 funkcije takođe Radnu Vaspitno-obrazovnu

5. Simpozijum i kongres

Org. oblici stručnog usavršavanja stručnjaka i naučnih radnika određenih struka i naučnih područja ili stručnjaak za područja na kojima se konvergentno primenjuje više naučnih disciplina .

Simpozijum u odnosu nakongres tretira uži krug naučnih problema ili čak samo jednu temu.

Veću vrednost u svrhe permanentnog usavršavanja ima sipozijum- s obzirom na eksponencijalni razvoj nauke, koji zahteva specijalizaciju naučnih i stručnih radnika.

Simpozijum može da se organizuje ne oko jednog naučnog problema već jednog praktičnog problema, čije rešavanje zahteva polidisciplinarni pristup.

Osim naučnih postoje simpozijumi raznih organizacija od društvenih do političkih, na kojim se vrši izveštavanje o aktivnostima organizacije u proteklom razdoblju,

evaluira dotadašnja paksa, utvrđuju smernice za buduće razdoblje.

Kongres pokriva celo naučno područje.Ob. delovanje kongresa vidi se još u pripremnoj fazi tokom proučavanja kongresnog materijala koji se dostavlja ušesnicima kongresa pre njihovog početka.

Rad kongresa: Izveštavanje Diskutovanje Veća obaveštenost učesnika o novim dostignućima Podiže profesionalnu etiku Podiže političku svest članstva

6. Grupna konsultacijaU radnoj organizaciji ili ob. ustanovi. Sastoji se u izmeni radnih iskustava u rešavanju određenih problema.

Razlike u odnosu na sastanak su: u značenju i širini razmatrane problematike Stručnom nivou priloga Broju učesnika Trajanju Neuporedivo složenijoj pripremi Složenijem vođenju i Angažovanoj tehnici

of 51

Eksperti za pojedine probleme daju dodatne stručno-teorijske i praktične informacije koje mogu pomoći pri rešavanju konkretnih problema u radnoj org.

Namenjen je pretežno stručnim i specijalističkim kadrovima.

7. StažDuži ili kraći boravak pojedinca ili grupa u

ob. ustanovi, zavodu , institutu ili radnoj organizacji iz privrede ili društvenoj službi, gde učesnici stiču iskustva, upoznaju se sa,

organizacijom i rešenjima pojedinih problema...

Kad se radi o stručnim kadrovima koji su tek završili školovanje može biti reči o pripravničkom stažu kao obliku sistematskog uvođenja u rad i radnu organizaciju.

Ako se radi o upućivanju na dugotrajno izučavanje određenog prof. područja već osposoboljenih radnika različitog profesionalnog ranga reč je o specijalizaciji.

8. Studijska grupaNema još uvek neku ozbiljniju primenu u ob. odraslih?Postoje različite stud. grupe za različite probelme pri pojedinim društvenoplitičkim organizacijama.

Sastaji se u kombiniranju i izmenjivenju individualnog studija, razmene iskustava i stručnih konsultacija. Grupe su relativno male, ali i opšteobrazovani i stručni nivo članova visok.

Sastanci se posebno pripremaju, izučava se dokumentacija o pojednim problemima te slučajevi iz prakse, nakon čega se vodi diskusija i evaluiraju pojedina rešenja.

Prikladan je za tretiranje problema organizacije rada i upravljanja, vođenja poslovne politike, marketinga, razvoja kadrova...

9. Individualni rad i usmereno samoobrazovanjeSve značajnija org. forma osposobljavanja, a pogotovo usavršavanja.Usmeravanje samostalnog ob. rada zapslenih vrši se

od strane ob. ustanova van radne organizacije ili to čini služba tj. centar za obrazovanje u radnoj organizaciji.

Indiviudalno samostalno učenje i studiranje najčešća je pojava kod visokokvalifikovanih stručnjaka koji su kroz svoje temeljno obrazovanje ovladali tehnikama i veštinama intelektualnog rada, te njegove organizacije. Oni prate

stručnu periodiku, lično kontaktiraju sa kolegama iz struke i samostalno izrađuju stručne radove.

Ostalim kategorijama treba pomoć dok ne postignu stepen osposobljenosti za samooobrazovanje, što je jedan od posebnih ciljeva opšteg i stručnog obrazovanja.

Usmeravanje samoobrazovanika iz radnih organizacija ostvaruje se kroz različite oblike: Dopisno školovanje Individualne i grupne konsultacije

of 51

Programirana nastava Povremena predavanja i vežbe....

čija upotreba i vrednost zavise od konkretnih uslova primene u konkretnoj ob. situaciji.

IZVOĐENJE VAS.OB. PROCESA

andragogija2007live.files.wordpress.com · web viewizbacivanja ii, iii, iv faze iz opšteg modela...

Documents