· web viewodgovori na pitanja su sakupljani putem intervjua i oni učesnici koji su izrazili...

PSRR – PODIZANJE SVESTI O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI

Izveštaj o statusu rodne ravnopravnosti u organizacijama članicama Evropskog

saveza slepih (ESS)

Istraživanje je sprovedeno u periodu od marta do maja 2018. godine od strane Švedske organizacije za lica sa oštećenjem vida (SRF) kao prvi korak u podizanju svesti o rodnoj ravnopravnosti.

PSRR - Izveštaj o statusu rodne ravnopravnosti u organizacijama članicama Evropskog saveza slepih (ESS)--------------

UVOD

Svrha istraživanja je bila da se utvrdi napredak na polju rodne ravnopravnosti, kao i da se stekne predstava o tome u kojoj meri je razmišljanje o rodnoj ravnopravnosti zastupljeno u delovanju organizacija članica. Rezultati istraživanja će se koristiti kao osnova za dalje razgovore i za kreiranje mera koje će, nadamo se, dovesti do povećanja učešća slepih i slabovidih žena u telima koja donose odluke širom organizacija članica.

REZULTATI

Sve 42 organizacije članice ESS-a su bile pozvane da učestvuju u istraživanju, a 24 je uzelo učešće. Učesnici variraju, od malih organizacija (sa manje od 800 članova), do velikih (sa više od 200.000 članova). Odgovori na pitanja su sakupljani putem intervjua i oni učesnici koji su izrazili želju da daju odgovore u pisanoj formi, tako su i učinili. Intervjuisana lica su izabrale same organizacije članice.

Prva polovina upitnika se sastojala od pitanja u vezi sa količinom:

1. Koliko je žena a koliko muškaraca u odboru? Zastupljenost žena u nacionalnim odborima se veoma razlikuje među članicama. Dva učesnika imaju 0% žena u odboru, šest ima između 1% i 20%, šest ima između 21% i 30%, jedan ima između 31% i 40%, šest ima između 41% i 50% i tri organizacije članice imaju između 51% i 60% ženskih predstavnika.

2. Da li je žena ili muškarac na jednoj od sledećih pozicija?(Predsednik, potpredsednik, drugo)

Kada posmatramo predsedničko i potpredsedničko mesto na nacionalnim odborima, 5 od 24 predsednika su žene i 8 od 40 potpredsednika su žene. Druge pozicije, kao što su blagajnik, sekretar, i dr, zauzimaju i žene i muškarci. S obzirom da se vrste ostalih pozicija razlikuju od organizacije do organizacije, nije bilo moguće izvršiti poređenje.

2


3. A kakva je situacija u regionalnim odborima (ukoliko postoje) u pogledu predsedničke pozicije: da li istu zauzima muškarac ili žena?

Kada je u pitanju predsednička pozicija u regionalnim odborima, situacija je malo drugačija. Sedam učesnika nema regionalne odbore, ali u 10 od preostalih 17 učesnika, žene zauzimaju predsedničku poziciju u 42% do 65% slučajeva. Poslednjim 7 učesnika ima 31%, 29%, 15%, 14%, 5%, 0% i 0%. Prema mišljenju nekoliko učesnika, moguć razlog za veći procenat žena na predsedničkim pozicijama u regionalnim odborima može biti taj da je često teško naći dobrovoljce za obavljanje funkcija u odboru pa takve pozicije dobija svako ko ih prihvati.

4. Kakav je procentualni odnos muškaraca i žena u članstvu u vašoj nacionalnoj organizaciji?

Na pitanje o procentualnom odnosu muškaraca i žena u članstvu u nacionalnim organizacijama, 16 učesnika u istraživanju su odgovorili da su žene zastupljene u članstvu sa 50% ili manje, jedan je odgovorio da je taj procenat 45%, jedan 30% - a ostalih šest učesnika nemaju ove podatke. Prosečno među učesnicima istraživanja žene predstavljaju 55% članstva.

Druga polovina upitnika se sastojala od pitanja koja se više odnose na kvalitet:

5. Da li ste ispitivali uslove života žena i muškaraca sa oštećenjem vida?

Tek nešto više od trećine učesnika je odgovorilo sa da. Razlikuju se dve jasne tendencije, kako u smislu sprovedenog istraživanja, tako i kada se govori o opštim utiscima: kada se radi o dostupnosti pomoći, i žene i muškarci imaju iste mogućnosti. Dostupnost posla, sa druge strane, predstavlja oblast gde se čini da su muškarci favorizovani. Slepe ili slabovide žene su nezaposlene ili rade skraćeno radno vreme u većem stepenu nego što je to slučaj sa slepim ili slabovidim muškarcima. Ova dupla diskriminacija (budući da su žene i da imaju invaliditet) je nešto o čemu treba voditi računa. Jedna od studija o uslovima života pokazuje da se slepe ili slabovide žene osećaju nesigurnije u svakodnevnom životu od slepih i slabovidih muškaraca. Ovo takođe predstavlja situaciju žena generalno u mnogim zemljama. Jedan učesnik je dao zapažanje

3


da žene više koriste psihološku pomoć (62%) nego muškarci (38%) u datoj organizaciji.

6. Da li postoje aktivnosti namenjene posebno za ženske članove (ili muške)?

14 od 24 učesnika u istraživanju obezbeđuje ili je obezbeđivalo aktivnosti tokom proteklih godina koje su namenjene isključivo ženama. To mogu biti kursevi ličnog osnaživanja gde se uči kako da se iznose argumenti, kako se vode poslovi lokalnih zajednica, uče se IT veštine i dr. Drugi kursevi okupljaju žene na aktivnostima kao što su stajling/šminkanje, aerobik, pilates, samoodbrana, prva pomoć kod kuće, kulinarstvo i druge. Jedan učesnik organizuje kurseve za žene migrante kako bi im se pomoglo da prevaziđu teškoće u integrisanju u njihovu novu zajednicu.

Jedna od organizacija učesnika koristi svoj internet sajt kako bi doprela do svojih članova ženskog pola, kako putem informacija tako i putem audio i video materijala na različite teme. Druga organizacija ima poseban dodatak u njihovom časopisu za članove koji je posvećen ženama.

Čini se da se aktivnosti uobičajeno organizuju kako za muškarce tako i za žene. U slučaju kada postoje, na primer, kursevi namenjeni posebno za žene, to je zato što je organizacija primetila posebnu potrebu ili zahtev za organizovanje takve aktivnosti.

Neke aktivnosti finansira organizacija ili država, ali se često mora konkurisati za dobijanje novca. Razlozi za ukidanje aktivnosti mogu biti nedostatak novca ili nedovoljan broj zainteresovanih osoba.

7. Da li pitanja koja se tiču rodne ravnopravnosti predstavljaju deo vašeg političkog rada/rada na širenju uticaja? Ako je odgovor da, na koji način?

Uobičajen odgovor je: „Ne, fokus je na osobama sa oštećenjem vida a ne na polu“. Ali 11 organizacija ima više ili manje izričit program rada kada je u pitanju rodna ravnopravnost, a tri od njih daju jasno potvrdne odgovore. Od ove tri, dve organizacije imaju odbore za rodnu ravnopravnost koji, kada je to potrebno, dalje obrađuju razna pitanja i zahtevaju preduzimanje radnji lobiranja.

4


8. Na skali od 1 do 10, gde je 1 = nema prioritet, a 10 = visok prioritet, koju biste ocenu dali radu vaše organizacije na rodnoj ravnopravnosti?

Odgovori su veoma šarenoliki i kreću se u rasponu od 1 do 9 (dva učesnika nisu želela da daju procenu). Od 22 odgovora ocena 5 je data u 32% slučajeva. U 68% slučajeva date su ocene od 4-7.

Napominjemo da su odgovori na ovo pitanje samo procena koju je dao neko iz organizacije ko je razmatrao pitanje u kojoj meri je pitanje rodne ravnopravnosti prioritet danas. Odgovori ne kažu ništa o tome dokle je rad na rodnoj ravnopravnosti stigao u okviru organizacije.

9. Kako bi po vama ESS trebalo da postupa u vezi sa pitanjima rodne ravnopravnosti?

Ovo vrlo otvoreno pitanje je izazvalo mnogo različitih predloga. Oni se mogu klasifikovati u četiri glavne oblasti:

A. Osnaživanje žena u svim organizacijama članicama ESS-a putem različitih aktivnosti kao što su obuke i putem deljenja dobrih primera o aktivnostima koje su se dobro pokazale.

B. Obezbediti jednaku zastupljenost u odborima i drugim telima zaduženim za donošenje odluka. Promena "kulture dominiranja muškaraca". Traženje mogućnosti da se olakša uzimanje učešća od strane žena. Promena procedura sastanaka kako bi se iste učinile transparentnijim i logičnijim.

C. Uključivanje muškaraca u rad na rodnoj ravnopravnosti.

D. Integrisanje razmišljanja o rodnoj ravnopravnosti u sve oblasti rada i perspektive rodne ravnopravnosti u sve akte, dokumenta o stanovištu, politike i slična dokumenta ESS-a.

Kompletna lista svih komentara je uključena na kraju izveštaja.

5


Zaključci

Rad na rodnoj ravnopravnosti napreduje u organizacijama članicama ESS-a iako situacija nije homogena i potrebno je uložiti značajan rad kako bi se dalje povećala zastupljenost i učešće žena. Kada uporedimo procenat članova ženskog pola na nacionalnom nivou sa procentom žena koje se nalaze u nacionalnim odborima, vidimo da se u većini slučajeva ovi procenti ne slažu. Takođe, rad na rodnoj ravnopravnosti ima veoma različit prioritet u različitim organizacijama.

Žene su pod rizikom od duple diskriminacije u većem stepenu nego muškarci. Mnoge organizacije članice organizuju aktivnosti raznih vrsta za žene - od kojih neke imaju više društvenu svrhu, a druge imaju više edukativni/lično-razvojni sadržaj.

Rad najvećeg broja organizacija učesnica se fokusira na diskriminaciju slepih i slabovidih osoba, a ne na pitanja rodne ravnopravnosti. Ipak, svest o rodnoj ravnopravnosti je prisutna u mnogim organizacijama od kojih su neke uvele mehanizme za konkretan rad na tim pitanjima.

ESS-u je ponuđeno mnogo dobro promišljenih predloga mogućih načina nastavka rada na rodnoj ravnopravnosti od strane učesnika istraživanja. Izveštaj predstavlja osnov za nastavak razgovora o daljim aktivnostima na projektu.

6


Dodatak

10. Kako bi po vama ESS trebalo da postupa u vezi sa pitanjima rodne ravnopravnosti?

Ovo vrlo otvoreno pitanje je izazvalo mnogo različitih predloga:

Odgovor 1: „Važno je da se organizacije članice bave ovim pitanjima. Ovaj projekat je dobra stvar. Rodnoj ravnopravnosti bi trebalo posvetiti pažnju u okviru svake organizacije.‟

Odgovor 2: „ESS mora da postigne rodnu ravnopravnost postepeno u skladu sa interesima i potrebama žena. Takođe, mislim da ESS treba da se potrudi da angažuje žene kao aktiviste.‟

Odgovor 3: „Mi čvrsto podržavamo aktivnosti u vezi sa podizanjem svesti (na primer, ESS video koji predstavlja priče žena sa oštećenjem vida). Takođe, podržavamo razmenu dobre prakse – na primer u oblasti profesionalnih socijalnih službi za žene sa oštećenjem vida. Mi bismo podržali aktivnosti i preporuke pomenute u izjavi Svetskog saveza slepih na međunarodni dan žena kao i pružili podršku povećanju liderskih kapaciteta i samopouzdanja žena uopšte (posebno u zemljama u razvoju).‟

Odgovor 4: „Generalno je važno ne fokusirati se na rodnu ravnopravnost, već integrisati način razmišljanja o rodnoj ravnopravnosti u sve sfere rada. Takođe je važno obučavati žene i povećavati njihovo samopoštovanje. Treba staviti veći fokus na muškarce! Oni moraju da razumeju problem sa nejednakošću. Dobro je prikupljati podatke (kao što je slučaj u ovom projektu) da bi se isti mogli koristiti kada se radi na promenama. Mislim da konferencije i radionice privlače ljude i kada oni prisustvuju takvim događajima osećaju se obaveznim da primene ono što su naučili na istim.‟

Odgovor 5: „ESS bi trebalo da sprovede istraživanje kako bi se utvrdilo šta sprečava žene da učestvuju. Postoje razlike između zemalja (u pogledu čuvanja dece, mogućnosti sticanja visokog obrazovanja...). Sredstva kojima bi se to moglo postići mogli bi biti sastanci žena.‟

7


„Mi verujemo da je važno da ESS radi na pitanjima rodne ravnopravnosti u zemljama u kojima još uvek postoje velike razlike. ESS može da pomogne organizacijama članicama u ovim zemljama u smislu obučavanja ljudi putem kampanja sa ovom temom i u smislu organizovanja kurseva sa ciljem jačanja i osnaživanja žena sa oštećenjem vida.‟

Odgovor 6: „Prikupljanje podataka, podvlačenje trendova i zapažanje lošeg ponašanja, isključivanja, nasilja, zlostavljanja ili slično. Obezbeđivanje ženskog odeljenja ili mreže. Staranje da se pitanja rodne ravnopravnosti na ravnopravan način budu predstavljena na generalnoj skupštini.‟

Odgovor 7: „Obaveštavanje o primerima dobre prakse! Razgovor o pozitivnim aktivnostima i programima zemalja / organizacija koje su naprednije u pogledu rodne ravnopravnosti. Sprovođenje istraživanja kao što je ovaj. Razviti odgovarajuće alate/sredstva. Podizati svest. Imati za cilj podizanje svesti kod muškaraca!‟

Odgovor 8: „Pitanje rodne ravnopravnosti je važno i mora mu se posvetiti veća pažnja. Pokušati da se promeni „kultura dominiranja muškaraca‟. Treba tražiti mogućnosti za olakšavanje učešća majki (finansijska podrška za troškove dadilja, na primer). Promena procedura sastanaka kako bi se oni učinili transparentnijim i logičnijim i formirati ih tako da budu prilagođeni osobama sa oštećenjima vida. Ograničiti vreme držanja funkcije u odboru i mogućnost da se bude u odboru nekoliko mandata.‟

Odgovor 9: „ESS bi trebalo da lobira za donošenje direktiva protiv višestruke diskriminacije. ESS bi takođe trebalo da radi na projektima rodne ravnopravnosti u okviru saveza.‟

Odgovor 10: „Ženska mreža postoji i to je dobro, ali nije jasno ko je deo nje i kada. Potrebno je nešto konkretnije. Okupljanje gde se žene sreću i zaista razmenjuju iskustva i razgovaraju o idejama i o stvarima koje treba uraditi. Ne redovni sastanak, već dogovoren po potrebi. Ali to nije pitanje koje treba da inicira kancelarija u Parizu – inicijativa treba da dođe od članova. I ESS i svetski savez slepih uglavnom vode muškarci i veoma su tradicionalni. Više žena mora biti deo tela koja donose odluke.‟

8


Odgovor 11: „Iz mog iskustva, u prošlosti se ESS previše koncentrisao na teoretske principe ali često odluke i/ili dokumenti koji su u tom pogledu donošeni, nisu se mogli primeniti niti uvesti bilo gde. Smatram da je neophodno sa jedne strane organizovati delotvorne kampanje kojima bi se pružale informacije o jednakoj zastupljenosti muškaraca i žena, nasilju zasnovanom na polu, majčinstvu, pravu na usvajanje, zaposlenje i slično, i sa druge strane, ustanoviti alate, kao što su priručnici, obuke na daljinu, dokumentarci, kratka videa kojima se podiže svest o problemu. Mogla bi biti dobra ideja imati publikaciju ili članke koji bi se delili udruženjima članicama kako bi se žene u drugim zemljama obavestile o aktivnostima koje ESS preduzima kako bi se promovisale žene ili o inicijativama koje privlače više pažnje, kako bi se takve radnje preduzimale i u drugim zemljama. Bilo bi korisno kada bi ESS mogao organizovati redovne audio konferencije sa nacionalnim odborima iz različitih zemalja.Još jedna ideja je da bi ESS mogao da ima radio emisiju koja bi se bavila raznim pitanjima za koja su Evropljanke zainteresovane ili pitanjima koja predloži sam ESS.‟

Odgovor 12: „Pitanje rodne ravnopravnosti bi trebalo integrisati u razna druga pitanja. Muškarci i žene treba da rade zajedno, da se dopunjuju.‟

Odgovor 13: „Smatramo da bi ESS trebalo da uspostavi standard u području rodne ravnopravnosti za sve organizacije članice. Dole slede neke od preporuka: trebalo bi da se usvoji i stupi na snagu propis prema kome bi 50%

delegata na generalnoj skupštini bile žene; Broj muškaraca i žena u upravnom odboru, a kasnije i u drugim

organima i radnim komisijama treba da bude jednak. Trebalo bi organizovati redovne obuke u oblasti rodne

ravnopravnosti uz aktivno učešće svih organizacija članica. ESS bi trebalo da pruži podršku i radi zajedno sa organizacijama

članicama kako bi se pomoglo slepim ženama u zemljama ovih organizacija da podjednako uživaju sva osnovna prava i slobode.

ESS bi trebalo da bude aktivno uključen u rad organizacija članica u pogledu rodne ravnopravnosti. Najbolje prakse u pogledu rodne ravnopravnosti, ukoliko postoje, trebalo bi da se javno dele u

9


zemljama organizacija članica kako bi se stvorio određeni društveni pritisak.

ESS bi trebalo da uspostavi skupštinu sačinjenu od žena članova iz svih organizacija članica. Predstavnici na ovim skupštinama bi trebalo da se menjaju na svakoj sednici generalne skupštine. Ova skupština bi trebalo da održava sednice u svim zemljama gde postoje organizacije članice. Praksa zemlje u kojoj se održava sednica u pogledu rodne ravnopravnosti u privatnom i javnom životu trebalo bi da se javno objavi.‟

Odgovor 14: „Važno je držati ovu temu aktivnom. Važno je da oba pola učestvuju u aktivnostima. Treba osnažiti žene, učiniti da imaju više samopouzdanja. Omogućiti učešće majkama.‟

Odgovor 15: „ESS bi trebalo da vrši edukaciju, podiže svest u zemljama članicama ESS da rodna ravnopravnost omogućava bolje razumevanje problema i žena i muškaraca. ESS takođe može da ukaže na prednosti i mane oba pola. ESS bi mogao da promoviše kreativne žene i muškarce. Moj predlog bi bio da ESS organizuje zajedničke radionice za muškarce žene u oblasti upravljanja organizacijom.‟

Odgovor 16: „Dobro je da se žene i devojke motivišu kroz različite aktivnosti. ESS-ov projekat VISAL je bio dobar projekat.‟

Odgovor 17: „Prvi korak je da se obezbedi jednaka zastupljenost u odborima i drugim telima zaduženim za donošenje odluka. Ovo važi za strukturu i aktivnosti širom saveza kao celine.‟

Odgovor 18: „ESS bi trebalo da usvoji dvosmerni pristup koji podrazumeva uključivanje perspektive rodne ravnopravnosti u sve akte, dokumente o stanovištu, politike i slična dokumenta ESS-a, a koji istovremeno razvija specifične aktivnosti u okviru organizacije koje imaju za cilj da se bave problemima slabovidih žena i devojaka u Evropi. Ove aktivnosti treba da vode same slepe i slabovide žene.‟

Odgovor 19: „Oslanjajući se na direktive evropske unije i sve važeće međunarodne akte koji definišu ovo pitanje i imajući u vidu da je jadan od 17 ciljeva Agende 2030 upravo pitanje rodne ravnopravnosti, verujemo da bi ESS trebalo da uključi i promoviše

10


pitanje rodne ravnopravnosti u program svojih aktivnosti. Organizovanjem edukativnih sastanaka i regionalnih konferencija i primenom aktivnosti projekta, neophodno je afirmisati aktivno učešće žena u svim segmentima društvenog života. Bilo bi veoma korisno istaći dobru praksu određenih zemalja koja bi trebalo da služi kao primer za druge. Takođe je neophodno da se objave svi međunarodni akti na internet sajtu, kao što su članovi konvencija, povelja, deklaracije, direktive i drugi dokumenti koji predlažu i preporučuju fer odnos prema rodnoj ravnopravnosti.“

„Ovaj izveštaj je ko-finansiran od strane programa Evropske unije o pravima, jednakosti i građanstvu.‟

KRAJ DOKUMENTA

11

· web viewodgovori na pitanja su sakupljani putem intervjua i oni učesnici koji su izrazili...

Documents