web viewzakona o izgradnji objekata slu`beni glasnik sr srbije br.10/84, slu`ba za bezbednost i...

D O O R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije

U P U T S T V OZA RAD NA JU@NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK ZA ETA@U 185

Majdanpek, maja 2009. god.

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-0204.02.2003. god.Majdanpek

Na osnovu ~l. 30. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i}_lan 31. Zakona o izgradnji objekata Slu`beni glasnik SR Srbije br.10/84, RTB Bor - grupa DOO Rudnik bakra Majdanpek izdaje slede}u

P O T V R D U

1. Da je radna organizacija RTB Bor - grupa, DOO Rudnik bakra Majdanpek, Radni tim za poslove povr{inske eksploatacije izradila UPUTSTVO ZA RAD NA JU@NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK ZA ETA@U 185

2. Da je isto izradjeno u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz 1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o sadr`aju rudarskih projekata (Slu`beni glasnik SR Srbije br. 27 od 26. juna 1997. god. ~l.43.)

3. Da je izvr{ena stru~na i ra~unska kontrola.

4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehni~ke dokumentacije i u druge svrhe se nemo`e upotrebiti.

20. 05. 2009. god. VD DIREKTOR DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEKMajdanpek ___________________________________

2

Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekSlu`ba za bezbednost i zdravlje na raduBroj III-1820.05.2009. god.Majdanpek

Na osnovu ~l. 26. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i ~lan 31. Zakona o izgradnji objekata Slu`beni glasnik SR Srbije br.10/84, Slu`ba za bezbednost i zdravlje na radu pri DOO Rudnika bakra Majdanpek izdaje slede}u

P O T V R D U

1. Da je Slu`ba za bezbednost i zdravlje na radu pri DOO Rudnik bakra Majdanpek izvr{ila uvid u UPUTSTVO ZA RAD NA JU@NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK ZA ETA@U 185.

2. Da je UPUTSTVO ZA RAD NA JU@NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK ZA ETA@U 185 uradjeno u skladu sa Zakonom o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i da je u skladu sa va`e}im tehni~kim propisima i propisima o bezbednosti i zdravlja na radu.

3. Da se prema UPUTSTVU ZA RAD NA JU@NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK ZA ETA@U 185, {to se ti~e bezbednosti i zdravlja na radu, mogu izvoditi radovi.

20. 05. 2009. god.Majdanpek

RUKOVODIOC SLU@BE ZA BEZBEDNOST

3

I ZDRAVLJE NA RADU RBM-a ___________________________________

Markovi} Andreja, dipl.ing.rud.

SPISAK IZRADJIVA^A UPUTSTVA ZA RAD NA JU@NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK ZA ETA@I 185

Odgovorni projektanr: JOVANOVI] D. DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Re{enje br. III-02/6/2009.

____________________________________

Tehni~ka obrada: JOVANOVI] D. DRAGOLJUB, dipl.ing.rud

____________________________________

4

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/606.05.2009. god.Majdanpek

Na osnovu ~lanova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica koja izradjuju rudarske projekte donosim slede}e

R E [ E N J E

Da se za ODGOVORNOG PROJEKTANRA za izradu UPUTSTVA ZA RAD NA JU@NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK ZA ETA@U 185 odredjuje JOVANOVI] DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. ovla{}enje br. 152-966/79.

VD DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

5

___________________________________ Miladinovi} Vitomir, dipl.ing.rud.

UPUTSTVO ZA RAD NA POVR[INSKOM KOPU JU@NI REVIR NA RADILI[TU MALI PEK ZA ETA@UU 185

1.0. UVOD

Posle detaljnog razmatranja poslovodstva i stru~nih ljudi iz ove oblasti do{lo se do zaklju~ka da je, radi obezbedjenja boljeg sadràja bakra u rudi u RBM-u za sada jedino mogu}e da se sa Povr{inskog kopa Ju`ni revir iz zahvata Mali Pek sa et. 185 da' odredjena koli~ina rude koja je, {to se jalovine ti~e, otkrivena ali se nalazi ispod nivoa akumulacije vode. Radovi na ovom radili{tu se izvodili po "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja rude u severnom delu kopa Ju`ni revir RBM-a" po kome postoji uredna privremena dozvola za rad i prema "Uputstvu za rad na Ju`nom reviru DOO RBM u zoni reke Mali Pek, medjutim kako radovi postaju specifi~ni (radi se usekom ispod akumulacije vode) ukazala se potreba za ovakvim uputstvom za rad.

2.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA

2.0.1. Radili{te i na~in izvodjenja radova

Radovi otkopavanja dela etaè 185 }e se izvoditi u obliku useka sa niskopnim otvaranjem po ve} poznatom i uhodanom postupku (prilozi: Plan otkopavanja etaè 185, Podu`ni profil po osi useka i popre~ni profil preko useka). Usek otvaranja }e biti pod padom od 10 % i ima}e pravac padu ka severoistoku. Planira se da visina etaè bude 8 metara. [irina useka otvaranja i etaè pri dnu treba da bude od 30 do 35

6

metara. Po~etak useka otvaranja su ta~ke "A" i "B" na nivou +205m i sa koordinatama: A x=19533 y=74600 i B x=19.530 y=74630. Smatra se da }e iz useka otvaranja mo}i da se da oko 23.000 t rude i sa otvorene etaè oko 47.000 t {to ~ini ukupno 70.000 t. Radovima otkopavanja trba da prednja~e privremeni vodosabirnici koji }e se izradjivati na dnu useka sa ju`ne strane. U vodosabirnicima }e biti montirane pumpe kojima bi se vr{ilo odvodnjavanje useka.

2.0.2 Mere predostro`nosti iz oblasti organizacije rada u vreme izvodjenja radova

Zbog velike slivne povr{ine koja se nalazi iznad aktuelnog radili{ta odnosno velikog priliva vode od letnjih pljuskova , koji u ovom podru~ju mogu biti vrlo obimni, u kratkom vremenskom periodu, radi se o minutima, postoji opasnost da se usek etaè 185 ispuni vodom odnosno da dodje do potapanja bagera. S' toga je neophodno:1. Da rukovodioci i smenski rukovodioci Povr{inskog kopa stalno prate vremensku situaciju podruu~ja Majdanpeka i u skladu sa tim organizuju radove na ovom radili{tu.

* U koliko se pre po~etka rada proceni da postoji opasnost od nevremena, ve}ih ki{a ili pljuskova, na ovom radili{tu ne treba izvoditi radove a

bager mora biti sklonjen na nivo etaè 200 (nesme biti u useku et.185).

* U koliko su radovi u toku (bager je u useku et. 185) a proceni se da se

sprema nevreme (ve}a ki{a), obustaviti rad na ovom radili{tu i bager

odmagh, najbolje je ako to moè regularnim putem (sopstvenim

transportom) a ako ne uz sva raspoloìva pomo}na sredstva (buldozer

B6 i vu~om kamionima) izv}i na nivo etaè 200.* Ako dodje do kvara na bageru za koji se proceni da bi

potrajao duè, bager mora biti izvu~en na etaù 200.* Ako dodje do prekida u napajanju bagera el. energijom a proceni se da se sprema nevreme, pomo}nim sredstvima

7

(buldozerom i kamionima) izvu}i bager na et. 200.* Za slu~aj prekida u napajanju el.energijom odnosno

prekida ispumpavanja vode el. pumpama, pre po~etka radova nabaviti pumpu sa benzinskim motorom ili dogovoriti sa Vatrogasnom jedinicom na~in i postupak da oni u tom slu~aju sa svojom pumpom na benzin priteknu u pomo}.* U slu~aju da je buldozer B6 u kvaru ne raditi na ovom

radili{tu.* U slu~aju da sistem za ispumpavanje vode nije u funkciji,

ne raditi na ovom radili{tu a bager treba da bude na nivo etaè 200.* Stalno kontrolisati zapunjenost odnosno propusnost kanala

oko usekaet. 185. Ako se zapazi i najmanje o{te}enje odnosno prepreka oticanju ili gubljenje vode iz kanala odmah ta mesta popraviti.

* Stalna kontrola kanala i za{titnih bedema oko useka etaè 185. U koliko je na nekom mestu do{lo do o{te}enja odmah to mesto popraviti.* U koliko se na nekom mestu, bilo to iz bokova ili sa dna, u useku zapazi ve}i dotok vode od o~ekivanog odmah van useka potraìti mesto (pukotinu) gde voda ulazi i zatvoriti ulaz glinovitim materijalom.

Po{to ovim uputstvom, kolikogod to èleli, u ovom momentu nemogu da se predvide sve opasnosti i situacije, prepusta se neposrednim organizatorima proizvdnje da u interesu sigurnosti, u zavisnosti od konkretne situacije, preduzmu adekvatne mere za koje smatraju da su najprimerenije u datoj situaciji. U koliko je problem takve prirode da ga ne mogu sami re{iti treba zatraìti pomo} od deùrnog inènjera ili vi{ih rukovodioca.

2.1. Pripremni radovi i rudarsko odràvanje kopa

8

Radovi }e se izvoditi po nalogu rukovodioca kopa i prema trenutnim potrebama po nalogu neposrednih organizatora poslova (poslovodja smena). Za ovu potrebu {to manje koristiti buldozer B6 kako bi uvek bio u ispravnom stanju i mogao da usko~i u slu~aju opasnosti.

To {to se ruda nalazi ispod akumulacije vode radove ~ini sloènijim, rizi~nim po mehanizaciju (naro~ito bager M11), komplikuje ih, oteàva i zahteva da se izvode uz predhodno predzete mere predostro`nosti koje se u ovom momentu mogu predvideti i uz posebnu opreznost. Pod merama predostro`nosti podrazumeva se odredjen broj poslova koje treba odraditi pre po~etka neposrednih radova gde bi spadalo:1. Izrada za{titnih kanala oko mesta predvidjenog za rad na et. 185.2. Izrada za{titne bankine izmedju kanala i etaè3. Izrada za{titne bankine prema akumulaciji vode.4. Instalisanje sistema za ispumpavanje vode iz useka eta. 1855. Obezbediti benzinsku pumpu za ispumpavanje vode za slu~aj nestanka struje. 6. Obezbediti stalno prisustvo buldozera B6.7. Obezbediti 2 sajle za izvla~enje bagera M11 vozilima.8. Proveriti stanje u{ica na bageru za priklju~enje sajli za izvla~enje.9. Obezbediti bolcne i {ekle za priklju~ivanje sajli na bageru i vozilu.10. Sagledati potencijalne opasnosti i isplanirati mere za njihovo predupredjenje.

2.1.1. Izrada za{titnih kanala oko mesta predvidjenog za rad na et. 185.

Za prihvatanje povr{inskih i podzemnih voda iznad nivoa et. 200 i gravitaciono vodjenje ovih voda u akumulaciono jezero treba uraditi obodne kanale oko radili{ta sa za{titnom bankinom (prilog Plan otkopavanja dela etaè 185). Sistem bi se sastojao od dva kanala, zapadnog i isto~nog. Oba kanala bi zapo~ela na severu etaè 200 na mestu vododelnice. Od mesta vododelnice zapadni kanal bi prihvatao vode iznad nivoa etaè 200 sa severozapadne strane i preko kanala u transportnom putu

9

vodio vodu u amumulaciono jezero. Isto~ni kanal bi prikupljao vodu sa severoisto~ne strane iznad nivoa etaè 200 i takodje vodio vodu u akumulaciono jezero.

2.1.2. Izrada za{titne bankine izmedju kanala i etaè

Bankinu uraditi izmedju kanala za prikupljanje i odvodjene vode u akumulaciono jezero i useka sa zapadne, severne i isto~ne strane, prema priloènom planu. Svrha bankine je za{tita useka od nepredvodjenih prodora voda (za slu~aj zaru{avanja kanala ili ve}eg dotoka voda)

2.1.3. Izrada za{titne bankine prema akumulaciji vode.

Radi odbrane useka od prodiranja vode sa ju`ne strane (od akumulacionog jezera) neophodno je (sa ju`ne strane useka), prema planu otkopavanja, uraditi za{titnu bankinu, ne vi{u od 2 metra i ne niù od 1 m iznad nivoa akumulacionog jezera. Bankina treba a bude dobro ugaèna te{kim vozilima kako bi se, {to je mogu}e vi{e, spre~ilo prodiranje vode u usek. Bankina bi ujedno posluìla kao put za opsluìvanje bu{ilice, put za miniranje i ostale rudarske radove. Ovim putem bi bila poloèna visokonaponska kabla za napajanje el. energijom bagera i bu{ilice.Preko pomenute bankine, na po~etku i na kraju (na zapadnom i isto~nom delu) bi prolazili obodni kanali za gravitaciono oticanje voda koje dolaze oko useka.

2.1.4. Instalisanje sistema za ispumpavanje vode iz useka eta. 185

Radi odvodnjavanja useka neophodna je izrada privremenih vodosabirnika koji bi se radili sa desne, odnosno ju`ne, strane useka, bili bi niì od dna useka i prednja~ili radovima.Prema ve} uhodanom postupku za ovakve radove, u vodosabirnike bi se postavljale elektri~ne potapaju}e pumpe. Radi prepumpavanja vode iz useka u akumulaciono jezero preko bankine bi bio postavljen cevovod. Izrada novih vodosabirnika i sistema za prepumpavanje vode bi prednja~ilo radovima

10

otkopavanja u useku.

2.1.5. Benzinska pumpa za ispumpavanje vode za slu~aj nestanka struje.

Za slu~aj prekida u napajanju el.energijom odnosno prekida ispumpavanja vode el. pumpama, neophodno je obezbediti pumpe sa benzinskim motorom. Ako nije mogu}e nabaviti takve pumpe dogovoriti sa Vatrogasnom jedinicom na~in i postupak da oni u tom slu~aju sa svojom pumpom na benzin priteknu u pomo}.

2.1.6. Prisustvo buldozera B6.

Radi pomo}i pri spasavanju bagera iz useka od nepredvidjenih i nepo`eljnih de{avanja (nagli prodor voda, kvar na pumpi i sistemu za ispumpavanje, nestanak struje, nepredvidjeni kvar i i.t.d) neophodno je stalno prisustvo buldozera interne oznake B6.

2.1.7. Sajle za izvla~enje bagera M11 vozilima i potrebni priklju~ci.

Za slu~aj izvla~enja ili pomaganja pri izvla~enju bagera vozilima neophodno je obezbediti dve sajle sa odgovaraju}im priklju~cima.

2.2. Bu{enje Ova tehnolo{ka operacija }e se izvoditi po uhodanom

postupku za ovakve vrste radova, od slu~aja do slu~aja, a prema postoje}im projektima i uputstvima za rad uz neposrednu organizaciju i kontrolu rukovodstva povr{inskog kopa, rukovodioca bu{a~ko minerskih radova i neposrednih organizatora poslova (poslovodje smena). Za primarno bu{enje }e biti upotrebljena bu{ilica BE 45R interne oznake BE-7. Za b{enje eta`nih pragova (`olova) i blokova ve}ih gabarita, u koliko ih bude, bi}e upotrebljavana bu{ilica "Crawller".

11

2.3. Miniranje

Miniranje na povr{inskim kopovima Severnog i Ju`nog revira RBM-a vr{i se prema "Dopunskom rudarsko projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na povr{inskom kopu RBM-a" i "Dopunskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-PEM na povr{inskim kopovima RBM-a".

Radili{te koje tretira ovo uptstvo "Mali Pek" nalazi se na severnom delu Povr{inskog kopa Ju`ni revir. U okviru ovog radili{ta izvodjeni su radovi od nivoa +380m pa zaklju~no sa nivoom +205m (Etaè 365, 350, 335, 320, 305, 290, 275, 260, 245, 230, 215 i 200).

Pomenuto radili{te je u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom ispod klizi{ta, pored ovoga, u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi akumulacija vode, industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek).

Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo kratkom vremenskom periodu oslobadja velika koli~ina energije. Jedan deo oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje stenske mase a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom masivu na izazivanju seizmi~kih pomeranja.

Kako miniranje od svih tehnolo{kih operacija ima najve}i udeo na odrànje stabilnosti bokova kopa i okolnih objekata, u cilju smanjenja {tetnih seizmi~kih efekata a istovremeno ve}eg iskori{}enja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase, potrebno je vrlo pa`ljivo odredjivati optimalne parametre bu{a~ko minerskih radova.

Uticaj seizmi~kog dejstva na okolne objekte do sada je ispitivano u vi{e navrata. Najpouzdanije ispitivanje je obavljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofizi~kog zavoda i Rudarskog instituta iz Beograda. Koriste}i njihova merenja i istraìvanja kao i ste~eno iskustvo usvoji}e se parametri za

12

obavljanje bu{a~ko minerskih radova na pomenutom radili{tu.Kako se radi o ve} razradjenom rudniku, moè se

re}i da mineri imaju dovoljno iskustva sa miniranjem u konkretnoj steni te u ovom Uputstvu ne}e biti posebno prora~unavana specifi~na potro{nja eksploziva ve} }e biti data samo osnovna na~ela miniranja, onoliko koliko je neophodno da se mineri podsete na specifinost radili{ta.

2.3.1. Parametri bu{ako minerskih radova

Prilikom miniranja na radili{tu Mali pek postoje dva slu~aja, miniranje kada je visina serije manja od 15 m (pri izradi useka i zaseka otvaranja etaà) i miniranje serije ~ija je visina 15 m. U konkretnom slu~aju miniranje se vr{i kada je visina serije manja od 15 m.

Miniranje useka i zaseka otvaranja pojedinih etaà vr{iti u vi{e serija. Minske bu{otine treba da budu paralelne osi useka odnosno zaseka sa usmerenjem bu{otina u prvom redu serije u pravcu napredovanja useka otvaranja dok usmerenje ostalih bu{otina kod svih serija }e biti pribli`no ka prvom redu bu{otina. Bu{otine bu{iti pod uglom od 75° sa rasporedom i dubinama koje }e za konkretne uslove odrediti stru~no lice iz ove oblasti.

Po{to se o~ekuje da }e bu{otine biti ovodnjene punjenje minskih bu{otina }e se vr{iti mehanizovano vodootpornim eksplozivom i to koli~inama koje }e za konkretne uslove odrediti stru~no lice a koje nesmeju pre}i 400 kg po bu{otini odnosno intervalu. Iniciranje eksploziva vr{iti busterima od 360 gr. Za bu{otine dubine do 13 m iniciranje vr{iti sa jednim busterom sa dna bu{otine. Za dubine bu{otina preko 13 m iniciranje vr{iti sa dva bustera i to oba sa dna.

Skre}e se pa`nja Radnoj grupi "Miniranje" da prilikom izvodjenja radova (miniranja) na radili{tu "Mali Pek", zbog blizine objekta od posebne vanosti (radili{te je u neposrednoj blizini pa

13

~ak i jednim delom ispod klizi{ta, uz samo radili{te je akumulacija vode, u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), obrate posebnu pa`nju.

Predostro`nost bi se sastojala u izboru optimalnog broja bu{otina, rasporeda, usmerenja i za~epljenja, odredjivanja maksimalne koli~ine eksploziva po intervalu i seriji i najpovoljnijeg redoseda aktiviranja pojedinih punjenja u seriji.

Maksimalna koli~ina eksploziva "q" po intervalu usporenja u zavisnosti od rastojanja od ugroènog objekta "d", prema Studiji ispitivanja i definisanja seizmi~kih dejstava miniranja na povr{inskom otkopu RBM-a koju je 1983. godine uradio Institut za bakar iz Bora, nesme da predje: q = (d-41,84)/k (kg)gde je:

k=0,14 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,21 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,35 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Maksimalna koli~ina eksploziva po seriji "Q" u zavisnosti od rastojanja ugroènog objekta "d" nesme da predje:

Q = (d-41,86)/0,014 (kg)gde je:

k=0,014 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,021 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,035 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Formule se ne mogu primeniti za intervale usporenja manja od 20 milisekundi i rastojanja od ugroènog objekta manja od 75 m.

Miniranje vangabaritnih blokova vr{iti isklju~ivo stavljanjem eksploziva u bu{otinu (nikako nalepljivanjem). O

14

koli~ini eksploziva po bloku i usmerenju bu{otine vangabaritnog bloka strogo voditi ra~una.

2.3. UtovarI ova tehnolo{ka operacija }e se izvoditi po uhodanom

postupku za ovakve vrste radova a prema postoje}im projektima i uputstvima za rad uz neposrednu organizaciju i kontrol rukovodstva povr{inskog kopa, rukovodioca utovara i neposrednih organizatora poslova (poslovodje smena). Za utovar se predvidja bager ka{ikar tipa MARION 191 II interne oznake M-11. Najve}i rizik i opasnost, naro~ito po bageru, je u ovoj tehnolo{koj opreaciji pa stoga ovde treba preduzeti najve}u opreznost i mere predostro`nosti.

2.4. Transport

Transport rude sa ovog radili{ta }e se vr{iti postoje}om flotom kamiona. Izbor kamiona se prepusta neposrednim rukovodiocima (poslovodjama smena) da u zavisnosti od trenutne situacije i raspoloìvosti transportne opreme, to u~ine. Predlaè se da se za ovu potrebu koriste pouzdaniji kamioni i sa ve}om manevarskom sposobno{}u. Za izvoz rude sa ovog radili{ta }e se koristiti ve} postoje}i transportni putevi do radili{ta Mali Pek.

2.5. Odvodnjavanje

Za redovno odvodnjavanje aktuelnog radili{ta treba primeniti dva nezavisna sistema. Prvim sistemom treba prihvatiti povr{inske i podzemne vode koje dolaze iznad nivoa etaè 200 i odvesti ih u akumulaciono jezero. Drugi sistem ~ini ispumpavanje vode iz useka.

Za prihvatanje povr{inskih i podzemnih voda iznad nivoa et. 200 i gravitaciono vodjenje ovih voda u akumulaciono jezero treba uraditi obodne kanale oko radili{ta sa za{titnom bankinom (prilog Plan otkopavanja dela etaè 185). Sistem bi se sastojao od dva kanala, zapadnog i isto~nog. Oba kanala bi zapo~ela na severu etaè 200 na mestu vododelnice. Od mesta

15

vododelnice zapadni kanal bi prihvatao vode iznad nivoa etaè 200 sa severozapadne strane i preko kanala u transportnom putu vodio vodu u amumulaciono jezero. Isto~ni kanal bi prikupljao vodu sa severoisto~ne strane iznad nivoa etaè 200 i takodje vodio vodu u akumulaciono jezero.

Za odvodnjavanje useka ispumpavanjem vode neophodno je izradjivati privremene vodosabirnike na dnu useka sa ju`ne strane koji bi prednja~ili radovima i bili na nièm nivou. U vodosabirnike bi se stavljale pumpe koje bi sistemom cevovoda preko za{titne bankine ispumpavale vodu u akumulaciono jezero.

Za slu~aj kvara na sistemu sa ispumpavanje vode iz useka, nestanka el. energije ili druge nepredvidjene situacije zbog ~ega se mora kra}e ili duè stati sa ispumpavanjem vode neophodno je nabaviti pumpu na benzinski pogon ili dogovoriti sa Vatrogasnom jedinicom da u ovakvim slu~ajevima oni usko~e u pomo}.

3.0. POSEBNE MERE ZA[TITE

1. Time {to }e se planirani radovi izvoditi ispod nivoa akumulacije vode bi}e sloèniji, rizi~niji po mehanizaciju (naro~ito bager M11) i komplikovaniji su. Radovi se s' toga nesmeju zapo~eti bez bez predhodno sprovedenih mera predostro`nosti koje se u ovom momentu mogu predvideti. Pod merama predostro`nosti podrazumeva se odredjen broj poslova koje treba odraditi pre po~etka neposrednih radova gde bi spadalo:

* Izrada za{titnih kanala oko mesta predvidjenog za rad na et. 185.

* Izrada za{titne bankine izmedju kanala i etaè* Izrada za{titne bankine prema akumulaciji vode.* Instalisanje sistema za ispumpavanje vode iz useka eta.

185* Obezbediti pumpu za ispumpavanje vode na benzin* Obezbediti stalno prisustvo buldozera B6.* Obezbediti 2 sajle za izvla~enje bagera M11 vozilima.* Proveriti stanje u{ica na bageru za priklju~enje sajli za

izvla~enje.* Obezbediti bolcne i {ekle za priklju~ivanje sajli na bageru i

16

vozilu.* Sagledati potencijalne opasnosti i isplanirati mere za

njihovo predupredjenje.

2. Zbog velike slivne povr{ine koja se nalazi iznad aktuelnog radili{ta odnosno velikog priliva vode od letnjih pljuskova , koji u ovom podru~ju mogu biti vrlo obimni, u kratkom vremenskom periodu, radi se o minutima, postoji opasnost da se usek etaè 185 ispuni vodom odnosno da dodje do potapanja bagera. S' toga je neophodno da rukovodioci i smenski rukovodioci Povr{inskog kopa stalno prate vremensku situaciju podruu~ja Majdanpeka i u skladu sa tim organizuju radove na ovom radili{tu:

* U koliko se pre po~etka rada proceni da postoji opasnost od nevremena, ve}ih ki{a ili pljuskova, na ovom radili{tu ne treba izvoditi

radove a bager mora biti sklonjen na nivo etaè 200 (nesme biti u

useku et.185).* U koliko su radovi u toku (bager je u useku et. 185) a

proceni se da se sprema nevreme (ve}a ki{a), obustaviti rad na ovom

radili{tu i bager odmagh, najbolje je ako to moè regularnim putem

(sopstvenim transportom) a ako ne uz sva raspoloìva pomo}na

sredstva (buldozer B6 i vu~om kamionima) izv}i na nivo etaè 200.* Ako dodje do kvara na bageru za koji se proceni da bi

potrajao duè, bager mora biti izvu~en na etaù 200.* Ako dodje do prekida u napajanju bagera el. energijom a proceni se da se sprema nevreme, pomo}nim sredstvima (buldozerom i kamionima) izvu}i bager na et. 200.* U slu~aju da je buldozer B6 u kvaru ne raditi na ovom

radili{tu.* U slu~aju da sistem za ispumpavanje vode nije u funkciji,

ne raditi na ovom radili{tu a bager treba da bude na nivo etaè 200.

17

* Stalno kontrolisati zapunjenost odnosno propusnost kanala oko useka

et. 185. Ako se zapazi i najmanje o{te}enje odnosno prepreka oticanju ili gubljenje vode iz kanala odmah ta mesta popraviti. * Stalna kontrola kanala i za{titnih bedema oko useka etaè 185. U Koliko je na nekom mestu do{lo do o{te}enja odmah to mesto popraviti.* U koliko se na nekom mestu, bilo to iz bokova ili sa dna, u useku zapazi ve}i dotok vode od o~ekivanog odmah van useka potraìti

mesto (pukotinu) gde voda ulazi i zatvoriti ulaz glinovitim

materijalom.

3. Kako pomenuta klizi{ta predstavljaju potencijalnu opasnost za dalje izvodjenje radova neophodno je preduzeti slede}e posebne mere za{tite:

* Stalno geodetsko pra}enje klizi{ta od strane Geodetske slu`be RBM-a i

dostavljanje izve{taja o kretanju opaànih ta~aka tehni~kom

rukovodiocu Povr{inskog kopa.* Poja~ana kontrola klizi{ta od strane smenskog rukovodstva

i ostalih rukovodioca i stru~nih lica RBM-a.* Smenski rukovodioci su du`ni da redovno upisuju svoja

zapaànja o stanju klizi{ta u knjizi pra}enja klizi{ta.4. Zbog blizine objekata neophodno je da se posebna pa`nja posvetiti tehnolo{koj operaciji minitranja kako ne bi do{lo do ve}ih potresa i neèljenih posledica.5. Prilikom miniranja maksimalna koli~ina eksploziva po intervalu usporenja nesme da predje 400 kg.6. Smensko rukovodstvo du`no je da upozna sve radnike na radili{tu o potencijalnoj opasnosti tako da i oni obrate pa`nju i o bilo kakvim promenama izveste smensko rukovodstvo.7. Smensko rukovodstvo je du`no da u vreme izvodjenja radova i funkcionisanja puta na delu radili{ta u zoni klizi{ta najmanje dva

18

puta u toku smene a po potrebi i vi{e puta obidje zonu klizi{ta.8. Prilikom rada no}u i pri smanjenoj vidljivosti, u koliko to potreba nalaè, odrediti signalistu koji }e vizuelno pratiti pona{anje zone klizi{ta. U slu~aju zapaènih promena odmah obavestiti smensko rukovodstvo.9. U slu~aju ve}ih pomeranja masa obustaviti rad i mehanizaciju skloniti na bezbedno mesto.10. Obezbediti uslove da se utovar vozila vr{i sa leve strane bagera.11. Voza~i moraju biti upozoreni na posebne opasnosti na ovom radili{tu.12. Posebnu pa`nju obra}ati na opasnost od materijala iz vi{ih etaà.13. Obratiti pa`nju na mogu}nost prodora vode kroz pukotine iz Malog Peka u Kop. U zlu~aju ove pojave na vreme preduzeti potrebne mere.

Po{to ovim uputstvom, kolikogod to èleli, u ovom momentu nemogu da se predvide sve opasnosti i situacije, prepusta se neposrednim organizatorima proizvdnje da u interesu sigurnosti, u zavisnosti od konkretne situacije, preduzmu adekvatne mere za koje smatraju da su najprimerenije u datoj situaciji. U koliko je problem takve prirode da ga ne mogu sami re{iti treba zatraìti pomo} od deùrnog inènjera ili vi{ih rukovodioca.

19

4.0. DODATAK: Prilog - Mere za{tite pri radu na otkopavanju leì{ta "Ju`ni revir" za radili{te Mali Pek (preuzeto iz "Uputstva za rad na otkopavanju rude na Ju`nom reviru DOO Rudnika bakra Majdanpek u zoni reke Mali Pek")

4.1. OP[TE MERE ZA[TITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LEÌ[TA "JU`NI REVIR" RADILI[TE MALI PEK

4.1.1. Tehni~ka za{tita

U cilju eliminisanja {tetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnolo{kom procesu otkopavanja rude i jalovine na Povr{inskom kopu "Ju`ni revir radili{te Mali Pek" moraju se primenjivati vaè}i zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

Zakon o rudarstvuZakon o za{titi na raduZakon o à{titi od poàraZakon o à{titi ìvotne sredinePravilnik o tehni~kim normativima za povr{insku

eksploataciju leì{ta mineralnih sirovinaPravilnik o tehni~kim normativima pri rukovanju eksplozivnim

sredstvima i miniranju u rudarstvuZakon o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima.

Takodje treba:* Da tehni~ki rukovodioc, pre rasporedjivanja radnika na

20

odredjeno radno mesto, organizuje obuku za rad radnika na konkretnom radnom mestu (sa odgovaraju}om ma{inom), obuku iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

* Da ovla{}eno tehni~ko lice, uz predhodnu saglasnost slu`be za{tite na radu i direktora preduze}a, uz potpis radnika, izda uputstva za rad na pojedinim radnim mestima.

* Da tehni~ki rukovodilac uz saglasnost slu`be à{tite na radu u koliko dodje do posebnih okolnosti izda pismena uputstva o na~inu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stru~no osposobljena lica,* Da svaka ma{ina u proizvodnji ima knjigu primopredaje

odnosno dnevnik rada u koji se upisuje stanje ma{ine pre po~etka rada, zapaànja u toku rada i stanje ma{ine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vr{i pri potpunom zaustavljanju iste.

* Mehanizacija se mora odràvati ~isto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeni{ta i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na

granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pristupa Kopu,

* Pomeranje VN-kable vr{iti kukama ili odgovaraju}im elektro rukavicama.

4.1.2. Li~na za{tita

U cilju otklanjanja {tetnog uticaja radne sredine, spre~avanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zapra{enosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i dr. u cilju za{tite tela odnosno organa za disanje, sluha, o~iju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju li~na za{titna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i {tetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i na~in kori{}enja li~nih sredstava od strane radnika reguli{u se internim Pravilnikom o

21

li~nim za{titnim sredstvima.

4.1.3. Protiv-poàrna za{tita

Za{titu od poàra regulisati internim Pravilnikom preduze}a za protiv-poàrnu za{titu uz u~e{}e zaposlenih i obezbedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za spre~avanje i ga{enje po~etnih poàra. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro ma{ine predvideti dovoljan broj protiv-poàrnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obu~eni iz za{ite od poàra a naro~ito o pravilnom aktiviranju i upotrebi protiv-poàrnih aparata koji su postavljeni po ma{inama.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-poàrnih aparata vr{e sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim licima za{tite od poàra ili neposrednim rukovodiocima.

4.1.4. Mere za{tite pri bu{enju

4.1.4.01. Op{te odredbe

1. Poslove bu{enja i ostale poslove vezane za bu{enje moè

obavljati samo lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Pre rasporedjivanja na mesto bu{a~a svaki rukovaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa bu{ilicom, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

3. Posadu bu{ilice ~ine dva radnika (majstor VKV radnik i pomo}nik KV radnik) i jedino oni imaju pravo u svojoj smeni da rukuju bu{ilicom.

4. Radne zadatake rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od

22

svog neposrednog rukovodica ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da se striktno pridràvaju tog zadatka i upustva za rad.

5. Rukovaoc na radnom mestu mora biti zdrav, odmoran, psihofizi~ki sposoban i da nije u pripitom stanju.

6. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.7. Pre po~etka rada sa ma{inom rukovaoci su du`ni da

pregledaju knjigu primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

8. Pre po~etka bu{enja mora se detaljno pregledati radili{te i konstrukcija ma{ine.

9. O neispravnosti ma{ine za rad rukovaoc je duàn da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odràvanje kao i dispe~era Pov.kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

10. Zabranjeno je raditi sa neispravnom ma{inom.

4.1.4.02. Du`nost posade bu{ilice

1. Pre nego {to po~ne primopredaja smene posada mora od neposrednog rukovodioca dobiti zadatak koji treba da obavlja u toku smene.

2. Primaju zadatke od neposrednog rukovodioca i ostalih predpostavljenih, a kojih se moraju pridràvati u potpunosti.

3. Vr{e pregled radili{ta i bu{ilice prilikom primopredaje.4. Obave{tavaju predpostavljene rukovodioce o stanju

radili{ta i bu{ilice u smislu uslova za rad i ispravnosti ma{ine.5. Kontroli{u rad ma{ine u toku eksplotacije.6. Pravilno koriste ma{inu i pridràvaju se svih postoje}ih

propisa i upustava.7. Prilikom transporta (pomeranja i seljenja ma{ine) prate

uslove na putu i prilagodjavaju im se. Nastale promene na putevima, radili{tu (sneg, poledica, magla, pra{ina, odron itd.) prijavljuju neposrednom rukovodiocu.

8. Pridràvaju se propisa o bezbednosti saobra}aja na javnim

putevima iz Zakona o osnovama bezbednosti na putevima, kao i pravila koja su utvrdjena ovim uputstvom.

9. Uredno vode knjigu primopredaje bu{ilice u koju mora da unesu svoja zapaànja u vezi ispravnosti bu{ilice i stanje na radili{tu u toku smene, vode evidenciju o podmazivanju i dolivanju ulja, vode i ostalih te~nosti. kao i vreme i koli~inu dolivanja.

23

10.. Du`ni su da prisustvuju servisiranju i opravci bu{ilice.11. Staraju se da ma{ina uvek ima dovod struje, mazivo i

vodu u potrebnim koli~inama i vode ra~una o racionalnoj potro{nji istih.

12. Vode reìm bu{enja tako da bude optimalna potro{nja normativnog materijala.

13. Odgovorani su za neposredno sprovodjenje mera za{tita u okviru svog delokruga rada.

14. Posada bu{ilice je du`na da redovno odràva ~isto}u kabine i da se za{titi od nedozvoljene buke, gasova, pra{ine, hladno}e i prisutnih u kabini.

15. U slu~aju izbijanja poàra na bu{ilici rukovaoci su du`ni da zaustave rad, osiguraju bu{ilicu, isklju~e elektri~nu struju i odmah pristupe ga{enju poàra sa aparatima sa kojima ma{ina raspolaè. O nastalom slu~aju najkra}im putem obavestiti vatrogasnu slu`bu i predpostavljene.

16. Obavljaju i druge poslove u hitnim i izuzetnim slu~ajevima po naredjenju predpostavljenog rukovodioca ili drugog ovla{}enog lica.

17. Vr{e i ostale poslove iz delokruga svog rada, a po opisu poslova i radnih zadataka.

Pre startovanja posada bu{ilice je du`na da izvr{i vizuelni pregled ma{ine i to:

- Da pregleda knjigu primopredaje tj. da vidi primedbe rukovaoca ma{ine iz predhodne smene.- Da pregleda stanje kabine i hale i u knjizi primopredaje upi{e zapaànje.- Eventualna fizi~ka o{te}enja na bu{ilici.- Stanje donjeg frema.- Stanje sistema za putovanje.- Stanje tornja i spoljne ma{ine.- Obratiti pa`nju na eventualna curenja ulja i te~nosti.- Stanje elektromotora.- Stanje kai{eva.- Stanje kompresora.- Stanje ventilatora.- Uredjaje za dizanje pribora.- Uredjaje za odvijanje {ipke.- Sistema za hladjenje.- Kontrola nivoa hidrouli~nog ulja.- Da izvr{i kontrolu podmazivanja.

24

- Da proveri koli~inu vode u rezervoaru.- Po izr{enom startovanju pregleda da li su svi instrumenti u

funkciji tj. da ne pokazuju neku neispravnost ili upozorenje.

4.1.4.03. Posebne napomene za bu{a~e primarnog bu{enja:

1. Ne startovati bu{ilicu u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

2. Ne transportovati bu{ilicu po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bu{ilicu po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

4. Prilikom transportovanja bu{ilice po nasipu ili blizu ivice terena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

5. Ne bu{iti na opasnim mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja bu{ilice.

6. Za rad bu{ilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti snabdevena i odgovaraju}im svetlima.

7. Pri bu{enju bu{ilica mora biti podignuta na hidrauli~nim papu~ama.

9. Ne bu{iti bez vode (na suvo).10. Ne bu{iti na mestima i ne obavljati poslove gde postoji

opasnost za povredjivanje.11. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.12. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.13. Postupak u slu~aju poàra:

- Zaustaviti rad- Osigurati bu{ilicu- Isklju~iti elektri~nu struju- Pristupiti ga{enju poàra

4.1.4.04. Posebne napomene za bu{a~e sekundarnog bu{enja:

1. Ne startovati bu{ilicu kompresor u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida iz bu{ilice ili kompresora.

2. Ne transportovati bu{ilicu po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bu{ilicu po isuvi{e strmom i nagnutom

25

terenu.4. Prilikom transportovanja bu{ilice po nasipu ili blizu ivice

terena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.5. Prilikom bu{enja bu{ilica i kompresor moraju biti na

stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih samaca u bermi.

6. Ne bu{iti na opasnom mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja bu{ilice.

7. Ne bu{iti vise}e samce8. Za rad bu{ilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti

snabdevena i odgovaraju}im svetlima.9. Ne bu{iti bez vode (na suvo).10. Ne bu{iti na mestima gde postoji opasnost za

povredjivanje.11. Ne bu{iti bez primene potrebnih za{titnih sredstava.12. Postupak u slu~aju poàra:

- Zaustaviti rad- Osigurati bu{ilicu- Isklju~iti bateriju (akumulator) u koliko gori kompresor.- Pristupiti ga{enju poàra

4.1.4.05. Mere za{tite pri bu{enju

Bu{a~ je u obavezi da obavi slede}e:* Po dolasku do bu{ilice pregledava stanje etaè na kojoj se

nalazi bu{ilica, kao i stanje niìh i vi{ih etaà.* Traì da se plato na bu{ilici poravna, u koliko za tim postoji

potreba.* Vizuelno vr{i pregled donjeg stroja bu{ilice, posebno

sistema za putovanje (lance, rolne i dr.) i sistema za otpra{ivanje.* Po stupanju na bu{ilicu kontroli{e nivo ulja u reduktorima i

hidrauli~nom sistemu, ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, stanje katarke sa bu{a}im priborom i dr.

* Pri bu{enju prvog reda minskih bu{otina prema ivici etaè, bu{ilicu postavlja tako da njena duà osa bude pribli`no normalna na ivicu etaè, a hidrauli~ne stope da se nalaze najmanje na 5 m. od ivice etaè.

* Dovodi bu{ilicu u horizontalan poloàj pri minimalnoj visini.* Reìm bu{enja u razli~itim stenskim sredinama pode{ava

26

da se uvek ide sa dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog pritiska, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bu{a}eg pribora.

* Pre po~etka a i po zavr{etku bu{enja minske bu{otine proverava ispravnost bu{a}e krune i rimera i iste ~isti od nalepljenog materijala.

* Po zavr{etku bu{enja minske bu{otine, pri vadjenju bu{a}ih {ipki iz bu{otine, pustiti da se bu{a}e {ipke okre}u, vazduh ne isklju~ivati, jer se time izbegava mogu}nost zaglavljivanja istih u bu{otini.

* Podignuti zavese za pra{inu i spustiti bu{ilicu na gusenice.* Radi pove}avanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu,

treba uvek i}i zadnjim delom bu{ilice napred.* Takodje, da bi se pove}ala stabilnost prilikom kretanja na

nizbrdici, treba uvek i}i delom bu{ilice napred.* Sa visokonaponskom kablom rukovati pa`ljivo i po

propisima, nesme da se vu~e bu{ilicom i ista se nesme dràti u vodi.

* Na vi{e mesta na bu{ilici mora biti obeleèn broj, a i postavljene table o zabrani zadràvanja u radnom krugu bu{ilice.

* Visokonaponsku kablu hvatati samo sredstvima predvidjenim za to (visokonaponskim rukavicama i visokonaponskom kukom.

* Bu{a~ je obavezan da vodi evidentni karton bu{ilice.* Za vreme miniranja bu{ilicu treba skloniti na sigurno mesto i

okrenuti je zadnjim delom prema minskoj seriji.

4.1.4.06. Protivpoàrna za{tita na bu{enju

Na svakoj bu{ilici na za to pogodna mesta treba rasporediti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2).

Postupak u slu~aju poàra:- Zaustaviti rad- Osigurati bu{ilicu- Isklju~iti elektri~nu struju- Pristupiti ga{enju poàra- Najbrìm putem obavestiti predpostavljene rukovodioce

i vatrogasnu jedinicu.

Postupak aktiviranja aparata i samo ga{enje poàra mora biti

27

savladani pri obuci iz protivpoàrne za{tite:

4.1.5. Mere za{tite pri miniranju


Pre rasporedjivanja na radno mesto miniranja radnik mora da bude obu~en iz ove oblasti, da o tome poseduje odgovaraju}u potvrdu, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vr{iti samo stru~no-osposobljena lica.

Palioci mina moraju imati poloèni ispit za palioce mina i redovnu proveru znanja iz oblasti miniranja za {ta moraju posedovati odgovaraju}u dokumentaciju.

Voza~i na miniranju moraju biti obu~eni za taj posao i imati redovnu proveru znanja o ~emu moraju posedovati odgovaraju}u dokumentaciju.

Po~etak i zavr{etak minerskih radova moraju se pravovremeno objaviti predvidjenim postupkom i signalnim sredstvima.

Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signalima za obave{tavanje o miniranju treba postaviti na glavnim prilaznim putevima Povr{inskog kopa.

U minskom polju mogu se zadràti lica koja su angaòvana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz minskog polja. Takodje, treba vidno obeleìti minsko polje, pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost mehanizacije od minske serije i preduzeti druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje:

* Broj, raspored i dubinu minskih bu{otina,* Vrstu eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje,* Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,* Potrebnu koli~inu eksploziva za svaku minsku bu{otinu,* Na~in za~epljivanja minskih bu{otina,* Na~in iniciranja i redosled paljenja i* Drugo ( ovodnjenost bu{otina itd.) a sve u cilju sigurnog miniranja.

28

Pri radu sa poja~nicama detonacije (busterima) treba uraditi slede}e:

* O~istiti ulaz bu{otine, a posebno ukloniti ili obru{iti u bu{otinu labave i vise}e komade stenske mase,

* Ise}i detoniraju}i {tapin potrebne duìne,* Kalem sa detoniraju}im {tapinom udaljiti od minske

bu{otine,* Vezati poja~nike detoniraju}im {tapinom i iste pa`ljivo

spu{tati u minske bu{otine, ali tako da kada su bu{otine suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna same bu{otine,

* Kod samog punjenja bu{otine, vozilo sa eksplozivnom sme{om, zbog sigurnosti, treba biti {to vi{e udaljeno od bu{otine, crevo za punjenje nesme biti povijeno ili ukr{teno i da se kod istakanja spusti {to vi{e u bu{otinu kako bi se smanjila visina padanja eksplozivne sme{e.

Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj seriji (eksplozivnoj sme{i, vozilu i dr.) rad treba prekinuti dok se nastala anomalija ne otkloni.

Za za{titu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od lete}ih komada stena vazdu{nog udara, moraju biti sigurni prirodni ili ve{ta~ki zakloni.

Posle izvr{enog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvr{ili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i pra{ina ne razrede i ne budu {tetni po zdravlje radnika.

Ostalim radnicima na radili{tu je dozvoljen pristup tek po{to lica koja su izvr{ila paljenje izvr{e pregled radili{ta i konstatuju bezbedan nastavak radova.

Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sa~ekati jo{ najmanje 20 min.

Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obeleàva i preduzima mere za njegovo uni{tenje.

O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom poloàja minske bu{otine i na~inom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja.

Sve dok se neeksplodirana minska bu{otina ne uni{ti, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uni{tavanje iste.

Neeksplodirane zatajene mine smeju se uni{tavati prema uputstvu o upotrebi i uni{tavanju eksplozivnih sredstava.

O svakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima

29

i geolo{kim profilima, brojem minskih bu{otina, njihovom ukupnom duìnom, vrstom i koli~inom eksploziva po bu{otinama i sva utro{ena eksplozivna sredstva odnosno ta~na evidencija upotrebjlenog eksplozivnog materijala.

4.1.5.02. Posebne napomene za miniranje na zahvatu Mali Pek

Kako je radili{te Mali Pek u neposrednoj blizini pa ~ak i jednim delom ispod klizi{ta, u blizini odnosno ispod akumulacije vode, u neposrednoj blizini radili{ta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudni~ki put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), miniranje na ovom delu kopa treba da se vr{i sa posebnom oprezno{}u, uz sve mere predostro`nosti i po{tovanje ograni~enja u pogledu koli~ine eksploziva po bu{otini, koli~ine eksploziva po seriji, pravilan izbor usporenja izmedju bu{otina i redova, na~in otvaranja serije (redosled paljenja) i.t.d.

Po{to u blizini radili{ta postoji velika frekvencija kretanja ljudi (kako zapo{ljenih u rudniku tako i gradjanskih lica slu~ajnih prolaznika) i kretanja vozila po javnom putu, prilikom miniranja na na ovom radili{tu treba uzeti u obzir i ovu okolnost.

4.1.6. Mere za{tite pri utovaru


Pre rasporedjivanja na mesto bageriste svaki rukovaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa bagerom, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri utovaru odnosno za nivo eta`ne ravni, siguran rad bagera i njegovo redovno smensko odràvanje. Bagerista je u obavezi da:

* Prati stanje radne etaè, kao i stanje niìh i vi{ih etaà u pogledu sigurnosti bagera i ljudstva.

* Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje ka{ike, tregera

30

katarke i uàdi, provera ispravnost sistema za putovanje i okretanje, ispravnost ko~nica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost bagera, po~inje sa radom.

* Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapaànja bageriste iz predhodne smene.

* Svoja zapaànja o radu bagera tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

* Zvu~nim signalom objavljuje po~etak rada bagera, dopu{ta parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona.

* Istresanje materijala iz ka{ike u kamion vr{i sa najmanje mogu}e visine, ali tako da otvoreno dno ka{ike ne udara u korpu vozila.

* Ka{ikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelaziti iznad kabine vozila.

* Ne potiskivati bo~no ka{ikom blokove velikog gabarita.* Ne razbijati ka{ikom blokove .* Ne skidati nalepljeni materijal sa ka{ike preterano jakim

trzanjem tregera ili jakim udaranjem ka{ike o korpu vozila.* Bagerom raditi po poravnatoj etaì. Kretanje (putovanje)

vr{iti po poravnatom terenu.* Kod putovanja, ka{iku podi}i najmanje 1,5 m iznad zemlje.* Pri kretanju po usponu katarku dràti napred, a pri kretanju

po padu katarku dràti nazad.* Ne koristiti ka{iku bagera za vu~enje visokonaponske kable.* Pri transportu bagera ne vu}i visokonaponsku kablu i ne

nositi je na ka{ici.* Prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme opravke,

~i{}enja i podmazivanja spustiti ka{iku na zemlju.* Bagerom ne izvoditi radove za koje nije predvidjen.* Ne vr{iti utovar etaà ~ija je visina ve}a od maksimalne

dohvatne visine bagera i ne raditi bagerom u zonama sklonim klizanju i obru{ivanju.

* Unutra{njost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti dovoljno osvetljeni.

* Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i okrenuti zadnjim delom prema minskoj seriji.

* Bager mora biti vidno obeleèn internom oznakom.* Na bageru moraju biti vidno postavljene table sa

upozorenjima o zabrani zadràvanja u radnom krugu i drugim opasnostima.

31

4.1.6.02. Posebne napomene za posade bagera

1. Ne startovati bager u slu~aju curenja vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

2. Ne transportovati bager po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bager po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

4. Prilikom transportovanja bagera po nasipu ili blizu ivice terena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

5. Prilikom utovara bager i kamioni moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova samaca u bermi.

6. Ne utovarati na opasnim mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja bagera.

7. Ne utovarati blokove velikog gabarita koji ne mogu da prodju kroz ka{iku (ne utovarati blokove preko zuba).

8. Ne obarati bagerom blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po bager i posadu.

9. Za rad bagera no}u i pri smanjenoj vidljivosti on mora biti snabdeven odgovaraju}im svetlima.

10. Zbog pove}anog optere}enja centralne osovine i ko~nice izbegavati utovar po padu i usponu.

11. Pri utovaru bager treba da bude postavljen tako da uz ostale optimalne i potrebne uslove treba da ima i najmanji radijus okretanja.

12. Ne utovarati ne odminiranu stenu ako je njena ~vrsto}a takva da se nemoè kopati bez pove}anog napora bagera.

13. Ne utovarati na mestima i ne obavljati poslove gde postoji pove}ana opasnost za povredjivanje.

14. Ne nadnositi ka{iku bagera iznad ljudi.15. Posada bagera je du`na da u posebnim okolnostima, ako

preti opasnost od poplave bagera, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih ukloni bager na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obavesti predpostavljene.

16. Posada bagera je takodje du`na da i u drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za utovar o njima najkra}im putem obavesti predpostavljene.

17. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.

32

18. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.

4.1.6.03. Protivpoàrna za{tita na utovaru

Na svakom bageru na za to pogodna mesta treba rasporediti 4 vatrogasnih aparata (3 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2 ).

Postupak u slu~aju poàra:- Zaustaviti rad- Osigurati bager- Isklju~iti elektri~nu struju- Pristupiti ga{enju poàra- Najbrìm putem obavestiti predpostavljene rukovodioce


Postupak aktiviranja aparata i samo ga{enje poàra mora biti savladani pri obuci iz protivpoàrne za{tite:

4.1.7. Mere za{tite pri transportu


1. Poslove voza~a te{kog vozila i druge poslove vezane za tehnolo{ku operaciju transport moè obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Te{kim vozilom upravlja jedan VKV radnik.3. Pre rasporedjivanja na mesto voza~a te{kog vozila, voza~

mora da bude obu~en za samostalan rad sa ma{inom na koju se rasporedjuje, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

4. Radne zadatke voza~i dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica (brigadira ili smenskog poslovodje) ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da ih se pridràvaju.

33

5. Voza~i na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizi~ki sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Voza~ je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno odràvanje ma{ine.

7. Voza~ je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje niìh i vi{ih etaà u pogledu sigurnosti ma{ine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.9. Pre po~etka rada voza~i su du`ni da pregledaju knjigu

primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

10. Voza~, pre nego {to odpo~ne sa radom mora se detaljno upoznati sa radili{tem i stanjem vozila.

11. O neispravnosti vozila voza~ je duàn da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odràvanje kao i dispe~era Povr{inskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnim vozilom.13. Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje korpe,

{asije, sistema za upravljanje, ispravnost ko~nica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, po~inje sa radom.

14. Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapaànja voza~a iz predhodne smene.

15. Svoja zapaànja o radu tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

16. Voza~ ugovorenim zvu~nim signalom ogla{ava kretanje i ostale operacije .

17. Ne startovati ma{inu u slu~aju curenja goriva, vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

18. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

19. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja po nasipu ili blizu ivice terena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

21. Prilikom izvodjenja radova sve angaòvane ma{ine i ljudstvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova.

22. Ne i}i vozilom na opasnim mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja.

23. Ne gaziti blokove ili metalne delove koji mogu o{tetiti pneumatike.

34

24. Ne pribliàvati se suvi{e vise}im blokovima u bermi.25. Za rad no}u i pri smanjenoj vidljivosti vozila moraju imati

odgovaraju}e osvetljenje.26. Ne gaziti preterano duboku vodu koja mo~e izazvati

kvarove na vu~nim motorima.27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde

postoji pove}ana opasnost za povredjivanje.28. Pri izvodjenju sloènih radova neophodno je prisustvo

signaloste i organizatora izvodjenja radova.29. Ne kretati se sa podignutom korpom.30. Voza~i su du`ni da u posebnim okolnostima, ako preti

opasnost od poplave, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone ma{inu na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obaveste pretpostavljene.

31. Voza~i su takodje du`ni da i o drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla najkra}im putem obaveste predpostavljene.

32. Ne prelaziti vozilom preko neza{ti}ene visokonaponske kable.

33. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.34. Rudni~ki putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji sluè

za transport korisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati ~vrstu podlogu i da se stalno odràvaju kako bi odgovarali svojoj nameni i zahtevima bezbednosti saobra}aja.

35. Rudni~ki putevi na spoljnoj ivici moraju imati za{titne pojaseve od ~vrstog materijala visine min. 1 m, radi spre~avanja pada kamiona niz kosinu.

36. Kod jednosmernih puteva tehni~ki rukovodilac kopa duàn je da propi{e uputstvo za rad i reìm vo`nje kamiona. Uputstvo predati voza~ima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.

37. Kolovozna traka rudni~kih puteva treba da bude uvek ravna i ~ista. U su{nim periodima kada na putevima ima pra{ine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve treba ~istiti od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju spre~avanja zaledjivanja.

38. Stalni rudni~ki putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u popre~nom preseku i vodovodni kanal du` unutra{nje ivice po ~itavoj duìni.

39. No}u i danju pri smanjenoj vidljivosti (magla, jaka ki{a, vejavica itd.) vozila bez ispravnih svetla nesmeju se uklju~ivati u

35

rad.40. U slu~aju mraka i smanjenje vidljivosti voza~ je duàn da

upali svetla.41. Kamion se sme utovarati samo sa bo~ne ili zadnje strane.

Zabranjeno je nadno{enje ka{ike bagera iznad kabine kamiona.42.Kamion se nesme preoptere}ivati niti utovarati tako da se

iz njega materijal prosipa po putu.43. Voza~ kamiona duàn je da se uveri, pre po~etka rada, u

tehni~ku ispravnost vozila za rad.

Voza~ je duàn da:

* Startovanje i polazak kamiona objavi zvu~nim signalom. * Postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog

mesta vr{i tek po dobijanju signala od bageriste.* Brzinu vozila prilagodi uslovima puta {to mu omogu}ava uvek sigurnu kontrolu nad vozilom, pri ~emu nesme

prekora~iti propisanu brzinu za odgovaraju}u deonicu puta.* Da brzinu vozila prilagodi krivini kako se nebi prosipao

materijal iz korpe.* Signalne i za{titne uredjaje, osvetljenje, sve vrste ko~nica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvodja~ propisao i propisima regulisano.* Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu transportnog puta.

Voza~u je zabranjeno:

* Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili istovar, dok vozilo ne obezbedi i dok je motor u radu.

* Da krene sa bagera dok mu bagerista za to ne da signal.* Da vr{i kipanje na drobljenju ako na semaforu nema zeleno

svetlo ili mu ovla{éno lice za to ne da dozvolu.* Da bez preke potrebe kipa jalovinu ili rudu na mestima koja

za to nisu predvidjena.* Da podje kamionom pre nego {to se materijal potpuno ne

iskipa iz korpe i korpa ne spusti u normalan poloàj za vo`nju.* Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu

specijalno za{ti}eni ili da vu~e kablove pod naponom.* Da vr{i kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili

36

istovara na duìnama ve}im od 30 m izuzev u posebnim slu~ajevima i pri prisustvu signaliste.

* Da parkira kamion na nagib, osim u posebnim okolnostima ako se kamion posebno obezbedi za slu~aj nekontrolisanog pokretanja.

* Da vr{i preticanje vozila na putevima izuzev kada su u pitanju velike razlike u brzinama.* Da pri vo`nji nizbrdo ubaci ru~icu bira~a brzina u neutralan

poloàj radi obezbedjivanja ve}e brzine kretanja kamiona.* Da koristi veliko vozilo za prevoz radnika na platformi.

4.1.7.02. Protivpoàrna za{tita na transportu

Na svakom te{kom vozilu mora se na za to pogodnim mestima postaviti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 tipa S-9 i 1 tipa CO2-5.

Postupak u slu~aju poàra:- Zaustaviti rad- Osigurati vozilo- Isklju~iti bateriju (akumulator) ako je to mogu}e.- Pristupiti ga{enju poàra- Najbrìm putem obavestiti predpostavljene rukovodioce



4.1.8. Mere za{tite za rad na rudarskom odràvanju kopa


1. Poslove rukovaoca ma{inama rudarskog odràvanja kopa i druge poslove vezane za rudarsko odràvanje kopa moè obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovaraju}u kvalifikaciju.

2. Ma{inom ROK-a upravlja jedan radnik (VKV radnik ili KV zavisno od sloènosti operacije).

37

3. Pre rasporedjivanja na mesto rukovaoca, rukovaoc mora da bude obu~en za samostalan rad sa ma{inom na koju se rasporedjuje, da bude obu~en iz oblasti za{tite na radu i iz oblasti protivpoàrne za{tite. O svemu ovome mora postojati odgovaraju}a dokumentacija.

4. Radne zadatke rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovla{}enog lica i du`ni su da ih se pridràvaju.

5. Rukovaoci na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizi~ki sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Rukovaoc je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno odràvanje ma{ine.

7. Rukovaoc je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje niìh i vi{ih etaà u pogledu sigurnosti ma{ine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez li~nih za{titnih sredstava.9. Pre po~etka rada sa ma{inom rukovaoci su du`ni da

pregledaju knjigu primopredaje iz koje }e saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti ma{ine.

10. Rukovaoc pre nego {to odpo~ne sa radom mora se detaljno upoznati sa radili{tem i stanjem ma{ine.

11. O neispravnosti ma{ine rukovaoc je duàn da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za odràvanje kao i dispe~era Povr{inskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnom ma{inom.13. Na po~etku smene, vizuelno pregleda stanje ka{ike,

tregera, sistema za putovanje i okretanje, ispravnost ko~nica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, po~inje sa radom.

14. Na po~etku smene pogleda u knjizi primopredaje zapaànja rukovaoa iz predhodne smene.

15. Svoja zapaànja o radu tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

16. Rukovaoc ugovorenim zvu~nim signalom ogla{ava po~etak rada i ostale operacije .

17. Ne startovati ma{inu u slu~aju curenja goriva, vode, ulja i ostalih te~nosti i fluida.

18. Ne kretati se ma{inom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde moè do}i do propadanja i zaglavljivanja.

38

19. Ne kretati se i ne obavljati poslove po isuvi{e strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja i rada po nasipu ili blizu ivice terena voditi ra~una da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

21. Prilikom izvodjenja radova sve angaòvane ma{ine i ljudstvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od vise}ih blokova samaca u bermi.

22. Ne izvoditi radove na opasnim mestima gde moè do}i do odrona ili zatrpavanja.

23. Ne utovarati i pomerati blokove velikog gabarita koji mogu izazvati nestabilnost ili havariju ma{ine.

24. Ne obarati blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po rukovaoca, ma{inu ili prisutne radnike.

25. Za rad no}u i pri smanjenoj vidljivosti ma{ine moraju imti odgovaraju}e osvetljenje.

26. Ne izvoditi radove u preterano ~vrstoj steni ako se time preoptere}uje ma{ina.

27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde postoji pove}ana opasnost za povredjivanje.

28. Pri izvodjenju sloènih radova neophodno je prisustvo signaloste i organizatora izvodjenja radova.

29. Ne nadnositi pokretne delove ma{ina (ka{iku, no`, raonik, riper itd,) iznad ljudi uredjaja ili visokonaponske kable pod naponom.

30. Rukovaoci su du`ni da u posebnim okolnostima, ako preti opasnost od poplave, od zaru{avanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone ma{inu na bezbedno mesto i o tome najkra}im putem obavesti predpostavljene.

31. Rukovaoci su takodje du`ni da i o drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla najkra}im putem obaveste predpostavljene.

32. Visokonaponsku kablu nikada ne gaziti ma{inom.33. Obavezno koristiti predvidjena za{titna sredstva.

4.1.08.02.Protivpoàrna za{tita za rad na rudarskom odràvanju kopa

Na svakoj ma{ini rudarskog odràvanja kopa se na za to

39

pogodna mesta moraju postaviti po 2 vatrogasna aparata tipa S-9 ili CO2.

Postupak u slu~aju poàra:- Zaustaviti rad- Osigurati ma{inu- Isklju~iti bateriju (akumulator)- Pristupiti ga{enju poàra- Nnajbrìm putem obavestiti predpostavljene

rukovodioce i vatrogasnu jedinicu.


40

web viewzakona o izgradnji objekata slu`beni glasnik sr srbije br.10/84, slu`ba za bezbednost i...

Documents