west balkan environmental core set of indicators, 2012 - serbian

2012 2012

ЗАПАДНИ БАЛКАНОСНОВНИ СЕТ ИНДИКАТОРА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

2

Ово је публикација Зои мреже за животну средину, произведена у блиској сарадњи с Европском агенцијом за животну средину и партнерима.

© Zoï Environment Network 2012

Умножавање је дозвољено под условом да се наведе извор, осим где је другачије наведено.

ISBN: 978-2-940490-01-1Штампа: УМЕТНИК, Марка Орешковића 28, Београд – Звездара

Изјава о ограничењу одговорности:

Овај извештај је припремљен уз финансијску помоћ Европске комисије, у оквиру пројекта „Припреме за учешће држава кандидата и потенцијалних кандидата у агенцијама Заједнице: Пројекат учешћа земаља Западног Балкана у раду Европске агенције за животну средину у периоду 2009-2011“. Мишљења изражена у овом документу су мишљења консултанта и не представљају званични став Европске комисије.

У овој публикацији назив Косово* се односи на територију установљену Резолуцијом 1244/99 Савета безбедности Уједињених нација.

Упамтите да је…

‘…циљ EEA да подржи развој и помогне значајном и мерљивом унапређењу животне средине Европе кроз пружање благовремених, циљаних, релевантних и поузданих информација креаторима политика и широј јавности.’

Изјава о мисији на полеђини посетница Европске агенције за животну средину

Основни сет индикатора животне средине Западног Балкана

3

ТекстАлекс Кирби

Уреднички тимЈасмина БогдановићАлександра Шиљић

Мапе и графикониЕмануел БурнеЈан ДемонЈасмина БогдановићАлександра Шиљић

ФотографијаНемања ШиљићРојтерс

ЛектураПитер СондерсСтела Брицолакис(под уговором са Стокхолмским институтом за животну средину)

Насловна страна и преломКаролин Даниел

Оригинална идејаСветлана Гјоргјева(Македонија)

С енглеског превелаСлободанка Тица

СараднициГордон Макинес • Европска агенција за животну срединуМилан Хренко • Европска агенција за животну срединуВиолета Филипич • Агенција за животну средину АустријеТони Зампарути • Консултантска кућа MilieuОто Симонет • Зои мрежа за животну средину

АлбанијаЕтљева Цанај • Агенција за животну средину и шумарствоНарин Панарити • национални стручњак

Босна и ХерцеговинаШевала Корајчевић • Агенција за статистику Мехмед Церо • Министарство животне средине и туризмаГоран Крстовић • Министарство животне средине и туризма

ХрватскаРене Вукелић • Агенција за заштиту животне средине Мира Зовко • Агенција за заштиту животне срединеДалиа Мејашки • Агенција за заштиту животне средине

МакедонијаСветлана Гјоргјева • Центар за информисање о животној средини, Министарство животне средине и просторног планирања Катерина Николовска • Центар за информисање о животној средини, Министарство животне средине и просторног планирањаДраган Гјоргјев • Институт за јавно здравље

Косово*Рифат Морина • Агенција за заштиту животне средине Иљириана Орана • Агенција за заштиту животне средине Ризах Хајдари • Агенција за заштиту животне средине Африм Бериша • Агенција за заштиту животне средине Сабит Рестељица • Агенција за заштиту животне средине

Црна ГораДраган Асановић • Агенција за заштиту животне срединеВладан Божовић • Агенција за заштиту животне срединеЛидија Шћепановић • Агенција за заштиту животне средине

СрбијаДејан Лекић • Агенција за заштиту животне срединеЕлизабета Радуловић • Агенција за заштиту животне срединеМаја Крунић-Лазић • Агенција за заштиту животне срединеНебојша Реџић • Агенција за заштиту животне средине

4

ПРЕДГОВОР

Гордон Макинес и Ото Симонет

Племенити задатак сакупљања података и индикатора (показатеља) ради приказивања стања и трендова у области животне средине једне земље, града или региона обично се не сматра нарочито „секси“ послом – вероватно врло мало деце сања о томе да се једног дана баве информацијама о животној средини. Али опет, ако зароните дубље у материју, можете осетити узбуђење – посебно када радите у пограничним европским регионима.

На пример, алармантан пад удела обновљиве енергије у потрошњи примарне енергије у целом региону у последњих 10 до 15 година или још увек веома мали проценат становништва повезаног на систем пречишћавања отпадних вода (ПОВ) разлози су због којих политичари и администрација, а и грађани, ноћу не би требало мирно да спавају. Представљањем голих чињеница, ма колико сувопарне биле, могли бисмо да покренемо промене. Стога би тај досадни задатак сакупљања података и индикатора на крају могао да се покаже као користан за широк спектар корисника.

Иза ове кратке књижице стоји импресиван процес промена на Западном Балкану: државни органи, грађанско друштво и приватни сектор редовно сакупљају и сабирају податке. Информације се преносе онима који желе да знају какво је стање животне средине да би могли да врше поређења са задатим циљевима и доњим границама и предузимају неопходне мере. Преко стотину професионалаца из региона допринело је овој јединственој компилацији података и индикатора и помогло да се створе неопходни темељи демократије у региону, који корак по корак постаје саставни део Европе.


5

Аутор: Марко СомборацОбјављено у Блицу: http://www.blic.rs/Strip/1130/Marko-Somborac

6

Босна и Херцеговинa

Албанија

Црна Гора

Хрватска

Косово2

Укупна територија (км2) ............... 28 748Укупан бр. становника (милион) .......3,19

Бр. корисника Интернета (на 100 становника) .............................41

Валута................................................ALLПросечна плата (EUR) ......................241

БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) 1 879

Укупна територија (км2) ..............51 209Укупан бр. становника (милион) .....3,84

Бр. корисника Интернета (на 100 становника) ...........................38

Валута .............................................BAMПросечна плата (EUR) .....................408

БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.).2 158



Валута.............................................HRKПросечна плата (EUR) ....................721


Укупна територија (км2) ...............10 908Укупан бр. становника (милион) .....1,81

Бр. корисника Интернета (на 100 људи) ......................................21

Валута...............................................EURПросечна плата (EUR) ......................165


Укупна територија (км2) ................13 812Укупан бр. становника (милион).......0,62


Валута...............................................EURПросечна плата (EUR) .....................477


На путу ка ЕУ ...Држава кандидат од 2004, приступање предвиђено за 1. јул 2013.

СрбијаУкупна територија (км2) .................77 474Укупан бр. становника (милион) .......7,32


Валута ..............................................RSDПросечна плата (EUR) .......................336

БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) .1 228

На путу ка ЕУ... Држава кандидат од 2012.

МакедонијаУкупна територија (км2) .............. 25 713Укупан бр. становника (милион) ......2,05

Бр. корисника Интернета (на 100 становника) ............................51

Валута...............................................MKDПросечна плата (EUR) ......................333


На путу ка ЕУ…Држава кандидат од 2005.

На путу ка ЕУ...Потенцијална држава кандидат.

На путу ка ЕУ ...Држава кандидат од 2010.


Почетак сарадње с EEA .................2010

Почетак сарадње с ЕЕА .................20043

3 Србија и Црна Гора заједно; одвојено од 2007.


3Србија и Црна Гора заједно; одвојено од 2007.

Почетак сарадње с EEA ...............2001




Пажња: Сви наведени подаци су из 2009. године.

2у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999)


7

Босна и Херцеговинa

Албанија

Црна Гора

Хрватска

Косово2

Укупна територија (км2) ............... 28 748Укупан бр. становника (милион) .......3,19

Бр. корисника Интернета (на 100 становника) .............................41

Валута................................................ALLПросечна плата (EUR) ......................241




Валута .............................................BAMПросечна плата (EUR) .....................408

БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.).2 158



Валута.............................................HRKПросечна плата (EUR) ....................721


Укупна територија (км2) ...............10 908Укупан бр. становника (милион) .....1,81


Валута...............................................EURПросечна плата (EUR) ......................165


Укупна територија (км2) ................13 812Укупан бр. становника (милион).......0,62


Валута...............................................EURПросечна плата (EUR) .....................477


На путу ка ЕУ ...Држава кандидат од 2004, приступање предвиђено за 1. јул 2013.

СрбијаУкупна територија (км2) .................77 474Укупан бр. становника (милион) .......7,32


Валута ..............................................RSDПросечна плата (EUR) .......................336

БДП по гл. ст. (конст. USD из 2000.) .1 228

На путу ка ЕУ... Држава кандидат од 2012.

МакедонијаУкупна територија (км2) .............. 25 713Укупан бр. становника (милион) ......2,05

Бр. корисника Интернета (на 100 становника) ............................51

Валута...............................................MKDПросечна плата (EUR) ......................333


На путу ка ЕУ…Држава кандидат од 2005.


На путу ка ЕУ ...Држава кандидат од 2010.



Почетак сарадње с ЕЕА .................20043

3 Србија и Црна Гора заједно; одвојено од 2007.


3Србија и Црна Гора заједно; одвојено од 2007.





САДРЖАЈ

УВОД 8

ИНДИКАТОРИ 13

ОРГАНИЗАЦИЈЕ И СТРУЧНИ 40САРАДНИЦИ РЕФЕРЕНЦЕ 42

“Даје ти осећај1 да знаш.”Дежан Ле Кик

1oсећај, енг. sense (SENSE = пројекат ЕЕА))

Извори: Институт за статистику Албанијe; Агенција за статистику Боснe и Херцеговинe; Државни завод за статистику Републике Хрватскe; Државни завод за статистику Републике Македоније; Агенција за статистику Косова2; Завод за статистику Црнe Горe; Завод за статистику Републике Србијe; База података Светске банке; Светски индикатори развоја, Светска банка; Internet World Stats; ГД за проширење, Европска комисија, 2011.

8

УВОДНе постоји лак начин да се представи публикација о индикаторима. Једноставни на први поглед, сложени и крхки у суштини – тако би се могли описати индикатори. Индикатор животне средине може се упоредити с кључем који откључава врата бољег разумевања кроз мерење и јасну презентацију.

Индикатори животне средине у Европској унији (ЕУ) обично се организују на основу добро утемељеног система оцене Европске агенције за животну средину (EEА):

Покретачке силе – Притисци – Стање – Утицај – Реакцијеили просто ППСУР оквир.

Он „описује стање животне средине, њен утицај на људе, екосистеме и материјале, притиске на животну средину, покретачке силе и реакције које управљају тим системом“1.

Индикатори EEА су, међу многим другима, одабрани и дефинисани у односу на политичке документе ЕУ, са циљем праћења напретка европских политика. ЕЕА је припремила одређени број основних индикатора – укупно 37 – који чине Основни сет индикатора којима се мери напредак у приоритетним областима политика и олакшава успостављање стандарда једне земље. Овај сет индикатора такође се користи као кључни елемент Заједничког информативног система о животној средини (SEIS).

TПроцес сакупљања података и оцењивања индикатора чини наизглед бескрајан свет бројки, слика, мапа и графикона којим морају да управљају они који иза тих података стоје. Као што је локална пијаца пуна деликатесних производа, обиља боја и мрежа снабдевања, људи којима је поверен рад на индикаторима треба да буду у стању да „скувају“ вишедимензионалне индикаторе помоћу добро утврђених података и протока информација које обезбеди персонализованија верзија Мреже за информисање и посматрање животне средине (EIONET).

Која је ваша боја?Сирово насупрот куваном и изнето на шведски сто

У ствари, треба да почнемо тако што ћемо одредити приориретну тему или сектор. Без обзира на то да ли је сив-ом бојом означена загађеност вазду-ха, наранџастом климатске промене, љубичастом енергетика или плавом воде, теме и сектори су предодређени националним или интернационалним приоритетима. То је онај лакши део. Оно што је тешко је тражење, прегледање и анализа података.

Такође, можете се запитати у чему је разлика између сировог подат-ка и индикатора – заправо, нема јасне границе. Док се сирови подаци изражавају као чисте бројке, индикатор „открива, пружа доказе и његов значај се простире изван онога што је заправо измерено на појаву од већег интереса“2.

Физичко-хемијске карактеристике индикатора

Пошто сте одабрали једну или више боја и обезбедили одговарајуће сирове састојке за кување, требало би да будете у стању да припремите врло добар индикатор.

Извор: BАLKАN CАRTООN-GАLLERY(http://www.dоnikа.cоm/cаrtооn.html)

1 EEА, 2011. Служба за терминологију и откривање животне средине (ETDS)2 EEА, 2005. Основни сет индикатора EEА – Водич


9

Добар индикатор3:

• је релевантан за одређено питање;• може се изразити као „испод“ или

„изнад“ циља;• је упоредив на међународном нивоу;• се заснива на доступним или

исплативим подацима;• је лак за преношење и разумевање.

Срећом, ми већ имамо 37 индикатора ЕЕА који покривају 10 различитих тема и сектора, појашњавају приоритете ЕУ, компатибилни су с другим земљама или чак регионима, и релевантни за политику заштите животне средине. Али да бисте дали значење целокупном свом раду (и раду многих других), мораћете да прођете кроз следећих пет корака.

Коло среће се окреће…

Пет практичних корака за формирање једног индикатора животне средине:

Корак I Одаберите приоритет политикеОдаберите списак индикатораКористите препознатљиву методологију и дефиниције скупа података Истовремено дефинишите одговарајуће скупове података и протоке података на националном нивоу

Корак II Организујте податке на логичан начинПостарајте се да елементи буду тачниИзвршите прорачунеПроверите прорачунеНаправите графикон

Корак IIIИзвршите брзу критичку проверу евентуалних необјашњених варијација (нагле падове или порасте за једну или више година)Упоредите податке с другим земљама/регионимаСпроведите процес верификације података

Корак IVАнализирајте текућу националну праксу (главно оцењивање)Анализирајте текуће национално законодавство (контекст политике)Потражите ма какве наговештаје будућих трендова (нпр. сценарије или нацрте закона)

Корак VПренесите своје резултате (другим институцијама, без обзира на обавезе у вези с извештавањем)Објавите своје резултате (нпр. извештај о стању животне средине)Упоредите резултате с циљевима политикеАжурирајте и пратите резултате током времена.

После забаве

Можда ћете осећати мамурлук (типично), олакшање (не тако типично), вртоглавицу (ретко), бићете више код куће (деца ће можда опет почети да вам се обраћају), или ћете чак бити срећни што је ваш извештај, оцена или резултат угледао светлост дана... али задржите мало енергије за наредне године, када ћете поновити процес. ОК, можда не баш од почетка – имаћете отворен ланац снабдевања подацима, имаћете спремну еxcel табелу и нацрт контекста политике и, што је најважније, имаћете претходно искуство за појасом. Следећи пут, лепо и опуштено попијте кафу са својим снабдевачем података, сакупите податке, убаците их у еxcel табелу, видите да ли се слажу с другим подацима, проверите прорачуне, додајте још једну временску одредницу свом графикону, и потражите најновије вести на дату тему у вези са новим праксама и планираним законодавством. Можда ћете се чак изненадити што се ствари брзо одвијају (или не одвијају уопште). Ако вам један или више података или индикатора чудно изгледају, вратите се корак уназад и консултујте оригинални извор. И, срећно! Запамтите да нисте сами. Преко стотину људи ради на индикаторима за Западни Балкан.

3 GRIDA/Arendal, 1998. Cookbook for State of the Environment Reporting on the Internet.

10

ПРОЦЕС САРАДЊЕ СА ЗАПАДНИМ БАЛКАНОМ - СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ

• Сарадња EEА са земљама Западног Балкана почела је још 1997. године у Албанији, Босни и Херцеговини, Македонији, а тек 2010. на Косову*, док су се у међувремену прикључиле све остале земље Западног Балкана с перспективом интеграције у ЕУ.

• IPA пројекат је наследник PHARE, CARDS и EuropAid програма подршке активности земаља и унапређења њихових резултата.

PHARE (Пољска и Мађарска: Програм помоћи за економско реструктурирање ових држава) је настао 1989. године као један од претприступних инструмената за помоћ земљама које су поднеле захтев за чланство у ЕУ; проширен је да укључи земље Западног Балакана и трајао до 2000. године, када га је заменио…

CARDS (Програм помоћи Заједнице за обнову, развој и стабилизацију), настао 2000. године као један од главних финансијских инструмената Процеса стабилизације и приступања ЕУ за земље Западног Балкана, у износу од 5,13 милијарди евра, трајао до 2006. године, када га је заменио…

IPA (Инструмент за претприступну помоћ), који покрива и земље кандидате и земље потенцијалне кандидате.

• Укупни резултати земаља Западног Балкана су се поправили када је реч о испуњавању обавеза извештавања Европске агенције за животну средину. Године 2009/2010, резултати земаља су се кретали између 6% и 78%. Годину дана касније, ове бројке су скочиле на 44% и 92%, с Хрватском на 11. месту од 39 EIONET земаља које је координисала ЕЕА.

• Крајњи циљ ЕЕА је да у потпуности укључи земље Западног Балкана у редовне оцењивачке извештаје, да развије редован систем извештавања о индикаторима (посебно, о Основном сету индикатора ЕЕА) и да помогне развој капацитета и стварање контаката и веза.

Један од многих информативних система о животној средини које ће Google претрага приказати је SEIS. Европска комисија је 2008. године промовисала SEIS као систем „унапређења сакупљања, размене и коришћења података о животној средини широм Европе“ и тренутно се развија у оквиру различитих група земаља (земље чланица EEA, земље Западног Балкана, источни суседи и Русија, јужни суседи и централна Азија).

Да ли сте знали?Процес утврђивања индикатора за земље Западног Балкана (од 2004. и још увек траје) обухвата: 7 година, 6 пројеката, 5 регионалних радионица и 4 групе посета земљама, а за резултат има скок од 0 до 25 основних индикатора који су региону на располагању.


11

ЦРНА ГОРААЛБАНИЈА

МАКЕДОНИЈА

ХРВАТСКАБОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

СРБИЈАКОСОВО1

1 у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999)

EY-27 = ЕУ-12 + ЕУ-15

EY-15: Аустрија, Белгија, Данска, Финска, Француска, Немачка, Грчка, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал, Шпанија, Шведска, Уједињено Краљевство

EY-10: Чешка Република, Пољска, Словачка, Словенија, Летонија, Литванија, Естонија, Кипар и Малта

Дефинисање Европске уније:

EY-12: ЕУ-10 + Бугарска и Румунија

УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ ПУБЛИКАЦИЈЕ

Ради свеобухватног прегледа и разумевања садржаја ове публикације, следећи елементи треба читаоцу да послуже као водич:

• Свака тема/сваки сектор има своју боју: боје су додељене на логичан начин: на пример, сектор пољопривреде и тема биодиверзитета означени су светло зеленом односно тамно зеленом бојом, тема климатских промена је наранџаста, док је тема воде плава.

• Пошто свих седам партнера има одвојене токове података ка ЕЕА, различите боје се примењују за сваку појединачну земљу кроз целу публикацију, чиме је дат једноставан и јасан преглед расположивих података (види пример мапе у наставку).

• У већини приказа индикатора на две стране, наћи ћете мапу земаља Западног Балкана. Ту већ на први поглед можете да видите које земље су обухваћене представљеним индикатором, а које нису (обухваћене земље су адекватно обојене).

• Пасуси на левој страни објашњавају намену сваког индикатора, анализирају трендове и дају кратак водич за спровођење политике на регионалном и нивоу ЕУ. На крају ћете видети питање „Да ли сте знали?“ и одговор који ће вас можда изненадити. По потреби су укључене дефиниције неких термина специфичних за одређени индикатор.

• Да би сте лакше створили слику о тренутној ситуацији или промене током година, мапе и графикони по потреби обухватају и поређење на националном (по држави), регионалном (регион Западног Балкана), европском, па и глобалном нивоу.

РОЈТЕРС / Хазир Река

Дрвеће на Шар-планини, на југоистоку Косова*, виђено у јесен. 24. октобар 2010.


13

Пољопривреда

Биодиверзитет

Климатске промене

Енергетика

Саобраћај

Отпад

Водa

Подручја под органском пољопривредом

Заштићене области

Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач

Потрошња финалне енергије по секторимаУкупни енергетски интензитет

Потрошња примарне енергије по енергентимаПотрошња примарне енергије из обновљивих извора

Потражња за путничким саобраћајемПотражња за теретним саобраћајем

Настајање комуналног отпада

Употреба слатководних ресурсаПречишћавање комуналних отпадних вода

ИНДИКАТОРИ

Пољопривреда

14


Намена

Идентификација трендова ка еколошки одрживијим праксама у пољопривредној производњи.

ТрендовиУдео органске производње у укупној пољопривредној производњи Западног Балкана је врло низак, али расте. Године 2009. износио је око 0,3%; крајем деведесетих година прошлог века у Европској унији 10 био је 0,5%. У Албанији је било највише органских фарми, скоро 2%, затим у Хрватској ‒ 0,6%. У Босни и Херцеговини и Србији било их је најмање. Националне политике о органској пољопривреди су слабе, али скоро свуда (осим у Босни и Херцеговини) органска пољопривреда је у порасту.

Спровођење политикеЕУ сматра да органска пољопривреда доприноси високом нивоу биодиверзитета и очувању врста и природних станишта. Европска комисија је 2004. године објавила „Европски акциони план за органску храну и пољопривредну производњу“, којим је промовисала ову праксу, мада без постављања конкретних циљева за државе чланице. Албанија, Хрватска и Македонија желе да повећају удео области покривене органском пољопривредом, тако да у Албанији износи 5% до 2013, Македонији бар 5% до 2011. и Хрватској бар 10% (укључујући пашњаке и шуме) до 2010. године.

Да ли сте знали?Прелазак с конвенционалне на органску производњу није ни лак ни брз – у просеку је потребно пет година да се тај процес заврши.

200920072006 20080

2

3

1

4

5

200920072006 20080

200

300

100

600

700

800

500

400

900

Упоредни трендови у органској

пољопривреди

ЕВРОПСКА УНИЈА 27

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

0,3 %

4,7 %

ХРВАТСКА


Извори: Евростат, EEА, 2011.

Извори: Завод за статистику Републике Хрватске, Министарство пољопривреде, рибарства и руралног развоја Републике Хрватске; Државни завод за статистику, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Македоније, 2011.

Удео искоришћеног пољопривредног подручја

327

817

Број органских фарми

15


МОРЕ

КИПАРЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА


3 000Квадратни километри

Удео искоришћене пољопривредне области

2 000

20092006

1 000

Од 1 до 5%

Испод 1%

500

50

Преко 5%

ПОЉСКА

ЛЕТОНИЈА

ЕСТОНИЈА

ЛИТВАНИЈА

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА

СЛОВАЧКА

МАЂАРСКАРУМУНИЈА

БУГАРСКА

БАЛТИЧКО МОРЕ

СРЕДОЗЕМНО

СЛОВЕНИЈА

Органска пољопривреда у одабраним земљама Европске уније 10 и Балкана

Удео пољопривредног подручја и еволуција

АЛБАНИЈА

ХРВАТСКА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

СРБИЈА


Извори: Министарство пољопривреде, хране и заштите потрошача, Удружење органских произвођача, Удружење BioAdria, ревија „Мониторинг“ из Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске, Министарство пољопривреде, рибарства и руралног развоја Републике Хрватске; Државни завод за статистику, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Македоније; Организација за контролу органске производње, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Завод за статистику Републике Србије; Евростат, 2011.

Биодиверзитет

16

Намена

Мерење нивоа очувања и/или обнављања компоненти биодиверзитета.

Трендови У региону Западног Балкана је од осамдесетих година прошлог века порасла укупна површина под заштитом државе, па је 2009. износила преко 20 000 км2, 7% површине региона. Проценат заштите варира, од 13% у Албанији до нешто преко 1% у Босни и Херцеговини. Албанија, Косово* и Македонија су у своје законодавство уградиле категоризацију Међународне уније за очување природе и природних ресурса.

Спровођење политикеДиректива о птицама (Директива 2009/147/ЕЗ Европског парламента и Савета од 30. новембра 2009. о очувању дивљих птица) и Директива о стаништима (Директива Савета 92/43/EEЗ од 21. маја 1992. о очувању природних станишта и дивље флоре и фауне) чине основу законодавства ЕУ о очувању природе. Оне позивају на очување биљних и животињских врста и станишта и одређивање заштићених подручја. Земље Западног Балкана су се обавезале на очување природе кроз низ паневропских и међународних конвенција (посебно кроз Конвенцију о биолошком диверзитету (1992), и конвенције из Рамсара1 (1971), Хелсинкија (1974) и Барселоне2 (1976)). Оне углавном захтевају да се одреде локалитети ради очувања посебно угрожених врста или екосистема. Најрелевантнији законски оквир је Конвенција о биолошком диверзитету (1992) ‒ потписнице су све земље осим Косова*. Заштита природе заснива се на државном законодавству, које се значајно развило последњих година.

Да ли сте знали?Површина под заштитом државе у 39 европских земаља порасла је до 2008. г. на око 1 милион км2, тј. 1,5 пута је већа од површине Француске.


1 Рамсарска конвенција (1971) је Конвенција о мочварама 2 Барселонска конвенција (1976) је Конвенција о заштити Средоземног мора од загађења

ЦРНА ГОРА

АЛБАНИЈА


ХРВАТСКА


КОСОВО2СРБИЈА1

1 - укључујући Косово до 20082 - у складу с Резолуцијом 1244Савета безбедности УН (1999)

Кумулативна заштићена подручјаХиљаде квадратних километара 0 10 2042 6 8 14 16 1812 22

1970

1975

1990

2000

1995

2005

2010

1980

1985

1960

1965

1950

1955

Заштићена подручја Западног Балкана

Временска линија очувања

Извори: Common Database on Designated Areas (CDDA), Европска агенција за животну средину; Регистар заштићених природних добара, Министарство културе Републике Хрватске; Агенција за заштиту животне средине Косова, Завод за статистику Косова у складу с РСБУН 1244/99; Институт за заштиту природе, Завод за статистику Црне Горе, 2011.

Пажња: Заштићена подручјаКосова одређена пре 2008. г.

и заштићена подручја Црне Гореодређена пре 2006. г. тада су

припадала Србији, иако су приказанабраон и црвеном бојом.


17

13 %

9 %

4 %

6 %

1 %

8 %

9 %

Београд

Сарајево

ПодгорицаПриштина

Тирана

Скопље

РимСофија

Bratislava

Будимпешта

Љубљана

Vienna

Prague

Загреб

Атина

С р е д о з е м н о

м о р е

Ј а д р а н с к о

м о р е

РУМУНИЈА

БУГАРСКА

МАЂАРСКА

SLOVAK REPUBLIC.

CZECH REPUBLIC

АУСТРИЈА

GERMANY

ИТАЛИЈА

СЛОВЕНИЈА

ХРВАТСКА

ГРЧКА

POLAND

ЦРНА ГОРА

АЛБАНИЈА



СРБИЈА

КОСОВО 2

удео морских области


8 000

Заштићена подручјаКвадратни километри

5 000

2 000

300

Извори: Common Database on Designated Areas (CDDA), EEА, 2011; Светска база података о заштићеним областима, Програм УН за животну средину – Светски центар за мониторинг очувања, Међународна унија за очување природе, 2011.

ЦРНА ГОРА

АЛБАНИЈА


ХРВАТСКА

БОСНА АND ХЕРЦЕГОВИНА

СРБИЈА1

12 %

3 %

1 %

1 - укључујући Косово

2 - у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999)

Заштићена подручја ЗападногБалкана

Пажња:Иста локација може бити заштићена у оквиру више различитих статуса. Преклапања су уклоњена а области заокружене у прорачуну пропорционалне квадратне површине (преко пута), али не у прорачуну националног процента (доле). Неке области приказане доле нису међународно признате.

0 100 km

Проценатзаштићених подручјана укупној државнојтериторији


Климатске промене

18

Намена

Установити да ли се супстанце које оштећују озонски омотач постепено и благовремено искључују из употребе.

ТрендовиЗемље широм света су се сложиле да постепено укидају производњу и употребу сусптанци које оштећују озонски омотач, који штити сва жива бића од сунчевог штетног ултраљубичастог зрачења. Укупна потрошња супстанци које оштећују озонски омотач у земљама Западног Балкана смањена је за скоро 97% између 1995. и 2009. године, у складу с међународно договореним распоредом. Ове супстанце се не производе у региону.

Спровођење политикеЦиљ Бечке конвенције (1985), сродног Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач (1987) и каснијих уговора је заштита озон-ског омотача и контрола, те посте-пено укидање хлорофлуороугљеника (CFC), халона и других супстанци које оштећују озонски омотач. Земље Западног Балкана1 ратификовале су и конвенцију и протокол. После измена и допуна Монтреалског протокола, ЕУ је усвојила још амбициознији план контроле с циљем постепеног укидања производње и потрошње CFC од јануара 1995. године. Ово се догодило много пре него што су земље Западног Балка-на ратификовале протокол и започеле спровођење националних програма постепеног искључивања супстанци које оштећују озонски омотач и основале националне секторе за озонски омотач у одговарајућим министарствима.

Да ли сте знали?Рупа у озонском омотачу изнад Антарктика је 2011. године достигла 26 милиона км2 и око 89 пута је већа од региона Западног Балкана, а 6 пута од површине ЕУ.

Потрошња супстанци које оштећују озонски омотач

1 Осим Косова*

CFC – хлорофлуороугљеник; CTC – угљентетрахлорид; MCF – метилхлороформ; HCFC – хидрохлорофлуороугљеник; HBFC – хидробромофлуороугљеник

Пажња: Подаци за Црну Гору доступни су од 2004.Извор: Секретаријат за озон, Програм УН за животну средину - УНЕП (United Nations Environment Programme - UNEP)

0

200

400

600

800

1 000

1 200

1 400

1 600

1 800

2 000

2005

2000

1995

2009

30192

CFC

Халони

Други CFC, CTC, MCF

CHCFC, HBFC, бромохлорометан

Метил-бромид

A1

A2

B1B2 - B3

C1 - C2C3

E1

Потенцијал оштећења озона у тонама

Трендови у региону

Западног Балкана

Потрошња супстанцикоје оштећују озонски омотач


19

Развој у периоду 1995-2010

Потрошња супстанцикоје оштећују озонски омотач

Извор: Секретаријат за озон, УНЕП, 2011.

ЦРНА ГОРА

АЛБАНИЈА


ХРВАТСКА


СРБИЈА

874

601

438

83

19952010

1995 1997 2001 2005 20091999 2003 2007

20

0

40

60

80

100

Килограми на хиљаду становника

Европска унија 27

Регион Западног Балкана

Трендови у Европској унији

Пад потрошње супстанци које оштећују озонски омотач, 1995-2009


1995

200

0

400

600

800

1 000

100

300

500

700

900

1998 1996 2000 2002 2004 2006 2010

2008

АЛБАНИЈАБОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ХРВАТСКА

ЦРНА ГОРА

Потенцијал оштећења озона у тонама

„Потрошња“ подразумевапроизводњу плус увоз минусизвоз контролисаних супстанци.

„Производња“ подразумева произведену количину, минус уништена количина и минус количина која се користи као сировина у производњи других хемикалија.

Ово објашњава негативну вредност за Хрватску у 2006.

Трендови у региону Западног Балкана Потрошња супстанцикоје оштећују озонски омотач


СРБИЈА



20

Потрошња финалне енергије по секторима

Намена

Праћење напретка у смањењу потрошње енергије у секторима коначних потрошача кроз спровођење енергетске ефикасности и политика очувања енергије.

ТрендовиПотрошња финалне енергије у земљама Западног Балкана порасла је за 47% од 1995. до 2008. године. Пад од 9% током 1999. године приписује се НАТО бомбардовању које је погодило индустрију и производњу електричне енергије у Србији, земљи с највишом потрошњом енергије у региону - чак 40% од укупне потрошње. Индустрија је била сектор који је, после саобраћаја, најбрже растао. Године 2008, потрошња финалне енергије у сектору индустрије износила је 35%, у сектору саобраћаја, домаћинстава и услуга 28%, 27% односно 8%, док је у сектору пољопривреде износила само 2%.

Спровођење политикеОквири политике на регионалном нивоу обухватају правне тековине ЕУ, Кјото протокол (1997), Уговор о Енергетској повељи (1991) и Уговор о оснивању Енергетске заједнице (2005). Све земље региона су земље кандидати или потенцијални кандидати за чланство у ЕУ, али нису све потписнице Кјото протокола или Конвенције УН о климатским променама. Све су потписнице Уговора о оснивању Енергетске заједнице, који ствара и правни и економски оквир за питања енергетике. У оквиру овог уговора, земље су прихватиле заједничке регулаторне оквире који се везују за европске стандарде у области енергетике и животне средине.

Да ли сте знали?Само једна трећина енергије добијене сагоревањем угља стиже до потрошача као електрична енергија.

Потрошња финалне енергије обухвата сву енергију испоручену потрошачима (индустрија, саобраћај, домаћинства и други сектори) за све врсте потрошње. Она не подразумева испоруку енергије енергетским постројењима, за трансформацију и/или сопствену употребу, нити губитке у мрежи.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

19952008

[ Западни Балкан ]

Потрошња финалне енергије по секторимаМилиони тона нафтног еквивалента

Промене у потрошњи енергије

ИНДУСТРИЈА

САОБРАЋАЈ

ДОМАЋИНСТВА

УСЛУГЕ

ПОЉОПРИВРЕДА, РИБАРСТВО И ДРУГО

Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.


21

Европска унија 27Индустрија

Саобраћај

Домаћинства

Услуге

Пољопривреда, рибарство и друго

Извор: Евростат, EEА, 2011. Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.

Западни Балкан

Потрошња енергије по секторима

Удео сваког сектора у укупној потрошњи финалне енергије у 2008. години

1995 1996 1998 2000 2002 2004 2006 20080

200

400

600

800

1 000

1 200

1 400

1 600

Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010; Институт за статистику Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине, Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Републике Србије; Светска банка, 2011.

Тоне нафтних еквиваленатана хиљаду становника

АЛБАНИЈАБОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

ХРВАТСКА


СРБИЈА

Трендови на Западном Балкану

Потрошња финалне енергије по глави становника


22

Укупни енергетски интензитет

Намена

Установити да ли земље раздвајају потрошњу енергије од привредног раста.

ТрендовиОд 1995. до 2008. године, укупна потрошња енергије у региону Западног Балкана у просеку је расла 1,95% годишње, док је бруто домаћи производ (БДП) у константним ценама у просеку растао 3,17% годишње. Укупни енергетски интензитет је стога падао 2,19% годишње. Потребна су даља истраживања како би се установило да ли је ово смањење повезано с унапређењем енергетске ефикасности, са структурним променама у сектору привреде или с другим факторима. Смањење енергетског интензитета је варирало током посматраног периода.

Спровођење политикеСве земље Западног Балкана су или кандидати или потенцијални кандидати за чланство у ЕУ па морају интегрисати и спроводити законодавство ЕУ. Ово је такође обавеза предвиђена Уговором о Енергетској заједници, чије су све потписнице. Правне тековине ЕУ захтевају повећање енергетске ефикасности, оснивање заједничког енергетског тржишта и смањење утицаја производње и коришћења енергије на животну средину. Главни инструменти су Кјото протокол (Косово* није потписница) и Уговор о Енергетској заједници. Када је реч о законодавству у области енергетике, државе различито напредују.

Да ли сте знали?Када укључите обичну сијалицу с ужареним влакном, само 10% електричне енергије се претвара у светлост. Преосталих 90% губи се у виду топлоте

19951996 1998 2000 2002 2004 2006 2008

60

80

90

70

100

110

19951996 1998 2000 2002 2004 2006 2008

60

80

90

70

100

110

120

Имајте у виду да индексиране вредности само помажу да се упореде трендови.

ЗемљеЗападног Балкана

Светскирегиони

Трендови у области енергетске

ефикасности

Глобални пад

АЛБАНИЈА

ЗЕМЉЕЗАПАДНОГ БАЛКАНА

СВЕТ


БЛИСКИ ИСТОК

АФРИКА

ЕУ-27

САД

КИНА

ИНДИЈА

ХРВАТСКА


СРБИЈА

Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010; Светска банка, 2010.

Енергетски интензитетИндекс = 100 у 1995.


23

1995 1996 1998 2000 2002 2004 2006 2008 0

200

400

600

800

1 800

1 000

1 200

1 400

1 600

АЛБАНИЈА

ЗЕМЉЕЗАПАДНОГ БАЛКАНА


ХРВАТСКА


СРБИЈА


Тоне нафтних еквиваленатана милион USD БДП-а

На енергетски интензитет може, између осталог, утицати животни стандард, клима, енергетска ефикасност грађевинских објеката, ефикасност производних процеса, снабдевање енергијом и саобраћајни модели.

Високи нивои енергетског интензитета указују на високе трошкове конвертовања енергије у БДП.

Енергетски интензитет на Западном Балкану

Упоредни нивои

Хрватска има висок удео гасаи највиши БДП у региону.

Србија је највећи потрошач енергијеу региону, а има релативно низак БДП.Такође, основни енергетски миксчине углавном угаљ и нафта.

Енергетски интензитет = однос између континенталне потрошње енергије и БДП-а. Њиме се мери потрошња енергије једне привреде и њена укупна енергетска ефикасност.

23


24

Потрошња примарне енергије по енергентима

Намена

Дефинисање трендова енергетских миксева у бруто континенталној потрошњи енергије (БКПЕ) у региону.

ТрендовиУдео фосилних горива (угља, лигнита, нафте и природног гаса) у БКПЕ земаља Западног Балкана порастао је са 84% у 1995. на 87% у 2008. години. У апсолутним вредностима, потрошња фосилних горива је порасла за 42%, док је потрошња обновљивих извора енергије пала са 15% на 11%. Највећи пораст у потрошњи фосилних горива забележен је код нафте (скоро 2,6% годишње), а затим код гаса (2,1%). У поређењу с ЕУ-27 и светом, на Западном Балкану висок је удео потрошње угља и лигнита. Укупна БКПЕ је порасла за 38%. Пад је забележен 1999, када је НАТО бомбардовање утицало на индустрију и производњу електричне енергије, и између 2004. и 2006. године, могуће због суша које су смањиле производњу хидроенергије.

Спровођење политикеУ средишту захтева ЕУ у области енергетике, који се односе на земље Западног Балкана као актуелне или потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ, јесу климатски и енергетски циљеви ЕУ, тзв. циљеви „20-20-20“, који захтевају пораст удела обновљивих извора енергије у укупној потрошњи енергије на 20% до 2020. године. Најрелевантнији елементи међународног регулаторног оквира су Кјото протокол, Уговор о Енергетској повељи и Уговор о Енергетској заједници.

Да ли сте знали?Највећа нафтна мрља изазвана изливањем из танкера настала је у ували Принц Вилијам на Аљасци, 24. марта 1989. Са 40 000 тона изливене сирове нафте ова несрећа се сматра највећом еколошком катастрофом на мору чији је узрок људски фактор.

1995

2008

УГАЉ И ЛИГНИТ

Угаљ и лигнит

НАФТА

Нафта

ГАС

Гас

ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ

Обновљиви извори

ОСТАЛО 1

ОсталоУкупно

0

2

4

6

8

10

12

14

16


Примарна енергија је облик енергије који се налази у природи, а који још није подвргнут конверзији или трансформацији. То је енергија која се налази у сировим енергентима и другим облицима енергије које један систем прима као унос. Може бити обновљива и необновљива. Укупна потрошња примарне енергије или БКПЕ представља количину енергије која је потребна да задовољи потребе одређене земље.

1 - Индустријски отпад и нето увоз електричне енергије

Потрошња примарне енергије по

енергентима

Трендови у региону Западног БалканаМилиони тона нафтних еквивалената

Западни Балкан

Просечна годишња промена (%)1995-2008

+ 1,71+ 2,59+ 2,10

- 0,06

+ 4,86

+ 1,95 %

+2,53- 1,82- 0,61

+ 2,70

- 4,04

+ 0,48 %

2007-2008


25

Потрошња примарне енергије ЕУ-27

је 50 пута већа одпотрошње у земљама

Западног Балкана.

Угаљ и лигнит

Нафта

Гас

Обновљиви извори

Нуклеарна енергија

Остало1

0 0

2

1

4

6

8

10

12

14

16

18

50 100 %

0

2

4

6

8

10

12

14

16


Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010;Евростат, 2011.

1 - Инсутријски отпад и нето увоз електричне енергије.

Микс енергената у 2008. години

Земље Западног Балкана

Поређење с Европском унијом

Потрошња примарне енергије у 2008.

Компаративни микс енергената

Глобални, европски и балкански ниво

СВЕТ

ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ

БАЛКАНА

ЕУ-27

ЕУ-27


Милиони тона нафтних еквивалената Хиљаде милиона тона нафтних еквивалената

Удели енергенатаПроценат потрошње примарне енергије


АЛБАНИЈА

СРБИЈА

ХРВАТСКА


34 %

36 %

33 %

39

17

27

14

24

21

11

8

13

13

6Угаљ Нафта Гас О. Н.

25


26

Потрошња примарне енергије из обновљивих извора

Намена

Утврдити којом брзином расте удео обновљиве енергије у укупној бруто континенталној потрошњи енергије (БКПЕ) у региону.

ТрендовиУдео обновљиве енргије у БКПЕ у земљама Западног Балкана пао је са 15% у 1995. години на 11% у 2008, али је ипак био виши од регистрованих 9% у ЕУ 2009. године. Пад се може приписати порасту укупне потрошње примарне енергије од 38% у овом периоду док производња два главна обновљива извора, хидроенергије и биомасе, није значајно порасла. Ово двоје (плус отпад као енергент), чини више од 99% обновљивих извора енергије у региону. Други извори, попут ветра, соларне и геотермалне енергије, једва да се користе у земљама Западног Балкана. Тенденција пада, заједно с недостатком одговарајућих или неспровођењем постојећих политика, зауставиће смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште

Спровођење политикеЦиљеви ЕУ „20-20-20“ захтевају повећање удела обновљивих извора на 20% од укупне потрошње енергије. Земље у региону различито напредују у усвајању законодавства ЕУ у области енергетике.

Да ли сте знали?Обновљиви извори енергије се користе још од давнина. Становници Кине и Блиског Истока користили су ветрењаче за пумпање воде и млевење житарица још 200. године пре нове ере. Такође, Римљани су међу првима користили геотермалну енергију за загревање кућа.

Соларна 7,14 %Ветар 7,14 %Геотермална 1,32 %Хидро -0,63 %Биомаса и отпад 0,18 %Обновљиви извори - укупно -0,24 %

1995-2008Просечне годишње стопе раста

1995

2008

1995

2008

Удео обновљиве енергије у

потрошњи примарне енергијеЗемље Западног Балкана

Промена у уделу обновљиве енергије у потрошњи примарне енергијеЗемље Западног Балкана

Удео обновљиве енергије у потрошњи примарне енергије

Потрошња енергије по енергентима

Западни Балкан, 2008.

Глобални нивоРегионални ниво

Проценат

50

40

0

10

20

30


АЛБАНИЈА

Проценат

50

40

0

10

20

30ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

ЕУ-27СРБИЈА

ХРВАТСКА


Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010.; Евростат, 2011.

Извор: Евростат, 2011.

Проценат

50

40

0

10

55

Проценат

50

60

40

0

10

20

25

30


5

15

Проценат

60

50

90

80

70

100

40

0

10

20

30


5

20

30

АФРИКА

ИНДИЈА

КИНА

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ

РУСИЈАБЛИСКИ ИСТОК


СРБИЈА

АЛБАНИЈА

МАКЕДОНИЈАХРВАТСКА


ОСТАЛО

ОБНОВЉИВА

ГАС

НАФТА


39 %

34 %

14 %

11 %

ВЕТАР

СОЛАРНА

ГЕО-ТЕРМАЛНА

Обновљиви извори енергије

БиомасаХидроенергијаОстало

0.5 %

0.3 %

0.1 %


27

Соларна 7,14 %Ветар 7,14 %Геотермална 1,32 %Хидро -0,63 %Биомаса и отпад 0,18 %Обновљиви извори - укупно -0,24 %

1995-2008Просечне годишње стопе раста

1995

2008

1995

2008

Удео обновљиве енергије у

потрошњи примарне енергијеЗемље Западног Балкана

Промена у уделу обновљиве енергије у потрошњи примарне енергијеЗемље Западног Балкана

Удео обновљиве енергије у потрошњи примарне енергије

Потрошња енергије по енергентима

Западни Балкан, 2008.

Глобални нивоРегионални ниво

Проценат

50

40

0

10

20

30


АЛБАНИЈА

Проценат

50

40

0

10

20

30ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

ЕУ-27СРБИЈА

ХРВАТСКА


Извор: Међународна агенција за енергетику, 2010.Извори: Међународна агенција за енергетику, 2010.; Евростат, 2011.


Проценат

50

40

0

10

55

Проценат

50

60

40

0

10

20

25

30


5

15

Проценат

60

50

90

80

70

100

40

0

10

20

30


5

20

30

АФРИКА

ИНДИЈА

КИНА

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ

РУСИЈАБЛИСКИ ИСТОК


СРБИЈА

АЛБАНИЈА

МАКЕДОНИЈАХРВАТСКА


ОСТАЛО

ОБНОВЉИВА

ГАС

НАФТА


39 %

34 %

14 %

11 %

ВЕТАР

СОЛАРНА

ГЕО-ТЕРМАЛНА

Обновљиви извори енергије

БиомасаХидроенергијаОстало

0.5 %

0.3 %

0.1 %

Саобраћај

28

Потражња за путничким саобраћајем

Намена

Утврдити да ли се потражња за путничким саобраћајем раздваја од привредног развоја.

ТрендовиПотражња за путничким саобраћајем у региону Западног Балкана константно је расла између 2001. и 2009. године, али много спорије од раста БДП. Унапређене економске перформансе региона тако су довеле до додатног притиска на животну средину. Мада је друмски саобраћај остао доминантан вид, ваздушни саобраћај је постигао највећи раст. Изненадно реструктурисање привреде, економска криза и политичка превирања у неким земљама региона можда су допринели том тренду, заједно с другим локалним околностима као што је раст цена горива.

Спровођење политикеПравне тековине ЕУ у области саобраћаја дефинишу стандарде емисије моторних возила. Према последњој оцени земаља Западног Балкана које желе чланство у ЕУ, а коју је обавила Европска комисија 2010. године, у већини земаља су неопходни даљи напори и унапређења у области усвајања и спровођења законодавства ЕУ које се односи на саобраћај (осим Хрватске и Македоније, које су показале значајан напредак). На нивоу ЕУ, циљ раздвајања потражње за саобраћајем од раста БДП први пут је дефинисан у Стратегији интеграције саобраћаја и животне средине, која је усвојена у Хелсинкију 1999. године. Бела књига Европске комисије о јединственој саобраћајној политици у Европи – ка конкуретном и ефикасном систему саобраћаја, из 2011. године, захтева прелазак на систем саобраћаја са ниским нивоом угљеника и пад од 60% у секторској емисији гасова с ефектом стаклене баште до 2050. године.

Да ли сте знали?Године 1970. грађани Европе у просеку су путовали 17 км дневно. Данас, тај пут износи 35 км дневно.

Километри мрежеИндекс = 100 у 1990.

Развој мреже у Хрватској


400

300

200

100

350

250

150

50

01990 2000 20051995 2009

Остали путевиПловне реке

Ауто-путеви

Пруге

ВаздухДрум

Пруга

Милијарде путничких километара

02001 2005 2009

5

10

15

25

2081 %

78 %

10 %

12 %11 %

8 %

Видови путничког саобраћаја

у земљама Западног Балкана

од укупне потражњеза саобраћајем 2009. г.

Извори: Институт за статистику, Министарство јавних радова и саобраћаја Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011.


29

Индекс = 100 у 2001.Путнички километар

ХРВАТСКА

СРБИЈА



АЛБАНИЈА

ЦРНА ГОРА


2001 2003 2004 2005 2006 2007 20082002 2009

2001 2003 2004 2005 2006 2007 20082002 2009

БДП свуда расте, али нигде брже него у Албанији.Индекс = 100 у 2001.

Константни USD из 2000.

40

60

80

100

120

140

180

160

200

100

120

80

140

160

Потражња за саобраћајем брзо растеу Босни и Херцеговини

и Албанији.

Потражња за саобраћајем

Национални БДП

Путнички километар представља превоз једног путника на раздаљини од једног километра.

Извори: Институт за статистику, Министарство јавних радова и саобраћаја Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011; Индикатори светског развоја, Светска банка, 2011.

Имајте на уму да индексиране вредности само помажу у поређењу трендова.

Потражња за путничким саобраћајем наспрам националног богатстваРаздвајање?

Саобраћај

30

Потражња за теретним саобраћајем

Намена

Утврдити да ли се потражња за теретним саобраћајем раздваја од привредног развоја.

ТрендовиПотражња за теретним саобраћајем скоро је удвостручена између 2001. и 2006. на Западном Балкану, па је све теже ограничити утицаје овог сектора на животну средину. У овом периоду пораст потражње константно је премашивао раст БДП. Између 2007. и 2009. године, примећује се тренд пада од 7% годишње. Подаци можда одражавају премене у сектору саобраћаја изазване економском кризом која је почела 2008. године, те локалне околности као што је пораст цена горива.

Спровођење политикеПрелазак с друмског на водни и железнички теретни саобраћај први пут је формулисан као важан стратешки елемент у Стратегији одрживог развоја, коју је Европски савет усвојио у Готенбургу јуна 2001. Исте године у Белој књизи о заједничкој политици саобраћаја „Европска политика саобраћаја за 2010: Време одлуке“, предложене су бројне мере с циљем преласка с једног вида транспорта на други и раздвајање БДП од сектора саобраћаја. Бела књига Европске комисије о саобраћају (2011) захтева да се пређе на систем саобраћаја с ниском емисијом угљеника до 2050, и смањење секторске емисије гасова с ефектом стаклене баште од 60%. Један од циљева постизања ефикасног система саобраћаја је да 30% друмског теретног саобраћаја на преко 300 километара пређе на друге видове, као што је железнички или поморски саобраћај до 2030, и да се повећа за преко 50% до 2050. За постизање овог циља биће потребно развити одговарајућу инфраструктуру.

Да ли сте знали?Међународна шпедитерска индустрија је носилац око 90% светске трговине.

Потражња за теретним саобраћајем

у 2009. годиниМилијарде тонапо километру

ХРВАТСКА

Удео друмова

93 %89 %

63 %

64 %

77 %

24 %

СРБИЈААЛБАНИЈА



ЦРНА ГОРА

У Србији, 59% робе још увек се превозижелезницом, а 17% унутрашњим пловним путевима.

Подаци за Босну и Херцеговину,Македонију и Црну Гору

не обухватају унутрашњипловни саобраћај.

Извори: OECD/Форум о међународном саобраћају, Инсититут за статистикуи Министарство јавних радова и саобраћаја Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011.

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

Вредностизвоза

Извор: Годишња табела укупног увоза и извоза, Одсек за статистику Уједињених Нација, 2010.

2000 2002 2004 2006 20082009

2000 2002 2004 2006 20082009

Вредностувоза

Милијарде USD


Хрватска

Србија

Босна и Херцеговина

МакедонијаАлбанијаЦрна Гора

0

5

10

15

20

25

30

0

5

10

15


31

Београд

Сарајево

Подгорица Приштина

ТиранаСкопље

Рим

Софија

Будимпешта

Љубљана

Загреб

АтинаПиреј

Сплит

Задар

ОсијекНови Сад

НишМостар

БањалукаТузла

Дубровник

Битола

Патра

Патра

Бриндиси

Таранто

Бари

Анкона

ТрстКопар

Венеција

Равена

Драч

Ријека


м о р е


м о р е

Сава

Драва

Тиса

Мореш

Дуна

Дрин

Дунав

РУМУНИЈА

БУГАРСКА

МАЂАРСКААУСТРИЈА

ИТАЛИЈА

СЛОВЕНИЈА

ГРЧКА

ЦРНА ГОРА

АЛБАНИЈАМАКЕДОНИЈА

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА СРБИЈА

ХРВАТСКА

КОСОВО 1

Паневропски коридори

Ауто-пут (удвостручен железницом) Железница за коју не постоји алтернатива у виду ауто-пута

Важне трговачке луке за балкански теретни саобраћај

0 100 km

Главни коридори за теретни саобраћај Западног Балкана

Извори: Студија регионалне саобраћајне инфраструктуре на Балкану, REBIS. Извештај Европске комисије, 2003; ViaMichelin, 2011.

Ка Пољској и источној Eвропи

Ка Русији

и Црном мору

Ка Немачкој

Ка Италији и западној

Европи

Ка Грчкој и басену

Средоземног мора

Ка Турској

и Азији

1 - у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999).

Вредностизвоза

Извор: Годишња табела укупног увоза и извоза, Одсек за статистику Уједињених Нација, 2010.

2000 2002 2004 2006 20082009

2000 2002 2004 2006 20082009

Вредностувоза



Хрватска

Србија

Босна и Херцеговина

МакедонијаАлбанијаЦрна Гора

0

5

10

15

20

25

30

0

5

10

15

Отпад

32

Настајање комуналног отпада

Намена

Оцена ефикасности коришћења природних ресурса у друштвима.

ТрендовиНастајање комуналног отпада на Западном Балкану порасло је за скоро 53% од 2003, да би достигло 340 кг по глави становника 2009. године — више него у најмање једној држави чланици ЕУ. Стварање отпада у стопу прати тренд раста БДП, што се приписује брзом привредном расту који прати слободна тржишта и повратак стабилности. Лоше управљање отпадом често представља претњу јавном здрављу и животној средини. Међутим, чини се да се и квалитет статистичких података поправио од 2003. године, па скорашњи пораст може бити одраз тачнијих података.

Спровођење политикеУ већини земаља Западног Балкана усвојени су нови закони за управљање комуналним отпадом. Израђени су у складу с директивама ЕУ, пре свега Оквирне директиве о водама (Директива 2008/98/EЗ Европског парламанета и Савета од 19. новембра 2008. о отпаду, којом се укидају одређене директиве), али се често лоше спроводе и примењују. Законодавство ЕУ захтева припрему стратегија о управљању отпадом и програма превенције стварања отпада. Циљеви смањења отпада дефинисани су само у Хрватској и Македонији.

Да ли сте знали?Просечна комунална депонија може произвести до 150 м³ процедних вода1 дневно, што је једнако количини свеже воде коју просечно домаћинство потроши за годину дана.

1 Процедне воде су течност која се цеди кроз чврст отпад на депонији.

19951996 1998 2000 2002 2004 2006

20092008

0

200

400

600

100

300

500

0

200

400

100

300

500

2003 2004 2005 2006 2007 20092008

Извори: EEА, 2010; Министарство јавних радова и саобраћаја, Министарство животне средине, шумарства и водопривреде Републике Албаније; Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Агенција за заштиту животне средине Републике Хрватске, Министарство животне средине и просторног планирања Републике Македоније; Завод за статистику Косова1; Агенција за заштиту животне средине Црне Горе; Агенција за заштиту животне средине Републике Србије; Светска банка, 2011.

Генерисан комунални отпадКилограми по глави становника

АЛБАНИЈА

ХРВАТСКА

КОСОВО1

Настајање отпада

Упоредни трендови

ЕУ-12

ЕУ-27


Генерисан комунални отпадКилограми по глави становника

1. у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999)


СРБИЈА


ЦРНА ГОРА (само 2009.)


33

0 10 20 30 40 505 15 25 35 45

200

100

0

300

400

500

600

700

800

3

10255080

Популација у милионима

ЕУ-15EFTA 1ЕУ-12Земља кандидат (Турска)


Стварање комуналног отпадаКилограми по глави становника

АЛБАНИЈА


ХРВАТСКА

НОРВЕШКА

НЕМАЧКА

ДАНСКА

ШВАЈЦАРСКА

ХОЛАНДИЈА

УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО

КИПАР

МАЛТА


ПОРТУГАЛЕСТОНИЈА

СЛОВЕНИЈА

БЕЛГИЈА

МАКЕДОНИЈА ЦРНА ГОРА,

СРБИЈА

Корелација између стварања отпада и прихода

Одабране европске земље

Хиљаду међународних долара 2005 2Бруто домаћи производ у паритету куповне моћи1 – Европско удружење за слободну трговину (Исланд,

Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска).2 – Међународни долар узима у обзирпаритете куповне моћи валута и просечнецене робе ради бољег поређења животногстандарда у земљама током времена.Извори: Национални извори земаља Западног Балкана, 2011;Одељење УН за популацију, 2009; Светска банка, 2011.

Хиљаде тона

2 000

1 400

1 200

1 800

1 600

400

200

800

600

0

1 000Извор: Евростат, 2011. (подаци за 2008.)

Генерисани отпад по делатностима

у Хрватској

ВОДОВОД; КАНАЛИЗАЦИЈА, УПРАВЉАЊЕ ОТПАДОМ И

РЕМЕДИЈАЦИЈА

ПРОИЗВОДЊА

Удео опасног отпада

12 %

ГРАЂЕВИНАРСТВОРУДАРСТВО И ПОВРШИНСКИ

КОПОВИПОЉОПРИВРЕДА,

РИБАРСТВО И ШУМАРСТВО

СТРУЈА, ГАС, ПАРНА И ВАЗДУШНА КЛИМАТИЗАЦИЈА

Вода

34

Употреба слатководних ресурса

Намена

Опис притиска на ресурсе слатке воде током времена с примарним фокусом на одрживост захватања воде у различитим секторима.

ТрендовиГодине 2009, преко 55% укупне слатке воде захватане у земља- ма Западног Балкана коришћено је за расхлађивање у производњи струје, око 27% за јавно водоснабдевање, скоро 12% коришћено је у индустријској производњи, а 6% за наводњавање. Између 2004. и 2008. године, захвата-ње за јавно водоснабдевање било је прилично стабилно, док је индустријска производња смањила свој удео. Удео пољопривреде је варираро између 2002. и 2009. године. Индекс експлоатације воде (Water Exploitation Index – WEI) у Македонији је достигао највећу вредност 2004, врло близу прага упозорења од 20%, па је ово година када је у земљи забележен највећи притисак на водне ресурсе.

Спровођење политикеНајважнији релевантни правни акт ЕУ је Оквирна директива о водама, која захтева да земље промовишу одрживу употребу кроз дугорочну заштиту расположивих ресурса и да обезбеде равнотежу између захватања подземних вода и њихове природне допуне. Циљ директиве је да се постигне добар еколошки статус површинских и подземних вода у свим водним телима. На регионалном нивоу, израда нових закона још увек је у току.

Да ли сте знали?За једну шољицу кафе потребно је 140 литара воде (узимајући у обзир цео животни циклус). Кад би сви на свету пили по шољицу кафе сваког јутра, то би нас „коштало“ око 120 милијарди м3 воде годишње (колико стане у више од 45 милиона олимпијских базена).

20

30

40 %

15

25

35

0

5

10

19992004

20032000 2002

2001 20052006

20072008

2009

Захватање водекао проценат расположивихдугорочних ресурса слатке воде

Индекс експлоатације воде

Одабране европске земље

Праг упозорења

Притисак на водне ресурсе

Извори: Евростат, 2009; EEА, 2010; Државни завод за статистику и водопривреду, јавна предузећа за водовод и канализацију Републике Македоније, 2011; Раскин и др. 1997.

БУГАРСКА


МАЂАРСКА

ЛИТВАНИЈА


СЛОВЕНИЈА

РУМУНИЈА

БЕЛГИЈА

ШПАНИЈА

ШВАЈЦАРСКА


35


м о р е


м о р е

РУМУНИЈА

БУГАРСКА

МАЂАРСКААУСТРИЈА

ИТАЛИЈА

СЛОВЕНИЈА

ГРЧКА

ЦРНА ГОРА

АЛБАНИЈАМАКЕДОНИЈА


СРБИЈА

ХРВАТСКА

КОСОВО2

Сава

Драва

Тиса

МорешДуна

в

Дунав

Дрина

ВардарБлатно језеро

Морава

0 100 km Укупнозахваћена вода

4 000

Милиони кубних метарагодишње

Кубни метрипо глави становника годишње

3 000

2009 1

1 - 2005. за Албанију.

1 000

200 до 500

Испод 200

500

100

500 до 700

2001

Захватање воде у земљама Западног Балкана

Извори: Агенција за статистику Босне и Херцеговине; Завод за статистику Републике Хрватске; Државни завод за статистику Републике Македоније; Завод за статистику Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2011; AQUASTAT, Одељење за земљиште и воду, Организација УН за храну и пољопривреду, 2010; Евростат, 2010.

Вода захваћена из извора слатке воде за наводњавање, прерађивачку индустрију, производњу електричне енергије (хлађење) и водоснабдевање

ГРАНИЦА БАСЕНА СРЕДОЗЕМНОГ И ЦРНОГ МОРА

Ка Црном мору

Ка Средоземном мору

2 - у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН (1999).

ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

ЈАВНИ ВОДОВОД

ПРОИЗВОДЊА СТРУЈЕ (ХЛАЂЕЊЕ)НАВОДЊАВАЊЕ

Удео сваког секторау потрошњи воде2009.

Коришћење слатке воде по секторима

Република Македонија Црна ГораСрбија Хрватска

Извори: Национални заводи за статистику (види горе), 2011.

Вода

36

Пречишћавање комуналних отпадних вода

Намена

Утврђивање ефикасности постојећих политика по питању смањења количине отпуштених нутријената и органских супстанци у води.

ТрендовиПречишћавање отпадних вода у региону Западног Балкана полако се побољшава од 2001. године. Проценат становништва прикљученог на постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) 2008. године порастао је изнад 12%, али и ниво пречишћавања и степен напретка значајно варирају од једне до друге земље. Цифра је врло ниска у поређењу с преко 80% становништва прикљученог на ППОВ у северним и јужним земљама чланицама ЕЕА. Проценат становништва прикљученог на ППОВ вероватно је мали због малог броја ППОВ који су тренутно у функцији.

Спровођење политикеЗемље Западног Балкана раде на томе да усагласе своје законе с Директивом ЕУ о комуналним отпадним водама (Директива Савета 91/271/EEЗ од 21. маја 1991. о пречишћавању комуналних отпадних вода). Циљ је да се животна средина заштити од негативних утицаја комуналних отпадних вода, које могу довести до погоршања квалитета површинских и подземних вода. Директива захтева да сва насеља са преко 2 000 становника имају ППОВ и канализацију, и прописује ниво пречишћавања пре испуштања. Захтева се њена пуна имплементација у земљама чланицама ЕУ-15 за 2005. годину, а у 10 нових држава чланица рок је продужен и траје између 2008. и 2015. године.

Да ли сте знали?Просечна особа проведе три године живота на WC шољи.

1990 2000

Механичко пречишћавање

Биолошко пречишћавање

Други третман

2005 20080

2

4

6

8

10

12

14

16

Извор: Министарство животне средине и просторног планирања, Државни завод за статистику Републике Македоније, 2011.

Комуналне отпадне воде по

врсти третмана

Проценат

Удео становништва прикљученог на ППОВу укупној градској популацији

у Македонији


37

Становништво прикључено на систем пречишћавања отпадних вода

ХРВАТСКА

СРБИЈА



АЛБАНИЈА

ЦРНА ГОРА

0

5

10

15

20

25

30

Проценат

Хиљаде прикључених становника

Хиљаде

Проценат

Удео

Удео становништва прикљученог на ППОВ у укупној градској популацији


Драстичан раст капацитета запречишћавање отпадних вода у Хрватској

Косово (у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, 1999)тренутно нема оперативне погоне за пречишћавање отпадних вода.

[ Процене ]

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 20080

500

1 000

1 500

2 000

2 500

3 000

ЗемљеЗападног Балкана

РегионЗападног Балкана

0

2

4

6

8

10

12

14

Извори: Министарство животне средине, шума и водопривреде Републике Албаније; Агенција за

статистику Босне и Херцеговине; Евростат за податке за Хрватску; Државни завод за статистику, Министарство

животне средине и просторног планирања Републике Македоније; Агенција за заштиту животне средине Црне Горе; Завод за статистику Републике Србије, 2010.

38

Немања Шиљић

Изложба меда (Ташмајдан, Београд, 30. септембар 2010). Данас се у Београду често одржавају изложбе меда, на различитим локацијама. За разлику од других индустрија, посао малих произвођача меда је процветао у време економске кризе. Увидевши ислативост пчеларства, многи који су изгубили радно место после затварања фабрика окренули су се овој врсти посла.


39

РОЈТЕРС – Огнен Теофиловски

Невеста Вања Ристовска, под велом, јаше коња у сусрет младожењи. Обоје носе народне ношње на овом традиционалном венчању у селу Галичнику, неких 150 км западно од главног града Македоније, Скопља (12. јул 2009). Венчање у Галичнику традиционално траје три дана, одржава се сваког Петровдана, уз старе обичаје, народну ношњу, ритуале и плесове који се вековима преносе с генерације на генерацију.

40

АЛБАНИЈА

Агенција за животну средину и шумарствоЕтљева ЦанајШпреса Бакри

Албански геолошки прегледНазмие Пуца

Сониља МаркуУдружење органских произвођача

Љавдош ФеруниГлавни технички инспекторат, Министарство

привреде, трговине и енергетикеБајрам Цеља

Институт за статистикуЕљса Дуљи

Институт за саобраћајне студијеШкељћим Ђевори

Министарство пољопривреде, хране и заштите потрошача

Татјана ДишницаМинистарство привреде, трговине и

енергетикеСтаври Дима

Министарство животне средине, шума и водопривреде

Рољанд КристоСкендер Хаса

Национална агенција за енергетикуАљма Сарац

Пиро МитрушиНационална канцеларија за спровођење

пројеката о озонуГазменд Ђуљи

Институт за јавно здрављеАгрон Дељију

Љуљета ЉеноНационални стручњак

Нарин ПанаритиПрограм УНДП за климатске промене

Миреља Камбери


Агенција за статистику Босне и ХерцеговинеШевала Корајчевић

Фонд за заштиту животне средине Републике Српске

Велена КомленићПриродно-математички факултет,

Универзитет у СарајевуСенка Барудановић

Федерални метеоролшки заводЕсена Купусовић

Мартин ТаисФедерално министарство животне средине и

туризмаГоран Крстовић

Мехмед ЦероВлада Брчко дистрикта

Суада Ћатовић

Министарство спољне трговине и економских односа

Нада МлинарМинистарство за просторно уређење,

грађевинарство и екологију Републике СрпскеОзрен Лаганин

ХРВАТСКА

Агенција за заштиту животне срединеАница Јурен

Бернарда РозманБисерка Младинић

Далиа МејашкиДејана Рибар Попе

Ђурђица ПожгајГордана Колачко

Горан ГраовацХана Месић

Јасна КуфринМарио Чулек

Мелита ДошенМира Зовко

Рене ВукелићЖељко Црнојевић


Македонска академија наука и уметностиНаташа Марковска

Македонско еколошко друштво (невладинаорганизација)

Робертина БрајаноскаМакедонски информативни центар за животну

средину,Министарство животне средине и просторног

планирањаАлександра Несторовска Крстеска

Анета СтефановскаАрминда РушитиАземина Шакири

Катерина НиколовскаЉупка Димовска Зајков

Маргарета ЦветковскаМаријонка Виларова

Ристо ЈордановскиСветлана Гјоргјева

Канцеларија за животну срединуАлександар Настов

Сашко ЈордановИнститут за јавно здравље

Драган ГјоргјевСАРИС ДОО

Зоран ВеличковДржавни завод за статистику

Сузана СтојановскаВиолета Пановска

ОРГАНИЗАЦИЈЕ И СТРУЧНИ САРАДНИЦИ


41

КОСОВО*

Хидрометеоролошки институтЉатафете Љатифи

Зећир ИмериАгенција за заштиту животне средине Косова

Адриана ПланаАфрим Бериша

Ајет МахмутиФадиљ БарјактариИљириана ОранаМерита Мехмети

Мимоза ХусениЋенан МаџуниРифат МоринаРизах Хајдари

Сабит РестељицаСами БехрамиТафе Веселај

Вљора Спанца Министарство пољопривреде, шумарства и

руралног развојаЉумније Рама

Нуртене Хасоли Министарство трговине и индустрије

Рамадан Бужаља Висар Бајрактари

Министарство животне средине и просторног планирања

Фатљије БузаФидаим Сахити

Гани БеришаВисаре Хоџа

ЦРНА ГОРА

Агенција за заштиту животне средине Црне ГореАлександар БожовићБосиљка Милошевић

Драган АсановићГордана Ђукановић

Ирена ТадићИвана Булатовић

Јелена ПејовићЛидија Шћепановић

Марија ПулевићМилена БатаковићМилица ВукчевићТатјана Ђоковић

Весна НоваковићВесна ВлаховићВладан Божовић

Хидрометеоролошки завод Црне ГореДарко Новаковић

Завод за заштиту природеГордана Касом

Канцеларија за одрживи развој, Влада Црне Горе

Босиљка ВуковићМинистарство економије

Антон ЉуцовићВуко Дабовић

Завод за статистику Црне ГореНаташа Вучковић

СРБИЈА

Агенција за заштиту животне срединеДејан Лекић

Драгана ВидојевићЕлизабета Радуловић

Љиљана ЂорђевићМаја Крунић Лазић

Миленко ЈовановићМилорад ЈовичићНада Мисајловски

Небојша РеџићНебојша Вељковић

Никола ПајчинСлавиша ПоповићТихомир Поповић

Завод за статистику Републике СрбијеМиљана Ћеранић

ОСТАЛИ

Европска агенција за животну срединуАдриана ГеоргеГордон Макинес

Милан ХренкоРоберта Пињатели

Стојан БлагоевАгенција за животну средину Аустрије

Виолета ФилипичКонсултантска кућа Milieu

Тони ЗампарутиРегионални центар за животну средину,

Национална канцеларија Црна ГораМира Васиљевић

Срна СударЗои мрежа за животну средину

Александра ШиљићКаролин ДаниелЕмануел Бурне

Флориан КрауцерЈасмина Богдановић

Ото СимонетЈан Демон

42

Институције

Aлбанија, Завод за статистику (ИНСТАТ), 2011; http://www.instat.gov.al/

Албанија, Министарство јавних радова и саобраћаја, 2011; http://www.mppt.gov.al/

Албанија, Министарство животне средине, шума и водопривреде, 2011;http://www.moe.gov.al/en/

Босна и Херцеговина, Агенција за статистику, 2011; http://www.bhas.ba/

Босна и Херцеговина, Федерално министарство животне средине и туризма, 2011;http://www.fmoit.gov.ba/#

Косово, Агенција за заштиту животне средине Косова, 2011; http://www.ammk-rks.net/?page=2,1

Косово, Завод за статистику Косова, 2011; http://esk.rks-gov.net/eng/

Македонија, Државни завод за статистику, 2011; http://www.stat.gov.mk/Default_en.aspx

Македонија, Македонски информативни центар за животну средину, Министарство животне средине и просторног планирања, 2011; http://www.moepp.gov.mk/default-en.asp

Македонија, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, 2011; http://www.mzsv.gov.mk/

Србија, Агенција за заштиту животне средине, 2011; http://www.sepa.gov.rs/

Србија, Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде, 2011; http://www.mpt.gov.rs/

Србија, Завод за статистику Републике Србије, 2011; http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Хрватска, Агенција за заштиту животне средине, 2011; http://www.azo.hr/EnglishNoviDizajn

Хрватска, Министарство пољопривреде, рибарства и руралног развоја, 2011; http://www.mps.hr/

Хрватска, Завод за статистику, 2011; http://www.dzs.hr/default_e.htm

Црна Гора, Агенција за заштиту животне средине, 2011;http://www.epa.org.me/index.php/en

Црна Гора, Министарство пољопривреде и руралног развоја, 2011;http://www.mpr.gov.me/en/ministry

Црна Гора, Завод за статистику Републике Црне Горе, 2011;http://www.monstat.org/eng/index.php

РЕФЕРЕНЦЕ


43

Пројекти

Пројекти на тему индикатора, 2006–10:

• Помоћ Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Македонији и Србији и Црној Гори у примени Основног сета индикатора ЕЕА и система извештавања као доприноса београдском извештају о четвртој паневропској оцени животне средине за 2007. годину (2006-2007).

• Израда 12 регионалних информативних листова за Основни сет индикатора земаља Западног Балкана (2007).

• Развијање система редовног извештавања о животној средини у складу са Основним сетом индикатора ЕЕА за земље Западног Балкана (2008).

• Подршка развоју Основног сета индикатора ЕЕА ради укључивања у SOER извештавање – фокус на допринос земаља Западног Балкана (2010).

Извештаји

Национални извештај о стању животне средине у Републици Хрватској, Агенција за заштиту животне средине, 2011. http://www.azo.hr/Publikacije24

Индикатори животне средине: Типологија и преглед, ЕЕА, 1999; (на енглеском)http://www.eea.europa.eu/publications/TEC25

Основни сет индикатора EEА – Водич, ЕЕА, 2005; (на енглеском)http://www.eea.europa.eu/publications/technical_report_2005_1

Животна средина у Европи – Стање и изгледи, ЕЕА, 2010; http://www.eea.europa.eu/soer/syn-thesis/translations/zhivotna-sredina-u-evropi-2014

Стратегија проширења и извештаји о напретку, 2010; (на енглеском)http://ec.europa.eu/enlargement/press_corner/key-documents/reports_nov_2010_en.htm

Проширење, Европска комисија, 2011; (на енглеском)http://ec.europa.eu/enlargement/candidate-countries/index_en.htm

Извештај о стању животне средине у Републици Македонији, Министарство животне средине и просторног планирања, 2010; (на македонском)http://www.moepp.gov.mk/default-mk.asp?ItemID=84F1C8FBC7AC644E9546F523C7B81FBC

Cookbook for State of the Environment Reporting on the Internet, GRIDA/Arendal, 1998;http://www.grida.no/publications/list/3181.aspx

Извештај о стању животне средине на Косову за период 2006-2007, Агенција за заштиту животне средине Косова*, 2008; (на енглеском)http://www.ammk-rks.net/?page=2,25

Извештај о стању животне средине у Црној Гори за 2010, Агенција за заштиту животне средине Црне Горе, 2010; http://www.epa.org.me/index.php/me/sektor-za-monitoring-analizu-i-izvjetavanje

Извештај о стању животне средине у Републици Србији, Агенција за заштиту животне средине Републике Србије, 2010;http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj_o_stanju_zivotne_sredine_za_2010_godinu.pdf

44

Скраћенице

CARDS – Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation Programme (Програм помоћи Заједнице за обнову, развој и стабилизацију)

CSI – Core Set of Indicators (Основни сет индикатора ЕЕА)

DPSIR framework: Driving forces – Pressures – State – Impact – Responses (систем оцене EEА - ППСУР оквир: Покретачке силе – Притисци – Стање – Утицај – Реакције)

ЕЕА – European Environment Agency (Европска агенција за животну средину)

EIONET – European Environment Information and Observation Network (Мрежа за информисање и посматрање животне средине)

IPA – Instrument for Pre-Accession Assistance (Инструмент претприступне помоћи)

IUCN – International Union for Conservation of Nature (Међународна унија за очување природе)

OECD – Organisation for Economic Co-operation and Development (Организација за економску сарадњу и развој)

PHARE – Poland and Hungary: Assistance for Reconstructing their Economies Programme (Пољска и Мађарска: Програм помоћи за економско реструктурирање ових држава)

REBIS – Regional Balkans Transport Infrastructure Study (Студија регионалне саобраћајне инфраструктуре на Балкану)

SEIS – Shared Environmental Information System (Заједнички информативни систем о животној средини)

SOER – State of Environment Report (Извештај о стању животне средине)

UNEP – United Nations Environment Programme (Програм Уједињених нација за животну средину)

WCMC – World Conservation Monitoring Centre (Центар за мониторинг глобалног очувања)

WEI – Water Exploitation Index (Индекс експлоатације воде)


45


47

2012 2012

ЗАПАДНИ БАЛКАНОСНОВНИ СЕТ ИНДИКАТОРА

ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

west balkan environmental core set of indicators, 2012 - serbian

Documents