КОНТРАСТИВНИ РЕЧНИК ГЛАГОЛСКЕ ВАЛЕНЦЕWörterbuch zur Verbvalenz Deutsch – Bosnisch/Kroatisch/Serbisch, Miloje Đorđević &

Ulrich Engel, München: Iudicium, 2009, 686 стр. *1

Немачки су лингвисти (пре свега, наравно, слависти) познати по својим

бројним публикацијама из славистичке области – како по монографским студијама,

тако и по лексикографским делима. У једно такво значајно лексикографско

остварење спада и књига коју овде представљамо, а чији су аутори познати

германисти – Улрих Енгел и Милоје Ђорђевић. Њихов Речник глаголске валенце

публикован је 2009. године, у издању минхенског издавача Iudicium-a.

Обојица аутора су добро позната нашој језикословној јавности. Улрих

Енгел, пре свега, као знаменити немачки синтаксичар и један од најдоследнијих

заступника депенденцијалне граматике у германистици (такође, „покретач“ и

идејни вођа тзв. манхајмске синтаксичке школе), а код нас упамћен и као (ко)аутор

чувене Контрастивне граматике немачко-српскохрватског језика (настале у

сарадњи манхајмског Института и новосадског Института за стране језике и

књижевности, под руководством Павице Мразовић), и Милоје Ђорђевић, као

аутор бројних радова у којима су синтаксички феномени анализирани на основу

постулатā вербоцентризма.

Овога пута Ђорђевић и Енгел су коаутори једносмерног двојезичног

граматичког, односно валенцијског речника, намењеног, у првој линији, изворним

немачким говорницима. С тим у вези требало би рећи који је тај други језик који

налазимо у овом речнику уз немачки – то је, како су аутори навели у наслову, тзв.

босански/хрватски/српски (bosnisch/kroatisch/serbisch) језик. Будући да је заиста

доста речено о оваквом и другим глотонимским решењима односног језика

(/односних језика), нећемо се овом приликом на томе задржавати, већ ћемо само

истаћи оно што су сами аутори навели, као своје аргументе за такво лингвонимско

опредељење: „Es lässt sich indessen bei alledem nicht übersehen, dass Bosnier, Kroaten

und Serben sich (sprachlich) verstehen, dass sie die Unterhaltungen führen können, auch

wenn jeder seine Sprachvariante verwendet. Die Südslawischen Völker haben sich,

1 * Овај прилог настао је у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (178004) који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

1

wenngleich ein Jahrtausend lang durch politische, wirtschaftliche, kulturelle und

konfessionelle Grenzen voneinander getrennt, eine Einheit der Sprache bewahrt, die

ihresgleichen sucht. Vor allem der Grundwortschatz, damit der größte Teil der Verben,

ist Gemeinbesitz geblieben. Das ist das stärkste Argument für ein

deutsch-bosnisch/kroatisch/serbisches Valenzlexikon. Bosnier, Kroaten, Serben und

Montenegriner werden es in gleicher Weise verstehen und nutzen können“ (истакнуо

С.С.). Дакле, према мишљењу ове двојице лингвиста, јеgинство језика је очувано,

обрађене глаголе у речнику на исти начин разумеју и користе и Босанци (sic), и

Хрвати, и Срби и Црногорци, а само именовање језика (/језикā) – ствар је договора,

па су Ђорђевић и Енгел (једноставно) преузели модел именовања који је иначе

уобичајен на многим славистичким катедрама у Немачкој, кao и на свим

славистичким катедрама у Аустрији. (Ми ћемо, с друге стране, ради једноставности

и краће форме користити као назив за дати језик полусложеницу српско-хрватски

уместо „троделне формуле“ босански/хрватски/српски језик.)

Речник је, као што је речено, намењен првенствено изворним немачким

говорницима, који уче српско-хрватски језик, но јасно је да овакав тип речника

подразумева озбиљније граматичко знање, тако да се може слободно рећи да ће

његови корисници бити поглавито студенти, лектори и други академски посленици

славистичког, односно сербокроатистичког усмерења.2

Енгел и Ђорђевић дефинишу валенцу (Valenz) као способност глагола,

„најважнијег елемента реченице“, да веже одређене конституенте, допуне

(Ergänzungen) уз себе (Der Valenz legt fest, welche Ergänzungen in einem Satz

vorkommen /können oder müssen/. Ergänzungen sind damit neben dem Verb konstitutive

Elemente des Satzes). Тако се остварује реченични план, који представља

минималну реченичну структуру. У речник је ушло око 650 немачких глагола и

1200 српско-хрватских преводних еквивалената,3 а одабир је вршен на основу

2 Узмимо само изглед речничке натукнице, која се састоји од сложеног семантичког и синтаксичког записа.

3 Истакнимо да је овај српско-хрватски део натукнице писан латиницом, у екавској форми, наведена су оба гл. вида (прво свршени, па потом несвршени), а уколико постоји обличка разлика (између српске и хрватске варијанте), онда се прво наводи српска, па затим хрватска (нпр. контролисати/контролирати; реаговати/реагирати). (Ваља ипак напоменути да аутори нису увек, до краја, били доследни, па тако хрватска варијанта понекад изостаје; нпр. наведено је само прихватати, али не и прихваћати и сл.)

2

њихове учесталости у свакодневном говору (уз консултовање листе глагола и речи

коју захтева цертификат немачког као страног језика – Wortliste des Zertifikats

Deutsch als Fremdsprache DaF).

Као што у уводном делу аутори објашњавају, речнички чланак се састоји из

следећих сегмената: лема (Lemma), оgређени облици глагола (Stammformen), значење

(Bedeutung), грађење gругих речи (најчешће је реч о гл. именицама и, понегде, о

придевима) (Wortbildung), формализована реченична структура (Satzbauplan),

семантика (глаголских допуна) (Semantik), (евентуалне) пасивне форме

(Passivformen), (евентуална) gопунска клауза (Ausbau), и, на крају, уколико их има –

gоgатне напомене (Bemerkungen). Свакако да су од свих ових уноса у натукницу

најзанимљивији они који се тичу минималне реченичне структуре (Satzbauplan) и

семантике глаголских допуна (Semantik), те ћемо се стога и нешто више задржати

на њима.

Енгел и Ђорђевић уводе 11 односно 12 допуна – субјекат (sub), допуна у

акузaтиву (akk), допуна у генитиву (gen), допуна у дативу (dat), допуна у

инструменталу (само у српско-хрватском) (instr), предлошка допуна (prp),

глаголска допуна (vrb), ситуативна допуна (sit), директивна допуна (dir),

експанзивна допуна (exp), допуна у номинативу (nom) и придевска (адјективна)

(adj) допуна.4

4 Поређења ради, навешћемо и како изгледа класификација допуна у двема, за нас, најрелевантнијим граматикама с ослонцем на граматику зависности – у Контрастивној граматици немачко-српскохрватског језика [Kontrastive Grammatik Deutsch-Serbokroatisch, Novi Sad – München, 1986] (ур. У. ЕНГЕЛ и П. МРАЗОВИЋ) и Граматици српскохрватског језика за странце П. Мразовић и З. Вукадиновић (Сремски Карловци – Нови Сад, 1990): у овој другој граматици налазимо следеће допуне (укупно девет) – допуна у номинативу Dnom, допуна у генитиву Dgen, допуна у дативу Ddat, допуна у акузативу Dak, допуна у инструменталу Dinstr, препозиционална допуна Dprep, адвербијална допуна Dadv, предикативна допуна Dpred и, као последња, издвојена је вербативна допуна Dverb. У првонаведеној идентификоване су следеће допуне (једанаест укупно): Е0 – номинативна допуна, Е1 – акузативна допуна, Е2 – генитивна допуна, Е3 – дативна допуна, Е4 – предлошка допуна, Е5 – ситуативна допуна, Е6 – директивна допуна, Е7 – номинална допуна, Е8 – адјективна допуна, Е9 – вербативна допуна и Е10 – инструментална допуна (само у српскохрватском). Очигледно је да постоји готово потпуна подударност у изгледу и броју допуна у речнику који овде приказујемо и наведеним двема граматикама. Мининална разлика је у томе што у Ђорђевићевом и Енгеловом речнику фигурира и субјекатска (номинативна) допуна (sub) и допуна у номинативу (nom), где ова друга представља заправо именски предикатив (у првом падежу), која је у наведеним граматикама означена или као Dpred или као Е7. Треба додати да функцију предикатива има не само допуна у номинативу (nom), него и експанзивна допуна (еxp), као и адјективна допуна (adj). Као, уосталом, што ситуативна допуна (sit) има функцију прилошког предикатива.

3

Семантички део речничког чланка врло је разуђен: свакој допуни приписују

се одређене семантичке рестрикције и семантичке улоге, чиме се заправо покушава

максимално функционализовати приказ валенцијских допуна. Као обележја

значењских ограничења користе се следећи параметри; прво се издвајају две велике

скупине обележја – материјално (mat) и нематеријално (immat), које се даље

конкретизују помоћу следећих потпараметара: anim - живо, hum - људско, inst -

инстутуционално, тј. институција, zool - животињско, plant – биљно; inanim -

неживо, obj - предметно (избројиво), mas - предметно (небројиво); sachv – ствар

(стање), akt - активност/делање/процес, stat - стање/карактеристика, intell – остало

(најчешће мерне јединице и сл.).

Даље, допунама се, како је напоменуто, додељују и одређене семантичке

улоге, које реализују у реченици: вршилац (агентив или AGT), „невршилац“, онај

ко је акцијом „погођен“ или пасиван члан (афектив или AFF), потом место

дешавања радње (локатив5 или LOC) и на крају класификујућа семантичка улога

(класификатив или KLS). Аутори истичу да ове четири семантичке улоге треба

схватити лингвистичком смислу а не у смислу (објективне) стварности, што се

објашњава следећим примером: Der Fluss teilt die Stadt in eine nördliche und eine

südliche Hälfte. = Река gели граg на јужну и северну половину, где је јасно да се

реци(sub–AGT) не може приписати свесна активност карактеристична вршиоцу радње,

али, у лингвистичкој интерпретацији (ове реченице) и те како се река (sub) може

посматрати као агенс (агентив), на шта, уосталом, указује и могућност образовања

пасива.

Према могућности творења пасива у немачком језику, Ђорђевић и Енгел

разликују три ступња агентивности – AGT''' (могућ је пуни пасив), AGT'' (само

општи пасив је могућ) и AGT' (само је топикализација6 могућа). Такође, они

дистингвирају и код агентива и код афектива три групе – EFF (када захваљујући

радњи AGT-а настаје/нестаје величина AFF), MUT (када се захваљујући радњи нека

5 Овај термин (локатив) никако не треба схватити у значењу седмог падежа, него у смислу спацијалне gопуне.

6 Под топикализацијом се у овом речнику подразумева следећа појава – могућност да се глагол постави у иницијалну реченичну позицију и да се потом „провербом“ апстрактног значења или помоћним глаголом репризира у продужетку реченице: Diese Mappe enthält alle wichtigen Bauunterlagen.→Enthalten dürfte sie die Unterlagen nicht, sie liegen wahrscheinlich darunter.

4

величина просторно мења или се нека карактеристика мења) и FER (када се у некој

активност не мења величина, него она фунгира само као „носилац“ те

активности/радње): AGTeff и AFFeff; AGTmut и AFFmut; AGTfer и AFFfer. Ђорђевић и

Енгел прецизирају и LOC и KLS, разликујући аблатив, алатив (можда би, према код

нас устаљеној терминологији, бољи термин био адлатив) и претерив (опет, јаснији

би био термин био перлатив).

Додајмо на крају и поткласификацију у оквиру тзв. клаузалне допуне

(Ausbau). Наравно ова поткласификација клаузалних допуна везана је за немачки

језик (структуру немачке реченице), па се тако разликује пет

клаузалних/клаузоидних могућности: DASS - daß-Satz; INF - reine

Infinitivkonstruktion; +INF - zu+Infinitiv-Konstruktion; FRAG - Interrogativsatz (mit

oder Fragewort, auch mit ob); HPTS - abhängiger (eingebetteter) Hauptsatz.7

Упознавши се с основим теоријским и методолошким поставкама

примењеним у речнику, можемо приказати и поједине натукнице и указати на

предности и евентуалне недостатке овог лексикографског дела.

Узимо следеће примере: глагол erwidern1 - оgговорити/оgговарати и

erwidern2 - узвратити/узвраћати. Узели смо, очигледно, један полисемични глагол

коме у српско-хрватском одговарају два наведена преводна еквивалента

(одговорити и узвратити).

erwidern1

Stammformen: erwidern, erwidert, erwiderte, hat erwidert

одговорити/одговаратиодговорим/одговарам

Bedeutung: ’auf eine Äußerung des Partners brüsk verbal reagiren’ gehobenWortbildung: ErwiderungSatzbauplan: sub akk (dat) (prp auf)Semantik: sub AGT´´´fer; hum akk AFFeff; obj sachv dat AFFfer; hum prp AFFfer; obj

Passiv: werden, gehören Darauf wurde nichts weiter

’дати одговор (често и строгим тоном) ’

оgговор; оgговарање sub akk (dat) (prp на)

sub AGT´´´fer; humakk AFFeff; obj sachvdat AFFfer; humprp AFFfer; obj

„бити“ пасив и „се“ пасивНа то gаље није ништа

7 Према нашој терминологији ове би клаузалне/клаузоидне допуне изгледале овако: ДА-реченица (изрична клауза), инфинитивна допуна (инфинитивни предикатив уз модалне/модалитетне глаголе), зависноупитна реченица и асиндетска допунска реченица (изрична клауза без комплементизатора).

5

erwidert. Auf so eine Bemerkung gehört aber doch etwas erwidert.

Ausbau: akk: DASS, HPTS Sie erwiderte ihm, dass es nichts mehr zu besprechen gebe....

оgговорено.Али на јеgну такву примеgбу се ипак мора нешто оgговорити.

аkk: ДАОна му је оgговорила gа више нема ничег о чему би се требало gоговарати....

Наизглед чини се све јасним, и као да се нема шта додати овако детаљном

речничком чланку. Између леве и десне стране натукнице влада потпуни

паралелизам и практично не постоји ниједна разлика између морфосинтаксе

глагола оgговорити (erwidern) у ова два језика. Но, погледајмо пажљивије –

рецимо, субјекатска допуна заиста функционише идентитично и у немачком и у

српско-хрватском (што не значи да се није могло поред обележја хум, наћи и

обележје инст /институција/, јер и такву карактеристику може имати субјекатски

аргумент), исто тако и факултативна допуна у дативу поред обележја хум нема

обележје инст. Када говоримо о допуни у акузативу, наилазимо на мали проблем:

Узмимо следећу реченицу као пример: Моника је јуче оgговарала географију и

физику. [←Моника је јуче оgговарала граgиво /лекцију из географије и физике.] Овде

је, чини се, пре реч о једном другом (сличном) значењу полисемичног глагола

оgговорити/оgговарати, а не о оном о којем је реч у датој натукници

('реплицирати', 'дати одговор строгим тоном'). Директно с тим повезано је и питање

предлошке допуне (prp), која је у речнику наведена као факултативна, а која би, по

нашем схватању, требало да буде, поред субјекатске, друга главна допуна овог

глагола: оgговарати/оgговорити на нешто (модел: одговарати + НА + Nacc). То

затим даље доводи у питање и пасивне конструкције, јер, као што је познато, пасив

се гради од глагола који имају беспредлошки акузативни објекат, а, видели смо

малочас, у случају овог глагола имамо заправо (нетипични/неправи) предлошки

објекат који преферира безличне конструкције, а не пасивне.8

8 Наведени пример у речнику формално се може тумачити као пасивна реченица јер на месту субјекта, уз пасивни партицип глагола, фигурира одрична заменица у номинативу (функцији просентенцијализатора) - На то gаље није ништа оgговорено, али уколико би се она изоставила – добили бисмо имперсонализовану реченицу, с уопштеним агенсом (односно с агенсом који је непознат) - На то gаље није оgговорено/На то се није оgговорило/На јеgну такву примеgбу се мора оgговорити...

6

Узмимо у разматрање другу семантичку реализацију глагола еrwidern:

еrwidern2

Stammformen: erwidern, erwidert, erwiderte, hat erwidert

узвратити/узвраћатиузвратим/узвраћам

Bedeutung: ’auf ein kommunikatives Tun in gleicher Art reagiren’Satzbauplan: sub akk

Semantik: sub AGT´´´fer; hum inst akk AFFfer; sachv

Ihr solltet den Besuch (irgendwann) erwidern.Er erwiderte den Gruß der Metzgers.

Passiv: werden, gehörenDarauf wurde nichts weiter еrwidert.

’реаговати истом мером на чији поступак’

sub akk

sub AGT´´´fer; hum instakk AFFfer; obj sachv

Требало би gа узвратите посету (ма каg то било).Он је узвратио позgрав месара.

„бити“ пасив Али позgрав није узвраћен.

Погледамо ли ову натукницу, видећемо да аргумент у номинативу може

имати обележје и хум и инст, а да је други аргумент у акузативу с обежјем

преgметно (избројиво/ствар). Одмах се може поставити питање због чега се овде

не налази, такође као факултативна допуна, и аргумент у дативу (као и у случају

глагола erwidern1). Наиме, узвраћа се некоме нешто, па би према томе требало

регистровати, по терминологији Ђорђевића и Енглела, афектив у дативу (Ndat) с

обележјем хум (Ми смо имdat узвратили посету). К томе, док у наведеном примеру

заиста налазимо афектив у акузативу (Требало би gа узвратите посету(acc-AFF)), пре

би се могло рећи да је то пример колокације, тј. (потпуно) срасле употребе тог

глагола с наведеном именицом (која може бити замењена сродном именицом – нпр.

гостопримство и сл.). Но, чини се да је учесталија предлошка акузативна допуна

(prp) с препозицијом НА уз овај глагол, нпр. Држава је жестоко узвратила на

такве оптужбе(аcc) или Ми смо аргументовано узвратили на изнесене клевете и

инсинуације(аcc). Према томе, препозиционална допуна, у виду конструкције НА +

Nacc, изгледа нам барем равноправна понуђеној беспредлошкој акузативној, коју

налазимо у речнику.

7

Међутим, уколико би се о овим примерима и могло даље расправљати,

далеко највећи број натукница је врло пажљиво, прецизно, тачно и инструктивно

написан, и биће, сигурно, од користи (уже)стручној публици. Представићемо две

такве натукнице, у немачком полисемичног глагола laufen (laufen3 водити се и

laufen4 отрчати):

Видимо да глагол laufen3 и његов преводни еквивалент водити се имају

подударне морфосинтаксичке особине: формална (реченична) структура

подразумева субјекатску допуну (sub) и предлошку допуну (prp) у функцији тзв.

класификатора, семантика допуна је такође идентична итд. Једино што сматрамо да

би требало додати у српско-хрватском делу натукнице везано је управо за

предлошку допуну (prp). Наиме, показало се у настави (нпр. у нашем искуству са

студентима сербокроатистике на Институту за славистику у Грацу) да је

немачким говорницима ипак потребна детаљнија морфосинтаксичка, тј.

морфолошки потпунија информација о предлошкој допуни – пре свега, који то

тачно падеж иде уз наведени предлог; значи, у конкретном случају (laufen3 –

водити се) корисно би било уколико бисмо имали овакво морфолошки јасније

диференцирано одређење препозиционалне допуне: prp1 НА+Nacc / prp2 НА+Nloc /

prp3 ПОД+Ninstr.

laufen3

Stammformen: laufen, läuft, lief, ist gelaufen

водити севодим се

Bedeutung: ’zu jemandem/etwas gehören’

Satzbauplan: sub prp auf/unter

Semantik: sub AGT´fer; - prp KLS; -

Das Konto läuft auf seien Frau.

Der Telefonanschluss lief [immer] unter seinem Namen.

’бити регистрован на одређен начин’

sub prp на/поg

sub AGT´fer; -prp KLS; -

Жиро-рачун се воgи на име његове жене. Телефонски прикључак се [увек] воgио на његовом имену/поg његовим именом.

8

И, коначно, наводимо и натукницу глагола laufen4 и његовог српско-

хрватског преводног еквивалента отрчати:

laufen4

Stammformen: laufen, läuft, lief, ist gelaufen

(о)трчатиотрчим

Bedeutung: ’sich auf den Füßen schnell fortbewegen, so dass regelmäßig die Füße nicht den Boden berühren’

Satzbauplan: sub dir

Semantik: sub AGT´´mut; hum zoo dir LOCdir; - Annabell lief [zornig] in den Garten.Du wirst in dein Verderben laufen.Lauf doch, wohin du willst.

Passiv: generellImmer wieder wurde zum Kadi gelaufen.

’кретати се брзим/убрзаним кораком према каквом циљу’

sub dir

sub AGT´´fer; hum zoodir LOCdir; -

Анабел је [љутито] отрчала у врт.Ти ћеш отићи у пропаст.Па трчи куgа хоћеш.

„се“ пасивНепрестано се трчало суgији.

На основу овог речничког чланка можемо рећи следеће: очито да глагол

отрчати, поред допуне у номинативу, захтева и допуну спацијалног LOC

(прецизније, директивног) значења (која се, наравно, не мора увек експлицирати, тј.

факултативна је, као, уосталом, и номинативна допуна). Управо се ту појављује

главни проблем за кориснике речника – наиме, спацијална допуна се може јавити у

различитим облицима; нпр. за глагол отрчати типична је предлошка акузативна

циљна форма (У/НА + Nacc), какву налазимо (у примеру) у првој реченици, али,

чини нам се да је ипак требало навести и адлативни беспредлошки и предлошки

датив, исто као и генитив (исп. Анабела је отрчала мајци(ØNdat) или Анабела је

отрчала према обали(према + Ndat) или Анабела је отрчала gо/оg куће(до/oд + Ngen) итд.).9

Наравно, одлука је ауторā речника да поопштавајући семантичку одредницу

(LOCdir) донекле занемарују форму/обличке варијанте којима се то значење може

9 Уз ове напомене, додајмо да y примерy Du wirst in dein Verderben laufen у преводу Ти ћеш отићи у пропаст наведена акузативна предлошко-падежна конструкција има функцију лексичког језгра перифрастичног предиката (Ти ћеш пропасти), те се, према томе, не може посматрати (тумачити) као спацијална допуна.

9

покрити.10 И то је сасвим прихватљиво – дакле, значењска компонента је

доминантна спрам морфолошке. Али, с друге стране, имајући у виду практичност

речника и усмереност на потенцијалне кориснике, чини се да су у неким

случајевима морфолошке информације превише редуковане. Но да ли је тако – или

су подаци о облицима допуна у овом речнику достатни за кориснике – показаће

време.

На основу нашег – скромног и не нарочито дугог – искуства у поучавању

српског као другог/страног језика, морамо ипак изрећи свој суд о

оправданости/неоправданости примене граматике зависности у настави. Показало

се да је депенденцијални модел вишеструко користан – полазници усвајају нову

лексику, али се од њих тражи и да је одмах примењују у својој језичкој продукцији,

тј. да стварају реченице, а будући да је глагол базични конституент, студенти

познајући које су допуне тога глагола – лакше могу оформити граматички

правилну реченицу. Стога је у настави заиста више него потребан и речник

оваквога типа. У томе је превасходно његов значај.

И да закључимо: Немачко-босански/хрватски/српски речник глаголске

валенце несумњиво ће омогућити полазницима да лакше (на)уче и усаврше

синтаксу српско-хрватског поредећи је са синтаксом немачког језика (и, наравно,

уз напомене предавача/наставника у оним сегментима где би Речник евентуално

могао бити прецизнији/потпунији). Остаје, значи, да се изради речник у супротном

смеру (Wörterbuch zur Verbvalenz Deutsch – Bosnisch/Kroatisch/Serbisch) и на тај

начин употпуни, ионако врло богата граматичка литература везана за

контрастирање српског (српско-хрватског) и немачког језика, али и да се, уједно,

једним таквим речником још више допринесе разради депенденцијалног модела у

српској лингвистици, и то не само у лексикографском опису, већ и знатно шире –

10 Заправо, чини нам се да се у случају овог глагола може скренути пажња и на теорију актаната коју заступа ЛАЗАР (GILBERT LAZARD, Actancy, 1998, Mouton de Gruyter) у својој књизи. Он, наиме, разликује a) актанте који су и облигаторни (у реченици) с тачно одређеном формом (required and governed actants), b) актанте који нису увек неопходни (у реченици) али, кад се јаве, имају тачно одређену форму (governed actants), c) затим актанте који су неопходни у реченици, али им форма није једнозначно одређена – adstants (adjects), и на крају d) реченични чланови који су потпуно слободни, (синтаксички) не зависе од глагола и имају искључиво информативну (комуникативну) функцију – circumstants. Према овој подели, ниje потпуно извесно да ли би допуна LOCdir припадала групи governed actants или групи adstants (adjects).

10

да се употпуне морфосинтаксички описи, као и да резултати оваквог истраживања

буду искоришћени у области прагматике, лингвистике текста и анализе дискурса.

Страхиња Степанов

Универзитет у Новом СадуФилозофски факултет

Одсек за српски језик и лингвистикуНови Сад

straxstepanov@yahoo.com

11