xxii Бр. 3-4 . 267 - 290 998. -...

ТМ Г. XXII Бр. 3-4 Стр. 267 - 290 Ниш јул - децембар 1998.

UDK 338.246.2/.28(497)(497.1)Претходно саопштење Ивица СтојановићПримљено: 22.05.1998. Институт за међународну

политику и привредуБеоград

ПРИВАТИЗАЦИЈА ПРИВРЕДА БАЛКАНСКИХ ДРЖАВАСА ОСВРТОМ НА ВЛАСНИЧКУ ТРАНСФОРМАЦИЈУ

У СР ЈУГОСЛАВИЈИ(Сличности и разлике )

Rezime

Autor je analizirao procese privatizacije i vlasni~ke transfor-macije u Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Makedoniji i Bugarskoj. Poseb-nu pa`wu je posvetio vlasni~koj transformaciji u SR Jugoslaviji, Srbijii Crnoj Gori. Dat je hronolo{ki pristup privatizacije u navedenim zem-qama. Ukazano je na modele, oblike i forme privatizacije ulogu dràve idosada{we rezultate vlasni~ke transformacije i privatizacije. Poseb-no je analizirano stawe u SR Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj Gori. Istaknutesu specifi~nosti u odnosu na druge balkanske dràve i dato teorijsko iprakti~no obrazloèwe pojedinih razlika. Nagla{eno je da razlike nemewaju su{tinu ciqa. A ciq je izgradwa trì{ne privrede u svim bal-kanskim dràvama. Razlike se odnose na puteve, metode i dinamiku ostva-rewa ciqa i donekle na karakter trì{ne privrede. Jedni su putevi imetodi za izgradwu liberalnog koncepta trì{ne privrede, a drugi zaizgradwu regulisane trì{ne privrede. Bez obzira na razlike, sli~nos-ti su mnogo ve}e.One ukazuju na nezazstavqiv proces dru{tvenih i eko-nomskih promena na Balkanu, {to je preduslov boqe saradwe i razumeva-wa balkanskih dràva i wihovog jo{ brèg razvoja i napretka.

Kqu~ne re~i: privreda, privatizacija, vlasni~ka transformacija,Jugoslavija, Balkan

268

Uvod

Privatizacija, odnosno vlasni~ka transformacija, pred-stavqaju najva`nije procese u okviru ukupne, trì{ne trans-formacije, odnosno tranzicije, biv{ih socijalisti~kih priv-reda. Kao i druge biv{e socijalisti~ke zemqe, krajem osamde-setih i po~etkom devedesetih godina, privrede balkanskih dr-àva prikqu~uju se aktuelnim trendovima. Privatizacija, od-nosno vlasni~ka transformacija u balkanskim dràvama, odvi-jala se razli~ito, ali i sa dosta sli~nosti.Ti procesi uslov-qeni su raznim specifi~nostima svake dràve posebno. Speci-fi~nosti se odnose prete`no na unutra{we i me|unarodnepoliti~ke okolnosti. Ve}ina balkanskih dràva se u spoqno-politi~koj i ekonomskoj orijentaciji okrenula prema razvi-jenim trì{nim privredama, Evropskoj uniji, Me|unarodnommonetarnom fondu i NATO paktu. Druge dràve su ratovaleili bile u ratnom okruèwu. Neke su bile u me|unarodnoj izo-laciji i pod pritiskom ekonomske blokade. To je uslovilosprovo|ewe razli~itih formi, metoda i modela privatizacije,odnosno vlasni~ke transformacije.

1. U Rumuniji je 7. avgusta 1990. godine usvojen Zakon br.15 o reorganizaciji dràvnih privrednih jedinica u autonomnapreduze}a i komercijalna dru{tva. Time je po~eo period dere-gulacije i komercijalizacije. Privatizuju se dràvna preduze-}a, poqoprivredno zemqi{te i stanovi. Sva preduze}a su pode-qena u tri grupe: dràvna, koja su i ostala pod dràvnom kon-trolom, dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}u koja se pri-vatizuju postepeno i akcionarska dru{tva sa ~ijom privatiza-cijom se po~elo odmah.1

Zakonom su utvr|ene tri faze privatizacije: korporati-vizacija, besplatna podela 30% kapitala dràvnih preduze}a iprodaja 70% kapitala putem Agencije za privatizaciju. Formi-rano je pet fondova privatne svojine. Formiran je fond dràv-ne imovine. 70% ukupnog kapitala koji poseduje oko 6.500 pre-duze}a prenosi se u dràvni fond, a 30% u privatne fondove.

Radi ubrzawa procesa privatizacije Zakonom o privati-zaciji iz 1991. godine, predvi|eno je da fondovi mogu da izdajusertifikate (vau~ere) u po|ednakom iznosu svim punoletnimrumunskim gra|anima koji su na dan 31. 12. 1990. godine, bilistariji od 18 godina. Raspodela sertifikata zapo~ela je krajem

1 Tomislav G. 1991 Privatizacija u Rumuniji. Beograd: Ekonomski insti-tut.

269

maja 1992. godine. Prilikom privatizacije, sertifikati su me-wani za akcije preduze}a uz popust od 10%, ukoliko prodaju ak-cija vr{i fond dràvne imovine. Sertifikati su mogli da seprodaju za novac iskqu~ivo doma}im pravnim i fizi~kim li-cima.

Dosada{wi rezultati privatizacije u Rumuniji prili~nosu skromni jer Rumunija ima lo{u privrednu strukturu, stanov-ni{tvo ima malu kupovnu mo}, a inostranstvo je vrlo slabozainteresovano za direktna ulagawa. Istovremeno ekonomski isocijalni tro{kovi privatizacije, vrlo su visoki.

Usvajawem Zakona o privatizaciji komercijalnih kompa-nija ili kra}e Zakona o privatizaciji, 1991. godine, omogu}enaje besplatna podela akcija koje su se odnosile na 30% kapitaladràvnih preduze}a. Privatizacija je tada ozbiqnije po~ela.Zakonom je utvr|ena strategija masovne, vau~erske, odnosnobesplatne privatizacije. Radikalnu privatizaciju po~ela je dasprovodi vlada takozvane demokratske opozicije koja je do{lana vlast posle parlamentarnih i predsedni~kih izbora unovembru 1996. godine. Napravqen je plan da do kraja 1997.godine, budu privatizovana sva preduze}a, ukqu~uju}i i {estnajve}ih poslovnih banaka.2 Primera radi, u 1996. godini, udeoprivatnog sektora u industrijskoj proizvodwi iznosio je 24%.3

U 1995. godini ostvareno je ispod 40% dru{tvenog brutoproizvoda u privatnom sektoru.4

2. U Sloveniji se privatizacija odvijala u dve faze. Uprvoj fazi delimi~no je izmewen biv{i savezni zakon iz 1990.godine, radi spre~avawa internog otkupa preduze}a po nere-alno niskim cenama. Druga faza po~iwe u novembru 1992. godi-ne, usvajawem novog Zakona o privatizaciji.

Vo|eno je puno rasprava tokom 1991. godine, o konceptuprivatizacije. Jedni su se zalagali za postepen proces privati-zacije koji dràva ne bi neposredno sprovodila ve} bi ga samonadzirala. Teì{te bi bilo na internom otkupu preduze}a odstrane menaxera i radnika. Drugi koncept se ugledao na prog-ram brze, masovne i besplatne privatizacije u Poqskoj. Zako-nom je prihva}eno kompromisno re{ewe. Predvi|ena je kom-binacija besplatne raspodele akcija, internog otkupa i proda-

2 UN, World Economic and social Survey 1997, New York 1997, p. 27.3 DOC/97/18, Brussels, 15th July 1997, Agenda 2000 - Commission Opinion onRomania's Application for Membership of the European Union.4 WB 1996, "From Plan to Market", World Development Report, Oxford UniversityPres, New York, p. 14-17.

270

je dru{tvenog kapitala pod komercijalnim uslovima. Jo{ 1990.godine, formirane su Agencija za privatizaciju sa kontrolnomi nadzornom funkcijom i dràvni fond za razvoj. Taj fond jedobio ulogu prodavca i primaoca prihoda od prodaje. O direkt-nim prodajama preduze}a su sama odlu~ivala. Agencija je davalaodobrewe. U slu~aju prodaje akcija dru{tvenog kapitala, Fondza razvoj je u ime dràve potpisivao ugovor sa kupcem.

Interni otkup preduze}a od strane menaxera i zapos-lenih, bio je i ostao glavni metod privatizacije. Najve}i brojinternih otkupa u 1992. godini, izveden je uz pomo} holdingkompanija. Kori{}ena su dva modela. Prvi se sastoji u tome{to staro dru{tveno preduze}e transferi{e sredstva u jednuili vi{e kompanija, a samo postaje holding sa 100% vlasni{-tva nad novim delovima. Sada holding prodaje nove delove me-naxerima i zaposlenima po povoqnim cenama. Pri tome hol-ding ne koristi sva svoja glasa~ka i dividendna prava dok trajeprivatizacija. Po drugom modelu staro dru{tveno preduze}e setransformi{e u deoni~arsko dru{tvo. Deonice se besplatnotransferi{u novoosnovanom holdingu. Holding postaje vlas-nik i prodavac starog preduze}a. Po ovom modelu privatizaci-ja te~e postepeno. Svake godine novoosnovani delovi otkupqu-ju deo vlasni{tva od holdinga dok se potpuno ne privatizuju.Zna~ajan deo internog otkupa dru{tvenog kapitala obavqen jepo neprihvatqivo niskim cenama. Nije bilo ~vrste pravne re-gulative, adekvatne procene vrednosti kapitala, jasnih pravi-la igre i dràvnog nadzora.

U novembru 1992. godine, usvojen je nov Zakon o svojinskojtransformaciji preduze}a. Ovaj Zakon je znatnije mewan to-kom 1993. godine.5 Osnovi ciq ovog Zakona bio je da transfor-mi{e sva preduze}a sa dru{tvenim kapitalom u kompanije sapoznatim vlasnicima. Zakon je predvideo slede}u {emu ras-podele akcija: 10% akcija preduze}a transferi{e se Fondu zakompenzacije (nadoknada biv{im vlasnicima), 10% transferi-{e se penzionom fondu, 20% predstavqa vlasni~ke sertifika-te koje besplatno dobijaju svi slovena~ki dràvqani, 20% je naraspolagawu za internu raspodelu zaposlenima putem vlasni~-kih sertifikata, a preostalih 40% moè da se proda insajderi-ma, menaxerima i zaposlenima putem preferencijalnih otkup-nih {ema ili putem komercijalne prodaje. Pored besplatnihakcija radnici imaju pravo i na otkup akcija sa popustom do50%, putem kredita i putem kori{}ewa dobiti preduze}a bez

5 Uradni list Republike Slovenije br. 7/93 i 31/93.

271

poreza na otkup akcija Fonda za razvoj. Sve neprivatizovaneakcije prenose se fondu za razvoj. Preduze}a u celini imajupoznate vlasnike.

Zakon o svojinskoj transformaciji iz 1992. godine, zastu-pa decentralizovan sistem privatizacije uz odgovaraju}e usme-ravawe i nadzor nadle`nih dràvnih institucija. Preduze}e uroku od jedne godine treba samo da izabere odgovaraju}i prog-ram privatizacije. Me|utim, taj program mora da odobri iAgencija za privatizaciju.6 Zakon o svojinskoj transformacijinije predvideo privatizaciju javnih preduze}a i javnih slu`bi,banaka i osiguravaju}ih dru{tava, zadruga, {umskih bogatstavai preduze}a u ste~aju. Tokom 1993. godine, svi slovena~ki dr-àvqani dobili su vlasni~ke sertifikate ~ija ukupna vred-nost je procewena na 8 milijardi DEM.7

Rezultati privatizacije u Sloveniji nisu o~ekivani.Primera radi u privatnom sektoru 1995. godine ostvareno jeispod 40% dru{tvenog bruto proizvoda.8 Iskustvo Slovenijepokazalo je da privatizacija protiv interesa zaposlenih i zaiskqu~ivo gotov novac ne moè da uspe. Interes stranog kapi-tala je mali. Privatizacija je prethodila prestruktuirawu.

3. Hrvatska je ve} 1990. godine suspendovala Savezni za-kon o dru{tvenom kapitalu zbog povla{}enog tretmana za-poslenih. Ona je prva biv{a jugoslovenska republika koja je uaprilu 1991. godine, usvojila Zakon o transformaciji dru{-tvenih preduze}a.9 Ovim Zakonom uvodi se centralna dràvnaarbitraà u sprovo|ewu procesa privatizacije. Kompromisnosu re{eni interesi kqu~nih dru{tvenih grupa: nove elite kojaèli da sve strate{ke sektore u privredi stavi pod sopstvenukontrolu i zaposlenih koji smatraju da dru{tvena preduze}apripadaju wima. Izabrano je re{ewe brze i obavezne privati-zacije. Zakonom je predvi|eno da su preduze}a du`na da za ne{-to vi{e od 14 meseci Agenciji dostave odluku o transformaci-ji sa propisanom dokumentacijom.

Veliki deo dru{tvenih preduze}a nije imao ko da kupizbog slabe kupovne mo}i stanovni{tva i slabog interesovawa

6 Agencija Republike Slovenije za prestrukturirawe in privatizacijo.Agens (~asopis za privatizaciju), 1, 2 i 3 za 1993.7 Uradni list Republike Slovenije, Predpisi o lastninskem preoblikovanju podjetij,1993.8 WB 1996, "From Plan to Market", World Development Report, Oxford UniversityPress, New York, p. 14-17.9 Zakon o pretvorbi dru{tvenih preduze}a, Narodne novine, broj 19, 23.travwa 1991.

272

inostranstva. Kapital tih preduze}a pre{ao je u ruke Fonda zaprivatizaciju koji je autonoman u daqoj prodaji. Osnovni mo-del privatizacije bio je prodaja deonica. Dràva je o~ekivalaveliki prihod koji je izostao. Tokom 1992. godine, Zakon je me-wan dva puta, u avgustu i decembru. Zakonskim promenama omo-gu}ena je besplatna podela akcija ratnim veteranima, inva-lidima i porodicama poginulih. Rezultati privatizacije poosnovu besplatnih akcija su marginalni. Po novim zakonskimre{ewima suspendovana je autonomija radnih kolektiva uprocesima privatizacije i uvedena dràvna kontrola. Prihva-}eno je opredeqewe da se izvr{i denacionalizacija imovinekoja je nacionalizovana posle drugog svetskog rata. Dràvapostaje kqu~ni promoter procesa privatizacije. Veliki deoprivrede je etatizovan i stavqen pod upravqa~ku kontrolu no-ve politi~ke elite. Privatizaciji se pristupilo decentrali-zovano, ali uz kontrolu. Preduze}e po~iwe proces privatiza-cije, ali kqu~ne odluke u sprovo|ewu i nadzoru pripadajuAgenciji i Fondu za razvoj. Ove dve institucije su zakonskimpromenama spojene u jednu - Fond za privatizaciju. Ovaj Fonddonosi sve kqu~ne odluke kao {to su: procena vrednostikapitala, program transformacije, izbor kupaca i utvr|ivawecene, prijem sredstava i wihov plasman, prenos netransformi-sanih akcija na fond putem preferencijalnih kumulativnihakcija, prenos akcija na nove vlasnike utvr|ene denacionali-zacijom itd.

Prodaja preduze}a obavqala se uz favorizovawe zaposle-nih. Daje se popust od 20% + 1% za godinu radnog staà, do li-mita od 20.000 DEM i 50% kapitala preduze}a. Pruèna jemogu}nost da ove popuste koriste i zaposleni u sektorima kojine podleù transformaciji u dràvnim preduze}ima i dràv-nim organima. Preostalih 50% kapitala preduze}a, prodaje sebez popusta svim doma}im i stranim investitorima javnomlicitacijom, prikupqawem ponuda ili pogodbom. Deo kapitalakoji se ne proda na prethodna dva na~ina deli se na Fond zaprivatizaciju, 70% i na fondove penzionog i socijalnog osigu-rawa 30%. Popust se omogu}ava zaposlenima i za dokapitali-zaciju preduze}a. Taj popust ne moè da pre|e 40% vrednostikapitala preduze}a. Privatizacija moè da se vr{i i pret-varawem uloga u akcije preduze}a, prodajom i davawem u zakupsredstava preduze}a i likvidacijom i ste~ajem, pri ~emu seostatak prenosi na fondove.10

10 Brekalo F., Country privatization report - 1993: Croatia, Fourth Annual Conference

273

U èqi da ubrza privatizaciju, vlada Hrvatske je zakon-skim izmenama tokom 1993. godine, uvodila brojne dodatne po-puste i stimulanse.11 Do sada je privatizovano 3.619 preduze}a,onoliko koliko je i predvi|eno jer je privatizacija obavezna.U 1995. godini, Hrvatska je u privatnom sektoru ostvarila 46%dru{tvenog bruto proizvoda.12 Glavni vlasnici postali su za-posleni i dràvnim fondovima na koje je prenet ostatak kapi-tala. Privatizacija je sveobuhvatna. Pored industrije priva-tizovani su i delovi zdravstva, socijalne za{tite, obrazovawai komunalnih delatnosti. Preko Fonda za privatizaciju drà-va je zadràla kqu~ni uticaj i u komercijalnom sektoru. Dru{-tvena svojina je eliminisana iz preduze}a. Utvr|ena je jasnavlasni~ka struktura privrede, dràvna i privatna svojina. Ak-tivirano je trì{te kapitala na kome se trguje akcijama pre-duze}a.

4. Makedonija je, od svih biv{ih jugoslovenskih republi-ka, najduè zadràla va`nost Saveznog zakona o dru{tvenomkapitalu. On je vaìo do 8. septembra 1991. godine. Potom,skoro dve godine, do 14. juna 1993. godine, nije postojala zakon-ska regulativa u oblasti privatizacije. Tada je usvojen Zakon otransformaciji preduze}a sa dru{tvenim kapitalom. Formi-rane su i institucije za sprovo|ewe privatizacije, Fond iAgencija za privatizaciju.

Za razliku od suspendovanog Saveznog zakona o dru{tve-nom kapitalu, u makedonskom Zakonu zastupqen je centralizo-van pristup privatizaciji. Nije ni stimulativan kao SavezniZakon. Novine se odnose na otvarawe procesa denacionaaliza-cije. U ciqu eliminisawa dru{tvene svojina, Zakon je propi-sao obaveznost transformacije ukupnog kapitala. Me|utim, ni-je predvi|eno da privatizacija bude masovna i besplatna. Obimprivatizacije znatno je suèn. Veliki broj biv{ih dru{tvenihpreduze}a stavqen je pod kontrolu dràve. To su: javna preduze-}a i javne slu`be, preduze}a koja upravqaju vodama, {umama,poslovnim prostorom, igre na sre}u, monopoli i prirodni re-sursi. Gra|evinsko i poqoprivredno zemqi{te u svim preduze-}ima progla{eno je svojinom dràve. Dràva ima posebne in-gerencije nad velikim preduze}ima koja su ve}inom i gubita-

on Privatization in Central and Eastern Europe, Ljubljana, December 3-4, 1993.11 û~kovi}, N.: (urednik), 1994 Makroekonomske reforme i politikaprivatizacije u zemqama sredwe i isto~ne evorpe, IRMO - Zagreb iIECG - San Francisko.12 WB 1996, "From Plan to Market", World Development Report, Oxford UniversityPress, New York, p. 14-15.

274

{i. Posebna komisija ministarstva upravqa procesom wihoveprivatizacije.

Zakon omogu}ava vi{e modela privatizacije. Prednost sedaje zaposlenima. Oni imaju popust na kupovinu akcija (30%+1% na godine staà). Preduze}e moè da se proda i prikupqa-wem ponuda ili pak direktnom pogodbom. Pruèna je i mogu}-nost pretvarawa duga u trajni ulog. Mogu da se prodaju i samosredstva preduze}a. Zakon je predvideo i transformaciju pre-duze}a koje se nalazi u ste~aju. Agencija daje saglasnost za po-~etak procesa privatizacije u preduze}u i procewenu vrednostkapitala. Odmah se izdvaja 15% vrednosti dru{tvenog kapita-la na Penzioni fond u obliku prioritetnih akcija. Akcije ko-je se nalaze u Fondu ne daju pravo glasa. Me|utim, one nosefiksnu dividendu od 2%. Na taj na~in predstavqaju trajni iz-vor prihoda Fonda. Akcije mogu da se pla}aju i starom deviz-nom {tedwom. Na taj na~in dràva se razduùje na teret dru{-tvene imovine.

Vlada i Agencija za privatizaciju imaju veliku arbi-trarnu mo} u sprovo|ewu privatizacije. Zakon im je dao mogu}-nost velikog uticaja i opredeqivawa strukture budu}ih vlas-nika nad privrednim resursima. Od ukupnog broja preduze}akoja su odre|ena za privatizaciju, transformisano je 90%, od-nosno od 1216 privatizacija je zavr{ena u 970 preduze}a. U ve-likom broju preduze}a u kojim je izvr{ena formalna privati-zacija, jo{ uvek nije izvr{eno prestruktuirawe.13 Makedonijaje u privatnom sektoru u 1995. godini, ostvarila oko 40% dru{-tvenog bruto proizvoda.14

5. U Bugarskoj proces privatizacije moè da se podeli udve faze. Prva faza obuhvata razdobqe od 1989. do 1992. U ovojfazi donet je niz zakonskih akata, dekreta, uredbi i pravilakojima su utvr|eni uslovi za sprovo|ewe takozvane "male pri-vatizacije". U woj su se utvr|ivali putevi sprovo|ewa tzv."velike privatizacije" tj. privatizacije dràvnih firmi uakcionarska dru{tva. Izvr{ena je korporatizacija preduze}a.Dràva ili komuna su ostali jedini vlasnici formalno trans-formisanog dràvnog preduze}a u deoni~arsko dru{tvo ilidru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u sve do wegove kona~neprivatizacije.

13 "Fakti za privatizacijata", Informator na Agencijata na RepublikaMakedonija br. 3-4/1996, Skopje14 WB 1996, "From Plan to Market", World Development Report, Oxford UniversityPress, New York, p. 14-15.

275

U razdobqu izme|u 1989. i 1992. godine u Narodnom sobra-wu vo|ene su èstoke rasprave o dva dosta suprotstavqena kon-cepta privatizacije. Jedni su se zalagali za privatizaciju u ko-joj bi se inicijativa, sprovo|ewe i nadzor, odvijali pod jakomkontrolom dràve, odnosno vlade i pojedinih ministarstava.Korpratizovana preduze}a ostala bi pod punom kontrolomdràve sve do wihove prodaje, a kao glavni oblik privati-zacije zagovarala se prodaja putem javne ponude. Drugi su dava-li prednost radni~kom akcionarstvu. Po toj koncepciji zapos-leni bi imali velike privilegije prilikom otkupa akcija svogpreduze}a.

Posle dugotrajnih rasprava 23. IV l992. godine usvojen jeZakon o privatizaciji koji predstavqa kompromisno re{ewe.Sa usvajawem ovog Zakona po~iwe druga faza bugarske privati-zacije. Organizaciju, kontrolu i implementaciju privatizaci-je sprovodi dràvna agencija za privatizaciju koja je nepos-redno odgovorna Vladi. Odluke o pretvarawu dràvnih predu-ze}a u akcionarska donosi Ministarstvo privrede i planira-wa. O transformaciji op{tinskih firmi odlu~uje Op{tinskinarodni savet. Zakon o privatizaciji ukqu~uje i modifikujeneka od prethodnih re{ewa. U osnovi zadràna su re{ewa pokojima glavnu kontrolu privatizacije vr{i dràva. Naime, os-novni koncept privatizacije oslawa se na iskustva u biv{ojIsto~noj Nema~koj i Treuhandanstalt-a. Na osnovu toga defini-sani su uslovi prodaje preduze}a koji obuhvataju cenu, planira-ne nove investicije, broj radnih mesta, zadràvawe postoje}egproizvodnog profila, re{avawe ekolo{kih problema i sl.Najvi{e se ra~unalo na javnu prodaju celog preduze}a ili naprodaju kontrolnog paketa strate{kom kupcu. Me|utim, ovajna~in privatizacije pretpostavqa obiqe kapitala koga u Bu-garskoj nema, a sigurno nema 2.000 milijardi maraka koliko jedo sada utro{eno u privatizaciju i tranziciju u biv{oj Isto~-noj Nema~koj, kako se isti~e u referatu dr @. Risti}a koji jeprezentiran na me|unarodnom okruglom stolu "Privatizacijau ekonomijama u tranziciji". Okrugli sto je odràn od 8. do 10.decembra 1995. godine, u organizaciji Evropskog centra za miri razvoj UN sa sedi{tem u Beogradu.15 "Osnovni put privatiza-cije, koji je izabran u Bugarskoj, nailazi na odgovaraju}aograni~ewa. Mogu}nosti firmi za ulagawa u privatizaciju sulimitirane. Procewuje se da one dostiù ne vi{e od 1-2 mili-

15 Radojka Nikoli}, "Privatizacija i pravda ipak mogu zajedno", Politi-ka, 14. XII 1996. str. 11

276

jarde leva. Ta sredstva za ulagawe u sopstvene akcije preduze}amogu potraìti u svojim fondovima pro{irewa i tehni~kogusavr{avawa... Finansijske mogu}nosti bugarskog stanovni{-tva su, sasvim razumqivo, mawe od mogu}nosti firmi".16 Inos-trani investitori su veoma oprezni prilikom dono{ewa odlu-ka o ulagawu u proces privatizacije u Bugarskoj. Razloga za toima vi{e: konfuzni privredno-sistemski zakoni, nedostatakpoliti~ke voqe da se reforme primene, nestabilna politi~kasituacija u {irem regionu Balkana itd. Napori za privla~eweinostranih investicija u bugarsku privredu putem stvarawazajedni~kih preduze}a i razvijawem drugih oblika ekonomskesaradwe jo{ uvek ne daju èqene rezultate. Na po~etku 1991.godine obim privu~enih inostranih investicija iznosio jesamo oko 5 miliona dolara, pri ~emu je wegov glavni deo bioorijentisan na oblast trgovine i usluga. Formirawe, slobod-nih bescarinskih zona te~e vrlo sporo.

Suo~ena sa veoma skromnim rezultatima privatizacije,naro~ito kada je re~ o velikim i sredwim preduze}ima, bugar-ska vlada eksperata, ~iji je predsednik bio Quben Berov, av-gusta 1993. godine odobrila je plan masovne privatizacije 500velikih i sredwih preduze}a, ~ija vrednost je procewena na 180milijardi leva (6,5 milijardi dolara). Za 1992. godinu predvi-|ena je privatizacija 12 velikih i 80 ostalih preduze}a, a za1993. godinu planirana je privatizacija 120 velikih i 150 osta-lih preduze}a. Prethodno planiran plan privatizacije nije re-alizovan. Tokom 1993. godine zavr{eno je samo sedam privati-zacija od strane Privatizacione agencije. Nije zavr{ena niprethodna faza koja se odnosi na korporatizaciju dràvnihpreduze}a.

Do polovine 1996. godine svega 1,75 miliona Bugara uzeloje u~e{}a u vau~erskoj privatizacijiji. Prodata su samo 534preduze}a od vi{e hiqada, uz zaradu od oko 700 miliona dolara.Od 1992. godine kada je usvojen, Zakon o privatizaciji je vi{eputa mewan i dopuwavan.

6. U SR Jugoslaviji je doneseno vi{e zakona o vlasni~kojtransformaciji.

6.1. Zakon Republike Srbije o uslovima i postupku pret-varawa dru{tvene svojine u druge oblike svojine donesen je1991. godine.17 Donet je posle isticawa vaèwa emisije akcija

16 Dr Gojko Rikalovi}, Aleksandar I. Muratov, "Lideri i autsajderi is-to~noevropske privatizacije",Poslovna politika, mart 1993., str. 27-28.17 Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 48 od 5. VIII 1991. godine

277

sa popustom po osnovu saveznog Zakona, avgusta 1991. godine.Dono{ewe ovog Zakona uslovilo je donekle i razbijawe SFRJi novonastala politi~ka i ekonomska situacija. On je koncep-cijski je sli~an saveznom Zakonu o prometu i raspolagawudru{tvenim kapitalom. Wime se ure|uju daqi procesi insti-tucionalne privatizacije i vr{i kontrola obavqenih pri-vatizacija po saveznom Zakonu. Me|utim, republi~ki Zakon jeznatno restriktivniji od saveznog u pogledu motivisanosti za-poslenih da u|u u procese privatizacije.

Uloga dràve u republi~kom Zakonu nije samo edukativ-no-informaciona kao u saveznom. Predvi|eno je da putem Agen-cije dràva u potpunosti kontroli{e sve faze procesa pri-vatizacije. Zakonom se ograni~ava mogu}nost privatizacije ustrate{kim sektorima kao {to su energetika, rudarstvo, medi-ji itd. Dràva je realizovala zakonsku mogu}nost i podràvi-la krupna preduze}a iz oblasti strate{kih sektora kao {to suNIS, JAT, Elektroprivreda i druga. U nekim preduze}ima kao{to je Jugopetrol poni{tena je dotada{wa privatizacija. Re-publi~kim Zakonom se smawuje stepen privatizacije koji je iz-vr{en kori{{}ewem Zakona o platama.

Uvedeni su i drugi elementi restriktivnosti. Smawen jepopust zaposlenima sa 30% na 20%. Gra|ani u potpunosti gubepravo na popust. Uvodi se limit u vezi sa obimom kapitala kojise u jednom preduze}u moè privatizovati sa popustom. Taj li-mit je iznosio 50% ukupne vrednosti kapitala u jednom pre-duze}u. Smawen je rok otplate sa 10 na 5 godina uz godi{wu re-valorizaciju. Umesto kwigovodstvene uvedena je procewenavrednost kapitala koja je 4-8 puta ve}a. Na taj na~in smawen jeinteres za privatizaciju.

6.2. Zakon Republike Srbije o izmenama i dopunama zako-na o uslovima i postupku pretvarawa dru{tvene svojine udruge oblike svojine iz 1994. godine nije bitno druga~iji.18

Tokom 1993. godine SR Jugoslavija je u{la u hiperinflaciju.Pored ostalih negativnih posledica po privredu SRJ, hiperin-flacija je i obezvredila vrednost dru{tvene kapitala. To jebilo jako stimulativno za ubrzavawe procesa privatizacije.Motivisanost za privatizacijom koja je nastala kao posledicahiperinflacije, kompenzirala je restriktivnost samog Zakonao uslovima i postupku pretvarawa dru{tvene svojine u drugeoblike svojine. To je dovelo do naglog ubrzawa procesa priva-tizacije. Me|utim, u javnosti se sve vi{e zastupalo stanovi{-

18 Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 51 od 1. VIII 1994. godine

278

te da zbog hiperinflatornog obezvre|ivawa dru{tvenog ka-pitala, treba zaustaviti privatizaciju. Republi~ka agencija jepo~ela da oteè sa izdavawem potvrda i izdavawem re{ewa oastronomskim i nerealnim procenama vrednosti dru{tvenogkapitala u ciqu spre~avawa procesa privatizacije. U leto1994. godine u republi~koj Skup{tini usvaja se Zakon o izme-nama i dopunama zakona o uslovima i postupku pretvarawadru{tvene svojine u druge oblike svojine. Stvoren je pravniosnov za reviziju svih izvr{enih privatizacija u Srbiji.Sprovo|ewe revizije i revalorizacije vrednosti privatizova-nog kapitala izazvalo je brojne tenzije i sporive. Istovreme-no, proces privatizacije je drasti~no usporen.

Republi~ka agencija za privatizaciju je izvr{ila kon-trolu sprovo|ewa revalorizacije u 2.035 preduze}a. Revizijiprava podvrgnuto je 680.000 akcionara koji su kupovali akcijepo ranije vaè}im Zakonima. 436 preduze}a odlu~ilo je da sevrati u status dru{tvenih preduze}a. Preko 500 preduze}a bi-lo je nezadovoqno re{ewem Agencije. Zbog toga su ta predu-ze}a podnela tu`bu Privrednom sudu u Beogradu. Privrednisud je osporio neka r{ewa Agencije koja se potom obratilaVrhovnom sudu Srbije za vanredno preispitivawe. Pre reva-lorizacije u~e{}e akcionarskog kapitala u ukupnom kapitaluiznosilo je 43,14%, a u~e{}e dru{tvenog kapitala iznosilo je56,86%. Posle revalorizacije u~e{}e akcionarskog u ukupnomkapitalu smaweno je na 2,91%, a u~e{}e dru{tvenog kapitalapove}ano je na 97,09%.

6.3. Zakon o svojinskoj i upravqa~koj transformaciji19

Republike Crne Gore iz 1992. godine pruà mogu}nost predu-ze}u da dobrovoqno u|e u proces transformacije i samostalnoizabere model u skladu sa utvr|enim najoptimalnijim inte-resima. Koncept transformacije koji je ponu|en u ovom Zakonudaje i brojne modele upravqa~ke transformacije. Daju se istimulativne komponente i obezbe|uje otvarawe preduze}aprema trì{tu. Stvara se neophodna infrastruktura za akti-virawe trì{ta kapitala.

Zakon pruà slede}e mogu}nosti svojinske i upravqa~ketransformacije: 1) izdavawe i prodavawe akcija po povla{-}enim uslovima, 2) klasi~nu prodaju preduze}a ili idealnogdela preduze}a, 3) dokapitalizaciju i to pod povla{}enimuslovima, 4) prodaju preduze}a osobama koje preuzimaju rukovo-|ewe preduze}em, 5) dokapitalizaciju bez popusta i to putem

19 Slu`beni list RCG br. 2/92

279

ulagawa kapitala doma}ih ili stranih pravnih ili fizi~kihlica, 6) poverioci svoja potraìvawa mogu da pretvore utrajni ulog, 7) da se akcije prenesu Republi~kom fondu za raz-voj, penzionim i drugim fondovima bez naknade ali sa oba-vezom daqe prodaje na trì{tu kapitala i 8) utvr|ivawedràvnog kapitala u preduze}ima.

Po koncepciji ovog Zakona dràva je dobila zna~ajneuloge u procesu ostvarivawa i olak{avawa vlasni~ke trans-formacije. Predvi|eno je da dràva preuzme vlasni~ku trans-formaciju preduze}a koja se nalaze u ste~aju, da u pojedinimpreduze}ima preuzme upravqawe i da sprovede posebne prog-rame privatizacije koje utvr|uje Vlada Crne Gore. Posebnauloga dràve dolazi do izraàja u onim preduze}ima koja sudo{la u te{ku ekonomsku situaciju. Za ta preduze}a Zakon ot-vara mogu}nosti da Vlada i Agencija kroz proces transforma-cije izvr{e proizvodnu, organizacionu, upravqa~ku i svojin-sku transformaciju i obezbede i finansijsku konsolidaciju.

Dràva preko Agencije vr{i striktnu kontrolu procesaprivatizacije, obavqa pripreme preduze}a za transformaciju,procewuje vrednost preduze}a i obezbe|uje celokupnu infrastrukturu za otpo~iwawe procesa transformacije.

6.4. Od 1991. odnosno od 1992. godine, traè se mogu}nostii prave poku{aji da se u kontekstu uskla|ivawa republi~kihsa sveznim Ustavom, donese savezni Zakon o transformacijidru{tvene svojine. Proces usagla{avawa se prili~no oduìozbog koncepcijskih razlika me|u republikama. Kona~no, u maju1996. godine, Savezna Skup{tina je usvojila Zakon o osnovamapromene vlasni{tva dru{tvenog kapitala. Ovaj Zakon je vrlouop{ten i dosta neodre|en. Kqu~na pitawa transformacijevlasni{tva, a i tehni~ka re{ewa ostavqena su da budu reguli-sana republi~kim zakonima. To jasno ukazuje na ~iwenicu dakoncepcijske razlike me|u republikama i daqe nisu prevazi-|ene. Jedina operativna odredba ovog Zakona je obaveza predu-ze}a da utvrde vrednost ukupnog kapitala, vrednost dru{tvenogkapitala i vrednost kapitala drugih vlasnika, kao i da identi-fikuju i procene dràvni kapital.

Ubrzo po usvajawu Zakona Savezna vlada je donela Uredbuo osnovama metodologije za procenu vrednosti kapitla i re-valorizaciju. Metodolo{ki postupak procene vrednosti kapi-tala predstavqa kombinaciju investicionog i tro{kovnogpristupa, obaveza preduze}a i metode "prinosne vrednosti", tj.zara|iva~ke sposobnosti preduze}a. "Prinosna vrednost" sepriznaje samo ukoliko je ona ve}a od investicione vrednosti, ane i obrnuto. Ovaj savezni Zakon je u su{tini neobavezan. Re-

280

publikama je ostavqena mogu}nost da slobodno konkretizujusvoje forme, oblike i modele vlasni~ke transformacije.

6.5. Zakon Republike Crne Gore o privatizaciji privre-de iz 1996. godine20 uneo je brojne novine. Radnici koji nemajumogu}nost otplate akcija na rate, iznos pripadaju}eg popustamogu da pretvore u akcije preduze}a. Uvodi se besplatna podelakapitala svim gra|anima putem privatizacionih kupona - va-u~era. Uvode se novi na~ini prodaje akcija koje su prenete nafondove. Te akcije se kao i do sada mogu kupiti sa novcem, alii sa privatizacionim kuponima, starom deviznom {tedwom,obveznicama i konverzijom potraìvawa doma}eg i inostranogduga u akcije.

Uskoro po usvajawu Zakona, vlada Crne Gore je donelaUredbu o privatizacionim kuponima.21 Ovom Uredbom ure|enasu pitawa izdavawa i primene privatizacionih kupona. Priva-tizacione kupone u ime vlade izdaje Ministarstvo finansija.Oni se realizuju preko otvarawa evidencionih ra~una koji sevode kod Zavoda za obra~un i pla}awe. Nominalna vrednostprivatizacionih kupona iznosi 5.000 DEM, a za nezaposlenalica 2.500 DEM. Vlada je donela i Uredbu o sadrìni i na~inuvo|ewa Registra akcija22. Uredba je obavezala Fond za razvoj,Fond penzijskog i invalidskog osigurawa i Zavod za zapo{qa-vawe da vode registar akcija emitovanih u procesu privatiza-cije. Nadzor nad Registrom vodi posebno formirana ustanova.

I po ovom Zakonu dràva je zadràla visok stepen kon-trole nad procesima privatizascije. Kontrola je ~ak i oja~anadono{ewem Uredbe o kontroli promene vlasni{tva kapita-la.23 Ova Uredba ovla{}uje Agenciju za prestruktuirawe istrana ulagawa da daje saglasnost na prodaju i kupovinu emito-vanih akcija u procesu privatizacije. Protiv Re{ewa Agenci-je moè da se pokrene upravni spor pred Vrhovnim sudom. Dak-le, dràva je re{ila da u potpunosti kontroli{e sve kapital-ne transakcije. Vlada Crne Gore je u skladu sa ~lanom 3 Zakonausvojila Plan privatizacije24. Planom je predvi|ena dinamikaprivatizacije svih preduze}a u Crnoj Gori. Na taj na~in pri-vatizacija je postala obavezna.

6.6. I pored svih oteàvaju}ih okolnosti postignuti su

20 Slu`beni list SRJ br. 29 od 26. juna 1996. godine21 Slu`beni list Republike Crne Gore br. 23 od 31. jula 1996. godine22 Slu`beni list Republike Crne Gore br. 38/9623 Isto24 Slu`beni list Republike Crne Gore br. 18/97

281

odre|eni rezultati u oblasti vlasni~ke transformacije dr-`avne, odnosno dru{tvene u privatnu svojinu (privatizacija).Po osnovu saveznog Zakona o prometu i raspolagawu dru{tve-nim kapitalom iz 1989, i wegovih izmena iz 1990. godine, u Cr-noj Gori je do 1992. godine, od 463 preduze}a, koliko ih je tadaukupno bilo, privatizovano 26 preduze}a, {to predstavqa5,6%. Po osnovu istog Zakona, u Srbiji je do avgusta 1991. godi-ne, privatizovano znatno vi{e, 33,17% (1.220 preduze}a), odukupnog broja preduze}a na koje se Zakon odnosio.

Na osnovu primene republi~kog Zakona o uslovima i pos-tupku transformisawa dru{tvene u druge oblike svojine iz av-gusta 1991. godine, u periodu avgust-decembar 1991. godine, 34preduze}a u Srbiji su pokrenula proces transformacije. Uceloj 1992. godini transformisano je 139 preduze}a. U hiper-inflatornoj 1993. godini u proces transformacije ulazi 465preduze}a. Stawe se znatno promenilo posle izvr{ene revalo-rizacije na osnovu Zakona o izmeni idopuni zakona o uslovimai postupku pretvarawa dru{tvene u druge oblike svojine kojije Skup{tina Srbije donela u leto 1994. godine. Po izvr{enojrevalorizaciji, u~e{}e akcionarskog u ukupnom kapitalu u Sr-biji smawen je na 2,91%.

Posle 1992. godine, po dono{ewu republi~kog Zakona osvojinskoj i upravqa~koj transformaciji, proces privatiza-cije u Crnoj Gori se nije znatno ubrzao. Do 1996. godine, priva-tizovano je jo{ 28 preduze}a, tako da se procenat privatizo-vanih (po saveznom i republi~kom Zakonu) od ukupnog brojapreduze}a pove}ao na 11,66. Proces privatizacije u Crnoj Gorije ubrzan posle jula 1996. godine kada je usvojen republi~ki Za-kon o privatizaciji privrede. "Ocene efekata privatizacije uCrnoj Gori su kontradiktorne. Jedni govore o spektakularnim,a drugi o kozmeti~kim promenama."25

Prema oceni Bo`a Mihailovi}a, direktora Republi~kogfonda za razvoj Crne Gore, koju je u februaru 1998. godine, iz-neo na savetovawu o privatizaciji, u Crnoj Gori je "...u protek-lom ~etvorogodi{wem periodu transformisano 271 preduze}e.Procijewena vrijednost ovih radnih kolektiva iznosi oko 4,9milijardi DEM, od ~ega je na fondove preneseno oko tri mili-jarde DEM ili 61%. Od ukupnog broja transformisanih predu-ze}a wih 7% promenilo je vlasni~ku strukturu 1994. godine iranije, 50% u 1995, 25% u 1996, dok je pro{le godine

25 Isto

282

transformisano 18%."26

Prema tvrdwi Neboj{e Medojevi}a, savetnika u crnogor-skoj Agenciji za privatizaciju "osnovna karakteristika ovedruge faze privatizacije u Crnoj Gori jeste apsolutna neregu-larnost svih krucijalnih pitawa, {to je prouzrokovano maksi-malnim diskrecionim ovla{}ewima koja su preuzeli fondo-vi".27 Zakonom nisu regulisani uslovi prodaje akcija od stranefondova, a prema proceni britanskog Fonda "Nou Hau" i poslerealizacije prve faze kuponske privatizacije i ukqu~ewastare devizne {tedwe, ostalo bi jo{ oko 2,9 milijardi DEMneprivatizovanog dru{tvenog kapitala koji se nalazi u port-feqima fondova. Doma}a tra`wa se procewuje na oko 400miliona DEM. Dakle tra`wa je znatno nià od ponude, a tozna~i da }e do}i do zna~ajnog umawewa cena dru{tvenog ka-pitala. Najboqi deo privrede }e se prodati po sme{no niskimcenama, smatra Medojevi} i tvrdi da }e se najve}i deo naci-onalnih resursa na}i u rukama crnoberzijanaca i pripadnikanomenklature. Istovremeno, gra|ani svoje besplatno dobijeneakcije, u uslovima niskog ìvotnog standarda, nerazvijenog ak-cionarstva i nepostojawa likvidnog trì{ta kapitala, masov-no prodaju u bescewe.28

U posledwe vreme u Crnoj Gori se zagovara promena pos-ledweg Zakona o privatizaciji koji je donet 1996. godine, radiuvo|ewa modela masovne, vau~erseke privatizacije.29 Verovat-no }e zakonom da se reguli{e prodaja akcija od strane fondova.Proceweno je da se u uslovima slabe kupovne mo}i stanovni{-tva i male tra`we, velika sredsta koja se nalaze u fondovima,mogu najbrè da privatizuju masovnom vau~erskom tj. besplat-nom privatizacijom.30

6.7. Prema odredbama Zakon Republike Srbije o svojin-skoj transformaciji (ZST) iz 1997. godine31 predmet vlasni~ke

26 Miodrag Zec, Bo{ko @ivkovi}, 1997 Tranzicija ralnog i finansijskogsektora, Institut ekonomskih nauka, Beograd, str. 68.27 B. I. Mili~i}, "Transformisano 271 preduze}e", Na{a borba, 20. II1998. godine, str.9.28 T. Jakobi, "Neèqeni vlasnici kao sudbina", Na{a borba, 8. VIII 1997.godine, str. 11.29 Isto30 "Insistira}u na masovnoj, kuponskoj, tj. vau~erskoj privatizaciji. Samobrzo uspostavqawe trì{ta kapitala garantuje efikasnost". Izjava kojuje u svom intervjuu dao Predrag Drecun, potpredsednk Vlade Crne Gorezaduèn za privatizaciju, u Na{oj Borbi, od 2. marta 1998. godine, str. 10.31 Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 32 od 22. jula 1997. godine.

283

transformacije predstavqa dru{tveni i dràvni kapital sakojim raspolaè preduze}e. Omogu}ena je transformacija svihpreduze}a i to na tri razli~ita na~ina: 1) autonomno, 2) premaposebnom programu, i 3) uz saglasnost osniva~a. Odluku otransformaciji donosi nadle`ni organ preduze}a. Za preduze-}a koja se transformi{u prema posebnom programu, uz odluku otransformaciji potrebna je i saglasnost Vlade Republike Sr-bije. Dràvna i javna preduze}a odluku o transformaciji dono-se tako|e uz saglasnost osniva~a i Vlade Republike Srbije kadRepublika Srbija nije osniva~.

Potreba davawa saglasnosti Vlade na odluku o transfor-maciji, ne uskra}uje autonomno pravo preduze}a da u|e u trans-formaciju, ve} omogu}ava dràvi visok stepen uticaja, pomo}ii kontrole transformacije. Na taj na~in uspe{no je prevazi-|ena dilema da li iz procesa transformacije treba da se is-kqu~e preduze}a od neposrednog dràvnog interesa ili ne.Zastupnici mi{qewa da dràva treba u svom vlasni{tvu dazadrì preduze}a od strate{kog interesa, isticali su presvega ekonomske razloge takvog opredeqewa kao i potrebudràvne brige za za{titu op{tih interesa gra|ana. Ekonomskirazlozi se odnose na stanovi{te da delatnosti od op{teginteresa ne treba da budu prepu{tene trì{tu jer prirodnimonopoli zbog ekonomije obima omogu}avaju niè tro{kove pojedinici proizvoda.

Predstavnici suprotnog opredeqewa polaze od ~iweniceda su dràvna i javna preduze}a u SR Jugoslaviji (elektropriv-reda, @TP, vodovodi, saobra}aj itd.) u izuzetno te{koj finan-sijskoj situaciji. Wihova modernizacija zahteva ogromne koli-~ine kapitala koje u ovom trenutku ne mogu da se obezbede izdràvnog buxeta. Neophodan je privatni kapital. Oni ukazuju ina ~iwenicu da je u razvijenim trì{nim privredama ve}izvr{ena deregulacije prirodnih monopola. Sprovedena dere-gulacija u razvijenim trì{nim privredama ve} daje dobre re-zultate.

Zakon o svojinskoj transformaciji omogu}ava prevazila-èwe navedenih vrlo suprotstavqenih stanovi{ta. Dràva senije Zakonom unapred opredelila za odre|ena re{ewa. Ona jesebi ostavila mogu}nost da preko davawa ili uskra}ivawa sag-lasnosti na transformaciju dràvnih i javnih preduze}a ipreduze}a koja }e se transformisati prema posebnom programu,naknadno, posle dono{ewa ZST, studioznije, sa aspekta potre-ba privrede Srbije i SRJ kao celine, proceni adekvatnost pre-duzimawa odre|enih re{ewa. Istovremeno dràva nije uskra-tila autonomno pravo tih preduze}a da u|u u proces transfor-

284

macije. Prema proceni optimalnosti stvarnih ekonomskihpotreba i u skladu sa realnim mogu}nostima, dràva }e nekapreduze}a u celodsti zadràti u dràvnom vlasni{tvu, u dru-gima }e zadràti ve}insko u~e{}e, a mogu}e je da u nekim os-tvari i mawinsko u~e{}e u ukupnom kapitalu preduze}a. Uskladu sa procenama ekonomske racionalnosti i za{tite op-{tih dru{tvenih interesa, u nekim prirodnim monopolima }eizvr{iti i deregulaciju.

Transformacija prema posebnim programima odnosi sena velika preduze}a od strate{kog zna~aja sa velikim brojemzaposlenih koja ve}inom raspolaù sa dru{tvenim kapitalom.Ona imaju strate{ki zna~aj za privredu Srbije i SRJ. Zbogtoga dràva je zadràla sebi pravo da preko davawa iliuskra}ivawa saglasnosti u~estvuje i uti~e u procesima i wiho-ve transformacije.

Po odredbama ZST vlasni~ka transformacija nije oba-vezna. Skup{tina preduze}a, odnosno organ koji vr{i wenufunkciju, odluku o transformaciji dru{tvenog preduze}a, mo-è a ne mora da donese. Zakonodavac je po{tovao Ustav Srbijepo kome svi oblici vlasni{tva imaju ravnopravan status iopredelio se za model dobrovoqne vlasni~ke transformacije.

Povodom obaveznosti vlasni~ke transformacije vo|enoje bezbroj polemika u nau~noj stru~noj i politi~koj javnosti.Po{lo se od pitawa: "Ko odlu~uje o prirodi svojinskih odnosa- oni koji su tu svojinu stvorili ili neka spoqa{wa sila?"32

Zastupnici opredeqewa koje je prihvatio i zakonodavac kaùda "u na{im specifi~nim uslovima istorijska je ~iwenica dasu dru{tvenu svojinu (za razliku od dràvne svojine) prvenst-veno stvorili kolektivi radnih qudi zaposlenih u odre|enomdru{tvenom preduze}u. Tako je na primer tekstilno preduze}ePrvi maj iz Pirota nastalo iz kroja~ke zadruge koja je pose-dovala tri {iva}e ma{ine, FAM iz Kru{evca se razvio izjedne radionice kolomasti itd. Radnici su decenijama primaliniske zarade, dobit se ulagala u pro{irenu reprodukciju, pre-duze}e je raslo. U onoj meri u kojoj je takvo preduze}e koristi-lo dràvne kredite (koje nije u potppunosti isplatilo) ili jebilo oslobo|eno poreza ili je dobijalo zajmove za pokrivawegubitaka - u wemu deo imovine pripada dràvi....îwenica jeda su najve}i deo imovine dru{tvenih preduze}a stvorili samizaposleni i da, prema tome, imaju pravo da budu subjekt ve}ine

32 Mihailo Markovi}, "O dru{tvenoj svojini i privatizaciji", O svojinii svojinskim promenama, SANU, Beograd, 1997. godine, str.21.

285

vlasni~kih prava."33 Dakle, zaposleni su svojinu stvorilipreduze}a su wihova i oni treba dobrovoqno da odlu~uju o pri-rodi svojinskih prava, a ne da ih na to obavezuje bilo kakvaspoqa{wa sila, pa ni Zakon. "Jasno je da bi prinuda dru{tve-nih i me{ovitih preduze}a da u odre|enom roku prodaju svojuimovinu bila duboko protivustavna jer predstavqa najgrubqeme{awe u samostalnost i ravnopravnost preduze}a na trì{-tu. Dràva moè da privatizuje svoje preduze}e, ali nema ni-kakvog prava da prodaje tu|a! Dru{teno preduze}e nije u vlas-ni{tvu dràve. Svojinska prava nad wegovom imovinom (pravokori{}ewa, plodouìvawa i raspolagawa) pripadaju preduze}ukao pravnom licu, a ne dràvi. Ovo je jasno definisano u Zako-nu o preduze}ima koji utvr|uje da svako preduze}e u pravnomprometu za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.... Priva-tizacija samostalnih i ravnopravnih, trì{noj konkurencijiizloènih dru{tvenih i me{ovitih preduze}a u uslovima~vrstog buxetskog ograni~ewa treba da ostane wihovo pravo isloboda."34

Zastupnici suprotnog opredeqewa pitaju: "Da li su na{iradni qudi iz svog xepa dali pare i formirali po~etni kapi-tal u wihovim preduze}ima i na toj osnovi dobili nesumwivavlasni~ka prava? Odgovor je, o~igledno da nisu. Dru{tvenapreduze}a su se osnivala ili na osnovu sredstava iz investici-onih fondova (u prvoj fazi razvoja Jugoslavije) ili iz bankar-skih kredita, na osnovu doma}eg i stranog kapitala (u drugojfazi). Kada su radnici u dru{tvenim preduze}ima reinvesti-rali dobit, oni se nisu odricali 'svog kapitala', jer oni nisuni bili vlasnici dru{tvenog kapitala, pa nisu ni imali pravoprisvajawa dobiti. Zato je dràva stalno regulisala propor-ciju raspodele nove vrednosti izme|u li~nih dohodaka i akumu-lacije odre|uju}i gorwu granicu koju suma li~nih dohodakanije mogla da pre|e".35 U prilog prethodnoj tvrdwi ide i ocenada je "veoma sporno to uverewe zaposlenih radnika da je dru{-tveni kapital preduze}a u kojima rade wihovo grupno vlas-ni{tvo, i to iz vi{e razloga: Prvo, fabrike i preduze}a nisuu socijalisti~koj Jugoslaviji podizane kapitalom zaposlenihradnika, ve} bespovratnim finansirawem iz dràvnih 33 Isto34 Oskar Kova~, "Privatizacija u jugoslaviji i weni institucionalniokviri," O svojini i svojinskim promenama, SANU, Beograd, 1997. godine,str. 148 i 154.35 Miroqub Labus, "Privatizacija: koliko su vaqani kontraargumenti",O svojini i svojinskim promenama, SANU, Beograd, 1997. godine, str. 204.

286

ivesticionih fondova ili, kasnije, iz mahom obezvre|enih(zbog nerealnih kamatnih stopa i inflacije) bankarskih kre-dita..."36

Razre{ewe nastalih sporova i dilema nalazi se u od-govoru na pitawe: ~ija je dru{tvena svojina? Ako dru{tvenopreduze}e pripada radnom kolektivu onda zaista nije eti~ki,ustavno i ekonomski ispravno da dràva ima pravo da putemZakona prinudi dru{tveno preduze}e da privatizuje odnosnoproda svoju imovinu. Odluku o tome treba da donese samo dru{-tveno preduze}e. Protivnici ovog stanovi{ta ukazuju na ~iwe-nicu da je ta~no da dru{tveno preduze}e ima pravo kori{}ewa,plodouìvawa i raspolagawa svojom imovinom, ali ono nije ivlasnik te imovine i stoga nema pravo i da donosi odluku oprodaji. S druge strane, Zakon o preduze}ima kaè da iako nisuvlasnici, dru{tvena preduze}a koja se nalaze u pravnom pro-metu za svoje obaveze odgovaraju svojom imovinom. Me|utim, ipored ove zakonske odredbe su{tina je u tome ko je finansiraoizgradwu dru{tvenih preduze}a. Onaj ko je finansirao izgrad-wu dru{tvenih preduze}a on je i vlasnik.

Po svoj prilici u pravu su i oni koji kaù da su dru{t-vena preduze}a finansirana iz sopstvene akumulacije, ali, upravu su i oni koji kaù da su finansirana i preko investici-onih fondova i kredita koji su zbog niskih kamata i inflacijeprili~no obezvre|eni. Me|utim, tu se sada mora postaviti pi-tawe: kako su finansirani investicioni fondovi i iz kojihizvora su obezbe|ivana sredstva za kredite? Odgovor je jasan.Sredstva za investicione fondove su obezbe|ena iz akumulaci-je dru{tvenih preduze}a, a za kredite obezbe|ena su tako|e izakumulacije dru{tvenih preduze}a, ili pak iz inostranih kre-dita koje je dràva vra}ala ili }e vratiti, opet zahvaquju}iakumulaciji, ve}inom dru{tvenih preduze}a. Sredstva koja senalaze u investicionim fondovima i koja su namewena zadràvne kredite, poti~u iz akumulacije jednih dru{tvenihpreduze}a i dràvna su samo utoliko {to ih je dràva svojimmehanizmima distribuirala u izgradwu drugih dru{tvenihpreduze}a koja su potom iz svoje akumulacije izdvajala sredstvau investicione fondove i za daqa kreditirawa.

Dakle, dru{tveno preduze}e zaista nije u vlasni{tvu dr-

36 Gojko Rikalovi}, "Institucionalna infrastruktura, tranzicija katrì{noj privredi i privatizacija", Institucionalna infrastruktu-ra u tranziciji ka trì{noj ekonomiji, Institut dru{tvenih nauka -Centar za ekonomska istraìvawa, Beograd 1994. godina, str. 67.

287

àve. Svojinska prava nad dru{tvenim kapitalom ima predu-ze}e kao pravno lice koje u pravnom prometu odgovara svojomimovinom. U tom smislu, bilo bi nepravilno da dràva prekozakona obaveè dru{tveno preduze}e da u|e u procese vlasni~-ke transformacije. Dràva bi prvo morala da izvr{i naci-onalizaciju i podràvi dru{tveni kapital, a potom doneseodluku o wegovoj vlasni~koj transformaciji, odnosno privati-zaciji i prodaji. Neprili~no bi bilo da dràva prodaje ono{to nije weno.

Kada je u pitawu aspekt ekonomske racionalnosti dobro-voqne, odnosno obavezne vlasni~ke transformacije, treba ima-ti u vidu nekoliko ~iwenica. Za obaveznu vlasni~ku trans-formaciju utvr|uje se rok. Oni koji se zalaù za obaveznutransformaciju smatraju da taj rok treba da bude kratak. Tostanovi{te obrazlaù potrebom da se {to pre uspostavi funk-cionisawe trì{ta kapitala i omogu}i trì{no prestruk-tuirawe privrede.37 Me|utim, logi~na ekonomska posledicaobavezne i brze vlasni~ke transformacije svih dru{tvenihpreduze}a odjednom i brzog trì{nog prestruktuirawa, je ma-sovna nezaposlenost i recesiono stawe u privredi. To je takoz-vana "{ok terapija." Negativne ekonomske posledice "{ok te-rapije" dobro su osetile zemqe u tranziciji. Na{u privredu,koja je od sankcija i drugih ekonomskih nevoqa ve} prili~noizmrcvarena i "{okirana", "{ok terapija" bi dovela u jo{znatno teì poloàj.38 Dobrovoqna transformacija uz jakestimulanse koji su ugra|eni u Zakon o svojinskoj transforma-ciji,39 omogu}ava postupnost u transformaciji, razvijawu tr-

37 "Neki navode da je nasilna privatizacija neophodna da bi se razvilofinansijsko trì{te. Upravo je obrnuto! Uredna, trezvena, ekonomskimotivisana i trì{no vo|ena privatizacija je jedino mogu}a ako i kadaje finansijsko trì{te ve} razvijeno..." (Oskar Kova~, op. cit. str. 154.)38 "Posle direktnih gubitaka od nekih 52 milijarde dolara i duge iizuzetno duboke recesije zbog sankcija UN, jedna dodatna tranzicionarecesija je stvar najmawe potrebna Jugoslaviji. Ona bi zna~ila dodatnosmawewe bruto nacionalnog proizvoda za 25-35% za naredne 3-4 godine,kao {to je to bilo i u isto~noj Evropi." (Oskar Kova~, op. cit. str. 152.)39 Zakon o svojinskoj transformaciji: 1) ~lan 11 stav 1 glasi: "Pravo nasticawe akcija pod povla{}enim uslovima imaju zaposleni, osigurani ineosigurani zemqoradnici, koji su dràvqani Savezne Republike Jugos-lavije." 2) ~lan 12 stav 2 glasi:"Zaposleni imaju pravo na sticawe akcija~ija je nominalna vrednost 400 DEM u dinarskoj protivvrednosti za svakupunu godinu radnog staà..." 3) ~lan 12 stav 4 glasi: "Zaposleni, osiguranii neosigurani zemqoradnici imaju pravo i na akcije ~ija nominalnavrednost ne moè pre}i iznos od 6.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti

288

ì{ta kapitala i trì{nom prestruktuirawu privrede. Kadasu u pitawu stimulansi treba ukazati na ~iwenicu da se saovim Zakonom {iri krig lica koja koriste poklon i popustena sve zaposlene u dru{tvenom i dràvnom sektoru. Uvodi sekonverzija uz bonus na teret dru{tvenog kapitala. Dru{tvenapreduze}a koja ne u|u u proces transformacije treba da buduizloèna trì{nim uslovima poslovawa i ~vrstom buxetskomograni~ewu.40 Preduze}a koja po~nu transformaciju moraju daje i zavr{e. Zakonodavac nije predvideo prekid vlasni~ketransformacije.

Za dru{tvena preduze}a ste~aj je osnovni oblik trans-formacije svojine. Neki smatraju da "striktna primena pos-toje}ih propisa o ste~aju bi zatvorila takva preduze}a (pre-duze}a koja posluju sa gubitkom - prim. I.S.), {to bi dovelo donezaposlenosti nevi|enih razmera."41 To je ta~no, ali samo uhipoteti~kom slu~aju da ni jedno dru{tveno preduze}e ne u|e uvlasni~ku transformasciju i da o|ednom, za sav dru{tvenikapital po~nu da se striktno primewuju propisi o ste~aju i~vrstom buxetskom ograni~ewu.

Postupnim ulaskom u vlasni~ku transformaciju omogu-}ava se postupni razvoj trì{ta kapitala i postupno trì{noprestruktuirawe privrede. Budu}i da postupnost ne}e o|ednomda izazove masovnu nezaposlenost, trebalo bi da bude dovoqnovremena za prekvalifikaciju i postepeno zapo{qavawe radnesnage koja ostane bez posla u one delatnosti u koje }e kapitalda se seli po prestruktuirawu.

Modeli vlasni~ke transformacije. Zakonom je utvr|enoda svojinska transformacija u preduze}u moè da se vr{i iz-borom jednog ili vi{e predvi|enih modela. Modeli transfor-

koje otkupquju u skladu sa ovim zakonom i odlukom o izdavawu akcija uzosnovni popust od 20 odsto i dodatni popust od 1 odsto za svaku punugodinu radnog staà, odnosno staà osigurawa za osigurane zemqorad-nike..."40 "Promene vlasni{tva jesu zna~ajne na dugi rok. Ali ~vrsto buxetskoograni~ewe i trì{na disciplina su od kriti~ne va`nosti i na kratkirok. Ove snage mogu da deluju ili da oma{e kako pri dràvnoj, tako i priprivatnoj svojini. Prosta promena vlasni{tva ne ~ini ni{ta na promenimotivacije ako meko buxetsko ograni~ewe i daqe ostaje otvoreno. Ima iprimera brojnih privatnih preduze}a koja su upropa{}ena u uslovimamekog buxetskog ograni~ewa."Bruno, M. (1995) "Development Issues in aChanging World; New Lessons, Old Debates, Open Questions", Proceedings of theWorld Bank Annual Conference on Development Economics 1994 (Washington,D.C.IBRD41 Miroqub Labus, op. cit. str. 210.

289

macije su: 1) prodaja akcija radi prodaje kapitala (sa ili bezpopusta), 2) prodaja akcija radi prikupqawa dodatnog kapitala(sa popustom) i 3) konverzija duga u akcije poverioca (sa po-pustom).

Utvr|ivawe vrednosti (dru{tvenog i dràvnog) ka-pitala. Zakon predvi|a da preduze}a vrednost kapitala utvr|ujuprocenom. Procena se vr{i primenom prinosnog metoda. To jeosnovni metod. Kao korektivni primewuju se metod neto imovinei metod likvidacione vrednosti. Procenu vrednosti kapitalamoè da vr{i samo preduze}e, ali i procewiva~ koji je ovla{-}en od strane vlade Republike Srbije. U svakom slu~aju, drà-va je preko vlade zadràla za sebe pravo da bliè ure|ujena~in utvr|ivawa vrednosti dru{tvenog i dràvnog kapitala.

Zakqu~ci

Procesi privatizacije i vlasni~ke transformacije pos-tali su esencija dru{tvenog i privrednog bi}a svih balkanskihdràva. Dru{tveni kapital prelazi u privatne i dràvne ru-ke. U SR Jugoslaviji dru{tvena svojina i daqe egzistira. S ob-zirom na ustavne odredbe Srbije to je i razumqivo. Ekonomskije opravdano jer Srbiji i SR Jugoslaviji bi recesioni {okbrze, obavezne i skroz besplatne vau~erske privatizacije, pos-le privrednih {okova od ekonomske blokade, razbijawa biv{eSFRJ i drugih nevoqa, naneo daleko ve}e {tete nego {to sudosada{we. Uloga dràve u procesima privatizacije i vlas-ni~ke transformacije prisutna je i zna~ajna u svim balkan-skim dràvama. Me|utim, i tu ima razlike. U zemqama kojeprimewuju "{ok terapiju", dràva treba sve odmah i o|ednomda organizuje, brzu, obaveznu i besplatnu privatizaciju, uzliberalizaciju, deregulaciju i makro-ekonmsku stabilizaciju.Potom dràva treba da "nestane". Sve ostalo je u ~arobnim i"nevidqivim" rukama "svemogu}eg" trì{ta. U SR Jugoslavijii donekle Hrvatskoj, Makedoniji i jedno vreme i u Bugarskoj,dràva, pored uloge organizatora privatizacije i vlasni~ketransformacije, javqa se i kao neposredni u~esnik u privred-nom ìvotu odnosno u privatizaciji i vlasni~koj transforma-ciji. Dakle, dilema o suprotstavqenosti dràve i trì{ta uprivatizaciji i vlasni~koj transformaciji je ve{ta~ka. Nemaprivatizacije bez dràve, ~ak i u onim zemqama gde bi ona tre-balo da "nestane". Su{tina je u opredeqewu u obliku trì{-nog privrednog sistema koji èli da se izgradi. Re~ je o izboruizme|u koncepta liberalne trì{{ne privrede i koncepta re-gulisane trì{ne privrede.

290

Osnovni modaliteti u svim balkanskim dràvama su pro-daja sa i bez popusta, prenos na Fondove i podela gra|anima.Prodaja kapitala pokazala se inferiornijom u odnosu na drugemodele zbog slabe kupovne mo}i stanovni{tva i slabe zain-teresovanosti stranog kapitala. Kqu~ni faktor u privatiza-ciji i vlasni~koj transformaciji su zaposleni. Oni pokazujunajve}i interes za vlasni{tvo dru{tvenog kapitala.

Bez obzira na ispoqene razlike u procesima privatiza-cije i vlasni~ke transformacije balkanskih dràva, sli~no-sti su mnogo ve}e. One ukazuju na nezaustavqive procese dru{t-venih i ekonmskih promena na Balkanu. Te promene su neopho-dan uslov boqeg razumevawa i lak{e saradwe me|u balkanskimdràvama i wihovog sveukupnog zajedni~kog brèg i efikas-nijeg razvoja.

Ivica Stojanović, Beograd

REPRIVATIZATION OF BALKAN ECONOMIES: AN OVERVIEWTO OWNERSHIP TRANSFORMATION OF IN FR YUGOSLAVIA

(Similarities and Differences)Summary

The author has analyzed the processes of reprivatization and ownershiptransformation in Slovenia, Croatia, Romania, Macedonia and Bulgaria. Specialconsideration is given the to study of ownership transformation in FR Yugoslavia, thisimplying Serbia and Montengro. Reprivatization in the above mentioned countries ispresented chronologically. The author has pointed to the models, forms ofreprivatization, role of the state and the results that have been achieved so far in theprocess of ownership transformation and reprivatization. The situation in FRYugoslavia, or actually Serbia and Montenegro, is specially analyzed. The author haspresented the peculiarities of this process in Yugoslavia comparing it with those inother Balkan states. A theoretical and practical explanation of some differences isgiven, empahisizing that the diffferences do not change the essence of the set goal.Actually, the goal is to build market economies in all Balkan states. The differencesinclude the ways, methods and dynamics of the goal that should be achieved, andpartly the character of the market economy. The ways and methods for building of aliberal concept of market economy differ from those which are applied for building ofa controlled market economy. Regardless of the differences in reprivatization andownership transformation in the Balkan countries the similarities among them in thoseprocesses are much greater. They point to to the fact that the process of social andeconomic changes in the Balkans cannot be stopped and it is a prerequisite forestablishment of an improved cooperation and better understanding of the Balkanstates and achievement of their more rapid development and progress.

Key words: economy, privatization, property transformation, Yugoslavia, the Balkans

xxii Бр. 3-4 . 267 - 290 998. -...

Documents